G.v. DalkvistGutaci Snova

  • View
    255

  • Download
    12

Embed Size (px)

Text of G.v. DalkvistGutaci Snova

Naziv originala: G. W. Dahlquist THE GLASS BOOKS OF DREAM EATERS

STAKLENA KNJIGA GUTAA SNOVAG. V. DALKVIST

Kada neko vreme provedete u izmiljenom gradu, postajete neizmerno plemeniti i strpljivi. Ova knjiga nastala je zahvaljujui mnogim ljudima, mestima i dogaajima, kojima sada zahvaljujem srean to imam priliku da to uinim. Liz Dafi Adams, Deni Beror, Karen Bornart, Venetia Baterfild, ine, enon Dejli, porodica Dejli, Bart Delorenco, Mindi Eliot, Evidence Room, Exquisite Realms,. Lora Flanagan, Dozef Gudri, Alen Han, Karen Hartman, Dejvid Levin, Bet Links, Tod London, Lower East Oval, Onor Maloj, Bil Mesi, Don Makadams, E. D. Makarti, Patria Maklohlin, Mesalina, Dejvid Milman, Emili Mors, Nju dramatists, Oktokorp, Suki Okejn, Tim Poison, Moli Pauer, Dim i Dil Prascon, Kejt Vitenberg, Mark Vortington, Margaret Jang. Mom ocu, sestri, sestriu Majklu. POGLAVLJE PRVO GOSPOICA TEMPL

Od kada je kroila na pristanite do trenutka kada joj je sluavka na tacni za doruak donela Roderovo pismo, ispisano na utavom papiru iz Ministarstva i sa njegovim punim imenom i prezimenom u potpisu, prolo je tri meseca. Tog jutra, dok se srebrna inija maglila od pare kuvanih jaja, onako elatinastih i sjajnih, navravalo se sedam dana od kada gospoica Tempi nije videla Rodera Baskomba. Prvo su ga pozvali u Brisel. Onda je morao kod bolesnog ujaka, lorda Tara, na selo. Onda je na zahtev ministra morao neprekidno da bude na poslu, zatim mu je i zamenik ministra uputio isti zahtev, a na kraju je morao da ode kod svoje roake koja je na tome insistirala, jer joj je oajniki trebao njegov savet oko nekih poverljivih

zakonskih stvari i nekretnina. Gospoica Tempi se zatekla u ajdinici ba kada i ta roaka - ogromna Pamela sa ogromnom perikom - u trenutku kada je Roder trebalo da je utei i smiri. Bilo je sasvim jasno da je glavni razlog Pameline uznemirenosti zapravo to to joj jo nisu posluili zemike. Gospoica Tempi je drhtala. Taj dan je proao bez ikakvih novosti. Osmog dana, za vreme doruka, stiglo joj je pismo od Rodera u kom on ali to mora da raskine veridbu i jo je na kraju ljubazno moli da uradi sve to je u njenoj moi da vie ne budu u kontaktu, niti da se ikada vie sretnu u ivotu. Nikakvih drugih objanjenja nije bilo. Nikada nije doivela da je neko ovako ostavi. Nije joj smetao nain na koji je to izveo - i sama bi tako uradila na njegovom mestu (zapravo, ona to i jeste uradila u nekoliko navrata) - ali sama injenica da se to dogodilo bila je bolna. Pokuala je ponovo da proita pismo, ali joj se vid mutio, a odmah zatim je briznula u pla. Dala je sluavki slobodno, nastavljajui bezuspeno da mae buter na pare tosta. Paljivo je spustila tost i no na sto i ustala. Brzo je otila u krevet, sklupala se, dok joj se od priguenog jecanja treslo krhko telo. Ceo dan nije izlazila iz kue, odbijala je da jede i pije, osim najgoreg kineskog aja, a ak je i on (bez mleka i limuna) bio razblaena, providna, crvenkasta tenost, nekako slaba i bljutava. Preko noi je opet plakala, sama u mraku, dok joj jastuk nije bio toliko mokar da vie nije mogla da izdri. Sledeeg popodneva, kada su njene svetlosive oi ve bile crvene na ivicama, a visei uvojci se spljotili, kada je slaba zimska svetlost poela da se gasi (inae, to nimalo nije bilo omiljeno godinje doba toplokrvne gospoice Tempi, koja je zimu zapravo smatrala groznom), leei umotana u posteljini, gospoica Tempi je vrsto odluila da e se posvetiti samo poslu i ponovo biti jaka. Ovo joj je promenilo ivot - morala je da prizna (budui da je bila devojka sa klasinim obrazovanjem) da se to inae deava ljudima - ali to nikako nije znailo da treba da bude pomirljiva, jer je gospoica Tempi bila pomirljiva samo u izuzetnim okolnostima. To je istina, neki su je smatrali divljakuom iz provincije, ili ak pravim malim udovitem, i bez obzira na to to je bila sitne grae po prirodi je bila nemilosrdna. Odrasla je na ostrvu, sunanom i toplom, pod senkom robova, a kako je bila osetljiva devojica, na njoj je to ostavilo oiljke kao udarci bia - uostalom, dokaz za to bila je i injenica da je vrlo otporna na ibanje biem, a takva e, verovala je, zauvek i ostati. Gospoica Tempi je imala dvadeset pet godina. Nije bila toliko mlada da bi bila neudata, ali ovo joj se nije moglo zameriti, jer se iz sve snage trudila da razoara svakog prosca na ostrvu dok je nisu poslali preko mora u fino drutvo. Bila je bogata onoliko koliko bi rodilo na njenim plantaama, a isto tako svesna da je sasvim prirodno to je ljudima vie stalo do njenog novca nego do nje same, tako da taj materijalistiki stav nije primala k srcu. Zapravo, malo toga je uopte uzimala k srcu. Izuzetak je bio Roder - poto je trenutno bila pod velikim pritiskom, sebi nije mogla da objasni zato, a uvek se nervirala kada za neto nije imala objanjenje.

Gospoica Tempi je ivela u hotelu Bonifas - pomodnom, ali ne na komian nain - gde je imala glavni salon, jedan manji unutranji, trpezariju, garderobu, spavau sobu, sobu za svoje dve sluavke i jo jednu garderobu i spavau sobu za staru tetku Agatu, koja se izdravala od malih prihoda sa plantae. Odabrali su je da bude u pratnji gospoice Tempi zato to je uivala dobar ugled, mada je zapravo samo jela i spavala i nikada nigde nije ila. Tetka Agata, koju je gospoica Tempi prvi put srela kada se iskrcala sa broda, poznavala je porodicu Baskomb. Roder je, jednostavno reeno, bio prvi mukarac pristojnog porekla i izgleda sa kojim se gospoica Tempi upoznala, a kako je ona bila iskrena i odana mlada ena, nije nalazila razloga da trai dalje. S druge strane, Roder je s oduevljenjem otkrio da je ona lepa i zanosna, pa su se tako i verili. Bili su dobar par u svakom pogledu. Na stranu Roderovo miljenje, ali ak i oni koji su gospoicu Tempi smatrali previe neposrednom, morali su priznati da je bila veoma privlana. A rado bi priznali i da je imuna. Roder Baskomb je postajao sve vanija linost u Ministarstvu spoljnih poslova, doseui do samih vrhova vlasti. Umeo je dobro da izgleda kada se dotera, bez nekih posebno izraenih poroka, i imao je jau bradu i manji stomak nego ijedan Baskomb u poslednje dve generacije. Nisu proveli mnogo vremena zajedno, ali je i to ostavilo snaan utisak na gospoicu Tempi. Ruali su na raznim mestima, etali se po parkovima i obilazili galerije, dugo i pomno gledali jedno drugo u oi, neno se ljubili. Za nju je sve ovo bilo novo (ak do te mere da je esto morala da sedne i dlanovima vrsto prekrije oi), od restorana i slika do toliko razliitih ljudi, mirisa, zvukova, manira i svih tih novih reci. Bili su tu jo i Roderovi neobino jaki prsti, njegova ruka oko njenog struka, njegov ljubazno prigueni smeh koji joj zaudo nije smetao, ak ni kada je bio na njen raun - i njegov miris, na sapun, njegovo ulje za kosu, njegov duvan, dani koje je provodio u radnoj sobi meu gomilama dokumenata, mastilo i vosak, lakirano drvo, file na stolovima i, na kraju, to pogubno zadovoljstvo koje su izazivale njegove nene usne, njegovi ekinjasti zulufi i njegov topli radoznali jezik. Sledeeg jutra gospoica Tempi je, iako oteklih oiju i lica u peatima, uobiajeno ustro sela da dorukuje jaja i tost. Samo jedanput je otrim bespogovornim pogledom presekla plaljivo sluavkino piljenje i kao da je noem prerezala grlo svakom razgovoru i bilo kakvom teenju. Tetka Agata je i dalje spavala. Gospoica Tempi je po isprekidanom, hrapavom disanju i mirisu ljubiice koji se irio, znala da njena tetka lagano kopni iza tih vrata i da se blii dan (kako joj se sada inilo) njenog venog poinka, ali ni tu priu sada nije htela da zapoinje. Hitro je izala iz Bonifasa, u jednostavnoj haljini zelene boje sa zlatnim cvetovima, koja joj je vrlo lepo stajala, u izmicama od zelene koe i sa zelenom torbom, brzo se kreui ka delu grada na obali reke, ka ulici prepunoj radnji sa skupom robom. Nije bila zainteresovana da bilo ta kupi, ali pomislila je da bi razgledanje sve te robe, koja se gomilala u ovom gradu i koja je dolazila iz najrazliitijih krajeva u ovaj red prodavnica, moda moglo da je podstakne na razmiljanje o situaciji u kojoj se nalazila. S tom

namerom, pomamno i neumorno ila je od tezge do tezge, dok je pogledom nezaustavljivo arala po tkaninama, rezbarenim kutijama, staklenim predmetima, eirima, ukrasima, rukavicama, svili, parfemima, papirima, sapunima, dvogledima za operu, nalama, perju, perlama i raznim lakiranim predmetima. Nije se zaustavila ni najednom mestu ve se, i pre nego to je oekivala, nala u etvrti na drugoj strani i izbila na Trg Svete Izabele. Nebo nad njom bilo je oblano i sivo. Krenula je istim putem nazad, jo paljivije zagledajui izloene egzotine predmete, ali nikako nije nailazila na neto to bi joj kao mamac privuklo panju. Kada je ponovo dola do Bonifasa, zapitala se ta se to s njom zapravo deava. Kako to da, ako je ve sasvim svesno prihvatila oseaj gubitka i potrebu da ponovo definie svoj ivot, nita - ak ni jedna tako privlano lakirana patka u izlogu - nije u njoj budilo radoznalost? Naprotiv, oseala je kao da je posle svakog predmeta neto tera napred, kao da je rtva neke nezaustavljive sile koju nije znala kako da nazove, a koja je vue ka nekoj nepoznatoj nagradi. Iako nije bila potpuno svesna koliko je ta nagrada razdrauje, teila se da ona ipak postoji i da je dovoljno upadljiva da joj skrene panju kad na nju naie. Udahnuvi duboko, odluna i samouverena, trei put je prola pored radnji, dok joj je panja bila usmerena negde drugde, a kada je prela preko trga ka visokim graevinama od belog kamena, koje su zapravo bile zgrade Ministarstva, shvatila je da je njena zainteresovanost sasvim iezla. Razlog nije leao u tome to je uvidela svoje line slabosti, ako ih je uopte bilo, niti to je uvidela nadmonost, ako je i nje uopte bilo, nekog suparnika (u iji je identitet, samo iz iste radoznalosti i besposlenosti, pokuavala da pronikne deliem svesti), ve je zapravo sam njen sluaj bio najbolji i najvei razlog. Ili je to bio jedini razlog? Ipak, to nije znailo da je sve to pritiskalo, niti da su joj nedostajali izgledi za budunost, niti da bi z