UNIVERZITET U NIU

FAKULTET ZATITE NA RADU U NIUStudijski program: Zatita na radu

Predmet:Psihofiziologija rada

SEMINARSKI RAD

Stres ivotne sredine i kognitivni uinak

Mentor:

Studenti:ivkovi Sneana

Raki Milica 11109

Zlatkovi Miodrag 11111

Toi Marijana 11112

Jovanovi Ljiljana 11130

Ni, maj 2015Stres ivotne sredine i kognitivni uinak

U ovom delu je pomenuto nekoliko optih karakteristika istraivanja o efektima stresa na kognitivni uinak. Teorijski razvoj iz oblasti delovanja stresa na kognitivni uinak kod ljudi je jo uvek na minimalnom nivou. Jo uvek ne postoje teorije o stresu i kognitivnim performansama koje adekvatno mogu da procene ili predvide okolnosti u kojima stres utie na performanse prilikom izvravanja zadataka kod ljudi. Jedan od razloga za ovaj nedostatak je da varijable kod zadataka nisu adekvatno procenjene od strane istraivaa koji istrauju efekte stresa na kognitivne performanse. Bez obzira da li e odreeni stresor da utie na performanse prilikom izvravanja zadataka, ono je pod snanim uticajem karakteristika fizikog stresora, individualne motivisanosti i oekivanja, parametra zadataka, kao i optereenja prilikom izvravanja datih zahteva ili kompleksnosti poslova.

Eksperimentalne studije o stresu i ljudskim performansama

Ovaj deo poglavlja razmatra eksperimentalno istraivanje o efektima elemenata iz ivotne sredine koji doprinose stresu, a koji utie na kognitivne performanse. Veina istraivanja o kognitivnim performansama i stresu je ukljuivalo buku kao jedan od podsticaja za nastanak stresa. Postoji nekoliko lanaka o elementima iz ivotne sredine, koji izazivaju stres, a koji utie na uinak prilikom izvravanja zadataka kod ljudi, ukljuujui lanke Broadbent (1971), Horvath (1959), Poulton (1970), i Wilkinson (1969). Druga istraivanja po pitanju stresa, nastala su od strane Broadbent-a (1981, 1983), Loeb-a (1980), i Hockey-a (1979). Vei deo organizacionog okvira u ovom delu poglavlja je preuzet iz odlinog lanka Hockey-a (1979). Svi pomenuti prethodni lanci, ve pruaju detaljni opis u pogledu stresa i kognitivnih performansi. Ovde su predstavljena glavna otkria u skraenom obliku.Panja

Panja se odnosi na vie procesa koji se odnose na izbor informacija iz okruenja. Mnoge ranije studije o stresu koji utie na kognitivne performanse su odraene u okviru ergonomije (inenjeringa ljudskog faktora) i fokusirane su na efikasnost izvrenja zadataka u vezi sa trenutnim zahtevima za izvrenje istih. Posebno su koriena dva zadatka, praenje efikasnosti kod izvravanja zadataka pod uticajem stresa kao i vreme potrebno za izvravanje serije zadataka pod uticajem buke. Zadaci su takoe pokazali da trenutno postoji dosta propusta u efikasnosti izvravanja zadataka pod uticajem panje, jer je potrebno da posmatra odri stalnu vizuelnu panju u periodu od 30 ili vie minuta. Tipian oprez kod izvravanja zadataka je slian kao kod otkrivanja radarskog signala na inae monotonoj pozadini. Reakcije potrebne za serijsko izvravanje zadataka zahtevaju kontinuirano, brzo reagovanje na signalne znake. Test u pogledu zajednike reakcije na vremensko izvravanje zadataka sastoji se od petougaonog niza svetlosti. Kada svako od tih svetla zasvetli, posmatra pritisne metalnu plou koja se nalazi odmah uz svetlost. im se ploa dotakne, svetlo se gasi, a drugo svetlo se pali. Buka izaziva kratke periode neefikasnosti u izvravanju ovog zadatka. Kada se meri ukupna tanost, efekti buke su minimalni ili ne postoje. Trenutno pogoranje se moe nadoknaditi naknadnim, i iznenadnim porastom kvalitetnijeg i efikasnijeg obavljanja zadataka. Moraju se ispitati mikroaspekti uinka zadatka koje utiu na pomenute efekte. Na primer, Woodhead (1964) je naao lokalizovane efekte neizmenine buke, zbog kojih je potrebno biti obazriv prilikom izvravanja zadataka. Greke se deavaju u uslovima buke, ali samo u roku od 30 sekundi od pojave neizmenine buke. Fisher (1972) je pronaao sline greke u testovima vezanim za serijsko i vremensko izvravanje zadataka, ali samo u kraim vremenskim intervalima kada je dolo do odgovora kroz ponaanje na pojavu buke. Fisher's istraivanje, kao i istraivanja ostalih autora (Wilkinson, 1969) ukazuju da povremena neizmenina buka, moe da deluje kao ometa ili stimulans za veu panju prilikom izvravanja zadataka. Nakon neizmenine buke, javljaju se praznine u radu ili neto sporiji odgovori odmah nakon pojave buke.

U studijama vezanim za panju, greke koje se javljaju su verovatno bri odgovori koji su deo lane uzbune (izvetaji posmatraa govore o prisutnosti signala, kada signal nije prisutan). Prilikom istraivanja studija vezanim za panju, uglavnom je koriena kontinuirana buka, tako da su poetni odgovori ili distrakcija prilikom izvravanja zadataka bili manje verovatni. Greke koje se javljaju zbog poveane panje, usled prisustva buke prilikom izvravanja zadataka, dolaze zbog toga to subjekti menjaju svoje kriterijume za reagovanje, ponaajui se manje konzervativno. Subjekti prilikom glasne kontinuirane buke donose vie lanih pozitivnih odluka prilikom izvravanja zadataka koji zahtevaju veu panju (opreznost) i daju manji srednji nivo rejtingu pouzdanosti to se tie sigurnosti njihovih odluka. Subjetki postaju sigurniji prilikom donoenja svojih odluka pod uticajem buke (Broadbent & Gregory, 1965; Hockey, 1973; Jones, Smith, & Broadbent, 1979), to predstavlja jo jedan pomak u raspodeli panje koja se deava pod uticajem buke kada su subjekti duni da potuju vie signala odjednom. U jednoj ranijoj studiji, ispitanici odreuju vreme reakcije izvravanja zadataka sa etiri izbora od kojih svaki izbor ima dva nivoa sloenosti (Boggs & Simon, 1968). U normalnim uslovima za izvrenje zadataka, jedna polovina ispitanika pritisne jedan od etiri prekidaa smetenih ispod jednog od etiri ciljnih svetla. U sloenom stanju, etiri prekidaa nisu direktno odgovarajua poloaju svetla na displeju (npr, krajnje levo svetlo je prebaeno pod drugim svetlom s desne strane). Subjekti su takoe morali da izvre jo jedan zadatak; da izvre detekciju iskljuenih i neparnih prekidaa/ak i da se sete redosleda zadataka koje istovremeno obavljaju. Ova paradigma se zove dvostruki zadatak. Intrepertirana je glasno isprekidana buka uz jedno ogranienje, rafali buke se nisu preklapali sa bilo kojim izvravanjem sekundarnih zadatka. Buka nije imala znaajan uticaj na vreme reakcije ali je znatno uticala na izvravanje sekundarnog zadatka. Nivo sloenosti je takoe uticao na srednji zadatak i interakciju sa nivoom buke. Najvei broj greaka se dogodio prilikom izvravanja sekundarnog zadatka pod uticajem buke koja je bila u kompleksnom stanju. Finkleman i Glass ( 1970), su takoe utvrdili da prouzrokovana buka nije uticala na primarni zadatak (runo praenje vizuelnih signala), ali je negativno uticala na izvravanje sekundarnih zadataka. Ovaj sekundarni zadatak je zahtevao od subjekta da ponovi prethodno najavljenu cifru nakon predstavljanja sledee cifre u nizu. U svom drugom radu, Hockey (1970a,b), je paljivo razmatrao, ta se deava prilikom izvravanja dvostrukih zadataka u uslovima buke. Greke su se deavale samo na zadacima za koje je subjektima reeno da su sekundarni. Ipak, kada je pojedincima reeno da se istovremeno koncentriu na praenje pokretnih meta (ali manje vanijih), kao i da reaguju to je bre mogue sa svetlima rasporeenim u polukrug ispred svojih lica, promene reakcije su se samo deavale pod uticajem buke. Obrazac greaka je bio obrnut na istom aparatu kada su uputstva bila izmenjena, kao i kada su se menjali prioritetni zadaci. Slini rezultati su dobijeni pod punim laboratorijskim uslovima (Evans, 1979).

Rezime. Buka i drugi stres, imaju neke negativne efekte prilikom izvravanja zadataka koji zahtevaju brzo otkrivanje, odloenu panju, ili panju na vie ulaznih izvora. Generalno su primeene tri vrste efekta. Tabela 12, predstavlja rezime empirijskih studija o panji i buci koju pominjemo u ovom delu rada. Pod rednim vremenskim reakcijama za izvravanje zadataka, primeeni su trenutni propusti u odgovorima na izvravanje zadataka, koji su nastali pod uticajem buke i koji su uzrokovani dejstvom povremene buke. Konstanta panja, koja je potrebna za izvravanje zadataka, koji zahtevaju kontiunirano praenje signala, moe biti smanjena pod uticajem buke. Subjekti ine jo bre, manje oprezne odgovore i imaju vie lanih uzbuna. Kada je stopa signala niska, otkrivaju se manje greke, jer se javlja manje lanih alarma. Na kraju, kada se panja mora podeliti na nekoliko ciljnih stavki, greke koje se javljaju tokom uticaja buke nastaju u vezi onih manje vanih pomonih signala. Ove greke nisu perceptualne, ali utiu na raspodelu panje prema vanijim, osnovnim signalima na raun panje prema sekundarnim signalima u zadatku.

Pamenje

Pronaene su dve osnovne vrste nedostataka u pogledu pamenja, prilikom stresnih situacija. Oni su objanjeni detaljnije nego to je to objanjeno kod opaanja podataka, jer su istraivanja vezana za proces pamenja manje poznata i generalno nisu ukljuena u prethodnim kritikama u pogledu uticaja stresa na kognitivne performanse. Prvi nedostatak kod procesa pamenja koji je primeen tokom stresnih situacija, lei u sluajnom pamenju. Drugi nedostatak je u obradi sloenijih informacija, kao to je to obrada i znaenje pojedinih stvari i predmeta, koji zahtevaju vie vremena za obradu. Tokom izvravanja zadataka koji slue za praenje sluajnog pamenja ili prepoznavanje informacija, posmatraima nije eksplicitno zatraeno da se fokusiraju na iste, za vreme faze uenja. Ipak, mogu se dogoditi neredovni nedostaci u procesu pamenja prilikom stresnih situacija, zbog fokusiranja panje na prisustvo stresa. Hockey i Hamilton (1970) su izmereli trenutni odgovor na pamenje osam sekvenci-rei i posledice tih trenutnih odgovora koje su predstavljene na slajdovima. Buka u fazi uenja je malo uticala na preciznost seanja. Od subjekta je potom zatraeno da se sete u kom odeljku se pomenuta re-sekvenca pojavila (sporedna informacija). Buka je znaajno uticala na pamenje nepredvienih informacija. Drugi su prepoznali ovaj efekat buke (Hockey, 1979) i nali su sline efekte pod uticajem optereenosti (Evans, 1979; Saegert, Mackintosh, & West, 1975). Mathews i Canon ( 1975) su primetili je spremnost peaka do pomogne strancu kome je ispalo nekoliko knjiga na teren, direktno zavisilo od nivoa buke."Nesrea" je izvedena u blizini kosilice koja je bila ukljuena (uslov buke) ili je bila iskljuena (ambijentalno stanje). Pod uslovima buke, samo je nekoliko osoba pomoglo strancima.

Tabela 12. Efekti buke na panju: Zadaci koji zahtevaju odabir informacija iz ivotne sredine

IstraivanjeOpis bukeUinak meraOsnovni rezultati

Boggs & Simon (1968)92 dB SPL, RIDvostruki zadatak sa promenljivom kompleksnouNema uticaja na primarnom, deficit na sekundarnom posebno u sloenijim uslovima buke

Broadbent & Gregory (1965)100 dB, CTDetekcija blage povezanosti opreza u pogledu osvetljenja i visokog/niskog nivoa signalaBuka uzrokuje pad u broju reakcija sa srednjim nivoom poverenja pri visokoj stopi signala, vie je lanih signala na visokoj stopi

Finkeman & Glass (1970)80dB, I, RIDvostruki zadatakNema efekata na primarnom, deficit na sekundarnom sa RI

Fisher (1972)80 dB, I, RI5-izborni serijski odgovor na zadatakTrenutni propusti odmah nakon poetka

Hockey (1970a, 1970b)100 dBA, CTDvostruki zadatakNema efekata na primarnom, deficit na efektivnosti izvrenja zadatka

Hockey (1973)100 dBA, CTUzrokovanje prikaza slika za detekciju greakaPoveana tendencija za uzrokovanje velike verovatnoe tokom buke

Jones, Smith & Broadbent (1979)80, 85 dB (C), CTObazrivost prilikom izvrenja zadataka (detekcija posebnih digitalnih sekvenci)Buka smanjuje paznju

Wood head110 dB, RIDetekcija promenljivih brojeva koji se menjaju tokom eksperimentaNema ukupnih efekata, ali se greke dogaaju 30 sekundi od nastanka buke

Da bi se potpunije istraile veze izmeu uticaja buke i obraanja panje na sluajne znakove, i altruizam, Cohen i Lezak ( 1977) su osmislili eksperiment vezan za pamenje. U prvoj fazi eksperimenta, ispitanicima su prikazani slajdovi pod bunim ili tihim uslovima. Predstavljene su dve vrste slajdova. Jedna vrsta slajdova se sastojala od besmislenih slogova. Uesnicima je predoeno da ih zapamte najbolje to mogu. Istovremeno, druga grupa slajdova je predstavljena zajedno sa svakim besmislenim slajdom. Drugi slajd prikazuje drutvenu scenu. Socijalne scene su dvojakog tipa. U jednom tipu scena je prikazana osoba koja nije bila ni u kakvoj nevolji (npr, ovek na bicikli). U drugom tipu scena, ista situacija je ilustrovana osim to je ovog puta osoba bila u nevolji (npr, ovek pada sa bicikla). Svaki ispitanik je video samo jednu verziju (patnju ili neuznemirenost) u bilo kojoj drutvenoj situaciji. Uesnici su dobili instrukcije da obrate panju na besmislene slogove i da ne razmiljaju o drutvenim scenama. Memorija prepoznavanja socijalnih slajdova je merena tako to je subjektima prikazivan ili isti slajd koji su videli ili druga verzija tog slajda (uznemirenost ili bez stresa). U skladu sa Mathew i Canon's interpretacijom njihovih podataka vezano za buku i altruizam, Cohen i Lezak su utvrdili da buka znatno utie na memoriju prepoznavanja za suptilne znakove socijalne nevolje. Meutim, buka nije imala efekta, na neke druge besmislene slogove. Tu je takoe fragmentisan dokaz za drugu vrstu nedostatka u procesu pamenja. Kada pojedinci ue materijal pod stresom, povrinski, usvajanje odreenih pojedinosti materije kao to je to na primer red stavki u materijalu moe biti olakan, ali moe doi i do pogrenog tumaenja znaenja. Hamilton, Hockey, i Quinn ( 1972), su na primer utvrdili da kada je odrana konstanta tokom probnog uenja redosleda uparenih vanrednih stavki, subjekti koji su uili te parove pod dejstvom buke su bolje nauili od onih koji su ih uili u tiini. Kada je promenjen redosled stavki u svakoj probi, subjekti koji su uili pod uticajem buke su uradili neto loije. Osim toga, pod uticajem buke, poveana je verovatnoa da se odreene rei pravilno sekvenciraju kada su subjekti dobijali instrukcije da organizuju grupu rei koje su uli u prvobitnom redosledu, (Broadbent, 1981). Memorija zaduena za red, ali ne i za same stavke, moe biti unapreena uz pomo buke i eventualno nekog drugog stresa (Dornic, 1975). Ipak, ovi efekti se mogu manipulisati uputstvima. Na primer, kada su subjekti obavezni da budu spremni da lociraju gde se stvari deavaju u oblasti stimulansa, buka ne olakava redosled memorije (Broadbent, 1981).

Kada se od ljudi trai da se sete stavki pod normalnim uslovima za uenje, slobodno podseanje e biti grupisano u kategorijama. Na primer, ako se daju rei za uenje kao to su Kalifornija, Teksas, Engleska, Kanzas, Brazil, ile, veina osoba sa slobodnim podseanjem pomou lanaka e odrediti re po dravi ili po zemlji (Neisser, 1967). Ukoliko buka ometa obradu smislenih vrsta informacija, onda bi grupisanje slobodnog priseanja materijala trebalo biti ometeno od strane buke. Prekid semantikog grupisanja pod uticajem buke je pronaeno u nekoliko studija (Daee & Wilding, 1977; Schwartz, 1975; Smith, 1980). Broadbent (1981) konstatuje da zatvorena analiza efekta grupisanja ukazuje da se pod uticajem buke, ljudi u poetku seaju artikala koji su grupisani, a zatim posle iscrpljujueg priseanja se seaju nekoliko izolovanih rei. To moe pokazati da se ljudi vrlo brzo kreu iz jedne kategorije u narednu pre nego to u potpunosti zavre organizovanje informacija pod dejstvom buke. Vie direktnih dokaza za diferencijalne efekte buke o vrstama informacija koje se pamte, dolaze iz studija Hockey (1979). Subjekti su nauili izmiljen odlomak iz proze, a potom su testirani da se sete imena lica u tom odlomku, kao i da shvate koja je glavna tema prie. Buka je blago olakala doslovno tumaenje, ali je znatno uticala na razumevanje prie. Bolje pamenje fizikih karakteristika stimulativnih materijala tokom buke zajedno sa loijim razumevanjem sloenih, smislenih odnosa dovelo je do hipoteze da stres utie na kodiranje strategija tokom uenja materijala. Konkretno, buka moe proizvesti povrno kodiranje informacija na raun dublje obrade istih. Dubina obrade informacija podrazumeva vrstu organizacionog kodiranja strategija korienu od strane onih koji ue (Craik & Lockhart,1972). Povrno kodiranje, na primer, ukljuuje koncentraciju u pogledu fizikih karakteristika materijala kao to su njihove boje, tip sluaja, i slino, dok se duboka obrada fokusira na semantikim uzajamnim meu materijalima. Postoje neki kontra dokazi o hipotezi da buka remeti dublje, sloenije pamenje za razliku od vie povrinskog pamenja fizikog sadraja. Smith i Broadbent ( 1981) nisu mogli da potvrde ovu hipotezu u dva zadatka koji bi trebali biti osetljivi na diferencijalne smetnje od strane uticaja buke u funkciji potrebnih nivoa obrade, prilikom procesa pamenja. U prvom zadatku, uesnicima je prikazana lista rei za kasnije priseanje. Dubinom prerade informacija je eksplicitno manipulisano upitom o klasifikaciji posle svake rei. Povrinska obrada je podstrekivana upitom o tome da li se re rimuje sa drugim reima na listi. Dublja obrada je podstrekivana pitanjem da li je re bila prijatna, neutralna, ili neprijatna (jedna treina rei su zapravo u svakoj kategoriji). Ova manipulacija, kao to je oekivano (Craik & Lockhart, 1972), je znatno poboljana podseanjem nad povrinskim upitom o klasifikaciji. Kontinuirani nivo buke tokom prezentacije, meutim, nije imao efekta kao to je to oekivano s dubinom obrade upita. Slova koja su fiziki slina (AA) mogu biti uparena bre od slova koja su semantiki slina (Aa) (Posner, 1969). Smith i Broadbent su obrazloili da ako buka vie remeti dublju obradu nego to je to sluaj sa povrinskom obradom, onda buka treba da se mea vie sa imenom rezultata nego sa fizikim rezultatima.

Umesto toga, nivo buke nije imao glavne ili interaktivne efekte sa reakcijom na tip pisma, slova i njihovu tanost. Obimom ovih eksperimentisanja Smith i Broadbent podgrevaju sumnje o strogim obradama informacija i objanjenjima o efektima buke na pamenje. Nedavni nauni rad sugerie da buka ometa unutranji govor i time utie na semantiku memoriju pod odreenim okolnostima. Nizovi rei ili slova koja zvue isto ili upotreba akustinih smetnji tokom uenja (npr, ponavljajui iste rei naglas), utiu na uenje (Wilding & Mohindra, 1983). Postoje neki dokazi koji ukazuju da subjekti rade bre, kada je potrebno ubrzati proces reavanja zadatka, tokom perioda buke. Hamilton, Hockey, i Rejman ( 1977) koriste pokrenutu paradigmu o pamenju u kojoj se subjektima daje dugi niz stavki, a zatim se trai da se sete poslednjih nekoliko stavki u nizu. Subjekti ne znaju kada e ispitiva prekinuti niz i pitati ih da se prisete redosleda u nizu. Kada je lista predstavljena pod uticajem buke, stvari koje su predstavljene poslednje, bile su lake zapamene, ali podseanje na krajnje stavke je bilo znatno loije nego pod uslovima kada nije bilo buke. Mogunost poveanja brzine obrada informacija na raun skladitenja memorije za vreme stresa, moe se takoe ogledati u zadacima gde je potrebno individualno obavljanje transformacije stimulativnih materija u kratkim vremenskim periodima. Hamilton (1977) je osmislio zadatak mentalne transformacije sa promenljivim zahtevima za skladitenje informacija, kako bi istraio efekte buke na kapacitet mentalnog skladitenja. Svaki predmet je predstavljen ulaznom replikom-jedno do etiri slova u alfabetu-a, obavezno je da se navedu i to je bre mogue je trebalo navesti sledeu sekvencu n-rei. Tako, ako je sklop veliina bio 3 i n = 4, subjekti mogu dati FBR, pravilan odgovor e biti JFB. Sklop veliina 4 i n = 1, moe dati DTLI sa ispravnim odgovorom, EUMX. Autori su otkrili da buka proizvodi pogoranje u ostvarivanju boljeg uinka, kao funkciju sklopa veliina, ali ne i varijacija sekvenci (n). Kada su koriena tri ili etiri sklopa pisma, proizvedena buka je izazvala pogoranje u performansama, prilikom izvravanja zadataka. Takoe nije bilo interakcije izmeu sekvence i postavljenih veliina u performansama. Rezultati transformacije su posebno zanimljivi jer pokazuju da potekoe prilikom reavanja zadataka ili kompleksnost, po sebi, nije kritina promenljiva za odreivanje kada e buka negativno uticati na performanse izvravanja zadataka. U ovom zadatku, koliina potrebne memorije za skladitenje, a ne koliina rada (n) je potrebna za transformaciju skupa, koji je osetljiv na buku.

Rezime. Postoje dva glavna nedostatka, proizvedena stresom u procesu pamenja. Tabela 13 daje pregled empirijskih studija o pamenju i buci koje pominjemo u ovom delu. Pod uticajem buke je primeeno loije pamenje sporednih jedinica u odnosu na glavni materijal koga se podseamo nego to je to u uslovima bez buke. Ovaj deficit moe biti uzrokovan fokusiranjem na efekat panje o kome se raspravljalo u prethodnom poglavlju o panji. Buka takoe olakava brzu obradu informacija u radnoj memoriji. Postoje dve prividne posledice breg protoka informacija u radnoj memoriji.

Tabela 13. Efekti buke na memorijuIstraivanjeOpis bukeUinak mera

Sluajno pamenjeOsnovni rezultati

Cohen & Lezak (1977)95 dBA, RIVerbalno podseanje i sluajno prepoznavanje slajdovaSmanjenje sluajnog prepoznavanja slajdova

Hockey & Hamilton (1970)80 dB, CTVerbalno podseanje i sluajno podseanje na simulacionom ekranuBlago omoguavanje verbalnog podseanja, smanjenje sluajnog podseanja zbog uticaja buke

Matthews & Canon87, dbC, CTMerilo nesebine pomoi osobi sa ili bez gipsa na ruciGlavni efekti interakcija buke i gipsa

Daee & Wilding (1977) 85 dB, CT85 db, CTSlobodno podseanje nasumino prezentovanih stavki razliitih kategorijaNema efekata na podseanje, otkazivanje, grupisanja povezanih stavki, vezanih za buku

Hamilton, Hockey & Quinn (1972)85 db, CTSaradnici u paru, ue sa ustaljenim, promenjenim redomBuka olakava uenje kada je ono po fiksnom redosledu

Hamilton, Hockey & Reyman (1977)80 db, CTPokrenuta memorija, nenajavljeno podseanje poslednjih nekoliko stavki sa duge listeBuka poboljava pamenje poslednjih nekoliko stavki, ali smanjuje raspon-podseanje na stavke izvan 4-te pozicije od kraja

Hockey (1979)85 dbA, CTMentalna transformacija zadatka sa razliitim kompletom (1-4 slova) i razliitim kalkulacijama (od 1-4og slova u alfabeti)Buka smanjuje pamenje zadravajui kapacitet ali ne uestvuje u interakciji sa kompleksnou kalkulacija u mentalnoj transformaciji

Schwartz (1975)Nije dostupnoPodseanje na normalne reenice i neobine nizove reiBuka doslovno olakava podseanje na stavke ali smanjuje razumevanje prie

Smith (1980) 85 dBC, CTPodseanje na kategorisane listeBuka ometa podseanje na reenice vie nego neobini nizovi rei. Ometanje grupisanja kategorija pod bukom

Smith & Broadbent85 dBC, CTPriseanje rei sa dubinom prerade, manipulisano instrukcijamaVreme reakcije potrebno za fizike rezultate (AA) i imenovanje rezultata (Aa)Nema efekata buke

Tokom buke, ljudi bolje upamte doslovni sadraj proze i red mesta sa spiskom materijala. Drugo, neki dokazi ukazuju da je razumevanje smislenih sloenih odnosa meu informacijama prekinuto bukom. To se moe desiti zbog smanjenog zadravanja sposobnosti pamenja podataka pod uticajem buke ime se stvara bri protok informacija. Kontekstualne i semantike ili tematske strukture se ne mogu odravati u procesu pamenja tokom bre obrade informacija do koje se dolazi tokom buke. Ovi komentari o moguim unutranjim vezama, izmeu breg procesuiranja informacija, boljeg kodiranja fizikih detalja, kao i slabijeg sagledavanja kompleksnog znaenja su pekulacije i potrebna su dalja istraivanja u pogledu razjanjavanja istih. Jasno je da buka poboljava uenje reda informacija, ubrzava obradu u radnoj memoriji, i, pod odreenim okolnostima, remeti shvatanje teih, sloenih informacija kao to su to znaenja pria.

Kasniji efekti

Jedan od najkonzistentnijih negativnih efekata stresa iz elemenata ivotne sredine na uinak obavljanja zadataka javlja se u paradigmi kasnijih efekata (Cohen, 1980). Tipino za paradigmu kasnijih efekata, subjekat je izloen stanju stresa dok radi na nekom zadatku. Nakon prestanka izlaganja stresu, pojedinac je odmah postavljen na drugo radno mesto i od njega je zatraeno da izvede drugaiji zadatak bez izlaganja stresu. Najei zadaci koji se postavljaju zaposlenima vezani za kasnije efekte su mere tolerancije na frustraciju i korekcija. Kao to je ve ranije napomenuto, neke studije vezane za stres, kod kojeg se manifestuju neki kasniji efekti su takoe merile altruizam nakon izlaganja stresu. Zadatak subjekta u testu tolerancije na frustraciju je da rei seriju zagonetki. Slagalica zahteva traganje za dijagramom bez podizanja olovke sa papira i bez prelaska svih linija dva puta. Neke od zagonetki je bilo nemogue reiti. Tolerancija na frustracije se meri po broju pokuaja reavanja nereivih- slagalica i/ili koliini vremena koje pojedinci utroe na reavanje nemoguih zagonetki. Mnoge studije su pokazale negativne efekte buke na stimulacione zadatke, koji su dati pojedincima da ree nakon izlaganja buci. Na primer, u nizu studija, Glass i Singer (1972) su utvrdili da 25-minutna izloenost glasnoj, kontinuiranoj, a i nekontrolisanoj buci izaziva smanjenje tolerancije na frustraciju. Nekoliko istraivaa imaju ponovljena ispitivanja negativnih kasnijih efekata nekontrolisane i kontinuirane buke, naroito u pogledu tolerancije na frustraciju (Cohen, 1980). Isprekidana buka koja je nepredvidiva, ima sline negativne kasnije efekte, iako je ablon rezultata manje dosledniji preko studija (Cohen, 1980). Istraivanje o prenaseljenosti je takoe otkrilo negativne kasnije efekte (Cohen, 1980; Evans, 1978a). Pojedinci koji su ranije bili u prepunim-nasuprot slabo popunjenim-laboratorijskim uslovima, na testu su imali manju toleranciju na frustraciju (Cohen, 1980; Evans, 1978a).

Rezime. Guva, kao i buka, mogu proizvesti negativne kasnije efekte prilikom odraivanja zadataka. Ovi efekti su jai i ee se javljaju ukoliko stres nije pod kontrolom subjekta. Kasniji efekti koji su pronaeni, najee se javljaju prilikom obavljanja zadataka koji se tiu dozvoljenog odstupanja od frustracija i u pogledu altruistikog ponaanja. Korekcija i Stroop test su ree pod uticajem prethodne izloenosti stresorima ivotne sredine.

Oblast studija o buci i performansama

Najei izvori buke koji se mogu javiti u studijama vezanim za zajednice potiu od transporta, posebno onog transporta i one buke koji se odnose na buku koja nastaje na aerodromima, prugama, i autoputevima. Tu je i literatura o izloenosti buci odraslih osoba (npr, radnici u industriji). Zakljuci ovog dela istraivanja su uglavnom dvosmisleni zbog loe metodologije istraivanja (videti rad Broadbent, 1979, i Cohen & Weinstein, 1981, za kritiku ove literature). Oblast istraivanja vezana za kognitivni uinak kod dece, pod uslovima buke, varira metodoloki, sa nekim istraivaima koji preduzimaju korake za kontrolu faktora koji su znaajni za meovite studije iz oblasti buke. Pored oiglednih problema sa vezama izmeu nivoa buke sa socijalnim statusom, roditeljskim obrazovanjem i slinim stvarima, problemi selekcije ispitanika i osipanje ispitanika moe biti ozbiljno u razliitim oblastima istraivanja (videti poglavlje 2 za iru diskusiju o nekim metodolokim pitanjama iz oblasti Studija o elementima iz ivotne sredine koji doprinose stresu).

Ovaj deo poglavlja je organizovan u dve celine: (a) adaptacija na hroninu buku i (b) kolski uspeh. Dok se veina studija uglavnom sastoji od rezultata testova i procene postignua u kolama u bunom okruenju, nekoliko studija govori o reavanju problema i prilagoavanju dece hroninom ispitivanju buke izvan bunih uslova (npr, u zvuno izolovanoj prikolici). Razlika izmeu testiranja dece u bunom okruenju u odnosu na testiranje izvan bunog okruenja je veoma vana. Nekadanja strategija istraivanja je merila neposrednu reakciju dece na akutnu buku, kao i zaostale efekte koji mogu biti prisutni zbog kontinuiranog izlaganja bunoj sredini. Kasnije strategije su pokuavale da obuhvate testiranja dece van neposrednog izvora buke, kao i da obuhvate vie hroninih prilagoavanja dece bez smetnji izloenosti buci nainjene u uslovima sredine u kojoj ive ili pohaaju kolu.Adaptacija na hroninu buku

Nekoliko naunika su predloili da kada deca odrastaju u bunom okruenju, na kraju ne obraaju panju na akustine signale (Cohen, 1980; Deutsch, 1964). Iako podeavanja uznemirujuih, zbunjujuih efekata buke mogu biti korisna, moe se javiti da dete naui da podesi akustine informacije nasumino. Na primer, dete moe nauiti da ne razlikuje adekvatno izmeu bitnih i nebitnih zvukova. Ovaj nedostatak osetljivosti na akustine signale moe imati negativne posledice za sticanje verbalnih sposobnosti, kao to je itanje. Sposobnost da prepoznaju bitne zvuke, to je verovatno preduslov za dobro itanje, moe izazvati smetnje u uenju kako se podeava ambijentalne buke.Nekoliko istraivanja su pokuala da ispitaju hipoteze ovog podeavanja i njegove posledice. Cohen, Glass, and Singer (1973) su testirali sposobnosti razlikovanja sluhom uenike od drugog do petog razreda sa normalnim nivoima sluha pod tihim uslovima testiranja. Ova deca su ivela na razliitim spratovima stambenog kompleksa izgraenog iznad autoputa. Sprat direktno odgovara nivou buke koji proizilazi od autoputa ispod. Sposobnost razlikovanja sluhom je merena Wepman testom. U ovom testu, posmatrai uju parove identinih rei (na primer koza-koza) ili parove rei koje slino zvue (na primer kua-mi). Zadatak subjekta je da li je svaki par rei ista re ili dve razliite rei. Posle kontrolisanja socioekonomskog statusa i nivoa edukacije roditelja, nivo sprata je znaajno povezan sa sposobnou razlikovanja sluhom. to je vea izloenost buci to je gori rezultat Wepman testa. Osim toga, to su deca due ivela u stambenom kompleksu to je jaa veza izmeu nivoa sprata i rezultata Wepman testa. Moch-Sibony ( 1985) je pronaao sline uticaje na decu koja pohaaju kolu u blizini Pariskog aerodrome. Deca u zvuno izolovanim kolama su imala bolje rezultate sposobnosti razlikovanja sluhom od dece koja pohaaju oblinju neizolovanu kolu.Cohen (1973) je takoe otkrio da je sposobnost razlikovanja sluhom povezana sa postignuima u itanju. Deca na viim spratovima stambenog kompleksa su imala bolje rezultate u itanju od dece koja imaju prebivalite blie autoputu. Moch-Sibony (1985) meutim nije naao bilo kakve razlike u rezultatima u itanju izmeu dece u dve kole u blizini Pariskog aerodroma. Razliite mere sposobnosti itanja su koriene u dva istraivanja i svi Cohenovi subjekti su pohaali istu kolu. Neke varijacije u postignuima u itanju su nesumnjivo povezane sa kolskim programima nezavisnood nivoa ambijentalne buke.Nekoliko istraivanja su pokuaa da direktno ispitaju podeavanja buke merenjem odgovora pojedinaca na zbunjujue zvukove. Karsdorf and Klappach (1968) su prijavili da deca iz kole koja je blizu prometnijih ulica imaju veu sposobnost koncentracije od dece koja pohaaju kolu bliu mirnijim i manje prometnim ulicama. McCroskey and Devens ( 1977) je izazvao poveanje od 4 dB u nivoima ambijentalne buke u nekoliko uionica osnovnih kola i posmatrao uinak pod bunim uslovima. Deca testirana u bunijim uionicama su imala slabije sposobnosti razlikovanja sluhom od one koja su testirana u uionicama u kojima nije bilo poveane buke. Ward and Suedfeld (1973) je posmatrao uionice u kampusu koleda tokom perioda visoke ambijentalne buke i tokom normalnih ambijentalnih uslova. Buka je stvorena emitovanjem zvuka saobraaja preko zvunika montiranih neposredno pored uoonica. Tokom bunih perioda, javilo se manje uestvovanje u uionici i smanjena panja studenata. Student su se takoe alili na buku, imali probleme sa sluhom i oseali se napetije.Ako deca koja su hronino izloena buci naue da podeavaju zvune signale, onda oni mogu biti manje podloni ometanjima buke tokom izvoenja zadatka. Heft ( 1979) je otkrio da su, mala deca u zabavitu iz domova opisanih od strane njihovih roditelja kao buni, manje pod uticajem zvunih distraktora u vizuelnom zadatku traenja. Svako dete je izvodilo zadatak pod tihim i bunim uslovima. U bunim uslovima, muki glas ita listu rei. Zadatak vizuelnog traenja trai od deteta da izabere jednu od nekoliko poznatih figura iz skupa da se slae sa standardnim dizajnom. Kanjenje odgovora se znaajno vie poveava kod ometanje dece iz mirnih domova nego kod dece iz bunih domova. Jedno bitno ogranienje ovog istraivanja je da nivoi buke nisu stvarno mereni u domovima dece.Moe postojati povezanost izmeu strategije podeavanja u uslovima hronine buke i preraspodele panje koja se javlja kod akutnih izloenosti buci. Kako je opisano ranije u ovom poglavlju, mnoga eksperimentalna istraivanja buke nalaze da pojedinci izgleda preraspodele panju na centralnije, bitnije signale u zadatku kada se on izvodi pod bunim uslovima. Moda je podeavanje povezano sa nametanjem. Jedan nain ignorisanja ili podeavanja distraktora moe biti fokusiranje panje na specifini, uski aspect zadatka. Heft je takoe koristio zadatak incidentalnog uenja kako bi odredio da li e izloenost hroninoj buci da izazove opadanja u memoriji kao to je bilo otkriceno u istraivanju sa bukom (Cohen & Lezak, 1977; Hockey & Hamilton, 1970). U Heftovom istraivanju, zadatak deteta je bio da pronae slian objekat iz matrice karata. Posle nekoliko pokuaja traenja, matrica se uklanja i dete se pita dali prepoznaje da li je neka karta bila u matrici. Cela procedura se sprovodi pod tihim i mirnim uslovima. Deca iz bunijih domova su imala slabiju memoriju od dece iz mirnih i tihih domova.Rezime. Nekoliko istraitelja su ispitali efekte izloenosti hroninoj buci na kognitivne performanse (videti Tabelu 14 za rezime empirijskih istraivanja efekata izloenosti hroninoj buci). Istraitelji su primetili da deca koja ive u bunim oblastima izgleda razviju strategiju podeavanja kako bi se izborila sa uslovima visoke hronine buke. Jedna mogua negativna posledica uenja kako se podeava zvuk je razvijanje potekoa u sposobnosti razlikovanja sluhom. Deca koja ive ili pohaaju kole u bunim okruenjima mogu da budu manje sposobna da razlikuju sline zvukove. Jedno istraivanje je takoe pokazalo da deca su iz bunih domova bolja u ignorisanju zvunih distraktora i mogu imati problem sa memorijom slinim onima otkrivenim u laboratorijskom istraivanju buke i memorije.kolski uspehJedno od najranijih istraivanja idnividualne razvijenosti i buke je istraivanje koje je ispitalo 102 beba, od 7 do 22 meseci starosti (Wachs, Uzgiris, & Hunt, 1971). Znaajna opadanja u psiholokom razvoju su bila povezana sa bukom u naselju, nivoom zvuka u kui i da li je TV bio ukljuen veinu vremena. Naalost nisu zabeleeni stvarni nivoi zvuka u domovima ili naselju. Slini uticaji su pronaeni sa malo stariju decu, iako ovi uticaji mogu biti specifini za deake (Wachs, 1978, 1979). Wachovi podaci su vredni panje jer oni istiu potencijalnu vezu izmeu buke u kui i intelektualne razvijenosti kod veoma male dece. Nekoliko istraivanja su primetila znaajne veze izmeu veliine porodice i IQ-a. visoka rezidentalna gustina posle kontrolisanja za veliinom porodice je takoe bila povezana sa slabim vetinama uspeha (Saegert, 1981). Vea gustina u kui je takoe povezana sa manjim materinskim kontaktom i nadgledanjem deteta i vee maloletnike delikvencije i problematino ponaanje u koli (Evans, 1978b; Saegert, 1981). Ova istraivanja ukljuuju kontrolu za socijalne klase. Takoe postoje dokazi da guva u kui izaziva zabranjenu socijalnu interakciju, vee povlaenje, posebno kod mladih deaka (Evans, 1978b).Postojala su brojna istraivanja o intelektualnim postignuima kod dece koja pohaaju kolu blizu aerodrome, pruge ili autoputa. Zajedniko zapaanje u takvim kolama je da su nastavnici i studenti ometeni bukom i nastava se prilagoava kao odgovor na buku. Na primer, u kolama blizu aerodroma i pruga, nastavnici su primetili pauzu kad god avion ili voz proe pored kole (Bronzaft & McCarthy, 1975; Crook & Langdon, 1974). Ovo zapaanje podie interesantno pitanje koje nije istraeno dublje. Do koje mere su uticaji buke na kolski uspeh posredovani stavovima i odgovorima nastavnika na uslove buke u kojima predaju? Na primer, istraivanja otvorenih uionica su otkrila da nastavnici ukidaju odreene aktivnosti zbog briga da ne ometaju druge asove (Ahrentzen et al., 1982). Odrasli u bunim domovima mogu se angaovati u konverzaciji, itanju naglas ili ispravljanju govora dece (Bronfenbrenner, 1977).

est istraivanja su ispitivala uticaj izvora buke koji su blizu kola na standardizovane rezultate itanja. Pet od ovih istraivanja su pronala neke deficite. Jedini izuzetak je Moch-Sibony ( 1985) istraivanje koje je nije otkrilo razlike izmeu zvuno izolovanih i neizolovanih kola u neposrednoj blizini pariskog aerodroma.

Tabela 14. Terensko istraivanje buke: selektivna nepanja I hronina izloenost buci

IstraivanjeOpis bukeMere uinkaOsnovni rezultati

Cohen, Glass i Singer (1973)55-66 dBA, CT (odgovarajui nivo u stanovima iznad autoputa)Wepman auditivni testZnaajna pozitivna korelacija nivoa buke sa pogoranjima u Wepmanu; vea korelacija sa duim boravkom

Heft (1979)Rejting skale nivoa kune buke od strane subjekataAuditivni distraktor na zadatku vizuelne pretrageDeca iz mirnih krajeva su vie pogoena slunim distraktorima

Karsdorf i Klappach (1968)70 Fona sa 84 fona maksimalno, saobraajne bukeTest kapaciteta koncentracijeVee greke i vie vremena da se zavri test performansi pod dejstvom buke

McCroskey i Devans (1977)4 dBA, CT poveanost u uionicamaWepmanSlabija auditivna diskiminacija

Moch-Sibony (1985)22a, 54h aerodromska bukaMassiot-Phillips test auditivne diskiminacijeSlabija auditivna diskiminacija u kolama

Ward i Suedfeld (1973)63-70 dBA saobraajne bukeSamo-report i zapaanja u uionicamaVei nekomfor i manje uestvovanje i praenje aktivnosti tokom delovanja buke

Blii pregled pet istraivanja, koja ukazuju na znaajne tetne efekte buke na testove itanja, otkriva nekoliko obrazaca. Prvo, negativni uticaji su jai u viim razredima. Nekoliko istraivanja su otkrila blagi ili ne-buni uticaj na sposobnost itanja ispod petog razreda. Bronzaft and McCarthy (1975), Maser (1978) and Lukas, DuPree, and Swing (1981) su otkrili znaajne tetne uticaje buke koja je u interakciji sa razredom. Ovaj efekat buke koji je povezan sa razredom na itanje moe da bude zbog due izloenosti buci. Podsetimo se da su Cohen i drugi (1973) otkrili da to su due deca ivela u stambenim kompleksima iznad autoputa, jaa je veza izmeu nivoa buke u stanu i deficita u itanju. Alternativno objanjenje razliitih uticaja buke po razredima su da testovi uspeha za malu decu mogu biti manje pouzdani i tako stvore manju statistiku mo. Konano, mogue je da su iz nekih razloga starija deca vie podloa uticaju buke na uspeh u itanju. Postoje takoe neki preliminarni podaci koji ukazuju da su oni sa slabijim uinkom vie podloni tetnim uticajima buke da rezultate itanja. Maser (1978) je uporedio standardizovano itanje i matematike rezultate slabih, srednjih i visokih uinaka uenika srednjih kola u bunim i tihim kolama. Uenici sa niskim sposobnostima pohaaju bune kole (na putanji letova) imali su najjasnije slabosti u matematici i itanju a povezane su sa bukom.Nivoi buke u kuama mogu biti povezane sa kolskim postignuima. Cohen (1973) and Green, Pasternack, i Shore (1980) su pronali znaajno nie rezultate u itanju kod dece iz domova lociranih blizu izvora buke. Od dodatnog interesa, Lukas (1981) prijavljuje znaajan interaktivan uticaj nivoa buke stambenih naselja i nivoa buke u kolama na uspeh u itanju. Deca koja ive u bunim naseljima i pohaaju osnovnu kolu blizu bunih autoputeva imaju vee deficite u ianju od dece koja pohaaju istu kolu a ive u mirnijim naseljima. Interaktivni uticaj buke u kui i koli su takoe razmatrani u poglavlju 6.Potencijalni uticaj nivoa kune buke, buke u naselju i buke u koli imaju implikacije na korisnoat projekta zvune izolacije u kolama. Najmanje dva istraivanja do sada su ispitala efikasnost zvune-izolacije za na oslobaanje tetnih uticaja buke na kolsko okruenje. Moch-Sibony ( 1985) je uporedio rezultate itanja i sposobnosti razlikovanja sluhom iz dve oblinje osnovne kole locirane na putanji letova pariskog aerodrome. Jedna kola je bila zvuno izolovana a druga nije. Svo testiranje se javilo pod tihim i mirnim ulsovima i obe kole suimale decu slinih socioekonomskih pozadina. Razlikovanje sluhom je bilo slabije u neizolovanoj koli ali rezutati itanja se nisu razlikovali. Bronzaft (1981) je meutim u propratnoj stdudiji Bronzaft and McCarthy (1975) pronaao uspeno smanjenje rezultata itanja. Poviena eleznika pruga u blizini osnovne kole u Njujorku je bila restrukturisana sa gumenim podmetaima, a akustini materijali su postavljeni u bunoj kancelariji na jednoj strani kole blioj do eleznike pruge. Ove procedure znatno smanjuju deficite u sposobnosti itanja koje su prethodno pronaene kod te dece koja pohaaju bunu uionicu.Postoji bitna razlika izmeu ova dva istraivanja. Deca u parizu studiraju, ive i igraju pod uslovima jake ambijentalne buke blizu aerodrome, ali su samo kolske postavke oslabljene. U Bronzaftovom istraivanju deca generalno ive pod normalnim ambijentalnim uslovima i jedino su izloeni buci dok sun a asu. Tako, procedure zvune izolacije u kolama mogu da imaju promenljiv uticaj zavisan od od stepena izloenosti kolskog okruenja. Takoe kao to je primeeno, rezultati itanja iz istraivanja pariskih kola mogu biti manje osetljvi na uticaje buke jer oni dolaze iz dve razliite kolem dok su podaci Bronzaft sakupljeniu istoj koli.Rezime. Nekoliko istraivanja su pokazala da buka od aerodroma, vozova i autoputeva blizu kola mogu imati tetne uticaje na kolski uspeh (videti Tabelu 15 za rezime empirijskih istraivanja kolskih uspeha i izloenost buci). Ovi uticaji su izgleda izraeniji za decu u viim razredima (iznad etvrtog). Ovaj uticaj moe biti zbog vee duine izloenosti buci, manje pouzdanih testova dostignua za mlau decu, ili stvarne razlike u razvoju. Dokazi takoe predlau da nivoi sposobnosti i konture buke u naselju i kui mogu takoe da deluju sa nivoima kolske buke. Deca koja imaju slabiji uinak i deca koja ive u bunim naseljima mogu biti pod veim rizikom tetnih uticaja buke.Teorije stresa i ljudskih performansiPostoje dva glavna teorijska konstrukta-uzbuenje i preoptereenje informacijama-ponuena da objasne uticaj stresa na ljudske performanse. Alternativni pristupi stresu i ljudskim performansama su teorije bazirane na motivaciji kao to je nauena bespomonost. Ovi modeli se fokusiraju na promene u ljudskim performansama usled stresa kao funkcija smanjene sposobnosti ili spremnosti da istraju u problemu. Ova perspektiva je razmatrana u Poglavlju 3. Svesni smo da su ove razliite perspektive posmatranja stresa i performansi u meusobnom odnosu ali su odvojene u ovoj knjizi zbog organizacione jednostavnosti i saetosti, i zbog dve literature koje se razlikuju.Tabela 15. Terensko istraivanje buke: postignua kola

IstraivanjeOpis bukeMere uinkaOsnovni rezultati

Bronzaft (1981)7dBA u bunoj uioniciPostignua u itanjuPrethodni deficiti u itanju eliminisani (Bronzaft i McCarthy (1975))

Bronzaft i McCarthy (1975)89 dBA, od vozovaPostignua u itanjuDeficiti nastali zbog buke

Cohen, Glass i Singer (1973)55-66 dBA, CT (odgovarajui nivo u stanovima iznad autoputa)Test postignua u itanjuZnaajna pozitivna korelacija buke sa deficitima u itanju, rezultat Wepmana takoe u korelaciji sa sposobnostima itanja

Green, Pastemack i Shore (1980)Skole su dodelile izloenost buci prema konturama prognoze izloenosti buci% studenata ita ispod nivoa ocenaSve vie dece u bunijim kolama ita ispod nivoa ocena

Lukas, Dupree i Swing (1981)kole u blizini autoputevaPostignua u matematici i itanjuDeficiti u itanju povezani sa bukom u kolama posebno kod starije dece

Maser (1978)kole u blizini aerodromaPostignua u matematici i itanjuDeficiti povezani sa bukom posebno kod dece u viim razredima

Moch-Sibony (1985)22a; 54b aerodromska bukaTest postignua u itanjuNema uticaja buke

Wachs (1978)Rejting obuenog posmatraa kune buke i buke u krajuStanford-Biner test inteligencijePostoje korelacije izmeu ocene buke i rezultata testa

Wachs (1979)Rejting obuenog posmatraa kune buke i buke u krajuPiagetian mere psiholoke razvijenostiPostoje korelacije izmeu nivoa zvuka i degradiranja psiholoke razvijenosti

Wachs, Uzgiris i Hunt (1971)Rejting obuenog posmatraa kune buke i buke u krajuPiagetian mere psiholoke razvijenostiPostoje korelacije izmeu nivoa zvuka i degradiranja psiholoke razvijenosti

Modeli uzbuenja

Uzbuenje ili aktivacija, kako je prvobitno osmiljen, se odnosi na nespecifine promene u modanoj aktivnosti posredovane retikularnom formacijom modanog stabla i difuzne talamike povrine (Hebb, 1972; Lindsley, 1951; Malmo, 1959). Manifestacija u ponaanju uzbuenja je generalno pobuujue stanje ogranizma u rasponu od niskog nivoa aktivnosti (spavanje i ekstremna pospanost) do visokih nivoa aktivnosti. Uzbuenje se moe posmatrati kao generalno stanje koje daje energiju ponaanju (Berlyne, 1960). Stresori prema modelu uzbuenja menjaju fazne nivode uzbuenosti, podiui ili sputajui nivo aktivnosti koja dalje utie na performanse rada. Yerkes-Dodson model uzbuenja i performansi (Kahneman, 1973) je postavljen kao funkcija oblika okrenutog U izmeu uzbuenja i performansi rada. Osobe koje su iznad (previse aktivacije) ili ispod (premalo aktivacije) srednjeg optimalgnog stanja uzbuenosti e pretrpeti opadane performansi. Osim toga optimalni nivo performansi je pretpostavljen kao opadajua, monotona funkcija zadataka tekoe. Tabela 16 prikazuje neke osnovne take teorije uzbuenosti.Broadbent je predloio model uzbuenosti za stress i saznanje zbog interakcije razliitih streaora na ljudske performanse. Stresori koji poveavaju aktivnost simpatikusa (buka) imaju suprotan uticaj na odreene zadatke kao to su budnost nego stresori koji smanjuju uzbuenost. Osim toga ako se ova dva stresora ukombinuju njihova dejstva se ponitavaju. Kombinacija dva stresora sa slinim osobinama imaju dodatne uticaje na smanjenje performanse rada. Pa tako ako se kombinuje buka sa stimulatorima zadataka, koji takoe poveavaju uzbuenje, performanse su gore nego samo pod bukom ili samo pod stimulatorima. Postoje nekoliko problema sa modelom uzbuenosti ljudskih performansi pod stresom. Najfudamentalnija kritika modela uzbuenosti je nedostatak jasnih dokaza psiholoke aktivnosti. Psihofizioloka istraivanja su utvrdila malu podrku jednodimenzionalnih promena razliitih indeksa aktivnosti simpatikusa. Norma je mnotvo razliitih odgovora na razliite stimulanse (Jennings, l 985a; Lacey, 1967). Takoe postoji problem vezan za funkciju okrenutog slova U izmeu uzbuenja i performansi rada. Negativni efekti suboprimalnog uzbuenja na performanse rada se mogu objasniti umorom. Uz nedovoljnu mentalnu budnost, jednostavno ne detektuje kritini signal ili je previse umoran da odgovori dovoljno brzo. Zato preuzbuenosti moe da umanji performanse je vie problematino.

Easterbrook (1959) je predloio da vii nivoi uzbuenosti suavaju focus panje kako bi samo najcentralniji signali u zadatku bili prihvaeni. Ova hipoteza fokusiranja panjom moe da objasni vezu izmeu sloenosti zadatka, nivoa preuzbuenosti i opadanja u zadacima. Sloeni zadaci imaju vie kritinih signala koji su neophodni za uspeno zavrenje zadatka nego u jednostavnim zadacima. Tip zadatka u kojima je esto otkriven uticaj stresora je sloen zadatka koji ukljuuje (a) istovremenu panju na vie signala; (b) panju na signal visoke frekvencije; (c) panju na signal male verovatnoe. Kako se uzbuenost poveava i paznja suava, poinje proputanje nekih signala. Pod uslovim sloenog zadatka neki proputeni signali su verovatno kritini za tano obavljanje zadatka nego kada je jednostavan zadatak korien.Postoje dve vrste potekoa sa suavanje panje objanjenja uticaja preuzbuenosti na performanse zadatka. Prva, postoje kritike same nelinearne funkcije u obliku okrenutog slova U. Logino, teko je da se kritiki proceni ova nelinearna veza izmeu nivoa uzbuenosti i performanse. Ako se ne pronau nedostaci u performansama rada tokom stresora, stressor moda nije dovoljno intenzivan a zadatak moda nije dovoljno sloen, ili oboje. Osim toga neki istraivai postavljaju pitanje da li preuzbuenost ikada moe biti tetna za performance rada (Poulton, 1977, 1978, 1979). Poveana uzbuenost smanjuje umor i poboljava budnost. tete u radu koje se javljaju pod bukom su nepovezane sa osobinama koje izazivaju uzbuenost. tete u radu u bunom okruenju izazivaju direktni zvuni uticaju. Tokom interminentne buke, greke se mogu objasniti ometanjem panje. Kontinualna buka izaziva zvuno maskiranje signala. Broadbent (1978) osporava ovu poziciju, uz napomenu da se neke tete u radu pod bukom ne mogu objasniti ometanjem panje ili zvunim maskiranjem.

Tabela 16: Osnovne take teorije uzbuenosti

1. Uzbuenos je definisan u oba smisla i u fiziolokom i u smislu ponaanja.

(a) Fizioloki- nespecifino olakavanje korteksa recirkularnom formacijom

(b) Ponaanje- ponaanje u rasponu od dubokog sna do visoke uzbuenosti

2. Yerkes-Dodson nacrti

Sloenost zadatka se obino uveava individualnim prisustvom dva ili vise signala istovremeno; prisustvo signala visoke frekvencije ili prisustvo signaa niske verovatnoe.

3. Stres je definisan u smislu teorije uzbuenosti sugeriui da je ili vea ili manja uzbuenost stresna. Neki stresori mogu da utiu na nivo uzbuenja. Buka i guva, na primer, oba poveavaju uzbuenost.

4. Tokom vieg uzbuenja, suenje panje se izgleda dogodi gde se organizam fokusira na najvanije znakove dostupne u ovoj situaciji. U sloenim zadacima vise takvih znakova po jedinici vremena je potrebno za uspean zavretak zadatka. Dakle, kada se suenje panje javlja u situaciji sloenog zadatka, organizam e pre da ignorie znak (ove) relevantne za uspean zavretak zadatka nego u situacijama sa jednostavnim zadatkom gde je za uspeh zadatka potrebno manje takvih znaka.

Jo jedno pitanje u vezi sa hipotezom suavanja panje je znaenje suenja panje ili filterovanja. Da li preuzbuenost smanjuje koliinu informacija koje se mogu obraditi u jedinici vremena ili utie na individualni kriterijum odluivanja ili odgovor u smislu na koji signal se treba fokusirati? Broadbent (1971, 1978) tvrdi da su uticaji suenja panje odluujui a ne peceptivni. Pod uslovima poveane uzbuenosti kao to je prisustvo buke, subjekti veruju da moraju da obrate panju na bitne izvore informacija. Kao to je razmatrano ranije, najdirektniji dokaz za ovo je Hockey rad, pokazivanje da greke nastale tokom buke, u delovima sloenog zadatka koji su subjekrima prikazani kao manje bitni (Hockey, 1970a, 1980b).Razliita pitanja o modelu uzbuenosti stresa i performansi odnose se na dublja ogranienja konstrukta klasinog uzbuenja. Prvobitni model uzbuenja stresa i performansi ne kae nita o ulozi subjektivne procene stresora i individualnih odgovora. Individualni odgovori na stresore su posredovani mnotvom psiholokih i supstitucionalnih promeniljivih (Appley & Trumball, 1967; Averil, 1973; Lazarus, 1966; Moss,1973). Kada se psiholoko uzbuenje promeni i ne postoje objanjenja za te promene,ljudi e oznaiti svoje somatsko stanje u skladu sa svojim ocenama okolnih okolnosti. Kako bi testirali ovaj model etiketiranja uzbuenosti, Schacter and Singer (1962) ubrizgava subjektima adrenalin ili placebo (fizioloki rastvor). Subjekti su informisani tano o somatskim efektima adrenalina (simptomi uzbuenja simpatikusa), dezinformisani (simptomi uzbuenja parasimpatikusa) ili nisu informisani o somatskim uticajima. Posle ubrizgavanja i manipulacije informacijama, subjekti su odvedeni u ekaonicu gde je jo jedan subject koji se ponaao ili besno ili euforino.U skladu sa ova dva faktora teorija indukcije uzbuenosti i kognitivnog etiketiranja, Schacter i Singer su otkrili da je tip informacija o psiholokim posledicama injekcije negativno povezan sa samo-procenom uticaja kao i ponaanje subjekata. Tako se najjaa oseanja specifinog stanja (bes ili euforija) dogode kada je subjekat dezinformisan o efektima injekcije.Dvofaktorni, budno-prepisiuji model stresa iz ivotne sredine primenjen je na istraivanju o ljudskom ponaanju u prostoru. Paterson (1976-1982) je predloio da prilagoavanja u relevantnom ponaanju pojedinca kao to su promene u meuljudskoj distanci menjaju uzbuenje u interaktnom partneru dvovalentnog elementa. U zavisnosti od meuljudskog konteksta u dvovalentnom elementu, ove promene uzbuenja su oznaene od strane primaoca kao pozitivne ili negativne. Pozitivno obeleavanje jedne promene uzbuenja dovodi do recipronog intimnog ponaanja kao sto je pribliavanje, dui kontakt oima I otvoreno poziranje. Negativno obeleavanje promene uzbuenja menja uzrok kompenzacijskih reakcija kao to su poveanje meuljudske distance, manje kontakta oima Ili vie zatvorenih, indirektnih poziranja.

Proces pripisivanja uzbuenja se takoe koristi da bi se objasnile posledice poveane gustine u ljudskom ponaanju. Optereenost se moe dogoditi kada je poveano uzbuenje izazvano velikom guvom obeleeno kao negativno. Dva posebna mehanizma su predloena kao prethodnici induktivno-prekomerne meuljudske distance (Evans I Eichelman, 1976; Worchel, 1978) I gubitka kontrole (Schmidt I Keating, 1979)

Prepisivanje guve moe se smanjiti kada je panja individualca usmerena daleko od bliskog prisustva ljudi iz okoline u stanju poveane gustine. Stoga, kada se ljudima u stanju poveane gustine daju razni zvuni ili vizuelni odvraaji panje oni izvetavaju o smanjenju oseanja gustine (Worchel, 1978). Guva je, takoe, znatno smanjena pruanjem individualcima u stanju poveane gustine veu linu kontrolu (Sherrod, 1974) (Pogledajte Evans, 1978a, za dalju diskusiju o modelu uzbuenja ljudske guve).

Alternativno formulisanje modela uzbuenja predlae da uzbuenje treba da bude sagledano kako po pitanju obrasca odgovora tako I po nivou odgovora. Ova ideja se definie kao fizioloki model Naatanen (1972) i Pribram I McGuinness (1975) I povezana je kognitivnim performansama Kahneman (1973) I Hockey (1979). Tokom koncentrisanja, to jest, procesa miljenja, indeksi aktivnosti simpatikusa se poveavaju. Puls, provodljivost koe I dilatacija zenice su poveani tokom miljenja ili koncentrisanja. Isto tako, kratkorono se poveavaju kratkoronim izlaganjem stresoru kao to je buka dok god nijedna kognitivna greka nije potrebna subjektu da odrava zadatak performanse. Meutim, kada je potrebna panja ili napor za neke spoljne stimulacije, onda je obrazac odgovora drugaiji i javlja se usmereno frakcionisanje. Tokom navedenog preuranjenog perioda puls usporava dok su provodljivost koe I diletacija zenica poviene (Jennings, 1985a; Lacey, 1967). Puls takoe usporava odmah nakon znaajnog neoekivanog dogaaja (Jennings, 1985a). Lacey (1967) je predloio da namera da se zabelei I uoi spoljni stimulans uzrokuje usporavanje pulsa, a da kognitivne greke obrade informacije dalje I ignoriu (filteriu) ubrzanje pulsa proizvedeno od strane neposredne okoline. Jennings je modifikovao Lacey teoriju ukazujui da je usporavanje pulsa proizvedeno zadravanjem kapacitetom panje u rezervi tokom unosa. Ubrzanje pulsa se javlja kada je potrebna dodatna obrada informacija. Prema tome, skladitenje u memoriji ili rukovanje informacija koje su ve u memoriji poveava puls (Jennings, 1985a, 1985b).

Kahneman (1973) I Hockey (1979) ukazuju na to da iako nivoi uzbuenja mogu biti korisni za opisivanje beskonanosti izmeu odmora I aktivnosti, kada osoba mentalno radi na nekom zadatku, mi moramo da uzmemo u obzir da individualac pokuava da usmeri svoje kognitivne resurse I posredine uticaje na performansu I fiziologiju. Ovaj model sloenijeg uzbuenja ukazuje na to da je informacija izabrana iz okoline bra I moda preciznija pod uslovima visokog uzbuenja. U principu, povean nivo telesnog uzbuenja poveava efikasnost neije panje na spoljanje stimulanse. Poveano uzbuenje takoe pomera ravnoteu normalnog funkcionisanja tako da se kriterijumi odluivanja za raspodelu kognitivnih resursa menjaju kao odgovor na aktivnost zadatka I karakteristika stresora.Modeli preoptereenosti informacijama

Drugi veliki model uticaja stresora na ljudski performans je model preoptereenosti informacijama. Ovaj stav istakao je uticaj stresora na kognitivne sposobnosti I prilagoavanje organizama za obradu informacija. Miligram analiza preoptereenja urbanog ivota ilustruje ovu perspektivu. Velike koliine stimulansa u gradovima uzrokuju da se ljudi prilagode na neke situacije sa kojima se suoavaju dizajnirane da uklone ili eliminiu izvor stimulansa. Kao jedno od sredstava za suoavanje sa preoptereenjem, niski izvori informacija se filteriu. Nepanja prolaznika rtvama u krizi u gradovima moe biti objanjena u smislu ovog naueno-odgovorenog reima urbanih za informacije nieg prioriteta. Alternativno, neka informacija je uklonjena pre dostizanja osobe kao na primer nerasporeen imenik ili korienje portira ili drugih ureaja za blokiranje nekog socijalnog ulaza.

Sloeniji model optereenja je predstavljen od strane Cohena (1978) kako bi se objasnio uticaj stresora na performanse ljudi i socijalno ponaanje. Cohenov model pretpostavlja da stresori smanjuju saznajni kapacitet jer zahtevaju neku dodelu panje na stresor. to je vie kapaciteta dodeljeno praenju stresora, manje kapaciteta je dostupno za obradu ostalih informacija, na primer obavljanje zadatka. Pogledati Tabelu 17 za pregled ovog modela.

Bitna karakteristika ovog modela je to ukljuuje subjektivnu procenu stresora i kontekst u kom se javlja. Ako je stresor vie pretei, moe biti praen blie i sa vie kapaciteta. Osim toga sa poveanjem nesigurnosti stresora vea panja e morati da se izdvaja za praenje stresora. S obzirom da stresori prevazilaze saznajni kapacitet, organizam pokuava da se izbori sa potranjama zadatka pod ovim okolnostima, prebacivanjem dostupnog kapaciteta na centralnije aspekte zadatka, na signale koji su relevantniji za uspeno obavljanje zadatka.

Postoje nekoliko posledica pretpostavljenog sakupljanja u kapacitetu obrade podataka sa izloenou stresorima. Prva, kako se trajanje zadatka poveava, vei negativni uticaji stresa na performanse rada se javljaju. Horvath (1959), Wilkinson (1969), Alluisi i Morgan (1982) u pregledu razliitih izvora stresa zakljuuju da se tetni efekti stresora na performanse rada poveavaju sa produavanjem trajanja zadatka. Osim toga negativni uticaji stresora na zadatak koji dugo traje mogu biti u velikoj meri eliminisani pruanjem uesnicima period odmora (Mackworth, 1964).

Tabela 17: Osnovne take teorije preoptereenja panje

1. Ljudi imaju ogranien kapacitet za obradu informacija. Preoptereenje informacijama se javlja u bilo kom trenutku kada je potranja za panjom vea od ukupnih raspoloivih kapaciteta.

2. Hipoteza kognitivnog umora: ukupan raspoloivi kapacitet nije fiksan, ali se u stvari skuplja kada postoje produeni zahtevi za panjom. Tako pojedinac moe da prisustvuje na manje ulaza posle dueg zahteva od njegovih mogunosti u odmornom stanju. (kognitivni umor je funkcija optereenja i trajanja zadatka).

3. Prisustvo stresora, jer zahteva raspodelu panje, e verovatno stvoriti preoptereenje informacijama.

Koliina panje potrebne za nadzor stimulansa ivotne sredine je rastua funkcija nesigurnosti da izazova u pogledu svog prilagodljivog znaaja (u vezi sa predvidljivou i mogunou kontrole).

4. Najea strategija zaposlenih da se izbore sa preoptereenjem je fokusiranje raspoloive panje na aspekte ivotne sredine najrelevantnije za obavljanje zadatka.

Druga implikacija modela preopterecenja je da se kognitivni zamor povecava sa povecanjem opterecenja zadataka. Tipino, opterecenje zadatka se uvecava od ( a) povecanje broja ulaza kojima se mora prisustvovati; ( b) povecanje brzine ulaza; i (c ) smanjenje predvidivosti signala ( Cohen, 1978; Evans, 1978a ). Sva tri faktora su prikazana da smanje efikasnost zadataka kod ljudi. Ljudska posmatrai bi vie greili prilikom pracenja est naspram dva biranja (Poulton, 1958) ili u sortiranju pila karata po dva u odnosu po jednom kriterijumu (Murdock, 1965 ). Kada subjekti upitani da odgovore na dva razliita zvuna signala tokom obavljanja zadatka istovremenog pisanja, vie greaka se javljaju kada su cifre predstavljene bre (Kalsbeek, 1965 ). Konano , znaajni dokazi pokazuju da kada pojedinci izvode dva istovremena zadatka, njihove performanse trpe kako verovatnoca primarnog signala zadatak opada ( Bahrick, Noble, i Fitts, 1954; Dimond, 1966 ).

Konana implikacija pretpostavke sakupljanja kapaciteta je to dato dovoljno optereenje, neki uticaji prisutnog umora se mogu javiti posle prestanka stresora, proizvodei afterefekat (Cohen, 1980). Ovi efekti se nazivaju efektima kumulativnog umora u naoj diskusiji u poglavlju 1. Tako sa poveanjem optereenja kapaciteta, ili po trajanju zadatka ili po variranju optereenja zadatka, afterefekti se poveavaju. Cohen i Spacapan (1978) na primer su pokazali da, krai interstimulans intervali, due sesije zadatka ili vee optereenje zadatka, svi oni smanjuju performanse subjekata na test tolerancije na frustraciju koji se primenjuje nakon prestanka eksperimentalne sesije. Pored toga, subjekti su prijavili vei mentalni i fiziki umor sa poveanjem trajanja zadatka ili sa smanjenjem interstimulansnih intervala.

Sa druge strane, najmanje je jedan istraiva pronaao da se negativni afterefekti buke u poreenju sa tiinom nisu poveali sa zahtevima zadataka (Wohlwill, Nasar, De Joy, i Foruzani, 1976). Subjekti su obavljali podjednako loe i posle prestanka buke bez obzira da li su obavljali zadatak tokom buke.

Poreenje dva modela

Oba modela predviaju vei uticaj stresa na performanse u funkciji sloenosti zadatka. Oba modela mogu takoe da objasne uticaje posle stresora na performanse, mada optereenje modela radi to krtije. Prema modelu optereenja, mentalni kapacitet postaje osiromaen tokom vremena sa kontinuiranim suoavanjem sa zahtevima zadataka i javljanjem kognitivnog umora. Rezerve su osiromaene, ostavljajui nedovoljan kapacitet za obavljanje naknadnih zadataka. Jedno predvianje koje sledi iz ove pozicije je to da to je period vremena izmeu prestanka zadataka koji se obavljaju pod stresom povean i merenja afterefekata poveana, neki oporavak od kognitivnog umora treba da se desi. Nijedno istraivanje nije ispitalo ovo pitanje do sada.

Modeli optereenja mogu takoe biti odgovorni za uticaje kontrole i predvidljivosti stresora na afterefekte. Buka koja je nepredvidiva i nemogua za kontrolu izaziva znatno vee negativne afterefekte na performanse (Cohen,1980). Modeli optereenja su odgovorni za ovo pronalaenje u smislu zahteva za dodatnim kapacitetima nastalim zbog pojaanih tekoa posmatranja nepredvidivih i nemoguih za kontrolisanje stresora. Nedostatak kontrole moe biti snaan stimulans ime se poveava potreba za budnou. Modeli uzbuenosti mogu objasniti uticaje predvidljivosti stresora. Manje predvidljivi stimulansi su tei za navikavanje i utiu na retikularnu aktivaciju (Sokolov, 1963). Zato bi kontrola trebala da utie na nivo uzbuenosi je manje jasno.

Jedan problem sa modelom kognitivnog umora je da povezanost izmeu stepena fizioloke adaptacije i koliine negativnih afterefekata nije tako visoka. Pored toga, kognitivni napor moe i dalje biti potroen na zadatke iako se adaptacija ne deava. Da li je savladavanje napora uspeno u odravanju performanse zadatka ili nije moe biti nepovezano sa afterefektima. Za dodatne komplikujue stvari za objanjenje afterefekata uzbuenosti, istraivai su tvrdili da moe da pada tonino uzbuenje posle pokuaja da se izvri zadatak pod stresom i moe da raste.

Jedan bitan fenomen koji, modeli optereenja stresa i performansi ne savladavaju dobro kao modeli uzbuenosti, su uticaji kombinovanih stresora. Neki stresori u kombinaciji proizvode manja opadanja performanci od stresora koji deluju pojedinano (Broadbent, 1971).

Druga tekoa modela optereenja stresa je da kognitivni kapacitet nije precizno definisan, iako su neke sposobnosti za obradu informacija implicitno pozicionirane. Naalost postoji malo dokaza o kapacitetu procesiranja informacija. Na primer sekundarni zadatak u primerima dual-zadataka nisu zamenljivi, niti su jednostavan dodatak potrebama merenja. Sekundarni zadatak memorije i sekundarni zadatak panje ne daju ekvivalentne rezultate kada se kombinuju sa istim primarnim zadatkom u dual-zadatak primeru (Kerr, 1973).

Modeli uzbuenosti i optereenja stvaraju razliite pretpostavke o nainu funkcionisanja ljudi. Modeli uzbuenja predstavljaju u velikoj meri pasivni organizam, koji reaguje na promene u stimulaciji ivotne sredine. Modeli optereenja predstavljaju aktivni organizam traenja informacija koji pokuava da da smisao svojoj okolini. Znaenje stimulacije je vie od centralnog znaenja za modele optereenja stresa od koliine stimulacije.Alternativna perspektiva na stres I kogniciju

Alternativni nain razumevanja stresa I ljudske obrade informacija je da vidite stresore kao menjanje kognitivine obrade stratigija direktno. Ove promene mogu biti prilagodljive, suoavanje odgovora stresorima. Ova perspektiva stresa I performanse odstupa od uzbuenja I modela optereenja u nekoliko aspekata. Prvo, ovaj pristup stresu I kogniciji ne pretpostavlja opadanje ljudske performanse u odgovoru na strosore. Umesto toga, naglasak je pomeren na promene u kognitivnom funkcionisanju. Drugo, niti su pojedinani ili centralni mehanizam namenjeni za objanjenje kognitivnih promena tokom stresa. Ljudska obrada informacija sastoji se od vie interaktivnih kognitivnih aktivnosti koje su razliite pod stresom.

Promene u obradi informacija pod stresom su funkcionalne u obimu koji se odnosi na lino nastojanje da se odri kognitivna performansa pod suboptimalnim okolnostima. Kako je ranije navedeno u ovom poglavlju I u prvom poglavlju ovi napori da se promeni kognitivna strategija pod stresom mogu imati psiholoke I motivacione posledice. Pored toga, takvi napori mogu menjati uobiajene obrade informacija sa dovoljno iskustva. Jedan moe da preusmeri panju tokom stresa ka najvanijem ili istaknutom aspektu sredine. Ako se ova strategija nastavlja tokom vremena, dugorono podeavanje kognitivnih procesa moe doi do toga da se informacije tretiraju drugaije nego to bi se tretirale pod normalnim uslovima. Druge promene u strategiji kognitivne obrade koje se javljaju pod stresom su takoe identifikovane. Izgleda da stresori utiu na strategiju uenja koja naglaava brzinu obrade na raun kapaciteta radne memorije. Pored toga, postoje neki pokazatelji da ljudi tanije kodiraju poziciju ili prostorni raspored predmeta u memoriji pod stresom. Pogledajte tabelu 18 za nacrt ovog alternativnog modela.

Dakle, moemo priati radnom deficitu pod stresom do te mere da odreeni zadatak zahteva odreenu strategiju obrade informacija. Stresor e uticati na zadatak u toj meri da se kognitivna strategija menja. Stresor e uticate na kognitivnu obradu ako se pravi razlika u raspodeli napora. Stoga, kognitivni procesi su automatski van uticaja buke. Zbog pretpostavke da buka izaziva preusmeravanje napora u dominantnom aspektu zadatka, ostali zadaci koji dele neke kognitivne resurse kao primarni zadaci e opadati pod bukom (Broadbent, 1981, 1983). Na primer, ranija istraivanja su otkrila da je semantiko grupisanje serijskih lista prekinuto pod bukom. Ne tako davno, ljudi su primetili da se ovi efekti ne javljaju ako je grupisanje oigledno (Broadbent, 1983). Drugi nalaz koji je od interesa je da uticaji buke mogu biti promenjeni instrukcijama za raspodelu napora u deo zadatka protiv drugog (Hockey, 1979) ili instrukcijama da probaju da ignoriu buku (Jones, 1984).

Tabela 18: Alternativni pogled na stres i saznanje

1. Stresori izazivaju da ljudi promene kognitivne strategije

2. Neke od tih promena ukljuuju

(a) Alokaciju panje na vie dominantne aspekte zadatka

(b) Bri protok informacija u radnoj memoriji; i

(c) Bolje pamenje za prostorni poloaj informacije u nizu.

Oba (b) i (c), koji mogu biti povezani, izgleda izazivau loija razumevanja gde se zahteva povezivanje skoranjeg unosa sa prethodno sauvanim materijalima.

Radna memorija radi bre ali pod manjim stresom.

3. Performanse zadatka e se promeniti pod pritiskom u meri u kojoj su varijabilnosti kognitivne strategije mogue u zavretku zadatka. Zadaci koji jedino doputaju jednu strategiju imaju manje anse da budu pogoeni stresorom.

4. Napori da se menjaju kognitivne strategije i odravaju optimalne performanse tokom stresa proizvode fizioloke uticaje koji se razlikuju od onih proizvedenih direktno od samog stresora.

5. Stalni napori da se odre optimalne performanse zadatka pod stresom mogu izazvati dugorone fizioloke i kognitivne efekte. Nedobrovoljna selektnivna nepanja na akustike znake moe se javiti na primer kod osoba koje su bile hronino izloene buci.

Naalost mali broj studija je testirao da li subjekti ulau dovoljno napora da se odri zadatak performanse tokom stresa. Iako postoje preliminarni podaci za fizioloke promene kao funkcije odravanja zadaaka (cf. Frankenhaeuser i Lundberg, 1977. Lundberg i Frankenhaeuser, 1979; prvo poglavlje), nekoliko istraivaa je pitalo subjekte ta rade u prisustvu stresora dok rade zadatak. Weinstein (1974, 1977) je uoio da su subjekti svesni da bre reaguju zadatke tokom buke. Ispitanici su bili svesni, meutim, njihovih greaka tokom rada.

Ova perspektiva stresa i kognicije ne istie kvantitativne aspekte stresora u smislu sume ili stimulacije ili preoptereenja i preusverava nas na strategije obrade informacija koje su pozvane posebnim zadacima. U ovom trenutnu uslovno moemo zakljuiti da se sledee promene kognitivnih strategija javljaju u prisustvu stresora: pomak panje ka najdominantnijim (vanim) aspektima ili znakovima u zadatku kada informacija mora biti selektovana iz spoljanje sredine;

bra obrada informacija u radnoj memoriji;

smanjen kapacitet zadravanja u radnoj memoriji, verovatno zbog breg protoka informacija tokom stresa;

bolje kodiranje redosleda materijala u memoriji ukoliko im je data proba ili prilika; i

siromanije informacije posle prestanka stresora na poslovima koji zahtevaju upornost.

Nakon dueg izlaganja stresu moe doi do neke hronine promene u obradi informacija. Dua izloenost buci dovodi do opaanja strategije karakterizovane na osnovu neosetljivosti na slune signale. Ova selektivna nepanja kasnije moe da se manifestuje kao deficit auditivne diskriminacije i verovatno povezana sa sholastikim sposobnostima kao to je itanje.

Finalni nain u kome se na pogled na stres i kogniciju razlikuje od uzbuenja i optereenja modela je naglasak ovde na veze izmeu napora, promene kognitivne strategije, i fizioloki efekti stresora.Dramatina ili brza promena stimulansa iz ivotne sredine nesumnjivo ima neki uticaj, relativno neposredne fizioloke efekte. Ne verujemo da su ove fizioloke promeneprimarni uzrok promena u obradi informacija. Na pristup sugerie da napor menja kognitivne strategije kako bi se nosile sa fiziolokim uticajima iz promenjene okoline.

Jedna vana odlika koja moe da radi izmeu raznih promena u kognitivnoj strategiji je suma dobrovoljnog napora umeanog u odrive kognitivne performanse. I preterana organizacija i pasivno suoavanje odgovora verovatno ne zahtevaju aktivnost, panju, dok ostala suoavanja odgovora zahtevaju. Postoje dve vane implikacije za hipotezu razlike izmeu napornog i nenapornog suoavanja. Prvo, fizioloki odgovori i kognitivni procesi se razlikuju u prisustvu stresora kao funkcije koliine pozvanog dobrovoljnog napora. Drugo, uobiajena hronina iskustva sa stresorima verovatno vode do suoavanja odgovora koji ne zahtevaju dobrovoljni kognitivni napor. S druge strane stimulansi koji je veoma nepredvidiv, neobian, ili teak za kontrolisanje moe da zahteva vie dobrovoljnog napora za uspenu dodelu kognitivne strategije. Znaaj napora u kognitivnoj obradi su razmatrali drugi (James, 1980; Kahneman, 1973; Kaplan & Kaplan, 1982).

Zahtevi zadataka e uticati na pomak kognitivne strategije uticaja na performansu. U zadacima sa signalima sa promenljivom pojavom i/ili visokim znaajem, vee uzrokovanje vie verovatnih i/ili visokim znaajem signala moe doi pod stresnim okolnostima. U zadacima u kojima je potrebna brzina ili mesto, brzina moe biti odriva ili uveana pod stresom o troku skladitene memorije. Zadaci koji zahtevaju veu razradu i korist kodiranog materijala su isto primarni kandidati za redukovanu performansu pod stresom. Osim toga, neki fiziki aspekti informacija, kao to su doslovno kodiranje ili sekvencijalna struktura mogu biti kodirani bolje pod stresom. Napor moe biti povezan sa nekim od ovih promena u kognitivnoj strategiji. Vea greska je potrebna za dublju obradu informacija, sticanje sloenijih, manje dostupnih informacija, ili ireg uzrokovanja panje oba i manje vanih stimulusa signala. Pod stresom mi moda biramo da najbre obradimo informacije, najjednostavnije, na najlaki mogui nain.

Kontekst stresora takoe ima i implikacije u obavljanju. Rotton, Olszewski, Charleston, i Soler ( 1978) su kopirali staklo i Singer (1972) nalazi postefekta buke nali su da smisleni je smisleni govor uzrokovan veim negativnim postefektom nego to je beli um iste jaine. Osim toga, ako je subjektima reeno da e im trebati povlaenje teksta, ak se i vei postefekti poststimulusa javljaju.

Pregled. Oigledno je da je trenutno stanje teoretisanja o stresu i kognicije osnovno. Dva klasina modela uzbuenja i preoptereenja informacijama ne predviaju adekvatno koja vrsta zadatka deficita je bolji za videti u prisustvu stresora. Alternativna perspektiva ukazuje na reorijentaciju u teoretisanju sa fokusom na kognitivne strategije koje se menjaju pod stresom. Smene u performansama mogu biti shvaene ispitivanjem kognitivnih procesa ukljuenih u razne zadatke. Mnogo vie posla je potrebno i za jasno preciziranje koje obrauje strategija promene tokom stresa i za odreivanje bolje vrste zadataka za menjanje. Vaan zadatak koji izaziva kognitivnog psihologa je razvoj nomenklature mentalnih operacija koje koriste kriterijume kao to su kapacitet obrade (cf. Kerr, 1973) i napor (cf. Hasher i Zacks, 1979; Kahneman, 1973). Druga znaajna oblast je interakcija izmeu kognitivne obrade i fizilokih promena. Prethodni modelu su implicitno pozicionirali da su fizioloke promene izazvane stresorima bile uzroci opadanja zadataka. Predlaemo da je slika znatno sloenija. Napori za odravanje performansi zadataka koji ukljuuju promene u strategiji obrade kognicije poizvode fizioloke promene.

Direktne fizioloke promene proizvedene stresorima mogu ili nemati efekta na kogniciju ili imati interaktivne efekte sa fiziolokim imklikacijama napora uloenog za odravanje performanse zadatka. Konano, uloga smisla informacija i konteksta u kom se pojavljuju mora biti uteta u obzir adekvatnim modelom stresa i kognicije. S obzirom na nas argument bar neke od promena u kognitivnoj strategiji tokom stresa su dobrovoljne, onda sledi da koginitivne procene situacije budu bolje za uticanje kognitivne obrade tokom stresa.

U sledeem delu ovog poglavlja opisujemo podatke kognitivne performanse iz Los Angeles Noise projekta. Zapamtite da podaci iz ovog projekta snose samo neke aspekte problema i pitanja postavljenih u raznim poglavljima u knjizi.Projekat buke Los Aneles: kognitivni procesiPet razliitih mera kognitivne performanse koriena su u naem istraivakom programu. Dve od mera, ometanje i signal-um odnos, razvijeni su da direktno testiraju hipotezu o zvukovima o kojoj smo priali ranije u ovom poglavlju. Takoe smo ukljuili meru sluajne memorije zato to su neka laboratorijska istraivanja pokazala tetne efekte izlaganjem akutnoj buci na ovom zadatku. Konano smo ukljuili mere slune diskriminacije i kolskog uspeha. U ovom delu daemo metodoloke detalje o svakoj meri ponaosob kao i kratke izjave hipoteza koje se ispituju. Sledei deo ukljuuje rezultate i diskusije za svaku meru.Metode, rezultati i diskusije

Zbunjivanje

Ako su deca hronino izloena buci postaju relativno nepaljiva na akustine znakove (i.e, zvukove), zatim, ova deca bi trebalo da budu manje pogoena zvukovnim ometanjima. Tako, zbunjivanje je korieno kao mera selektivne nepanje u naoj studiji. Pod oba ambijenta i odvlaenjem panje, deca obavljaju zadatak koji se sastoji od prelaska es u dvostrani prolaz iz itaa iz estog razreda s kojim nisu upoznati. Svakom detetu je reeno da se kree s leva na desno i s vrha ka dnu stranice, kao da itaju. Dete je pitano da ide najbre to moe bez promaivanja es. Svako dete je radilo na kratkoj vebi a onda na zadatku 2 minuta. Dve verzije sastavljene od razliitih primera proze su koriena.

U ometenom stanju dete je radilo na jednoj od verzija dok je snimak mukog glasa itao priu umerenom glasnoom. Pria je predstavljeno preko slualica. Pria je bila osmiljena da bude razumljiva i interesantna detetu od 3. do 5. razreda. U neometenom stanju, alternativna forma zadatka bila je izvrena pod istim uslovima, samo to nijedna pria nije predstavljena preko slualica. Zadatak ometanja i neometanja bili su primenjivani drugim danima. I redosled alternativnih verzija zadataka i eksperimentalni uslovi bili su u protivtei.

Glavna mera kriterijuma na zadatku bio je procenat es pronaenih na ometenom zadatku posle izbacivanja rezultata za neometen zadatak. Oekivano je da e deca iz bunijih kola biti manje pogoena ometanjem nego deca iz tihih kola. Jer, selektivna nepanja bila je preuoptena strategija suoavanja koja se razvija vremenom, takoe smo predvideli da e se ova zvuna strategija poveati sa veim trajanjem izloenosti buci u koli.

Signal-um odnosRezultat strategije selektivne nepanje moe biti umanjena sposobnost sagledavanja suptilnih razlika u zvunim meanjima sa govorom. Da bi testirali ovu hipotezu razvili smo zadatak signal-um koji je zahteva da dete izabere odreeni kanal koji on ili ona moe ili da uje najbolje ili da voli najvie. Oekivali smo da deca iz mirnih kola izaberu kanale sa najveim signal-um odnosom, ali deca iz bunih kola nee razlikovati ni optimalni kanal. Ovaj zadatak je sproveden samo u treem razredu ponovljenog istraivanja.

Svakom detetu je data kutija sa prekidaem koji se moe postaviti u etiri pozicije. Dok je dete slualo na slualicama njemu ili njoj je reeno da izabere jedan od dva izbora. Jednoj polovini dece iz bunih i mirnih kola je reeno da izaberu kanal koji vole najvie. Ostaloj deci je reeno da izaberu kanal koji uju najbolje. Ova dva izbora su nasumino dodeljena.

Ispitali smo i uti i sviati najbolje alternative jer smo bili zabrinuti da e deca iz bunih kola moda izabrati bunije kanale jer ih vie vole iz razloga jer su im vie poznati. Instrukcije cujem najbolje testiraju preciznije hipotezu strategije selektivne nepanje.

Svaka kutija je obeleena sa etiri pozicije prekidaa koje su nasumino uparene sa etiri razliita odnosa signal-um. Signal je muki glas koji ita priu na x=72dB(A). Pria je razumljiva i od interesa za studente treeg razreda. etiri kanala sa bunom pozadinom su bila 58, 62, 66, 70dBA emitovanog kontinualnog belog uma. Subjekti su bili slepi za radnom pozicije prekidaa na svakoj kutiji (etiri kutije su koriene).

Sluajna memorija

Zadatak sluajne memorije je bio iz Heftovog (1979) istraivanja kune buke. Heft je pronaao da su deca odrasla u bunijim domovima (izvetaj roditelja) imala goru sluajnu memoriju. Akutna izloenost buci u laboratorijskim uslovima takoe izaziva tetu u sluajnoj memoriji. Na alost, proceduralne greke su napravljene u zadatku rukovoenja sluajnom memorijom u ovom istraivanju. Zbog toga su rezultati ovog zadatka neobjanjivi i nee biti prikazani.

Razlikovanje sluhom

Glavni razlog nae zabrinutosti, zbog uenja dece da savladavaju hroninu buku podeavanjem, je to to ova strategij moe negativno uticati na sposobnosti razlikovanja sluhom. Ako su sposobnosti razlikovanja sluhom umanjene, vetine u matematici i i itanju mogu biti oteene takoe. Dete koje ne moe lako da razlikuje osnovne zvuke govora se suoava sa tekim zadatkom u uenju povezivanja ovih zvukova sa njihovim odgovarajuim simbolikim referencama. Cohen (1973) je, kao to je napomenuto ranije, otkrio da je sposobnost razlikovanja sluhom kod dece koja ive u stambenom kompleksu izgraenog iznada autoputa gora sa blizinom autoputa. Primetili su znaajna opadanja u vetinama itanja dece iz bunijih stanova.

Svako dete u naem istraivanju je posebno radilo Wepmanov test razlikovanja sluhom (Wepman, 1958). Wepmanov test sadri 40 pari rei, neke od njih se razlikuju ili u poetnom slovu ili u finalnom zvuku, na primer sick-tick ili map-nap. Parovi rei su snimljeni na traku i prezentovani svakom detetu na slualice. Dete je upueno da prijavi da li su dve rei u svakom paru sline ili razliite. Kontrolni parovi rei, u kojima su rei iste, omoguavaju eliminaciju dece koja imaju problema sa prosuivanjem isto/razliito ili koja ne pohaaju zadatak. Predvideli smo da e deca iz bunijih kola imati gore rezultate razlikovanja sluhom od dece iz mirnih, tihih kola.kolski uspeh

Rezultati testa matematike i itanja Kalifornijskog testa osnovnih vetina (California Assessment Program, 1976) su prikupljeni iz kolskih fajlova. Ovi testovi su sprovedeni u uionici tokom drugog i treeg razreda od strane kolskog sistema. Bitno je napomenuti da su ovo samo kognitivne mere sprovedene pod uslovima ambijentalne buke. Sva ostala merenja su sprovedena pod mirnim, tihim uslovima. Zbunjivanje

Dve mere zbunjivanja su analizirane. Odvojene analize su ispitale broj izvrenih linija pod distrakcijom i procenat pronaenih e's u izvrenim linijama.

Performans bez distraktora (broj linija u prvoj analizi i procenat e's u drugoj) je dodat kao kontrolna promenljiva u cilju izjednaavanja dece tj njihove sposobnosti da izvedu zadatak u tihim i mirnim uslovima.

Presek rezultata. Nije bilo razlika izmeu bune grupe i tihe grupe u broju linija izvrenih pod distrakcijom. Interakcija bunih uslova i meseca provedenih u koli takoe nije bila znaajna. Glavni uticaj bunih uslova na procenat e's pronaenih nije bio znaajan. Postojao je, meutim, znaajan uticaj interakcije na razlikovanje sluhom izmeu bunih/tihih i godina provedenih u koli, F ( 1, 237) = 5.05, p < . 03. Kao to je oigledno iz Slike 6, deca u bunim kolama su distrakcioni zadatak uradila bolje, od onih u mirnim, tihim kolama tokom prve dve godine izlafanja i gore posle etiri godine.

Deca iz bunih i tihih kola koja su upisana izmeu dve i etiri godine su pokazala jednak performans u distrakcionom zadatku. Kao dodatnu analizu, takoe smo uporedili decu koja su ivela u bunim domovima sa onim koja su ivela u tihim, mirnim domovima. Kao to je navedeno u metodolokom poglavlju, veina dece iz bunih domova takoe pohaaju bune kole. Nivoi kune buke su izraunati iz CNEL konturnih linija. Ova informacija nam daje ponderisani prosek izloenosti buci, uzimajui u obzir vreme dana kada se nivo zvuka javlja. To je standarni nain u kome se mere nivoi buke zajednice u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Postojao je znaajan uticaj nivoa kune buke na procenat e's pronaenih u distrakcionom zadatku, F(l, 126)= 3.60, p