Zvoncica&Foxy

~ 1 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

PALATA SNOVA

~ 2 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

1. poglavlje

Žao mi je. Izgovorene reči i dalje su lebdele u vazduhu mada je čovek koji ih je izgovorio odavno izašao iz sobe. Žao mi je. Sažaljenje u glasu lekara izazvalo je u Halidu bes i nemoć istovremeno. Uz sažaljiv osmeh čovek je odmahnuo glavom i izašao. Halid je ostao sam sa svojim uništenim kolenom. Moraće da zaboravi karijeru. I snove.

Nije mu trebalo da gleda rendgenske snimke da bi znao na čemu je. Postao je olupina od čoveka.

Kroz prozor je video sive oblake, mrak je padao na London. Princ Halid el Farer stisnuo je šake okrenuvši glavu na drugu stranu. Potmuli bol razdirao mu je telo. Odbio je da uzme sredstvo protiv bolova razmišljajući o tome šta mu je preostalo od života.

Na svetu nema tog hirurga ni terapije koji bi pomogli njegovom povredenom kolenu. Nada u budućnost više nije postojala. U dvadeset osmoj godini bio je ragbi zvezda na zalasku.

Čuo je stidljivo kucanje, pa je u sobu ušao Erik Čendler, igrač sredine terena engleskog nacionalnog ragbi tima.

- Halide? - zatvorio je vrata za sobom. - Čuo si? - procedio je Halid kroza zube. - Da, lekar mi je rekao. Halid je stisnuo zube. Sitne graške znoja

izbile su mu na čelu. Bolovi su bili sve jači. Stisnuo je šake tako da su mu se nokti zarili u dlanove.

- Nikada više neću igrati ragbi! Niti ću opet... - zastao je, jer reči nisu htele preko usana.

Erik je ćutao. Cenio je Halida, ali šta je mogao da kaže? Nikakvim rečima ne može mu pomoći.

- Šta je s Lusi? - upita Erik da razbije neprijatnu tišinu, u kojoj se čulo samo Halidovo teško disanje.

Lusi... To ime u njemu je oživljavalo uspomene. Šta će Lusi od njega zahtevati? Gorčina i tuga bujale su u njemu. Okrenuo je glavu na drugu stranu. Kad je progovorio, glas mu je zvučao čudno i hladno.

- Kaži mi, šta je s njom? Erik ga je iznenađeno pogledao. - Halide... ona želi da te vidi. - Ovakvog? - iznenadio se Halid pokazujući rukom povređenu nogu. - Zabrinuta je. Halid zatrese glavom. Možda je Lusi prema njemu osećala nešto dok

je bio zdrav, ali šta će osećati prema čoveku kakav je sada ili, još gore, ~ 3 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

prema čoveku kakav će biti. Ponovo je stisnuo pesnice zamišljajući kako će ona zazirati od njega i kako će ga sažaljivo gledati.

- Očigledno si i ti - rekao je hladno bivšem timskom kolegi primetivši da su Erikove oči besno sevnule. Sve ga je bolelo, od smrskanog kolena do slomljenog srca. Nije više mogao da podnosi bol... ni telesni ni duševni. Halid se osećao kao da će se raspuknuti. - Uostalom, šta tebi znači Lusi?

Posle kraćeg ćutanja Erik mu je odgovorio: - Ništa. Reč je o tome šta ona tebi znači? Halid se ponovo zagledao kroz prozor. Oblaci su postajali sve

tmurniji. Obavili su grad gustom maglom stvorivši iznad njega neprozirni plafon. Halid je zatvorio oči i pred njim se stvorila dugokosa Lusi. Na usnama joj je igrao očaravajući osmeh, kojim ga je osvojila. Osetio je da se nešto važno i veliko odvaja od njegovog života. Kad god mu se nasmejala, osećao se ispunjenijim nego da je na poklon dobio veliko bogatstvo.

Radila je kao fizioterapeut za engleski ragbi tim, a pre dva meseca počeli su da se zabavljaju. Dva nezaboravna meseca... A sad ovo! Nikada on više neće igrati ragbi niti će biti čovek kome su se divili. To saznanje ga je dotuklo, bol je postajao sve jači, zarivao mu se u dno duše. Ostao je bez ičega!

Pomislio je na očev poziv, na život u domovini Birial. Još jedna kazna. Jer, život za koji se tako srčano borio zapravo je prošao. Otvorio je oči.

- Ne znači mi baš mnogo - bolelo ga je dok je to izgovarao. - Gde je ona?

- Otišla je kući. Čudan zvuk oteo mu se iz grla, a želeo je da se nasmeje. - Nije mogla duže da ostane? - Halide, operisan si pre nekoliko sati. - Ne želim da je vidim. - Možda ujutro? - uzdahnu Erik. - Nikada više! Njegovo odbijanje odjeknulo je istom onom tragičnom zvonjavom,

kao i reči lekara: Žao mi je. A koliko je tek njemu žao? Samo što to baš ništa ne može promeniti.

Erik je primetio prijateljev izgubljeni pogled, pa je odmahnuo glavom.

- Halide...?

~ 4 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Na Halidovim usnama zatitrao je osmeh bez emocija. Nije želeo da ga Lusi vidi ovakvog. Ne bi mogao da podnese da leži pred njom bespomoćan dok ga ona sažaljivo posmatra. Mora odlučiti. I podneti ove podmukle bolove, koji se iznenada javljaju, kao i one koji ne prestaju. Brzo je odlučio:

- Za mene ovde više ničeg nema, Eriče - zatim je uzdahnuo. - Vreme je da se vratim u rodni Birial, svojim obavezama - onim malobrojnim obavezama koje mu je otac dodelio.

Pokušao je da zamisli budućnost: osakaćeni princ, koji prihvata sažaljenje svog naroda i preuzima mrvice zaduženja od oca šeika.

Takav život biće mu nepodnošljiv, ali alternativa bi bila mnogo gora. Zar da ostane u Engleskoj, da prati karijere svojih klupskih kolega? U početku bi svi pokušali da mu pomognu, ali ubrzo bi po njihovom ponašanju osetio da im je težak. I ko zna šta bi osećao... Možda mržnju? I prema sebi?

Da li je sve ovo već preživeo? Bio je prisutan dok je njegova majka primetno venula, okružena sažaljivim pogledima, sve dok život nije iščezao iz njenog tela. Svi oko nje bili su nemoćni svedoci njene tragedije. U poredenju s tim, njegova povreda nije tragična.

Ipak je najbolje rešenje da ode kući. U podsvesti mu je uvek bilo to da se jednoga dana mora vratiti u rodni Birial. Samo što nije očekivao da će to biti ovakav: hrom, povređen i posramljen.

Bolovi su postajali sve jači, stezali su ga kao čelične trake oko grudi, cedeći svaku nadu i radost iz njegovog izmučenog tela.

- Halide, da ti donesem neko sredstvo protiv bolova...? - Erikov glas bio je sve tiši, a Halidov svet polako je tonuo u mrak. Uprkos svemu, uspeo je da zatrese glavom.

- Ne. Idi... - borio se za vazduh. - Molim te - kad je udahnuo, stekao je utisak da mu pluća gore. -Molim te... objasni Lusi da nema ništa od... nemoj - bilo bi najbolje da ona ne sazna u kakvom je on stanju.

- Ali ona želi da zna... - Ne! Ne bi bilo fer - iz očiju mu je izbijala vatra kad je okrenuo

glavu. Posle dužeg ćutanja, dok je Halid grizao gornju usnu da bi zadržao

suze, Erik je najzad izašao iz sobe. Tek tada se princ prepustio bolu. Prve kišne kapi tupo su udarale u prozor.

~ 5 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Četiri godine kasnije Kad se avion probio kroz guste oblake, Lusi Benks je istegnula vrat

da bi bacila pogled na ostrvo Birial, ali videla je samo ogromno prostranstvo Indijskog okeana. Uzdahnula je i ponovo se zavalila u sedište. Još nije bila spremna za susret s prestolonaslednikom, šeikom Halidom el Farelom.

Halid... sevale su slike pred njenim očima. Nikada neće zaboraviti njegov osmeh, koji oduzima dah, i momenat kad su im se pogledi sreli preko pune kafane, posle utakmice. Osetila je žmarce po celom telu, srce joj je poludelo, a krv u olujnom naletu jurnula krvotokom.

A zatim, protiv njene volje, preplavila su je snažna, slatka sećanja. Sećanja koja su sačuvana u njenom srcu mada je razum želeo da ih što pre zaboravi. Za trenutak se izgubila u njima... i odmah je pocrvenela, jer se uporedo sa slikama javila i snažna želja. Još uvek...

Ležala je i uživala u Halidovom zagrljaju. Zlatna popodnevna svetlost probijala se kroz roletne. Grlato se nasmejala. Njegove usne dodirnule su njene dok joj je rukama milovao telo. Bio je neizmerno drag i pažljiv.

Bestidno je uživala u njegovom milovanju. Sve je bilo tako jednostavno, jasno i ispravno.

Stid je osetila kasnije, kad joj je srce klonulo... kad je Halid bez reči napustio Englesku.

Raspitivala se među njegovim drugovima iz tima, ali uzalud, ništa nisu znali.

Pokušala je da potisne razdiruća sećanja. - Sve u redu? - upita Erik Čendler i zauze mesto pored nje. Lusi je prkosno podigla bradu prisilivši se da se osmehne. - Jeste. Kao Halidov najbolji prijatelj, Erik je dobro znao koliko je ona bila

zaljubljena. A posle Halidovog nestanka uvek je bio uz nju. Ali ona nije želela njegovo saosećanje.

- Nisi morala da pođeš sa mnom - reče joj on. Sličan razgovor već su jednom vodili kad su prvi put pričali o

prijateljskom meču protiv Biriala, koji je on igrao s novom postavkom tima.

Umorno je zatresla glavom. Nije želela da ponovo čuje iste razloge. Erik je dobro znao zašto se ona odlučila na ovaj korak.

- Ništa mu ne duguješ - nastavio je.

~ 6 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Dugujem mu istinu - odgovorila je tiho. Samo istinu. Zato se uputila u Birial: da vidi Halida i da sve završe. Napet, Halid je stajao na pisti jedinog aerodroma na Birialu

posmatrajući spuštanje velike letelice. U stomaku mu se stezalo, dok je pulsirajući bol mučio njegovo

koleno. Zatim je njegovo lice dobilo opušten izraz, pa se nasmejao. Nije uspeo da iščita listu putnika. Verovatno je došao neko od

njegovih nekadašnjih drugara iz ragbi tima, možda čak i trener Brajan Ebingdon. Od onog tragičnog dana kad je s terena iznet u besvesnom stanju, nikoga nije video osim Erika niti je s bilo kim razgovarao.

A šta je bilo s Lusi? To pitanje mu se i protiv volje prošvercovalo u misli! Stisnuo je usne u tanku liniju.

Ne bi trebalo da misli na Lusi. Uložio je mnogo truda da je tokom protekle četiri godine potisne iz sećanja, pogotovo sve ono što ga tako snažno vezuje za nju. Onaj blaženi osećaj dok prste provlači kroz njenu meku kosu, dodir njenih trepavica na njegovim obrazima, pa njen smeh, koji je u njemu uvek budio želju da je stisne u zagrljaj.

Prekasno je Halid shvatio da se izgubio u uspomenama. A to nije imalo nikakvog smisla. Bilo bi apsurdno poverovati da je Lusi u ovom avionu. Osim ako...

Srce mu je poskočilo jer su se njegove sumnje pretvorile u nadu. Kao u transu zatresao je glavom. Čak i ako je ona medu putnicima, to ništa ne bi značilo.

A možda i bi! Pre četiri godine zbog nje je doneo važne odluke. Sad mora nastaviti

tako da živi... zauvek. Dodirnuvši aerodromsku pistu, avion je rulao prema terminalu. Halid se uspravio. Pune četiri godine pripremao se za ovaj

momenat. Da li je spreman za ovaj susret? Ovo je dan za konačno svođenje računa.

Blistavi sunčevi zraci obasjali su Lusi čim se pojavila u vratima aviona. Kad je otvorila tašnu i izvadila sunčane naočare, Erik ju je pridržao za lakat da joj pomogne da se spusti niza stepenice.

- On je ovde - mrmljao joj je na uvo. Od uzbuđenja je njeno srce ubrzalo, a razdražljivost počela da raste.

Sve je ovo već iza nje. Vreme da se stavi tačka na ovaj teatar, ali se mora držati kao odrasla osoba. Mora da bude mirna i čvrsta. I ravnodušna. Zagledala se u minimalistički pejzaž: nešto žbunja van piste, a nepristupačne planine u daljini.

~ 7 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Halid... Gledala je njegov profil. Razgovarao je s trenerom Brajanom. Pokreti su mu bili kruti, izgledao je kao da mu je neprijatno mada se prijateljski osmehivao.

Uz malo truda uspela je da pogled skrene u stranu. Lusi nije nameravala da priđe Halidu. Za taj susret još uvek nije bila

spremna. Ali noge je nisu slušale, pošle su prema njemu. Zaustavila se na nekoliko metara ispred njega. Podigao je pogled.

Čak i na tom rastojanju njegove oči učinile su joj se bespomoćnim. Bila je srećna što su njene oči zaklonjene sunčanim naočarama, jer kada bi ih video, ugledao bi... Zabrinutost? Čežnju? Ne!

S mukom je podigla glavu dok ju je Halid bezizražajno gledao. Primetila je fine linije oko njegovih usana... A onda, bez i najmanjeg znaka prepoznavanja, okrenuo je glavu od nje. i obuzelo ju je osećanje groznog poniženja. Osetila je na sebi poglede nekolicine ljudi. Lusi je skinula tašnu s ramena i nastavila da hoda naglašeno ležernim korakom.

Najradije bi propala u zemlju. Njegov odbojni stav nanosio joj je bol. A četiri godine čekala je na ovaj susret. Danima je plakala ne izlazeći iz kreveta. Nikad se nije osećala ovako iskorišćenom i bezvrednom.

I sada je samo letimičan pogled na njega probudio sećanja na teške i neprospavane noći, ali i na srećne trenutke provedene zajedno. Lusi je odlučno zavrtela glavom. Ne, neće dopustiti Halidu da u njoj budi teška osećanja.

Narednih dvadesetak minuta provela je baveći se prtljagom, a čekala ju je i pasoška kontrola. Po leđima joj je izbio znoj. U ovoj zemlji je znatno toplije nego što je očekivala. Pogled joj je odlutao prema Halidu. Izgleda da njemu vrućina ne smeta. A zašto bi? Pa on je ovde odrastao i normalno je da je navikao na ovoliku toplotu. Ali on je i prestolonaslednik ove ostrvske države. Ta činjenica nije joj ulazila u glavu. Ona je u njemu videla šarmantnog ragbi igrača, koji je pohađao koledž u Itonu, a njegov glas i izbor reči... bili su posebni.

Posetioce iz Engleske čekao je autobus, u koji su se putnici ukrcali raspoloženo ćaskajući, dok je Halid odmarširao prema limuzini sa zatamnjenim staklima.

- Lusi, moramo da pođemo. Kad se okrenula, pored nje je stajao timski lekar Den Vinters, njen šef i direktor. Klimnula mu je glavom i čak je uspela da mu se nasmeje.

- Da, svakako. Potražila je slobodno mesto u zadnjem delu autobusa. Kroz prozor

je bacila pogled na limuzinu, koja je okrenula prema nepristupačnim planinama dok se iza nje podizao oblak prašine.

~ 8 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Zašto je gledala za tim automobilom? Zašto je mučila sebe? Stisnula je usne. Udahnula je lagano i duboko, zadovoljna time što je opet uspostavila samokontrolu.

Autobus je odskakao na šljunkovitom putu kroz pustinju, vozeći do glavnog grada Lahje. Lusi se nagnula prema Ejmi, nutricionisti tima, koja je sedela na sedištu ispred nje.

- Znaš li kud idemo? Ejmi se nasmejala. - Zar nisi čula? - oči su joj blistale od sreće. - Stanovaćemo u palati,

kao počasni prinčevi gosti. - Molim?! - sevnule su Lusine oči kad je shvatila značenje Ejminih

reči. Počela je da se guši. - Misliš na princa Halida? - Da, zar nije to divno? Nisam očekivala da će me jedan šeik uzbuditi,

ali... - Razumem - prekinula ju je Lusi. Ponovo se zavalila u sedištu i

zagledala se kroz prozor. Pokušala je da se opusti posmatrajući kako retko žbunje i šiblje promiče pored puta. Primetila je i prve niske zgrade, kao i barake sa slamnatim krovovima u daljini. Zatim je autobus nestao u kovitlacu prašine.

Stanovaće u Halidovoj palati. Na to nije računala. Kad bi mogla da bira, popričala bi s Halidom na neutralnom terenu, možda na stadionu ili u nekom hotelu... negde gde bi se osećala sigurnom.

Upravo su stigli u Lahju. Lusi nije mnogo znala o ovom malom ostrvskom kraljevstvu, ali je znala da je Lahja glavni grad i da je vrlo star. Zaista, zgrade od crvene opeke izgledale su kao da su hiljadama godina prkosile vremenu.

U daljini su se nazirali moderni oblakoderi od stakla i čelika, a iza njih - beskrajno morsko plavetnilo. Planine su se približile, tamne, robustne i moćne. Nisu to bile šumovite gore s vrhovima prekrivenim snegom, nego gole kamenite gromade.

- Eno palate! - uzviknu Ejmi oduševljeno. Nagnuvši se, Lusi je ugledala zgradu, Halidov dom, nepristupačan kao orlovo gnezdo na vrhu planine.

Autobus se zaustavio pred ogromnom kapijom. Ulaz u palatu bio je uklesan u stenu, a između dva mavarska luka visila je rešetka od kovanog gvožđa. Lusi je stekla utisak da je zalutala u srednji vek. Taj utisak pojačala je buka spuštanja rešetke čim su prošli kroz ulaznu kapiju. Obreli su se u dvorištu, koje je takođe izgledalo kao da je uklesano u stenama, ali na poseban način, pa je svako ko je prvi put to ugledao, morao da bude impresioniran.

~ 9 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Zajedno sa ostalima, Lusi je izašla iz autobusa i radoznalo se osvrtala oko sebe. Uprkos plavom nebu i sjajnom suncu, u dvorištu je bilo hladno. Visoki zidovi i iznad njih planinski vrhovi kao da su palatu držali u večitoj senci.

- Strašno, zar ne? - otelo se Eriku kad joj je prišao. - Palata je delo izvorne istočnjačke arhitekture, ali meni se baš i ne dopada.

Lusi se bledo osmehnula slegnuvši ramenima. Bila je više zabrinuta nego impresionirana.

Krajičkom oka primetila je da Halid pozdravlja svoje bivše saigrače. Dok ih je uz osmeh tapšao po ramenu, ona se okrenula da se pobrine za svoj prtljag. Međutim, prišao joj je sluga i uzeo njene kofere.

Lusi se vratila korak unazad. Čovek je pokupio torbe i kofere, pa se uputio prema palati.

- Moji ljudi pokazaće vam vaše sobe - zvuk Halidovog glasa na momenat joj je zamrznuo i srce i misli. Tako hladan i bezličan, kao potpuni stranac.

Polako se okrenula. Osetila je da se Erik pored nje ukočio. - Zdravo, Halide - rekao je pre nego što je ona uspela da se pribere.

Halid mu je klimnuo glavom i jedva se osmehnuo. - Zdravo, Eriče. Drago mi je što te vidim. - Prošlo je mnogo vremena, zar ne? - Erik je visoko podigao obrve. - Tako je - složio se Halid. - Mnogo se toga promenilo. Okrenu se prema Lusi. Kad je osetila njegov pogled na sebi, srce joj

je istog trena poludelo. Stekla je utisak da ju je pomilovao. Izraz lica bio mu je nedokučiv.

- Zdravo, Lusi. Grlo joj se osušilo. U tom trenutku želela je i da ga poljubi i da ga

ošamari. Ipak, uspela je da mu se hladno osmeh ne. - Zdravo, Halide. Pažljivo se zagledao u nju, a onda joj se lako naklonio. - Bojim se da se moram vratiti svojim obavezama. Nadam se da će ti

se soba dopasti - sa usana mu se oteo jedva primetan, gotovo stidljiv osmeh. Zatim je otišao.

Lusi je promrmljala nešto, pa je pošla za slugom u unutrašnjost palate. Nejasni su joj bili lavirinti hodnika, stepenica i prolaza. Znala je da sama ne bi pronašla put do ulaznih vrata. Konačno, mladi čovek otvorio je jedna vrata i uveo ju je u sobu, gde ju je čekao prtljag, pa je uz naklon nestao.

~ 10 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Soba je bila savršeno opremljena. Veliki bračni krevet i ormar od tamne tikovine dominirali su prostorijom, dok je pogkled kroz ogroman prozor bukvalno oduzimao dah.

Sve do tog momenta ona je Birial zamišljala kao gomilu žbunja i prašine, peska i kamenja. Ali s vrha ovog brda očima je bila dostupna prava lepota zemlje i pejzaža. Šiljate stene i neobične forme drveća stvarali su božanstven kontrast. Birial nije lep u tradicionalnom smislu, zaključila je Lusi. Ali je zato zastrašujuće šarmantan.

Ovo je Halidova zemlja, njegov dom... A za nju je on sve vreme bio zvezda u usponu engleskog ragbi tima. Tužno uzdahnuvši, okrenula se od prozora. Odjednom je osetila nesigurnost. Nije želela da misli na prošlost niti da oživljava zajedničke trenutke s Halidom, ali uzalud...

Jedva je čekala da ga vidi, da s njim porazgovara ne razmišljajući o onome što je bilo. Ali uspomene, čudesno lepe i bolne, iskrsnule su u njenoj glavi. Zabolelo ju je njegovo ravnodušno ponašanje. I šta je ona zapravo očekivala? Bili smo zajedno samo nekoliko divnih, nezaboravnih meseci.

Četiri godine kasnije to vreme njemu ništa nije značilo. Lusi je zatresla glavom u nameri da otera sumorne misli. Ona mora da obavi svoj zadatak i samo na to mora da se koncentriše. Prvo mora da se javi roditeljima u Londonu.

- Lusi, deluješ mi umorno - rekla joj je majka, pošto je Lusi konačno odlučila da proveri funkcioniše li telefon u njenoj sobi.

- Let je dugo trajao - pokušala je da se opravda. - Jedno ne smeš da zaboraviš - naglasila je Dejna Benks svojoj

kćerki. - Ti si snažna žena, znaš zašto si otputovala tamo. - Znam, ne brini - nasmejala se Lusi. Upornost njene majke

odjednom ju je oraspoložila. - Kako je Sem? - Dobro - odgovorila je Dejna. -Jutros smo bili u zoološkom vrtu i

pojeli sladoled. U povratku je zaspao u automobilu. Sad je uzeo kockice i slaže ih.

Ponovo se osmehnula. Pred očima joj se pojavila slika mališana udubljenog u slaganje kockica.

- Hoćeš li da popričaš sa njim? -upita je majka. - Samo kratko - posle nekoliko sekundi u slušalici je odjeknuo

prodoran i veseo dečji glasić. - Mama! - Halo, dušo, da li slušaš baku? - Slušam - odgovori je Sem.

~ 11 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Znam. A to znači da ćeš pojesti voće pre nego što podeš u krevet -Lusi je osetila knedlu u grlu. Ne, ne sme početi da plače. - Volim te, sine - prošaputala je.

- I ja tebe, mamice. Lusi je zatim odložila slušalicu. Napolju je sunce zalazilo. Vatrena

crvena lopta spuštala se na horizont jalovog pejzaža Biriala, pa je polako i sigurno tonula sve dublje, menjajući nijanse. Semov glas joj je i dalje zvonio u ušima pokrenuvši u njoj silnu nostalgiju za dragim bićima koje je ostavila u Londonu.

U Birial je došla samo zato da kaže Halidu da ima sina.

~ 12 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

2. poglavlje

Narednih nekoliko sati Lusi je razmišljala o tome kako će Halid reagovati kad sazna senzacionalnu novost. Sutra će morati da bude spremna za taj ozbiljni razgovor, ali nikako ne sme dozvoliti da bude ni napeta niti da pokaže koliko je povređena.

A sutra se igra utakmica protiv Biriala, organizovana kao prijateljski susret. Ali pošto će za nekoliko nedelja početi Turnir šest nacija, pre igrača dolaze oni koji brinu o njihovoj bezbednosti i zdravlju. Gornji deo palate izgledao je kao beskonačni niz slabo osvetljenih koridora, koji su vodili u divno oslikanu prostoriju za prijeme.

Sat kasnije ušla je u tuš-kabinu, jer uskoro treba da ode na zakazanu zvaničnu večeru s Halidom i njegovim ocem, šeikom Ahmedom.

Lusi je bila ophrvana mislima i planovima kako da obavi taj razgovor s Halidom.

Kada je otišao, raspitivala se o njemu kod komšija u kući u kojoj je stanovao, u fitnes centru gde je trenirao. Razgovarala je s njegovim saigračima, čak i s menadžerom. Sve vreme bila je uverena da je reč o nekakvoj idiotskoj grešci i da će uskoro sve opet biti u redu. Nadala se Halidovom pismu, u kojem će joj objasniti čitavu zbrku. Međutim, pisma nije bilo. Posle tog bolnog saznanja osetila se praznom i iskorišćenom.

Naslonila je glavu na pločice kupatila dok je voda spirala suze s njenog lica. Zavrnula je slavinu i uzela frotirski peškir. Setila se oskudne garderobe, koju je spakovala. Naravno da je želela da izgleda lepo, ali nikako da ostavi utisak da se zbog Halida posebno doterala. Spakovala je dve večernje toalete, jednu za danas a drugu za sutra. Obukla je nenametljivu malu crnu haljinu, koja joj je pokrivala kolena. Dugu tamnu kosu vezala je u labav čvor i nanela sasvim malo ajlajnera i sjaja za usne.

Na Birial se spustila noć. Zemlja je svetlucala srebrnom i violetnom mesečevom svetlošću i odjednom je sve delovalo nekako nežno. Usamljena ptica pevala je u pomrčini.

Lusi je bacila još jedan pogled u ogledalu pa je izašla na hodnik. Velika sala za prijeme u prizemlju bila je dobro osvetljena i puna

sveta. Na polovini zakrivljenih stepenica od tamnog poliranog kamena zastala je tražeći pogledom jedno poznato lice. Odmah je ugledala Halida. Bio je krupniji i viši od većine muškaraca, čak i od ragbista.

U istom trenu on se okrenu prema njoj, kao da je šestim čulom osetio njeno prisustvo. Kad je uhvatio njen pogled, pocrvenela je do korena kose. Učinilo joj se da je njegov pogled prodro u dubinu njene duše.

~ 13 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Prisilila je sebe da skrene pogled u stranu. Noge su joj drhtale dok je silazila niza stepenice.

- Čini mi se da ti je piće potrebno - pozdravio ju je Erik pruživši joj čašu šampanjca.

- Hvala. - Da li si već razgovarala s Halidom? - Nisam još - odgovorila je. -Ima za to vremena. I molim te, Eriče -

dodala je - ne ponašaj se prema meni kao da sam dete. - Znam koliko te je onda povredio - uzdahnu Erik. - To je bilo onda - rekla je čvrstim glasom. - On me više ne može

povrediti, jer nema više moć nada mnom. Iznenada se oglasio gong. Lusi je pogledala u tom pravcu ugledavši

čoveka na pragu trpezarijske sale. Bio je krupan, potpuno sede kose. Shvatila je da je to šeik Ahmed, Halidov otac.

- Dobro došli u Birial. Osećamo se počašćenima što je engleska ekipa prihvatila naš skromni poziv da nas poseti - rekao je. Govorio je dubokim melodičnim glasom, koji se čuo i u najudaljenijem uglu sale. - Mnogo smo se trudili da bismo odigrali sutrašnju utakmicu. Naravno, nadam se da ćemo vas pobediti. Ali večeras smo pravi prijatelji - nastavio je šeik - i zato pozivam naše drage goste da uživaju u gostoprimstvu Biriala.

Čuo se žamor medu raspoloženim gostima na putu do trpezarije. Šeik je zauzeo mesto u pročelju dugog stola, a njegov sin naspram njega. Lusi je izabrala mesto u sredini. Levo i desno od nje seli su Den i Ejmi. Dobro se osećala u opuštenom razgovoru s kolegama.

Kad joj je pogled odlutao do Halida i njegovog okamenjenog profila, zaključila je da se mnogo promenio. Još nije videla onaj divni osmeh, u koji se u ono srećno vreme zaljubila. Uzela je komad dinje punjene pirinčem i piletinom, preliven aromatičnim sosom od peršuna i limuna.

Onaj nekad šarmantni Halid delovao je arogantno. Njegova gusta talasasta kosa sad je nakratko ošišana. Širio je oko sebe aroganciju, ali ne i šarm. Iznad slepoočnica videla je poneku sedu vlas. Obukao je tradicionalnu odeću svoje zemlje, jednostavan beli kaftan od pamuka i crni ogrtač sa izrezom izvezenim zlatnim koncem.

Oči su mu tamne i zamagljene, izraz lica nejasan. U vreme kada su bili zajedno, uvek se osmehivao. A sad mu se u očima videla primetna napetost. I mada se trudio da bude opušten, njegovo telo i pokreti pokazivali su suprotno... kao da nije srećan.

Šta se to s njim desilo u poslednje četiri godine?, pitala se. Šta ga je toliko promenilo? A možda ga ona nije dovoljno upoznala da bi shvatila njegov karakter.

~ 14 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Naravno, znala je da je povredio koleno i da je zato morao da se odrekne karijere. Ali zar je samo zbog toga napustio Englesku? Napustio je i nju. Svi ragbi igrači pre ili kasnije dožive ozbiljne povrede, a uz odgovarajuću fizioterapiju većina njih se brzo oporavi. A kao poslednje rešenje uvek se nudi operacija. Erik joj je objasnio da Halidova povreda nije bila toliko teška.

Inače, Halid je i ranije osećao jake bolove u desnom kolenu, a ona mu je pomagala, hladila je njegove mišiće pakovanjima leda, a masažom ih je činila gipkim i pokretljivijim. Tako je sve počelo...

Volim kad me dodiruješ! Bili su sami u sali za masažu. Lusi je nežno utrljavala ulje u njegove

noge... i bila je beznadežno zaljubljena u njega. A onda je tiho izgovorio te nežne reči, glasom koji se spustio do šapata. Ona se ukočila, a Halid se nasmejao pa je ustao. Gornji deo tela bio mu je nag, stomačni mišići zategnuti. Uhvatio ju je za obe ruke i tiho predložio:

- Izađi večeras sa mnom. Nije to bio poziv, nego naređenje. A ona, zaljubljena budala, samo je

klimnula glavom. Tako je počelo. Čak i danas, posle svih patnji koje je zbog njega

pretrpela, sećanja na one prve dane provedene s njim bila su divna. Lusi se brzo sabrala vrativši se u sadašnjost. I mada Halid tokom

cele večere nije pogledao u njenom pravcu, bila je bolno svesna njegovog prisustva. Kad su stolovi raspremljeni a šeik Ahmed ustao, oteo joj se uzdah olakšanja.

Nažalost, to nije bio kraj večeri i nije mogla da pobegne. S teškim teretom na srcu primetila je da šeik svoje goste vodi u drugu salu, u kojoj su bili poredani niski divani i gomile jastuka, pripremljenih za odmor i razgovor. Noge su tonule u meke persijske tepihe, u divnoj kombinaciji crvene i narandžaste boje.

U jednom uglu bili su muzičari, s tradicionalnim instrumentima u rukama. Kad su sva mesta bila zauzeta, počela je - za zapadnjačke uši - neobična, ali prijatna muzika.

Posluga je servirala slatko vino, kao i lisnato testo punjeno pistaćima. Gosti su nastavili prekinute razgovore, pa je čitavu prostoriju zapljusnuo talas žamora.

Lusi je prihvatila vino i lisna to testo, ali je u stomaku stalno osećala prazninu. Halid je sedeo pored Brajana Ebingdona, na usnama mu je treperio jedva primetan osmeh dok je razgovarao s nekadašnjim trenerom. Međutim, i sa ove udaljenosti, u njegovim očima prepoznala je hladnoću.

~ 15 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Da li je to primetio još neko osim nje? Da li se još neko čudio zašto se Halid toliko promenio? Uostalom, on je nju pozvao. On je organizovao tu utakmicu. Pa ipak, na momente je delovao kao da želi da je na nekom drugom mestu umesto ovde. Zašto joj se činio tako mračnim i nabusitim?

Lusi zagrize komadić lisnatog testa. U ustima je osećala ukus lepljivog pamuka, dok je prodorna muzika izazivala u njenim ušima neprijatan osećaj.

Morala bi otići odavde. Žurno je odložila čašu na mali sto. Odmah zatim prišao joj je jedan

sluga očekujući da čuje njenu želju. - Želim samo da izađem na svež vazduh - promrmljala je. Čovek joj

se naklonio pa ju je poveo iz velike prostorije. Išla je za njim kroz široki hodnik do jednih vrata zaklonjenih

zavesom. Lusi mu se zahvalila kratkim naklonom i konačno je izašla napolje.

Pošto joj je bilo zagušljivo u velikoj sali, noćni vazduh joj je mnogo prijao. Uhvatila se rukama za gelender i duboko je udahnula. Iznenadilo ju je kad je u vazduhu osetila miris jasmina i jorgovana.

Baš u tom momentu mesec je izašao iza oblaka i osvetlio veličanstvenu cvetnu baštu, koja se prostirala pod njenim nogama.

Nije očekivala da će joj ovde biti ovako teško. Želela je da bude jaka. Stajala je na balkonu, sama i uplašena, a da s Halidom nije uspela da utanači planirani razgovor.

A šta bi se dogodilo kad bi mu odala svoju tajnu? Nije imala ama baš nikakvu predstavu o tome šta će se dogoditi posle tog razgovora.

Iznenada je čula korake iza sebe. Uspravila se i okrenula. To bi mogao biti zabrinuti Erik, koji je izašao da vidi šta se s njom dešava. Međutim, ugledala je nekoga koga nije očekivala.

- Zdravo, Halide - i sama je bila iznenađena time koliko joj je glas bio miran.

- Nisam znao da je neko ovde - pokušao je da se opravda napetim glasom.

- Morala sam da izađem na svež vazduh. U sali je veoma toplo. - Žao mi je što se ovde ne osećaš prijatno - bile su to prijateljske reči

domaćina, hladne i bezlične, učtivo izgovorene. - Ne, ne. Sve je bilo predivno - zastala je pokazavši rukom dole, na

cvetnu baštu, koju im je mesec nesebično prikazao u svojoj srebrnoj svetlosti. - Cvetna bašta palate lepotom oduzima dah.

- Pobrinuću se za to da ti je neko pokaže.

~ 16 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Klimnula je glavom istovremeno se osetivši potpuno odbačenom. Posle svega zajedničkog što smo doživeli... Ali na kraju su dobili - ona je dobila - ali to Halidu ništa ne znači.

Zašto to stalno zaboravlja? Zašto negira očiglednu činjenicu i pokušava da joj da neki smisao kad smisla nema?

- Hvala - procedila je kroza zube, pa je ućutala. Halid ništa nije rekao, samo ju je gledao. Pogledom je lutao preko

njene kose, lica i haljine. - Nisi se promenila - promrmljao je tiho, gotovo za sebe. Iznenađena tom rečenicom, koja je zvučala više kao

nekakvo priznanje, iz Lusinih usta izletelo je sasvim nekontrolisano: - Ti jesi. Halid se ukočio dok mu je izraz lica otvrdnuo. - Da, jesam. - Halide... - pružila je ruku prema njemu, pa ju je odmah spustila.

Nije želela da ga moli. - Rado bih popričala s tobom. Radoznalo je podigao jednu obrvu. - Zar to upravo ne činimo? - Nećemo sad - odgovorila je brzo. - Možda to možemo obaviti

ujutro? - ponovo je zaćutala dok je Halid zurio u nju stisnutih usana. - A ja mislim da nemamo šta da kažemo jedno drugom, Lusi. Uplašena, primetila je da je u njegovom glasu opet osetila onu čudnu

tugu. - Ja mislim drugačije. Treba mi samo nekoliko minuta, Halide.

Veoma je važno. Kad je odmahnuo glavom, osetila je da u njoj raste bes. Prevalila je

toliki put do Biriala, a neće uraditi ono što je planirala. Zar je moguće da nije voljan ni mali prst da joj pruži? Osećala se kao odbačeni prosjak.

- Samo nekoliko minuta tvog vremena - ponovila je projurivši pored njega pre nego što je pokušao da joj odgovori. Nepažnjom je ramenom okrznula njegovo, pri čemu je odmah osetila žmarce po leđima. Zavibrirali su joj svi nervni završeci. Žurno se vratili nazad u palatu.

Te noći slabo je spavala. Mučili su je snovi, strahovi i pitanje šta joj je činiti. Halid je bio sastavni deo njenih snova. Zarobio je njeno srce. Halid, koji se slatko nasmejao kad je ona ispričala neki glup vic, pa je zabacio glavu tako da mu je sve zube videla. Halid, koji bi po dolasku s terena jednu ruku opušteno prebacio preko njenog ramena, na vrlo

~ 17 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

posesivan način. Halid, koji joj je u svakoj prilici poklanjao najlepši osmeh na svetu.

Dođi, Lusi, jedva čekam da te zagrlim. Došla je, jer je znala da kad je reč o Halidu, nema izbora. On je za nju

bio jedini iako je osećala da će se to medu njima uskoro završiti... Ali ne tako brzo.

Nervozno zbacivši pokrivač sa sebe, Lusi je ustala. Sunce je upravo izlazilo, kao žuta lopta boje limuna na plavom nebu.

Na ovaj dan čekala je još od momenta kad je prvi put čula da će se održati ova prijateljska utakmica. Danas će saopštiti Halidu da je postao otac.

Obukla je trenerku, koju je nosila kao fizioterapeut. U njenoj svesti neprekidno je visilo pitanje kako će Halid reagovati kad sazna neočekivanu novost. Da li će odbiti bilo kakvu odgovornost? Nisu joj padale na pamet druge mogućnosti. Čovek ne može verovati nekome ko ga je napustio bez objašnjenja. Pa ako je tako uradio, teško joj je da poveruje u to da bi on mogao biti zainteresovan za svog nezakonitog sina.

Ali, zapravo, želela je samo to da Halidu saopšti istinu. Osim toga, imao je i jednu obavezu, bar je tako ona smatrala, da kaže bar neku reč objašnjenja za nenajavljeni rastanak i opravda četiri godine neučtivog ćutanja. Želela je da danas konačno razreši sve, jednom zauvek, jer bi samo tako mogla da ode odavde uzdignute glave.

Odlučno je klimnula glavom svojoj slici u ogledalu, napustila je sobu i pridružila se svom timu, s kojim je doputovala.

Tek pre nekoliko meseci u Bilialu je završen ragbi stadion. Bila je to impresivna građevina od stakla i čelika, na obodu Lahje, u obliku savršene elipse, a krov je bio majstorski urađen, pa je izgledao kao plovak na vodi.

- Imamo dvadeset hiljada sedišta - govorio je ponosno Jusuf grupi gostiju, među kojima je bila i Lusi. To je znatan kapacitet u odnosu na populaciju od nekoliko stotina hiljada stanovnika. Na stadionu je vladala uobičajena napetost pred utakmicu. Međutim, susret sa ekipom Biriala nije imao isti status kao ostale igre nacionalnog tima. Ne, ovoga puta u vazduhu se osećalo nešto drugo. I Lusi je verovala da zna šta je to.

Sećanja... Gotovo trećina momaka iz tima pre četiri godine igrala je s Halidom

i bila svedok njegove povrede. Halidovim iznenadnim odlsakom svi su bili šokirani.

Kratko vreme pre znaka za početak igre Lusi je stajala sa ostalim saradnicima na ivici igrališta pokušavajući da uhvati Halidov pogled.

~ 18 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Primetila ga je u kraljevskoj loži na sredini tribine. I dalje mu je lice bilo okamenjeno i smrknuto.

Igra je počela a ona je tek s vremena na vreme obraćala pažnju na teren i dešavanja na njemu. Posle nekoliko minuta pridruži joj se neki čovek. Odmah je prepoznala Jusufa.

- Stadion je pun - primetila je, začuđena time da se toliki broj građana Biriala okupio na jednom ovakvom sportskom događaju.

- Nama je ova igra veoma važna - napomenuo je Jusuf stidljivo. -Vama možda ne znači toliko, ali za nas je ovo prva utakmica. Naš nacionalni tim postoji tek dve godine.

- Zaista? - Lusi to nije znala. - Halid je sve organizovao - objasnio je Jusuf. - Kratko vreme po

povratku iz Engleske započeo je pripreme. On više nije mogao da igra, a učinio je najbolje što je mogao za promociju tog sporta.

- Nije više mogao da igra? - ponovila je Lusi iznenađeno. Jusuf ju je zbunjeno pogledao. - Pa zbog one povrede. - Dakle, još uvek ima problema s kolenom? - začuđeno je upitala. Jusuf je ćutao, bio je ozbiljan. - Princ Halid je zaslužan i za izgradnju stadiona. Angažovao je

najbolje arhitekte, naručio planove i sam učestvovao u dizajniranju. Lusi je bila svesna činjenice da ne bi imalo nikakvog smisla da od

Jusufa traži više informacija o Halidovoj povredi. U glavi su joj se rojila pitanja.

- Očigledno je da će jedan ovako ambiciozan projekat biti profitabilan.

Jusuf se osmehnuo. - Smatrate da je naša zemlja siromašna. I princ Halid je svestan toga,

ali on razume naš nacionalni ponos. Zato je izgradio nešto zbog čega se nećemo stideti pred svetom. Verovatno mislite da su nam potrebnije škole i bolnice, ali postoje i drugi načini da se narodu pomogne. Poštovanje je najvažnije i princ Halid to dobro zna.

Lusi je pocrvenela. Zar je stvarno zvučala toliko snishodljivo? - Pored toga - nastavio je Jusuf - sport će dovesti više turista u

zemlju pa će tako poboljšati infrastrukturu. Princ Halid je o svemu tome dobro razmislio. Jednoga dana on će postati dobar i poštovan šeik.

Šeik! Šeik Halid! Ta misao bila joj je strana. Halid koga je ona poznavala nikad ne bi postao šeik. Jedva da je bila svesna činjenice da je

~ 19 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

on princ. Za nju je uvek bio samo Halid... šarmantni, seksi Halid, s kojim je toliko uživala. A samo kratko vreme bio je njen.

Lusi je podigla pogled ugledavši Halida kako se nagnuo napred. Isprepleo je prste toliko čvrsto da su mu zglobovi pobeleli. Kroz glavu joj je proletelo pitanje: šta se to s njim dešavalo u poslednje četiri godine? Zašto je delovao toliko... nesrećno?

Zato što više nije mogao da igra... Da li je moguće da je to istina? Da li je to bio razlog što je otišao onako na brzinu, bez pozdrava? Da je on nju voleo kao ona njega? A možda je želeo da je drži po strani u teškim trenucima.

U ono vreme želela je da bude uz njega, ali joj je medicinska sestra nedvosmisleno objasnila da princ Halid ne želi nikoga da mu dođe u posetu. Nikoga!

Sa tribina je odjeknulo glasno bodrenje. Lusi je pogledala na teren primetivši da Demien Rasel, odbrambeni igrač, malo hramlje. Za svaki slučaj, pripremila je hladnu oblogu.

Narednih sat vremena provela je radeći svoj posao fizioterapeuta. Kontrolisala je povrede, masirala napete mišiće, hladila nagnječene udove. Pa ipak, u njenoj podsvesti sve vreme je bio on - Halid.

Činilo joj se da je utakmica trajala beskrajno dugo. Iako je njegova ekipa bila mlada, Birial je bio protivnik koga je trebalo ozbiljno shvatiti. Međutim, Lusi je sumnjala u to da je engleski tim dao sve od sebe, svu energiju i snagu, jer je znala da se čuvaju za predstojeći Turnir šest nacija.

Konačno je sve bilo gotovo. U poslednjim sekundama Demien Rasel pogodio je još jednom vrata, posle čega je ceo stadion skočio na noge.

Lusi je zadivljeno odmahivala glavom. Birial je izgubio, a narod se ipak radovao.

- Teška utakmica - mrmljao je Jusuf. - I kao što ste sigurno primetili, bila je to taktika princa Halida.

Normalno! Lusi je prepoznala Halidovu taktiku. Nije znala kako se on sada oseća, ali ga je videla kako žuri preko igrališta i sa osmehom stiska ruke svojim nekadašnjim saigračima.

On hramlje!, zbunjeno je zaključila. Hramao je, mada se trudio da to ne pokaže. Kao što je Jusuf nagovestio, njegove stare povrede bile su znatno ozbiljnije nego što se verovalo.

Ponovo je odmahnula glavom. Ona ne želi da oseća bilo kakvo sažaljenje prema Halidu, jer bi to bespotrebno otežalo njene namere.

Na stadionu je vladao uobičajeni haos posle utakmice, a Lusi se pobrinula za igrače. Ejmi je izjavila da će uveče, u čast pobede engleskog tima, biti organizovana proslava u palati...

~ 20 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Zastala je na vrhu stepenica. Klasična muzika dopirala joj je do ušiju. Folklorni trio bio je zamenjen gudačkim kvartetom. Postalo joj je jasno da ovo nije obična proslava ili žurka, nego grandiozna prezentacija bogatstva. Šeik Ahmed je ovoga puta na sebi imao crno odelo zapadnjačkog tipa, stajao je pored široko otvorene kapije palate, na toplom noćnom vazduhu.

Lusi je obema rukama prevukla preko večernje haljine od satena. Bila je to najlepša haljina koju je imala, njen meki štof niti je nešto naglašavao niti otkrivao. Ali nagoveštavao jeste. Kosu je podigla u rafiniranu pundu na potiljku. Odlično je izgledala, ali je, uprkos svemu, osećala silnu nervozu.

Nešto kasnije popila je dve čaše šampanjca, što ju je u izvesnoj meri umirilo. Šetala je po velikoj sali, razgovarala s mnogima i srdačno se smešila.

Gde je Halid? Sad kad joj se malo vratila hrabrost, htela je da s njim razgovara. Ali na koju god da je stranu pogledala, njega nije bilo.

Razočarenje se razlilo po njenoj duši. Bilo je kasno, a ona pomalo ošamućena, jer nije navikla na alkohol. A pošto će sutra otputovati, večeras joj je poslednja šansa...

Osetila je strašan umor. Osim toga, u njoj je ključao bes. Halid je znao da je ona želela da popriča s njim. Rekla mu je to, naglasila da je važno - a on je nestao.

Vrteći glavom, krenula je prema zakrivljenim stepenicama. Lepo, pomislila je. Ako se on ponaša tako sebično, ne zaslužuje da sazna da ima sina.

Besna, iznervirana i uvređena, sjurila se hodnicima palate do svoje sobe. Odjednom je čula glasan uzdah. Zastala je, umirila se i oslušnula. Neko je vrisnuo od bola. Kratko je oklevala, pa je otvorila vrata sobe, iz koje su dopirali bolni uzdasi. Ugledala je sklupčano telo na ivici velikog kreveta.

- Mogu li da pomognem...? -ponudila je sažaljivo, ali je zanemela kad se prema njoj okrenulo lice iskrivljeno od bola.

Bio je to - Halid.

~ 21 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

3. poglavlje

Nekoliko dugih sekundi zurili su jedno u drugo, a onda je Halid pognuo glavu.

- Ostavi me samog - procedio je kroz stisnute zube. Krupne graške znoja bile su uočljive na njegovom izmučenom licu.

Ignorišući njegovu naredbu, Lusi je kleknula pored kreveta. - Da li te boli koleno? - Šta bi drugo? - odgovorio je pitanjem. Obema rukama stezao je

desnu nogu. - U redu je, ovo je samo kratak napad bola. Idi, ne možeš mi pomoći.

- Halide... - Idi - ponovio je grubo. Pogledala ga je. U očima su mu iskrili patnja

i bes. - Moraš da popiješ nešto protiv bolova - rekla mu je odlučno. -

Odmah ću ti doneti. Ćutao je. Lusi je bila ubeđena da je osetila da se on bori sa sobom

mada nije znala razlog. Konačno je glavom pokazao na noćni stočić pored kreveta. Otvorila je fioku ugledavši braon bočicu. Iznenadila se kad je pročitala etiketu. Ekstremno delotvorno sredstvo protiv bolova.

Bez reči je otvorila bočicu i istresla dve tablete na dlan. Iz kupatila je donela čašu vode i sve to pružila Halidu. Progutao je lek, legao na krevet i zabacio ruke iznad glave.

- Hvala, sad možeš otići. - Ne mogu te ostaviti samog u takvom stanju - odgovorila je Lusi. -

Moje medicinsko obrazovanje... - Molim te, prestani! Zar misliš da ne znam šta radim? Već četiri

godine nosim se sa ovim! - kad ju je pogledao, iz očiju mu je vrcao bes, pa se povukla korak unazad.

- Halide... - Idi - prekinuo ju je bolnim glasom. Ovoga puta bila je to molba. Bila je spremna da ode, ali bol koji je videla u njegovim očima

zadržao ju je za momenat, jer joj se učinilo da je još nešto hteo da joj kaže. Duša joj je gorela. Sela je na nisku stolicu pored kreveta.

Posle duže pauze Halidu se oteo grub osmeh. - Koliko sam sanjao o susretu s tobom! Ali ne ovako... - Sanjao si o tome? - upitala je, potpuno zbunjena. - Da. Ali ne želim da ostaneš ovde, Lusi. Molim te, idi.

~ 22 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Neću. Duboko je uzdahnuo. - Kad bih mogao, naterao bih te da odeš. - To sam shvatila - ćutala je neko vreme da bi sredila misli. - Da li te

boli sve vreme otkad smo ovde? - To je samo blesak - reče on, ali Lusi je uočila njegovu napetost u

poslednja dva dana. Proteklo je nekoliko minuta u kojima je, osim Halidovog teškog

disanja, u sobi vladala tišna. Konačno je ustao s kreveta i dohramao do malog stola, na kojem je bila boca viskija i nekoliko čaša.

- Posle uzimanja sredstva protiv bolova ne bi trebao da piješ alkohol - upozorila ga je gledajući kako on sipa tamnu tečnost u čašu u visini jednog prsta. Namrgođeno se nasmejao i ispraznio sadržaj u jednom gutljaju.

- Moj stomak je na to navikao. Lusi ga je pažljivo pogledala. - Svi su mi rekli da tvoja povreda nije toliko teška - izgovorila je. - A

očigledno je da i dalje trpiš snažan bol. Nabusito je odmahnuo glavom. - Rekao sam ti već, to je samo blesak. - Od kada to traje? Okrenuo se prema njoj. - Nisi moja doktorka, Lusi. - Ideš li na fizioterapiju? - nastavila je dok je ponovo sipao viski u

čašu. - Juče si mi rekla da hoćeš da razgovaraš sa mnom. Sad je prava

prilika za to. - Zašto, Halide? - tiho ga je upitala. - Zašto niko ne zna pravu istinu? - Zašto? - ponovio je. - Zašto mi odmah ne kažeš šta je to što, po

tvom mišljenju, treba da znam? Kaži i odlazi već jednom - opet je ispraznio čašu. - Voleo bih da ostanem sam.

Lusi je oklevala. Situacija nije odgovarala njenoj zamisli, ali bilo joj je jasno da drugu priliku neće imati. Duboko je udahnula.

- U redu, Halide... Kad si bio u Engleskoj pre četiri godine, ostala sam u drugom stanju.

Halidove oči nakratko su blesnule, a zatim opet postale mračne i nepristupačne. Opasne. - Imaš sina. Ćutanje.

- Sina? - ponovio je. U njegovom glasu nije bilo nikakvih emocija. - I to mi tek danas saopštavaš?

~ 23 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Da - odgovorila je, jer je odjednom postala mirnija. - To sam saznala tek posle tvog odlaska - nastavila je. - I kad je to bilo sigurno, pokušala sam da te nazovem, ali tvoj mobilni telefon više nije funkcionisao...

- Da li je to sve? - zarežao je Halid. - Neuspeli poziv? - Nije baš - povukla se. - Poslala sam ti i mejl u Birial. Adresu sam

dobila sa sajta vlade. - Poslala si mi mejl na zvaničnu adresu i očekivala da sam ga dobio? - Halid nervozno provuče prste kroz kosu, crnu kao noć. - Mejl

takvog sadržaja sigurno je shvaćen kao trik nekog trač magazina ili lude ljubavnice.

- Zar nisam bila baš to? - upita ga Lusi. Postepeno je i nju hvatao bes. - Samo što ja nisam izmišljala gluposti! Zurili su jedno u drugo ne trepćući, a onda je Halid upitao: - Kako mu je ime? Pitanje je iznenadilo Lusi, ali joj je dalo vetar u leđa. - Sem. - Sem - ponovio je. Zvučao je kao da je na neki način povređen. - Napunio je tri godine - dodala je tiho. - Pre četiri nedelje bio mu je

rođendan. Halidov pogled odluta u dalji nu. - Moraću to proveriti DNK testom. Lusi je trepnula. Ona je na to svakako računala, ali su je njegove reči

ipak zabolele. - U redu - duboko je udahnula. - Halide, nisam ti pričala o Semu, ali

ću ipak nešto zahtevati od tebe. Ne želim da ti pravim bilo kakve probleme... - zastala je, jer ju je prostrelio nepoverljivim očima.

- Probleme? - ponovio je. - Neću od tebe tražiti novac ili bilo šta slično - slegnula je ramenima.

- Meni i Semu je dobro. Ne treba nam... Odjednom je osetila neodređeni strah. Razgovor se nije odvijao

onako kako je očekiala. - Svaki dečak... svako dete treba da ima oca - promrmljao je. - Mnoga deca odrastaju bez njega. Kao i ona. Deci nije potreban otac ako ih napusti. Progutala je da bi

proterala knedlu koja joj se zaglavila u grlu.

~ 24 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Pokušavaš li da mi kažeš da ću ostati isključen iz sinovljevog života?

Te reči zvučale su kao optužba. Lusi je prkosno podigla glavu, bila je spremna na svađu.

- Da, upravo to nameravam da ti kažem. Nisi se pokazao kao pouzdan čovek, Halide. Poslednje što želim jeste da te Sem upozna, da te zavoli, a ti opet, kao po običaju, jednostavno nestaneš.

Halidove oči suziše se u dva proreza. - Vređaš me - rekao je opasno tihim glasom. - Zaista? - Lusi visoko podiže obrvu. - Mislim da sam rekla istinu. Halid je tiho opsovao, pa je opet otišao do malog stola pored

prozora da naspe još jedan viski. - Mislim da si dovoljno popio - usudila se da ga opomene. - Još nisam počeo - dobacio je okrenut njoj leđima. - A od tebe nisam

tražio savet. - U redu - srce je počelo da joj udara kao ludo, ali je ipak uspela da

zadrži mirnoću u glasu. Šta on sad hoće? Odjednom se osetila užasno umornom. - Zašto ne bismo nastavili ovaj razgovor sutra ujutro? - upitala je obazrivo. - Putujem tek u podne.

- Može - odgovorio je uz nabusiti pokret rukom. - Doručkovaćemo zajedno. Sluga će te dovesti u osam sati.

- Dogovoreno - Lusi je čekala, ali Halid se nije okrenuo prema njoj. - Vidimo se ujutro.

Čim je stigla do vrata i uhvatila rukom kvaku, čula ga je. - I... Lusi... - oči su mu sevale kad se okrenula. - Nećemo samo o tome

pričati, moramo doneti i jednu važnu odluku. Vrata su se za njom zatvorila, a Halid je prineo čašu ustima psujući.

Osećao je umor, pa je izašao na balkon. Svež noćni vazduh ublažio mu je bolove u kolenu. Mesecima, možda i godinama, bol u kolenu nije bio tako jak kao danas. I Lusi je to primetila. Videla ga je slabog i bespomoćnog na krevetu.

A baš to je hteo da izbegne. Nije želeo da niko - pre svega ne ona - sazna u kakvom je on stanju. Nije želeo ničije sažaljenje, jer ono ponekad pređe u prezir.

Zato je pre četiri godine napustio Englesku. To je bio njegov lični problem, koji nije želeo ni sa kim da podeli.

A eto, na neki čudan način stvari su se preokrenule. Sem...

~ 25 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

On ima sina, dete njegove krvi i mesa. Bila je to neverovatna pomisao. Odjednom se osetio snažnim, ali i slabim.

U Engleskoj živi trogodišnji dečak, koji ne zna ko mu je otac. Halid se namrštio. Osećao je da u njemu raste griža savesti pomešana s besom. Hteo je da okrivi Lusi što nije bila upornija u nastojanju da mu saopšti tako važnu činjenicu. Teška je bila optužba koju mu je Lusi uputila. On nije želeo da ga bilo ko pronađe!

Već je poverovao da ju je istisnuo iz sećanja i srca, i da će tako ostati zauvek. Primorao je sebe da zaboravi sve radosti i srećne trenutke provedene s njom. Planirao je da je nikad više ne vidi.

Nikad više da je ne voli. Halid je dozvolio sebi da za trenutak zaplovi po sećanju. Lusi ga je gledala onim zaljubljenim očima, grlila ga je nežnim rukama, a on je zadovoljno milovao njenu talasastu kosu udišući opojni miris njenog tela. Pored svih bolova koje je u ovom času osećao, u njemu je rasla i želja, podstaknuta sećanjem.

Želja, pred kojom je uvek bio nemoćan. Nikako nije mogao poreći da je Lusi postala sastavni deo njegovog života. Ovoga puta postaviće se drugačije, jer su se stvari ozbiljno promenile.

Sem je sve promenio. Lusi je bila iscrpljena kad je ušla u svoju sobu. Svukla je haljinu

bacivši je na pod. I njenom telu, kao i razumu, bio je potreban san. Tih nekoliko sati utonuće u zaborav. A sutra je dan obračuna! Šta li će Halid zahtevati? To pitanje iskrsnulo joj je u mislima. I

ubrzalo je njen puls. Nikada nije računa s tim da bi on nešto hteo. Planirala je, u stvari, nadala se i verovala da će posle svog priznanja biti slobodna.

Da li je bila naivna kad je u to poverovala? Možda on ipak neće hteti svog sina? Ni mene nije hteo! Lusi uskoči u krevet i vrelo lice prisloni uz hladni čaršav. Vrele suze slivale su joj se niz obrazi Šta je on krio od nje?

Da li je napustio Englesku za to što mu je rečeno da je njegova sportska karijera završena? Ali zašto je to morao da bude kraj njihove veze? Jedini logičan od govor mogao bi da bude da mu ona nikada nije bila važna.

I dok su se u njenoj umornoj glavi rojila bolna pitanja, Lusi je utonula u nemiran san.

Narednog jutra probudilo ju je snažno kucanje po vratima. Pogledala je na sat. Bilo je tačno osam. To je sigurno Halidov sluga došao da je odvede na doručak.

~ 26 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Momenat - doviknula je i skočila iz kreveta. Obukla je haljinu, užurbano pljusnula malo vode po licu, oprala zube i nanela sjaj za usne.

Zatim je pošla za slugom beskonačnim hodnicima, sve do stepenica koje su ih odvele sprat niže. Osećala se kao u lavirintu, ali se nije trudila da zapamti kuda je išla. Došli su do jednih vrata, koja su vodile na zasebnu terasu, s koje se prostirao fascinantan pogled na divno uređenu baštu palate, kojoj se pre dve noći divila na mesečini.

Halid je ustao kad ju je ugledao. Na njemu su bile besprekorno ispeglane pantalone i bela košulja. Crna kosa bila mu je vlažna od tuširanja, dok mu je koža svetlucala u bronzanim tonovima. Kad je nasmejao, morala je da pomisli na čoveka koga je jednom poznavala i volela. Zvezdu ragbi terena.

Čoveka koji je zarobio njeno srce... Ni traga od onog čoveka od sinoć, ophrvanog bolom. Čak nije primetila da hramlje kad joj je izvukao stolicu.

- Jesi li dobro spavala? – upitao - Baš i nisam - Lusi je iskrivila lice u nezadovoljnu grimasu.

- Žao mi je što to čujem - Halid je zauzeo mesto naspram nje. - Može kafa?

- Prijaće mi. Nasuvši kafu u šolju, bez pitanja joj je prineo zdelu krema. - Sećam se da si ovo volela. - Hvala ti - promrmljala je zadovoljno, pa je sagnula glavu da on ne

bi primetio da je pocrvenela. - Još uvek uzimaš pola kašičice šećera? Zamisli, i toga se seća, prošlo joj je kroz glavu. - Ne - slagala je, jer joj nije odgovaralo da se prema njoj ponaša

samouvereno i šarmantno. Da li je to onaj ranjivi čovek iz prošle noći, kome je trebala njena

pomoć? Sad sedi naspram nje i očekuje da je on njoj potreban! Halid je otpio gutljaj crne kafe, kakvu je i ranije pio. Lusi je ubacila

malo krema u svoju šolju okrenuvši pogled na cvetni vrt palate. U blizini se čulo šuštanje fontane, koju nije videla.

Kao da joj je pročitao misli, Halid je rekao: - U ovom vrtu skrivene su mnoge tajne. Rado bih ti ih pokazao. - Žao mi je, ali se bojim da za to nemam vremena. Ne odgovorivši, Halid je podigao obrvu, zbog čega je Lusino srce

preskočilo. Uz zveket je vratila šolju na tanjirić. - Šta pokušavaš, Halide? - upitala ga je strogo.

~ 27 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Dobro pitanje - odgovorio je zamišljeno - i rado ću ti odgovoriti. Ali prvo - okrenuo je glavu prema njoj, ispitivački je posmatrajući - želeo bih da saznam šta ti u stvari hoćeš.

- U redu - uzdahnula je i oblizala usne. - Nameravam da se posle podne vratim u Englesku. Želim da nastavim život sa svojim sinom, kao i da što pre zaboravim ovaj razgovor.

Osetila je da je njen ton previše oštar. Ali kad je vratila pogled na Halida, koji ju je netremice gledao, bilo joj je jasno da će teško ostvariti svoje planove.

- Znači, hoćeš... da se udaljim od svog sina. - Da. - I smatraš da je to fer? - zvučao je nestrpljivo. - Nije reč o tome šta je fer, a šta nije, nego šta je najbolje za Sema. - I misliš da je za njega najbolje da ne upozna svog oca? Oca koji bi

ga voleo? Lusi je osetila kako joj se telom šire strah i bes. Ali javio se i neki tihi

glas, koji je ukazivao na... nadu. Oca koji bi ga voleo! Takvog oca ona nije imala, a nema ga ni njen Sem. Gledala ga je ispitivački.

- Smatraš da si pogodan za to? I da baš to hoćeš? - Da - ta jedna reč delovala je iskreno, kao da je izrečena iz srca. Za

momenat je ostala bez teksta! Za ovo nije bila spremna. Ponovo je oborila pogled na srebrni escajg na stolu. Suze su joj

navirale u očima. Odlučno je pogledala u stranu. - Zbilja mi je teško da u to poverujem - tiho je rekla mada je htela da

kaže nešto drugo. Kako da mu veruje da neće napustiti Sema, kao što je nju ostavio?

Halid nije odgovorio. Za trenutak je imala osećaj da je čitav svet utonuo u tišinu. Čuo se samo žubor vode iz fontane.

- Imaš loše mišljenje o meni - namrgođeno je zaključio Halid. - A kako bih mogla drugačije? Ostavio si me, Halide. Nestao si iz mog

života bez reči, bez bilo kakvog objašnjenja. Bez pozdrava čak. Zar je onda čudno što se plašim da ćeš isto to učiniti Semu?

Halid je stisnuo šolju za kafu toliko da su mu pobeleli zglobovi šake. - Zar ćeš me osuditi na osnovu jednog postupka, Lusi? Jedne odluke? Nasmejala se u neverici. - Zvučiš kao da je to bila beznačajna greška. S druge strane, tvoja

odluka pokazala mi je ko si ti zapravo i kakvo mišljenje imaš o meni. Halid je spustio šolju.

~ 28 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- I, kakvo to mišljenje imam o tebi? Sad je bio momenat da ga suoči sa istinom. - Nije trebalo da kažem da smo nas dvoje bili u vezi. Bila je to afera.

Smatrao si da nisam vredna toga da me obavestiš da odlaziš iz Engleske. Zauvek.

- Jasno mi je da sam te povredio - promrmljao je. - Ali sad moramo ostaviti prošlost i moramo komunicirati zbog našeg sina.

Ono što je rekao nije ličilo ni na kakvo izvinjenje. Istovremeno je izbegao da joj da bilo kakvo objašnjenje za svoj iznenadni odlazak iz Engleske.

- Ne slažem se s tobom, Halide, ni u čemu osim u jednom: moram ostaviti svoja osećanja po strani. Ali tvoje ponašanje ne ukazuje mi na to da bi trebalo da povežem tvoj život sa Semovim.

- Bojim se da ćeš morati - odgovorio je. - Sema što se tiče, nijednu odluku više nećeš moći da doneseš sama.

Ove reči na nju su delovale kao hladan tuš. - Da li mi pretiš? - Samo navodim činjenice. Kada DNK test potvdi tvoj iskaz, uključiću

se. Nadalje, Sem nije samo tvoj sin, nego i moj, pa imam ista prava kao i ti. Pored toga - nastavio je ledenim glasom - brzo ćeš shvatiti da imam znatno više sredstava od tebe, pa ću možda dobiti starateljstvo nad detetom.

Zamaglilo joj se pred očima, pa je pokušala da sredi misli, ali po glavi joj se vrzmala samo Halidova pretnja.

Sredstva. Starateljstvo. Govorio je sudskim rečnikom o svojoj prednosti u odnosu na nju. Šokirana, Lusi je ustala i, načinivši nekoliko nesigurnih koraka došla je do ivice terase. Uhvativši se rukama za gelender, duboko je udahnula.

Kad Halid el Farer, princ od Biriala, pokrene proces starateljstva, Lusi će sigurno izgubiti. U najboljem slučaju, deliće starateljstvo, pa će dobiti pravo na posete.

Čula je buku odgurnute stolice i odmah zatim osetila je toplu ruku na svom ramenu.

- Ostavi me! - procedila je kroza zube. Halid je sklonio ruku, a njeno rame gorelo je od njegovog dodira. - Lusi - obratio joj se smireno. - Ne želim da ti pretim. Ne

znam kakvim me čovekom smatraš... - zastao je i uzdahnuo. - Zaista ne znam. Misliš da sam okrutno i bezosećajno čudovište?

~ 29 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Nisi mi dao razlog da mislim drugačije - odgovorila je mada je istog trena pomislila da je možda preterala.

- A da li si mi dala ikakvu šansu? - odgovorio joj je pitanjem. -Došla si u Birial u nameri da me pronađeš i da mi saopštiš lepu vest da imam sina. A ponašaš se kao da sam te zarobio i primorao da mi to otkriješ. Zašto si mi to uopšte rekla ako ništa od mene ne očekuješ? Mogla si sačuvati svoju tajnu. Uostalom, to si radila tokom ove četiri godine.

- Nisam mislila da ćeš hteti naše dete! - izletelo joj je. Obrisala je suze. - Šta sam drugo mogla da pomislim? Pa mene si tek tako ostavio!

- Sem je moje dete. - A ja sam ti bila ljubavnica - refleksno je klimnula glavom. - Da,

shvatam. Očigledno sam precenila svoju vrednost u tvojim očima. - Ako si poverovala da bi mogla da prođeš bez konsekvenci kad mi

saopštiš da imam sina, veoma si naivna - objasnio je grubo. - Da. Tek sada to shvatam - odgovorila je umorno. Njena ratobornost

potpuno je iščezla, ostao je samo očaj. - A tebe što se tebe - gorko se osmehnula - uvek sam se ponašala kao budala - vratila se do stola da popije gutljaj kafe iako se ohladila.

- Nemam mnogo iskustva sa očevima - nastavila je. - Moji roditelji razveli su se kad mi je bilo šest, a oca sam poslednji put videla kad mi je bilo devet godina. Napustio je moju majku, a za mene se nikada nije interesovao.

- Žao mi je - reče Halid posle kraćeg ćutanja. - Ali ja nisam tvoj otac. I pošto sam saznao za Sema, ne pada mi na pamet da odustanem od njega. Lusi, moraćeš prihvatiti činjenicu da ću se uključiti u njegov život. I ukoliko zajedno budemo voleli i štitili svoje dete, ono će biti srećno.

Jedva primetno klimnula je glavom. Osećala je težak teret na grudima. U stvari, možda je to bila radost zbog Halidovih razumnih zaključaka u vezi s njihovim sinom.

- Hajde da doručkujemo - reče Halid. - Preterano si vitka. Lusi ga pogleda i nasmeši se. - Kad živiš s nestašnim trogodišnjakom, često propustiš poneki

obrok. - Moraš da vodiš računa o sebi. Kako ćeš se inače brinuti o Semu? Nije mu odgovorila. Pitala se hoće li joj izdati još neka naređenja, jer

je čovek pred njom bio princ Halid, budući kralj, a ne povređena ragbi zvezda.

~ 30 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Izgleda da je Jusuf stajao u zaklonu, a na Halidov mig dogurao je kolica s hranom na terasu. Bilo je tu svega: kajgana, pržena slanina, kobasice, paradajz i dinstane pečurke.

- Zaboravila sam koliko si voleo engleski doručak - mrmljala je. Sećanja su je ophrvala. U Halidovoj kuhinji bosonoga je spremala kajganu...

Da li se i on priseća svega? I znači li mu to? Posmatrala ga je dok joj je punio tanjir. Možda se on ničega ne seća. Verovatno mu je ona bila tek jedna od

mnogih žena, s kojima je proveo vreme. - Sve sam pripremio da nas dvoje sutra avionom otputujemo u

Englesku. - Ali... - Tako ćemo moći odmah da uradimo DNK test. Rado bih proveo

nekoliko dana sa Semom u Londonu, u njegovom okruženju. Ako se navikne na mene, voleo bih da ga dovedem u Birial.

Lusi je prebledela. - U Birial? Hoćeš ovamo da ga dovedeš? - Ovo je moj dom, pa treba da bude i njegov. Bar nekoliko meseci

godišnje. Odmahnula je glavom. Odjednom joj je bilo jasno da je ovakav razvoj

događaja morala predvideti. Šta je očekivala? Da će Halid svake subote dolaziti u London i voditi sina u zoološki vrt? Da li je zbilja verovala da će sve biti tako jednostavno?

- Birial je tako... - nije mogla da zamisli Sema u ovom okruženju, u palati... Obuzeo ju je užas kad je shvatila značenje svojih misli. Palata! Princ Halid! Princ Sem!

Za momenat joj se učinilo da je u Halidovim crnim očima blesnulo nekakvo saosećanje.

- Sem je moj naslednik, Lusi - rekao je kao da joj čita misli. - Jednoga dana biće vladar.

- Ali... on je vanbračno dete - usprotivila se. - Kad se oženiš, imaćeš drugog sina...

- U Birialu je tradicija da šeik bira sina koji će ga naslediti na tronu, bio on legitiman ili ne.

- Možda ćeš imati više dece - nije joj se dopadala pomisao na to da će se Halid oženiti drugom i da će s njom imati decu.

- Neće biti druge dece - odgovorio je Halid. - Uostalom, već sam izabrao Sema.

~ 31 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Zurila je u njega ne trepćući. - Ali ja ne želim da Sem bude šeik! - Jednoga dana on će to biti - uzvratio je mirno. - To je njegova

sudbina, kao i moja. Lusi je oči pokrila rukama da se bar nakratko odmakne od surove

realnosti. Zašto nije razmišljala o mogućoj Halidovoj reakciji kad mu saopšti da je postao otac? Odgovor joj je stigao istog trena iz podsvesti. Htela sam da on to zna. I htela sam opet da ga vidim!

A želela je i da njen sin raste uz oca. Da li se potajno nadala da će i Halid isto to želeti? Stidela se svoje

čežnje, koja ju je zaslepela. Dugo je sebe ubeđivala da mora da ode u Birial i saopšti Halidu istinu. Uostalom to joj je bila i obaveza.

Sad kad je to učinila, pitala se da li je to možda uradila iz skrivenih, egoističnih pobuda. Bez obzira na to kako će se sve ovo odvijati, želela je da bar još neko vreme provede s Halidom.

A da li će, zbog svega što je učinila, zažaliti?

~ 32 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

4. poglavlje

Poleteo je privatni avion iz Biriala. Lusi se umorno naslonila na kožom tapacirano sedište. Dešavanja u poslednja dvadeset četiri sata potpuno su je iscrpla - počev od doručka kad je shvatila da ništa više neće biti onako kako je bilo, ni za nju ni za Sema. A kad realno pogleda, ni za Halida.

Pošto je teškom mukom prihvatila da sutradan s Halidom odleti u Englesku, nastale su užurbane pripreme.

Oko podneva Erik je pokucao na njena vrata. - Ostaješ ovde s Halidom? - upitao je čim je odškrinula vrata - Tako

je. Ispostavilo se da Halid želi da se uključi u Semov život. - I to ćeš dozvoliti? - ispitivački ju je gledao. - Da li to želiš? - Nemam izbora. Halid ima pravo da upozna svog sina. - A šta je s tobom? Želiš li da opet budeš s njim? Pocrvenela je protiv svoje volje. - To te se ne tiče. - Ne? - upita Erik tiho, a u njenoj glavi oglasi se alarm. - Eriče... - Sve je u redu - podigao je ruku da bi je umirio. - Ne moram više da

znam - okrenuo se da ode. - Zašto mi nisi rekao koliko je teška Halidova povreda kolena? Još

uvek ga muče užasni bolovi - zaustavila ge je. - Učinio sam onako kako me je zamolio - odgovori Erik tiho. -

Videćemo se u Londonu, Lusi. Pre polaska na put Halid je svom ocu saopštio da ima vanbračnog

sina. Lusi nije znala kako je šeik Ahmed na to reagovao, ali je mogla da zamisli, jer je Halid iz očeve kancelarije izašao bled kao kreč, a u palati su počela došaptavanja.

Sad je sedela u luksuznom avionu na putu prema domovini. Hoće li Halid duže ostati u Engleskoj igrajući ulogu srećnog oca? Koliko će vremena proći pre nego što mu ona i Sem dosade?

Bila je zbunjena svojim tajnim željama. A želela je sigurnost, pre svega za Sema. Ali i da poštedi svoje srce.

Da li je za to već prekasno? Topli prsti dodirnuše njenu ruku Lusi otvori oči i ugleda Halida ka

ko se nagnuo prema njoj uz „onaj” osmeh.

~ 33 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Želiš li nešto da popiješ? Klimnula je glavom. Bio joj je toliko blizu da je videla zlatne tačkice u njegovim očima. Radosno je udahnula njegov miris.

- Oranžadu, molim. Halid je mahnuo rukom stjuardu, nešto je izgovorio na arapskom, pa

se ponovo zavalio u sedište. - Jesi li dobro? - Sve je u redu - potvrdila je. - Jasno mi je šta ti se dešavalo poslednjih dana - nastavio je. -

Pretpostavljam da ti je teško zbog toga. - Hvala ti što saosećaš sa mnom - ironično je odgovorila. - Bilo mi je zadovoljstvo. Gde je Sem sada? - Kod moje majke. On i mama se mnogo vole. Proteklih godina ona

mi je bila velika podrška. - Pretpostavljam da si, kao samohrana majka, imala problema na

poslu. - Kad je reč o Semu, ništa mi nije teško. - Tvoja majka ga čuva dok si na poslu? - Ponekad. Otkad je napunio tri godine, vodim ga u vrtić, gde ima

svoju vaspitačicu. Halid jedva primetno klimnu glavom. - Uzećeš Sema sutra od tvoje majke? - pošto je Lusi potvrdila, dodao

je: - Onda ću prekosutra doći kod tebe - zastao je i počešao se po bradi. - Nemoj mu reći ko sam. Sačekaćemo da se malo privikne na mene.

Kolko će sve to potrajati? Kako da Halida predstavi detetu? Da li će on šarmirati Sema? Ili neće imati pojma kako da se postavi prema nestašnom trogodišnjaku? I kada će ponovo otputovati?

- To mi zvuči razumno - dodala je. Nešto kasnije zaspala je nemirnim snom.

U međuvremenu je pala noć i samo su dve male lampe na krilima slale bele svetlosne signale u mrklu noć...

Halid podiže čašu vina i sačeka da i ona podigne svoju. - Za našu budućnost - osmehnuo se. Lusi je zbunjeno prinela čašu ustima. Za našu budućnost! Zar nije

mogao izabrati jasnije reči? Kako da ovo shvati? Jedino joj je jasno da će ga viđati s vremena na vreme i to će biti njihova budućnost.

Plašila ju je pomisao na te povremene susrete. Zar da mu dozvoli da uđe u njenu kuću, kao što mu je dozvolila da ušeta u njeno srce?

~ 34 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- O čemu razmišljaš? - upitao je. - Namrštila si se, kao da pokušavaš da resiš težak matematički problem.

Teži je ovaj što ga upravo rešavam, pomislila je trgnuvši se. - Ne, ništa slično - odgovorila je pokušavajući da se pribere. - Samo

su mi misli odlutale. - S obzirom na našu prošlost, sasvim je razumljivo što se oboje

pomalo neprijatno osećamo kad smo zajedno - zaključio je Halid. - Ali siguran sam u to da radi Sema sve možemo prevazići, čak i nekadašnja uzajamna osećanja - u njegovom glasu nije bilo emocija, pa se Lusi preko volje nasmejala.

- Lepo si ovo rekao... šta god da smo osećali jedno prema drugom - reče ona odsutno, gledajući u stranu.

Halid se namrgodio. - Šta time hoćeš da kažeš, Lusi? - Samo to da je očigledno da nas dvoje nismo isto osećali. Ipak, u

pravu si, Halide. Za početak će biti neprijatno, ali proći će i ta faza. Ja sam je već savladala - ozareno se osmehnula, ali je naslutila da je zvučala kao prkosno dete.

Šta mi to osećamo jedno prema drugom? Ha! Znala je da on ne oseća ništa.

- Hoćeš da kažeš da si bila ravnodušna prema meni? - upitao je tiho. - Hoću da kažem da si bio jasan kad si onoga dana otišao iz Engleske

bez pozdrava - odgovorila je grubo. Halid je okrenuo glavu prema njoj. - Imao sam svoje razloge što sam tako učinio. - Koje? Povredu kolena? - Halid je pokušao nešto da kaže, ali je Lusi

nastavila: - Očigledno je tvoja povreda bila gora nego što je bilo ko pretpostavljao. Erik mi je priznao da si mu zabranio da priča o tome. Uprkos... - duboko je udahnula, a vazduh ju je pekao u grudima. - Uprkos svemu, nisi morao da nestaneš. Želela sam da ti pomognem.

- Da mi pomogneš? - ponovio je prezrivo. - Da - odjednom je osetila da je umorna. Kakvog smisla ima kopati

po prošlosti? Kasno je za to posle četiri godine. - Ali je očigledno da nisi želeo da bilo šta više imaš sa mnom - zaključila je.

- Očigledno nismo isto osećali. Očigledno nisam želeo tvoju pomoć. U tvom svetu sve je jasno i očigledno, zar ne, Lusi? - delovao je uznemireno. - Imaš odgovore na sve, ali nijedno pravo pitanje ne smeš da postaviš. Gledala ga je iznenađeno.

- Onda mi objasni... - nije završila misao jer joj je princ upao u reč.

~ 35 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- To nije važno. Ostavimo prošlost po strani - podigao je čašu. - Za budućnost.

Kad je avion konačno sleteo na Hitrou, Lusi je bila potpuno iscrpljena. Primetila je da je i Halid umoran. Lice mu je dobilo nezdravu boju. Pomislila je da li ga možda opet boli koleno.

Dočekala ih je crna limuzina. Lusi se zavalila na zadnjem sedištu. - Tvoja adresa? - upita Halid. Nije joj se dopala ideja da Halid vidi

njenu malu kuću na periferiji grada. Ostatak puta nisu ni reč progovorili. Lusi je s mukom držala oči otvorene.

- Ne moraš... - počela je kad se automobil zaustavio u mirnoj uličici. Zaustavila se jer je Halid već otvorio vrata i izašao.

Lusi je prebirala po tašni tražeći ključeve, a za to vreme vozač je iz gepeka izvadio njen kofer. Osećala je čudnu intimnost dok je s Halidom stajala na mesečini pred vratima svoje kuće. Kao da su dogovorili sastanak.

- Pratiš me do vrata? - Osećam se odgovornim za tebe - umirio ju je. Otkad to?, htela je da ga upita, ali je odustala. Kakvog bi to smisla

imalo? Kasno je za bilo kakvu svađu. Osim toga, osećala je koliko je umorna.

- Laku noć. Halid joj gurnu u ruku vizitkartu. - Ovde imaš brojeve mojih telefona. Možeš me pozvati u bilo koje

vreme. - Hvala - potom je otključala vrata i skliznula u kuću. Na sopstveno iznenađenje, Lusi je odlično spavala. Probudila se tek

kad je bledo januarsko sunce zavirilo u njenu spavaću sobu. Isplanirala je da odmah ode kod majke i preuzme Sema. Istuširala se i obukla. Tokom puta razmišljala je o velikim promenama u poslednjih nekoliko dana.

Jedno je čvrsto odlučila, a to će i Halidu kazati prvom prilikom. Bez nje Sem neće ići u Birial. Ali šta će biti ako Halid zahteva da dete ostane kod njega nedeljama, možda čak i mesecima? A ona ima svoj život i posao u Londonu!

I hoće li moći izdržati da Halida viđa svakodnevno? Možda će se na to naviknuti. Možda će njih dvoje postati prijatelji...

Nemoguće! Ona ne želi da ona i Halid budu prijatelji. Od njega želi mnogo više!

~ 36 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Osećala je da je on još uvek privlači, i to mnogo! Bila je iskrena kad je to sebi prizala. Njegov izgled i dalje u njoj izaziva neobuzdane želje. Ljubav? Ali čovek koga je ona volela ne postoji više. Ovaj Halid umnogome se razlikuje od čoveka koga je poznavala. Ovaj je arogantan, drzak i - ravnodušan prema njoj!

Uzdahnula je pokušavajući da se koncentriše na nešto drugo. Sto pre mora prestati da razmišlja o Halidu. Ali sad je bespovratno povezana s njim, jer imaju zajedničkog sina, a on to zna!

- Mamice! - Sem joj je pritrčao raširenih ruku. Njegovo malo telo bilo je toplo i puno života. Lusi ga je nežno zagrlila, zatim se odmaknula, pažljivo ga posmatrajući.

- Nova ogrebotina? Dečak je ponosno pokazao povredu na svom laktu. Lusi se

osmehnula. - Čini mi se da nije opasna - dodala je pažljivo pogledavši. - Misliš li

da ćeš preživeti? - Mama, samo sam se malo ogrebao - odgovorio je dečak uz osmeh. -

Da li si mi nešto kupila? Lusi se zagledala u njega. Dečak ima iste oči kao Halid, bademastog

oblika, izrazito crne, sa zlatnim odsjajem, uokvirene dugim trepavicama. Kako to ranije nije primetila?

Ma, primetila je, samo što to nije htela sebi da prizna. Četiri godine pokušavala je da ne misli na Halida. A on se opet prošvercovao u njene misli i život.

- Žao mi je, dušo - pravdala se klečeći pred sinom. - Nisam imala vremena da ti bilo šta kupim, ali zato imam posebno iznenađenje za tebe. Sutra će nas posetiti jedan moj stari prijatelj i celi dan provešćemo s njim.

- Hoćemo li ići u zoološki vrt? - upita Sem oduševljeno. - Zar već nisi bio tamo sa bakom? - Jesam, ali ja bih opet! - Možda, videćemo. Sem je zasuo majku pitanjima, ona mu je neumorno odgovarala, a

onda je izašao u dvorište. Dejna je iskoristila priliku da svojoj kćerki postavi nekoliko pitanja.

- Stari prijatelj? - ponovila je pruživši kćerki šolju čaja. Lusi je uzdahnula. - Da, Halid me je dopratio u Englesku. Ili, bolje rečeno, došla sam s

njim, u šeikovom avionu. Želi da upozna Sema. ~ 37 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- O, Lusi - oči njene majke razrogačiše se od brige. - Na to nisi računala?

- Nisam - priznala je. - Ali trebalo je to da naslutim - otpila je gutljaj čaja. - Iskrena da budem, nadala sam se, a ne znam čemu. Prošle su četiri godine, a to nije malo.

- To znači da ćete se viđati celog života - dobaci Dejna mirno. - Halid mi je jasno dao do znanja da neće biti zadovoljan time što će

Sema odvesti nekoliko puta u zoološki vrt. Namerava da mu bude pravi otac.

Majka ju je sumnjičavo pogledala. - I ti mu veruješ? Zar nemaš dovoljno razloga da budeš oprezna? - Shvatam šta misliš - Lusi pogleda Sema kroz kuhinjski prozor. - On

više nije isti čovek - tiho je rekla. - Nije više onako bezbrižan. Izgleda da ga je život... teško je povredio koleno. I vrlo ozbiljno prihvata odgovornost.

- Znači, odrastao je. - Možda. Lusi je razumela majčinu nepoverljivost. Uostalom, Halid je ostavio

njenu kćerku, kao što je to učinio njen muž pre mnogo godina. Lusi se nejasno sećala oca, ali je umela satima da ga čeka zagledana

kroz prozor. I onda jednoga dana nije došao. I ne samo tog dana, nego nikada više.

Lusi je odlučno odbacila tužne misli. Činjenica da je Halid ponovo ušao u njen život probudila je duhove prošlosti, kao i mnoge strahove.

- I posle svega toga kako se osećaš, Lusi? - Veruj mi, ne znam - priznala je. - Iskreno da ti kažem, ne znam šta

želim. Mislila sam da ne želim ništa od Halida, ali zašto sam mu onda rekla za Sema?

- Zato što si u osnovi dobar čovek - objasnila je Dejna naglašavajući dve poslednje reči. - Smatrala si da on ima pravo da zna za svoje dete.

- Da, ali ako on na to ima pravo, onda ima pravo i da bude Semov otac. To mi je u međuvremenu postalo jasno.

- A šta je s tvojim životom? -upita je majka oprezno. Lusi je okrenula glavu. Na to pitanje nije imala pravi odgovor. Limuzina se zaustavila ispred kuće s terasom, u uskoj prigradskoj

ulici. Halidovo srce počelo je jače da tuče. Danas će se sresti sa svojim sinom. Kako će se osećati kad ga ugleda? Kad čuje njegov glas? Sem. Lusi.

Opet se uvukla u njegove misli, razbila je sve barijere, koje je on tokom protekle četiri godine gradio.

~ 38 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Eh, ta Lusi! Ni najmanje se nije promenila, pomislio je. Izgleda kao onda. Njena gusta crna kosa probudila je u njemu sve nekadašnje želje. I još poneku. A sad mu je sve to zabranjeno i zato je sve to želeo još više.

Dopadalo mu se mnogo toga kod nje: njeno držanje, gord i samouveren stav, to kako su njene crne oči sevale kad bi se naljutila!

Kako je uživao kad bi se njeno nežno telo privilo uz njegovo, zadrhtala bi i poljubila ga u grudi. To je bio poseban osećaj, koji mu je užasno nedostajao proteklih godina. Mučila su ga ta sećanja, bolje rečeno, razdirala su mu dušu i telo.

Bol u kolenu bio mu je stalni podsetnik na sopstvene granice i slabosti. Lusi mu nije izlazila iz glave, ali je na neki način za njega bila tabu. Ona je to morala znati. Zbog Sema, zbog nje same... Zbog njih troje.

Mnogo ju je povredio, znao je to Halid. Osetio je bol i u njenim očima i u njenom glasu. Tek sad je shvatio da on ni sebi dosad nije mnogo verovao, jer nije dopuštao da o njoj razmišlja. Koliko ju je poštedeo svojim bekstvom?

Nije računao na to da će ga obuzeti čežnja kad je ponovo ugleda. Nije očekivao da je i dalje toliko slab na njen dodir. Pomalo se i razočarao u sebe, jer je shvatio da ne vlada sobom, iako je mislio drugačije. A zašto? Zbog ljubavi prema njoj!

Pokušao je da potisne osećanja i ljubav prema njoj, da je zabravi. A sad se uplašio da mu to neće uspeti.

Čim je izašao iz limuzine i pošao prema kući, čuo je veseli vrisak. Srce mu je zaigralo od radosti. To bi mogao da bude samo njegov sin.

Lusi mu je otvorila vrata. Zašto je odjednom prema njemu osetila poverenje? Možda zbog Semovog prisustva? Ili zato što se mnogo toga u međuvremenu promenilo?

- Zdravo, Halide - pozdravila ga je tiho. - Zdravo, Lusi. Semovo uzbuđenje odjednom se pretvorilo u stidljivost. Odmah se

sakrio iza majke obavivši čvrsto ruke oko njenih nogu. Lusi se plašila Halidove reakcije na dečakovo ponašanje, ali je shvatila da ne treba da brine. Halid je kleknuo na zdravo koleno, pa se približio mališanu. Gledali su se netremice.

- Zdravo, Seme. Ja sam Halid, prijatelj tvoje mame. Sem ga je nepoverljivo gledao. Palac jedne ruke stavio je u usta i

nekoliko sekundi gledao u došljaka. Potom je izvadio palac iz usta i dečjim glasićem prokomentarisao:

- To je smešno ime.

~ 39 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Seme! - opomenula ga je majka povišenim tonom, ali ju je Halid zaustavio.

- Slažem se. To je arapsko ime. Dolazim s jednog ostrva na drugom kraju sveta, iz Biriala.

Lusi je bila napeta dok je Halid bio potpuno miran. Sem se ponovo okrenu prema Halidu.

- Otkud znaš moje ime? - Kazala mi je tvoja mama. Ponešto mi je ispričala o tebi. - Hoćemo li ići u zoološki vrt? - Naravno, ako to želiš. Dečak se oduševljeno nasmejao. Kad se Halid

uspravio, Lusi je udahnula njegov dobro poznati miris, koji joj je za momenat oduzeo dah.

- Jesi li za kafu? - upitala ga je, nervozno zabacivši uvojak iza uva. Trudila se da obuzda uzbuđenje.

- Ako Sem nema ništa protiv, odložićemo polazak na nekoliko minuta - oprezno je predložio Halid.

Poznajući svog sina, Lusi je požurila da odgovori: - Naravno da nema. Sem, pokaži Halidu svoj zoo-vrt, koji si napravio

od kockica. Sigurna sam da bi ga on rado pogledao. - O, da - prihvatio je Halid ozbiljno, pa se dečak oslobodio i, uhvativši

gosta za ruku, povukao ga je u dnevnu sobu. Lusi je zadovoljno primetila da je Halid pažljivo prihvatio dečakovu

šaku. Semove oči ipak su sumnjičavo svetlucale. Kako je mogla i da pomisli da spreči ovaj susret? Požurila je u kuhinju da skuva kafu.

Dok je ubacivala kafu u automat, osluškivala je glasove koji su dopirali iz dnevne sobe. Sem se prirodno ponašao u Halidovom prisustvu i slobodno mu je objašnjavao kako je složio sve one životinje od lego kockica.

- Ovo je zebra, ona ima štrafte. Da li si nekad video zebru? - Jesam. I u pravu si, zebre imaju štrafte - odgovorio je Halid

ozbiljno. Lusi se spontano nasmejala. Osetila je veliko olakšanje kad je

primetila da Halid ume lepo da komunicira s dečakom. Nasula je kafu u dve šolje i prešla u dnevnu sobu. Kad je ugledala Halida kako pored Sema sedi na podu, zastala je kao okamenjena.

- Evo ti kafa - obratila se Halidu kad se malo pribrala. U glavi joj se javilo pitanje da li će se ona naviknuti na harmoniju između oca i sina.

- Hvala - Halid je primetno teško ustao. Ipak, nije na to reagovala, jer joj je jasno dao do znanja da svoju povredu ne voli da spominje.

~ 40 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Možemo li sad da pođemo? -zavapio je dečak. - Upravo sam Halidu skuvala kafu. Sačekaj još samo nekoliko minuta

da je popije. Sem je napućio usne u znak neodobravanja ponašanja odraslih.

Halid je odmah priskočio u pomoć da spase situaciju. Uzeo je žirafu s poda.

- Mislim da bi za nju trebalo napraviti ogradu. A video sam da si za to pravi majstor.

Posle kratkog oklevanja, uz važan izraz lica, Sem je uzeo žirafu i vratio se kockicama.

Lusi je još uvek osećala drhtavicu, pa je šolju kafe uzela obema rukama. Krajičkom oka posmatrala je Halida. San ga je očigledno okrepio.

Izgledao je vrlo lepo. Nešto hrabrije ga je osmotrila prelazeći pogledom po dobro poznatim crtama njegovog crta.

- Skratio si kosu - reči su joj same izletele pre nego što je uspela da se ujede za jezik.

Halid se osmehnuo. - Šeikov sin izgleda drugačije od igrača ragbija. - Za mene nisi bio šeikov sin - priznala je Lusi. - Za mene si bio i

ostao samo Halid. - Iskreno rečeno, ni ja sebe nisam tako doživljavao. Lusi podiže obrve. - Ali si znao da ćeš se jednoga dana vratiti u Birial. Uostalom, ti si

prestolonaslednik. - Na neki način jesam - u očima mu se pojavio zamišljeni izraz. -

Birial je šezdeset godina bio britanska kolonija. Kad smo povratili nezavisnost, trebalo je da moj otac postane vladar. Ali on je u to vreme bio u egzilu u Jemenu, pa je presto preuzeo njegov rođak Hasan. Britanci su podržali Hasana, jer im je to bilo najjednostavnije, da bi sprečili građanski rat. Moj otac ostao je u Jemenu, gde sam i ja rođen i gde sam odrastao.

- Koliko je dugo tvoj stric bio na vlasti? - Dve decenije... a onda je umro bez naslednika. Tada je moj otac

preuzeo vlast, koja mu je po pravu pripadala - Halid odmahnu glavom. - Bio je ogorčen i nikome nije verovao - zastao je, zamagljenog pogleda, kao da se izgubio u sećanjima. - Čak ni meni.

- Misliš, plašio se da ćeš ga svrgnuti s vlasti? - Ili da ću organizovati pobunu protiv njega - slegnuo je ramenima. -

Nisam siguran šta je moj otac uobražavao. Želeo je da me ukloni s političke scene... zato me je poslao u internat u Engleskoj kad mi je bilo

~ 41 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

sedamnaest godina. Zdušno je podržao i moju ragbi karijeru samo da bi me držao podalje od Biriala.

- Pa zašto si se onda vratio? - prošaptala je. Bila je prestravljena njegovim detinjstvom bez ljubavi.

- Bilo mi je jasno da se jednoga dana moram vratiti. I pošto sam doživeo tešku povredu, morao sam da se vratim - Halid je otpio gutljaj kafe. Kad je nastavio, glas mu je zvučao nesigurno. -Nekoliko nedelja po mom povratku moj otac je doživeo lakši srčani udar, ali je shvatio da neće večno živeti. I tek tada je u meni video naslednika. Prepustio mije mesto u vladi, pa sam tako prihvatio deo svojih obaveza - odložio je šolju na sto. - Treba da pođemo.

Kad su napustili kuću i seli u limuzinu, Lusi je bila duboko dirnuta Halidovom ispovešću. Bilo je to mnogo više od onoga što joj je nekad pričao, više nego što ga je ona pitala.

Ozbiljno ju je potreslo saznanje da je tako malo znala o Halidovom životu. Posmatrala ga je dok je gledao kroz prozor diveći se njegovom profilu.

Ko je on zapravo? U tom momentu je Sem, koji je sedeo između njih dvoje, počeo da se

vrpolji. Ostatak puta njegovi roditelji imali su pune ruke posla da ga umire i odvrate od nestašluka.

Uprkos svemu, Lusi je u nekoliko navrata uspela da nakratko osmotri Halida. Nešto joj je bilo jasnije... i želela je odgovor na svoje pitanje.

~ 42 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

5. poglavlje

Sem je, kao i uvek, bio oduševljen zoološkim vrtom. Želeo je da Halidu bude vodič, pa ga je odvukao prvo u raj leptirova, pa u šumoviti deo vrta, a zatim na svoje omiljeno mesto - do terarijuma punog paukova.

Lusi se zgrozila kad su stali pred staklene kaveze s raznim vrstama paukova, posebno pred onim s tarantulama.

- Voliš paukove? - upitao je Halid sina, koji je prislonio nos na staklo. - Da, one velike - potvrdio je mališan. - U Birialu ima nekoliko vrsta velikih paukova - obavestio ga je

Halid. - Oni pletu ogromne žute mreže. - Zaista? - Sem ga je gledao razrogačenim okicama. - Ali nema razloga za brigu - reče Halid pošto mu nije promaklo da

se Lusi zgrozila i stresla. - Potpuno su bezopasni. - Mama ne voli paukove - umešao se Sem, pa je ponovo uhvatio

Halida za ruku povukavši ga do kaveza s gorilama. Do večeri su šetali zoološkim vrtom, pored svake životinje

bar dvaput su se zaustavili. Na povratku kući Sem je čvrsto zaspao na Halidovom ramenu. Bio je potpuno iscrpljen.

- Već te je zavoleo - tiho je zaključila Lusi. - To mi je milo - Halid se zadovoljno nasmejao. - Bogami, i meni je - dodala je ona kao za sebe. - Zaista? Okrenula je glavu od njegovih iskričavih očiju, koje su joj gledale u

dušu. Stekla je utisak da on čita svaku njenu misao. - Da, Sem zaslužuje da te upozna... a i ti njega. Ćutali su ostatak puta. Kad se limuzina zaustavila ispred njene kuće,

instinktivno je ruke ispružila Semu. - Ja ću ga uneti - reče Halid i pritisnu dete jače uza se. Dok je nosio Sema u kuću, Lusi je primetila da Halid jedva primetno

hramlje. Pokazala mu je rukom sofu. - Možeš tamo da ga spustiš. Halid je nežno spustio dečaka na sofu, a

zatim mu je sklonio kosu sa čela. - Izgleda baš kao ja dok sam bio dete. - Da, tek juče sam primetila da ima tvoje oči - odgovori Lusi i ode u

kuhinju da skuva čaj. Halid je pošao za njom, pa se naslonio ramenom na dovratak. - Tek juče?

~ 43 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Uočila sam to i ranije, ali nisam htela sebi da priznam - bila je iskrena.

- Zar si bila toliko odlučna da me zaboraviš? - upitao je sasvim tiho. - Nas?

U njegovom glasu osetila je tugu, brigu i bol. - Zar ti nisi? - upitala je ne gledajući ga, jer je bila zauzeta

pripremom večere. - Nadam se da voliš špagete bolonjeze. To je Semovo omiljeno jelo.

- Zvuči ukusno. Pažljivo ju je posmatrao dok je pripremala jelo. Lusi je osećala da je

napetost između njih dvoje postala gotovo nepodnošljiva. Istovremeno, nešto ju je neobjašnjivo vuklo njemu.

Ne čini to, preklinjala je sebe u mislima. Neću da se ponovo zaljubim u njega. Ne želim da se prisećam kako je nekad bilo. Promenila sam se. I on se promenio. Ne možemo...

- Lusi - nežno ju je pozvao. Lusi je i dalje držala pognutu glavu. - Možeš li mi dohvatiti salatu s frižidera? Poslušao ju je bez komentara. Sve je izgledalo sasvim normalno, kao

da su njih troje skladna porodica. Nije bila normalna samo napetost u vazduhu i leptirići u njenom stomaku.

Srećom, Halid je i dalje ćutao. Ali napetost u vazduhu nisu mogli ignorisati, jer su je oboje osećali.

- Mama... - pospani Sem ušao je u kuhinju. - Da li je Halid još ovde? - Ovde sam, Seme - odgovori mu Halid, a dečak mu radosno pritrča. - Hoćeš li spavati kod nas? Da li je Lusi uobražavala ili je Halid zaista

oklevao pre nego što je odgovorio? - Neću, Seme, ali možda ćemo se ujutro videti. Slažeš li se? - Ja ujutro moram na posao - dobacila je Lusi. - Uskoro počinje

Turnir šest nacija. - Da, znam - Halidovo lice se smračilo, ali da ne bi uznemiravao

Sema, slegnuo je ramenima. - O tome ćemo kasnije. O, da. Već se radovala tim razgovorima. Bez sumnje, daće joj neka

naređenja u vezi s njenim poslom i načinom života. A šta ako joj zapreti da će povesti parnicu za starateljstvo nad Semom?

Srećom, ostatak večeri protekao je u prijateljskom raspoloženju. Halid je čak pomogao Semu da se okupa. Lusi je u čudu posmatrala kako on kleči uz ivicu kade dok mu se ispod zavrnutih rukava vide snažne, preplanule ruke.

~ 44 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

I bilo joj je žao što ništa više nije kao ranije. Pre nego što je Halida ponovo videla u njoj više nije bilo one duboke čežnje, a zajednički život s njim ni u snovima nije priželjkivala.

Ali Halid je sad ušao u njen i Semov život i ponaša se kao da im pripada! Bio mu je dovoljan jedan dan da zauzme važno mesto u Semovom srcu. I sve sad izgleda normalno, prirodno i ispravno.

A možda i nije. Ovo stanje neće se održati. Jednog dana sve će se raspasti i Halid će otići.

I dokrajčiće moje srce. Ne, ovako ne sme da razmišlja. To mu neće dozvoliti. Kad je Sema odnela u krevet, osetila je da joj se napetost vraća.

Halid se opružio na sofi prelistavajući jučerašnje novine. Zavese su bile spuštene, a soba obasjana prigušenom svetlošću male Stone lampe. Halid je delovao zadovoljno. Pogled na njega snažnog i samouverenog, oživeo je sećanja na čoveka u koga se svojevremeno zaljubila. A taj čovek više je ne voli. I ona ne želi da se on na njenoj sofi tako dobro oseća. Niti želi da oseća bilo kakvu čežnju prema njemu.

- Želiš li čaj ili kafu? - upitala ga je. Ili mene? Halid se odmah izjasnio: - Kafu, molim te. Klimnula je glavom i otišla u kuhinju. Mehanički

poslovi oko automata za kafu pomogli su joj da bar nakratko izbaci Halida iz glave. Topla svetlost lampe isticala je boju njegove kože naglašavajući snagu njegovih mišića. Kako im je onda bilo lepo... Da li je i on osećao bilo šta slično?

Ne mogu više ovako, zaključila je frustrirano. - Izvoli - spustila mu je šolju kafe na stalak pored sofe. - Da li si

danas pio lekove? - Ne koristim ih više. - Zar te ne boli koleno? - Malo, ali sve polako prolazi - u njegovim crnim očima zaiskrila je

varnica. - Ne obraćaj mi se kao terapeut, Lusi. - Nego kako? - Možda kao žena? - u njegovim očima primetila je nešto kao

poverenje, što je Lusi dovelo u nedoumicu. Šta sad ovo treba da znači? Dođi, Lusi. Dođi meni. - Uostalom, to je teško pitanje, zar ne, Lusi? - nastavio je Halid

ljubaznim tonom. - U kakvom smo odnosu nas dvoje? Šta predstavljamo jedno drugom?

~ 45 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ništa - odgovorila je, zadovoljna time što joj glas nije zadrhtao. Osetila je da se u njemu budi čulna glad.

- Ništa? - ponovio je zamišljeno. Pružio joj je ruku i provukao prste kroz njenu kosu.

Jedva je uspela da zadrži spontani drhtaj. Kako bi mogla da zaboravi dejstvo njegovog dodira na svojoj koži? Već je osećala silnu slabost i na najmanju njegovu pažnju.

Izraz njegovog lica odavao je neskrivenu čežnju. - Odavno te želim, Lusi - promrmljao je. - Odavno sanjam tvoj dodir... Lusi je progutala knedlu. Otkud sad ovo kad je verovala da ju je on

odavno zaboravio? - Halide... - očajanje je izbijalo iz njenog glasa. Znala je da mora

prekinuti ovo ludilo pre nego što bude kasno. Međutim, Halidovi prsti već su bili na njenim obrazima, pa je jednu

ruku spustio na njena leđa. Privukao ju je uza se. Izgubljeno je zurila u njega. Nije se branila.

- Lusi... Iznenadila ju je čežnja u njegovom glasu. Nikada ni pomislila nije da

bi on mogao ovako da se preda svojim željama. Ali kad je ugledala njegove sklopljene oči dok ju je privlačio sebi, konačno je poverovala da je zaista želi.

Kao i ona njega. Usne su mu bile samo centimetar udaljene od njenih. Primakla je

lice uz njegovo... i on ju je poljubio. Dobro je poznavala njegov poljubac. Prvo nežan i izazovan, a onda

žestok i strastan. Njegovi pokreti bili su razlog što je zaboravila na sve svoje planove i namere, za slučaj da on nešto slično pokuša. Mada je bila sigurna u to da se njegova čežnja i nežnost prema njoj nikada više neće ponoviti.

Uzdrhtala je osetivši koliko je Halid iskreno želi. Privila se uz njega, a on je obavio ruke oko njenog struka stežući je sve jače. Zabacila je glavu, a on je iskoristio priliku da je poljubi u vrat. Gubila se od mekoće njegovih usana, koje su joj nemirno klizile po osetljivoj koži.

Lusi je zavukla prste u njegovu kosu. Kao bujica navirala su joj sećanja. Opet je znala šta treba da učini da bi ga uzbudila do ludila.

Pažljivo ju je gurnuo na sofu, pa se opružio preko nje, ali ne svom težinom, jer se podupro jednim laktom. Lusi je osećala celo njegovo telo na svome i nesvesno je obavila noge oko njegovih bokova.

~ 46 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ispresecano i užurbano Halid je hvatao vazduh. Slobodnom rukom lutao je po njenom osetljivom telu paleći vatru na svakom centimetru kože, koju je dodirnuo.

Stani! Ovo mora prestati. Opet se uključio alarm u njenoj podsvesti, ali njeno telo nije htelo da ga čuje. Želela ga je. Mnogo. Više nego ikada dosad. A sad kad se ovo događa, hoće li ona biti u stanju da odoli njegovom milovanju, koje je toliko priželjkivala?

Ali on je ne voli! Nimalo! Odjednom se u njoj probudi sećanje na bol i patnju svoje izmučene

duše, koje je osećala u momentu kad joj je portir zgrade, u kojoj je Halid stanovao, rekao da je on otputovao.

- Da li će se vratiti? - Neće, gospođice. Iselio se iz stana i nije nam ostavio novu adresu. - Ali sigurno je za mene ostavio neko pismo ili poruku? - Nije, gospođice. Žao mi je. Spustila mu je obe ruke na grudi, pa se malo odmaknula od njega. - Ne smemo dalje! Ukočio se, ali je i dalje ležao na njoj. Gledao ju je začuđeno, a ona se

istog trena pokajala što je prekinula početak ostvarenja svog dugogodišnjeg sna.

Halid se pridigao pa je seo na sofu. Kosa mu je bila razbarušena, dah isprekidan, pogled žalostan.

- U pravu si. Bila je razočarana što ju je poslušao i što je tako lako odustao. Kao

da je jedva dočekao da prekine započeto? Zahvatilo ju je sumorno osećanje odbačene žene.

- Ne možemo ovo nastaviti, Halide - trudila se da joj glas zvuči čvrsto i odlučno. - Zarad Sema moramo... biti razumni.

- Razumni? - još ga je grejala strast onog veličanstvenog poljupca. Već u sledećem trenutku njegovo lice dobilo je grub izraz. - Zbog Sema? Ili zbog tebe?

- Zbog oboje - procedila je kroza zube. - Zbog protekle četiri godine, koje sam propatila. Mislila sam da sam te zavolela kao naivna šiparica, a ti si nestao bez pozdrava, bez bilo kakve naznake da sam ti nešto značila. Tuga me je razdirala četiri godine. Jedina radost i jedini razlog da nastavim da živim bio je moj Sem - niz njene obraze suze su nesputano klizile. Sećanja su bila toliko snažna da je ponovo preživljavala jedva prigušenu patnju.

- Mislila si da si me volela? - upitao je naglašavajući prve dve reči.

~ 47 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Da, mislila sam. U međuvremenu se ispostavilo da od toga nikako nisam umela da pobegnem... od glupe zaljubljenosti bez budućnosti. Bio je to naivni entuzijazam nepromišljene žene.

- Entuzijazam? - Fascinirao si me u svakom smislu. Bio si engleska ragbi zvezda,

koju je štampa uzdizala u neslućene visine, a bio si okružen fanovima koji su te obožavali.

- Razumem - zamišljeno reče Halid posle kraće pauze. U tonu njegovog glasa naziralo se istinsko razumevanje, možda čak kajanje.

- Tek sada shvatam kakvog si čoveka volela. - Mislila sam da sam ga volela - ispravila ga je. - Ispravno - osmeh mu je bio hladan kao led. Za trenutak je Lusi osetila želju da mu se izvini, jer nije mogla da se

reši osećaja da ga je povredila. Ali kako bi ga povredila kad je on prema njoj ravnodušan? - Pa sad - nastavio je Halid zamišljeno, slegnuvši ramenma. -Sve to je

odavno prošlo. Lusi se izveštačeno osmehnula. - Tako je - mada je pre kratkog vremena, dok je bila u njegovom

zagrljaju, sve ponovo oživelo. Bio je to pogrešan mali iskorak, nešto što će morati da zaboravi što

pre. - Spomenula si da ujutro radiš - reče Halid poslovnim tonom. -Gde

Sem boravi za to vreme? - U dečjem vrtiću. Moja majka će ga tamo odvesti. - A ja ću ga preuzeti, pa će Sem sa mnom provesti popodne. Lusi je oklevala. Znala je da će se Sem tome obradovati. Uostalom,

zar ne bi bilo dobro da se njih dvojica bolje upoznaju? - Pokušavaš li da pronađeš neki izgovor? - upita on podrugljivo. -

Navikni se na to da ću od sad biti učesnik u Semovom životu. - Zašto odjednom...? Nisam mislila da... - Da ću biti zainteresovan za svog sina? - završio je Halid njenu

rečenicu. - Još uvek me čudi da si pored tako lošeg mišljenja o meni toliko vremena provela sa mnom. Prihvati činjenicu da preuzimam odgovornost.

- Ako hoćeš da budeš deo njegovog života, to onda mora biti više od obične odgovornosti.

- Zar veruješ da sam ovde samo iz osećaja obaveze? Kad bi tako bilo. samo bih ti napisao ček. Sem je moj sin. Želim da mu budem dobar otac.

~ 48 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Zbog sopstvenog iskustva želim da on odrasta u normalnoj porodici. Bio sam ubeden da i ti to želiš.

- U redu. Nazvaću vrtić i reći ću im da ćeš preuzeti Sema. Zastao je da bi dao Lusi vremena da se pripremi za ono što će joj

reći. - Ostaću ovde nedelju dana. Posle toga poveo bih Sema u Birial. Lusi je razrogačila oči. - Za nedelju dana? To je malo vremena... - Moraće da bude dovoljno. - Ali Sem još ne zna da si mu otac. - Reći ćemo mu kad dođe vreme. A dotad će biti na uzbudljivom

raspustu - Halid se nasmejao. - S paukovima. - Onda ću i ja poći s vama. Halid nije žurio da odgovori, bio je

zadovoljan. - Šta je s tvojim poslom? - Uzeću godišnji odmor - Lusi je stisnula zube. - U redu. Odlazimo za nedelju dana - ustao je. Činilo mu se da će mu

noga otkazati. Priskočila mu je u nameri da ga uhvati podruku, ali ju je Halid

zaustavio. - Sve je u redu, ne brini - lice mu se iskrivilo od bola. - Dobro mi je - zatim je čvrstim korakom otišao do vrata. - Vidimo se

ujutro, Lusi. Fascinirao si me u svakom smislu. Mislila sam da sam te zavolela.

Lusine reči odzvanjale su u Halidovoj glavi. Nikada ga zapravo nije volela. Lusi ga je zaboravila!

Zavaljen u sedište automobila, Halid je zatvorio oči boreći se s nadolazećim slikama, koje su neprekidno titrale pred njegovim očima. Lusi u njegovom zagrljaju, Lusi, kao njegova supruga, i Sem, njihov sin, mogli bi da budu prava porodica...

Porodica kakvu on nikada nije imao. Ali Lusi ga neće. Neće Halida bogalja, nego Halida ragbi zvezdu.

A on više nije taj čovek. U odnosu na onog Halida, sada je slabić, koji je pretrpeo više operacija. A nepoverenje njegovog oca do kraja ga je dotuklo. Četiri godine morao je da se bori za svoje mesto u Birialu...

Ali ovde je reč o Semu! Agoniju, koju oseća u Lusinom prisustvu, teško podnosi... ili to kad je želi, a zna da ne može da je ima... Spreman je da sve to podnese kao žrtvu za svog sina... Zazvonio mu je mobilni telefon.

~ 49 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Na displeju je ugledao očev broj! Ovaj razgovor izbegavao je već neko vreme, ali sad više ne može. Pritisnuo je taster i uspostavio vezu.

Proletelo je narednih nekoliko dana. Iznenađujuće je, smatrala je Lusi, kako se Halid uklopio u njen i Semov život. Bez razmišljanja postavila je treći tanjir dok je Sem pogledom pratio crnu limuzinu.

DNK test pokazao je ono što je svima bilo jasno. Sem je Halidov sin. Otišla je s njim u ambasadu Biriala sa zahtevom da izdaju pasoš mališanu. Razgovarala je i s načelnicom svog personalnog odeljenja i dobila je četrnaest dana godišnjeg odmora.

Međutim, stalno je razmišljala o tome koliko je dugo Halid planirao da zadrži Sema u Birialu? Da li će zahtevati da ona često s detetom dolazi tamo? Let je trajao četrnaest sati. Ona neće dozvoliti da Sem često putuje između Engleske i Biriala. Moraju postići kompromis.

Znala je da će morati da angažuje advokata ili da s Halidom uspostavi određena pravila. Ali nije želela da načne ovu temu plašeći se da će pokvariti trenutnu harmoniju.

- Kako je ovo veliki avion! - Sem je očarano razgledao letelicu. Lusi je napeto sedela na sedištu i od nervoze otkopčavala i

zakopčavala sigurnosni pojas. Iznenada je Halid spustio ruku preko njene. - Nagoniš me u ludilo tim šumovima. Zašto si toliko nervozna? Slegnula je ramenima. Osećala je da je pogrešila što je pošla u Birial.

Zašto je bila toliko nervozna za sve vreme Halidovog boravka u Londonu? Možda zato što će sada biti sastavni deo njegovog života, a nije bila sigurna u to da i za nju tu ima mesta.

- Sem će zavoleti Birial - umirivao ju je Halid. - Nemoj da brineš. Lusi se ujela za usnu. Upravo se toga plašila... da će Sem više voleti

novi život od onog koji mu je ona pružala. Da li je postala ljubomorna? Naslonila je glavu čekajući da se avion podigne iznad sivih oblaka

Engleske. Onda je raspakovala Semove igračke, jer je tako mogla nenametljivo da odloži razgovor s Halidom.

Bila je svesna činjenice da odlaganjem nije postigla baš ništa. Razgovor je bio neophodan. Izgleda da su se stvari otele kontroli, a to mora sprečiti. Potrebna joj je stabilnost i sigurnost.

Sačekala je da Sem zaspi. Halid je sedeo u prednjem delu aviona pregledajući neke dokumente. Lusi se spustila na sedište naspram njega.

- Šta radiš? - Pokušavam da smislim nešto čime bih privukao turiste u Birial -

kucnuo je zlatnim nalivperom po dokumentima. - Ovo je plan luksuznog

~ 50 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

hotela, koji će se odlično uklopiti u pejzaž Biriala i neće odudarati od njegove lepote - nasmejao se kad je ugledao Lusino nepoverljivo lice. - Zar ne misliš da je Birial lep? Pokazaću ti ga i uverićeš se da jeste.

- To će biti interesantno - promrmljala je. Treba da počne, ali kako? Halid ju je uhvatio za ruku. - Šta se dešava? Bolji uvod nije mogla čekati. Odlučno se osmehnula. - Moramo se dogovoriti o Semovoj budućnosti - duboko je

uzdahnula. - Trebalo bi da konsultujemo advokata. Zavalio se u sedište. - Predlažeš zvanični sporazum o starateljstvu? - Da. - Razumem. Dobro je znala da je ovo klizav teren, jer je on progovorio blagi m

glasom. Pa ipak je dodala: - Mislim da bi to bilo korisno. Formalni sporazum dao bi sigurnost i

tebi i meni. - Zaista? - Halid se ponovo okrenuo svojim papirima. Za njega je ovaj

razgovor bio završen. - Da - dodala je ljutito. - Treba da znaš da mi ne možemo nekoliko

nedelja provoditi u Londonu, a zatim isto toliko u Birialu. Ja sam zaposlena, a Sem će naredne godine poći u školu. Zato moramo dogovoriti detalje. Možda će Sem moći da te poseti na raspustu.

Halid uzdahnu i podiže glavu. - Da, taj sporazum biće koristan. Da li bi mogla u Birialu da popričaš

s nekim advokatom? Ubeden sam da ne bi, jer ti se ne bi dopao njegov stav u vezi s našim problemom.

Lusi se ukočila. - Pretiš mi? - Ne, samo ti izlažem činjenice - okrenuo se prema njoj zamišljeno je

gledajući. Oči su mi zasijale. -Prošla nedelja je bila baš lepa, zar ne? - Da - prihvati Lusi. - Ali ne možemo tako dalje. - Ne? Nema smisla o tome diskutovati. A advokata možemo

angažovati kad se vratimo u London. Ono možemo nije joj nikako odgovaralo. Da li on namerava da je

prati kao senka? - Kad bi to moglo biti?

~ 51 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Imaš dve nedelje godišnjeg odmora. Za to vreme ćemo o svemu razmisliti.

Lusi je htela činjenice, jasan odgovor i dogovor koga će se oboje pridržavati. A ako na Halida bude vršila pritisak, on će se povući. Biće bolje, odlučila je, da provedem nekoliko dana u Birialu, da se prema njemu ponašam prijateljski i da tek onda tu temu ponovo otvorim.

Ima li drugog izbora? Ispod poluspuštenih kapaka Halid je posmatrao Lusi kako nemirno

spava. Potom je okrenuo pogled prema prozoru zureći u crno nebo i prisećajući se razgovora koji je pre nedelju dana vodio sa svojim ocem.

- Trač štampa je puna spekulacija, Halide. Moraš nešto preduzeti da te glasine prestanu.

- Ta vrsta trača ne može se zaustaviti. - Nešto moramo učiniti! - insistirao je šeik Ahmed hrapavim glasom.

- Ne mogu da se složim s tim da se moj sin posle toliko vremena vraća u sultanat praćen banalnim glasinama, koje ne mogu biti istinite.

- Moj sin - procedio je Halid kroz stisnute zube - nikako ne može biti banalna glasina.

Šeik Ahmed je ignorisao njegov prigovor. - Dobro znaš šta treba da uradiš da bi stvari doveo u red. Uzmi tu

ženu ili je se reši, ali preduzmi nešto! - Koje je rešenje bolje po tvom mišljenju? Šeik je ćutao neko vreme. - Ne zanima me. Kad preuzmeš presto, biću mrtav. Ovakvo držanje najbolje je opisivalo prirodu njegovog oca. Mislio je

samo na sebe i ni najmanje ga se nije ticalo šta će biti s njegovom zemljom ili sinom posle njegove smrti.

Prema Semu ću se sasvim drugačije ophoditi, obećao je Halid sebi. Uzmi tu ženu ili je se reši... brujale su mu u glavi očeve reči

podsećajući ga na to da u njegovom životu postoje obaveze koje mora ispuniti. Sada, dok je avion bio u vazduhu, razmišljao je s nadom, a istovremeno i sa strahom, šta mu je činiti. Hoće li ga Lusi prezirati? Ili sažaljevati? Ili će ga možda zavoleti? Čoveka kakav je sada?

Posle dvanaest sati avion se spustio na mali aerodrom u Birialu. Prošla je tek nedelja dana otkad je bila ovde, zaključila je Lusi iznenađeno kad je ugledala poznati pejzaž ostrva. A činilo joj se da je prošla čitava večnost.

Na kraju piste okupilo se mnogo naroda. Verovatno odbor za doček? - Ko su svi ovi ljudi? - upitala je Halida.

~ 52 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Novinari - odgovorio je mračno. - Novinari? - ponovila je u neverici. - Zar ih toliko ima u Birialu? - Ne. Ovde imamo samo jedne novine. Osim toga, domaći novinari ne

usuđuju se da moju porodicu uznemiravaju - podigao je obrve. - Verujem da ću prepoznati foto-reportera iz Francuske.

- Šta on radi ovde? I šta ga interesuje u vezi s nama? Halid je oklevao. - Ja sam princ ove zemlje, Lusi, a Sem je moj nedavno otkriveni

naslednik. Za trač štampu to će biti velika priča. - Sem... - pogledala je usnulog dečaka. - Ja ću ga izneti - umirio ju je Halid. - Ne želim da ga fotografišu. Lusi je osetila da joj se zgrčio želudac. Da li se ona zato plašila da

dođe u Birial? Zato što njen Sem nije samo Halidov sin, nego naslednik prestola?

Halida je nežno uzeo u ruke usnulog dečaka. Njegove oštre crte lica odjednom su omekšale.

- Spremna? - upitao je. Lusi je klimnula glavom. U tom momentu Sem se probudio. S poverenjem i ljubavlju obavio je

ruke Halidu oko vrata. - Jesmo li stigli? - upitao je pospano. - U zemlju paukova? Halid je prislonio dečakovu glavu na svoje rame, pa reporteri nisu

mogli fotografisati mališanovo lice. - Stigli smo. Ubrzo ćemo ići u istraživanje, obećavam. A mamu ćemo

ostaviti kod kuće, jer se ona plaši insekata - namignuo je Lusi. Stjuard im je otvorio vrata. Halid je prvi izašao i istog trena sevnuli

su blicevi. Lusi je bila iza njega. Pljuštala su pitanja na desetak jezika. Onda je čula pitanje na engleskom jeziku.

- Prinče Halide, kada će biti venčanje?

~ 53 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

6. poglavlje

Venčanje? Ta reč motala joj se po mislima dok je pratila Halida kroz mnoštvo sveta. Konačno su stigli do limuzine. Lusi se nije usuđivala da pita Halida bilo šta. Uostalom, novinari su uvek spremni da dodaju senzacionalističke detalje.

Pa ipak nije mogla da se otme utisku da onaj reporter nije izmislio priču o venčanju, jer ga je interesovao samo datum. Nije pitao da li će biti venčanja, nego kad će se to desiti.

Prestani!, naredila je Lusi sebi. Umorna si i počinješ da fantaziraš. Ostatak puta Sem je postavlja pitanja, više nije bio pospan. Halid mu

je strpljivo odgovarao. Lusi je bila oduševljena Halidovom taktikom i željom da zadovolji sve prohteve svog sina.

Konačno su stigli u palatu. Lusi je nekako osećala da je ovde nepoželjna... a zašto - nije umela sebi da objasni. Tako se osećala i kad je prvi put bila ovde.

Halid je uzeo svog sina za ruku pa su pošli hodnikom u unutrašnjost palate. Lusi je hodala za njima.

- Tako - šeik Ahmed ih je sačekao u sali za prijeme. Na njemu je bila tradicionalna bela odora. Pogled mu se zadržao na Semu. -To je, dakle, to dete.

Halid je zaštitnički spustio ruke na dečakova ramena. - Seme, ovo je moj otac, šeik Ahmed.

- Šeik? - ponovilo je dete iznenađeno. - Da. A ja sam princ Halid, ali ti ne moraš tako da me oslovljavaš. Baš lepo, pomislila je Lusi stisnuvši šake. Sad će Sem poverovati da

je u bajci. Ahmedov pogled odlutao je sa Sema na Lusi. - A vi ste njegova majka? - na usnama mu se pojavilo nešto što je

podsećalo na osmeh. - Nevesta moga sina. Lusi se okamenila. Venčanje! Nevesta! Ovde se dešava nešto o čemu

ona pojma nema. Nešto što ona ne razume. Upravo je htela da odgovori, ali Halid je bio brži.

- Lusi je iscrpljena dugim putovanjem, a i mi smo. Radujemo se što ćemo na večeri ćaskati s tobom, oče.

Dlanova prislonjenih jedan uz drugi, Halid je podigao ruke do čela i lako se naklonio. Zatim je jednu ruku položio na Semovo rame, drugom je uhvatio Lusi za nadlakticu i poveo ih je oboje iz sale.

~ 54 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Kao i tokom njene prve posete, hodnici su joj bili beskrajno dugi. Konačno se Halid zaustavio pred jednim vratima.

- Ovo su vaše odaje. Ako ti nešto zatreba, naći ćeš me na kraju hodnika.

- Halide, šta je tvoj otac mislio kad me je nazvao tvojom...? - Umorna si - osmehnuo se Halid. - Odmori se, kasnije ćemo pričati. - Neću moći da se odmorim - siknula je. Sem ju je u tom momentu

povukao za ruku, jer je želeo da istraži sobu. - Hoću da znam šta se ovde dešava - insistirala je nešto mirnijim glasom.

- Nije sad vreme, Lusi. Odmori se, kasnije ću ti sve objasniti. Na njegovim usnama zaigrao je stidljiv osmeh, pa je na čudan način

delovao tužno. Iznenadila se kad ju je nežno prstima pomilovao po obrazu. Potom je otišao, a Lusi je pošla za Semom u svoje novo kraljevstvo.

Apartman je bio luksuzno opremljen. Tu su bile dve spavaće, sa zajedničkom dnevnom sobom. Klizna vrata vodila su na ogromnu terasu, dvostruko prostraniju od njenog vrta u Londonu. Sem je istrčao napolje uhvativši se za ogradu. Zapanjeno je gledao bujnu baštu, koja se prostirala ispod njih.

Pošto su oboje bili umorni, zaspali su posle nekog vremena. Kad se posle nekoliko sati probudila, nebo je već bilo ljubičasto, a hladan vetar prodirao je kroz vrata terase, pa su duge zavese na prozorima lepršale.

Lusi je pogledala Sema. Njen dragi dečak još je spavao. Otišla je u kupatilo da se istušira i pripremi za večeru.

Sat kasnije ona i Sem bili su spremni. Ubrzo je Halid pokucao na vrata.

- Da li ste se dobro odmorili? -upitao je. - Jesmo, hvala - promrmljala je Lusi. I Halid je delovao odmorno. Na

njemu je bila kao sneg bela košulja, čije je gornje dugme bilo otkopčano. Nije mogla da odvoji pogled od bronzanog trougla njegove kože. Setila se kako je ljubila taj deo njegovog tela... Žustro je okrenula glavu u stranu.

Halid joj je pružio ruku. Oklevajući, prihvatila ju je. Topli, nežni i snažni prsti sklopili su se oko njenih.

Šeik Ahmed očekivao ih je u vratima trpezarije. Učtivo je pozdravio Lusi i Sema.

- Ovo je veliko iznenađenje - rekao je pošto su zauzeli mesta za stolom. Pre nedelju dana ovde je sedeo čitav engleski ragbi tim, zajedno sa svojim rukovodstvom. A večeras je na jednom kraju dugog stola

~ 55 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

postavljeno posuđe za samo četiri osobe. - Nisam znao da moj sin od mene krije ovu veliku tajnu.

Lusi je zaštitnički obgrlila Semova ramena. - Donedavno ni Halid ništa nije znao o njemu - objasnila je gledajući

Ahmeda pravo u oči. Obećala je sebi da pred ovim čovekom neće osećati strah.

- Nećemo sad o tome - umešao se Halid, diskretno glavom pokazavši na mališana.

U tom momentu Sem je počeo nemirno da se vrti na stolici. - Ja to ne volim - šaputao je pokazujući njemu nepoznato jelo. -Hoću

picu. - Bojim se da toga ovde nema - objasnio mu je Ahmed. - U Birialu

deca jedu ono što je na stolu. Lusi je primetila da se Semove oči pune suzama. Bajka je počela da

nestaje. - U Birialu deca jedu našu hranu - priskočio je Halid u pomoć. - A engleska deca jedu engleska jela. Sem, znaš li ko si ti? Dečak je odmahnuo glavom. - Ti si i jedno i drugo - objasnio mu je Halid. - Zaista? - začudi se Sem oscilirajući između oduševljenja i

nesigurnosti. - Da. I dok si ovde, možeš da tražiš i engleska i birialska jela. Ova

supa - nastavio je Halid pokazavši na činiju - veoma je ukusna i lepo miriše.

Na Lusino iznenađenje, dečak je probao supu. Halid se nagnuo prema njoj promrmljavši:

- Zasad se sve dobro odvija, zar ne? Nešto kasnije Lusi je zaključila da se stvari ne odvijaju kako

bi trebalo. Tokom večere vladala je napeta atmosfera, jer je Ahmed nju, Sema, pa čak i Halida bombardovao pitanjima.

Ovde se osećala kao stranac, na momente čak i nepoželjnom, pa je poželela da se vrati kući.

Halid je primetio da joj je neprijatno i zato je upitao Lusi da li je Semu vreme za spavanje. Podigao je sina u naručje i poneo ga uz zakrivljene stepenice na sprat.

- Ali ja nisam umoran - bunio se dečak. - Seme, sutra je tvoj veliki dan. Pokazaću ti bazen za plivanje, vrt i

naravno... - Halid je namerno napravio dramatičnu pauzu paukove!

~ 56 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Mališanu se oteo oduševljeni uzvik i bez otpora pošao je s majkom u spavaću sobu. Sedela je uz njega na kreveta dok nije zaspao. Zatim se vratila u dnevnu sobu, gde se Halid udobno zavalio na sofi.

Odjednom nije želela da razgovara s njim. Halid joj je pružio ruke, a ona je žarko želela da mu priđe.

Uzmi me. Voli me. I onda idi. Uznemireno je šetala po sobi, pomerila je vazu s cvećem, sklonila

Semove cipele, popravila jedan jastuk... a onda joj se Halid konačno obratio:

- Lusi... - rekao je to tako blagim glasom da je osetila trnce po leđima. - Molim? - Htela si nešto da me pitaš. Iznerviralo ju je njegovo samouvereno

držanje. Podbočila se. - Zašto je onaj novinar pitao kad će biti naše venčanje? Halid se široko osmehnuo. - Zato što su svi ubeđeni u to da ćemo se ti i ja venčati. - A zašto svi oni tako misle? Slegnuo je ramenima. - U mnogim zemljama se od čoveka i žene, koji imaju dete, očekuje

da su u bračnoj zajednici - zamislio se. - Za nas znaju da nismo venčani, pa verovatno zato očekuju da to učinimo.

- Ali to više nije pravilo. Mnogi parovi imaju decu, a nisu venčani niti žive zajedno.

- Slažem se, ali u našem slučaju, Sem je moj naslednik. - To si već objavio? - Naravno. Da to nisam učinio, štampa bi širom sveta ispredala

kojekakve priče. Lusi je bila hladna kao led. Polako se spustila na sofu. - Nisam ovo želela - prošaputala je. U Halidovim očima zaiskrilo je žaljenje. - Verovatno nisi. Ali prema tvom priznanju, smatrala si da treba

razmisliti o svim konsekvencama. - Mislila sam... - Lusi je zastala. Umor i brige otežavali su joj

razmišljanje. - Više ne znam šta sam mislila - rezignirano je zaključila. - Bila sam ubedena u to da nečeš biti zainteresovan za Sema i da ćeš nas ostaviti na miru.

- Zato što sam te u ono vreme ostavio? - Upravo tako - podigla je glavu pogledavši ga pravo u oči. Ničeg

pokajničkog u njegovim očima nije videla. - U to vreme užasno si me

~ 57 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

razočarao jer nisam znala zašto si tako postupio. Ali kasnije, kad sam te videla zajedno sa Semom, kako si pažljiv i brižan prema njemu, poželela sam da moje dete ne raste bez oca.

- I neće. - Pa kako onda da to rešimo? -zajecala je i pokrila lice rukama. - Treba da se udaš za mene. Uspravila se. Spustila je ruke niz telo,

nepoverljivo ga gledajući. - Da li si poludeo? - Naprotiv, veoma sam razuman. - Da se udam za tebe? - zavrtela je glavom. Tek tako joj je to

predložio. - Ipak su to samo glasine. - Zar se u njima najčešće ne krije i zrno istine? - A ti ni pokušao nisi da ih negiraš - rekla je Lusi tiho. - Na pitanja

novinara nisi odgovorio niti si ispravio svog oca - polako se pribrala. - U tim glasinama ima malo više od tog tvog zrna, zar ne?

Halid je spustio kažiprst na usne. - Probudićeš Sema. U tom momentu Lusi je bilo svejedno i da je celu palatu probudila. - Sad mi kaži da se varam, Halide. Reci da sam smešna i paranoična...

kaži mi da ovim ljudima nisi rekao da ćemo se venčati! Oči su mu sevnule. - Dovodiš me u tešku poziciju. Plašim se da ti ne mogu baš sve

kazati. Njegov pogled, bez obzira na osmeh, odavao je neskrivenu napetost.

Pa ipak ju je podsetio na onog bezbrižnog, šarmantnog čoveka koga je poznavala pre četiri godine u Londonu. Neprijatan osećaj proširio se po njenom stomaku.

- Molim? - izgovorila je gotovo šapatom. - Kako si mogao da se tako poigraš mojim i Semovim životom? To je apsurdno...

- Zar tako, Lusi? - uspravio se fiksirajući je tamnim očima. - Pokušavaš da kažeš da sve ovo što radim nije razumno?

Razumno? Brak iz interesa da bi se održala njihova mala porodica? Nema spora oko starateljstva niti diskusije o tome kod koga će Sem provoditi više vremena. Nema neprijatnih pitanja niti zamornih pregovora.

Nema šanse za održavanje odstojanja, pa kako će zaštiti svoje srce? Nema sigurnosti. Nema poverenja. Šta je tu razumno?

~ 58 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ne treba da sluša njegove argumente, već ih sve zna. Kome je od njih dvojice na um pala ta ideja? Halidu ili Ahmedu? Verovatno je reč o sugestiji nekog savetnika? Zbog ugleda zemlje i diplomatije?

- Razumno možda jeste - reče ona hladno. - Ali nije izvodljivo. - Zašto misliš da nije? - Zato što neću da se udam za tebe - odgovorila je bezličnim tonom. -

Ne želim da živim u Birialu kao tvoja... Ne nameravam da ostavim posao u Londonu, dosadašnji život, a ni identitet.

- Da li sam zahtevao da to uradiš? - Ne treba ni da pokušaš. - Za tebe je sve ovo ludost - reče on podrugljivim tonom. - Ponekad mi baš tako izgleda. Uprkos svemu, ovo je bespotrebna

rasprava. Nećemo se venčati, jer te ne volim, kao ni ti mene. Tačka - zašto je osećala bol dok je ovo izgovarala?

- To je očigledno, zar ne? - snizio je glas do šapata, a nagoveštaj koji se krio u njegovom pitanju bolno je odjeknuo u Lusinom srcu.

Halid je ustao prilazeći joj krupnim koracima. - Jednom si mi rekla da si mislila da bi mogla da me zavoliš. Da li još

uvek tako misliš? Prišao joj je toliko blizu, da je videla kako mu se podižu i spuštaju grudi dok diše. Zašto ne prestane da zuri u bronzani trougao ispod njegovog vrata? Zašto sva ona sećanja ne nestanu iz njene glave?

- Ne nameravam da te opet zavolim - naslonila se pokušavajući da se opusti. Poželela je da joj on ne priđe bliže, da ne podigne ruku da je dotakne... u tom slučaju neće imati snage da ostane na nogama...

I zaista, podigao je ruku, ali ona se izmaknula. - Molim te - prošaputala je. -Nemoj, molim te. Za momenat je njegova ruka ostala ispružena, a onda, kao da ju je

ispustio, pala mu je niz telo. Lice mu je bilo kao okamenjeno. A u očima mu se caklio čudan izraz... želja ili, možda, očajanje?

- Ne, u pravu si. Ne možemo... - zastao je. - Ne možemo više voleti jedno drugo, zar ne? Okrenuo se u stranu.

Istog trena Lusi je osetila silnu želju da mu priđe i da ga uteši. Kako bi mu rado priznala istinu! Volela sam te onda... i bojim se da nikada neću prestati.

- Pa ipak, mogli bismo razumno da se ponašamo - nastavio je Halid tiho.

- Razumno? - Lusi se s mukom nasmejala. - Iz svega ovoga jasno mi je da ti Sem mnogo znači, ali nekako verujem da ćeš me opet povrediti, Halide.

~ 59 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Oči su mu se suzile u sasvim male proreze, šake je stisnuo toliko da su mu zglobovi pobeleli. Nemilosrdno je nastavila:

- Ne znam koji su te razlozi naterali da me ostaviš bez reči. Za to ne postoji nikakvo objašnjenje ni izvinjenje. Ne, ako si me, kao što si tvrdio, voleo!

Halidovo lice ostalo je bezizražajno, a je ona ipak osetila da mu je teško. Lusi je duboko disala. Još nije sve izgovorila.

- A šta to znači Halide? Po mom mišljenju, ne zaslužuješ drugu šansu - disala je teško, kao da je trčala maraton. Adrenalin je jurio njenim krvotokom i sve to pojačavalo je bes u njoj.

- Razumem te - glas mu je bio hladan. Sve na njemu, od izraza lica do držanja tela, delovalo je distancirano. Da li ga je povredila? Nije mogla da proceni. - Ako za nas nema druge šanse, morala bi da razmisliš o Semu.

- Molim? - Nelegitimno poreklo. Osetila je da joj se grlo osušilo. - Ali ti to znaš od momenta kad si u Semu prepoznao svog

naslednika. Halid je slegnuo ramenima, a ona bi najradije vrištala i nogama

udarala po podu. Htela je da ga uzdrma, da oseti bar malo bola, koji je nju prožimao.

- Kao što sam rekao, brak bi za sve nas bio najbolje rešenje - govorio je kao da podnosi poslovni izveštaj. - I za Sema. Ljubav možemo ostaviti po strani, jer za ovu vrstu aranžmana ona nije neophodna. Lusi je zatreptala.

- Zašto bih o tome razmišljala? Šta ja imam od toga? Halid ju je posmatrao. - Možda ništa. Uostalom, reč je o tome šta je za Sema najbolje. Sutra

ćemo provesti dan s njim, kao normalna porodica. Možda će ti to pomoći da odlučiš.

Okrenuo se vratima, pa se odjednom okrenuo. Osmehnuo se i taj osmeh promenio je sve. U njemu je bilo nešto nežno i bolno, što je slomilo Lusin stav.

- Laku noć, Lusi - rekao je tiho, pre nego što je zatvorio vrata.

~ 60 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

7. poglavlje

Te noći Lusi je loše spavala. Sem se često budio i tražio je da ona legne pored njega u krevet. Njegov unutrašnji sat izgubio je ritam zbog promene vremenske zone.

Bila je budna kad ju je prvi put pozvao. Nikako nije mogla da se smiri, Halid joj je stalno bio u mislima. Utroba joj je bila uznemirena. Više nije znala šta je ispravno, kome može da veruje i šta treba da uradi.

Da li je sve baš toliko očigledno? Da li bi mogla opet da me voliš? Razumno!

Halid... Kakav je on čovek? Da li je on onaj ragbi igrač, kome je bezbrižno poklonila svoje srce?

Čovek koga je oblikovala surovost života? Čovek koga ona još uvek voli?

Lusi je zatvorila oči da ne bi morala da traži odgovore na ta pitanja. Rizik je bio isuviše veliki. Posle svega što se desilo ne bi bilo pametno da pred Halidom Opet otvori srce.

Zašto, za ime sveta, o njemu i dalje razmišlja? Čežnja! Venčanje. Apsolutno smešno. I opasno. I zavodljivo.

E, baš je u tome problem. Bez obzira na to što je sve preduzela da zaštiti svoje srce, Halid se opet u njega uvukao.

Kad je sunce konačno izašlo iznad planinskih vrhova, Lusi se osećala iscrpljenijom nego prethodne večeri. A Sem se ponašao kao tipični trogodišnjak, živahno je skakao po sobi.

- Šta ćemo raditi danas? Gde je Halid? Kada ćemo ići da vidimo paukove?

- Ne znam - odgovorila je Lusi umorno. - Pretpostavljam da ćemo Halida videti za doručkom. Tada će nam reći kako ćemo provesti dan.

Sobarica je tiho pokucala na vrata pa je odvela Lusi i Sema na terasu, na kojoj je Lusi bila tokom svoje prve posete Birialu. Sto je bio postavljen za tri osobe.

- Dobro jutro - pozdravio ih je Halid uz širok osmeh. Sem mu je radosno potrčao u susret. - I ja se radujem što sam opet s tobom, Seme - Halid se iskreno

obradovao svom sinu. - Jesi li gladan? Odveo ih je do stola, na kojem su već bili postavljeni različiti

specijaliteti uključujući engleske kobasice i tipična birialska jela. - Kako bi bilo da danas odemo na bazen i da malo vremena

provedemo u šetnji vrtom?

~ 61 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Plivanje! - izabrao je Sem, veselo skačući oko oca. Kao da joj je bilo neprijatno zbog mališanovog nestašluka, Lusi je

spustila ruku na Semovo rame. - Raspoložen je i pun energije - izvinila se. Srce joj je poskočilo kad

se Halid nasmejao. - A šta je s tobom, Lusi? - upitao je. - Da li si dobro spavala? - U redu je - odgovorila je prihvativši šolju kafe, koju joj je Halid

ponudio. - A ti? - Isto - odgovorio je, značajno je pogledavši. Znala je da ga ne može prevariti. Istovremeno, stekla je utisak da ni

on nije baš dobro spavao. Zbog nje? Posle doručka vratili su se u palatu da bi uzeli stvari za kupanje. Lusi

je obukla jednostavan kupaći kostim i obmotala je peškir oko bokova. Odmah zatim Halid je pokucao na vrata i odveo ih na skriveni bazen nasred brega, gde se osećala kao u prirodnoj laguni.

S „mišićima” za plivanje Sem je skakao u vodu, vrištao je od sreće, a onda se obratio Halidu:

- Uđi i ti u vodu! Halid je skinuo majicu preko glave i Lusi je ostala bez daha. Dobro je

poznavala te široke, sportske grudi. Koliko ih je puta poljubila? Samo jedan pogled na njegove mišićave grudi bio je dovoljan da u

njoj ožive sve uspomene. Bio je predivan osećaj nasloniti glavu na te snažne grudi dok su je crne malje golicale po licu i usnama... Opet se zaboravila i prepustila lepim sećanjima. A znala je da to ne sme.

Opuštena u udobnoj ležaljci, uživala je gledajući razdragano druženje oca i sina. Prskali su jedan drugog, Sem je vrištao od sreće, a Halid je, bilo je očigledno, dobro pazio na dečakovu bezbednost. Zato joj je sad bilo žao što proteklih godina nisu bili zajedno.

Pitala se da li je ona njima dvojici uopšte potrebna. Tako su srećni zajedno. Halidov predlog imao je smisla. Mogla bi da se udaš za mene.

Brak koji ne bi funkcionisao. Zašto ne bi?, upitao ju je glasić iz podsvesti. Jednostavno. Niti ja volim njega niti on mene, odgovorila je. Bojiš se...

Gotovo je poverovala da je čula Halidove reči mada su one poticale iz dubine njene duše. Užasno se plašila da će ponovo biti povredena ako se opet preda Halidu.

- Mamice, dođi u vodu da se igraš 8 nama! Lusi se pridigla s ležaljke. - Važi.

~ 62 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Osetila je da je Halid pažljivo posmatra dok je zakopčavala gornji deo kupaćeg kostima, a frotir vezala oko struka da bi pokrila što više tela. Zašto je to uradila? Halid ju je video potpuno nagu i poznat mu je svaki milimetar njenog tela. Činjenica je da se sad malo zaoblila, ali ne mnogo. Još uvek je izgledom privlačila pažnju muškaraca.

Pogledom je odlutala na Halidovo povređeno koleno. Oboje smo se promenili, pomislila je. Spustila je frotir i ušla u bazen. Kupali su se oko sat vremena.

Lusi je sve vreme bila svesna Halidovog prisustva. Stresla bi se kad bi je on slučajno dodirnuo.

- Ručak će biti serviran na terasi - rekao je nešto kasnije. - Šta kažeš na to da posle ručka malo odmorimo, a onda da odemo da vidimo paukove, Seme?

Sem nije protestovao, jer ga je igra u vodi izmorila. Posle ručka pošli su u sobu.

Pitam se da li ću ikada naučiti da se snalazim u ovom lavirintu - rekla je tiho Halidu, koji je na rukama nosio dečaka. - Stalno imam osećaj da mi treba mapa za snalaženje.

- Brzo ćeš se naviknuti - osmehnuo se Halid. Nije joj promakla varnica u njegovom oku.

- Halide! - Pst! Kad su ušli u dnevnu sobu, smestio je Sema u krevet, pa je spustio

prst na njene usne. - Ne govori i ne navodi mi razloge zbog kojih ovo neće funkcionisati

- pokušala je nešto da kaže, ali je od dodira njegovog prsta osetila žmarce i nije mogla ni reč da progovori.

- Dozvoli da se ovo dogodi - prošaputao je. - Zar si zaboravila kako nam je bilo? I koliko smo srećni bili zajedno?

Otkud mu ideja da je to zaboravila? Svim silama trudila se da ta sećanja izbaci iz glave, ali u/a lud. I kud ju je to odvelo?

Odmaknula se od njega. - U redu, uživaćemo u narednim danima - glas joj je zvučao odlučno.

- Zbog Sema. - A šta je s nama? - gledao ju je ne trepćući, a njoj se učinilo da

je osetila nesigurnost u njegovom glasu. Nesigurnost, ali i nadu. - Samo da vidimo kako će to biti? - Ne mogu - rekla je neubedljivo.

~ 63 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Nekoliko dana - ubeđivao ju je, znajući da mu više neće biti potrebno da je ponovo osvoji.

Naredne dane provodili su u zajedničkim aktivnostima. Kao što je i obećao, Halid je sina odveo da vidi paukove i njihove

ogromne žute mreže, gde je Lusi iz predostrožnosti ostala na bezbednom rastojanju.

Posetili su nacionalni muzej u Lahji. Lusi je bila zadivljena čistoćom širokih ulica. Stare zgrade i moderne građevine na čudesan način slivale su se u nesvakidašnje urbano rešenje. Sve bolje je razumela Halidov ponos na svoju zemlju.

Nedelju dana po dolasku u Birial, Halid se spustio na ležaljku pored nje dok je Sem skakao u bazenu.

- Večeras će zalazak sunca biti veličanstven - rekao je nemarno. - Mislio sam da bismo mogli organizovati piknik u Zmajevom gaju.

- Zmajev gaj? - ponovila je uz osmeh. - Zvuči fascinantno. Semu će se sigurno dopasti.

- Samo ti i ja - Halid je potražio njen pogled. - A Sem? - Angažovao sam bebisiterku Hadiju koja će ga čuvati. Nije joj bilo pravo što je odlučio bez konsultacija s njom, ali nije joj

preostalo ništa drugo nego da prihvati.

~ 64 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

8. poglavlje

Lusi i Halid napustili su palatu kasno posle podne da bi na vreme stigli da posmatraju zalazak sunca u Zmajevom gaju.

- Šta je Zmajev gaj? - upitala je radoznalo. - Jedno od Birialovih blaga -Halid je pokrenuo otvoreni džip pa je

prošao kroz kapiju palate. Fascinirana pogledom na pejzaž, Lusi se udobno zavalila u sedište

uživajući u prijatnom rashladujućem vetru. Ni reč nisu progovorili dok nisu stigli do cilja. Bilo je to prijateljsko ćutanje, a ne opterećujuća tišina.

Kasno popodne obećavalo je divno veče i Lusi je odlučila da će se u narednim satima prepustiti uživanju. Bilo joj je potrebno bar jedno veče bez briga, prepirki i ljutnje.

Isključili su se s puta koji je vodio u Kahju, pa su skrenuli prema nacionalnom rezervatu. Bilo je impresivno drveće, koje je raslo medu stenama, a stabilnost mu je davalo debelo i čvornovato korenje. S grana su visili tamni klinasti listovi, koji su gustinom podsećali na grmlje.

- Zmajevo krvavo drveće - objasnio joj je Halid kad je zaustavio džip. Sa zadnjeg sedišta uzeo je ćebe i korpu punu hrane i pića. - Kad mu se kora zaseče, na tom mestu procuri tamnocrvena tečnost. To je krv Kaina i Avelja, tako kaže lokalna legenda, i ta tečnost veoma je lekovita.

Pružio joj je ruku i Lusi ju je prihvatila bez razmišljanja. Šetali su polako kamenitom stazom do jednog uzvišenja odakle se videla prelepa pučina i još lepši zalazak sunca. Raširili su ćebe, pa su raspakovali iz korpe poslastice, koje su za ovu priliku spakovane u kuhinji palate: pečeno pileće belo meso s kimom, salata od patlidžana, a za dezert mali slatki kolači. Bila je tu i boca belog vina u ručnom hladnjaku.

- Mislila sam da je u zemljama, kao što je Birial, alkohol zabranjen - napomenula je kad joj je Halid nasuo i pružio čašu vina.

- Mi smo preuzeli mnogo toga iz zapadnjačke kulture, pa naše žene, ako ne žele, ne moraju da nose burke - odgovorio je podižući čašu. - Saha!

- Saha? - ponovila je Lusi. - Šta to znači? - Živeli. To je tradicionalna zdravica uz piće. Mada su ćutke jeli u prijateljskoj atmosferi, Lusi je postala nervozna.

Iako je uz Halida osećala izvesnu sigurnost, sada je ipak prvi put s njim bila nasamo. Kad su na kraju stigli do dezerta stekla je utisak da dalje ovako neće moći.

~ 65 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Da li se ikada u Halidovom prisustvu ovako osećala? O, jeste. Onog prvog dana kad ga je ugledala kako izlazi na ragbi teren. Od tog trenutka u njegovom prisustvu osećala se bespomoćnom.

Isto je bilo i sada. Poluspuštenih očnih kapaka gledao ju je preko ivice čaše. Negde duboko u njoj nešto je počelo da se topi. Čežnja je zauzela mesto razumu i gordosti. I sigurnosti. Jedva je uspela da skloni pogled u stranu.

Sunce je polako počelo da zalazi iza krošnji visokih stabala. Njegovi poslednji zraci prošarali su nebo najdivnijim nijansama živih boja, kao da se neka sila iz visina namerila da promeni Lusino urno raspoloženje.

- U pravu si - rekla je pokušavajući da pri krije izdajničku reakciju svog tela, kao i da prekine to dugo ćutanje. - Zalazak sunca zaista je spektakularan.

- U Birialu ima mnogo toga le- - Da li je to reklama? Halid se osmehnuo, pa je ustao s ćebeta

povukavši i nju na noge. Bio joj je toliko blizu da je osetila toplinu njegovog tela. Instinktivno je umakla za korak. Poželela je da se prisloni uz njega, ali to bi bilo preveliko iskušenje!

Želela je da malo preokrene ovu turobnu atmosferu između njih dvoje, pa da veče koje pada prođe u boljem raspoloženju. Sad joj je to izgledalo nemoguće. Uključio se alarm u njenoj glavi zvoneći na uzbunu. Nije se suprotstavila Halidu. Mogao ju je svakog trena uzeti, a on je to dobro znao. Ali ako bi mu to dozvolila, da li bi izgubila samopoštovanje? Svoj život, za koji se tako mukotrpno izborila?

- Nije to nikakva reklama - osmehujući se, Halid joj je sklonio nemirni čuperak kose iza uva. Morala je dobro da se sabere da ne bi reagovala. - Kosa ti je kao svila - mrmljao je. - Odavno sanjam o tome da je milujem - govorio je tonom u kojem nije mogla da prikrije ogromnu čežnju. Lusi nije mogla u to da poveruje. Zatresla je glavom i tako joj još nekoliko pramenova palo na lice. Halid ih je uz osmeh zadovoljno sklanjao.

- Zar nisi...? - zastala je fascinirana dodirom njegovih prstiju na svom obrazu.

- Šta nisam? - polako ju je privukao sebi. Upravo se toga najviše plašila. A čemu se nadala? Nije pružila ni najmanji otpor. Čeznula je za obećanjem koje je sijalo u njegovim očima. Kad su njegove usne nežno dodirnule njene, varnica u njegovim očima zapalila je požar, koji je odavno tinjao u njenoj duši.

- Lusi... - bio je to najlepši šapat koji je u životu čula.

~ 66 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- O, Halide - obavila mu je ruke oko vrata i ni osetila nije kad je dvodnevnom bradom zagrebao njeno nežno lice. Silno je želela njegovu blizinu, njegov dodir, njegovo milovanje. Odavno je sve to samo sanjala.

Dok su čežnja i pomama sve više zahvatale njeno telo, njen duh se pobunio. Nemoj to, nemoj opet...

Telo i razum borili su se jedno protiv drugog. Nemoćno je vrtela glavom. Ispod sklopljenih kapaka iskrala se jedna suza i nakvasila Halidove usne. Iznenađeno ju je pogledao.

- Ti plačeš. - Ne - opet je zatresla glavom i zbunjeno se nasmejala dok su suze

sve jače klizile niz njene obraze. - Zašto? - upitao je tako zbunjenog izraza lica da se morala

nasmejati. - Zato... Ne znam - njen uzdah i izraz lica nedvosmisleno su govorili

da je potpuno zbunjena. Pokušala je da se sabere. - Najmanje sam želeo da te rastužim - izjavio je pokajnički. Još jedan sunčev zrak sevnuo je iznad njih, a onda je užarena crvena

lopta nestala iza bregova. Noć se brzo spuštala na njih. - Nisam tužna - odgovorila je odlučno. - Možda sam pomalo

emocionalno razdražljiva. U poslednje vreme to mi se često dešava. Budućnost mi izgleda sve neizvesnija.

- Ne bi smela da se prepuštaš takvim mislima. Odmahnula je glavom. Nije želela da se upušta u ovu temu. - Trebalo je ranije da ti ovo priznam. Kad je o tebi reč, osećam se

bespomoćno. Ne znam šta me toliko privlači tebi. Čak i ponos gubim u takvim momentima.

- Zvuči kao vrsta slabosti. - I to, između ostalog. Halid je ćutao nekoliko trenutaka. - Hoćeš da kažeš da bi sve bilo drugačije da nisam otišao? - Kako to misliš? Slegnuo je ramenima. - Mene, sebe i našu vezu definisala si na svoj način. - Naravno - prihvatila je. - Po onome kako sam te procenila. Halid ju je zamišljeno pogledao. - Mnogo puta sam zažalio što nisam ostao s tobom. Gotovo da se primetno trgnula. Na nju su te reći delovale kao

opijum. - Stvarno?

~ 67 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Konačno moram da ti kažem zašto sam napustio Englesku i da ti objasnim zašto se nisam pozdravio s tobom.

Lusi je prestala da diše, oči su joj bile širom otvorene, pesnice je grčevito stisnula, pa su joj se nokti bolno zaboli u dlanove. Srce joj je podivljalo. Kao hipnotisana čula je sebe kako izgovora: - Objasni mi.

- Znaš da mi koleno još uvek pravi probleme - izgovorio je ne gledajući je.

Lusi je ćutala. Znala je ona to. Uostalom, toliko puta mu je hladila i masirala kolena i mišiće. A rendgenski snimak nije pokazao ništa posebno.

- Uvek sam pretpostavljao da su za to kriva uganuća koja su se ponavljala. Bilo je najjednostavnije u to poverovati... - nastavio je Halid odsutno.

- To je odgovaralo dijagnozi - prekinula ga je Lusi. Odjednom ju je zahvatio snažan osećaj krivice. Možda je dijagnoza bila pogrešna, i tim lekara mogao je da se prevari...

Kratko i nežno dodirnuo joj je ruku. - Nisi ti za to kriva. Lekarima nisam rekao sve simptome. I sam sam ih ignorisao - uzdahnuo je. - Na kraju, bila je to povreda, koja je ukazivala samo na jedno: pokidani ligamenti, a neki fragmenti ispali su iz čašice kolena.

- Osteochondrosis dissecans - promrmljala je. - Knochennekrose. - Mora biti da je proces počeo posle rengenskog pregleda, inače bi bio primećen, razmišljala je. - Ali za to postoje terapije...

- Operisan sam - prekinuo ju je Halid. - I tada je utvrđeno da je odvajanje previše uznapredovalo.

- Otuda osećaj sevanja i jakog bola - rekla je i dodala za sebe: i kraj tvoje ragbi karijere.

- Da - izgovori Halid pa opet ućuta. Lusi je osetila nezadovoljstvo, jer se on ponašao kao da joj je sve

objasnio. Ipak, odlučujuću stvar još uvek nije saznala. - Ne razumem zašto je ta dijagnoza bila razlog da onako pobegneš? - Lekar mi je rekao da će proces brzo napredovati. Što se tiče moje

pokretljivosti, dao mi je godinu ili dve. - Ali ti još uvek možeš da se krećeš! - Da, još uvek - umorno ju je pogledao. - Samo je pitanje vremena... I

to moraš da znaš pre nego što... se udaš za mene. Doći će momenat kad neću moći da potrčim.

- Doći će momenat - ponovila je. - Da li si zato tražio onaj ponovljeni rengenski snimak?

~ 68 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Tako je. Propadanje tkiva ne dešava se brzinom koje su se lekari plašili. Za sve vreme koje sam proveo u bolnici, nije bilo nikakve promene.

Lusi je razmišljala o njegovim recima pokušavajući da u njima pronađe neki smisao.

- Zašto mi to nisi onda rekao? - Nisam hteo da ti budem teret - odgovorio je osorno. - Ali tu odluku trebalo je meni da prepustiš. Imala sam pravo na to. - A ja sam imao pravo da tu informaciju zadržim za sebe. Lusi odmahnu glavom. Tuga ju je preplavila. - Ostala bih uz tebe. - Nisam želeo tvoje sažaljenje, ne želim ga ni sada. U međuvremenu

sam se pomirio sa sudbinom. Ali pre četiri godine nisam mogao podneti to da me neko sažaljeva.

Lusi sede i privuče kolena uz grudi. - Žao mi je što si sve to tako doživljavao. Shvatam i zašto si onako

otišao, ali... - osetila je da se Halid ukočio. Ipak, nije bilo vremena za obzir. - Halide, da sam ti stvarno u ono vreme nešto značila, morao si bar da mi se javiš. Jedno pisamce ili kratak poziv - glas je počeo da joj podrhtava. - Bilo šta.

- I ja sam tako mislio. Hteo sam da ti se javim. Ali, Lusi, bio sam ubeden da to između nas dvoje ne bi funkcionisalo. Nisam želeo da ti otežam život. Znam kako bi to bilo.

- Zašto? - upitala je plačnim glasom. - Otkud ti pravo da misliš umesto mene?

- Dok sam bio beba, moja majka je obolela od multiple skleroze. Pet godina bila je vezana za krevet. Zato nisam imao braću ni sestre. Bio sam svedok kako se moj otac brinuo o njoj. Ispostavilo se da je bolest otrovala njihov brak.

- Otrovala? - Malo-pomalo počeo je da je prezire. Prirodno je da to nije hteo, ali

ja sam to primećivao. On je želeo zdravu i jaku ženu, a umesto toga... - slegnuo je ramenima. - Moja majka je mnogo patila zbog njegovog razočarenja. Nisam mogao da podnesem pomisao na to da ću biti u sličnoj situaciji.

Lusi je ćutala. Osećala je sažaljenje prema Halidu dečaku, kao i prema čoveku u koga se razvio. Može li se on rešiti tolike ogorčenosti?

- I ti si mislio da bih ja reagovala kao tvoj otac? Da bih bila... razočarana?

- Ne bi to pokazala. ~ 69 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ne bih bila takva - upala mu je Lusi u reč. - Sigurno! Ali nisam imala šansu da to pokažem.

- To je bio moj izbor. - I šta se sad promenilo? Zašto sad hoćeš da se oženiš mnome?

- Radi Sema... i radi tebe. Jer te želim. Želi me!, pomisli Lusi. Ni reči ljubavi! Ali šta je očekivala? - Znam... - zastao je, lice mu je bilo kao maska, ali mu je u očima ipak

bio blagi nagoveštaj povređenosti. - Znam da nisam čovek koji sam nekad bio. Nisam onaj u koga si se zaljubila. Nikada to više neću biti - Lusi je začuđeno zurila u njega. Oboje su se promenili. - Mada - nastavio |e rekla si da nisi bila zaljubljena u mene.

Možda jesam - izgovorila je posle nekog vremena. Halid ju je pomilovao po obrazu. - A sad? - upitao je tiho. Srce joj je poskočilo. Kako bi mu rado priznala da ga je volela i da ga

još uvek voli, sa svim njegovim manama i vrlinama. Dok je tražila prave reči, shvatila je da to ne bi mogla da izgovori.

Javio joj se tihi glas iz podsvesti: Misliš li na Sema? Da li bi mogla da se uda za Halida samo zbog Sema? Da li je to život kakav je želela? Zašto joj je toliko teško da mu prizna da ga i dalje voli?

- Lusi? - Zao mi je - suze su joj ponovo zamaglile oči. Halid je okrenuo glavu zagledavši se nekud u daljinu. - To onda mora biti brak iz interesa. Za Semovo dobro. A možda i za

tvoje. Znam da ne bi mogla da podneseš da pola života provedeš bez njega, je li tako?

- Ne bih, sigurno - suza joj se skotrljala niz obraz, pa ju je odlučno obrisala. Dobro je znala da bi brak s Halidom bilo najbolje rešenje za malog Sema. I za nju, jer ne bi podnela da bude odvojena od svog dečaka. A šta ako bi mu, s godinama, bivala sve manje potrebna? Bila bi sama u ogromnom Londonu i osećela bi se očajnom i beskorisnom.

A Halidovo ponašanje sve je više ukazivalo na činjenicu da mu je stalo do nje...

Posle podužeg ćutanja ponovo ju je pomilovao po obrazu. Refleksno ga je uhvatila za ruku pritisnuvši je na grudi. Oči su joj bile pune suza.

Halidu je to bilo dovoljno. Obema šakama obuhvatio je njeno lice, palčevima joj je obrisao suze, zagledao se u njene uplakane oči i... strasno ju je poljubio.

~ 70 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Prihvatila je poljubac svom dušom i telom. Uz glasan jecaj obavila mu je ruke oko vrata i privila se uz njega. Osećala je da joj je veliki teret pao sa srca. Toplina njegovog tela bila je melem na njenu izmučenu dušu. Toliko ga je želela...

Zagledao joj se u oči, u kojima je gorela vatra. - Hoćeš li se udati za mene? Nije to bila molba, ali znala je da na

njegovo pitanje postoji samo jedan odgovor, koji je izgovorilo njeno srce: - Da, hoću. Halid se primetno trgnuo. - Misliš li to ozbiljno? Obrisala je suze. Trebalo joj je vremena da

shvati da je zapravo mislila to što joj je nekontrolisano izletelo. Činjenica je da to nije bila prosidba o kojoj je godinama sanjala, ali dobro je znala da na to pitanje postoji samo jedan odgovor.

- Mislim! Učiniću to zbog našeg Sema. Uhvatio ju je za ramena i malo odmaknuo od sebe. - A možda i zbog nas? - u glasu mu je titralo iščekivanje. Zažmurila je i priznala: - I zbog nas. Strašno ju je zagrlio. Bio je to najnežniji, najtopliji i najsrećniji

zagrljaj, koji je doživela. Zar je moguće da je i njemu stalo do nje? O, kako je želela da ovi trenuci potraju!

I potrajali su mada je i posle sudbonosnog „da” Lusi još neko vreme osećala strah, koji se u nju uselio u poslednje četiri godine, ali je s vremenom postajao sve slabiji. Halid je to osećao, pa je svojom tolerancijom, pažnjom i ljubavlju sve više sticao poverenje žene, do koje mu je stalo i u čijem je prisustvu toliko uživao. I s kojom je imao lepog i živahnog sina, bez koga nije mogao više ni da zamisli život. Sem je bio i njen i njegov navodni razlog za stupanje u bračnu zajednicu mada su se iskreno voleli, ali su to krili jedno od drugog. U minule četiri godine nijedno od njih dvoje nije verovalo da bi im ljubav mogla biti uzvraćena. Zato je obostrana radost bila mnogo veća kada su u iskrenim ispovestima jedno drugom priznali šta osećaju, kao i kakav su bol i patnju pretrpeli u protekle duge četiri godine. Halidova povreda kolena nije bila toliko teška koliko se on plašio. U dogledno vreme sebe je već video u invalidskim kolicima, pa se nije usuđivao da o tome detaljnije razgovara s lekarima.

Posebno je bio iznenađen time što je Lusi to već znala, jer je bila svedok više sličnih slučajeva i bila je u kontaktu s lekarima koji su ga lečili. Ali nije imala šansu da mu to saopšti, jer je on prekinuo svaku vezu s njom.

I sad kad se ispostavilo da je morao da se odrekne samo ragbija, Halid je na život i svet gledao sasvim drugim očima. Imao je ženu za

~ 71 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

kojom je godinama čeznuo, koja mu je donela najveći i najlepši životni dar, njihovog sina Sema, pa je dobio novu nadu i ogroman entuzijazam za dalji život i rad. Svet je za njega dobio novu dimenziju. Bio je pun elana i radosti, svaki novi dan bio mu je novi početak, prepun čari i zadovoljstava, ispunjen bajkovitim trenucima i nadanjima.

Kad se s vremenom oslobodila straha od neizvesnosti, Lusi se činilo da živi među oblacima. Teško joj je bilo da prihvati činjenicu da su se njeni snovi ostvarili, da je zakoračila u život o kakvom ni sanjala nije.

Čitav njen svet bili su njen sin i muž. Sva ona raskoš na dvoru, o kakvoj svaka žena sanja, čak i veličanstveno venčanje, doživela je kao sekundaran događaj u odnosu na svoju zajednicu s voljenim mužem i obožavanim sinom.

KRAJ

~ 72 ~ Bosnaunited