Globalno zagrevanje

  • View
    341

  • Download
    11

Embed Size (px)

DESCRIPTION

seminarski rad na temu globalnog zagrevanja, njegovih negativnih uticaja itd.

Text of Globalno zagrevanje

VISOKA KOLA ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

TEMA: GLOBALNO ZAGREVANJE- seminarski rad -

1

Mentor:

Student:

2

SADRAJ:

3

1.

UVOD

Klima se na zemlji menja zbog ovekovog delovanja koje menja hemijski sastav u atmosferi nagomilavanjem staklenih gasova, prvenstveno ugljen dioksida, metana i natrijum oksida. Togasa koju stvaraju ovi gasovi je neosporna. Suneva energija utie na vreme i klimu na zemlji. Zagrejana zemljina povrina vraa tu energiju u svemir. Gasovi koji u atmosferi stvaraju staklenik (vodeni kre, ugljen dioksid i drugi) spreavaju prodiranje gasova zadravajui svetlost, neto poput staklene ploe na stakleniku. Bez ovog prirodnog "uinka staklenika" temperature bi bile znatno nie nego to su sada, i ivot na zemlji, ovakav kakav je danas, ne bi bio mogu. Umesto toga, zahvaljujui gasovima u omotau prosena temperatura na zemlji je prijatna, i iznosi 15C. Problem moe nastati ako atmosferska koncentracija oksidnih gasova poraste. Od poetka industrijske revolucije koncentracija ugljen dioksida u atmosferi poveala se za 30%, koncentracija metana se udvostruila, a natrijum se oksida poveala za 15%. Ova poveanja utiu na zadravanje togase u zemljinoj atmosferi. Naunici veinom veruju kako su sagorevanje fosilnih goriva i druga ovekova delovanja glavni uzrok poveanja koncentracije ugljen dioksida i drugih staklenih gasova. Klimatske promene su jedan od najuzbunjujuih izazova koji potresaju svet u 21. veku. Prouavanja koja su se vodila poslednjih 50 godina donose nove i jae dokaze koji zahtevaju odgovore. Klimatske se promene dogaaju sada, a ve je oekivano klimatsko zagrevanje u budunosti vee nego to se predvialo. Veina istraivaa o klimatskim promenama se slae kako se ve suoavamo s neizbenim poveanjem globalne temperature i kako je velika verovatnost da su klimatske promene ve nastupile. Na meunarodnom savetovanju IPCC1 1997. i 2000. godine, na kojem je uestvovalo preko 2000 naunika, upozoreno je kako je ljudsko delovanje glavni uzrok klimatskih promena. Iznosim neke injenice i dokaze o stvarnosti dananjeg sveta: - Prirodne se nepogode kao zemljotresi, poplave, oluje, cikloni i sue svakim danom poveavaju i sve su ee i vee. - Globalna temperatura moe porasti za 5 stepeni u sledeem veku, ali poveanja u pojedinim podrujima mogu biti znatno vea. Arktike lednici su se znatno stanjili. - Unitavanje uma, koje proizvode kiseonik, poveano je za 20%. Time se uklanja i njihova mogunost upijanja ugljenika, ime ovek znatno ubrzava klimatske promene. - Od Drugog svetskog rata, broj motornih vozila u svetu je porastao sa 40 miliona na 680 miliona. Motorna vozila znatno prinose poveanju ugljen dioksida u atmosferi. U svetu je4

zadnjih 50 godina potroeno oko pola svetskih neobnovljivih energetskih izvora i uniteno vie od 50% uma. - Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da globalno zagrevanje svake godine dovodi do 150.000 smrtnih sluajeva, a do 2030. godine taj broj bi se mogao udvostruiti.. Klimatske promene poveavaju broj osoba obolelih od malarije. Postoji veliki broj uzroka globalnog zagrevanja. Globalno zagrevanje moe biti uzrokovano prirodnim putem, ili ljudskim nemarom i nebrigom za zatitu zadravlja i okoline koja ga okruuje.

1.1 PRIRODNI UZROCI KLIMATSKIH PROMENAOd prirodnih faktora, koji utiu na globalnu klimu, meu najvanijima su aktivnost okeana i okeanske struje. Okeani mogu sauvati veliku koliinu togase (ta njihova osobina je poznata kao okeanska toplotna inercija). Dva najpoznatija primera uticaja okeana na klimu su Golfska struja i fenomen "El Nino". Topla Golfska struja, koja tee od Meksikog zaliva du istone amerike obale, pa do britanskog ostrva i Skandinavije, ini klimu tih podruja toplijom, nego to bi se oekivalo samo na osnovu njihovih geografskih irina. Velike vulkanske erupcije mogu uzrokovati globalno zahlaenje, tako to materijal izbaen vulkanskom erupcijom (pepeo, vodena para, praina i sumpor dioksid), spreava sunevu svetlost da dopre do zemljine povrine. Najvea poznata erupcija vulkana na Zemlji, bila je erupcija vulkana Toba, na ostrvu Sumatri, koja se dogodila pre 70.000 godina. Tom prilikom je u atmosferu izbaeno oko 900 kubnih kilometara materijala, to je izazvalo znaajne promene globalne klime. Procenjuje se da je nakon te erupcije uginulo 75% biljaka na severnoj zemljinoj hemisferi. Oblaci imaju velik uticaj na klimu, zato to reflektuju energiju suneve svetlosti natrag u svemir. Kad ne bi bilo oblaka, prosena temperatura na zemljinoj povrini bila bi via za desetak stepeni Celzijusa. Konano, promene u zemljinoj orbiti i u nagibu zemljine osovine, a moda i varijacije suneve aktivnosti, takoe mogu uzrokovati globalne klimatske promene.

1.2. ISPUTANJE STAKLENIH GASOVADo globalnog zagrevanja dolazi kada se koncentracija odreenih gasova, poznatijih kao stakleni gasovi, posebno CO2 i hlorofluorougljenovodonici CFC (freon) , poveava u atmosferi, emu je uzrok ovekova i industrijska delatnost. Glavni stakleni gas je ugljen dioksid (CO2) koji se stvara korienjem ugljenika, nafte i gasova, kao i unitavanjem uma i umskih povrina. Natrijum oksid isputaju automobili i industrija, dok metan isputa industrija i nastaje kao proizvod poljoprivredne proizvodnje.5

Freon, koji uveliko unitava ozonski omota i prinosi globalnom zagrejavanju, je stavljen pod Montrealski protokol . Ugljen dioksid, freon, metan i natrijum oksid su gasovi koji zagauju okolinu i nakupljajui se u atmosferi zaustavljaju sunevu svetlost. Iako okeani i biljni svet upijaju velike koliine CO2, njihova sposobnost da deluju kao "slivnici" prelazi njihove mogunosti. To znai da svake godine, odreena koliina nakupljenih staklenih gasova ostaje u atmosferi i time poveava globalno zagrevanje. U zadnjih 100 godina, korienje energije u svetu je poraslo za 70%. Razvijene zemlje koriste 78% energije dobijene iz fosilnih goriva. Ovo uveliko stvara rebalans koji pojedine zemlje osiromauje, dok druge iz toga izvlae veliku dobit. Postupak korienja obnovljivih energija (suneve, vjetra, biomase, vode) koje bi mogle odigrati znaajnu ulogu u smanjenju korienja fosilnih goriva, jo uvek je izuzetno mali, podjednako u razvijenim i nerazvijenim zemljama."

1.3. UNITAVANJE UMADeforestacija je pretvaranje umskih podruja u tlo bez stabala ime nastaju poljoprivredna tla ili urbani delovi sveta, prostori popunjeni balvanima (ostacima stabala). Autonomne ume pokrivaju oko 21% Zemljine povrine i od neprocenjive su vrednosti. Straan je podatak da je u 20. veku, izmeu 1960. i 1990. unitena jedna petina kinih uma. Ako se nastavi ovim tempom unitavanja uma smatra se da bi tropske kine ume mogle u potpunosti nestati do 2090. godne.

6

Deforestacija (zajedno s poplavama i suama) je stvorila 25 miliona "okolinih izbeglica" (to je 2005. predstavljalo 55% izbeglike populacije na svetu). Nastojanja da se uspori deforestacija traju ve vekovima, poto je poznato da ona moe ugroziti ili ak uzrokovati raspad drutva i ekosastava. Unitavanjem uma se smanjuje apsorbiranje ugljenika to dovodi do poveanja ugljenika u atmosferi za 20%. Time se menja mesna mikroklima i hidroloki tok, to utie na plodnost zemlje.

2. POSLEDICE GLOBALNOG ZAGREVANJAPorast morske plime e imati razarajui uinak na stanovnitvo koje ivi u podrujima izrazito male nadmorske visine. U mnogim e zemljama biti ugroena gusta naselja na obali i uz reke. Poplavama i suama e posebno biti ugroene siromane zemlje. Rauna se kako e tri etvrtine svetskog stanovnitva biti ugroeno poplavom ili suom. Siromane e zemlje najvie osetiti posledice klimatskih promena, kako zbog svog geografskog poloaja tako i zbog nedostatka sredstava za prilagoavanje promenama. Ljudska, i druga bia na planeti, ve oseaju posledice klimatskih promena. Naunici ukazuju na koliinu i jainu ugroavanja i navode primere toplotnih udara, poveanja i irenja tropskih bolesti severnije i junije od ekvatora i porast nezdrave prehrane.

7

Grafikon 2. Porast morske plime Ukoliko se nita ne preuzme oko smanjenja koliine isputanja staklenih gasova sledeih 50 godina, godinji e trokovi uinka globalnog zagrejavanja iznositi i do 300 miljardi US$. Ako nai politiari i oni koji stvaraju politiku ne reagiraju sada, svetska ekonomija i privreda e doiveti ozbiljan pad jer su proteklih deset godina prirodne nepogode kotale 608 miljardi $." U januaru je 2001. godine u Maroku odrana sedma konferencija Ujedinjenih Nacija za konvenciju o klimatskim promenama. Do postojeeg stanja na zemlji je dovela prevelika potronja 1/3 dela sveta u kojem ivi 20 % bogatog stanovnitva koji koristi 86% svetskih prirodnih bogatstava, a ne zbog 2/3 dela sveta u kojem ivi 80% siromanog stanovnitva.

2.1. OZON I OZONSKE RUPEOzon je plaviasti gas koji je tetan za udisanje. Sastavljen je od tri atoma kiseonika. Razliite vrste ultraljubiastog zraenja koje proizvodi Sunce konstantno proizvode i unitavaju ozonske molekule. Normalno, proizvodnja i razaranje balansira tako da je koliina ozona u bilo kojem datom vremenu dosta stabilna.

ta je to ozonski sloj?

8

Ozonski sloj je jedan gigantski zatitni kiobran stvoren od sloja ozona koji obavija Zemlju. Taj sloj je debljine oko 20 kilometara, a nalazi se na 15-35 km iznad Zemljine povrine u gornjoj atmosferi (stratosferi).

Slika 2. Ozonski sloj Ozon se nalazi u svim slojevima atmosfere, a najvie ga je u stratosferi oko 90%. ak i mala koncentracija ozona igra znaajnu ulogu. Ultraljubiasto zraenje moe otetiti elije ivih organizama, ljudi, ivotinja i biljaka. Male doze ovog zraenja rezultiraju kao opekotine od Sunca, dok vee doze mogu izazvati katarakte ili rak koe, a mogu uticati i na rast biljaka. Nalik na dobre sunanice, ozonski sloj deluje kao prirodni filter, blokirajui veinu tetnih ultraljubiastih Sunevih zraka. Razaranje ozona uzrokovano je kompleksnim hemijskim reakcijama ukljuujui hlor i brom, mada se mala koliina ovih elemenata prirodno nalazi u stratosferi - npr. Hlor pr