Glasnik 44 2010

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

G L A S N I K44

Vaqevo 2010

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO GLASNIKBroj 44

HISTORY ARCHIVE VALJEVO HERALDNumber 44

Izdava~/Publisher Istorijski arhiv Vaqevo Historical archives of Valjevo Urednik/Editor Aleksa Tomi} Redakcija/Editorial Board dr Sini{a Mi{i}, dr Mili} Mili}evi}, mr Vladimir Krivo{ejev, Mil~a Madi}, dr Nedeqko Radosavqevi}, Dejan Popovi}, Sneàna Radi} (sekretar redakcije/Editorial Secretary) Recenzenti/Reviewers dr Qubodrag Dimi} dr Sini{a Mi{i} Prevod/Translaton Sowa Milanovi} Tira`/Circulation 500 primeraka Grafi~ka realizacija i {tampa Graphic Preparation and Printing MS, Vaqevo Adresa redakcije/Editorial Board Address 14000 Vaqevo, Pop-Lukina 52, tel. 014/221-028 e-mail: [email protected] âsopis izlazi jedanput godi{we. Izdavawe ~asopisa finansira Grad Vaqevo

UDK 93/94 GLASNIK Broj 44, godina 2010. HERALD History archive Valjevo number 44, year 2010.

ISSN 0354-9143

SADR@AJ CONTENTS ^LANCI ARTICLES Radivoje Arsi}: Kula Nenadovi}a i {anac na Kli~evcu iz ugla istorijske arheologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Radivoje Arsi}: Tower of Nenadovi} family and moat on the hill of Kli~evac from the point of historical archeology Milorad Radoj~i}: Babi}i iz Vaqeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Milorad Radoj~i}: Babi} family from town of Valjevo Dejan V. Popovi}: Prilike u Drinskoj diviziji 18831899 . . . . . . . . . . . . . 50 Dejan V. Popovi}: Drina division circumstances in period 18831899 PRILOZI SUPPLEMENTS Milorad Beli}: Teror ratnih pobednika u Vaqevu 1944/45 . . . . . . . . . . . . . 67 Milorad D. Beli}: Terror of War Winners in town of Valjevo 1944/45 IZ RADA ARHIVA OUT OF THE ARCHIVES WORK Biqana Stojakovi}: Preporuka za formirawe i organizovawe rada depoa u registraturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Biljana Stojakovi}: Recommendations for the creating and organization of the registration depot KRITIKE I PRIKAZI REVIEWS Milorad Radoj~i}: Miodrag Stanimirovi}: Isto~na Tamnava Brgule i okolina, izdawe Kulturno-prosvetne zajednice Srbije iz Beograda, u ediciji Hronike sela, Obrenovac, 2010, 572 . . . . . . . . . . . 95 3

Mil~a Madi}: Dr Laza Dimitrijevi}: Kako ìvi na{ narod, Infinitas Beograd 2010, 216 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Mil~a Madi}: Velibor Berko Savi}: î~a Ilija Stanojevi} najlep{a pri~a starog Beograda, Jugoslovenska kinoteka i Samostalni izdava~ autorskih dela Berko, VaqevoBeograd 2010. . . . . . 101 Jelena Pavlovi}: Dejvid Gibs, Humanitarno razarawe Jugoslavije, Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci Novi Sad 2010, 419 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Prof. dr Milan D. Lazi}: Dr Mom~ilo Isi} i Milorad Radoj~i}: Osnovna {kola Milan Muwas Ub 18202010, Osnovna {kola Milan Muwas Ub, 2011, 580 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 BIBLIOGRAFIJE BIBLIOGRAPHIES Milorad Radoj~i}: Bibliografija nekrologa u vaqevskom listu Napred 19462010 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Milorad Radoj~i}: Bibliographies of obituaries in Valjevo local weekly newspapers Napred 1946-2010. Mil~a Madi}: Bibliografija istoriografskih izdawa u vaqevskom kraju u 2009. i 2010. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Mil~a Madi}: Bibliography of Valjevo region historical publications in 2009IN MEMORIAM

Bogumil Hrabak (1927-2010). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

4

^LANCI ARTICLESUDK = 902.3(497.11 Vaqevo)

Radivoje Arsi} Zavod za za{titu spomenika kulture Vaqevo [email protected] KULA NENADOVI]A I [ANAC NA KLIÊVCU IZ UGLA ISTORIJSKE ARHEOLOGIJEApstrakt: Za potrebe uzrade projekta rekonstrukcije {anca oko Kule Nenadovi}a obavqena su mawa arheolo{ka istraìvawa. Kako nema pouzdanih opisa i crteà iz vremena podizawa kule jedini na~in da se do|e validnih informacija je arheolo{ko istraìvawe ostataka bedema. Ciq istraìvawa je bio otkriti i dokumentovati elemente konstrukcije fortifikacije oko kule. U radu je kori{}ena i dokumentacija sa starijih arheolo{kih iskopavawa 1985. godine. Problem se sastoji u tome {to je konstrukcija bedama mogla biti re{ena na vi{e na~ina. Na osnovu istraìvawa i druge dostupne dokumentacije je utvr|en izgled fortifikacije oko kule, razli~ite faze upotrebe, i vreme nastanka prvog {anca. Na osnovu dobijenih rezultata na~iwen je i 3D model fortifikacije sa kulom. Tekst nudi podatke i o upotrebi platoa oko kule i tokom bronzanog doba i poznog sredweg veka, kao i informacije o austrijskom {ancu na Kli~evcu i wegovom verovatnom izgledu na osnovu avio snimaka. Kqu~ne re~i: zapadna Srbija, Vaqevo, Kli~evac, Kula Nenadovi}a, {anac, fortifikacija, kula, Prvi srpski ustanak, bedem, rov, bronzano doba, sredwi vek

TOWER OF NENADOVI] FAMILY AND MOAT ON THE HILL OF KLIÊVAC FROM THE POINT OF HISTORICAL ARCHEOLOGYAbstract: For the purpose of moat reconstruction project around tower of Nenadovi} family, some minor archeological researches have been conducted in the past. As there are no reliable descriptions or drawings dating from the period when the tower was built, the only way of obtaining valid information was archeological research of the remains of rampart (defense walls). The goal of the research was to discover and document fortification construction elements around the tower. Also, for the purpose of making this article, documentation from earlier archeological excavations conducted in 1985 was used. The problem lies in the fact that rampart construction could have been solved in several ways, and, on the basis of research and other available documentation, the appearance of fortifications, various stages of use and actual time of its origin were determined. In addition, based on results obtained, 5

Radivoje Arsi}

3D model presenting tower and fortification was made. The article offers data regarding usage of terraces around the tower during Bronze Age and late Middle Age, as well as information about Austrian moat on the hill of Kli~evac and it`s possible structure according to aerial photos. Key words: Western Serbia, Valjevo, hill of Kli~evac, Tower of Nenadovi} family, moat, tower, First Serbian Uprising, rampart, trench

Uvod Ministarstvo kulture odobrilo je po~etkom 2010. finansije Zavodu za za{titu spomenika kulture Vaqevo za nastavak radova na rekonstrukciji {anca oko Kule Nenadovi}a. Predstoje}a faza je rekonstrukcija bedema oko kule. Kako nema pouzdanih detaqnih opisa i crteà {anca i kule od strane savremenika jedini na~in da se do|e validnih informacija je arheolo{ko iskopavawe. Zadatak istraìvawa je bio otkriti i dokumentovati elemente konstrukcije fortifikacije oko kule. U radu je kori{}ena i dokumentacija sa arheolo{kih istraìvawa koja su V. Trbuhovi}, Novak Milo{evi} i Milivoje Vasiqevi} obavili 1985. godine.1 Tokom izrade projekta rekonstrukcije pojavio se problem vezan za izgled konstrukcije odbrambenog bedema {anca. Postoje samo malobrojne informacije savremenika u op{tim crtama o izgledu {anca kod kule.2 Problem se sastoji u tome {to je konstrukcija bedama mogla biti re{ena na vi{e na~ina. Sve te varijante gradwe su bile u upotrebi jako dugo pa i u vreme pravqewa {anca oko kule Nenadovi}a. Na ovaj problem je upu}ivalo i istraìva~ko iskustvo zavoda na fortifikacionim objektima iz perioda od XVI do XIX veka kao {to su [abac, Crna Bara, Bauri}.3 Svaki od 3 istraèna objekta bio je re{en na osoben na~in. O~uvani dokumenti ukazuju na veliki broj varijanti u materijalima i izgledima konstrukcije bedema. Na po~etku rada sa ovakvom temom treba re}i ne{to o samoj istorijskoj arheologiji i {ta se podrazumeva pod tim pojmom. Istorijska arheologija je interesantna oblast sa intelektualne ta~ke gledi{ta. Moè se definisati na dva, donekle razli~ita na~ina, kao na arheolo{ko ispitivawe pro{losti kultura koje su razvile pisanu tradiciju, ili kao studija modernog sveta, istorijskih i kulturnih uslova koji su oblikovali na{ svet, po~ev{i okvirno sa 1500. godinom. Zna~i, nakon sredweg veka. Ove definicije istorijske1 2 3 6 Vasiqevi} 1987; 1994, 261 Milutinovi}, 1888, 246 Arsi}, 2005, 85-90; 2008, 118-121

Kula Nenadovi}a i {anac na Kli~evcu iz ugla istorijske arheologije

arheologije koegzistiraju i nisu me|usobno iskqu~ive, i obe {iroko koriste arheolozi istorijskog perioda. Prema tome ona deli poqe istraìvawa sa mnogim drugim disciplinama istorijom, antropologijom, sociologijom, ali se prete`no razlikuje od wih jer kao metod koristi prou~avawe materijalnih tragova. U svakom slu~aju istorijska arheologija se kombinuje se sa drugim srodnim disciplinama, i moè pruìti sagledavawe odre|enih problema iz sasvim drugog ugla od onog koji pruàju pisana dokumenta. Ujedno moè biti i skupqi na~in da saznamo ne{to {to je ve} poznato. Danas se istraìvawa koriste u dru{tvima izuzetno dobro dokumentovane pro{losti i o~uvanih arhiva kao {to su Velika Britanija i SAD, te tako ne bi {kodila dru{tvima sa fragmentovanim arhivama. Dakle, u evropskim okvirima istorijska arheologija se bazira na tuma~ewu materijalnih tragova i materijalne kulture kao i svaka druga arheologija ali u u okviru perioda koji su arhivski dobro dokumentovani. Istorijat istraìvawa Arheolo{ka istraìvawa 1985. prostora oko Kule Nenadovi}a obavili su V. Trbuhovi}, Milivoje Vasiqevi} i Novak Milo{evi}. Radovi nikada nisu bili publikovani u punom obimu, ve} kao kra}i izve{taj.4 Sa~uvana je osnovna dokumentacija i terenski izve{taj. Na platou oko kule bilo je istraìvawe ukupno 5 sondi povr{ine oko 185 m2. Jednom sondom je bio prese~en bedem dok su ostale bile postavqene na danas ravnom delu terena. Tom prilikom je otkriveno postojawe 2 ~ardaka, stepeni{na konstrukcija kule, palisad na bedemu i jo{ jedan kameni temeq. Tuma~e}i stratigrafiju autori ovih istraìvawa protuma~ili su stratigrafsku situaciju tako da je {anac nastao u 18 veku, a mo`da ~ak i u 17. (Sl. 2). Treba re}i da se problemima stratigrafije ranije u srpskoj arheologiji nije poklawalo dovoqno pa`we, te da se ona {ablonski tuma~ila kao prosta vertikalna stratigrafija bez ozbiqnije analize. U tom kontekstu protuma~eno i postojawe objekata unutar {anaca kao hajdu~kih ~ardaka. Na neke nelogi~nosti ovih zakqu~aka i nesklad sa kartografskim dokumentima ukazao je V. B. Savi} u delu Nenadovi}a kula u Vaqevu.5 Dok je na poloàj austrijskog {anca iz XVIII veka na vrhu brda Kli~evac ukazao i V. Krivo{ejev desetak godina ranije.64 5 6 Vasiqevi}, 1994, 261-265 Savi}, 2005, 47 Krivo{ejev, 1997,104 7

Radivoje Arsi}

Sl. 1. Poloàj test sondi u odnosu na kulu i druge objekte

Sl. 2. Profil sonde 1 iz 1985. godine sa interpretacijom autora (Vasiqevi} 1994: 264)

Sl. 3. Severni profil sonde 1 2010. god

8


Metode i opis istraìvawa Ove godine je na~iwen jo{ jedan presek zapadnog bedema na mestu za koje se pretpostavqalo da nije poreme}en naknadnim ukopima, tako da je ovaj presek mogao pruìti dodatne elemente za rekonstrukciju. Sonda 1 je postavqena na delu zapadnog bedema, za koji se pretpostavqa da nije poreme}en. Mesto spajawa zapadnog i severnog bedema. Dimenzije sonde su 2h14 m, kvadrati 1-7. Sonda se pruà pravcem istok zapad. Maksimalna istraèna dubina bila je 2,3 m (Sl. 1). Iskopavawa su obavqena pa`qivo kako bi se do{lo do {to ve}eg broja pokretnih nalaza i kako bi konteksti nalaza bili {to preciznije dokumentovani. Precizno beleèwe konteksta bi ujedno omogu}ili relativno datovawe slojeva. Jedna od lo{ih karakteristika prethodnih istraìvawa moè biti {to su obavqena prili~no grubo. Kod srpskih arheologa je dugo postojalo uverewe da se noviji periodi mogu brè i grubqe istraìvati. Severno od sonde 1 postavqena je sonda 2, koja se pruà pravcem istok-zapad i paralelna je sa sondom 1 na koju se i nadovezuje. Sonda 2 pozicionirana je na mestu spoja severnog i zapadnog bedema (Sl. 1). Dimenzije sonde su 6h2 m. Ukupna istraèna povr{ina iznosi 60 m2. Ovim iskopavawima i upore|ivawem sa dokumentacijom starih iskopavawa moglo se do}i do ve}eg broja novih zakqu~aka. Stratigrafija U sondama iz 2010. je registrovana sloèna stratigrafska situacija, sli~na situaciji u sondi 1 iz 1985. godine. Od ukupno 7 stratigrafskih slojeva. Gledano od najniìh slojeva stratigrafija ima slede}u sliku (Sl. 3). Sloj 1 Svetlobraon-ùta lesivirana glina sa proslojcima sive zemqe i opiqcima minerala tamnobraon boje, ve}im delom pleistocenskog porekla. Gorwa zona mo`da holocen, sadrì nalaze bronzanog doba. Zanimqivo je da ovi nalazi nisu uo~eni tokom iskopavawa 1985. Sloj 2 Tamnobraon sive zemqe rastresite strukture (prahumus) debqine oko 20 do 30 sm prekriva ~itav plato. Na wegovom vrhu sporadi~ni ostaci keramike i kostiju iz poznog sredweg veka XV vek Sloj 3 Sloj kamene drobine, opiqaka kre~waka i pe{~ara i sige mawih dimenzija promera od 1 do 5 sm. U sondi 2 registrovani ne{to krupniji komadi 10 do 20 sm.9

Radivoje Arsi}

Sl. 4. Osnova sonde 1 na nivou hodne povr{ine iz 1813. godine

Sl. 5. Rekonstrukcija procesa gradwe i ru{ewa bedema

10


Sloj 4 Sloj gareì od drvene konstrukcije debqine 2 do 3 sm, na ograni~enom prostoru gde se sru~ilo unutra{we drveno platno bedema. Sloj 5 Sloj pome{ane zemqe svetlobraon glinovite lesivirane zemqe i u ne{to mawoj meri tamno braon prahumusa ostaci ugqenisanog drveta. Sloj 6 Sloj svetlobraon ute glinovite zemqe bez primesa, sa otiskom stuba ograde. Nalazi gle|osane keramike, koja se datuje u {iri raspon od kraja XVIII do kraja XIX veka. Sloj 7 Sloj braon glinovite zemqe pome{an sa visokom koncentracijom {uta i otpada, sadrì komade opeke, }eramide i zdrobqeni malter i mnogobrojne ~aure metaka. Elementi konstrukcije Tokom arheolo{kog istraìvawa otkriven je ve}i broj tragova koji predstavqaju ostatke konstrukcija bedema oko {anca (Sl. 4). Obra|ene ugqenisane gredice sa spoqne strane bedema vertikalno usa|ene, okrivene dimenzije 9 h 9 sm, prvobitne veli~ine oko 12 sm. Nije mogu}e utvrditi dubinu ukopavawa, nalaze se na me|usobnoj udaqenosti od oko 1m. Temeqni rov sa unutra{we strane {irine 15 sm ispuwen svetlo braon glinom dubine 45 do 50 sm ukopan sa gorwe kote prvobitnog sloja humusa. U wega su verovatno bile vertikalno usa|ene grede iz konstrukcije bedema sa unutra{we strane koje nisu potpuno izgorele i koje su po~upane nakon uni{tavawa bedema. Paralelno sa wim registrovan je rov ispuwen tamnobraonsivom zemqom {irine 15 sm, ispuwen ostacima ugqenisanog drveta nadovezuje se otiskom stuba ovalnog oblika 20 sm pre~nika. Moè pripadati vremenu podizawa bedema, a mo`da je i stariji. Me|usobna udaqenost temeqnog rova i greda u spoqwem zidu 3 do 3,2 m. Ugqenisani tragovi vrbovog pru}a, pre~nika 1,5 sm, originalno 2 do 3 sm. Otkriveni na originalnoj hodnoj povr{ini iz vremena nakon podizawa kule. U taj poloàj dospeli nakon poàra i uru{avawa pro{}a ~ije je ostatke prekrila osuta zemqa iz bedema. Vatra niskog intenziteta u kojoj je izgorelo samo pru}e. Otisak stuba na vrhu ute ilova~e odmah ispod prvog sloja sa {utom i nalazima iz XX veka. Pre~nik 22 sm dubina ukopavawa 33 sm. Ostatak ograde iz druge polovine XIX veka. Mogu}e je da se vidi na11

Radivoje Arsi}

Kanicovom crteù. Stub je bio u~vr{}en mawim komadima lomqenog kamena. Sloj pome{ane svetlobraon ute zemqe sa proslojcima tamnobraonsive zemqe identi~ne kao u prvobitnom humusnom sloju. Zemqana ispuna bedema. Nastala ubacivawem iskopane zemqe iz rova sa spoqne strane bedema. Tom prilikom kopawem pome{an tawi sloj humusa sa podlogom svetlobraon ute glinovite zemqe. Ukupna zapremina prvog bedema po du`nom metru iznosi 4,5 do 5 3 m {to zna~i da ukoliko je bio {irok oko 3 m wegova visina je iznosila oko 1,5 m. Rov sa spoqne strane, {irine oko 3,5 m levkastog preseka dubine oko 2 m, zemqa iskopana iz rova uba~ena je u bedem. Hronologija Na osnovu pokretnih nalaza i stratigrafskog poloàja moè se rekonstruisati slede}a hronologija doga|aja na ovom prostoru: Sloj 1 Svetlobraon uta zemqa sa proslojcima sive zemqe i opiqcima tamnobraon boje, sadrì sporadi~ne nalaze iz bronzanog doba 1500 do 1000 god. p.n.e. Nekoliko fragmenata keramike ukazuju da je mo`da bilo nekih de{avawa u {iroj okolini tokom rimskog carstva. Sloj 2 Tamnobraonsive zemqe rastresite strukture (prahumus) debqine oko 20 do 30 sm prekriva ~itav plato. Na wegovom vrhu sporadi~ni ostaci keramike i kostiju iz poznog sredweg veka (XV-XVI vek). Sloj 3 Sloj kamene drobine i opiqaka kre~waka i pe{~ara i sige formiran u vreme podizawa kule finalnom obradom kamena koji je ugra|en u zidove. Vreme nastanka 1813. godina. Sloj 4 Sloj gareì od drvene konstrukcije koja se zapalila i pod pritiskom pala preko hodne povr{ine, pritisnuta osutom zemqom iz bedema. Ostaci drvene konstrukcije od stubova i vrbovog pru}a koja je podignuta pre nasipawa bedema zemqom. Sloj 5 Sloj pome{ane zemqe ostaci osutog bedema ~iji su drveni delovi izgoreli nakon propasti Prvog ustanka ili na po~etku drugog, a ve}i komadi drveta su pova|eni. Sloj 6 Sloj svetlobraon ute sa otiskom stuba ograde koja je podignuta oko sredine XIX veka, verovatno 1844. godine formirawe bedema kao grudobrana i ograde oko kule, tada barutane. Nalazi gle|osane keramike, koja se datuju u {iri raspon 18- 19. veka. Sloj 7 Iz prve polovine XX veka za ure|ewe bedema kao grudobrana kori{}en {ut oko kule. Nasipawem {uta, bedem je izdignut za oko12


30 sm, otkriveno streqa~ko mesto iz prvog svetskog rata. Dominira municija proizvedena 1907. i 1908. u sloju je sporadi~no otkrivena manevarska municija iz perioda 1946-1950. Rekonstrukcija procesa gradwe ru{ewa Pre podizawa kule prostor platoa je bio prili~no ravan, ograni~en sa tri strane strmim padinama. Na ovom prostoru postojao je humusni sloj rastresite tamnobraon zemqe debqine 20 do 30 sm (Sl. 5). Ovaj sloj sadrì sporadi~ne nalaze grn~arije iz poznog sredweg veka. Ovakvi slojevi formiraju se na mestima na kojima postoji intenzivna aktivnost qudskih zajednica, a prostor se aktivno koristi za naseqavawe, sahrawivawe ili kultivaciju zemqi{ta. Zemqi{ta ovakve strukture i boje nastaju raspadawem organskih materija koje odbacuju qudi i doma}e ivotiwe. Sloj je formiran samo na zaravwenom delu platoa. Ispod wega prostire se sloj svetlobraonute zemqe uglavnom kvartarnog porekla (vreme ledenih doba) Na samom vrhu ovog sloja registrovani su sporadi~ni nalazi iz bronzanog doba i verovatno rimskog carstva. Pa`qivim radom na novim istraìvawima registrovan je je jo{ jedan sloj koji je bitan za hronologiju doga|aja oko kule. Na samom vrhu humusnog sloja registrovan je sloj debqine 2 do 3 sm sa~iwen od kamene drobine i opiqaka kre~waka, pe{~ara i sige koji su morfolo{ki identi~ni kamenu koji je uzidan u kulu. Ovaj sloj potpuno pokriva humus po~ev{i od oko 6 m od zidova kule pa daqe ka periferiji. Odnosno prostire se ispod celog dana{weg bedema. [to su komadi bliè kuli oni su sve krupniji. Sloj je formiran finalnim klesarskim radovima na oblikovawu kamena koji je ugra|en u kulu. [to zna~i da bedem {anca nije podignut pre zavr{etka zidarskih radova, 1813. godine. [to se moè zakqu~iti i iz izgleda osnove samog {anca koji prati zidove kulu sa tri strane. Da bi se podigao bedem, potrebno je iskopati zemqu iz wegove neposredne blizine. Kopawem zemqe formira se rov, a zemqa se se istovremeno ubaci bedem (Sl. 5). Tako da se o istom tro{ku dobiju dva elementa fortifikacije. Pre kopawa premeri se i ozna~i prostor budu}eg bedema, a zatim se najpre postave nose}i stubovi za konstrukciju bedema koji se pobodu u zemqu na pribli`no istom odstojawu. Stubovi mogu biti od obra|enog ili neobra|enog drveta, a mogu biti pobodeni direktno u zemqu ili ranije iskopani temeqni rov. Stubovi dodatno mogu biti oja~ani kosnicima. Prilikom istraìvawa otkriveni su otisci drve13

Radivoje Arsi}

nih stubova, i temeqni rov sa unutra{we strane u koji su stubovi bili pobodeni. Potom je prostor izme|u stubova opleten drvenim pru}em razli~ite debqine. Pru}e je na odre|enom rastojawu moglo da povezuje i stubove izme|u spoqweg i unutra{weg lica bedema, {to daje dodatnu ~vrstinu konstrukcije. Ovaj element konstrukcije je na nekim fortifikacionim objektima re{avan, talpama, mawim oblicama, sloènim snopovima pru}a. Prema zapremini po du`nom metru zemqe iz prvobitnog bedema wegova visina je iznosila oko 1,5 m. [to je dovoqno da za{titi vojnika u stoje}em poloàju. Sli~na konstrukcija na {ancu u Bauri}u je imala znatno ve}u visinu, te je morala imala drvenu stazu za branioce bedema. Po{to je zavr{ena drvena konstrukcija, pristupilo se wenom puwewu. Tom prilikom se najmla|i sloj zemqe van bedema kule na mestu rova potpuno prese~en. U ovom slu~aju najmla|i geolo{ki humusni sloj je pome{an sa starijim slojem i zajedno uba~eni u bedem. Prilikom kopawa zemqe i popuwavawa bedema mogu se dobiti dve stratigrafske slike u bedemu. Ako se zemqa stratigrafski striktno razdvaja prilikom iskopa, onda se u bedemu slojevi pozicioniraju u izvrnutoj stratigrafiji, najmla|i se nalazi u najnièm poloàju, a stariji u vi{em stratigrafskom poloàju. U drugom slu~aju ako se nemarno i neujedna~eno kopa u rovu, kako obi~no vojska radi u samom bedemu dolazi do me{awa gorweg starijeg i mla|eg doweg geolo{kog sloja zemqe. [to se preseku zapadnog bedema ogleda u izme{anosti svetlobraon ute glinovite i mla|e humusne zemqe. Drvena konstrukcija je u jednom trenutku bila zapaqena, a najbrè je izgorelo platno od pru}a, Prilikom popu{tawa platna do{lo je do osipawa zemqe iz bedema. Tom prilikom zemqa iz bedema je osipawem prekrila ostatke izgorelog drveta koje je palo na hodnu povr{inu oko bedema. Ovim osipawem bedem je dobio formu izvrnutog latini~nog slova V, koja i danas postoji na terenu. Izgleda da {anac nije bio zapaqen 1813. ve} 1815. u vreme drugog srpskog ustanka sude}i po opisu Sime Milutinovi}a Sarajlije.7 Malobrojni nalazi u samom {ancu ukazuju na kratkotrajnu upotrebu {anca u originalnoj formi. Prilikom obnove kule i {anca 1836. godine, ostaci starog bedema su posluìli kao podloga za formirawe novog grudobrana sa ogradom oko kule. Najpre je nasut sloj zemqe debqine oko 30 sm, ~ime je izdignut grudobran a potom je po najvi{oj koti bedema poboden jedan red drvenih oblica debqine oko 20 sm izme|u kojih je opet opleteno pru}e (ta ograda je verovatno prikazana i na Kanicovom crteù vaqevske kule.7 14 Milutinovi}, 1888, 246


Istraìvawem su otkriveni ukopani delovi drvenih stubova na me|usobnoj udaqenosti oko 2 m. Ograda je ostala na tom mestu dok se potpuno nije raspala, a onda je u prvoj polovini XX veka ovaj grudobran bio izdignut za jo{ 20 do 30 sm slojem {uta koji je prikupqen sa prostora oko kule, ovoga puta bez ograde. Imao je samo ulogu za{tite straàrskih mesta i okolnog prostora od eventualne eksplozije unutar vojnog magacina. Zanimqivost u ovom sloju predstavqa dokumentovano leè}e streqa~ko mesto sa koga je ispaqena velika koli~ina municije, tokom Prvog svetskog rata. Otkriveno je preko 80 praznih ~aura grupisanih na jednom mestu. Dva najmla|a sloja sadrè veliki broj nalaza metala, stakla, ~aura koji se mogu datovati i drugu polovinu XIX i XX veka. Dok ispuna starijeg bedema sadrì samo sporadi~ne nalaze kostiju i sitnije fragmente starije keramike sredweg veka. Ukupna duìna bedema iznosila je oko 230 m. U ovakav {anac je mogla biti sme{tena jedinica veli~ine ~ete. Do drugog svetskog rata trasa bedema je bila potpuno o~uvana, {to je zabeleèno na katastarskom snimku iz 1926. godine. Na wemu vidi se i poloàj kapije. Ona se nalazila pribli`no na mestu gde i danas put ulazi u prostor {anca. Nedaleko od ta~ke gde je prelomqen ju`ni bedem, tako da je onaj ko prilazi kuli izloèn bo~noj vatri sa dela bedema koji je paralelan sa prilaznim putem. Ovo je na~in trasirawa prilaza fortifikaciji kori{}en kod mnogih praistorijskih i sredwevekovnih utvr|ewa. U isto vreme prilazni put je mogao biti izloèn artiqerijskoj vatri sa isto~ne platforme gde je postavqen top. Ove mere su preduzimane kako bi se oja~ala odbrana ulazne kapije kao najslabije ta~ke ovakvih fortifikacija. Preko kanala koji je dodatno mogao biti utvr|en preprekama u {anac se ulazilo sa drvenog mosta koji je lako mogao biti uklowen. U bedem su dodatno mogle da budu pobodeni drveni zakloni i postavqeni gabioni (drvene korpe). Oni su pruàli i zaklon strelcima i artiqeriji koji su mogli stajati i na samom bedemu (Sl. 6). Ispred predweg lica bedema mogla je biti nasuta i zemqana {karpa koja je dodatno ~inila bedem otporniji na artiqerijske napade. Zakqu~ak Na prostoru oko kule nema tragova starijih fortifikacija od 1813. godine, odnosno iz austrijsko-turskih ratova. Ima nalaza koju upu}uju na sredwevekovne i praistorijske tragove ivota. Kako je istraèn mali prostor ne moè se govoriti u koje svrhe je u ova vremena kori{}en prostor platoa oko dana{we kule. Nalazi komada opeke mo`da ukazuju na neke objekte od ovog materijala.15

Radivoje Arsi}

Sl. 6. Idealna grafi~ka rekonstrukcija {anca

Sl. 7. Osnova austrijskog {anca na Kli~evcu na osnovu ostataka rovova i bedema

16


Sloj sa ostacima obrade kamena ukazuju da je bilo zapo~eto podizawe same kule, a neposredno posle we {anac koji je ve}im delom prekrio prostor na kome je vr{ena finalna obrada kamena pre ugradwe u zid kule. [anac je vrlo brzo posle prvog ustanka zapaqen i razvaqen. U toj formi vi{e nije obnavqan a potom se opet mawim nano{ewem zemqe izdiè grudobran sredinom XIX u po~etkom XX veka. [anac koji se pomiwe u istorijskim izvorima vezanim za austrijsko-turske ratove i Prvi srpski ustanak nalazi se na koti 287, 1200 m severno od kule, na mestu koja je najdominantnija i najpreglednija ta~ka na ovom delu terena, a takve su poloàje uvek imale zna~ajne vojne fortifikacije tog vremena. Na vrhu Kli~evac gde se tada nalazio barutni magacin i danas se nalazi {anac koji su gradili Austrijanci 1788-1791,8 koji negde u blizini pomiwe jo{ jedan Kara|or|ev {anac. [anac je jasno ucrtan na najvi{oj koti Kli~evca i na austrijskoj karti iz 1789. godine. koja je precizno kartografski ura|ena.9 Do {anca vodi put koji danas prati ulica Jakova Nenadovi}a, dok u to vreme na mestu kule Nenadovi}a nema podignutih objekata. Na topografskim kartama iz 1910. ozna~en je kao vojni objekat a na karti iz 50. godina XX veka ucrtan je rov {anca na ovom mestu. U prepisci iz sredine XIX veka pomiwe se kao vojni magacin. Dva plana iz 1853. i 54 godine koje je objavio V. B. Savi} prikazuju da se radi o dva razdvojena objekta.10 Me|utim kako su navedeni planovi krajwe naivne i {ematske skice li{ene svake realne perspektive, razmere i preciznosti, ne mogu se sa wih shvatiti koji su realni odnosi u prostoru me|u objektima. Ovakav odnos na skicama naterao je V. B. Savi}a da pretpostavi da je taj {anac bio postavqen samo 100 do 200 m daqe od kule, {to je jako lo{a strate{ka pozicija, padina brda. Sa vrha Kli~evca postoji izuzetna vizuelna komunikacija sa pojedinim istovremenim zna~ajnim {an~evima posebno prema zapadu Proslop, Debelo brdo, okolina Krupwa11 {to je olak{avalo komunikaciju signalima u slu~aju opasnosti. Dotle, sa prostora oko kule postoji jako dobra vizuelna kontrola same vaqevske kotline, tada{weg grada i prilaznih puteva. Na satelitskom i avio-snimku vrha Kli~evaca jasno se vide obrisi {anca. Od XVIII veka ovaj prostor se, do dana{wih dana, kontinuirano koristi u vojne svrhe kao {anac, {anac sa magacinom, magacin,8 9 10 11 Pavlovi}, 1987, 708 Krivo{ejev, 1997, 106 Savi}, 2005, 48, 51 Nikoli}, 1998 17

Radivoje Arsi}

vojni poligon i poloàj. Dana{wi bedemi imaju pribli`no pravougaonu osnovu zaobqenih uglova, dimenzija 120 h 100 m. [to odgovara prikazu na austrijskoj karti i planovima iz 1853. i 1854. U {anac ove povr{ine moglo je biti sme{teno 2.000 do 3.000 vojnika. Bedemi sa severa, istoka i zapada deluju kao da su naknadno nasipani i dosta su izdignuti tako da se vi{e ne razaznaje granica izme|u rova i bedema. Jedino bedem sa ju`ne strane deluje dosta nisko ali je delom o{te}en savremenim vojnim rovom, Ulaz u {anac se verovatno nalazio sa ju`ne stane (Sl. 7). Prostor je pogodan i za starije praistorijske i sredwevekovne fortifikacije. Prostor ovog {anca potrebno je evidentirati istraìti i proglasiti za kulturno dobro jer jo{ uvek nije ugroèn investicionim aktivnostima.Bibliografija: Arsi}, 2005 - Arsi} R.: Istraìvawe [aba~ke tvr|ave, Glasnik dru{tva konzervatora Srbije br. 29, Beograd, 2005. Arsi}, 2008 - Arsi} R.: Rezultati arheolo{kog istraìvawa {anca u Sala{u crnobarskom, Arheolo{ki pregled 2/3, Beograd, 2008 Vasiqevi}, 1994 - Vasiqevi} M.: [an~evi kod Nenadovi}a kule na Kli~evcu, Vaqevo postanak i uspon gradskog sredi{ta, Urednik S. Brankovi}. Narodni muzej Vaqevo, Vaqevo, 1994. Vasiqevi} M., Trbuhovi} V. i Milo{evi} N.: Izve{taj o arheolo{kim istraìva~kim radovima na prostoru kod kule Nenadovi}a na Malom Kli~evcu u Vaqevu, sa predlogom daqih mera. Dokumentacija Zavoda za za{titu spomenika kulture Vaqevo, 1986. Grupa autora: Encyclopedia of historical archaeology.edit by Charles E.Orser rutlidge London and New York, 2002. Krivo{ejev, 1997 - Krivo{ejev Vladimir: Vaqevo, nastanak i razvoj grada, Centreks, Vaqevo, 1997. Milutinovi}, 1888 - Milutinovi}, S.: Istorija Srbije, [tamparija kraqevine Srbije, Beograd, 1888. Nikoli}, 1998 - Nikoli} M. @..: Ustani~ki {an~evi na Drini, Narodni muzej Kru{evac, Kru{evac,1998, Pavlovi}, 1987 - Pavlovi}, Q.: Kolubara i Podgorina, fotipsko izdawe DNIP Napred, Vaqevo, 1987. Savi}, 2005 - Savi} V. B.: Nenadovi}a kula u Vaqevu, Kwièvna zajednica Vaqevo, Vaqevo, 2005.

18


Summary At the beginning of 2010, Ministry of culture granted Cultural Heritage Preservation Institute of Valjevo financial fund for continuance of reconstruction project of moat around Tower of Nenadovi} family. During the preparation of the reconstruction project, the problem of the appearance and construction of defensive walls rampart emerged. There is only a handful of information, gained mostly from the rare descriptions of contemporaries, on how the trench and moat looked like. The goal of the research was to discover and document fortification construction elements around the tower. Documentation from older archeological excavations conducted in 1985 was also used in this article. On the basis of research and other available documentation, the appearance of fortifications, various stages of use and actual time of its origin were determined. In 2010, yet another cross-section of western part of rampart was made, in the area for which was assumed not to be disturbed by subsequent diggings. Total investigated area is now 60 sqm. Information gained with this archeological research and comparing newly found data with documentation from previous researches, helped deducting several new conclusions. (Fig. 1-4). In the area around the tower there is no trace of older fortification than 1813, that is before Austrian-Turkish wars. However, there are findings that point to medieval and prehistoric traces of life. Being that only small area was thoroughly explored, we cannot say with certainty for what purposes the space around the tower was used for in these periods. The fortification around the tower was consisted of moat, funnel shaped in cross-section, 3 m wide and a rampart made out of the soil dug out from the moat. The rampart was 1.5 m high, and was wide around 3 m. The outer and inner trench construction was made out of wooden profiles, consisted of vertically placed wooden beams, with wattle wrapped in between. The space between wooden profiles was packed with soil dug from the moat. The moat was entered by wooden bridge which could easily be removed. The trench had an option of additional strengthening by wooden shelters and baskets. The purpose of all of this was to provide shelter for archers and artillery, which could have been standing on the very rampart (Fig. 6). This type of fortification was used till 1815. During subsequent restorations, the trench was made in the form of battlement. The trench which is mentioned in historical sources, related to Austrian-Turkish wars and the First Serbian Uprising, is situated on elevation point 287, 1200 m north of the tower, placing it on the most dominant point with best view on the whole surrounding terrain. Many of fortifications from that time had similar positions. (Fig. 7) Satellite and airborne images of Kli~evac hill clearly show outlines of the trench. Since the XVIII century to the present day, this area is continually used for military purposes as a moat, a moat with a warehouse, storage and military training area. The rampart today is roughly rectangular, with rounded corners, measuring 120 x 100 m, corresponding to presentation on Austrian map dated from 1789 and plans from 1853 and 1854. 19

UDK = 929.52

Milorad R. Radoj~i}Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo [email protected]

BABI]I IZ VAQEVAApstrakt: U tekstu se govori o porodici Babi}a, poreklom iz [apca, gra|anskoj porodici iz druge polovine XIX i prve polovine XX veka. Mada je o nekima od wih vi{e puta pisano, o wima se, u celini, jo{ uvek nedovoqno zna. Autori koji su se wima bavili uglavnom su razmatrali wihove pojedina~ne sudbine, rad i zasluge. Me|utim, po svom entuzijazmu i te`wi za op{tim i stru~nim obrazovawem oni daleko odska~u od svoje sredine i vremena u kome su iveli. Kqu~ne re~i: Vaqevo, [abac, porodica, trgovac, predsednik op{tine, lekar.

BABI] FAMILY FROM TOWN OF VALJEVOAbstract: The text tells us about Babi} family, which originated from town of [abac, but was living in the town of Valjevo during the second half of XIX and first half of XX century. Although some members of this family were the subject of several texts and articles, we do not know much about them in general. Authors who wrote about them mainly studied their individual destinies, work and merits. However, because of their enthusiasm and thrive to gain general and expert education, they distinguish themselves from their surroundings and the time they lived in. Key words: Valjevo, [abac, family, merchant, municipality president, medical doctor.

Uvod Dosta je rasprostraweno uverewe o bespo{tednom rivalitetu, pa i izvesnoj netrpeqivosti izme|u pojedinih, obi~no susednih, srpskih gradova. Poznate su pri~e o rivalitetu Kragujevca i Jagodine, Kru{evca i Kraqeva, [apca i Vaqeva, Subotice i Sombora, Pan~eva i Vr{ca, ]uprije i Para}ina itd. Istini za voqu ima tu izvesnog nadmetawa ali, ne retko, to je posledica ~esto razli~itih (~esto su~eqenih) interesa, pa i konfrontacija politi~kih vrhu{ki, koje nekad prati i neprincipijelna borba da se ti interesi ostvare. Zato se u javnosti o tim sukobqavawima i rivalitetima dosta govori u peòrativnom smislu, pa se u navijawu za svoju stvar koriste najraznovrsniji argumenti. Zbog toga se sve vi{e sti~e utisak da je20

Babi}i iz Vaqeva

smisao kadkad u wihovom trenutnom nadmetawu, pa se vremenom i po~eo praviti humor na wihov ra~un. Stalno su u vazduhu lebdela pitawa: Ko }e napraviti boqu {alu na ra~un onog drugog?, Ko }e kome, kad i kako dosko~iti? i sli~no. Narod je voleo ta nadmetawa i slatko se smejao dosetkama i jednih i drugih. Vremenom te {ale su po~ele prelaziti u ocene jednih o drugima bez pravih argumenata, dovoqnog poznavawa qudi i aktuelnih problema, uvaàvawa lokalnih specifi~nosti i sli~no. O wihovim me|usobnim odnosima dosta se govorilo i govori navija~ki, pa su za za iteqe rivalskih mesta smi{qeni i lansirani pogrdni nazivi. Tako su stanovnici jednog grada postati: ]urani, drugog Xigera{i, tre}eg ârapani, ~etvrtog îvija{i, petog Podvalaxije i tako redom. Tim povodom i daqe se smi{qaju razne, {ale, anegdote, dosetke, pa se i pesme pevaju. Jedna narodna izreka kaè Gde ima vatre tu ima i dima. Da je tako, najboqe se da videti na primeru Vaqeva, sedi{ta kolubarskog i [apca, sedi{ta ma~vanskog okruga, koji su nekad zajedno sa~iwavali Vaqevski srez ili Podriwsko-kolubarsku me|uop{tinsku regionalnu zajednicu. Neko je zabeleìo da narod zna da to nadmetawe postoji od kako je gavran pocrneo ili ta~nije, od kako je ispevana pesma o vaqevskoj podvali i {aba~koj ~iviji. Zato je to verovatno najdugove~niji i naj~uveniji me|ugradski rivalitet na ovim prostorima. O rivalitetu dva susedna grada Postoji vi{e verzija o postanku tog rivaliteta. U daqoj i bliòj pro{losti ispredane su razli~ite pri~e, a ~esto i kori{}eni razli~iti argumenti da se jedni drugima nasmeju, pa bogami i napakoste. Prema jednoj, taj rivalitet je zasnovan na narodnoj pesmi, navodno nastaloj na istinitoj pri~i o tome kako su Vaqevci podvalili [ap~anima presvla~e}i jednog svog mladi}a u devoja~ku ode}u i podme}u}i ga da prvu bra~nu no} prespava sa wihovom lepom i ~ednom mladom na svadbenom proputovawu kroz ovaj grad od Uìca ka [apcu. Kako su Vaqevci po{li da ih isprate i da im tako uve}aju svadbeno veseqe [ap~ani su im uzvratili podmetawem ~ivija pod to~kove ko~ija kojim su Vaqevci putovali, pa se tako i wihov povratak ku}i neslavno zavr{io. Ostalo je nepoznato kako se kasnije provela {aba~ka mlada, ali se zna da se nije poàlila na do~ek u Vaqevu. Po drugoj verziji, rodona~elnik {aba~ko-vaqevskog nadmetawa bio je izvesni Marko Kalaba. Sve je po~elo u drugoj polovini XIX veka. Kalaba, poznati vaqevski rakixijski trgovac toga doba ~esto je zbog po21

Milorad Radoj~i}

sla ali i kocke svra}ao u [abac. U gradu nije nikada ostajao kra}e od jednog dana, a znao je, kad bi ga karta sluìla da za stolom sastavi i po tri dana. Za to vreme wegove rabaxije prodavale su rakiju ~ar{ijom. Pri~a kaè da su jednom prilikom [ap~ani skloni lakrdiji i ~arkama nahranili i napili rabaxije i potom im u burad s rakijom dolili vodu. Sutradan je ~ar{ijom pukla bruka. Me|utim, kada je slede}i put dolazio u [abac Kalaba je bio obazriviji, a i karta ga je boqe sluìla, pa je na kocki zaradio i fijaker. Da bi upotpunio svoj trijumf, fijakerom je paradno pro{ao gradom. [ap~ani su mu na odlasku nekako iz sve ~etiri osovine povadili ~ivije koje drè to~kove, te se fijaker raspao, a Kalaba zavr{io u blatu.1 Pored ovog tradicionalnog rivaliteta, postoji i onaj koji se ogleda kroz borbu za razme{taj pojedinih me|uop{tinskih institucija (Privredne komore, Zadru`nog sveza...), isturenih organa republi~ke uprave, raznih zavoda, agencija, uprava i drugih ustanova od zajedni~kog interesa. Bilo je i povremenih sukobqavawa oko izbora pojedinih li~nosti na odgovorne du`nosti na raznim nivoima vlasti; strategijskih pravaca razvoja; nosilaca pojedinih mati~nih funkcija u raznim oblastima ivota i delovawa, kao i izme|u wihovih pojedinih sportskih kolektiva, raznih dru{tava i udruèwa. îni nam se da je to i razumqivo, jer zdrav takmi~arski duh podsti~e na ve}i i kvalitetniji rad, pa traì i poja~ani anga`man u svim sferama ivota, a sve to doprinosi brèm i raznovrsnijem razvoju pomenutih gradova i wihovih institucija. Posebno je zna~ajno da se to negativno ne odraàva na me|uqudske odnose stanovnika tih mesta. Iskustva wihovih iteqa naj~e{}e pokazuju da nemaju problema i pote{ko}a u me|usobnoj komunikaciji i saradwi. U prilog ovoj konstataciji ide i ~iwenica da je u svakoj generaciji odvajkada vi{e desetina, pa i stotina, [ap~ana ivelo i radilo u Vaqevo, pa i Vaqevaca u [apcu. Da su oni u novim sredinama bili toplo i qudski primani pokazuje i podatak da su tamo preseqavali i nastawivali svoje porodice u novoj sredini, pa i ostajali da ive do kraja ivota. Poznato je da je grupa podgorskih trgovaca (Jan~i}i, Petakovi}i, Pavlovi}i i drugi) u [apcu na Savi imala svoje magaze i trgova~ke radwe za promet poqoprivrednih, pre svega vo}arskih proizvoda. Naravno, bilo je i onih koji nisu bili ro|eni ni u Vaqevu ni u [apcu, ali ih je ivot naveo da ive i rade u oba ova grada. Velika ve}ina novoprido{lih, u oba grada, brzo su se sna{li i postali uspe{ni u poslu kojim su se bavili, bili sre}ni i zadovoqni u li~nom i poro1 22 Vujanac, Be~eji}, 2006, 10-11

Babi}i iz Vaqeva

di~nom ivotu, pa su ostavili lepe uspomene o sebi i svojima. Tako su mnogi ro|eni u jednom od ovih, nazovimo rivalskih, gradova stekli ve~ni dom u onom drugom. O normalnom prijemu jednih od strane drugih govore mnoge ~iwenice, pa i podatak da su nekima od wih poveravane i najodgovornije du`nosti u novoj sredini. Tako je Qubomiru Qubi Pavlovi}u, poznatom profesoru i ~uvenom antropogeografu iz Klinaca kod Vaqeva tridesetih godina pro{log veka, pored ostalih, bila poverena i du`nost predsednika {aba~ke op{tine. Tu istu du`nost pedesetih godina XX veka obavqao je i Veroqub Veca Pavlovi}, profesor i poznati kulturni radnik iz Mili~inice kod Vaqeva. Nasuprot tim primerima jedan [ap~anin je, jo{ krajem XIX veka, dva puta biran za predsednika Vaqevske op{tine. Mo`da to i ne bi bilo toliko zanimqivo da i wegov sin u tri navrata tridesetih i ~etrdesetih godina pro{log veka nije vr{io tu istu du`nost. Kako su jo{ neki ~lanovi ove porodice ostavili dubokog trag u javnom ivotu Vaqeva i lepu uspomenu na sebe odlu~ili smo da ih pojedina~no predstavimo u ovom prilogu. Razlog vi{e da to u~inimo leì i u ~iwenici da se ove godine navr{ilo 95 godina od smrti rodona~elnika ove porodice i wegove k}erke, po`rtvovane lekarke i velikog humaniste, ~iju smrt nije mogao da preàli. Kao {to je poznato o nekim ~lanovima ove porodice pisano je vi{e puta, ali nikad u celini nije sagledavan ni valorizovan wihov zajedni~ki doprinos ivotu i razvoju Vaqeva, pa i {ire. I pored posedovawa osnovnih saznawa o wima trebalo je dosta truda, napora i vremena da se prikupe svi relevantni podaci o wima, da se to prou~i i sagleda wihov stvarni doprinos. Zbog veze jednog od Jankovih sinova sa nema~kim okupatorom tokom Drugog svetskog rata i drugi su bili zanemareni, a wihove zasluge zaboravqene. Ni to ne sme da nas iznenadi ako se zna da su mnogi na{i sunarodnici skloni da sve stvari ocewuju crno belo. Malo ko ho}e da se potrudi da sve sagleda i adekvatno vrednuje. Zato smo se za ovu priliku opredelili da prikupimo {to vi{e podataka o svakom od wih i da wihov doprinos najpre sagledamo pojedina~no a potom i u celini. Da bi smo tu nameru ostvarili izvr{ili smo uvid u raspoloìvu arhivsku gra|u u Vaqevu i [apcu, stare novine i ~asopise. Konsultovali smo i mnoge kwige i publikacije kako iz tog perioda, tako i ove novije koje govore o tim danima. Razgovarali smo i sa savremenicima nekih od wih i svojski se trudili da dobijemo {to potpuniju i objektivniju sliku o wima.23

Milorad Radoj~i}

Evo portreta svakog od ~lana ove ne naro~ito brojne ali veoma zna~ajne porodice. JANKO BABI] Janko Babi}, ro|en je 1851. godine u [apcu, a ne kako Baji} pi{e 18532, od oca Ilije, bakalina, i majke Marije, doma}ice. U popisu stanovni{tva [apca iz 1862. godine3 za Iliju Babi}a pi{e da je star 45 godina. @iveo je u braku sa suprugom Marom starom 35 godina i sinom Jankom, od 12 godina, te k}erkama Milkom od 17 i An|om, od 6 godina. Imali su ku}u s placem u [apcu i u Dobri}u srez pocerski, okrug {aba~ki, zemqe od dva dana orawa. Wegovi mese~ni prihodi od rada iznosili su 13 talira. Po imawu spadao je u prvu a po prihodima u tre}u klasu. Dakle, ro|en je u trgova~koj porodici, a po{to je imao zemqu u pocerskom Dobri}u pretpostavqamo da mu je otac bio poreklom otuda, mada ne treba iskqu~iti mogu}nost da je tu zemqu dobio putem miraza ili kupio. Osnovnu {kolu i trgova~ki zanat Janko u~io je u rodnom gradu, verovatno u o~evoj trgovini. Drugih podataka o wegovom poreklu, radu i dràwu u mladosti nemamo. Nismo uspeli ni precizno ustanoviti kada se i za{to preselio u Vaqevo. Moè se zakqu~iti da je to bilo po~etkom sedme decenije XIX veka. Zna se samo da je ubrzo po dolasku u ovaj grad otvorio je bakalsko-kolonijalnu radwu i ovde se decenijama uspe{no bavio trgova~kim poslovima. Veoma brzo se afirmisao kao vredan, retko po{ten i ~estit ~ovek, pa je stekao op{te simpatije sugra|ana. Naro~ito je bio popularan kod naroda siroma{nijeg staleà, koji je redovno i na razne na~ine i materijalno pomagao. Svi raspoloìvi podaci pokazuju da je bio veoma vredan i jako preduzimqiv, pa je u ovom gradu stekao solidan imetak. O tome govori i podatak da je neko vreme imao i tri trgovinske radwe bakalsko-kolonijalne robe.4 U svojim radwama drào je veliki asortiman raznovrsne i vrlo kvalitetne robe, sa solidnim cenama5, {to mu je uz brzu i2 3 4 5 24 Baji}, 1993, 5 Peruni~i}, 1967, 327 Vuji}, Radoj~i}, 1996, 54-55 Lazarevi}, 1931, 3

Babi}i iz Vaqeva

qubaznu uslugu donosilo dobar promet. Za wega se tvrdi da je bio jedan od prvih trgovaca koji je u {tampi objavqivao cene najzna~ajnijih roba u svojoj trgovini. Kao human i ~estit gra|anin bio je naviknut da pomaè siroma{ne i na druge na~ine ugroène slojeve, te je godinama davao robu na veresiju. Iako je dobro znao onu ~uvenu maksimu svojih brojnih kolega: Velika veresija gotova propast, ipak zbog mekog srca mnoge nije mogao da odbije da im jo{ samo sad ne da robu na po~ek (Baji} D. 1993: 5). Zbog toga je po~eo da se zaduùje i stvara sve ve}e obaveze. Najpre, je prodao jednu, a zatim i drugu trgova~ku radwu. Tako je morao ponovo da koncentri{e svoje poslovawe na jednu radwu, a potom i woj da po~ne da suàva obim poslovawa. Preduzimao je i mnoge druge mere da bi sa~uvao ste~eni ugled, ali nije uspevao da sa~uva i ste~eni kapital. Vreme je pokazalo da sve to nije bilo dovoqno. Usled velike prezaduènosti re{ewem Prvostepenog suda vaqevskog, broj 29.807, od 12. decembra 1898. godine, otvoren ste~aj nad wegovom pokretnom i nepokretnom imovinom. Pozvani su svi koji imaju {ta da po pravu potraùju da se jave tom sudu do 4. februara slede}e godine.6 Nakon toga pao je pod ste~aj, te je wegova celokupna imovina prodavana po~etkom 1899. godine. Ipak se, po~etkom XX veka, jo{ uvek bavio trgova~kom delatno{}u. Vremenom, ostav{i bez elementarnih sredstava za rad, bio je primoran da potraì zaposlewe u dràvnoj slu`bi. Posledwih desetak godina, uglavnom je, radio kao sudski i op{tinski pisar u Vaqevu. Vaqevski gradona~elnik Me|u osniva~ima Radikalne stranke u vaqevskom kraju bio je i Janko Babi}. I ne samo da je aktivno u~estvovao u radu svoje stranke ve} i zna~ajnoj meri predwa~io u wenom svakodnevnom radu. Redovno je i{ao na wene sastanke i zborove, a povremeno i drào govore koji dolikuju uspe{nom politi~aru i ~estitom ~oveku.7 U svojim istupima o{tro je kritikovao sve nepravilnosti koje je uo~avao i najavqivao energi~an obra~un sa wima kad radikali do|u na vlast. U politi~kom smislu do kraja ivota ostao je nepokolebivo na strani Radikalne stranke. Veoma human i pravdoqubiv uvek je bio spreman da se odazove na svaki poziv za pomo}. êsto je davao i vi{e od sopstvenih mogu}nosti, podnose}i velike a ~esto i nepotrebne materijalne rtve. Kao takav, a uz to bistar i radan, dobro}udan i po{ten mnogima je bio simpati~an. Zato ga6 7 Trgovinski glasnik, Beograd, 1899 Lazarevi}, 193, 3 25

Milorad Radoj~i}

mnogi nisu smatrali strancem u svom gradu, mada su znali da je [ap~nin i dosta voli svoj rodni grad i koristi svaku priliku da ga poseti. Zbog politi~kog opredeqewa i angaòvawa imao je dosta problema i neprilika, a u zna~ajnoj meri trpela mu je osnovna delatnost. Posebno kada su radikali bili u opoziciji. I pored te krize on se nije odricao svojih politi~kih uverewa i nije prestajao da se politi~ki angaùje. Za partijske potrebe davao vi{e novca nego ostali koji su bili boqeg materijalnog stawa. Za razliku od ranijih ustava, Ustav Kraqevine Srbije od 1888. godine lokalnoj samoupravi posvetio je du`nu pa`wu i ~itavo jedno poglavqe. Po wemu Srbija se deli na 15 okruga, okruzi na srezove, a srezovi na op{tine (~lan 5). Op{tine su imale svoju upravu, pa su za vr{ewe op{tinskih poslova obrazovani op{tinski sud, op{tinski odbor i op{tinski zbor. Na osnovu tog Ustava, donet je 1889. godine Zakon o op{tinama, kojim su precizno utvr|eni poslovi navedenih op{tinskih organa. Predsednik op{tine je istovremeno bio predsednik op{tinskog suda koji se ozna~ava kao najvi{a izvr{na vlast u op{tini. Predsednik suda op{tine, kmetovi i kmetovski pomo}nici birani su na dve godine, s pravom da budu ponovo birani. Na op{tinskom zboru gra|ana odrànom 1. marta 1892. godine, ve}inom glasova prisutnih, Janko Babi} je izabran za predsednika vaqevske op{tine. Tom prilikom dobio je 206 glasova a wegov protivkandidat liberal Marjan Bir~anin, tako|e ugledni vaqevski trgovac, samo 44 glasa. Ina~e, do tih izbora je do{lo jer je, februara 1892. godine, tako|e ~uveni trgovac Lazar Laza Lazarevi} podneo ostavku na predsedni~ku du`nost. Me|utim, ostalo je zapam}eno, a kasnije i zapisano, da se neko od prisutnih jo{ na tom zboru javno zapitao: Zar nema Vaqevo domorodaca Vaqevaca koji bi mogli upravqati op{tinom, ve} da uzmemo [ap~anina. On se nije osvrtao na te i sli~ne komentare ve} se rado prihvatao nove funkcije i svih poslova koji su bili u nadle`nosti predsednika op{tine. U op{tini je radio predano, odgovorno i po{teno. Op{tinski odbor pod wegovim predsedavawem odlu~io je da Op{tina napravi osam du}ana preko puta ovda{we gimnazije za izdavawe pod zakup mesarima i piqarima. Tako|e, odlu~eno je da se zemqi{te pred kasarnom izme|u Kolubare, Jadra" i kantara ustupi komandantu puka za podignu}e parka. Poslovi na pravqewu parka na Jadru su ubrzo izvedeni i on je ve} 5. aprila sve~ano otvoren. Vredi pomenuti da je tada{we rukovodstvo Vaqevske op{tine saop{tilo da je Tadi}ev jaz26

Babi}i iz Vaqeva

ispod Lipaka odre|en za kupawe enskih lica i da niko od mu{kih, za vreme kupawa, tuda ne sme prolaziti. 8 Zbog politi~kih trzavica koje su bile dosta rasprostrawene u tada{woj Srbiji, Janko Babi} se nije dugo zadrào na predsedni~kom poloàju. Iako su ga pojedinci gledali kao do|o{a iz [apca wegova popularnost ne samo da nije opadala ve} je izgleda i daqe rasla. Kao dobrog ~oveka, sposobnog privrednika i humanog gra|anina Vaqevci ga, 20. juna 1893. godine, ponovo drugi put izabrali za predsednika gradske op{tine Vaqevo. Shvatili su da je on pogodna li~nost da u op{tini zameni Radovana Lazi}a, Vlajka Tadi}a i druge ~estite qude koji su ranije upravqali vaqevskom op{tinom.9 Nisu se u tome prevarili jer je on bio izuzetno vredan, radan, dobro}udan i po{ten. Zahvaquju}i tom poverewu imao je zadovoqstvo da u predsedni~koj ulozi, 17. avgusta 1893. godine, u Vaqevu do~eka mladog kraqa Aleksandra Obrenovi}a i da mu bude doma}in. Ostalo je zapisano da je 1892. godine bio i predsednik Odbora za izgradwu pruge Vaqevo Zabre`je kod Obrenovca, koja je mnogo doprinela intenzivnijem privrednom i svakom drugom razvoju Vaqeva i okoline. U jesen 1893. godine na molbu Odbora Op{tine vaqevske i wenog predsednika Janka Babi}a u Vaqevskoj gimnaziji otvoren je peti razred, {to zna~i da je po~elo {kolovawe i na vi{em stupwu.10 Usled promene vlasti na dràvnom nivou novoformirana vlast nastavqa da progoni politi~ke protivnike. Brojni su primeri takvih postupaka. Odlukom na~elnika Sreza vaqevskog, sredinom decembra 1893. godine, smewen je sa te du`nosti. Svestan da ni{ta lo{e nije uradio, pa ni bilo kakve propuste po~inio najpre je odbio da preda predsedni~ku du`nost. Tim povodom sreski na~elnik ga ka`wava sa 30 dana zatvora i 12. decembra 1893. godine {aqe andarme u op{tinu da ga uhapse i sprovedu u zatvor. Videv{i da sa wima nema {ale upitao je da li moè da im podnese ostavku. Na to je jedan od wih hitro odgovorio Ako bude ostavke ne}e biti apsa. Tako je Janko Babi} pod pretwom hap{ewa potpisao ostavku na poloàj predsednika vaqevske op{tine11 i umesto u zatvor na izdràvawe kazne oti{ao svojoj ku}i. Ve} 19. decembra 1893. godine odràni su izbori za nove odbornike u Vaqevu.8 9 10 11 Rankovi}, 2003, 22-23 Lazarevi}, 193, 3 Rankovi}, 2003, 22-23 Radoj~i}, 1993, 24 27

Milorad Radoj~i}

Janko porodi~no U ovom gradu na Kolubari, 18. januara 1876. godine, zasnovao je brak sa Jelenom Jelkom, k}erkom Jovana Mi{kovi}a kazanxije iz Vaqeva. Kum na wihovom ven~awu bio je Milan Kova~evi}, poznati kafexija iz Vaqeva i vlasnik ~uvenog restorana Kova~ev han u Te{waru. Za mladu osnovano pretpostavqamo da je bila mira`xinka, jer se on dosta brzo sku}io, pa i za onda{we prilike obogatio. Zna se da je u trenutku smrti Jelka imala samo dve ive sestre Katarinu i Leposavu. Ostalo je zapisano da je Jelka umrla 14. maja 1900. godine u Vaqevu u 43. godini ivota, {to bi trebalo da zna~i da je ro|ena 1857. godine. Weni najbliì su u Trgovinskom glasniku, 24. maja 1900, izrazili zahvalnost gra|anima svih rodova koji svojim mnogobrojnim prisustvom ovaj tu`ni pristup uveli~a{e i milu nam pokojnicu do wene ve~ne ku}e isprati{e a nama neute{nim tugu ublaì{e za nenadoknadnim gubitkom. Posebno su blagodarili dr Miti Nikoli}u, okru`nom lekaru iz Vaqeva u penziji, koji be{e sav svoj trud i znawe upotrebio da bi nam pokojnicu, milu na{u Jelku, od smrti spasao. Sahrawena je na vaqevskom Novom grobqu pored svoje rano preminule dece Milice Mice i Milo{a (1881-1885). U braku sa Jelenom Jelkom Mi{kovi}, doma}icom, imao je osmoro dece (Milo{a, Leposavu, Dragiwu, Milana, Mariju, Marka, Milicu, i Jovana) ali su Vaqevci zapamtili samo wih petoro. Verovalo se da su preostali umrli jo{ dok su bili sasvim mali. Naknadnim proveravawem ustanovqeno je da je postojao sin Milan, ro|en 12. decembra 1879. godine u Vaqevu. Zna se se da je, u trenutku kad mu je majka umrla, bio ~inovnik Beogradske zadruge u Beogradu. On je izgleda ve} tada imao i svoju porodicu, ali po{to je mlad oti{ao iz ovog grada brzo je pao u zaborav. Nije suvi{no podsetiti da je, krajem XIX veka, u Vaqevu iveo i Jankov brat \or|e Babi}, koji je bio mehanxija. Prema zapisu u Mati~noj kwizi ven~anih Crkve vaqevske, \or|e Babi} je ro|en 12. marta 1860. godine u [apcu. Me|utim, zanimqivo je da se u popisu stanovnika [apca iz 1862. godine ne pomiwe. Dana 8. septembra 1888. godine u Sremskoj Mitrovici sklopio je brak sa Juditom Vanseni iz tog grada, od oca Jozefa, kr~mara, i majke Marije, kr~marke. Zanimqivo je da je kum na wihovom ven~awu bio Mihailo Mika Bogatin~evi} ([abac, 13. januar 1847 Beograd 15. april 1897), trgovac, veleposednik, oficir i politi~ar, koji se posebno istakao u srpsko-turskim i srpsko-bugarskim ratovima sredinom druge polovine XIX veka. Bio je oèwen k}erkom Milana Danilovi}a, a unukom kneza Pavla Danilovi}a. @iveo je na Ubu, gde je biran za predsednika ubske op{tine i narodnog poslanika.28

Babi}i iz Vaqeva

Janko Babi} preminuo je 27. januara 1915. godine u Vaqevu. Dakle, samo tri dana po smrti k}eri dr Dragiwe. Svi su izgledi da nije mogao da preàli preranu smrt svoje k}eri. U mati~noj kwizi umrlih Crkve vaqevske pi{e da je u to vreme bio pisar suda, da je umro 62. godini, da je bio udovac, da je preminuo od pegavog tifusa i da je sutradan sahrawen. Dr DRAGIWA BABI] Dragiwa Draga Babi}, ro|ena je 3. oktobra 1886. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu i niù gimnaziju u~ila je u mestu ro|ewa. Vi{e razrede gimnazije zavr{ila je u Beogradu 1906. godine, uvek kao najboqa u~enica.12 Bila je dobar |ak i skromna. Na predlog dr Selimira \or|evi}a, okru`nog fizikusa i uglednog zdravstvenog radnika, op{tina Vaqevo izabrala je 1906. godine za svog blagodejanca na studijama medicine. Na taj na~in sru{ena je dotada{wa zastarela tradicija nepoverewa prema enskoj omladini. Kao pitomac vaqevske op{tine zapo~ela je studije medicine u Cirihu (1907). Ubrzo, potom, napu{ta ovaj {vajcarski grad da bi studije medicine nastavila i zavr{ila u Berlinu, 9/22. decembra 1911,13 gde je promovisana za doktora celokupnog lekarstva sa najve}im ocenom (egregeria). Tako je postala prva Srpkiwa koja je zavr{ila studije medicine na Berlinskom univerzitetu. Prema pisawu Budimira Pavlovi}a medicinu je zavr{ila u Bernu u [vajcarskoj.14 O~igledno zadovoqni wenim znawem i radom profesori su joj ponudili radno mesto. Bila je po~astvovana tim predlogom, ali ipak nije poslu{ala savete svojih profesora da se ne vra}a u Srbiju. Nije pomoglo ni dokazivawe da je u Srbiji o~ekuje teàk ivot, nepoverewe i naporan rad, a i da je rat sa Turskom na pomolu. Zahvalila se i odbila primamqive ponude za radno angaòvawe na mati~nom fakultetu. Tim povodom je izjavila: Svakom po{tenom ~oveku je sada mesto u Srpskoj vojsci. 1512 13 14 15 Mitra{inovi}, 1996, 53-54 Rankovi}, 2002, 55 Pavlovi}, 2002, 180 Rankovi}, 2002, 53 29

Milorad Radoj~i}

Po dolasku u Vaqevu najpre je bila pomo}ni lekar (lekarski pomo}nik) u Okru`noj bolnici. Nakon poloènog dràvnog ispita zapo{qava se kao op{tinski lekar u Vaqevu i zapo~iwe svoju kratkotrajnu, ali blistavu lekarsku karijeru. Mnogi stariji Vaqevci rado su je se se}ali kako je sa odu{evqewem radila ovaj visoko humani posao. Od ranog jutra do kasno u no} bila je na poslu u bolnici ili kod svojih privatnih bolesnika. Do kraja idealista ona je svoj poziv gledala ~ovekoqubivo, a svoju du`nost vr{ila je prema sirotiwi besplatno.16 Vojni lekar Tokom balkanskih ratova (1912-1913), po nare|ewu Ministarstva vojnog, postavqena je za upravnika Rezervne vojne bolnice, koja je bila stacionirana u biv{oj Okru`noj gra|anskoj bolnici u Vaqevu. Usled nedostatka stru~nih kadrova i ratnih okolnosti radila je kao jedini lekar, pa je skoro sav stru~ni posao pao na wena nejaka i jo{ uvek nedovoqno iskusna ple}a. Do~ekivala je, previjala i le~ila rawenike i obolele, savetovala i podu~avala dobrovoqne bolni~arke, klonule te{ila i hrabrila. Istovremeno, obavqala je du`nost op{tinskog i sreskog lekara, rade}i bukvalno od zore do kasno u no}. înila je sve to uz mnogo napora i uz brojna odricawa, ne razmi{qaju}i o mogu}im negativnim posledicama. Posle prve okupacije Vaqeva u Prvom svetskom ratu, me|u posledwima je po nare|ewu pretpostavqenih, sa vojskom i mnogobrojnim gra|anstvom napustila rodni grad i povla~ila se ispred daleko brojnijeg i tehni~ki nadmo}nijeg protivnika. Ubrzo je postavqena za upravnika Okru`ne bolnice u Pirotu.17 Me|utim, posle prvog oslobo|ewa Vaqeva i izvojevane pobede u Kolubarskoj bici vra}a se u rodni grad, u kome je ostalo zarobqeno skoro {ezdeset hiqada austrougarskih vojnika, da bi pomogla svojim sugra|anima. Austrougarski vojnici su bili stra{no va{qivi, i prema pisawu vojnog istori~ara Isidora \ukovi}a, postali glavni prenosioci va{iju, koje su izazvale pegavi tifus.18 Ubrzo potom, on zahvata ne samo na{e vojnike, ve} i wihove rawene i obolele ratne drugove, a preko wih, i civilno stanovni{tvo u Vaqevu i okolini. Potom se ona {iri i na druga mesta i gradove u Srbiji i dobija obele`ja nezapam}ene epidemije. Cela varo{ je postala bolnica, gde je tada umiralo na sto16 Divqanovi}, 1965, 12 17 Kastratovi}, 2004, 327 18 \ukovi}, 2006, 29 30

Babi}i iz Vaqeva

tine qudi dnevno. Ra~una se da je tada u Vaqevu umrlo, pored velikog broja me{tana, i tri hiqade vojnika. Svi koji su imali bilo kakvih mogu}nosti gledali su da {to pre napuste ovo mesto strave i uàsa. Sve kasarne, {kole, hoteli, kafane, magacini, i poneka ku}a, bili su rekvirirani i u wih su sme{tani oboleli i raweni. Dr Dragiwa Babi} je tr~ala od jednog do drugog mesta i le~ila rawene i obolele vojnike, ali i od ku}e do ku}e civila zaraènih tifusom. Kako se oskudevalo i u lekovima i u sanitetskom materijalu nastojala da ih bar ute{i i da im koliko je mogu}e ublaì bol. To {to su ona, dr Selimir \or|evi}, dr Pavle Vojteh i jo{ neke wene kolege uradile tih dana u ovom gradu grani~i se sa najve}im juna{tvom. Taj wen predan i stru~ni rad nije mogao ostati nezapaèn te je postala veoma popularna u gradu na Kolubari i mnogi su u woj gledali spas za nevoqe u kojima su se na{li. Tada oboleti od tifusa zna~ilo je biti osu|en na smrt. Prva lekarska rtva pegavca Prema svedo~ewu sredwo{kolskog profesora, pisca i javnog radnika Milorada \eri}a (Vaqevo, 23. oktobra 1892. Beograd, 6. januara 1942) u mnogim vaqevskim ku}ama svi su bili bolesni i ~esto niko od uku}ana nije nikome mogao pomo}i. Dolaze}i u takve domove ona je za wih obavqala najraznovrsnije poslove, pa i drva donosila i loìla vatru da bi ogrejala promrzle bolesnike. To se jednog dana desilo i sa wim, pa je tim povodom zabeleìo: Nikad me u ivotu u tolikoj meri nije dirnula dobrota.19 Wu nije upla{ila ni opaka bolest, ni wene brojne kobne posledice. Vukla ju je lekarska etika i ose}aj du`nosti da pomogne bolesnima i nemo}nima. Svesno je u{la u vrtlog smrti. Prilikom jednog od svojih tada{wih susreta sa \eri}em ispri~ala mu je da je prethodnog dana u svojoj kosi na{la belu va{ i da }e se verovatno i sama sigurno razboleti20 od pegavog tifusa, ali se nije predavala ve} je i daqe tr~ala od jednog do drugog bolesnika. I zaista, samo posle nekoliko dana, pala je u postequ iz koje se vi{e nikad nije podigla. Izdahnula je 24. januara 1915. godine u Vaqevu.21 Tako je postala prva rtva me|u lekarima u Vaqevu.22 U mati~noj kwizi umrlih19 20 21 22 \eri}, 1926, 97-100 Divqanovi}, 1965, 12 Suboti}, 1922, 11-12 Pavlovi}, 2002, 180 31

Milorad Radoj~i}

Crkve vaqevske upisano je da je bila lekarska pomo}nica Vaqevske okru`ne bolnice, da je Srpkiwa pravoslavne vere, da je umrla 24. januara/6. februara 1915. godine u 27 godini ivota od pegavog tifusa i da je sahrawena sutradan. Podatke treba prihvati uslovno zbog nedovoqne obave{tenosti mesnog paroha i nemawa vremena da upisano proveri. Wen program masovne dezinfekcije i depedikulacije Vaqeva i celokupnog stanovni{tva sprovela je francuska sanitetska misija. Naàlost, ona nije do~ekala da vidi rezultate svog rada. Po prirodi krhka i ne`na, iznurena danono}nim radom i psihi~ki dotu~ena le~ewem beznade`nih bolesnika, nije se ni sama mogla odupreti toj opakoj bolesti. Kao {to smo ve} pomenuli od tuge za prerano umrlom k}erkom, porodi~nom miqenicom i velikom nadom, tri dana kasnije, 27. januara 1915. godine, preminuo je i wen otac Janko Babi}. Dr Dragiwa Draga Babi} odlikovana je Ordenom sv. Save IV reda 1913. godine. Mada je umrla veoma mlada, ona sa dr Dragom Qo~i} zauzima veoma vidno mesto me|u enama lekarima u istoriji srpskog vojnog saniteta. Da podsetimo da je, tih dana u Vaqevu, od pegavog tifusa umrla dobrovoqna bolni~arka Nade`da Petrovi}, poznata srpska slikarka. MARKO BABI] Marko Babi} rodio se 24. aprila, odnosno 7. maja 1889. godine u Vaqevu, kao {esto dete svojih roditeqa. Kuma na wegovom kr{tewu bila je Milesa, k}i Stevana Kova~evi}a, obu}ara iz Vaqeva. Nema pisanih podataka o wegovom {kolovawu i zavr{enom obrazovawu. Izgleda da {kolske obaveze nije mnogo voleo i da nije imao nekih kvalifikacija. Poznato je da se uglavnom bavio ugostiteqskom delatno{}u. Obi~no se predstavqao kao hotelijer, po{to je drào pod zakup neke od postoje}ih hotela u Vaqevu, mada je ~esto imao i po neku kafanu ili kakav drugi ugostiteqski objekat. Po ugledu na svog oca bio je politi~ki angaòvan. Zna se da je bio ~lan Jugoslovenske nacionalne stranke, ~ije {ef bio general Petar @ivkovi}, predsednik vlade u vreme {estojanuarske diktature, i Jugoslovenske radikalne zajednice. Vaìo je za jednu od istaknutijih politi~kih li~nosti u svakoj od wih na lokalnom nivou. Uspe{an ugostiteq i hotelijer Nema pisanih podataka o tome kada je, gde i kako Marko Babi} po~eo da se bavi ugostiteqstvom. Poznato je da je tridesetih godina pro{log veka vodio Grand hotel u Vaqevu, koji je smatran elitnim ugostiteqskim32

Babi}i iz Vaqeva

Hotel Sekuli} koji je Marko drào u zakup

objektom u ovom gradu. Za tako visoku kategorizaciju nesumwivo najve}e zasluge pripadaju ba{ wemu i wegovom osobqu, jer je drào prvoklasnu kuhiwu, dobru muziku i solidan personal. Uz to, povremeno, u wemu je organizovao bioskopske i pozori{ne predstave i sli~ne priredbe. Me|u prvima uveo je sve~ane ru~kove za boqe stoje}e porodice lekara, advokata, sudija, inèwera i drugih intelektualaca ali i bogatih trgovaca, industrijalaca, imu}nih zanatlija i drugih. U wegovo vreme ovaj hotel imao je i svoje stalne abonirce, a u wemu su odràvane i skup{tine raznih dru{tava i udruèwa, esnafske i druge slave, po neki boks me~ i drugi zna~ajni skupovi gra|ana ne samo Vaqeva i okoline, ve} i {ire. Zahvaquju}i svojim ~estim putovawima u inostranstvo i saznawima do kojih je dolazio u kontaktima sa gostima nastojao je da stalno ne{to mewa i uvodi izvesne novine u svoje poslovawe. Na wegovu inicijativu pred Grand hotelom otvorena je stalna taksi stanica, deùrali fijakeristi, nosa~i itd. Nabavio je i dva automobila sa po osam sedi{ta koja su bila na usluzi hotelskim gostima, a kori{}ena su i za odràvawe nekih me|ugradskih veza.23 Posebno je zanimqivo da su te automobile koristili, osim gostiju, i drugi zainteresovani iz grada, pa su se oni mogli sresti na linijama Beograd Vaqevo, Vaqevo Koviqa~a i sli~no.23 Filipovi}, 2006, 15-23 33

Milorad Radoj~i}

Potom je neko vreme drào ~uvenu kafanu Gradski podrum u Vaqevu, Ulica vojvode Mi{i}a broj 27, od koje je stvorio renomirani ugostiteqski lokal. Prvobitno tu su bili i neki du}ani, koje je poru{io i od tog prostora napravio jedinstvenu celinu koju je lepo uredio i solidno opremio. Na vidnom mestu ispred objekta postavio je kavez sa papagajem, zvanim Zora koji je znao da govori i hteo da komunicira sa prolaznicima, pa je to bila prava senzacija. U maju 1935. godine zakupio je biv{i Hotel Sekuli}, koji je ubrzo promenio ime u Hotel Brankovina u Vaqevu, po kafani koja ranije bila na tom mestu.24 Tu je, u posebnoj salici, instalirao radio aparat; na spratu otvorio mini biblioteku za goste, a u velikoj sali kad nije bilo igranki, zabava i koncerata organizovao je povremeno bioskopske predstave.25 Sve do zavr{etka Drugog svetskog rata ovaj hotel je uspe{no radio i bio jedno od najreprezentativnijih mesta u gradu. Imaju}i sve to u vidu, wegovu lokaciju i opremqenost Nemci su ga delom koristili za potrebe svoje vojske tokom rata. Mada je Babi} bio predsednik op{tine nekoliko meseci pred oslobo|ewe ovaj hotel po~eli su koristili i ~lanovi Srpskog dobrovoqa~kog korpusa i nema~ka policijska organizacija tre}e odeqewe slu`be sigurnosti. Zbog toga su sredinom septembra 1944. godine, u okviru borbe za kona~no oslobo|ewe Vaqeva, oko ovog objekta vo|ene estoke borbe i on je pretrpeo veliku {tetu. I pored rasprostrawenog uverewa o dobrom poslovawu ovog hotela, Borislav Bora Vuji}, hroni~ar starog Vaqeva, smatra da je Marko Babi} ugostiteqstvo veoma uspe{no vodio, ali da u hotelu Brankovini, kao po nekom usudu, poput wegovih ranijih vlasnika i zakupaca, nije mnogo u~inio. U tri navrata vaqevski gradona~elnik Po ugledu na oca i sam je najpre bio aktivan ~lan Radikalne stranke, a nakon dono{ewa akata o zabrani KPJ, 6. januara 1929. godine, pri{ao je Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci. Kao wen ~lan, 20. jula 1932, biran je za odbornika, a ne{to kasnije i zamenika predsednika vaqevske op{tine. Posle prerane smrti dugogodi{weg predsednika vaqevske op{tine Koste Kokana Todorovi}a, tako|e poznatog vaqevskog ugostiteqa, 30. decembra 1934. godine, koji je za sobom ostavio trag po{tenog i savesnog radnika na op{tenarodnim stvarima, u ime24 Baji}, 1995, 75 25 Vuji}, Radoj~i}, 1996, 56-57 34

Babi}i iz Vaqeva

svoje, suda i odbora, kao i op{tinskih ~inovnika, sa prozora op{tinske sudnice oprostio se od wega kao dugogodi{weg odbornika, kmeta i vi{egodi{weg predsednika.26 Marko Babi} je zamewivao obolelog, a potom i preminulog predsednika Todorovi}a. Za novog predsednika Vaqevske op{tine, postavqen je 7. marta 1934. godine. Iste godine, 12. decembra, kao predsednik op{tine predvodio poklonstvenu povorku od oko 300 Vaqevaca i Vaqevki, koji su zasebnim vozom putovali u Topolu da se na Oplencu poklone grobu blaènopokojnog kraqa Aleksandra I Ujediniteqa. Tokom januara 1935. godine Marko Babi} izabran je i u Upravni odbor novoosnovanog Udruèwa prijateqa Velike Britanije i Amerike u Vaqevu. Pod wegovim patronatom pripremqen je buxet grada Vaqeva za 1935. godine, a tim povodom Glas Vaqeva podsetio je svoje ~itaoce da ni{ta nema od obe}ane elektrifikacije i vodovoda.27 Re{ewem bana Drinske banovine iz Sarajeva 22. avgusta 1935. godine smewena je gradska uprava u Vaqevu na ~elu sa dotada{wim predsednikom Markom Babi}em. Ve}, 1. septembra 1935. godine, postavqena je nova gradska uprava predvo|ena Aleksandrom O. Lomi}em, sreskim na~elnikom u penziji. @ivot u gradu je nastavqen uobi~ajenom dinamikom. Po~etkom aprila 1941. godine ponovo se na{ao na du`nosti predsednika vaqevske op{tine, ali je nejasno od kada i kako, pa je u tom svojstvu 14. aprila 1941. godine, sa malom grupom gra|ana, sa~ekao i pozdravio prethodnicu nema~kih snaga koje su okupirale Vaqevo. U toj grupi sa wim bili su op{tinski kwigovo|a Jovan Berni, policijski pisar Qubomir Selakovi} i jo{ nekolicina gra|ana.28 Tada, ta~nije 28. maja 1941. godine, Op{tina grada Vaqevo brojala 10.423 stanovnika, od ~ega je bilo 5.157 mu{karaca i 5.266 ena. Vaqevo je tada imalo 2.025 prizemnih ku}a, 133 ku}e na sprat, dakle ukupno 2.347 stanova i 486 zanatskih, ugostiteqskih trgovinskih i drugih radwi. Ve} polovinom maja 1941. godine Poreska uprava u Vaqevu obnovila je svoj rad i uputila poziv poreskim obveznicima da odmah udovoqe svojoj poreskoj du`nosti i izvr{e uplatu dospelih taksa i dràvne tro{arine. U slu~aju neispuwavawa obaveza zapre}eno je egzekutivnim postupkom, pa je Marko Babi} naredio da se to uz upotrebu dobo{a javno obnaroduje, 17. maja 1941. godine.29 Pomogao je26 27 28 29 Savi}, 1935, 3-5 Rankovi}, 2003, 28 Jovanovi}, 1990, 29; Jevti}, 1974, 10; Radoji~i}, 1996, 227-228 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (MIAV), fond: Op{tina grada Vaqevo (OGV), 1941, kut. 210 35

Milorad Radoj~i}

organizovawe posebnog odbora za izbeglice, ~ijim je radom neposredno rukovodio, i na druge na~ine pomagao normalno funkcionisawe gradske uprave i blisko sara|ivao sa okupatorom. Borci Posavskog partizanskog odreda zarobili su ga 21. avgusta 1941. godine u slu`benom automobilu na putu Obrenovac Vaqevo, u ataru sela Stubline kod Obrenovca.30 Pri sprovo|ewu u {tab Vaqevskog partizanskog odreda, pod nepoznatim okolnostima, uspeo je da im pobegne31. Zna se da je ve} 11. septembra 1941. predsedavao VIII redovnom sednicom Gradskog ve}a Op{tine grada Vaqeva i da je referisao o svom zarobqavawu od komunista, a potom se razgovaralo i o zakupu kafane, uvo|ewu vanrednog op{tinskog kuluka, odobrewu {kolskog buxeta, molbama op{tinskih ~inovnika za pomo}, zakupu gostionice Central za nema~ku vojsku i pomo}i za odelo i ishranu slu`benika dràvna policijske straè i predstojbni{tva policije.32 Ne zna se ~ijom je naredbom i na koji na~in smewen sa du`nosti predsednika vaqevske op{tine po~etkom 1942. godine. Prema nekim izvorima on je smewen i ranije, i da je novembra 1941. godine postavqena je nova uprava. Predsednik je bio trgovac Boìdar Lukovi}, a potpredsednik Vukoman Trifunovi}, kwigovo|a Vaqevske pivare. Rad nove uprave bio je prevashodno usmeren na normalizaciju ivota u gradu obezbe|ivawem prehrambenih artikala, zbriwavawe izbeglica, nabavku ogreva i sli~no.33 Me|utim, zna se da okupatorska vlast u Vaqevu nije bila zadovoqna radom Gradskog ve}a Op{tine grada Vaqeva i da je Okru`no na~elstvo u Vaqevu, posle godinu i po dana, od smene Marka Babi}a, donelo re{ewe pov. br. 2.229 od 1. jula 1943. godine o smeni dotada{we op{tinske uprave i Gradskog ve}a i postavqawu nove op{tinske uprave. Tako je, po tre}i put, za predsednika vaqevske op{tine postavqen Marko J. Babi}34, a za potpredsednika je imenovan trgovac Boìdar Mati}. Tim povodom, 1. jula 1943. godine odràna je vanredna sednica Gradskog ve}a u novom sastavu, kojom je predsedavao okru`ni na~elnik Dragomir Luki}a a bili su prisutni i pomo}nik okru`nog na~elnika Mali{a Uro{evi} i predstojnik Gradske policije S. [ter. Potom su novoizabrani odbornici poloìli zakletvu a Babi} je kao30 Jevti}, 1974, 471 31 Zbornik dokumenata o narodnooslobodila~kom ratu jugoslovenskih naroda, Vojno-istorijski institut, Beograd, 1949, tom 1, 99-100 32 MIAV, OGV, 1941, kut. 210 33 Rankovi}, 2003, 30 34 MIAV, OGV, 1943, kut. 216 36

Babi}i iz Vaqeva

najva`nije zadatke apostrofirao ishranu stanovni{tva i obezbe|ewe ogreva, nagla{avaju}i da je svestan svih te{ko}a na koje }e nai}i u svome radu i izjavio da ne}e prezati ni od kakvih napora.35 Ve} na sednici Gradskog ve}a od 12. jula 1943. godine izloìo je glavne ciqeve i smernice svoga budu}eg rada i obavestio odbornike da se zainteresovao za hap{ewe gra|ana Vaqeva od strane okupacione vlasti i da }e uloìti napore da se isti oslobode. Tom prilikom formirana je Radna ~eta Nacionalne slu`be za obnovu Srbije radi obavqawa gra|evinskih i drugih radova. Istovremeno, formiran je Socijalni fond, odre|en doprinos gra|ana za wega i izabrano osam odbora sastavqenih od gradskih ve}nika, a Babi} je po funkciji bio u Aprovizacionom fondu.36 Na sednici Gradskog ve}a, odrànoj 1. avgusta 1943. godine po nalogu Dragomira Luki}a, okru`nog na~elnika, Babi} je obavestio prisutne da okupator traì 200 talaca iz grada Vaqeva jer je grupa qudi predvo|ena Nikolom Kalabi}em u{la u Vaqevsku Kamenicu i razoruàla tamo{we oruàne organe Srpske dràvne straè, odvela ih sa sobom i odnela oru`je i druge stvari sa kojima su raspolagali. Tim povodom obavestio je prisutne da okru`ni na~elnik predlaè da se odrede qudi koji }e razgovarati sa Kalabi}em da to ne bi i ubudu}e ~inio. Babi} je imao druge predloge i posle rasprave, Gradsko ve}e Op{tine grada Vaqeva je prihvatilo wegove predloge i zakqu~ilo da ne treba da daje taoce za one slu~ajeve koji se de{avaju van podru~ja Op{tine grada Vaqeva; da ne moè da na|e pogodne li~nosti za pregovore sa Kalabi}em i da se kod okru`nog na~elnika urgira da organi javne bezbednosti savesno obavqaju svoju du`nost.37 Shodno uputstvima Predsednika vlade generala Milana Nedi}a Gradsko poglavarstvo u Vaqevo predloìlo je da zadrè obveznici nacionalne slu`be za obnovu Srbiju. Gradsko ve}e, pod predsedni{tvom Babi}a, na sednici od 27. novembra 1943. odlu~ilo je da Op{tina grada Vaqeva uposli obveznike za gra|evinske i druge radove u svojoj reìji. Zaposlewe }e trajati od 15. novembra 1943. do 1. aprila 1944. godine s tim da }e se za svaki radni ~as jednog obveznika pla}ati 12 dinara.3835 36 37 38 Isto, isto, kut. 210, Zapisnik sa sednica Gradskog ve}a, str. 123 Isto, isto, kut. 210 Jovanovi}, 2002, 185-187 MIAV, OGV, 1944, kut. 219 37

Milorad Radoj~i}

Sednice Gradskog ve}a odràvane su redovno, a Marko Babi}, kao predsedavaju}i nastojao je da sledi politiku predsednika Vlade nacionalnog spasa i realizuje sve teku}e aktivnosti. O tome svedo~i telegram koji je uputio generalu Milanu Nedi}u: Povodom trogodi{wice Vlade 'narodnog spasa', na ~ijem ~elu stojite, u ime moje i gra|ana Vaqeva, izjavqujemo da ste za sve ovo vreme bili ~uvar nacionalne savesti i svim silama radili na spasavawu i o~uvawu srpskog naroda, koji snaàn i ujediwen do~ekuje svoga kraqa.39 Kao predsednik op{tine organizovao je i otvorio veliki narodni zbor 6. septembra 1943. godine na Vaqevskoj pijaci. Pored wega tom prilikom su govorili: okru`ni na~elnik Dragomir Luki}, sve{tenik Vojislav Stepanovi}, advokat Mihailo Jevti} Kajle, dr Radomir Raca Stefanovi} i jo{ 13 govornika iz redova predsednika op{tina u vaqevskom okrugu, zemqoradnika, radnika, studenata, trgovaca i drugih. Svi su bili jednodu{ni u osudi komunisti~ke odmetni~ke aktivnosti i pruìli bezrezervnu podr{ku generalu Nedi}u, {to je posebno bilo izraèno u telegramu koji je sa zbora upu}en predsedniku Vlade Srbije.40 Po ugledu na svog oca, ali i druge ~lanove porodice Marko Babi} je bio i human ~ovek. Povodom svoje krsne slave Svetog Nikole, skoro redovno je delio izvesnu sumu novca za pomo} siroma{nim u~enicima. Me|utim, u~estvovao je i u dono{ewu nekih odluka koje su podràvale saradwu sa Nemcima i wihovim saradnicima. Tako je navodno optuìo grupu poqskih Jevreja, koji su kao muzi~ari svirali u wegovom hotelu, pa su oni streqani sredinom 1941. godine kod Novog grobqa u Vaqevu. U oktobru 1944. godine dolazi do konstituisawa privremenih organa nove vlasti, pa samim tim ponovo prestaje wegov mandat. Po re~ima sada pokojnog Branislava Branka Lome, pravnika u penziji iz Vaqeva, Marko Babi} bio je bistar, radan i dobar organizator. U politi~kom pogledu bio je nesiguran u sebe i priklawao se svakoj vlasti. Druìo se sa nekim poznatim vaqevskim kockarima pa se pretpostavqa da se i sam kockao. Nije imao prisnijih prijateqa. Neslavno je zavr{io U prole}e 1945. je uhap{en i optuèn {to je sa~ekao Nemce 1941. godine, tere}en je i za rad u op{tini pod okupacijom, organizovawe prinudnog rada, sakupqawe kontribucije i druga dela. Posebno je op39 Jovanovi}, 2001, 179 40 MIAV, OGV, 1941, kut. 210 38

Babi}i iz Vaqeva

tuèn da je kriv: 1) {to je za vreme okupacije kao predsednik op{tine Vaqevo, zakidao od naroda artikle za ivotne namirnice (kao bra{no, {e}er, zejtin i drugo) i davao ih neprijatequ; 2) {to je jula 1941. godine predloìo Nemcima da se me|u 18 lica predvi|enih za streqawa na|u i ~etiri brata Jevrejina, koji su kao muzi~ari radili kod wega; 3) da je bio intimni prijateq {efa Gestapoa Sajdla i nekih ~etni~kih i dobrovoqa~kih funkcionera i 4) {to je pred oslobo|ewe Vaqeva izdejstvovao ve}u koli~inu oru`ja i municije za borbu protiv narodnooslobodila~kog pokreta. Presudom Vojnog suda Vaqevske vojne oblasti br. 493/45. i 20/46, od 13. juna 1946. godine i Zakqu~kom SNS Vaqevo br. 20/46, prvo je osu|en na kaznu smrti streqawem, trajan gubitak gra|anskih prava i 100% konfiskaciju imovine.41 Po{to se alio na tu presudu ona mu je preina~ena na kaznu zatvora u trajawu od 20 godina strogog zatvora sa prinudnim radom i 5 godina gubitka gra|anskih ~asti. Umro je 5. oktobra 1949. godine u Kazneno-popravnom domu Sremska Mitrovica.42 Kao saradniku okupatora, 26. januara 1946. godine, konfiskovan je i bioskop Brankovina (kasnije bioskop Sindikat u Vaqevu) u vrednosti od 80.000 dinara i ostale pokretne stvari u vrednosti od 33.215 dinara. Zanimqivo je da bioskop Brankovina nije radio u dane nema~ke okupacije, po{to je vlasnik je bioskopsku opremu demontirao, i do 5. novembra 1945, skrivao u svojoj ku}i. Dakle, ni ~iwenica da ta oprema nije bila ni na koji na~in u funkciji okupatora, nije smetala novim vlastima da i wu konfiskuje. Kompletan inventar oduzete opreme sa~iwen je 1. februara 1946. Potom je tu opremu preuzeo, osposobio i dokompletirao, Mesni odbor sindikata Vaqeva i u prostorijama biv. bioskopa Brankovina obrazovao Radni~ki dom kulture.43 Bio je oèwen Angelinom, ro|enom 20. maja 1891. godine u Ka~waku. Po mi{qewu nekih starijih iteqa Vaqeva ona je po narodnosti bila Nemica, a do udaje radila je kao sobarica. Ispredane su i razne pri~e o wenom predbra~nom ivotu. Tvrdilo se da je imala velikog uticaja na svog supruga. Nije suvi{no podsetiti da je prema podacima Narodnog sreskog suda u Vaqevu, Angelina imala i deo sopstvene imovine koji nije konfiskovan, a po wihovoj proceni, bio je dovoqan za weno izdràvawe.44 U braku nisu imali poroda. Ina~e, Marko Babi}41 42 43 44 Radi}, 2002, 59, 194 Vuji}, Radoj~i}, 1996, 56-57 Radi}, 2001, 109-110 Isto, 109. 39

Milorad Radoj~i}

je bio veoma debeo ~ovek, a po svedo~ewu Borislava Bore Vuji}a, hroni~ara starog Vaqeva, posle kasapina Mitra Prqevi}a, bio je to najdebqi ~ovek u ovom gradu.45 JOVAN BABI] Najmla|i Jankov sin i osmo dete, Jovan Babi}, rodio se 1. maja 1892. godine u Vaqevu. U Leksikonu pisaca Jugoslavije (str. 115) pogre{no pi{e da mu je Janko bio o~uh. Krstila ga je Mileva Kova~evi} iz Vaqeva, a ~inodejstvovao je @ivota Milovanovi}, potowi Iguman Metodije. Po{to mu je majka rano umrla pod ~ijim starawem zavr{io prvi razred osnovne {kole u mestu ro|ewa. Zatim se preme{ta kod sestre i zeta Marije i Petra Tadi}a u Beograd, gde u Terazijskoj osnovnoj {koli, 1902. godine, zavr{ava preostale razrede. Prema pisawu vi{e autora posle zavr{etka prva tri razreda gimnazije u Beogradu prelazi u Vaqevsku gimnaziju. Kako ovde nije bilo sedmog i osmog razreda Gimnazije to daqe {kolovawe ponovo nastavqa u Prvoj mu{koj beogradskoj gimnaziji, gde je 1911. godine poloìo i veliku maturu, mada ima podataka da je gimnaziju u~io i u Gruì.46 Gde god da je u~io uvek je bio me|u najboqim u~enicima svoje generacije. Upisao je studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali je ne{to duè studirao, ometan balkanskim i Prvim svetskim ratom. Vojni rok je sluìo u \a~koj ~eti u Skopqu, od 1. septembra, do 1. novembra 1914. godine. Aktivno je u~estvovao u ratovima od 1914. do 1919. godine, najpre kao pripadnik \a~kog bataqona 1300 kaplara, a potom kao rezervni oficir u VIII pe{adijskom puku prvog poziva. Ostavio je dosta pisanih svedo~ewa o tim ratnim strahotama, kao {to su: Zapisi od rata 1914-1918, Sa Timoka na Dunav, Suvoborski dani, Se}awe na Skopski |a~ki bataqon 1914. godine i drugi. Tokom tih ratnih dana pri~iwena mu je velika materijalna {teta. Nadle`nima je prijavio {tetu u iznosu od 22.210 dinara. Dosu|ena mu je {teta u iznosu od 16.000 dinara ili 72,04%, od podnetog zahteva.47

45 Filipovi}, 2006, 15-23 46 Bujas, 2004, 329 47 Isi}, 1996, 59 40

Babi}i iz Vaqeva

Ugledni prosvetni radenik Slu`bovawe je zapo~eo kao privremeni predmetni u~iteq u Vaqevu 1919. godine. Po{to je diplomirao slede}e godine postavqen je za suplenta, a nakon poloènog profesorskog ispita 1922. godine, i za profesora Vaqevske gimnazije. Od osnivawa Sredwe poqoprivredne {kole predavao je i u woj, a od 1923. bio je i profesor u Trgova~koj {koli Vaqevske trgova~ke omladine. O wemu kao gimnazijskom profesoru, Mihailo Petrovi} Mingej ro|enom u Vaqevu 1907 (umro u Beogradu, 1991), u~iteq, poznati {kolski radenik i publicista, pored ostalog je napisao: Srpski nam je predavao Jovan Jova Babi}. Wegova predavawa su bila dosta interesantna, a naro~ito ona o narodnoj poeziji koja smo marqivo i stenografski hvatali dok je predavao. Na wegov podstrek sad smo po~eli vi{e da ~itamo razne kwige, mnogi smo se pretplatili na omladinski ~asopis Venac u kome smo s vremena na vreme nalazili i neke wegove radove. Bio je to prvi pisac koga smo videli uìvo. 48 Opisuju}i svoje {kolovawe u Vaqevskoj gimnaziji, nastavnik i tako|e poznati {kolski poslenik, Mladen Petroni} isti~e49 da je Vaqevska gimnazija posle Prvog svetskog rata imala vi{e dobrih profesora. Me|u wima isticalo se nekoliko, od kojih je najizrazitiji bio Jovan Babi}, profesor srpskog jezika i kwièvnosti. On je kao nadahnuti poznavalac lepote jezika i kwièvnog izraza, uìvao ugled i po{tovawe u~enika. Predavao je u~enicima svih uzrasta. Za sve je bio podjednako pristupa~an, zanimqiv i dopadqiv. Razumqivo je do~aravao materiju slu{aocima, pa su mnoge stvari na ~asovima bile vrlo jasno i lako usvajane. Wegov stil rada uop{te odvajao se od stila drugih. Lako}a i spontanost wegovog kwièvnog jezika pri~iwavala je uìvawe. Wegova govorna dikcija, sa proznim kwièvnim naglaskom, privla~ila je osobitu pa`wu i pobu|ivala svestrani interes u~enika. Za vreme slu`bovawa u rodnom gradu Jovan Babi} bio je vi{egodi{wi predsednik Zanatlijskog peva~kog dru{tva îka Quba, sekretar Odbora za narodno prosve}ivawe i sekretar Narodnog univerziteta. Dvadesetih godina pro{log veka, ovaj agilni prosvetni i kulturni radnik, u sve~anoj sali Vaqevske gimnazije, u okviru rada Narodnog univerziteta u Vaqevu odrào je vi{e zanimqivih preduze}a iz kwièvnosti, kao {to su: Slovenci i wihova kwièvnost, Strani pisci i wihovo interesovawe za na{u narodnu poeziju, Dubrovnik i wegova kwièvnost,48 Andri}, 1996, 255 49 Grupa autora, 1972, 238-240 41

Milorad Radoj~i}

O alkoholizmu u na{oj kwièvnosti, Od primitivne do savremene poezije na{e, @ivot i rad Alekse [anti} itd.50 Kao ~lan Okru`nog odbora za narodno prosve}ivawe u~estvovao je u pokretawu i bio ~lan redakcije lista Narodni u~iteq, koji je po~eo da izlazi od 1. januara 1923. godine, petnaestodnevno.51 Bio je i prvi urednik lista Glas Vaqeva, koji je najduè izlazio u Vaqevu izme|u dva svetska rata. Neko vreme bio je i stare{ina Stega izvidnika i planinki u Vaqevu. Govorio je i na priredbi organizovanoj u Vaqevskoj gimnaziji, krajem februara 1924. godine, povodom [anti}evog dana u Vaqevu.52 Bio je ~lan Jugoslovenske republikanske stranke, u kojoj su se, pored wega, u vaqevskom kraju jo{ isticali advokat Svetislav Sveta Proti} i apotekar Josip Prikelmajer.53 Od 29. avgusta 1928. godine bio je profesor srpskog i nema~kog jezika Trgova~ke akademije u Beogradu. Tokom 1931. godine postavqen je za nastavnog inspektora, a ~etiri godine kasnije za {efa Nastavnog odeqewa Ministarstva trgovine i industrije. Neko vreme bio je u direktor Trgova~ke akademije u Beogradu i Zemunu. U Beogradu biran je za ~lana najuè uprave Jugoslovenskog profesorskog dru{tva, a od 1928. do 1931. godine bio je i urednik Glasnika Jugoslovenskog profesorskog dru{tva. Kasnije, tokom 1938. i 1939. godine bio je i urednik Glasnika stru~ne nastave. Kao istaknuti stru~wak, avgusta 1935. godine, u~estvuje u u radu Kongresa za trgovinsko-zanatsku nastavu, koji je odràn u Pragu.54 Kao dobar poznavalac jugoslovenske i svetske literature i {kolske problematike objavio je i vi{e stru~nih radova, poput onih: O {koli i wenom zna~aju, Kako podi}i ispravne karaktere u na{oj omladini, O omladini i za omladinu, itd. Prilikom skoro svih slu`benih ocewivawa imao je samo odli~ne ocene. Penzionisan je 31. marta 1945. godine. Od 1948, pa do smrti 1958, radio je u Institutu za srpsko-hrvatski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, na obradi gra|e za novi Re~nik srpsko-hrvatskog i narodnog jezika. Izme|u dva svetska rata odlikovan je ordenima50 51 52 53 54 42 Rankovi}, 1981, 4 Rankovi}, 2002, 98 Isto, 100 Tripkovi}, 1980, 119 Vojinovi}, 1996, 55-56

Babi}i iz Vaqeva

sv. Save III i V reda i Jugoslovenske krune IV reda.55 U masonsku loù Sloga, rad i postojanstvo primqen je 1933. godine.56 Raznovrstan i plodan pisac Jovan Babi} pisao je pesme, pri~e, kwièvne rasprave, prikaze, radove iz oblasti {kolstva, memoarske tekstove i sitnije bele{ke, pa se za wega moè tvrditi da je bio i veoma plodan pisac. Prve svoje radove ~itao je u vaqevskoj literarnoj druìni îka Quba i beogradskoj Nadi. Prvi wegovi stihovi {tampani su u ~asopisu Truba (1909) i Vencu (1911). Kasnije je sara|ivao u listovima: Pravda, Zvono, Novo vreme, Narodni list, Epoha, Pijemont, Tribuna, Re~, Pres, Slobodna re~, Jugoslovenski narod. Potom je objavqivao u raznim kwièvnim listovima, ~asopisima i srodnim publikacijama (Novo kolo, Misao, Trezvenost, Budu}nost, Ferijalac, Na{a domovina, Prosvetni glasnik, Glasnik Jugoslovenskog profesorskog dru{tva, Glasnik stru~ne nastave u Beogradu, Polet u Ni{u, Mladost u â~ku, Pan~eva~ka nedeqa u Pan~evu, itd.) ve}i broj pesama, pripovedaka, kwièvnih rasprava, memoara, beleàka, crtica, prikaza i prepeva. Po savetu Jovana Skerli}a, jo{ 1914. godine, po~eo je da pi{e kwièvno-istorijske studije i oglede. Me|u prvima napisao je Spor o autorstvu epa smrt Smail-age êngi}a. Radio je na kwièvnoj kritici i pisao ~lanke iz kwièvnosti, pri~e iz rata i ivota, rasprave o {koli i {kolskim problemima. Na osnovu wegove spisateqske produkcije, wenog obima, strukture i kwièvne forme za wega se moè re}i da je bio dobar pesnik, pripoveda~, reporter, putopisac, kwièvni kriti~ar i urednik vi{e listova. Rezultate svojih istraìvawa sumirao je u dve kwige pod zajedni~kim naslovom Kwièvni ogledi, koje su se pojavile u dva izdawa }irilicom i latinicom. Prvi tom je iza{ao 1928, a drugi tek 1932. godine. Me|u wima i danas odi{e sveìnom i zanimqivim zakqu~cima Babi}ev ogled Milovan Gli{i} kao prevodilac, objavqen u prvoj kwizi. Podse}amo da je prva kwiga ogleda Jovana Babi}a nastala tokom wegovog slu`bovawa u Vaqevu. Pripremao je i tre}u kwigu ogleda, ali nije stigao da je izda. Dana 21. novembra 1920. godine u Vaqevu zasnovao je brak sa Milevom Vukosavqevi}, ro|enom 19. septembra 1896. godine u Vaqevu, od55 Petroni}, 1972, 239-240 56 Nenezi}, 1984, 582 43

Milorad Radoj~i}

majke Dragice i oca Dragutina Dragi{e poznatog vaqevskog advokata. Imali su k}i Slobodanku ro|enu 27. avgusta 1912. godine u Vaqevu. Kumovi na wihovom ven~awu bili su Aleksandar Jeroti}, kwigovo|a i Mirko Vasiqevi}, {pediter, oba iz Vaqeva57. Govorio je nema~ki, francuski i ruski jezik.58 Ogledao se i u prepevima, sa nema~kog Hajnea i sa ruskog Pu{kina. Umro je 17. aprila 1958. u Beogradu. Svojim neumornim i kreativnim radom, kako u oblasti prosvete i kwièvnosti, tako i u oblasti privrede, stvaraju}i ~itavu armiju mladih i dobro stru~no potkovanih kadrova dosta nas je zaduìo. MARIJA TADI] Druga Jankova k}i, Marija Mara Babi}, ro|ena je 11. avgusta 1895. u Vaqevu. Posle osnovne {kole i niè gimnazije koje je u~ila u Vaqevu, vi{e razrede gimnazije s velikom maturom zavr{ila je u Beogradu. Zna se da je zavr{ila studije farmacije, ali nismo uspeli ustanoviti gde i kada. Dana 14/27. maja 1923. udala se za svog kolegu Petra Tadi}a, ro|enog 18. avgusta 1889. godine u Beogradu, od oca Milorada, apotekara i majke Frosine, doma}ice. Wegov otac, Milorad Tadi}, bio je sin Vasilija, poznatijeg kao @ivko Tadi}, ~uvenog trgovca, veoma imu}nog i uglednog gra|anina i jednog od gradona~elnika vaqevske op{tine. Posle zavr{enih studija farmacije i kra}eg rada u Beogradu, Milorad Tadi} se vra}a u rodni grad i otvara drugu apoteku pod nazivom Kod jelena. Prvu apoteku u Vaqevu ve} je bio otvorio Klaudije Prikelmajer, magistar farmacije iz Slavonske Poège. Apotekar Milorad Tadi} imao je {estoro dece. Dvoje su umrli sasvim mali. Kao {to smo ve} zabeleìli sin Petar je nastavio o~evu tradiciju. Sin Dragomir, zvani [uka, ro|en je 1893. u Beogradu, gde je i za

Documents

Glasnik 44 2010