Veterinarski glasnik 5-6-2010

V E T E R I N A R S K I G L A S N I K

nau~ni ~asopisscientific journal

Veterinarski glasnik je ~asopis Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u BeogaduVeterinarski glasnik is published by Faculty of Veterinary Medicine University of Belgrade

VET. GLASNIK Vol. 64 Br. 5-6 Str. 305 - 444 Beograd, 2010.

IZDAVA^:FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADUFACULTY OF VETERINARY MEDICINE UNIVERSITY OF BELGRADEFAKULÃTET VETERINARNOY MEDICINÀ UNIVERSITETA V BELGRADE

SUIZDAVA^: Veterinarska komora SrbijeCOPUBLISHER: Veterinary Chamber of Serbia

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK – EDITOR IN CHIEF: Vitomir ]upi}

URE\IVA^KI ODBOR – EDITORIAL BOARD:Vojin Iveti}, Milovan Jovi~in, Vera Kati}, Sanja Kova~evi}-Aleksi}, ZoranKuli{i}, Zoran Ra{i}, Horea [amanc, Radoljub Tadi}, Jadranka Tijani},Dragi{a Trailovi}

TEHNI^KI UREDNIK – TECHNICAL EDITOR: Jadranka Tijani}

LEKTORI – LECTORS:Sanja Vrani}, za srpski jezik / for Serbian languageDanijela Gledi}, za engleski jezik / for English languageBo{ko Bo{kovi}, za ruski jezik / for Rusian language

GODI[NJE SE OBJAVLJUJE 6 BROJEVA ÂSOPISA

Godi{nja pretplata: za pravna lica 6 000 dinaraza individualne pretplatnike 2 000 dinaraza inostranstvo 200 USD(The annual subscription outside Serbia is 200 US $)

@iro ra~un broj: 205-2982-66

U finansiranju ~asopisa u~estvuje:Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije

Publication of this journal is financially supported by:Ministry of Science and Technological Development of Republic Serbia

[tampa – Printers: SZR „Simi} Zuhra”, Beograd, Vitanova~ka 15

Adresa ~asopisa:Veterinarska komora Srbije – Veterinarski glasnik, 11000 Beograd,Bulevar oslobo|enja 18, tel/faks 011/2684-597, 2687-475,e-mail: vetksªeunet.rs; www.vetks.org.rs

YU ISSN 0350-2457UDK 619 (05)

V E T E R I N A R S K I G L A S N I KÂSOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADU

VET. GLASNIK Vol. 64 Br. 5 - 6 str. 305 - 444 Beograd, 2010.

SADR@AJ – CONTENTS – SODER@ANIE

ORIGINALNI RADOVI – ORIGINAL PAPERS – ORIGINALÃNÀE RABOTÀ

!\uri~i} Bosiljka, Samokovlija Ana, Ili} @ivka, Baci} D., Radoji~i} Sonja, Gligi} Ana: Seroepi-zootiolo{ka ispitivanja ìvotinja sa lokalteta Obedska bara na prisustvo virusa influ-ence ptica

Seroepizootiological Investigations of Animals from Obedska Bara Locality forPresence of Avian Influenza VirusSeroÌpizootologi~eskie ispìtaniÔ ìvotnìh s mesta Obedska bara na pri-sutstvie virusa inflÓÌncì ptic . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

! Kur}ubi} V., Petrovi} T., \okovi} R., Ili} Z.: Ispitivanje rasprostranjenosti infekcije uzroko-vane virusom gove|e dijareje (BVDV) i borderske bolesti (BDV) kod ovaca ujugozapadnoj Srbiji

Investigation of Bovine Viral Diarrhea Virus (BVDV) and Border Disease Virus (BDV)Infections of Sheep in Southwestern SerbiaIspìtanie prisutstviÔ infekcii, obuslovlennoy virusom govÔèy diarei(VGD) i bolezni bordera (VBB) u ovec v Ógozapadnoy Serbii . . . . . . . . . . . . . 319

! Lazi} S., Stajkovi} N., Dimi} B., Lep{anovi} Zorica, Krsti} Milena, êkanac R., Mladenovi}J., Jadranin @., Radakovi} Sonja, Ra|en Slavica: Karakteristike sojeva verocitotoksinprodukuju}ih Escherichia coli izolovanih iz govedaSome Traits of Verotoxin-Producing Strains of Escherichia coli Isolated from CattleHarakteristiki {tammov verocitotoksin produciruÓçih Escherichia coli,izolirovannìh iz krupnogo rogatogo skota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339

! Fratri} Natalija, Vujanac I., [amanc H., Kirovski Danijela, Gvozdi} D., Adamovi} M.:Odre|ivanje neto acido-bazne ekskrecije u urinu visokomle~nih krava u ranojlaktaciji u uslovima umerenog toplotnog stresaDetermination of NABE in Urine of High-Yield Dairy Cows in Early Lactation in Condi-tions of Moderate Heat StressOpredelenie NABÕ v mo~e vìsoko molo~nìh korov v ranney laktacii vusloviÔh umerennogo teplovogo stressa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349

! Joksimovi}-Todorovi} Mirjana, Davidovi} Vesna, Bokan Ljiljana: Crvena krvna slika ukrma~a tokom laktacionog periodaRed Blood Cell Counts in Sows During LactationKrasnaÔ krovÔnaÔ kartina u svinomatok v te~enie laktacionnogo perioda . . 359

! Novakovi} Zorica, Geri} Tamara, Bo{kovi} Tamara, Jovanovi} Jelana, Jankovi} S., Ste-fanovi} S.: Zna~aj kontinuiranog ispitivanja prisustva nekih hemijskih kontaminenatau jetri goveda, svinja i brojleraSignificance of Continuous Examinations for Presence of Certain ChemicalContaminants In Livers of Cattle, Pigs and BroilersZna~enie kontinuirovannogo ispìtaniÔ prisutstviÔ kontaminentov iz ok-restnosti v pe~eni krupnogo rogatogo skota, sviney i broylerov . . . . . . . . . . 367

! Potkonjak A., Lako B., Beli} Branislava, Milo{evi} Nikolina, Stevan~evi} O., Cincovi} M.,Lako Bjanka: Ispitivanje zna~aja pregleda krvnog razmaza u dijagnostici infektivnih iparazitskih oboljenja pasaInvestigations of Significance of Blood Smear Results in Diagnostics of Infectiousand Parasitic Diseases in DogsZna~enie mikroskopi~eskogo osmotra okra{ennogo mazka periferi~eskoykrovi v diagnostike infekcionnìh i parazitarnìh zavolevaniy sobak . . . . 375

! Vitorovi} Gordana, Mitrovi} Branislava, Grdovi} Svetlana, Petrujki} B., Vitorovi} D.: Radio-aktivnost namirnica na podru~ju grada BeogradaRadioaktivity in Food in Belgrade CityRadioaktivnostÝ piçevìh produktov na territorii goroda Belgrada . . . . . . 385

PREGLEDNI RADOVI – REVIEW PAPERS – OBZORÀ RABOTÀ

! Rogan D., Lazi} S., Pavlovi} R., [amanc H.: Imunoprofilaksa respiratornog sindromagovedaImmunoprophylaxis of Bovine Respiratory SyndromeImunoprofilaktika respiratornogo sindroma krupnogo rogatogo skota . . . . 393

! Aleksi} Jelena, Jovi} S.: Prepoznavanje i procena bola kod ìvotinjaRecognition and Assesment of Pain in AnimalsUznavanie i ocenka boli u ìvotnìh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409

! Okanovi} \., Mili}evi} D., Risti} M.: Prilog prora~unavanju koli~ina sporednih proizvodazaklane ìvineParametars for Quantity Calculations of Poultry By-ProductsPriloènie dlÔ is~isleniÔ koli~estv pobo~nìh produktov ubitoy do-ma{ney pticì . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421

PRIKAZ SLUÂJA – CASE REVIEW – OBZORÀ RABOTI

! Stevan~evi} M., Toholj B., Potkonjak A.: Neèljena reakcija nakon intramuskularneaplikacije leka: prikaz slu~ajaUndesired Reaction Following Intramuscular Application of Medicine – Case HistoryPokaz slu~aÔ-neèlatelÝnogo deystviÔ lekarstva posle vnutrimì{e~noyapplikacii u lo{adi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

DIPLOMIRANI STUDENTI - DOKTORI VETERINARSKE MEDICINE – GRADUATE STUDENTS- DOCTORS OF VETERINARY MEDICINE - DIPLOMIROVANNÀE STUDENTI - DOK-TORÀ VETERINARNOY MEDICINÀ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437

UPUTSTVO AUTORIMA - NOTES FOR CONTRIBUTORS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441

UDK 578.832.1:639.127.09(497.11)

SEROEPIZOOTIOLO[KA ISPITIVANJA @IVOTINJA SALOKALTETA OBEDSKA BARA NA PRISUSTVO VIRUSA

INFLUENCE PTICA*

SEROEPIZOOTIOLOGICAL INVESTIGATIONS OF ANIMALS

FROM OBEDSKA BARA LOCALITY FOR PRESENCE OF

AVIAN INFLUENZA VIRUS

Bosiljka \uri~i}, Ana Samokovlija, @ivka Ili}, D. Baci}, Sonja Radoji~i},Ana Gligi}**

Bolest izazvana influenca virusima poznata je od davnina. U no-vije vreme, javljale su se pandemije izazvane influenca A-virusima sa vi-sokom stopom smrtnosti. Sada{nja pandemija avijarne influence po-javila se u Hongkongu 1992. godine sa serotipom H9N9, a sa H5N1po~ela je 1997. godine u Kini (Hongkong). Globalizaciju ove pan-demije u~inile su migracione ptice. Pojava bolesti registrovana je i una{oj zemlji 2007. godine.

Cilj rada je bio da se ispita prisustvo virusa influence ptica tipa Akod ìvotinja na lokalitetu Obedska bara, poznatom rezervatu brojnihptica u Srbiji, kao i odmori{tu ptica koje migriraju iz Evrope u Afriku i obr-nuto. Reakcijom inhibicije hemaglutinacije (HI test) ispitivani su uzorcikrvnih seruma raznih ìvotinja (123 uzorka pernate ìvine, 64 serumamagaraca i 40 seruma konja) na prisustvo antitela za influencu A – pod-tipovi H5N1, H5N2, H5N3, H7N1 i H7N2. Tako|e su ispitivani i uzorci se-ruma eksperimentalnih pili}a izloènih kontaktu sa divljom prirodom(sentinel jedinke) na podru~ju Obedske bare. Specifi~na antitela zapodtipove H5N1, H5N2, H5N3, H7N1 i H7N2 utvr|ena su kod pili}a u se-lima De~, Boljevci, Petrov~i} i Kupinovo, dok u serumima koko{akaporeklom iz Dobanovaca, Jakova, Be~mena i Sur~ina antitela nisuna|ena. Od 23 uzorka krvnog seruma pataka, specifi~na antitela su

307

ORIGINALNI RAD – ORIGINAL PAPER

* Rad primljen za {tampu 18. 05. 2010. godine** Dr sci. med. vet. Bosiljka \uri~i}, redovni profesor, Ana Samokovlija, dr vet. med., doktorant,

Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, Katedra za zarazne bolesti ìvotinja ibolesti p~ela, Srbija; mr sci. med. vet. @ivka Ili}, istraìva~ saradnik, Nau~ni institut za vetri-narstvo Srbije "Beograd", Beograd; dr sci. med. vet. Dragan Baci}, asistent, dr sci. med. vet.Sonja Radoji~i}, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine,Katedra za zarazne bolesti ìvotinja i bolesti p~ela, Srbija; dr sci. med Ana Gligi}, vi{i nau~nisaradnik u penziji, Beograd, Srbija

utv|ena kod 3 uzorka i u 4 od 22 uzorka seruma gusaka. Od 40 ispitiva-nih uzoraka krvnih seruma konja antitela su ustanovljena u jednomuzorku, dok je u uzorcima seruma magaraca prisustvo specifi~nih an-titela utvr|eno u 17 od 64 ispitivana uzorka. U serumima eksperimental-nih pili}a antitela su na|ena za podtip virusa influence H5N1 sa koreak-cijama sa antigenima podtipova H5N2 i H7N1.

Klju~ne re~i: Influenca ptica, Obedska bara, HI test

Influenca je visokokontagiozna, akutna virusna bolest ljudi i ve}egbroja vrsta ìvotinja. Ekonomske {tete koje prouzrokuje svojom pojavom u zdrav-stvu i sto~arstvu su znatne.

Uzro~nik bolesti je influenca virus tipa A. Istorijski podaci vezani zaovu bolest ukazuju na to da je influenca poznata od davnina. Prvi opisi bolestipoti~u od Hipokrata, iz 412. godine pre nove ere (Acha i Szyfres, 1987). U sred-njem veku (1500-1800. g.) opisane su brojne epidemije sa visokim letalitetom(Wright i Webster, 2001). U novije vreme, naro~ito razvojem brzih saobra}ajnihkomunikacija me|u kontinentima, do{lo je do pojave epidemija influence koje supoprimale razmere pandemija. Tako je u pro{lom veku najpoznatija pandemijapoznata kao „{panska groznica“ (1918.) odnela vi{e od 40 miliona ìvota (Wright iWebster, 2001). Uzro~nik je bio virus influence tipa A – H1N1. Zatim se javila pan-demija 1957. godine (azijski grip), prouzrokovana virusom influence tipa A – H2N2,a 1968. godine virus A – H3N2 (Hongkong), dok je pandemija 1977. godine bilaprouzrokovana virusom influence A – H3N1 (Ruski soj) (Alexander i Brown, 2000).

Danas se zna da svi poznati sojevi virusa influence A kod ljudi i ìvoti-nja pripadaju familiji Orthomyxoviridae i rodu Influenzavirus koji obuhvata virusetipa A, B i C. Prvi izolat virusa influence poti~e od svinja (1930. god.), a prvi humaniinfluenca virus izolovan je 1933. godine, kasnije nazvan influenca A. Tokom 40-ih i50-ih godina 20. veka izolovani su sojevi influence tipa B i C. Virus tipa A izaziva in-fekciju kod ljudi, svinja, konja, foka, doma}e ìvine i brojnih vrsta divljih ptica.Klini~ka slika kod inficiranih je te{ka i ~esto letalna, kako za ~oveka tako i zamnoge ìvotinje. Kod nekih vrsta ìvotinja (preìvari, foke i tuljani, psi, kune i dr.) in-fekcija influenca A virusima obi~no prolazi inaparanentno, iako je potvr|eno da sutokom 1979. i 1982. virusi H7N7 i H4N5 izazvali veliki pomor tuljana u jednom zalivuu SAD (Lang i sar., 1981; Stuart-Harris i sar., 1985). Tip B izaziva blaù infekcijukod ljudi, dok tip C, pored blage respiratorne infekcije kod ljudi, moè da izazoveinfekciju i kod svinja.

Podela virusa influence na tipove izvr{ena je na osnovu razlika u struk-turi nukleoproteina i strukturnog M-proteina. Tako se genom virusa – segmenti-rana jednolan~ana RNK, kod tipova A i B sastoji iz 8 segmenata, za razliku od in-

308

Vet. glasnik 64 (5-6) 307 - 317 (2010) Bosiljka \uri~i} i sar.: Seroepizootiolo{kaispitivanja ìvotinja sa lokalteta Obedska bara na prisustvo virusa influence ptica

Uvod / Introduction

fluence tipa C, koji poseduje 7 segmenata. Na osnovu subtipskih specifi~nih anti-gena virusa influence – hemaglutinina (H) i neuraminidaze (N), mogu se danasrazlikovati subtipovi sojeva sa 16 razli~itih hemaglutinina (H1-H16) i 9 neuramini-daza (N1-N9). Kada se hemaglutinin i neuraminidaza posmatraju sa antigenestrane, kao sna`ni antigeni podlo`ni su varijacijama, naro~ito hemaglutinin. Toima za posledicu stvaranje novih podtipova virusa influence od kojih neki izazivajuinfekcije razmera epidemija i pandemija. Ove antigenske promene nastaju na vi{ena~ina, ~emu posebno pogoduje segmentirana gra|a genoma. Zato su mogu}evelike unakrsne promene usled razmene segmenata izme|u razli~itih vrsta –genetski reasortiman ili „shift“ (~ovek, svinja, ptica), ili dolazi do promena manjihrazmera koje se godinama akumuliraju u jednom serotipu pod uticajem spo-lja{njih faktora – „drift“ (klima, radijacije, hrana, voda i drugo). Ove promene seretko de{avaju kod virusa influence tipa B i C ali su dosta ~este kod virusa influ-ence tipa A (Alexander, 2006; Hay i sar., 2001; Lamb i Krug, 2001; Wright i Web-ster, 2001).

U epizootiologiji influence danas je poznato da su vodene ptice pri-rodni rezervoari svih influenci virusa tipa A. Isto tako ptice selice imaju veliki zna~aju {irenju pti~je influence {to se desilo sa subtipom virusa H5N1, koji je iz Kineprenesen na celu Aziju i u Evropu. Kada je u pitanju zoonozni karakter avijarne in-fluence sve do 1997. se mislilo da se pti~ji virusi ne mogu preneti na humanupopulaciju. Te godine visoko patogeni koko{ji (pti~ji) virus H5N1 izazvao je pomorpili}a na 3 farme (70-100%), a zatim se pojavio kod ljudi sa letalitetom oko 30%(Claas i sar. 2006; Shortridge i sar., 1998; Yuen i sar., 1998). Molekularnim meto-dama virusolo{ke dijagnostike dokazana je povezanost pti~je influence H5N1 sapojavom oboljenja kod ljudi (Bender i sar., 1999). To je bio prvi opis direktnogprenosa virusa influence sa ptica na ~oveka. Ovaj slu~aj je rezultirao time da je nafarmama u okolini Hongkonga ubijeno preko 2 miliona pili}a. Tokom 1999. za-beleèna je i infekcija dece pti~jim virusom A–H9N2 (Guan i sar, 1999; Peiris i sar.,1999). Kada su druge vrste ptica u pitanju i prisustvo virusa influence, prvi viru-lentni soj pti~jeg virusa H5N1 izolovan je iz divljih gusaka 1996. u Kini (Alexander,2006), a doma}e patke su imale glavnu ulogu u {irenju virusa u epidemijamatokom 2003. i 2004. (De Jong i Hien, 2006; Sims i sar., 2005). Posle toga je za-beleèno desetak epidemija izazvanih virusima influence tipa H5 i H7, koji suneprestano prisutni u populacijama divljih ptica (Swaine, 2006; Tweed i sar.,2004). Prva pojava visokopatogenog pti~ijeg virusa H5N1 u Srbiji je registrovanatokom 2007. kod uginulog labuda u Ba~kom Mono{toru (Petrovi}, 2007). Iste go-dine oboljenje je registrovano i u susednoj republici Hrvatskoj, kada je virus H5N1izolovan iz nekoliko crvenokljunih labudova, divljih pataka i re~nih galebova(Savi} i sar., 2005), kao i republikama Sloveniji i Bosni i Hercegovini.

309


Na osnovu poznatih epizootiolo{ko-epidemiolo{kih podataka o {i-renju i prisustvu influenca virusa kod vodenih i migracionih vrsta ptica ukazala sepotreba da se ispita da li su virusi influence ptica tipa A prisutni u populaciji ìvoti-nja na lokalitetu Obedska bara, poznatom rezervatu brojnih vrsta ptica u Srbiji, {toje i bio cilj na{ih istraìvanja. S obzirom na to da pomenuti lokalitet predstavlja iodmori{te ve}eg broja migracionih ptica koje se iz Evrope sele u toplije krajeve iAfriku i obrnuto, iz Afrike u Evropu, pretpostavka je da bi virusi influnce ptica tipa Atrebalo da budu prisutni i u populaciji ìvotinja sa ovog podru~ja.

Serumi / Serums: Reakcijom inhibicije hemaglutinacije (HI) ispitivani suuzorci krvnih seruma razli~itih vrsta ìvotinja sa istraìvanog podru~ja na prisustvospecifi~nih antitela za nekoliko podtipova influence ptica. Ispitivanjima suobuhva}ena 123 uzorka seruma pernate ìvine, 64 uzorka seruma magaraca i 40seruma konja. Pored krvnih seruma odrasle ìvine, ispitivani su i krvni serumi od30 „sentinel“ pili}a koji su bili postavljeni na lokalitetu Obedska bara i podeljeni u 2grupe koje su ostavljene na obodu bare u selima Kupinovo i Obre`. Pili}i su u pri-rodi bili izloèni kontaktu sa drugim pticama (divlje ptice) koje su dolazile na hranui na taj na~in ostvarivale kontakt sa eksperimentalnim pili}ima. Od eksperimental-nih pili}a uzimana je krv 7. i 14. dana od po~etka ogleda radi otkrivanja prisustvaspecifi~nih antitela za virus pti~je influence tipa A.

Svi uzorci seruma su pre rada inaktivisani na 56oC u trajanju od 30 mi-nuta. Serumi su zatim razre|ivani (1:10 i 1:20 i vi{e) za dalja serolo{ka ispitivanja ido rada ~uvani na -18oC. Kontrolni imuni serumi dobijeni su uz specifi~ne anti-gene iz Hrvatske (Veterinarski institut, Zagreb, Dr V. Savi}) u liofilizovanom stanjupod slede}im oznakama: H5N1-A/Cygnus olor/Croatia/1/2005 (lot:S-H5N1/12/07);H5N3.A/mallard/Croatia/1/2005 (lot: s-H7N1-A/chicken/Italy/1067/1999 (lot: SH7N1/12/97).

Antigeni / Antigens: Svi kori{}eni antigeni za serolo{ka ispitivanja kao ikontrolni pozitivni serumi poti~u iz Centra za peradarstvo Veterinarskog instituta izZagreba, Hrvatska (dr V. Savi}). Dobijeni su u liofilizovanom stanju pod slede}imoznakama: H5N1-R5371/Croatia (lot;A-H5N1/o5/o8); H5N2-A(turkey/Italy/1980:lot:H5N2/12/07); H5N3-A/mallard /Croatia/1/o6 (lot: A-H5N3/05/08); H7N1-A/chicken/Italy/1067/1999(lot:A-H7N1/12/06) i H7N2-A/Av-7152/Croatia/2007(lot.A H7N2/04/08).

Kao materijal za rad kori{}eni su koko{ji eritrociti u Alsever rastvoru, azatim ispirani 3 puta u fiziolo{kom rastvoru (FR) posle ~ega je pravljena 1% sus-penzija eritrocita za izvo|enje reakcije hemaglutinacije i inhibicije hemaglutinacije(HA i HI).

310


Cilj istraìvanja / Objective of Investigations

Materijal i metode rada / Material and methods

Izvo|enje reakcije inhibicije hemaglutinacije (HI) / Haemagglutina-

tion inhibition (HI) reaction test: Pre izvo|enja svake reakcije, odre|ivan je hema-glutinacioni titar virusa metodom hemaglutinacije u mikrotitracionim plo~ama uzpravljenje razblaènja antigena od 1:4 do 1:2048. Posle odre|ivanja hemaglutina-cionog titra virusa, pripremana su radna razre|enja virusa sa fiziolo{kim rastvo-rom od 4 hemaglutinacione jedinice (4 HJ) radi izvo|enja standardnog testa inhi-bicije hemaglutinacije. Reakcija je izvo|ena tako {to je u sva udubljenja mikro-plo~a sipano po 0,025 ml FR. Posle toga je izvo|ena titracija uzoraka seruma odpo 0,025 ml a zatim je dodato po 0,025 ml antigena sa 4 jedinice hemaglutinina.Me{avini serum-antigen je posle perioda inkubacije od 30 minuta dodavano po0,025 ml 1% koko{jih eritrocita, koji su sluìli kao indikator reakcije antigena i an-titela. Pri svakom izvo|enju reakcije ra|ene su kontrole jedinica hemaglutina-cionog antigena, eritrocita i pozitivnog kontrolnog seruma. Poslednje razblaènjeseruma, koje je inhibiralo 4 jedinice hemaglutinacionog antigena ozna~eno je kaotitar antitela seruma, odnosno pozitivni nalaz.

Rezultati izvr{enih serolo{kih ispitivanja uzorkovanih krvnih serumaptica, magaraca i konja na prisustvo specifi~nih antitela protiv visoko virulentnihsojeva virusa influence ptica tipa A dobijeni primenom testa inhibicije hemagluti-nacije (HI) prikazani su u tabelama od 1-4.

Sumarni rezultati ispitivanja prisustva specifi~nih antitela u uzorcimakrvnog seruma raznih vrsta ìvine za 5 subtipova virusa avijarne influence Asakupljenih na lokalitetu Obedska bara prikazani su u tabeli 1. Antitela za subti-pove H5N1, H5N2, H5N3, H7N1 i H7N2 na|ena su kod pili}a u selima De~, Boljevci,Petrov~i} i Kupinovo, dok u serumima koko{aka iz Dobanovaca, Jakova, Be~me-na i Sur~ina antitela nisu ustanovljena.

Tabela 1. Nalaz antitela kod ìvine na 5 subtipova virusa avijarne influence A /

Lokalitet / Broj i vrsta / H5N1 H5N2 H5N3 H7N1 H7N2

Dobanovci 19 koko{aka / 0/19 0/19 0/19 / /

Dobanovci 2 pauna / 0/2 0/2 / / /

Jakovo 10 koko{aka / 0/10 0/10 0/10 / /

Be~men 20 koko{aka / 0/20 0/20 / / /

Sur~in 15 koko{aka / 0/15 0/15 / / /

311


Rezultati i diskusija / Results and Discussion

De~ 10 pataka / 1/10 0/10 2/10 / /

Boljevci 9 gusaka / 1/9 1/9 0/9 / /

Petrov~i} 11 pataka / 1/11 0/11 0/11 / /

Kupinovo 12 pili}a / 0/12 0/12 / 4/12 /

Kupinovo 2 patke / 1/2 / / / 1/20

Kupinovo 13 gusaka / 1/13 / / / 2/13

Ukupno / 123 5/123 1/108 2/59 4/12 3/23

Nalaz specifi~nih antitela u krvnim serumima konja sa ispitivanog po-dru~ja prikazan je u tabeli br. 2. Dobijeni rezultati pokazuju da je pozitivan nalazregistrovan samo u jednom uzorku i to za serotip H5N1 virusa influence. Nalazspecifi~nih antitela u 64 uzorka ispitivanih krvnih seruma magaraca sa lokalitetaZasavica, ukazuje na to da je bilo pozitivno 17 seruma i to na serotipove H5N1 iH7N2 virusa avijarne influence.

Tabela 2. Serolo{ki nalaz specifi~nih antitela za virus influence A u serumima konja imagaraca /

Lokaliteti / Vrsta i broj / H5N1 H5N2 H7N2 H5N1 H7N2

Zasavica 64 magarca / 17/64 NT 1/64 3/64

Obedska bara 40 konja / 1/40 NT 1/40 1/40

Rezultati serolo{kih ispitivanja 30 krvnih seruma sentinel pili}a za 3 se-rotipa virusa pti~je influence prikazani su u tabeli 3.

Virusi influence tipa A izazivaju infekciju kod ljudi, svinja, konja, foka,doma}e ìvine i brojnih vrsta divljih ptica. Rezervoari virusa influence A u prirodisu vodene ptice, naj~e{}e patke, obalske ptice i galebovi. Ptice mogu biti infici-rane sa ve}im brojem subtipova virusa A koji u sebi mogu da sadrè razli~ite kom-binacije svih 16 hemaglutinina i 9 neuraminidaza. Zbog segmentiranog genoma ibrojnih mogu}ih kombinacija hemaglutinina i neuraminidaza, kod virusa influen-ce je najizraènija antigenska promenljivost, {to za posledicu ima pojavu novihsubtipova, opasnih kako za humanu tako i za animalnu populaciju. Prema pri-jem~ivosti na infekciju sa pti~jim i virusima influence sisara, svinje i ljudi pokazuju

312


nastavak tabele 1. /

podjednaku osetljivost. Tako|e je poznato da pti~ji influenca virus moè da pre-sko~i barijeru vrste i izazove pojavu naro~ito opasne bolesti sa visokim letalitetomkod ljudi. Do sada je pojava prelaska barijere vrste avijarnih subtipova virusa influ-ence imala ograni~enu sposobnost daljeg {irenja sa ~oveka na ~oveka.

Tabela 3. Nalaz specifi~nih antitela u serumima eksperimentalnih (sentinel) pili}a /

Lokalitet / Broj / H5N1 H5N2 H7N1H5N1 iH5N2

H5N2 iH7N1

+ na 3 antigena /

(H5N1, H5N2,H7N1)

Kupinovo 7. dan / 20 3/20 7/20 10/20 3/20 6/20 3/20

Obre` 7. dan / 10 0/10 3/10 4/10 0/10 3/10 0/10

Kupinovo 14. dan / 18 9/18 5/18 18/18 * 0/18 2/18 4/18

Obre` 14. dan / 10 3/10 2/10 8/10 1/10 1/10 1/10

*pili}i su bili sa znacima respiratorne infekcije /

Pojava epizootija i epidemija influence A poslednjih godina u svetusve je ~e{}e rezultat direktnog ili indirektnog kontakta prijem~ive doma}e ìvinesa migracionim pticama. Do sada, su pojave visoko patogene pti~je influence bileprouzrokovane subtipovima H5 i H7, koji su iz niske virulence posle nekolikopasaà mutirali u visokopatogeni virus. U humanoj populaciji, od stotine poznatihsojeva pti~je influence, pouzdano se zna da infekciju mogu izazvati 4 i to: H5N1;H7N3; H7N7 i H9N2 (Mohan i sar., 2008). Prvi slu~ajevi obolevanja ljudi od visoko-patogene influence ptica H5N1 zabeleèni su u Hongkongu 1997. god., sa letalite-tom 70-100% (Claas i sar., 2006; Shortridge i sar., 1998). U cilju spre~avanja{irenja i iskorenjivanja bolesti tada je ubijeno 1.500.000 pili}a u Hongkongu.Tokom 1999. god. pti~ji virus H9N2 izolovan je iz materijala obolelih u Hongkongu(Peiris i sar., 1999), a infekcije ovim subtipom su dokazane i u Italiji, Nema~koj,Izraelu, Ju`noj Africi, Iranu, Koreji, Saudijskoj Arabiji, Pakistanu i Kini (Alexander iGough, 1997; Halvorson i sar., 1998). Tako|e, H7N7 pti~ji virus, izolovan je kodobolele osobe u Engleskoj (Kurtz i sar., 1996).

Nalaz specifi~nih antitela za virus pti~je influence subtip H5 i H7 u seru-mima doma}e ìvine sa podru~ja Obedska bara (tabela 1 i tabela 3) jasno ukazujena potencijalnu opasnost da se i na ovom lokalitetu, kao i na drugim mestima usvetu, gde ìvi na hiljade ptica i gde se odmaraju brojna migraciona jata, bezu~e{}a ~oveka, mogu javiti novi opasni suptipovi virusa influence A.

Rezultati ispitivanja dobijeni kod eksperimentalno pra}enih pili}a(sentinel grupa) pokazivali su jasno uo~ljivu korelaciju izme|u pozitivnih nalazaantitela u zavisnosti od vremena ekspozicije i mogu}eg kontakta pili}a sa divljim

313


pticama. Tako su 7. dana ogleda u grupi od 20 pili}a iz sela Kupinovo ustanovljenaantitela za H5N1 virus kod 3 uzorka (15%), a za H7N1 u 50% uzoraka seruma. Kod10 pili}a iz sela Obre`, antitela za H5N1 nisu na|ena, dok je za H7N1 taj procenatbio 40% (tabela 3). Posle 14. dana, u Kupinovu taj procenat je za H5N1 iznosio 50,a za H7N1 100%. U Obreù, 30% pili}a imalo je antitela za H5N1 i 80% pili}a zaH7N1 (tabele 3 i 4). Eksperimentalni pili}i su 14. dana pokazivali znake respira-torne infekcije.

Tabela 4. Rezultati ispitivanja imunolo{kog odgovora kod sentinel pili}a /

H5N1 H7N1

7 dan / 7 days

Kupinovo 15% 50%

Obre` 0 40%

14 dan / 14 days

Kupinovo 50% 100%

Obre` 30% 80%

Serolo{ki rezultati kod magaraca sa lokaliteta u Zasavici, koji su godi-nama izloèni kontaktima sa divljim pticama, pokazali su da 26,5% ìvotinja pose-duje antitela za H5N1 virusni antigen, dok 4,7% magaraca poseduje istovremenoantitela i za H5N1 i H7N2 subtipove pti~je influence (tabela 2). Taj procenat kodkonja iznosi 2,5%, kako za influencu H5N1 tako i za H7N2 (tabela 2).

Dobijeni rezultati ukazuju na to da su podtipovi H5 i H7 pti~jeg virusainfluence A prisutni na podru~ju Obedske bare. Sve ovo ukazuje na potrebu daljihistraìvanja vezanih za otkrivanje prisustva virusa influence ptica tipa A kod ìvoti-nja i ljudi na istraìvanom lokalitetu. Prioritet predstavlja dalje istraìvanje na izola-ciji virusa, kao i ispitivanje uzoraka seruma ìvine, divljih ptica i drugih vrsta pri-jem~ivih ìvotinja na prisustvo specifi~nih antitela za druge podtipove influenca vi-rusa.

NAPOMENA / :Rad finansiran sa projekta TP 21047 Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj R Srbije.

1. Acha PN, Szyfres. ZOONOZES and Communicable Diseases Common to Man and Ani-mals. Second ed. Pan american health Organization, Washington, 1987; 365-76.

314


Zaklju~ak / Conclusion

Literatura / References

2. Alexander DJ, Gough RE. Virus diseases of the respiratory organs:world situation andrecent developments. In proc. 11th International Congress of the World Veteri-nary Poultry Association. Acta Vet Hung 1997; 45 (Suppl): 1-22.

3. Alexander DJ, Brown IH. Recent zoonoses caused by influenza A viruses. Rev Sci Tech,Off Int Epiz 2000; 19(1): 197-225.

4. Alexander DJ. Avian influenza viruses and human health. Dev Biol (Basel) 2006; 124:77-86.

5. Bender C, Hall H, Huang J, Klimov A, Cox N, Hay A, Gregory V, Cameron K, Lim W, Sub-barao K. Characterization of the surface proteins of influenza A (H5N1) virusesisolated from humans in 1997-1998. Virology 1999; 254: 115-23.

6. Claas ECJ, Osterhaus ADME, Van Beek R, De Jong JC, Rimmelzwaan GF, Seene DA,Kraus S, Shortridge KF, Webster RG. Human Influenza A H5N1 virus related toa highly pathogenic avian influenza virus.1998. Lancet 2006; 351: 472-7.

7. De Jong MD, Hien TT. Avian influenza A (H5N1). J Clin Virol 2006; 35(1): 2-13.8. Guan Y, Shortridge KF, Kraus S, Webster RG. Molecular characterization of H9 N2 influ-

enza viruses: were they the donors of the „internal“ genes of H5N1 viruses inHong Kong? Proc Natl Acad Sci USA 1999; 96: 9363-7.

9. Halvorson DA, Frame DD, Frienshuh AJ, Shaw DP. Outbreaks of lowpathogenicity avianinfluenza in USA,. In Proc. 4th International Symposium on avian influenza.28-31 May 1997., Athens. Georgia. American Association of Avian Oatholo-gists, Pensilvania 1998; 36-46.

10. Hay AJ, Gregory AV, DYP Lin. The evolution of human influenza viruses, Philos Trans RSoc London B Biol Sci 2001; 356(1416): 1861-70.

11. Kurtz J., Manvell RJ, Banks J. Avian influenza virus isolated from a woman wth conjuc-tivitis. Lancet 1996; 348: 901-2.

12. Lamb RA, Krug RM. Orthomyxoviridae and Their Replication, In: Knipe DM, Howley PMet al.: Fields Virology, 4th ed., Lippincot-Williams-Wilkins, Philadelphia 2001;1487-532.

13. Lang G, Gagnon A, Geraci JR. Isolation of an influenza A virus from seals. Arch Virol1981; 68: 189-95.

14. Mohan M, Francis FT, Feroz MMS. Avian influenza infection in human. Vet World 2008;1(4): 122-5.

15. Peiris M, Yam YC, Chan KH, Ghose P, Shortridge KF. Influenza A H9N2: aspects of labo-ratory diagnosis. J Clin Microbiol 1999; 37: 3426-7.

16. Petrovi} T (li~no saop{tenje). Nau~ni institut za veterinarstvo Novi Sad, 2007.17. Savi} V, Labrovi} A, Am{el Zelenika T, Balenovi} M, [eparovi} S, Jurinovi} L. Unos i

{irenje visokopatogene influence (H5N1) divljim pticama u Hrvatskoj tijekom2005 i 2006. Banja Junakovi}. Zbornik radova i kratkih saètaka simpozijumaXI epizootiolo{ki dani od 1-4 Aprila, 2009; 136-45.

18. Shortridge KF, Zhou NN, Guan Y, Gao P, Ito T, Kawaoka Y, Kodihalli S, Krauss S, Mark-well D, Murti GK, Norwood M, Senne DA, Sims L, Takada A, Webster RG.Characterization of avian H5N1 influenza viruses from poultry in Hong Kong.Virology 1998; 252: 331-42.

19. Sims LD, Domenech J, Benigno C et al. Origin and evolution of highly pathogenic H5N1avian influenza in Asia. Vet Resc 2005;157(6): 159-64.

20. Stuart-Harris CH, Schild GC, Oxford JS. Infuenca in animals and birds. In Influenza: theviruses and the disease, 2nd Ed. Edward Arnold Ltd, Baltimore, Maryland,1985; 83-102.

315


21. Swaine DE. Occupational and consumer risks from avian influenza viruses. Dev Biol(Basel) 2006; 124: 85-9.

22. Tweed SA, Skowronski DM, David ST et al. Human illnes from avian H7N3. British Co-lumbia, Emergg Infect Dis 2004; 10(12): 119-22.

23. Wright FR, Webster RB. Orthomyxoviruses, In: Knipe DM, PM Howley et al.: Field Virol-ogy, 4th ed., Lipincot-Williams-Wilkins, Philadelphia, 2001; 1533-80.

24. Yuen KY, Chan PKS, Peiris M, Tsang DNC, Que TL, Shortridge KF, Cheung PT, To WK,Ho ETF, Sung R, Cheng AFB. Clinical features and rapid viral diagnosis of hu-man disease associated with avian influenza A H5N1 virus. Lancet 1998; 351:467-71.

SEROEPIZOOTIOLOGICAL INVESTIGATIONS OF ANIMALS FROM OBEDSKA BARALOCALITY FOR PRESENCE OF AVIAN INFLUENZA VIRUS

Bosiljka \uri~i}, Ana Samokovlija, @ivka Ili}, D. Baci}, Sonja Radoji~i}, Ana Gligi}

The disease caused by Influenza viruses has been well known for a very longtime. In the recent period there has been noted an occurrence of pandemics caused by In-fluenza viruses type A with a high rate of mortality. The ongoing pandemic caused by avianinfluenza virus serotype H9N9 began in Hong Kong in 1992, and another pandemic causedby serotype H5N1 began in China (Hong Kong) in 1999. The world wide spreading of theseviruses occurred due to migratory birds. Avian influenza was confirmed in Serbia in 2007.

The goal of this study was to examine whether the avian influenza viruses typeA circulate in the region of the Obedska bara marsh, which is a famous resort for manybirds in Serbia, as well as many birds migrating from Europe to Africa and vice versa. Thesamples of blood sera of many animal species (123 samples from fowl, 64 samples fromdonkeys, 40 samples from horses) were tested by serologic reaction of inhibition of haem-maglutination (IHA) for the presence of antibodies to influenza A subtypes H5N1, H5N2,H5N3, H7N1 and H7N2. Also, the samples of blood sera of experimental chicken exposed towild life in Obedska bara (sentinel species) were tested. Antibodies to subtypes H5N1, H5N2,H5N3, H7N1 and H7N2 were found in chicken from Dec, Boljevci, Petrovcic and Kupinovo vil-lages but no antibodies were found in blood sera from hams from Dobanovci, Jakovo,Becmen and Surcin villages. From 23 samples from ducks antibodies were detected in 3samples, and from 22 geese blood sera antibodies were found in 4 samples. From a total of40 horse blood sera tested one was tested positive, and from 64 donkey sera 17 were posi-tive for the presence of antibodies for avian influenza type A. In blood sera of experimentalchicken antibodies were found by subtype H5N1 with corrections with H5N2 and H7N1.

Key words: Avian influenza, Obedska bara marsh, IHA

316


ENGLISH

SEROÕPIZOOTOLOGIÊSKIE ISPÀTANIÂ @IVOTNÀH S MESTA OBEDSKABARA NA PRISUTSTVIE VIRUSA INFLÁÕNCÀ PTIC

BosilÝka Dùri~i~, Anna SamokovliÔ, @ivka Ili~, D. Baci~,SonÔ Radoi~i~, Anna Gligi~

BoleznÝ vìzvana inflÓÌnca virusami izvestna s drevnosti. V boleenovoe vremÔ, ÔvlÔÓtsÔ pandemii, vìzvannìe inflÓÌnca A virusami s vìsokoystavkoy smertnosti. Tepere{nÔÔ pandemiÔ pti~Ýey inflÓÌncì poÔvilasÝ v Gon-konge 1992 goda s serotipom H9N9, a s H5N1 na~ala 1997 goda v Kitae (Gonkog). Glo-balizaciÓ Ìtoy pandemii sdelali migracionnìe pticì. Âvlenie bolezni regis-trirovano i v na{ey strane 2007 goda.

CelÝ rabotì bìla ispìtatÝ prisutstvie virusa inflÓÌncì ptic tipaA u ìvotnìh na meste Obedska bara, izvestnom rezervate ~islennìh ptic v Ser-bii, slovno i mestu otdìha ptic, migriruÓçie iz Evropì v Afriku i naoborot.Reakciey tormoèniÔ gemagglÓtinacii (GT test) ispìtìvanì obraz~iki krovÔnìhserumov raznìh ìvotnìh (123 obraz~ika pernatìh doma{nih ptic, 64 serumaoslov i 40 serumov lo{adey) na prisutstvie antitel dlÔ inflÓÌncì A-podtipìH5N1, H5N2, H5N3, H7N1 i H7N2. Takè ispìtìvanì i obraz~iki serume Ìksperimen-talÝnì cìplÔt, podvergutìh kontaktu s dikoy prirodoy (sentinel otdelÝnìe ì-votnìe) na podvedomstvennoy oblasti Obredskoy barì. Specifi~eskie antiteladlÔ podtipov H5N1, H5N2, H5N3, H7N1 i H7N2 utver`denì u cìplÔt v derevnÔh De~,Bolevcì, Petrov~i~ i Kupinovo, poka v serumah kur proisho`deniem iz Dobano-vaca, Âkova, Be~mena i Sur~ina antitela ne naydenì. Iz 23 obraz~ika krovÔnogoseruma utok, specifi~eskie antitela utver`denì u 3 obraz~ika i v 4 iz 22obraz~ika seruma gusey. Iz 40 ispìtìvannìh obraz~ikov krovÔnìh serumov lo{a-dey antitela ustanovlenì v odnom obraz~ike, poka v obraz~ikah seruma ostlovprisutstvie specifi~eskih antitel utver`deno v 17 i 64 ispÝtìvannìh obraz~i-ka. V serumah ÌksperimentalÝnìh cìplÔt antitela naydenì dlÔ podtipa virusainflÓÌncì H5N1 s korrekciÔmi s antigenami podtipov H5N2 i H7N1.

KlÓ~evìe slova: inflÓÌnca ptic, Obedska bara, GT test

317


RUSSKIY

UDK 636.3.09:616.34-008.314.4(497.11)

ISPITIVANJE RASPROSTRANJENOSTI INFEKCIJEUZROKOVANE VIRUSOM GOVE\E DIJAREJE (BVDV)

I BORDERSKE BOLESTI (BDV) KOD OVACA UJUGOZAPADNOJ SRBIJI*

INVESTIGATION OF BOVINE VIRAL DIARRHEA VIRUS (BVDV) AND

BORDER DISEASE VIRUS (BDV) INFECTIONS OF SHEEP IN

SOUTHWESTERN SERBIA

V. Kur}ubi}, T. Petrovi}, R. \okovi}, Z. Ili}**

Kvni serumi poreklom od ovaca razli~itih starosnih kategorija irazli~itog na~ina drànja testirani su serolo{ki (virus neutralizacionimtestom – VNT) na infekciju virusom gove|e dijareje (BVDV) i virusomborderske bolesti ovaca (BDV). Ispitivanje ovaca, kao dokazanog rez-ervoara navedenih virusa, imalo je za cilj da objasni mogu}nost pre-nosa istih u zapate goveda i obratno. Za oglednu grupu A odabrano je5 mini-farmi koje sa~injavaju isklju~ivo ovce, koje nisu u kohabitaciji sagovedima, ni u objektima niti na ispa{i. Oglednu grupu B je sa~injavalo5 mini-farmi ovaca, ~iji vlasnici odgajaju i goveda. Sa svih 10 odabranihmini-farmi uzeto je po 10 uzoraka krvi (5 od mla|ih kategorija, uzrastado 12 meseci i 5 od starijih ovaca). Metodom VNT niti kod jednog odukupno 100 ispitivanih uzoraka krvnih seruma ovaca nisu na|ena spe-cifi~na antitela protiv BVDV na oba genotipa BVDV (BVDV-1 i BVDV-2).Specifi~na antitela protiv BDV na Moredun soj virusa BDV tako|e nisuutvr|ena niti u jednom od ispitivanih 100 uzoraka seruma ovaca.

Klju~ne re~i: BVDV, BDV, seroprevalenca, ovce

Rod Pestivirus dugo su sa~injavale tri vrste: Bovine viral diarrhoea vi-rus (BVDV), Border disease virus (BDV) i Classical swine fever virus (CSFV)

319


Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 09. 09. 2010. godine** Dr sci. vet. med. Vladimir Kur}ubi}, docent, Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet,

â~ak, Srbija; dr sci. vet. med. Tama{ Petrovi}, nau~ni savetnik, Nau~ni institut za veterinar-stvo „Novi Sad“, Novi Sad; dr. sci. vet. med. Radojica \okovi}, vanredni profesor, Univerzitetu Kragujevcu, Agronomski fakultet, â~ak, Srbija; dr sci. Zoran Ili}, vanredni profesor,Univerzitet u Pri{tini, Poljoprivredni fakultet Pri{tina – Zubin Potok, Srbija

(Wengler i sar., 1995). Nomenklatura vrsta je zavisila, pre svega, od vrste do-ma}ina kod kojeg su spomenuti virusi prvi put utvr|eni i izolovani (Giangaspero iHarasawa, 1999). Mayers i Theil (1996) smatraju da je tada{nja taksonomija, kojaklasifikuje pestiviruse u odnosu na doma}ina ili oboljenje, neadekvatna, naro~itozbog ~estih unakrsnih infekcija izme|u razli~itih vrsta ìvotinja. Ova podela se po-kazala neodrìvom, pre svega, zato {to pestivirusi, a naro~ito BVDV, nisu spe-cifi~ni u odnosu na vrstu doma}ina i ne mogu se razlikovati u odnosu na„klasi~ne” klini~ke znake. Antigenska diferencijacija pestivirusa je izuzetno kom-plikovana jer su sojevi i antigenski unakrsno reaktivni, ali i razli~iti. Pogre{na dijag-nostika moè uzrokovati te{ke posledice. Kao primer toga, prisustvo BDV u popu-laciji svinja u slu~aju pogre{ne dijagnoze, moè dovesti do nepotrebnog uni{ta-vanja velikog broja svinja (Vil~ek i Belak, 1996). Tako|e, virusi genotipova BVDV-1i BVDV-2 mogu se na}i osim kod goveda i kod ovaca i svinja (Becher i sar., 1999);BDV se moè na}i kod svinja kao i kod ovaca (Vil~ek i Belak, 1996), dok se CSFVprete`no javlja u infekciji svinja, a eksperimentalno je dokazan kod goveda (Loan iStorm, 1968) i koza (Shimizu i Kumagai, 1989). Prirodna infekcija kod drugihvrsta, osim kod doma}ih i divljih svinja, do sada nije utvr|ena (Hurtado i sar.,2003). Istorijski gledno, svi izolati pestivirusa iz ovaca i koza do sada su automat-ski klasifikovani kao BDV (Mishra i sar., 2009). Prekretnicu u ovakvoj, klasi~noj kla-sifikaciji pestivirusa, doneo je razvoj epizootiologije i molekularnih metoda dijag-nostike. Na osnovu ovih metoda, utvr|eno je da genetski diverzitet virusnih izolatapredstavlja mnogo bolji i sigurniji osnov za klasifikaciju pestivirusa od klasifikacijeu odnosu na vrstu ìvotinja iz koje su izolovani (Vil~ek i sar., 1999; Vil~ek i Nettle-ton, 2006; Giangaspero i Harasawa, 2007). Tako su trenutno, pored klasi~nih vrstaCSFV, BVDV i BDV (koji su podeljeni u ve}i broj novih genotipova i podtipova),utvr|ene i nove vrste, kao {to su Giraffe pestivirus, Pronghorn (antilope) pes-tivirus, HoBi soj (izolovan iz kultura }elija) i sl., koji ~ekaju svoju potvrdu kaozasebnih rodova i sojeva pestivirusa (Vil~ek i Nettleton, 2006; Passler i Walz,2009).

Unakrsne infekcije pestivirusima izme|u goveda i ovaca veoma su~este (Nettleton i Entrican, 1995; Baker, 1987; Hagan i Bruner, 1981). Izaziva~iborderske bolesti malih preìvara mogu biti i BDV i BVDV (Becher i sar., 1995). Do-kazana je transmisija navedenih virusa izme|u malih preìvara i goveda, u obapravca (Carlsson, 1991; Løken i sar., 1991; Carlsson i Belák, 1994; Paton i sar.,1995). Dokazano je i eksperimentalno da dovode do unakrsne infekcije izme|ugoveda i ovaca, pri ~emu takva infekcija verovatno nastaje i u prirodnim uslovima(Baker, 1987). Acland i sar. (1972) su ve{ta~ki inficirali 10 ovaca gravidnih od 52do 56 dana infektivnim materijalom (mozak, ki~mena mo`dina i slezina) poreklomod jagnjadi sa znacima borderske bolesti. Nakon abortusa i ra|anja obolelih jag-njadi, autori su u krvnim serumima inficiranih ovaca registrovali antitela protivBVDV. Nakon aplikacije istog infektivnog materijala jagnjadima starim 4 meseca,koja nisu imala utvr|ena antitela protiv BVDV, ustanovljen je razvoj tih antitela 28dana kasnije. Barlow i sar. (1980) su eksperimentalno inficirali 10 ovaca (54. dana

320

Vet. glasnik 64 (5-6) 319 - 337 (2010) V. Kur}ubi} i sar.: Ispitivanje rasprostranjenostiinfekcije uzrokovane virusom gove|e dijareje (BVDV) i borderske bolesti (BDV) kod ...

graviditeta) NADL sojem BVDV. Jedna ovca je ojagnjila avitalno i dlakavo jagnje sageneralizovanom hipomijelinogenezom, karakteristi~nom za bordersku bolest. Trisu ojagnjile jagnjad sa intrakranijalnim malformacijama, kod kojih se mijelinizacijaodvijala normalno, jedna ovca je abortirala, a samo jedna je ojagnjila normalnojagnje. Barlow i sar. (1980) smatraju da ovi nalazi ukazuju na veliku sli~nostizme|u virusa BVD i BDV i oboljenja, kao i na varijabilnost unakrsnog imunitetaizme|u sojeva virusa. Oboljenja kod goveda izazvana {irenjem virusa sa ovaca sueksperimentalno dokazana. Gibbons i sar. (1974) su deset steonih junica (50. i 51.dana graviditeta) ve{ta~ki inficirali intramuskularno inokulacijom emulzije tkivaporeklom od jagnjadi inficiranih BDV. Kod {est junica je utvr|en poba~aj izme|u117. i 264. dana graviditeta, kod tri junice su ustanovljeni znaci uginu}a fetusaizme|u 117. i 176. dana graviditeta, dok je samo jedna junica na vreme otelilazdravo tele. Svi poba~eni fetusi su pokazivali zaostajanje u rastu, a kod tri jeprime}ena velika bileteralna simetri~na {upljina u velikom mozgu. Sve krave subile seropozitivne na prisustvo antitela protiv BVDV. Ovaj preliminarni rad ukazujena to da je, eksperimentalno, BDV visokopatogen za fetuse goveda, tako da po-tencijalno moè biti ozbiljan uzrok reproduktivnih poreme}aja kod goveda.

Slu~aj transmisije BDV sa ovaca na goveda je dokazan i u studijiKrametter-Froetscher i sar. (2008), pojavom serokonverzije kod teladi izme|u 28. i51. dana nakon bliskog kontakta sa klini~ki zdravim ovcama perzistentno inficira-nim BDV-3 u terenskim uslovima, kao i u Engleskoj i Velsu, gde je metodom RT-PCR utvr|eno je da su tri gove~eta inficirana BDV (Cranwell i sar., 2007).

Koze, tako|e, imaju ulogu u epizootiologiji BDV i BVDV. Depner i sar.(1990) su ispituju}i ulogu koza u epizootiologiji BVDV infekcije inficirali osamgrupa od 25 koza intranazalno ili supkutano, serolo{ki negativnih na BVDV, sa dvarazli~ita BVDV izolata u razli~itim stadijumima graviditeta. Sve majke su bile sero-pozitivne na prisustvo antitela protiv BVDV tri nedelje nakon infekcije. Antitela suotkrivena i kod 14 jaradi, ro|enih u o~ekivanom terminu, poreklom od majki infici-ranih posle 64. dana graviditeta. Iz 7 poba~enih fetusa, ~ije su majke bile inficiraneizme|u 50. i 90. dana graviditeta, BVDV je reizolovan iz razli~itih organa. Pri tome,virus nije bio izolovan ni iz jednog vitalnog jareta. Kod svih 18 koza inficiranih uprvih 78 dana graviditeta, procent abortusa i uginu}a fetusa je iznosio 100%. Dep-ner i sar. (1990) na osnovu ovih rezultata smatraju da infekcija gravidne seronega-tivne koze retko rezultira ra|anjem perzistentno inficirane (PI) jedinke, pa te ìvoti-nje verovatno nisu odgovorne za {irenje BVDV u stadima koza. Broaddus i sar.(2007) su deset seronegativnih odraslih koza izloìli kontaktu sa ~etiri PI junice.Kod oglednih koza nisu prime}eni klini~ki znaci oboljenja, ali je utvr|eno da susve koze seropozitivne 42 dana nakon kontakta sa PI junicama. Zaklju~ak je da sukoze prijem~ive za infekciju virusom BVD, kada se drè zajedno sa PI govedima.

Utvr|ene vrednosti prevalence pestivirusa kod malih preìvara znatnovariraju {irom sveta (5-50%) (Nettleton i sar., 1998; Krametter-Frotscher i sar.,2007; Schleiner i sar., 2006; Tegtmeier i sar., 2000). Pri tome, pored nalaza antitelaprotiv BDV, ~esto je utvr|ivana ve}a prevalenca protiv BVDV-1, kao i me{ane infek-

321


cije BDV i BVDV-1 ili BVDV-2 (Graham i sar., 2001; Schleiner i sar., 2006; Krametter-Frotscher i sar., 2007; Mishra i sar., 2009). Prevalenca je u velikoj meri zavisila odbroja i gustine populacije ovaca u pojedinim dràvama, kao i od na~ina uzgoja,prisustva pastirskog na~ina odgoja, zajedni~kog napasanja sa govedima i sl.Naime, s obzirom na ve}u prevalencu PI goveda u pore|enju sa ovcama, Carllson(1991) smatra da je ~esto izbijanje borderske bolesti kod ovaca izazvano pre-no{enjem virusa sa goveda na ovce. Tako je St. George (1971) tokom ispitivanja34 stada ovaca na farmama na kojima goveda nisu bila seropozitivna, ustanovioda su samo 2 stada (6%) bila pozitivna, dok je na farmama gde su i goveda bila se-rolo{ki pozitivna, ustanovio da je 36 (13%) bilo seropozitivno od 245 ispitanihstada. Veliki broj autora je potvrdio svojim istraìvanjima pozitivnu korelaciju iz-me|u nalaza i ve}e prevalence infekcije pestivirusima kod ovaca i njihovog zajed-ni~kog drànja ili kontakta sa govedima (O’Neill i sar., 2004; Krametter-Frotscher isar., 2007; Mishra i sar., 2009). Ovu pozitivnu korelaciju do sada nisu potvrdilajedino istraìvanja Grahama i sar. (2001).

U Srbiji su podaci u vezi sa prisustvom infekcija pestivirusima u sta-dima ovaca veoma ograni~eni i moè se slobodno re}i da je stanje ve}im delomnepoznato. Krnjaji} (1994) je testirao uzorke krvnih seruma ovaca sa reproduktiv-nim poreme}ajima (jalovost i abortusi) na prisustvo specifi~nih antitela protivBVDV. Ukupno su ispitana 73 uzorka krvnih seruma ovaca, metodom virus neu-tralizacije, uz upotrebu dva soja virusa: NADL i C24V (Oregon). Ispitivane ovce suporeklom sa individualnog sektora na Tari i ov~arskih farmi u Kavadarcima i Tito-vom Velesu, u Makedoniji. Kod 51, odnosno 49 uzoraka krvnih seruma ovaca nijeustanovljeno prisustvo virus neutralizuju}ih antitela. Prisustvo virus neutralizu-ju}ih antitela protiv NADL soja BVDV je ustanovljeno u titru 1:2 kod 7 uzoraka, 1:4kod 8 i 1:8 kod 7 ispitivanih seruma. Antitela protiv C24V soja BVDV su us-tanovljena u titru 1:2 kod 5, 1:4 kod 7 i 1:8 kod 12 ispitivanih seruma. Na osnovudobijenih rezultata, Krnjaji} (1994) smatra da su ovce bile u kontaktu sa pestiviru-sima, ali s obzirom na niske vrednosti titra antitela, pestivirusi nisu uzrok repro-duktivnih problema ispitivanih ìvotinja. Pored ovog, postoje i neka neobjavljenaistraìvanja sprovedena kod ovaca na podru~ju Vojvodine tokom 2003. i 2004. go-dine, u kojima nije utvr|eno prisustvo specifi~nih antitela protiv BVD virusa ni ujednom od 200 ispitanih uzoraka krvnih seruma ovaca (Tama{ Petrovi}, perso-nalna komunikacija).

S obzirom na veliku zdravstveno-ekonomsku {tetu koju infekcije pes-tivirusima nanose uzgoju preìvara i ov~arstvu, u smislu poreme}aja reproduk-cije, poba~aja, malog broja jagnjadi po stadu, koja su ~esto i avitalna, kao i usledveoma malog broja podataka koji postoje vezano za rasprostranjenost infekcijapestivirusima kod ovaca u Srbiji, kao cilj na{ih istraìvanja postavili smo utvr|i-vanje prisustva specifi~nih antitela protiv pestivirusa u stadima ovaca u jugoza-padnoj Srbiji. Istovremeno, u cilju biosigurnosti zapata goveda i spre~avanja{irenja infekcije razmatrali smo potencijalne akutne (sveè) infekcije kod mla|ihkategorija ovaca ili ve} pro{le ranije infekcije pestivirusima kod starijih ovaca, kao i

322


mogu}e veze pomenute infekcije sa prisustvom goveda na gazdininstvima gde seodgajaju ovce.

U toku na{ih ispitivanja serolo{kog statusa (prisustvo specifi~nih an-titela protiv virusa BVDV-1, BVDV-2 i BDV) kao materijal za rad koristili smoogledne ovce poreklom sa 10 mini-farmi, lociranih na teritoriji op{tine â~ak ukrugu od 40 km, podeljenih u dve ogledne grupe (A i B):

Ogledna grupa A: 5 mini-farmi koje sa~injavaju isklju~ivo ovce, kojenisu u kohabitaciji sa govedima, ni u objektima, niti na ispa{i.

Ogledna grupa B: 5 mini-farmi ovaca, ~iji vlasnici odgajaju i goveda,ali u odvojenim objektima, u sklopu istog ekonomskog dvori{ta.

Sa farmi iz obe ogledne grupe (A i B) uzorkovana je krv od 10 ovacapo farmi (5 mladih i 5 starijih – odraslih grla). Ovce su bile razli~itih rasa (bergamo,virtemberg, sjeni~ka i njihovi melezi). Maksimalni kapacitet odabranih oglednihfarmi je 100 ovaca. Uzrast i drugi podaci o ispitivanim ovcama su prikazani u tabe-lama 1 i 2. Anamnesti~ki podaci o zdravstvenom stanju oglednih grla (iz obeogledne grupe) nisu ukazivali na klini~ki manifestnu gove|u virusnu dijareju(BVD) ili bordersku bolest ovaca.

Uzorkovanje materijala

Uzorci krvi su od svih ispitivanih ovaca (n = 100, grupe A i B - 10 mini-farmi) uzeti sterilno, punkcijom v. jugularis, uz pomo} vacutainera (TERUMO® Ve-noject). Nakon spontane koagulacije na sobnoj temperaturi, dobijeni krvni serumisu odliveni, centrifugovani na 3.000 o/m i ponovo odlivani u sterilne epruvete,obeleène prema protokolu rada, a zatim ~uvani na temperaturi od - 20oC do ispi-tivanja.

Metode ispitivanja

Virus neutralizacioni test (VNT) je izvo|en po standardnoj proceduriopisanoj u ''Manual of Diagnostic Tests and Vaccines for Terrestrial Animals'' OfficeInternational Des Epizooties (2008), u mikrotitar plo~ama sa 96 bazen~i}a sa rav-nim dnom, uz kori{}enje manjih modifikacija. Za izvo|enje testa su kori{}eni:Moredun soj BDV, NADL soj BVDV-1 i soj 125 BVDV-2 virusa i kultura }elija MDBK.Pre izvo|enja VN testa, uzorci krvnih seruma su inaktivisani na temperaturi od56oC u periodu od 30 minuta, a zatim su titrirani u dvostrukim razre|enjimapo~ev{i od 1:2 do 1:256. Za razre|enja seruma kori{}ena je podloga za rast kul-tura }elija (Eagle MEM). Svaki serum je titriran i u dva primerka postavljen sa sva-kim od prethodno navedenih sojeva virusa. U svako razre|enje ispitivanih serumau jednakoj koli~ini (50 �l) dodavano je 100-300 TCID/50 ispitivanih virusa. Svaka

323



mikrotitar plo~a imala je postavljene, u po 4 bazena, pozitivne i negativne kontrole(virus i }elije i same }elije) i kontrolu pozitivnog seruma (pozitivan serum, virus i}elije). Me{avine seruma sa virusom inkubirane su 1 sat na 37oC, a zatim su usvaki bazen~i} na mikrotitar plo~i dodavane MDBK }elije u suspenziji od300.000/1ml i u koli~ini od 100 �l. Nakon toga, mikrotitar plo~e su inkubirane 4dana na 37oC. Kao titar VN antitela uzimana je recipro~na vrednost krajnjegrazre|enja ispitivanog seruma koje je potpuno neutralisalo aktivnost BVD virusana kulturi }elija.

Rezultati ispitivanja su prikazani tabelarno (tabela 1 i tabela 2). Iziznetih rezultata se moè videti da ni u jednom od 100 ispitanih uzoraka krvnih se-ruma ovaca iz 10 stada nije utvr|eno prisustvo specifi~nih virus neutralizacionihantitela protiv Moredun soja BDV, kao ni za NADL soj BVDV-1, ni za soj 125 BVDV-2. Dobijeni titar antitela je u svim uzorcima ispitanih krvnih seruma ovaca bio ispodmerljive vrednosti (titar: <2) za VNT.

Serolo{kim ispitivanjima metodom virus neutralizacionog testa (VNT),utvr|eno je da je svih 100 ispitivanih uzoraka krvnih seruma ovaca negativno naprisustvo specifi~nih antitela protiv referentnih virusa oba genotipa BVDV (BVDV-1i BVDV-2), kao i na prisustvo specifi~nih antitela protiv Moredun soja virusa BDV.Ovakav negativan nalaz na prisustvo infekcija pestivirusima u stadima ovaca jeprili~no interesantan i specifi~an. Naime, rezultati ispitivanja u drugim zemljamapotvr|uju ~este infekcije pestivirusima u zapatima ovaca {irom sveta. Juliá i sar.(2009) su metodom virus neutralizacije ispitali 54 uzorka krvi zdravih ovaca u Ar-gentini, u kojoj je 70% goveda seropozitivno na BVDV, i dokazali da je 46.3% ispi-tanih ovaca seropozitivnih na BVDV-1, 13% na BVDV-2 i 20,4% na oba tipa virusagove|e dijareje (BVDV-1 i BVDV-2). Molekularna ispitivanja su registrovala genomBVDV suptipa 1a u nekim od uzoraka. U Egiptu su ispitana 62 krvna serumaporeklom od goveda, bufala, ovaca, koza i kamila na prisustvo antitela protivBVDV. Ustanovljena prevalenca neutralizacionih antitela protiv BVDV bila je 49,2%za goveda, 52% za bufala, 27,5% za ovce, 31,4% za koze i 52,5% za kamile. Us-tanovljeni titar antitela bio je zna~ajno vi{i kod goveda i bufala u odnosu na titarantitela kod ovaca, koza i kamila (Zaghawa, 1998).

324


Rezultati / Results

Diskusija / Discussion

325


Tab

ela

1.R

ezul

tati

isp

itiva

nja

pris

ustv

aVN

antit

ela

pro

tivM

ored

unso

jaB

DV,

NA

DL

soja

BVD

V-1

isoj

a12

5B

VDV-

2vi

rusa

ukr

vnim

seru

mim

aov

aca

safa

rmii

zog

led

negr

upe

A/

Tab

le1.

Results

ofinve

stigations

into

presen

ceof

VN

antibo

dies

agains

tMored

unstrain

ofBDV,

NADL

strain

ofBVDV

1an

dstrain

125

ofBVDV

2viru

ses

inbloo

dseru

msof

sheep

from

farm

sin

expe

rimen

talgrou

pA

mon

ths

Fem

ale

Kat

egor

ije/

Categ

ories

Iden

tifik

acija

ovac

a/

Sheep

iden

tification

Sta

rost

/Age

Pol

/Se

x

Rez

ulta

tiis

piti

vanj

a/I

nvestiga

tion

resu

lts

VN

titar

spec

ifi~n

ihan

titel

ap

rotiv

/VN

titerof

specific

antibo

dies

agains

t

BD

VB

VD

V1

BV

DV

2

Farm

a1

-vla

sn

ik:

Do

bri

vo

jeS

tevan

ovi}

,se

loB

e~an

j/F

arm

1–

owner:Dob

rivo

jeSteva

nov

i},Be~an

jvillag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

ER

S72

0811

717

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S72

0812

517

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S32

0811

917

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj6

/Noea

rstam

p–

numbe

r6

8m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj7

/Noea

rstam

p–

numbe

r7

7m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Sta

rije

/Older

CC

S45

1565

64

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S35

1429

64

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S05

1428

15

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S15

1428

05

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S85

1429

14

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Farm

a2

–vla

sn

ik:

Milo

{Tra

jko

vi}

,se

loB

e~an

j/Farm

2–

owner:Milo{

Trajkov

i},Be~an

jvillag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

ER

S13

4675

614

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S93

4675

815

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj8

/Noea

rstam

p–

numbe

r8

6m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj9

/Noea

rstam

p–

numbe

r9

15m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

0/

Noea

rstam

p–

numbe

r10

16m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

326


nast

avak

tab

ele

1./c

ont.

Tab

le1.

Kat

egor

ije/

Categ

ories

Iden

tifik

acija

ovac

a/

Sheep

iden

tification

Sta

rost

/Age

Pol

/Se

x

Rez

ulta

tiis

piti

vanj

a/I

nvestiga

tion

resu

lts

VN

titar

spec

ifi~n

ihan

titel

ap

rotiv

/VN

titerof

specific

antibo

dies

agains

t

BD

VB

VD

V1

BV

DV

2

Sta

rije

/Older

DC

S04

3044

63

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S85

1596

73,

5g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S25

1596

33

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

DC

S94

3044

73

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

DC

S74

3044

93,

5g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Farm

a3

–vla

sn

ik:

Ro

man

Milo

savlje

vi}

,se

loB

e~an

j/Farm

3–ow

ner:Rom

anMilosav

ljev

i},Be~an

jvillag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

6/

Noea

rstam

p–

numbe

r16

10m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

7/

Noea

rstam

p–

numbe

r17

10m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

8/

Noea

rstam

p–

numbe

r18

15m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

9/

Noea

rstam

p–

numbe

r19

15m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj2

0/

Noea

rstam

p–

numbe

r20

15m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Sta

rije

/Older

CC

S05

1530

44

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S37

5347

22,

5g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S15

1531

14

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S07

5347

53

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S87

5347

73

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

327


nast

avak

tab

ele

1./c

ont.

Tab

le1.

Kat

egor

ije/

Categ

ories

Iden

tifik

acija

ovac

a/

Sheep

iden

tification

Sta

rost

/Age

Pol

/Se

x

Rez

ulta

tiis

piti

vanj

a/I

nvestiga

tion

resu

lts

VN

titar

spec

ifi~n

ihan

titel

ap

rotiv

/VN

titerof

specific

antibo

dies

agains

t

BD

VB

VD

V1

BV

DV

2F

arm

a4

-vla

sn

ik:

Vla

de

Mark

ovi}

,se

loB

resn

ica

/Farm

4–ow

ner:Vlade

Markov

i},Bresn

ica

villag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

1/

Noea

rstam

p–

numbe

r11

12m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

2/

Noea

rstam

p–

numbe

r12

9m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

3/

Noea

rstam

p–

numbe

r13

9m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

4/

Noea

rstam

p–

numbe

r14

9m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

5/

Noea

rstam

p–

numbe

r15

9m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Sta

rije

/Older

ER

S72

0746

55

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CR

S09

8010

34

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CR

S59

8911

63

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CR

S79

8912

22

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S22

0746

03

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Farm

a5

–vla

sn

ik:

Nata

lija

Iko

ni}

,se

loK

atr

ga

/Farm

5–ow

ner:Natalija

Ikon

i},Katrga

villag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

C75

1581

08

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

C65

1581

18

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

C55

1581

28

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

C45

1581

38

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

C35

1581

48

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Sta

rije

/Older

C25

1581

58

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

D61

0538

04

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

D61

0537

24

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

D41

0537

44

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

E62

0782

14

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

328


Tab

ela

2.R

ezul

tati

isp

itiva

nja

pris

ustv

aVN

antit

ela

pro

tivM

ored

unso

jaB

DV,

NA

DL

soja

BVD

V-1

isoj

a12

5B

VDV-

2vi

rusa

ukr

vnim

seru

mim

aov

aca

safa

rmii

zgr

upe

B/

Tab

le2.

Results

ofinve

stigations

into

presen

ceof

VN

antibo

dies

agains

tMored

unstrain

ofBDV,

NADL

strain

ofBVDV

1an

dstrain

125

ofBVDV

2viru

ses

inbloo

dseru

msof

sheep

from

farm

sin

expe

rimen

talgrou

pB

Kat

egor

ije/

Categ

ories

Iden

tifik

acija

ovac

a/

Sheep

iden

tification

Sta

rost

/Age

Pol

/Se

x

Rez

ulta

tiis

piti

vanj

a/I

nvestiga

tion

resu

lts

VN

titar

spec

ifi~n

ihan

titel

ap

rotiv

/VN

titerof

specific

antibo

dies

agains

t

BD

VB

VD

V1

BV

DV

2

Farm

a1

–vla

sn

ik:

Rad

ivo

jeV

asilije

vi}

,se

loTrb

u{an

i/F

arm

1–

owner:Rad

ivojeVasilijev

i},Trb

u{anivillag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

Nem

au{

num

arku

–b

roj1

/Noea

rstam

p–

numbe

r1

9m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

5757

595

11m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

7757

593

11m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

RS

9196

062

12m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj2

/Noea

rstam

p–

numbe

r2

12m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Sta

rije

/Older

CS

6634

236

3g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

0694

240

3,5

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

6694

244

4g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

4694

246

6,5

god

./ye

ars

mu{

ki/m

ale

<2

<2

<2

CS

9694

233

5g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Farm

a2

–vla

sn

ik:

Lju

bis

av

Pe

ri{i}

,se

loTrb

u{an

i/Farm

2–

owner:Ljubisav

Peri{i},Trb

u{anivillag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

Nem

au{

num

arku

–b

roj3

/Noea

rstam

p–

numbe

r3

12m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj4

/Noea

rstam

p–

numbe

r4

12m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

RS

4373

039

12m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

RS

6373

037

12m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

0694

497

12m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

329


nast

avak

tab

ele

2./c

ont.

Tab

le2.

Kat

egor

ije/

Categ

ories

Iden

tifik

acija

ovac

a/

Sheep

iden

tification

Sta

rost

/Age

Pol

/Se

x

Rez

ulta

tiis

piti

vanj

a/I

nvestiga

tion

resu

lts

VN

titar

spec

ifi~n

ihan

titel

ap

rotiv

/VN

titerof

specific

antibo

dies

agains

t

BD

VB

VD

V1

BV

DV

2

Sta

rije

/Older

CS

0757

459

4g

od./

years

mu{

ki/m

ale

<2

<2

<2

CS

7577

828

4g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

3694

494

5g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

4757

455

6g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

6752

711

4g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Farm

a3

–vla

sn

ik:

Ku

ve

lji}

Ra{ko

,se

loP

rid

vo

rica

/Farm

3–

owner:Kuve

lji}

Ra{ko,

Pridv

orica

villag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

RS

E82

1040

112

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj5

/Noea

rstam

p–

numbe

r5

7m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

RS

E53

6761

812

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

RS

E72

1040

212

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

RS

E73

6761

612

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Sta

rije

/Older

CS

C47

9579

53

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

C55

7385

24

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

C85

7386

73

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

C45

7385

35

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CS

C65

7385

14

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Farm

a4

–vla

sn

ik:

Vla

dim

irM

ilo

van

ovi}

,se

loB

resn

ica

/Farm

4–ow

ner:Vladimir

Milov

anov

i},Bresn

ica

villag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

ER

S23

4674

812

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S13

4674

912

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S33

4674

712

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S53

4674

512

mes

./mon

ths

mu{

ki/m

ale

<2

<2

<2

ER

S43

4674

613

mes

./mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

330


nast

avak

tab

ele

2./c

ont.

Tab

le2.

Kat

egor

ije/

Categ

ories

Iden

tifik

acija

ovac

a/

Sheep

iden

tification

Sta

rost

/Age

Pol

/Se

x

Rez

ulta

tiis

piti

vanj

a/I

nvestiga

tion

resu

lts

VN

titar

spec

ifi~n

ihan

titel

ap

rotiv

/VN

titerof

specific

antibo

dies

agains

t

BD

VB

VD

V1

BV

DV

2

Sta

rije

/Older

CR

S05

1485

14

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CR

S45

1487

36

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S32

0816

02

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S45

1486

58

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S05

1484

411

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Farm

a5

–vla

sn

ik:

Milo

van

Rad

ovi}

,se

loB

e~an

j/Farm

5–

owner:Milov

anRad

ovi},Be~an

jvillag

e

Mla

|e

/Yo

unge

r

Nem

au{

num

arku

–b

roj2

1/

Noea

rstam

p–

numbe

r21

13m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj2

2/

Noea

rstam

p–

numbe

r22

10m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj2

3/

Noea

rstam

p–

numbe

r23

6m

es./

mon

ths

mu{

ki/m

ale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj2

4/

Noea

rstam

p–

numbe

r24

6m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Nem

au{

num

arku

–b

roj2

5/

Noea

rstam

p–

numbe

r25

11m

es./

mon

ths

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Sta

rije

/Older

ER

S02

0774

42,

5g

od./

years

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

DC

S94

0625

63

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S92

0774

53

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

ER

S12

0774

33

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

CC

S25

1420

64

god

./ye

ars

èns

ki/f

emale

<2

<2

<2

Mishra i sar. (2009) su ispitali ELISA metodom 2.803 uzorka serumaovaca i koza u Indiji na prisustvo antitela protiv pestivirusa. Antitela su na|ena kod23,4% (od 22,9%-27,0%) uzoraka seruma ovaca, dok je prevalenca na nivoustada iznosila 66.3%. Utvr|ena je zna~ajna povezanost (p<0.05) izme|u stadaovaca i koza koja su imala kontakt sa govedima i nivoa seroprevalence u stadu. Uodnosu na uzrast ìvotinja, nià seroprevalenca je utvr|ena kod grupe ovaca ikoza starih od 6 meseci do 1 godine, u pore|enju sa grupom uzrasta 1-2 i prekodve godine. Ispitivanjem uzoraka poreklom od 61 seropozitivne ovce i 34 sero-pozitivne koze (koje predstavljaju sva seropozitivna stada), metodom unakrsneneutralizacije, utvr|en je ~etvorostruko vi{i titar antitela protiv BVDV-1 u uzorcimaporeklom od 41 ovce i 23 koze, a protiv BVDV-2 kod jedne ovce i jedne koze, {toukazuje na dominantnu BVDV-1 infekciju kod ovaca i koza u Indiji.

U Austriji je utvr|ena visoka seroprevalenca ovaca na pestiviruse uplaninskim regionima Alpa, gde je zajedni~ko drànje goveda, ovaca i koza napa{i zna~ajan uzro~nik prevalence u stadima iznad 68% i prevalence pozitivnihstada iznad 89%. Tako|e, zapaène su geografske varijacije, pripisane razlikamau farmskoj praksi, gustini populacije ìvotinja i opisanih geografskih karakteristika(Krametter-Froetscher i sar., 2007). Schiefer i sar. (2006) su serolo{ki ispitali ELISAtestom 2.058 uzoraka krvi ovaca, iz 150 stada iz pokrajine Tirol, na prisustvo an-titela protiv pestivirusa preìvara. Utvr|eno je 34.9% seropozitivnih ovaca i 89.3%seropozitivnih stada. Seroprevalenca pestivirusa je bila zna~ajno vi{a (p<0,05)kod malih preìvara koji su se tokom leta napasali na Alpima. Uporedna ispitivanjametodom virus neutralizacije izvedena su sa svim ELISA seropozitivnim uzorcimakrvnih seruma sa BVDV-1, BVDV-2 i BDV. Kod 413 uzoraka su otkriveni najvi{i titri(dvostruki ili vi{estruki) na BVDV-1, kod 6 uzoraka na BVDV-2 i kod 24 uzorka naBDV, {to govori o ra{irenosti, pre svega, BVDV infekcije.

Danuser i sar. (2009) su u [vajcarskoj ispitali 5.059 seruma ovaca iz382 stada i utvrdili seroprevalencu na pestiviruse od 16,1%. U te`nji da se utvrdiuzro~nik infekcije, na osnovu dobijenih titara antitela unakrsnom neutralizacijom,utvr|eno je da je 56,1% infekcija ovaca izazvano BDV-1, 12,9% sa BVDV-1 i 31,0%nedefinisanim pestivirusima. U pogledu filogenetskih veza izme|u pestivirusa,neotkriveni izvor infekcije je uglavnom pripisan drugim genotipovima pestivirusakoji cirkuli{u kod malih preìvara. Po{to ne dominira genotip BVDV-1, ve} nekidrugi genotipovi, autori smatraju da je rizik od prenosa BVDV sa perzistentno infi-ciranih malih preìvara na goveda – umeren. Me|utim, kada postoji direktan kon-takt izme|u ìvotinja (kada se odgajaju zajedno ili zajedno borave na pa{nja-cima), rizik je u odnosu na program eradikacije BVDV kod goveda relativno nizak.

O’Neill i sar. (2004) su ELISA testom serolo{ki ispitali serume 1.448odraslih ovaca iz 91 stada, poreklom iz svih 26 okruga Republike Irske, naprisustvo antitela protiv BDV. Registrovana je 81 seropozitivna ovca (5,6%) u 42seropozitivna stada (46,0%). U okviru inficiranih stada, prose~na prevalenca jebila 11.4% (6.3% do 30.0%). Komparativnim ispitivanjem, metodom virus neutrali-zacije, kod 42 ELISA-pozitivna seruma je utvr|en srednji geometrijski titar antitela

331


od 136 protiv NADL soja BVDV, 92 protiv Moredun soja BDV i 21 protiv 137/4 sojaBDV. Rezultati pokazuju da virus BVD predstavlja glavni pestivirus preìvara kojiinficira ovce u Irskoj, a visok broj inficiranih stada i mnoge seronegativne ovce uokviru takvih stada ukazuju na rizik od ra|anja jagnjadi sa kongenitalnom border-skom bole{}u. Graham i sar. (2001) su u Severnoj Irskoj sproveli serolo{ka ispiti-vanja radi utvr|ivanja prevalence infekcija pestivirusima kod ovaca i svinja. Se-rumi poreklom od 918 ovaca iz 92 stada iz 10 regiona ispitani su metodom ELISAna prisustvo antitela protiv virusa borderske bolesti (BDV). Seropozitivno je bilo 49ovaca (5.3%) u 28 stada (30.4%). Geografske varijacije i prevalence u stadima kre-tale su se od 0% u Enniskillen regionu do 70% u Coleraine regionu. U pozitivnimstadima, prose~an nivo prevalence je iznosio 17,5%, a najvi{i 40%. Komparativ-nim ispitivanjima, metodom virus neutralizacije, utvr|en je ~etvorostruki ili ve}i ti-tar antitela protiv BVDV u odnosu na BDV soj 137/4 u preko 80% ispitivanih uzo-raka i ~etvorostruki ili ve}i titar antitela protiv BVDV nego protiv Moredun soja BDVu skoro 40% ispitivanih uzoraka. Ovi nalazi pokazuju da prenos pestivirusa me|urazli~itim vrstama ìvotinja u Irskoj moè biti predominantno sa goveda na ovce,za {ta je uglavnom odgovoran BVDV. Me|utim, nije utvr|ena zna~ajnapovezanost izme|u nivoa prevalence u seropozitivnim stadima i prisustva govedana farmi (P=0,583).

Berriatua i sar. (2004) su istraìvali seroprevalencu uslovljenu staro{}uovaca i prisustvo perzistentno inficiranih (PI) grla, u 6 stada ovaca za proizvodnjumleka u Baskiji. U istoriji svih ispitivanih stada su postojali dokazi o pojavi border-ske bolesti (BD). U stadima slobodnim od PI, seroprevalenca je bila 6-13% kodovaca starih jednu godinu, a 42-93% kod starijih ovaca. Nasuprot tome, u stadimasa PI jedinkama, seroprevalenca je bila 67-99%. Rusenova i Bochev (2009) su VNtestom ispitali 199 uzoraka krvnih seruma ovaca i koza u Bugarskoj na prisustvovirus neutralizuju}ih antitela protiv BVDV. Uzorci su bili poreklom iz 4 me{anastada, sa 4 razli~ite lokacije (2 regiona). Prose~na seroprevalenca na BVDV kodovaca iznosila je 64%, a kod koza 18,1%.

Kao {to je ranije re~eno, veliki broj autora je utvrdio pozitivnu korela-ciju izme|u pojave i ve}e prevalence pestivirusne infekcije kod ovaca i njihovogkontakta sa govedima (O’Neill i sar., 2004; Krametter-Frotscher i sar., 2007; Mishrai sar., 2009). Do sada, jedino istraìvanja Graham i sar. (2001) nisu potvrdila ovupozitivnu korelaciju. S druge strane, Krametter-Froetscher i sar. (2008) su zapazilida je 2 meseca posle uvo|enja ovna u me{ovito stado (ovce i goveda) otpo~elaserija abortusa (8 od 11 ovaca i 1 krava). Stado je imalo status slobodnog odprisustva BVDV do uvo|enja inficiranog ovna, a klini~ko oboljenje i serokonverzijakod krave koja je pobacila ukazivali su na mogu}nost da je ovan perzistentno infi-ciran virusom BDV uneo infekciju, ne samo u populaciju ovaca na farmi ve} i ustado goveda. Ovo je potvr|eno metodom virus neutralizacije, sa utvr|enim ti-trom antitela od 1:56 protiv BDV i samo 1:7 protiv BVDV kod krave koja je poba-cila.

332


Seronegativan nalaz na prisustvo pestivirusa kod ovaca koje smo ispi-tivali jo{ je interesantniji, s obzirom na to da je skorijim ispitivanjima na terenuop{tine â~ak sa koje poti~u ispitivana stada ovaca utvr|ena visoka prevalencainfekcije virusom gove|e dijareje kod mladih kategorija tovne junadi (70%-100%),dok je kod mle~nih goveda nivo prevalence bio mnogo niì (4,35%; 17,65%; 25%)(Kur}ubi} i sar., 2009; Kur}ubi} i sar., 2010), pa obja{njenja za negativan serolo{kinalaz kod oglednih ovaca nisu tako jednostavna. Situaciju dodatno komplikuje to{to u prethodno pomenutim istraìvanjima nije bilo mogu}e dokazati prisustvoperzistentno inficiranih (PI) grla goveda, kao glavnog izvora infekcije virusomgove|e dijareje, na ve}oj farmi mle~nih goveda (kapaciteta 263 ìvotinje razli~itihstarosnih kategorija), kao ni na mini-farmama za proizvodnju mleka i tov junadi.Takav nalaz najvi{e govori u prilog serokonverziji kao posledici ranije BVDV infek-cije ili eventualno trenutne sporo {ire}e akutne infekcije u tim zapatima. Pored na-laza relativno niske prevalence BVDV u dugogodi{njim mle~nim zapatima govedana ispitivanom podru~ju, jedno od mogu}ih obja{njenja za potpuno seronega-tivna stada ovaca leì u ~injenici da kontakt goveda i ovaca nije sasvim blizak, ~aki na gazdinstvima na kojima se gaje obe vrste papkara ili da kontakta izme|u ìv-otinja nema. Dugogodi{nja edukacija farmera od strane veterinarske slu`be onepoèljnom zajedni~kom drànju ovaca i goveda tako|e moè imati uticaja nadobijene rezultate istraìvanja. Pored toga, relativno mala gustina naseljenostimalim i velikim preìvarima (razu|enost objekata), kao i prete`no mali kapacitet(broj ìvotinja) u zapatima moè doprineti smanjenoj mogu}nosti transmisije vi-rusa (u oba smera). U prilog negativnom nalazu pestivirusa u ispitivanim stadimaovaca govore i dosada{nji nalazi na podru~ju Srbije (Krnjaji}, 2004; Tama{Petrovi}, neobjavljena istraìvanja 2003. i 2004. godine - li~na komunikacija).

Dobijeni nalaz ne ukazuje na mogu}i problem {irenja infekcija pestivi-rusima iz stada ovaca na zapate goveda u jugozapadnoj Srbiji. Istovremeno, do-bijeni rezultati zahtevaju dalja i mnogo obimnija i sveobuhvatnija istraìvanjarasprostranjenosti infekcija pestivirusima u zapatima ovaca i koza u Srbiji da bi sedobila potpunija slika o infekciji pestivirusima kod razli~itih vrsta preìvara i u od-nosu na razli~ite regione u Srbiji.

NAPOMENE / ACKNOWLEDGEMENTRad je realizovan po Projektu tehnolo{kog razvoja broj 20015: “Primena savremenih trendova u proiz-vodnji, reprodukciji, preventivi i zdravstvenoj za{titi preìvara u cilju njihove dobrobiti i biosigurnosti”,finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije. /This study is part of a project on Technological Development Ref. No. 20015 Contemporary Tendencies in theProduction, Reproduction, Disease Prevention and Health Control in Ruminants Aimed at Their Welfare andBiosafety supported by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia.

1. Acland HM, Gard GP, Plant JW. Infection of sheep with a mucosal disease virus. Austra-lian Vet J 1972; 48: 70.

2. Baker JC. Bovine viral diarrhea virus: A review. JAVMA 1987; 190(11): 1449-58.

333



3. Barlow RM, Rennie JC, Gardiner AC, Vantsis JT. Infection of pregnant sheep with theNADL strain of bovine virus diarrhoea virus and their subsequent challengewith border disease Iib pool. J Comp Path1987; 90: 67-72.

4. Becher P, Konig M, Paton DJ and Thiel HJ. Further characterization of border disease vi-rus isolates: evidence for the presence of more than three species within thegenus pestivirus. Virology 1995; 209(1): 200-6.

5. Becher P, Orlich M, Kosmidou A, Konig M, Baroth M, Thiel HJ. Genetic diversity of pes-tiviruses: identification of novel groups and implication for classification. Virol-ogy 1999; 262: 64-71.

6. Berriatua E, Barandika J, Aduriz G, Atxaerandio R, Garrido J, Garcýa-Perez AL. Age-specific seroprevalence of Border disease virus and presence of persistentlyinfected sheep in Basque dairy-sheep flocks. Vet J 2004; 168: 336-42.

7. Broaddus Charles C, Holyoak G Reed, Lionel Dawson, Step DL, Funk Rebecca A, KapilSanjay. Transmission of bovine viral diarrhea virus to adult goats from persis-tently infected cattle. J Vet Diagn Invest 2007; 19(5): 545-8.

8. Carlsson U. Border disease in sheep caused by transmission of virus from cattle persis-tently infected with bovine virus diarrhea virus. Vet Rec 1991; 128: 145-7.

9. Carlsson U, Belák K. Border disease virus transmitted to sheep and cattle by a persis-tently infected ewe: epidemiology and control. Acta Vet Scand 1994; 35: 79-88.

10. Cranwell MP, Otter A, Errington J, Hogg RA,Wakeley P, Sandvik T. Detection of Boderdisease virus in cattle. Vet Rec 2007; 11: 211-2.

11. Danuser R, Vogt HR, Kaufmann Th, Peterhans E, Zanoni R. Seroprevalence and char-acterization of pestivirus infections in small ruminants and new world camelidsin Switzerland. Band 151, Heft 3, März 2009, 109-117. Schweiz. Arch. Tier-heilk. © 2009 by Verlag Hans Huber, Hogrefe AG, Bern. DOI 10.1024/0036-7281.151.3.109.

12. Depner K, Liess B, Hubschle OJB. BVD-virus infection in goats - experimental studieson transplacental transmissibility of the virus and its effect on reproduction.Symposium of the European Society for Veterinary Virology, Ruminant Pestivi-ruses Infections: Virology, Pathogenesis and Perspectives of Prophylaxis,1990, Hanover, Germany.

13. Giangaspero M, Harasawa R. Ovine pestiviruses: their taxonomic status revealed bypalindromic nucleotide substitutions. Vet Microbiol 1999; 70: 33-9.

14. Giangaspero M, Harasawa R. Numerical taxonomy of the genus Pestivirus based onpalindromic nucleotide substitution in the 5’ untranslated region. J VirologicallMethods 2007; 146: 375-88.

15. Gibbons DF, Einkler CE, Shaw IG, Terlecki S, Richardson C, Done JT. Pathogenicity ofthe Border disease agent for the bovine fetus. Br Vet J 1974; 130: 357-60.

16. Graham DA, Calvert V, German A and McCullough SJ. Pestiviral infections in sheep andpigs in Northern Ireland. Vet Rec 2001; 148(3): 69-72.

17. Hagan WA, Bruner WB. Togaviridae; Infectious disease of domestic animals, 7th ed. Ith-aca, NY, Cornel University Press 1981; 729-50.

18. Hurtado A, Garcia-Perez AL, Aduriz G and Juste RA. Genetic diversity of ruminant pes-tivirus from Spain. Virus Research 2003, 92: 67-73.

19. Juliá S, Craig MI, Jiménez LS, Pinto GB, Weber EL. First report of BVDV circulation insheep in Argentina. Preventive Veterinary Medicine 2009; 90: 274-7.

334


20. Krametter-Froetscher R, Loitsch A, Kohler H, Schleiner A, Schiefer P, Moestl K, Golja F,Baumgartner W. Serological survey for antibodies against pestiviruses amongsheep in Austria. Vet Rec 2007; 160: 726-30.

21. Krametter-Froetscher R, Schmitz C, Benetka V, Bago Z, Moestl K, Vanek E, Baumgart-ner W. First descriptive study of an outbreak of Border disease in a sheep flockin Austria – a high risk factor for Bovine viral diarrhea virus free cattle herds: acase report. Veterinarni Medicina 2008; 53(11): 625-8.

22. Krnjaji} D. Uloga pestivirusa kod abortusa ovaca. Magistarski rad, Veterinarski fakultetUniverziteta u Beogradu, Katedra za Mikrobiologiju, Beograd 1994.

23. Kur}ubi} V, Ili} Z, \okovi} R, Jevti} S. Identification of cattle persistently infected (PI)with the bovine viral diarrhoea virus (BVDV) using a screening method for acontrol and eradication programme. Acta Agriculturae Serbica 2009; Vol. XIV,27: 79-92. YU ISSN 0354-9452, UDC 636.09:616.34-008.314.4:636.2;

24. V Kur}ubi}, Z Ili}, R \okovi}, S Jevti}, T Petrovi}. Utvr|ivanje prisustva i statusa infek-cije virusom gove|e dijareje u zapatima goveda u centralnoj Srbiji -mogu}nosti za kontrolu. Veterinarski glasnik 2010; 64(1-2) 3-19.

25. Loan RW, Storm MM. Propagation and transmission of hog cholera virus in nonporcinehosts. Am J Vet Res 1968; 29: 807-11.

26. Løken T, Krogsrud J, Bjerkás I. Outbreaks of border disease in goats induced by apestivirus-contaminated orf vaccine, with virus transmission to sheep and cat-tle. J Comp Pathol 1991; 104: 195-209.

27. Manual of Diagnostic Tests and Vaccines for Terrestrial Animals. O.I.E, 6th Edition; Vol. 2,Chapter 2.4.8., 2008.

28. Meyers G, Thiel HJ. Molecular characterization of pestiviruses; Advances in virus re-search 1996; 47: 53-118.

29. Mishra N, Rajukumar K, Tiwari A, Nema RK, Behera SP, Satav JS, Dubey SC. Preva-lence of Bovine viral diarrhoea virus (BVDV) antibodies among sheep andgoats in India. Trop Anim Health Prod 2009 Oct; 41(7):1231-9. Epub 2009 Jan21.

30. Nettleton PF, Entrican G. Ruminant Pestiviruses. British Vet J 1995; 151(6): 615-41.31. Nettleton PF, Gilray JA, Russo P and Dlissi E. Border disease of sheep and goats; Vet

Res 1998; 29(3-4): 327-40.32. O'Neill RG, O'Connor M, O'Reilly PJ. A survey of antibodies to pestivirus in sheep in the

Republic of Ireland. Irish Vet J 2004; 57(9): 525-30.33. Passler T, Walz PH. Bovine viral diarrhea virus infections in heterologous species. Ani-

mal Health Research Reviews, Page 1 of 15. © Cambridge University Press2009. ISSN 1466-2523. DOI: 10.1017/S1466252309990065.

34. Paton DJ, Carlsson U, Lowings JP, Sands JJ, Vilcek S., Alenius S. Identification of herd-specific bovine viral diarrhea virus isolates from infected cattle and sheep. VetMicrobiol 1995; 43: 283-94.

35. Rusenova N, Bochev I. Comparison of the seroprevalence against some respiratory vi-ruses in mixed sheep-goat herds in two regions of Bulgaria. Trakia J Sci 2009;7(4): 58-62.

36. Schiefer P, Krametter-Frötscher R, Schleiner A, Loitsch A, Golja F, Möstl K, BaumgartnerW. Seroprevalence of antibodies to ruminant pestiviruses in sheep and goatsin Tyrol (Austria). Dtsch Tierarztl Wochenschr 2006; 113(2): 55-8.

37. Schleiner A, Krametter-Frobtscher R, Schiefer P, Loitsch A, Golja F, Mostl K et al. Se-roepidemiological survey of sheep in Carinthia for the dissemination of rumi-nant pestiviruses. Berl Munch Tierarztl Wochenschr 2006; 119 (5-6): 203-8.

335


38. Shimizu M, Kumagai T. Experimental infection of pregnant goats with swine fever virus.Vet Microbiol 1989; 20: 207-14.

39. St. George TD. A survey of sheep throughout Australia for antibody to parainfluenzatype 3 virus and to mucosal disease virus; Australian Vet J 1971; 47: 370-4.

40. Tegtmeier C, Stryhn H, Uttentha I, Kjeldsen AM, Nielsen TK. Seroprevalence of BorderDisease in Danish sheep and goat herds. Acta Vet Scand 2000; 41(4): 339-44.

41. Vil~ek [, Belak S. Genetic identification of pestivirus strain Frijters as a border diseasevirus from pigs. J Virol Methods 1996; 60: 103-8.

42. Vil~ek [, Drew TW, McGoldrick A, Paton DJ. Genetic typing of bovine pestiviruses fromEngland and Wales. Vet Microbiol 1999; 69: 227-37.

43. Vil~ek [, Nettleton PF. Pestiviruses in wild animals. Vet Microbiol 2006; 116: 1-12.44. Wengler G, Bradley DW, Collett MS, Heinz FX, Schlesinger RW, Strauss JH. Flaviviridae.

In: Virus Taxonomy. Sixth Report of the International Committee on Taxonomyof Viruses, pp. 415-427. Edited by FA Murphy, CM Fauquet, DHL Bishop, SAGhabrial, AW Jarvis, GP Martelli, M A Mayo & MD Summers. Vienna & NewYork: Springer-Verlag.

45. Zaghawa A. Prevalence of antibodies to bovine viral diarrhoea virus and/or border dis-ease virus in domestic ruminants. Zentralbl Veterinarmed (B) 1998; 45(6):345-51.

INVESTIGATION OF BOVINE VIRAL DIARRHEA VIRUS (BVDV) AND BORDERDISEASE VIRUS (BDV) INFECTIONS OF SHEEP IN SOUTHWESTERN SERBIA

V. Kur}ubi}, T. Petrovi}, R. \okovi}, Z. Ili}

Serological assay (virus neutralization test - VNT) was employed to examineblood sera collected from sheep of different age categories reared under different housingsystems for the presence of bovine viral diarrhea virus (BVDV) and Border disease virus(BDV) infections in sheep. The objective of the investigation in sheep as reservoir hosts ofthe viruses was to clarify the potential for their transmission to cattle herds and vice versa.Experimental Group A included 5 mini farms composed entirely of sheep that were not incohabitation with cattle in the same buildings or on the same pasture. Experimental GroupB was made up of five mini sheep farms, whose owners raised cattle as well. A total of 10blood samples (5 from junior categories of sheep aged up to 12 months and 5 from theolder sheep) were secured from each of the 10 mini farms selected for the study. The VNTmethod did not detect the presence of specific anti-BVDV antibodies to both BVDV geno-types (BVDV-1 and BVDV-2) in any of the 100 test blood serum samples of sheep. Specificanti-BDV antibodies to the BDV Moredun strain were not found in any of the test serumsamples of 100 sheep.

Key words: BVDV, BDV, seroprevalence, sheep

336


ENGLISH

ISPÀTANIE PRISUTSTVIÂ INFEKCII, OBUSLOVLENNOYVIRUSOM GOVÂ@EY DIAREI (VGD) I BOLEZNI BORDERA (VBB)

U OVEC V ÁGOZAPADNOY SERBII

B. Kur~ubi~, T. Petrovi~, R. Dòkovi~, Z. Ili~

Serologi~eski (virus neytralizacionnìm testom - VNT) ispìtanì kro-vÔnìe serumì proisho`deniem iz ovec razli~nìh vozrastnìh kategoriy, raz-li~nogo sposoba soderàniÔ, na prisutstvie infekcii virusom govÔèy diarei(VGD) i virusom boelzni Bordera ovec (VBBO). Ispìtanie ovec, kak dokazannogorezervuara privedÒnnìh virusov, imelo dlÔ celi osvetitÝ potencialÝnuÓ voz-mo`nostÝ perenosa takih è v plemennom priplode krupnogo rogatogo skota iobratno. DlÔ opìtnoy gruppì A otobrano 5 mini ferm, sostavlÔÓçie isklÓ~i-telÝno ovcì, kotorìe ne v soìtelÝstve s krupnìm rogatìm skotom ni v obÍektahm,ni na pastoiçe. OpìtnuÓ gruppu B sostavlÔlo 5 mini ferm ovec, ~Ýi vladelÝcìrazvodÔt i krupnìy rogatìy skot. So vseh 10 otobrannìh mini ferm vzÔto po 10obraz~ikov krovi (5 iz bolee molodìh kategoriy, vozrasta do 12 mesÔcev i 5 iz bo-lee starìh ovec. Metodom VNT ni u odnogo iz sovokupno 100 ispìtìvannìh ob-raz~ikov krovÔnìh serumov ovec ne utver`deno prisutstvie specifi~eskih anti-VGD antitela na oba genotipa VGD (VGD-1 i VGD-2). Specifi~eskie anti-VBB anti-tela na Moredon {tamm virusa VBB takè ne utver`denì ni v odnom iz ispì-tìvannìh 100 obraz~ikov seruma ovec.

KlÓ~evìe slova: VGD, VBB, seroprevalentnostÝ, ovcì

337


RUSSKIY

UDK 616-022.09:579.842.11

KARAKTERISTIKE SOJEVA VEROCITOTOKSINPRODUKUJU]IH ESCHERICHIA COLI IZOLOVANIH IZ

GOVEDA*

SOME TRAITS OF VEROTOXIN-PRODUCING STRAINS OF

ESCHERICHIA COLI ISOLATED FROM CATTLE

S. Lazi}, N. Stajkovi}, B. Dimi}, Zorica Lep{anovi}, Milena Krsti},R. êkanac, J. Mladenovi}, @. Jadranin, Sonja Radakovi}, Slavica Ra|en**

Verocitotoksi~na Escherichia coli (VTEC) jedna je od 6 grupa pa-togenih bakterija ove vrste, uzro~nika crevnih zaraznih bolesti ljudi i ìv-otinja. Dosada{nja istraìvanja u svetu su pokazala da je osnovni rezer-voar VTEC intestinalni trakt doma}ih ìvotinja, pre svega preìvara. Nana{im prostorima su doma}e ìvotinje ~esto inficirane ovim patogenimagensima, ali kod nas su ovi bakterijski agensi redak uzro~nik spo-radi~nih enterokolitisa, dok epidemijske pojave oboljenja izazvanihVTEC do sada nisu registrovane. Zbog toga se postavlja pitanje kolikiprocenat VTEC, izolovanih iz intestinalnog trakta doma}ih ìvotinja nana{em geografskom podru~ju, ima osobine enterohemoragijskih E.coli, tj. sojeva patogenih za ljude. Cilj ovog istraìvanja bio je da se ispi-taju fenotipske i genotipske karakteristike VTEC izolovanih iz intestinal-nog trakta goveda sa na{eg geografskog podru~ja te da se na osnovudobijenih rezultata identifikuju enterohemoragijske Escherichia coliEHEC i utvrdi njihova zastupljenost u okviru grupe ispitivanih VTEC. Uk-upno je ispitano 105 VTEC sojeva izolovanih iz intestinalnog traktagoveda poreklom sa farmi iz prigradskih i seoskih naselja u okoliniBeograda i kod svih je PCR metodom utvr|eno prisustvo gena zaverocitotoksin (vtx). Dokazano je da svi ovi sojevi poseduju jednu ilivi{e vtx genskih sekvenci.

Prema na{em istraìvanju, svega se ~etiri (3,8%) soja, od ukupno105 ispitanih VTEC sojeva, mogu svrstati u grupu EHEC. Na osnovu do-bijenih rezultata moè se zaklju~iti da ve}ina VTEC, izolovanih iz intes-

339


* Rad primljen za {tampu 19. 05. 2010. godine** Dr sci. med. Sr|an Lazi}, docent, dr sci. med. Novica Stajkovi}, profesor, Institut za epidemi-

ologiju VMA; dr vet. med Bane Dimi}, Veterinarska stanica Beograd; dr sci. med. ZoricaLep{anovi}, dr sci. med. Milena Krsti}, dr sci. med. Radovan êkanac, docent, dr spec. epi-demiolog Jovan Mladenovi}, dr spec. epidemiolog @arko Jadranin, Institut za epidemiolo-giju VMA; dr sci. med. Sonja Radakovi}, docent, dr sci. med. Slavica Ra|en, docent, Institutza higijenu VMA, Beograd

tinalnog trakta goveda na na{em geografskom podru~ju, nema oso-bine sojeva patogenih za ljude – enterohemoragijskih E. coli, te sustoga oboljenja kod ljudi izazvana VTEC kod nas retka i pored toga {todoma}e ìvotinje predstavljaju znatan rezevoar ovih agensa.

Klju~ne re~i: Verocitotoksin, Eschericha coli, VTEC, EHEC, PCR,goveda

Verocitotoksi~na Escherichia coli (VTEC) jedna je od 6 grupa pato-genih bakterija ove vrste, uzro~nika crevnih zaraznih bolesti ljudi i ìvotinja. Nazivje dobila po glavnom faktoru virulencije – verocitotoksinu (VT) (Nataro, 2002).Zbog destrukcije epitela u crevima, usled dejstva VT, kod ljudi dolazi do profuznihkrvarenja i hemoragijskog kolitisa (HC). Ekstraintestinalne komplikacije VTEC in-fekcija su hemoliti~ko-uremijski sindrom (HUS) i tromboti~no-trombocitopeni~napurpura (TTP) (Griffin i Tauxe, 1991).

Na osnovu dosada{njih ispitivanja uo~eno je da sojevi VTEC, izo-lovani iz stolica obolelih ljudi, pored stvaranja VT, ispoljavaju i neke osobine kojese retko sre}u kod ostalih VTEC sojeva: svojstvo destrukcije – brisanja mikrovi-lusa enterocita (attaching and effacing lesions), stvaranje enterohemolizina, pose-dovanje plazmida veli~ine 60 megadaltona (MDa) i pripadnost karakteristi~nimserolo{kim grupama (O26, O55, O103, O111, O113, O128, O157). Sojevi saovakvim osobinama ozna~eni su terminom enterohemoragijske E. coli (EHEC). Ugrupi EHEC najpoznatije su one koje pripadaju serogrupi O157 (posebno sero-tipu O157:H7), jer su naj~e{}i uzro~nici sporadi~nih i epidemijskih enterokolitisazbog izrazitih virulentnih svojstava (Thorpe, 2004).

Osnovni rezervoar VTEC je intestinalni trakt doma}ih ìvotinja, presvega preìvara (Hussein, 2007). Utvr|eno je da su i na na{im prostorima doma}eìvotinje ~esto inficirane ovim patogenim agensima, ali su, kod nas, ovi bakterijskiagensi redak uzro~nik sporadi~nih enterokolitisa, dok epidemijske pojave obolje-nja izazvanih VTEC nisu registrovane (Lazi} i sar., 2006; Lazi} i sar., 2005).

Zbog toga se postavlja pitanje koliki procenat VTEC izolovanih iz in-testinalnog trakta doma}ih ìvotinja na na{em geografskom podru~ju ima osobi-ne enterohemoragijskih E. coli, odnosno sojeva patogenih za ljude. Cilj ovog is-traìvanja bio je da se ispitaju fenotipske i genotipske karakteristike VTEC izolova-nih iz intestinalnog trakta goveda sa na{eg geografskog podru~ja i da se na os-novu dobijenih rezultata identifikuju EHEC i utvrdi njihova zastupljenost u okvirugrupe ispitivanih VTEC.

Ukupno je ispitano 105 VTEC sojeva izolovanih iz intestinalnog traktagoveda poreklom sa farmi iz prigradskih i seoskih naselja u okolini Beograda.

340

Vet. glasnik 64 (5-6) 339 - 348 (2010) S. Lazi} i sar.: Karakteristike sojeva verocitotoksinprodukuju}ih Escherichia coli izolovanih iz goveda

Uvod / Introduction

Metode rada / Methods

Svojstvo produkcije verocitotoksina na Vero kulturi tkiva provereno je kod svih so-jeva po metodi Karmali i sar. (1987).

Odre|ivanje serolo{ke pripadnosti izolovanih VTEC ra|eno je agluti-nacijom na plo~ici sa komercijalno dostupnim dijagnosti~kim serumima za karak-teristi~ne EHEC serogrupe (O26, O55, O111, O128 i O157). U slu~aju pozitivnognalaza potvrda odre|ene serogrupe ra|ena je aglutinacijom u epruvetama pometodi Edwardsa i Ewinga (1976). Sposobnost fermentacije sorbitola odre|ivanaje zasejavanjem ispitivanih sojeva na sorbitol-MacConkey agar (March i Ratnam,1986). Produkcija hemolizina (alfa hemolizina i enterohemolizina) detektovana jepo metodi Beutina i sar. (1989), a aerobaktina prema metodi Payne i sar. (1983).Test adherencije ispitivanih sojeva ra|en je na HEp-2 kulturi tkiva (Nataro i sar.,1985). Detekcija gena za VT i njegove varijante ra|ena je pomo}u lan~ane reak-cije polimeraze (PCR) sa specifi~nim prajmerima za VT1 (vtx1c, vtx1d), VT2 (vtx2c,vtx2d) i VT2v (vtx2v-1, vtx2v-2), a sa prethodno pripremljenom DNK po metodiBirch i sar. (1996). Rezistencija ispitivanih sojeva na antibiotike ra|ena je disk difu-zionom metodom pri ~emu su kori{}eni komercijalni diskovi (Institut Torlak, Beo-grad).

Smatralo se da ispitivani soj VTEC pripada EHEC ukoliko bi ispoljioslede}e osobine: pripadnost karakteristi~noj serogrupi (O26, O55, O111, O128 iliO157) uz ispoljavanje LA na HEp-2 kulturi tkiva i/ili svojstvo stvaranja enterohe-molizina.

Rezultati su prikazani tabelarno i grafi~ki u apsolutnim i relativnim bro-jevima. Statisti~ka zna~ajnost razlika utvr|ivana je pomo}u neparametrijskih tes-tova zna~ajnosti: x2 test, sa ili bez Yates-ove korekcije i Fi{erov ta~an test. Ako jevrednost p bila manja od 0,05 (p<0,05) razlika je smatrana statisti~ki zna~ajnom.

Kod 105 VTEC sojeva izolovanih iz goveda ra|en je PCR metod radiutvr|ivanja prisustva gena za verocitotoksin (vtx). Dokazano je da svi ovi sojeviposeduju jednu ili vi{e vtx genskih sekvenci. Pri tom je utvr|eno da 31 (29,5%) sojposeduje istovremeno vtx1 i vtx2 gene, a 18 sojeva (17,1%) vtx2 i vtx2v genskesekvence u sastavu svog genoma. Za 15 VTEC sojeva (14,3%) utvr|eno je dasadrè vtx1, a za 14 (13,3%) vtx2 gene. Kombinacija gena vtx1, vtx2, vtx2v na|enaje kod 12 (11,4%) sojeva, dok je kod 10 (9,5%) sojeva potvr|eno prisustvo vtx1 ivtx2 gena. Svega 5 VTEC sojeva (4,8%) poseduje vtx2v gensku sekvencu (tab. 1).

Upore|ivanjem fenotipskih karakteristika VTEC sojeva sa razli~itomkombinacijom genskih sekvenci koje kodiraju produkciju verocitotoksina uo~enoje da postoje zna~ajne razlike izme|u pojedinih grupa u hemoliti~koj aktivnosti,kao i u vezi sa pripadno{}u serolo{kim grupama karakteristi~nim za EHEC (tabele2 i 2a). Tako su VTEC sojevi sa vtx1, vtx2, genskom kombinacijom zna~ajno ~e{}ehemolizirali eritrocite u pore|enju sa sojevima koji poseduju vtx1 gene (p=0,02).Sli~an rezultat dobijen je i pore|enjem sojeva sa vtx2, vtx2v, genskom sekvencom

341


Rezultati / Results

i grupa sojeva sa vtx1 (p<0,005), vtx1 vtx2 vtx2v, (p=0,01) i vtx2v genotipom(p=0,03). Hemolizin su, u pore|enju sa vtx1 sojevima, zna~ajno ~e{}e posedovalii vtx1, vtx2v sojevi (p<0,03) (tabela 2).

Tabela 1. Nalaz vtx gena u VTEC sojeva izolovanih iz goveda /

Kombinacija vtx gena / Broj (%) VTEC sojeva izolovanih iz goveda /

vtx1, vtx2 31 (29,5)

vtx2, vtx2v 18 (17,1)

vtx1 15 ( 14,3)

vtx2 14 (13,3)

vtx1, vtx2, vtx2v 12 (11,4)

vtx1, vtx2v 10 ( 9,5)

vtx2v 5 (4,8)

Ukupno / 105 (100)

VTEC – verocitotoksi~na Escherichia coli /vtx1, vtx2, vtx2v – genske sekvence verocitotoksina /

Tabela 2. Fenotipske karakteristike VTEC sojeva iz goveda sa razli~itim kombinacijamagena za verocitotoksin /

Kombinacijavtx gena /

VTEC sojevi /Produkcijahemolizina

Produkcijaaerobaktina /

Fermentacijasorbitola /

broj / (%) broj / (%) broj / (%) broj / (%)

vtx1, vtx2 31 (29,5) 28 (90,3) / 21 (67,7)

vtx2, vtx2v 18 (17,1) 18 (100) 2 10 (5,5)

vtx1 15 (14,3) 9 (60) 2 9 (60)

vtx2 14 (13,3) 12 (85,7) / 8 (57,1)

vtx1, vtx2, vtx2v 12 (11,4) 8 (66,7) / 4 (33,3)

vtx1, vtx2v 10 (9,5) 10 (100) / 4 (40)

vtx2v 5 (4,8) 3 (60) / 4 (80)

Ukupno / 105 88 (83,8) 4 (3,8) 60 (57,1)

VTEC – verocitotoksi~na Escherichia coli /

Od 12 sojeva sa vtx1, vtx2, vtx2v genskom kombinacijom, 5 (41,7%) jepripadalo serogrupama karakteristi~nim za EHEC, {to se pokazalo statisti~kizna~ajnim u pore|enju sa vtx1, vtx2 (p<0,000), vtx2 (p=0,01), vtx1 (p=0,03), vtx2,vtx2v (p=0,05), vtx1, vtx 2v (p=0,03) sojevima (tabela 2a).

342


Tabela 2a. Fenotipske karakteristike VTEC sojeva iz goveda sa razli~itim kombinacijamagena za verocitotoksin

Kombinacijavtx gena /

VTEC sojeva izgoveda EHEC serogrupa / Rezistencija* /

Adherencija naHEp-2 }elije /

broj / % broj/ % broj / % broj / %

vtx1, vtx2 31 (29,5) / 1 (3,2) 2 (6,6)

vtx2, vtx2v 18 (17,1) / 3 (16,7) 5 (27,8)

vtx1 15 (14,3) 1 (6,7) / 2 (13,3)

vtx2 14 (13,3) / / 1 (7,1)

vtx1, vtx2,vtx2v 12 (11,4) 5 (41,7) 2 (16,7) /

vtx1, vtx2v 10 (9,5) / / 2 (20)

vtx2v 5 (4,8) / / /

Ukupno / 105 (100) 6 (5,7) 6 (5,7) 12 (11,4)

*- rezistencija na antibiotike /EHEC - enterohemoragijska Escherichia coli /HEp-2 - kultura tkiva /

Samo se 4 soja (3,8%), od ukupno 105 ispitanih VTEC sojeva, ukla-paju u postavljenu definiciju enterohemoragijskih E. coli – EHEC (tabela 3). SviEHEC sojevi izolovani iz zdravih goveda pripadaju serogrupi O157, produkuju en-terohemolizin, a PCR metodom utvr|eno je da poseduju vtx1, vtx2, vtx2v genskusekvencu koja kodira verocitotoksin. Samo jedan soj fermentuje sorbitol, dok jekod dva utvr|ena rezistencija na streptomicin (tabela 3).

Tabela 3. Fenotipske karakteristike EHEC sojeva /

Poreklo i brojEHEC sojeva /

Kombinacija vtxgena / Serogrupa /

Produkcijahemolizina /

Ffermentacijasorbitola /

Rezistencija naantibiotike /

Goveda (1) / vtx1, vtx 2, vtx 2v O 157 Enteroh. + Streptomicin /

Goveda (1) / vtx1, vtx 2, vtx 2v O 157 Enteroh. / Streptomicin /

Goveda (1) / vtx1, vtx 2, vtx 2v O 157 Enteroh. / /

Goveda (1) / vtx1, vtx 2, vtx 2v O 157 Enteroh. / /

EHEC – enterohemoragijska Escherichia coli /vtx1, vtx2, vtx2v – genske sekvence verocitotoksina /Enteroh. – enterohemolizin /

343


Po~etkom osamdesetih godina pro{loga veka VTEC su se pojavileprakti~no "niotkuda" i u razvijenim zemljama Zapada izazivaju veliki broj spo-radi~nih slu~ajeva enterokolitisa, kao i brojne epidemije, od kojih je najve}a za-beleèna u Japanu. U siroma{nim regionima sveta ovi patogeni agensi su retkiuzro~nici crevnih zaraza, a postotak izolacije VTEC je nizak: 0% u Brazilu, u Indiji i1,1% u Tajlandu (Griffin i Tauxe, 1991).

I kod nas su slu~ajevi humanih infekcija ovim agensima izuzetno retki.U okviru ovog istraìvanja ispitani su faktori virulencije VTEC sojeva poreklom izgoveda da bi se utvrdilo kolika je u~estalost sojeva sa fenotipskim i genotipskimkarakteristikama specifi~nim za EHEC.

U skladu sa rezultatima drugih autora (Guth i sar., 2003; Zschock i sar.,2000), utvr|eno je da preko 80% VTEC izolata poreklom iz goveda produkuje en-terohemolizin.

Adherencija in vitro nije se pokazala kao uobi~ajena karakteristikaVTEC sojeva u ovoj studiji. Adherencija na }elijama HEp-2 tkivne kulture manifes-tovala se kod svega 12 (11,4%) analiziranih VTEC sojeva, a da pritom nijedan sojnije ispoljio lokalizovanu adherenciju (LA). Ovakav nalaz mogao bi se objasniti i~injenicom da su neki autori dokazali da ovi patogeni agensi, poreklom iz ìvot-inja, retko poseduju adherentne piluse (bundle forming pili, BFP), kao i EAF plaz-mid (EPEC adherence factor – EAF), koji determini{e LA (Beutin i sar., 1995; Wiel-ler i sar., 1996).

Znatan procenat (40%) ispitivanih VTEC sojeva u ovoj studiji nije fer-mentovao sorbitol i pored ~injenice da ve}ina sojeva nije pripadala O157 sero-grupi, za koju je ina~e karakteristi~no da ne fermentuje ovaj {e}er. Ovakav rezultatu skladu je sa podacima iz jedne studije u Australiji (\or|evi} i sar., 2001).

Rezistencija na antibiotike dokazana je kod 6 sojeva (5,7%) i pri tomnije registrovana rezistencija na gentamicin, amikacin i ceftriakson. Jedno is-traìvanje u Indiji pokazalo je da je ~ak 49,2% sojeva VTEC rezistentno na antibio-tike (Kahan i sar., 2002), dok je u studiji objavljenoj u Francuskoj na ove lekove bilorezistentno 4% izolata poreklom iz goveda (Pradel i sar., 2000).

Metodom PCR je dokazano da svi izolovani sojevi poseduju jednu ilivi{e vtx genskih sekvenci. Na{i podaci u skladu su sa onima koji su objavljeni uvi{e razli~itih studija (Das i sar., 2005; Hornitzky i sar., 2005).

U vezi sa pripadno{}u serogrupama karakteristi~nim za EHEC rezul-tati na{e studije u saglasnosti su sa jednim ranijim doma}im istraìvanjem (ôbe-lji} i Dimi}, 1998), ali i sa rezultatima studija drugih autora (Pradeli sar., 2000; Or-den i sar., 1998; Orth i sar., 2009). Serogrupe karakteristi~ne za EHEC dokazanesu kod 6 sojeva (5,7%). Od toga 5 (4,7%) sojeva pripada serogrupi O157, dok jejedan soj pripadao serogrupi O26. Osim ~injenice da su izolovani VTEC sojeviveoma retko pripadali serogrupi O157 pokazalo se da jo{ manji procenat (3,8%)

344



ispitivanih sojeva poseduje takve fenotipske osobenosti po kojima se moèsvrstati u grupu enterohemoragijskih E. coli (EHEC).

Na osnovu dobijenih rezultata, moè se zaklju~iti da ve}ina VTECizolovanih iz intestinalnog trakta goveda na na{em geografskom podru~ju nemaosobine sojeva patogenih za ljude – enterohemoragijskih E. coli, te su stoga obol-jenja kod ljudi izazvana VTEC kod nas retka i pored toga {to doma}e ìvotinjepredstavljaju znatan rezevoar ovih agensa.

1. Beutin L, Geier D, Zimmermann S, Karch H. Virulence markers of Shiga like toxin pro-ducing Escherichia coli strains originating from healthy domestic animals ofdifferent species. J Clin Microbiol 1995; 33: 631-5.

2. Beutin L, Montenegro MA, Orskov IDA, Orskov F, Prada J, Zimmerman S & Stephan R.Close ssotiation of verotoxin (Shiga-like toxin)production with enterohemo-lysin production in strains of Escherichia coli. J Clin Microbiol 1989; 27: 2559-64.

3. Birch M, Denning D W, Law D. Rapid genotyping of Escherichia coli O157 isolates byrandom amplification of polymorphic DNA. Eur J Clin Microbiol Infect Dis1996; 15: 297-302.

4. ôbelji} M, Dimi} B. Properties of verocytotoxigenic Escherichia coli isolated from fe-ces of healthy bovines. Mikrobiologija 1998; 35: 93-101.

5. Das SC, Kahn A, Panja P, Sikdar A, Yamasaki S, Takeda Y, Bhattacharya SK, Ramamur-thy T, Nair GB. Dairy farm investigation on Shiga toxin-producing Escherichiacoli (STEC) in Calcutta, India with emphasis on molecular characterization.Epidemiol Infect 2005 Aug;133(4): 617-26.

6. \or|evi} SP, Hornitzky MA, Bailey G, Gill P, Vanselow B, Walker K, and Bettelheim A.Virulence properties and sertypes of Shiga toxin-producing Escherichia colifrom healthy australian slaughter-age sheep. J Clin Microbiol 2001; 39: 2017-21.

7. Edwards PR, Ewing WH. Identification of enterobacteriaceae, 3rd ed.Burgess Publish-ing Co. 1976.

8. Griffin P, Tauxe R. The epidemiology of infections caused by Escherichia coli O157: H7,other enterohemorrhagic E. coli, and the associated hemolitic uraemic syn-drome. Epidemiol Rev 1991; 13: 60-96.

9. Guth BE, Chinen I, Miliwebsky E, Cerqueira AM, Chillerni G, Andrade JR, Baschkier A,Rivas M. Serotypes and Shiga toxin-producing Escherichia coli isolated fromanimals and food in Argentina and Brasil. Vet Microbiol 2003; 92: 335-49.

10. Hornitzky MA, Mercieca K, Bettelheim KA, Djordjevic SP. Bovine feces from animals withgastrointestinal infections are a source of serologically diverse atypical en-teropathogenic Escherichia coli and Shiga toxin-producing E. coli strains thatcommonly possess intimin. Appl Environ Microbiol 2005; 71(7): 3405-12.

345




11. Hussein HS. Prevalence and pathogenicity of Shiga toxin- producing Escherichia coli inbeef cattle and their products. J Animal Science. Food safety symposium2007; 85: E36-E72.

12. Kahn A, Yamasaki S, Sato T, Ramamurthy T, Pal A, Datta S, Chowdhury NR, Das SC,Tsukamoto T, Bhattacharya SK, takeda Y, Nair GB. Prevalence and geneticprofiling of virulence determinants of non- O157 Shiga toxin-producingEscherichia coli isolated from cattle, beef, and humans, Calcuta, India. EmerInf Dis 2002; 8: 54-62.

13. Lazi} S, ôbelji} M, Dimi} B, Opa~i} D, Stojanovi} V. Epidemiolo{ki zna~aj ljudi idoma}ih ìvotinja kao rezervoara verocitotoksi~nih Escherichia coli. Vojno-sanit Pregl 2006; 63(6): 13-9.

14. Lazi} S, ôbelji} M, Dimi} B. Verotoksi~na Escherichia coli – patogeni agens kojiugroàva zdravlje ljudi i ìvotinja. Veterinarski glasnik 2005; 59(5-6): 581-9.

15. March SB, Ratnam S. Sorbitol-MacConkey agar medium for detection of Escherichiacoli O157:H7 associated with hemorrhagic colitis. J Clin Micobiol 1986; 23:869-72.

16. Nataro JP. Diarrhoeagenic Escherichia coli. In: Sussman M, editor. Molecular MedicalMicrobiology. San Diego: Academic Press 2002; 1463-503.

17. Nataro JP, Scaletsky IC, Kaper JB, Levine MM, Trabulsi L.R. Plasmid mediated factorsconferring diffuse and localized adherence of enteropathogenic Escherichiacoli. Infect Immun 1985; 48: 378-83.

18. Orden JA, Ruiz-Santa-Quiteria JA, Cid D, Garcia S, Sanz R, de la Fuente R. Verotoxin-producing Escherichia coli (VTEC) and eae-positive non-VTEC in 1-30-days-old diarrhoeic dairy calves. Vet Microbiol 1998; 63: 239-48.

19. Orth D, Grif K, Zimmerhackl LB, Wurzner R.. Sorbitol-fermeting Shiga toxin-producingEscherichia coli O157 in Austria.Wien Klin Wochenschr 2009; 121(3-4): 108-12.

20. Payne SM, Niesel DW, Peixotipo SS, Lawlor KM. Expression of hydroxamate and phe-nolate siderophores by Shigella flexneri. J Bactriol 1983; 155: 949-55.

21. Pradel N, Livrelli V, De Champs C, Palcoux JB, Reynaud A, Scheuty F et al. Prevalenceand characterization of Shiga-toxin-producing Escherichia coli isolated fromcattle, food and children during one-year prospective study in France. J ClinMicrobiol 2000; 38: 1023-31.

22. Thorpe CM. Shiga toxin-producing Escherichia coli infection. Clin Infect Dis 2004; 38:1298-303.

23. Zschock M, Hamman HP, Wolter W. Shiga-toxin-producing Escherichia coli in faeces ofhealthy dairy cows, sheep and goats: prevalence and virulence properties.Lett Appl Microbiol 2000; 31: 203-8.

24. Wieller LH, Vieler E, Erpenstein C, Schlapp T, Steinruck H, Bauerfeind R, Byomy A, Bal-jer G. Shiga toxin-producing Escherichia coli strains from bovines: associa-tion of adhesion with carriage of eae and other genes. J Clin Microbiol 1996;34: 2980-4.

346


SOME TRAITS OF VEROTOXIN-PRODUCING STRAINS OF ESCHERICHIA COLIISOLATED FROM CATTLE

S. Lazi}, N. Stajkovi}, B. Dimi}, Zorica Lep{anovi}, Milena Krsti}, R. êkanac,J. Mladenovi}, @. Jadranin, Sonja Radakovi}, Slavica Ra|en

Verotoxin-producing Esherichia coli (VTEC) is one of six pathogenicity groupsof Eschericha coli.The reservoir for VTEC is the intestinal tract of domestic animals, primar-ily ruminants. Investigations in our geographic region have also demonstrated that domes-tic animals are a significant VTEC reservoir. In spite of this, sporadic diseases in humanscaused by these agents are rare, and no epidemics have been registered so far. The ques-tion is, therefore, what percentage of VTEC isolated in our region have the characteristics ofenterohaemorrhagic E. coli (EHEC) which cause intestinal diseases in humans.The aim ofthis study was to test the isolated bovine strains for some phenotypic and genotypic traitsand to determine the percent of strains that belong to EHEC. A total of 105 VTEC strainsisolated from cattle were tested for the presence of verotoxin (vtx) genes by PCR (po-lymerase chain reaction) method. All of them possessed one or more vtx genes. In accor-dance with our investigations, only four (3.8%) strains, of a total of 105 VTEC strains belongto groups of EHEC.

It may be concluded that the majority of strains isolated from cattle in this partof the world do not have phenotypic traits typical for EHEC. Therefore human VTEC-associated diseases in Serbia are rare, despite the fact that domestic animals frequentlyharbour VTEC.

Key words: Verotoxin, Escherichia coli, VTEC, EHEC, PCR, cattle

HARAKTERISTIKI [TAMMOV VEROCITOTOKSIN PRODUCIRUÁÇIHESCHERICHIA COLI, IZOLIROVANNÀH IZ KRUPNOGO ROGATOGO SKOTA

S. Lazi~, N. Staykovi~, B. Dimi~, Zorica Lep{anovi~, Milena Krsti~,R. êkanac, J. Mladenovi~, @. Jadranin, SonÔ Radakovi~, Slavica Radèn

Verocitotoksi~eskaÔ Escherichia coli (VCES) odna iz grupp patogennìhbakteriy Ìtogo vida, vozbuditelÔ ki{e~nìh zaraznìh bolezney lÓdey i ìvotnìh.Bìv{ie do sih por issledovaniÔ v mire pokazali, ~to osnovnoy rezervuar VTESintestinalÝnìy trakt doma{nih ìvotnìh, pre`de vsego `va~nìh ìvotnìh. Nana{ih prostranstvah doma{nie ìvotnìe ~asto inficirovannìe Ìtimi patogen-nìmi agentami, no u nas Ìti bakterialÝnìe agentì redkiy vozbuditelÝ spora-di~eskih Ìterokolitov, poka Ìpidemi~eskie ÔvleniÔ zabolevaniy, vìzvannìhVTES do sih por ne registrirovanì. Vsledstvie Ìtogo stavitsÔ vopros kakoy pro-cent VTES, izolirovannìh iz intestinalÝnogo trakta doma{nih ìvotnìh nana{ey geografi~eskoy podvedomstvennoy oblasti, imeet svoystva Ìnterogemo-ragi~eskih E. coli, to estÝ {tammov, patogennìh dlÔ lÓdey. CelÝ Ìtogo issledova-niÔ bìla ispìtatÝ fenotipi~eskie i genotipi~eskie harakteristiki VTES, izo-

347


RUSSKIY

ENGLISH

lirovannìh iz inteestinalÝnogo trakta krupnogo rogatogo skota s na{ey geogra-fi~eskoy podvedomstvennoy oblasti da na osnove polu~ennìh rezulÝtatov iden-tificirovatÝ ENES i utverditÝ ih redstavlennostÝ v ramkah gruppì, ispìtì-vannìh VTES. Vsego ispìtano 105 VTES {tammov, izolirovannìh iz intesti-nalÝnogo trakta krupnogo rogatogo skota proisho`deniem s ferm iz prigorodnìh iderevenskih posÒlkov v okrestnosti Belgrada i u vseh PCR metodom utver`danoprisuttvie genov dlÔ verotoksin (vth). Dokazano, ~to Ìti {tammì obladaÓt odnoyili bolÝ{e vth gennìmi sekvenciÔmi. Po na{emu issledovaniÓ, vsego ~etìre(3,8%) {tamma iz sovokupno 105, ispìtannìh VTES {tammov, mogut raspredelitsÔv gruppu ENES. Na osnove polu~ennìh rezulÝttov mo`no sdelatÝ vìvod, ~tobolÝ{instvo VTES, izolirovannìh iz intestinalÝnogo trakta krupnogo rogatogoskota na na{ey geografi~eskoy podvedomstvennoy oblasti, ne imeet svoystva{tammov, patogennìh dlÔ lÓdey-Ìnterogemorragi~eskih E. coli, da ottogo zabole-vaniÔ lÓdey, vìzvanì VTES u nas redkie i vozle zna~itelÝnoy predstavlennostidoma{nih ìvotnìh kak rezervuara Ìtih agentov.

KlÓ~evìe slova: Verocitotoksin, Escherichia coli, VTES, ENES, PCR, krupnìyroggatìy skot

348


UDK 636.2.09:612.461:636.083.62

ODRE\IVANJE NETO ACIDO-BAZNE EKSKRECIJE UURINU VISOKOMLE^NIH KRAVA U RANOJ LAKTACIJI U

USLOVIMA UMERENOG TOPLOTNOG STRESA*

DETERMINATION OF NABE IN URINE OF HIGH-YIELD DAIRY COWS

IN EARLY LACTATION IN CONDITIONS OF MODERATE HEAT

STRESS

Natalija Fratri}, I. Vujanac, H. [amanc, Danijela Kirovski, D. Gvozdi},M. Adamovi}**

U radu su prikazani rezultati ispitivanja uticaja umerenog toplot-nog stresa na acido-bazni status visokomle~nih krava u ranoj laktaciji.Pobolj{anje performansi kod visokomle~nih krava pove}ava predis-poziciju za metaboli~ke poreme}aje. Najvi{e od svega moè da budepogo|ena acido-bazna ravnoteà, pogotovo kada su krave izloène to-plotnom stresu. Dosada{nja istraìvanja su pokazala da je uzimanjeuzorka i analiza urina najbolji i najbrì na~in da se dijagnostikujuporeme}aji u acido-baznoj ravnoteì.

Istraìvanja su obavljena na 7 klini~ki zdravih krava hol{tajn-fri-zijske rase u fazi rane laktacije 30 do 40 dana (30, 33. i 40. dana) posleteljenja u letnjem periodu, tokom jula kada su dnevne i no}ne tempera-ture znatno varirale. Krave su bile u 2. i 4. laktaciji, godi{nja mle~nost jeiznosila 8000 l mleka po kravi. Prose~na dnevna proizvodnja mleka u ra-noj fazi laktacijije se kretala od 35 do 40 l. Krave su hranjene miksiranimobrocima (TMR) dva puta dnevno. Seno lucerke u ograni~enimkoli~inama davano je kravama pre miksiranog obroka. Optimizacijaobroka za ovu kategoriju ìvotinja ra|ena je na osnovu dnevne koli~ineproizvedenog mleka. Bilans katjona i anjona u obroku (BKAO) iznosioje 95 mEq/kg SM. Rezultati jasno pokazuju reakciju krava na umereni to-plotni stres kroz odabrane parametre iz urina (pH urina, neto acido-bazna ekskrecija – NABE), kiseline, baze, amonijum jon (NH4). Iz-ra~unavanje bubre`nog NABE daje precizniju sliku stanja nego pH

349


* Rad primljen za {tampu 29. 04. 2010. godine** Dr sci. med. vet. Natalija Fratri}, docent, mr sci. med. vet. Ivan Vujanac, asistent, dr sci. med.

vet. Horea [amanc, redovni profesor, dr sci. med. vet. Danijela Kirovski, docent, dr sci. med.vet. Dragan Gvozdi}, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medi-cine, Srbija; dr sci. Milan Adamovi}, nau~ni savetnik, ITNMS, Beograd, Srbija

urina o acidoznim stanjima. Rezultati ispitivanja pH urina ne pokazujuodstupanja od fiziolo{kih vrednosti koje su pribli`no iste kod krava usvim ispitivanim periodima. Normalne vrednosti za NABE su 100-200 mmol/l. Optere}enje kiselim produktima daje raspon NABE 0-100 mmol/l, a metaboli~ka acidoza NABE<0 mmol/l. Vrednosti NABEkod krava u ovom ogledu odraàvaju optere}enje organizma kiselimmetaboli~kim produktima: 30. dana 58,28 ± 27,96 mmol/l, 33. dana69,28 ± 29,89 mmol/l i 40. dana 60,60 ± 26,88 mmol/l.

Po svemu sude}i, u slu~ajevima acidoze zbog poja~anog iz-lu~ivanja H+ i poja~ane reapsorpcije bikarbonata dolazi do sniènjavrednosti NABE.

Klju~ne re~i: NABE, urin, visokomle~ne krave, toplotni stres

Odre|ivanje neto acido-bazne ekskrecije (NABE, net-acid-base-ex-cretion) u urinu se pokazalo veoma korisnim u ispitivanju poreme}aja acido-bazne ravnoteè mle~nih krava (Bender i Staufenbiel, 2003). Zbog relativnomalog kapaciteta, plu}a kod preìvara imaju mnogo manju ulogu u odràvanjuacido-bazne ravnoteè nego bubrezi. Eliminacija kiselih produkata preko bu-brega je mnogo zna~ajnija.

U uslovima toplotnog stresa, ubrzano i poja~ano disanje je va`naregulatorna reakcija ({to pomaè u osloba|anju vi{ka toplote isparavanjem iz res-piratornih puteva). Acido-bazna ravnoteà odstupa od normale i, kako je us-tanovljeno, toplotni stres prouzrokuje kod krava respiratornu alkalozu i kompen-zovanu metaboli~ku acidozu.

Bikarbonatni puferski mehanizam u kome su odnosi HCO–3 i pCO2 re-

lativno konstantni (20:1), najzna~ajniji je puferski sistem krvi. Temperaturom izaz-vana hiperventilacija smanjuje pCO2 i koncentraciju ugljene kiseline u krvi. Posle-dica toga je respiratorna alkaloza. Pri tome se pove}ava pH krvi i urina, a smanjujese neto ekskrecija kiselina. Da bi se odrào odnos 20:1, HCO–

3 se izlu~uje prekobubrega. To dovodi do smanjenja koncentracije HCO–

3 u krvi i porasta pH urina. Ucilju odràvanja pH krvi u fiziolo{kim granicama uspostavlja se normalan odnosizme|u HCO–

3 i pCO2, ali sa vrednostima ispod normale. Zna~ajno nià koncen-tracija i smanjen pool HCO–

3 glavni su pokazatelji kompenzovane metaboli~keacidoze koja nastaje zbog gubitka HCO–

3 iz krvi i zbog pada pH krvi.Elektrohemijska reakcija urina generalno moè biti pokazatelj acido-

baznog statusa ìvotinja (Seifi i sar., 2004). Me|utim, izra~unavanje bubre`nogNABE na osnovu titracije urina daje ta~niji podatak nego pH urina, zato {to se uslu~ajevima acidoze preko mokra}e izlu~uju pove}ane koli~ine fosfata (ima ulogupufera) (Kutas, 1965; Lachmann i Seffner, 1979; Fürlli, 1994; Enemark i sar., 2004).

350

Vet. glasnik 64 (5-6) 349 - 358 (2010) Natalija Fratri} i sar.: Odre|ivanje neto acido-bazneekskrecije u urinu visokomle~nih krava u ranoj laktaciji u uslovima umerenog toplotnog...

Uvod / Introduction

Enemark i sar. (2004) su u svojim istraìvanjima utvrdili korelacijuizme|u pH urina i NABE (r=0,57), {to bi moglo da ukazuje na prekomernu ko-li~inu fosfata izlu~enih u urin kod krava hranjenih velikom koli~inom ìta u hrani.Osim toga, uo~ili su da je korelacija izme|u pH rumena i NABE, r =0,33, dok je ko-relacija izme|u pH urina i pH rumena r=0,28. Iako je utvr|ena pozitivna korelacijaizme|u pH rumena i pH urina (Roby i sar., 1987; Fürlli, 1994), mora se imati u viduda acidoza moè biti uzrokovana i drugim stanjima (Markusfeld, 1987). Prematome, NABE se ne moè smatrati realnim parametrom za procenu sredine uburagu ve} metodom za monitoring metaboli~ke acidoze u goveda.

Cilj ovog istraìvanja bio je da se ispita uticaj umerenog toplotnogstresa na acido-baznu ravnoteù visokomle~nih krava pra}enjem pH krvi i drugihparametara u urinu (pH, NABE, kiselina, baza, amonijum jon – NH4).

Eksperimentalne ìvotinje / Experimental animals

Dosada{nja istraìvanja su pokazala da je uzimanje uzorka i analizaurina najbolji i najbrì na~in da se dijagnostikuju poreme}aji u acido-baznoj rav-noteì. U ogled je bilo uklju~eno 7 klini~ki zdravih krava hol{tajn-frizijske rase ufazi rane laktacije 30 do 40 dana posle teljenja u letnjem periodu, tokom jula (14,17. i 24. 7. 2008. god.) kada su dnevne i no}ne temperature znatno varirale. Kravesu poticale sa farme "Mladost" PKB korporacije i bile su u 2. i 4. laktaciji. Prose~namle~nost za 305 dana laktacije bila je 8000 l po kravi, a prose~na dnevna proiz-vodnja u prvoj fazi laktacije 35 do 40 l mleka. Bilans katjona i anjona u obroku(BKAO) iznosio je 95 mEq/kg SM. U toku eksperimenta, pra}en je BCS (BodyCondition Scoring). Temperaturni indeksi (THI) su iznosili 75 (14.7.2008), 71(17.7.2008) i 64 (24.7.2008). Vrednosti THI 70-80 ukazuju na umereni toplotnistres, a preko 80 na izrazit toplotni stres.

Uzimanje uzoraka / Taking of samples

Uzorci urina uzimani su u jutarnjim ~asovima od krava u toku spon-tanog uriniranja u hemijske ~iste staklene posude. Uzorci su odmah dopremani ulaboratoriju i analizirani. Uzorci urina se mogu dràti u friìderu na +4oC 3 dana, amogu se i zamrznuti (na nekoliko nedelja), ali se posle odmrzavanja moraju dobropromu}kati po{to odre|ivanje NABE, sa i bez sedimenta, daje zna~ajno razli~iterezultate. Pored sedimenta i kiseonik u uzorku moè uticati na rezultate (zna~ajnopove}anje pH u urinu). Uzorci krvi su uzimani punkcijom vene jugularis. Odmahnakon uzimanja uzoraka krvi odre|ena je pH vrednost krvi.

Laboratorijska analiza / Laboratory analysis

U urinu su pra}eni slede}i parametri: pH, NABE, kiseline, baze, amo-nijum jon (NH4). Odre|ivanje pH urina obavljeno je elektri~nim digitalnim pH-

351



metrom. Za analizu neto acido-bazne ekskrecije koristili smo metodu po Kutasu(1965). Za izra~unavanje NABE koristili smo slede}u formulu: NABE = Baze –(Kiseline + NH4). Elektrohemijska analiza krvi je ra|ena pH metrom (WTW 330i).

Statisti~ka analiza / Statistical analysis

Rezultati ispitivanja obra|eni su standardnim statisti~kim metodama iizra~unati su srednja vrednost, standardna devijacija, standardna gre{ka i koefi-cient varijacije.

Rezultati na{ih istraìvanja predstavljeni su u tabelama 1, 2 i 3. Ispiti-vanje pH urina je pokazalo baznu elektrohemijsku reakciju. Srednja vrednost pHbila je u granicama fiziolo{kih vrednosti: 30. dana posle teljenja iznosila je8,13±0,2, 33. dana 8,22±0,1 i 40. dana 8,14±0,1. Osim toga, dobijene vrednostisu varirale veoma malo i kretale su se u uskom rasponu (od 7,91 do 8,4) i u grani-cama fiziolo{kih vrednosti za pH urina kod krava u laktaciji (od 7,8 do 8,4).Katjonsko-anjonska razlika (BKAO) od 95 mEq/kg SM odràvala je normalni pHurina. Katjonska dijeta je alkalogena, ali ima malo efekta na pH krvi zato {to urinpostaje alkalniji. Pove}ana BKAO krava u laktaciji je zna~ajna jer pobolj{avapuferski kapacitet krvi i efikasnost prema H+ jonima (Hu i Murphy, 2004; Roche isar., 2005; Hu i sar., 2007). Dodavanjem katjona u obrok krava u laktaciji, pH urinamoè biti i ve}i od 8,2 (Oetzel, 2002).

Izra~unavanje bubre`ne NABE daje preciznije podatke o acido-baz-nom statusu krvi nego pH urina. S obzirom na to da je normalna vrednost NABE>+100 mmol/l, optere}enje kiselim produktima daje raspon NABE 0-100 mmol/l, ametaboli~ka acidoza NABE<0 mmol/l (Gergácz i sar., 2008). U na{em radu,vrednosti NABE pokazuju optere}enje organizma kiselim metaboli~kim produk-tima i iznose: 30. dana 58,28±27,96 mmol/l, 33. dana 69,28±29,89 mmol/l i 40.dana 60,60±26,88 mmol/l. Dobijeni rezultati pokazuju veliku varijabilnost, ali jebitno to da su sve vrednosti ispod 100 mmol/l (30. dan laktacije), a samo kodjedne krave su ve}e od ove vrednosti (33. i 40. dan laktacije). Pored malog brojauzoraka i drugi ~inioci (proizvodnja mleka) mogu da uti~u na vrednost NABE, paje otuda i velika razlika izme|u najmanje i najve}e vrednosti NABE u ispitivanimuzorcima urina. Koncentracija baza je opadala, {to je rezultiralo niskim vred-nostima NABE. Pove}ana reapsorpcija bikarbonata ŠHCO–

3¹ zbog pove}ane sek-recije H+ u slu~ajevima acidoze dovodi do smanjenja NABE (Bender i sar., 2003).Pove}ana ekskrecija amonijaka ukazuje na ekskreciju H+ jona. Pod fiziolo{kimuslovima NABE je pozitivan sa vrednostima izme|u 107 i 193 mmol/l (Rossow isar., 1989). Gergácz i Szücz (2009) su pokazali da su vrednosti NABE, 3, 18. i 44.dana laktacije kod zdravih krava 85, 111 i 141 mmol/l.

352


Rezultati ispitivanja i diskusija / Results and Discussion

Block (1994) je ustanovio da se kod krava u uslovima toplotnogstresa, u periodu dana kada je najtoplije, razvija alkaloza (pH krvi i urina je vi{i,pCO2 i HCO3 je smanjen). Izlu~ivanje bikarbonata pljuva~kom je smanjeno, krave`va}u na prazno, pojavljuje se pena na ustima i malo pljuva~ke dospeva u burag.U sadràju buraga smanjena je koncentracija isparljivih masnih kiselina (VFA)daleko vi{e u toplim nego u optimalnim uslovima drànja. U hladnijem periodudana, kod krava uklju~enih u ovaj ogled i prethodno izloènih toplotnom stresu,pH krvi i urina je opadao, HCO–

3 je bio niì i to je ukazivalo na kompenzovanu me-taboli~ku acidozu. Krave su pokazivale znake respiratorne alkaloze samo u dobadana kada su bile izloène toplotnom stresu, {to je u saglasnosti i sa radovimadrugih autora (Schneider i sar., 1988). Schneider i sar. (1984) su pokazali da kraveizloène toplotnom stresu konzumiraju 79 i 81% TMR u delu dana kada su povo-ljniji uslovi spolja{nje sredine. U tom periodu dana, posle hranjenja se pove}avaproizvodnja kiselina u buragu i verovatno to dovodi krave u stanje kompenzovanemetaboli~ke acidoze ([amanc i sar., 2006).

Ispitivanja su pokazala, kako navode neki autori, da se parametri u uri-nu zna~ajno razlikuju u zavisnosti od godi{njeg doba, kao i od nivoa dnevne pro-izvodnje mleka i ukupne koli~ine mleka proizvedene u toku laktacije (Bender iStaufenbiel, 2003). Elektrohemijska reakcija krvi je iznosila 7,42, 7,36 i 7,51 po-jedina~no po ispitivanom periodu. Swenson (1993) navodi da fiziolo{ke vrednostiza pH krvi kod krava iznose 7,27-7,50.

Ocena telesne kondicije (BSC) se smanjivala sa 3,0 na 2,7 u ispitiva-nom periodu (30-40 dana). Ovo je u skladu sa nalazima i drugih autora da telesnakondicija kod zdravih krava opada do 42. dana posle teljenja (Gillaund i sar.,2001).

Tabela 1. Vrednosti NABE (neto acido-bazne ekskrecije), pH urina i pH krvi i referentnevrednosti /

Table 1. Values of urine and blood samples

30. dan /Day 30

n X SD SE min max

Referentnevrednosti /Referencevalues

pH 7 8,13 0,257 0,097 7,68 8,41 7,8-8,4

NABE mmol/l 7 58,28 27,96 10,56 15,0 94,0 100-200

Baze / Base mmol/l 7 131,42 45,25 17,10 40,0 170,0 150-250

Kis. / Acid mmol/l 7 62,14 22,53 8,51 15,0 81,0 50-100

NH4+ mmol/l 7 10,0 1,0 0,37 9,0 11,0 <10

pH krvi / Blood pH 7 7,42 0,105 0,04 7,36 7,69 7,35-7,45

U letnjem periodu, kada su ìvotinje izloène toplotnom stresu, sub-akutna acidoza buraga predstavlja jedan od najzna~ajnijih zdravstvenih problema([amanc i sar., 2006). U cilju blagovremenog otkrivanja subakutne acidoze bu-

353


raga (SARA) u zapatima mle~nih krava ({to bi trebalo da se izvodi rutinski) moguse koristiti razli~ite dijagnosti~ke metode, izme|u ostalih i pra}enje NABE (Ene-mark, 2009). Iskustva sa acidozom nastalom usled nedovoljnog uno{enja vlak-naste hrane i pove}ane ishrane koncentratima u toplom letnjem periodu pokazujuda analiza pH urina, NABE, uvo|enje pufera (natrijum-bikarbonata i magnezijum-oksida) treba da postanu uobi~ajena praksa (Gergácz i sar., 2008). Pored navede-nog, neophodna su i specifi~na znanja iz oblasti menad`menta i ishrane vi-sokomle~nih krava.

Tabela 2. Vrednosti NABE (neto acido-bazne ekskrecije), pH urina i pH krvi, referentnevrednosti /


33. dan /Day 33

n X SD SE min max


pH 7 8,22 0,17 0,06 7,9 8,48 7,8-8,4

NABE mmol/l 7 69,28 29,89 11,28 29,0 108,0 100-200

Baze / Base mmol/l 7 162,85 36,83 13,92 110,0 200,0 150-250

Kis. / Acid mmol/l 7 82,85 11,45 4,32 71,0 98,0 50-100

NH4+ mmol/l 7 10,7 1,25 0,47 9,0 13,0 <10

pH krvi / Blood pH 7 7,36 0,04 0,01 7,29 7,39 7,35-7,45

Tabela 3. Vrednosti NABE (neto acido-bazne ekskrecije), pH urina i pH krvi, referentnevrednosti /


40. dan /Day 40

n X SD SE min max


pH 7 8,14 0,17 0,07 7,91 8,4 7,8-8,4

NABE mmol/l 7 60,60 26,88 12,02 29,0 103,0 100-200

Baze / Base mmol/l 7 146,00 27,01 12,08 110 180 150-250

Kis. / Acid mmol/l 7 76,40 13,45 6,01 64,0 98,0 50-100

NH4+ mmol/l 7 9,5 1,97 0,80 7,0 13,0 <10

pH krvii / Blood pH 7 7,51 0,08 0,03 7,4 7,62 7,35-7,45

Analizom rezultata dobijenih u radu moè se zaklju~iti slede}e:1. U toku dana kada su krave izloène toplotnom stresu dolazi do

najve}eg porasta pH krvi (respiratorna alkaloza).

354



2. Pra}enje NABE pruà preciznije podatke o acido-baznom statusukrvi nego elektrohemijska reakcija urina. Dobijene vrednosti kod krava uklju~enihu ovaj ogled su relativno niske i kod pojedinih ìvotinja ukazuju na ve}i stepen op-tere}enja kiselim proizvodima metabolizma.

3. Pove}ana reapsorpcija bikarbonata (HCO-3) zbog pove}anog iz-

lu~ivanja H+ preko mokra}e (NABE je <100) jasno pokazuje da u uslovima toplot-nog stresa postoji mogu}nost za nastajanje metaboli~ke acidoze.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT:Rad je finansiran sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije TR 20110/20016 /This work was financed with funds from the Ministry of Science of the Republic of Serbia, TR 20110/20016

1. Bender S, Staufenbiel R. Methodical influence on selected parameters of the acid-baseequilibrium in urine samples from dairz cows. Berl Munch Tierarztl Wo-chenschr 2003; 432-5.

2. Block E. Manipulating of dietary cation-anion difference o nutritionally related produc-tion diseases, productivity and metabolic responses of dairy cows. J Dairy Sci1994; 1437-50.

3. Enemark JM, Jorgensen RJ, Kristensen NB. En evaluation of parameters for the detec-tion of subclinical rumen acidosis in dairy herds. Vet Res Commun 2004; 687-709.

4. Enemark JM. The monitoring, prevention and treatment of sub-acute ruminal acidosis(SARA): A review. Vet J 2009; 32-43.

5. Fürlli M. Diagnostik und therapie chronischer Störungen des Säure-Basen- haushaltes(SBH) bei Rindern. Der Praktische Tierarzt 1994; 49-54.

6. Gergácz Z, Báder E, Brydl E, Kovács A, Szücz E. Extreme metereological conditionsand metabolic profile in high yielding Holstein-Fresian dairy cows. Lucrari stin-sifice Zootehnie si Biotehnologiii 2008; 41(2).

7. Gergácz Z, Szücz E. Critical point in the feeding of high yielding dairy cows in associa-tion with BCS and metabolic profile test. Zootehnie si Biotehnologii, Temi-soara, 2009; 42(2).

8. Gillaund P, Reksen O, Gröhn YT, Karlberg K. Body condition retated to ketosis and re-productive performance i Norwegian dairy cows. J Dairy Sci, 2001; 1390-6.

9. Hu W, Murpfy MR, Constable PD, Block E. Dietary cation-anion difference and dietaryprotein effects on performance and acid-base status of dairy cows in early lac-tation. J Dairy Sci 2007; 3355-66.

10. Hu W, Murphy MR. Dietary cation-anion difference effects on performance and acid-base status of lactating dairy cows: A meta-analysis. J Dairy Sci 2004; 2222-9.

11. Kutas F. Determination of net acid-base excretion in urine of cattle. Acta vetarinaria Aca-demiae Scientiarum Hungaricae 1965; 147-53.

12. Lachmann G, Seffner W. Zur problematic der metabolischen Azidose desWiederkäuers. Monatshefte der Veterinär-Medizin 1979; 44-6.

13. Markusfeld O. Aciduria in postparturient dairy cows. British Vet J 1987; 119-27.

355



14. Oetzel GR. The dietary cation-anion difference concept in dairy cattle nutrition: posssi-bility and pitfalls. In recent Developments and perspectives in Bovine medi-cine. XXII World Buiatrics Congress, Germany 2002; 198-208.

15. Roby KA, Chalupa W, Orsini JA, Elser AH, Kronfeld DS. Acid-base and electrolyte bal-ance in dairy heifers fed forage and concentrate rations: effects of sodium bi-carbonate. American J Vet Res 1987; 1012-6.

16. Roche JR, Petch S, Kay KJ. Manipulating the dietary cation-anion difference via drench-ing to early-lactation dairy cows grazing pasture. J Dairy Sci, 2005; 264-76.

17. Rossow N, Ehrentraut W, Furcht G. Stoffwechselüberwachung bei landwirtschagtlichenNutztieren. Stand und Perspektive nin der DDR. Monatshefte Veterinämedizin1989; 145-8.

18. Schneider PL, Beede DK, Wilcox CJ. Nycterohemeral patterns of acid-base status, min-eral concentrations and digestive function of lactating cows in natural orchamber heat stress environments. J Anim Sci 1988; 112-25.

19. Schneider PL, Beede DK, Wilcox J, Collier RJ. Influence of dietary sodium and potas-sium bicarbonate and total potassium on heat-stressed lactating dairy cows. JDairy Sci 1984; 2546-53.

20. Seifi HA, Mohri M, Kalamati Zadeh J. Use of pre-partum urine pH to predict the risk ofmilk fever in dairy cows. Vet J 2004; 281-5.

21. Swenson MJ. Physiological properties and cellular and chemical constituents of blood.In Duke's Physiology of Domestic Animals. 11th ed, Swenson MJ and ReeceWO, ed Cornel Univ.Press, Ithaca, NY, 1993; 22-48.

22. [amanc H, Stoji} V, Adamovi} M, Vujanac I, Petrujli} B. Acidoza buraga:mogu}nostpreveniranja kori{}enjem mineralnih sme{a sa pufernim dejstvom. Veterinar-ski glasnik 2006; 11-9.

DETERMINATION OF NABE IN URINE OF HIGH-YIELD DAIRY COWS IN EARLYLACTATION IN CONDITIONS OF MODERATE HEAT STRESS

Natalija Fratri}, I. Vujanac, H. [amanc, Danijela Kirovski, D. Gvozdi}, M. Adamovi}

The work presents the results of investigations of the effect of moderate heatstress on the acidobasal status in high-yield dairy cows in early lactation. Improving per-formance in high-yield dairy cows increases their inclination toward metabolic disorders.The most likely to be affected is the acid-base balance, in particular when cows are ex-posed to heat stress. Investigations so far have shown that the taking of urine samples andtheir analysis is the best and fastest way to diagnose disorders in the acid-base balance.

Investigations were carried out on 7 clinically healthy cows of the Holstein-Friesian breed in the phase of early lactation, 30 to 40 days (on days 30, 33 and 40 ) follow-ing calving during the summer period, during the month of July, when there were significantvariations in daily and nightly temperatures. The cows were in the second and fourth lacta-tion, the annual milk yield was 8000 L milk per cow. The average daily milk production in theearly phase of lactation ranged from 35 to 40 L. The cows were fed mixed rations (TMR)twice daily. Lucerne hay in limited quantities was given to the cows prior to the mixed feedration. The ration for this animal category was optimized on the grounds of the daily milkproduction. The balance of cations and anions in the feed ration stood at 95 mEq/kg DM.

356


ENGLISH

The results clearly demonstrate the cows’ response to moderate heat stress through thedefense parameters in urine (urine pH, NABE (net-acid-base-excretion), acids, bases, am-monium ion (NH4). The determination of the kidney NABE yields more correct data than theurine pH on acidotic conditions. The results of examinations of the urine pH do not showany digressions from physiological values and are approximately the same in all cows dur-ing the investigated periods. Normal NABE values are from 100-200 mmol/L. Burdeningwith acid products results in a NABE range from 0-100mmol/L, and metabolic acidosis re-sults in NAB<0 mmol/L. NABE in the cows in this experiment revealed that the organism isburdened by acid metabolic products and it stood at 58.28±27.96 mmol/L on day 30,69.28±29.89 mmol/L on day 33, and 60.60±26.88mmol/L on day 40.

Consequently, it seems that NABE values are decreased in cases of acidosisdue to stepped up H+ excretion and stepped up bicarbonate reabsorption.

Key words: NABE, urine, high-yield dairy cows, heat stress

OPREDELENIE NABÕ V MOÊ VÀSOKO MOLO^NÀH KOROV V RANNEYLAKTACII V USLOVIÂH UMERENNOGO TEPLOVOGO STRESSA

NataliÔ Fratri~, I. VuÔnac, H. [amanc, Daniela Kirovski, D. Gvozdi~,M. Adamovi~

V rabote pokazanì rezulÝtatì ispìtaniÔ vliÔniÔ umerennogo teplo-vogo stressa na acidobazisnìy status vìsoko molo~nìh korov v ranney laktacii.Ulu~{enie performantov u vìsoko molo~nìh korov uveli~ivaet predraspoloè-nie dlÔ metaboli~eskih rasstroystv. BolÝ{e vsego moèt bìtÝ popadano acido-bazisnoe ravnovesie, tem bolee, kogda korovì podvergnutì teplovomu stressu.Bìv{ie do sih por issledovaniÔ pokazali, ~to branie obraz~ika i analizov mo~isamìy horo{iy i samìy bìstrìy sposob diagnosticirovatÝ rasstroystva v acido-bazisnom ravnovesii.

IssledovaniÔ sdelanì na 7 klini~eski zdorovìh korov Hol{tayn-friziyskoy porodì v faze ranney laktacii 30 do 40 dnÔ (30, 33 i 40-ogo) posle te-leniÔ v ltnem periode, v te~enie mesÔca iÓlÔ, kogda dnevnìe i no~nìe tempera-turì zna~itelÝno varÝirovali. Korovì bìli v 2 i 4 laktacii, godovaÔ molo~nostÝsostavlÔla (v summe) 8000 l moloka po korove. Srednee dnevnoe proizvodstvo mo-loka v ranney faze laktcii dvigalosÝ ot 35 do 40 l. Korovì kormlenì miksi-rovannìmi paykami (MP) dva raza vdenÝ. Seno lÓcernì v ograni~ennìh koli~est-vah davano korovam do miksirovannogo payka. OptimizaciÔ payka dlÔ Ìtoy katego-rii ìvotnìh sover{ena na osnove dnevnogo koli~estva poizvedÒnnogo moloka.BKAP (balans kationov i anionov payka) korma sostavlÔl v (summe) 95 mEq/kg SM.RezulÝtatì Ôsno pokazìvaÓt otvet korov na umernnìy teplovoy stress ~erez oto-brannìe parametrì iz mo~i (rN mo~i, NABE ‡ net-acid-base-excretion-net acid-baza-ÌkskreciÔ NABÕ), kislotì, bazì, ammoniy ion (NH4). Vì~eslenie po~e~nogo NABÕ-i daët bolee to~nìe dannìe,~em rN mo~i ne pokazìvaÓt otstupleniÔ ot fizio-logi~eskih stoimostey i priblizitelÝno takie è u korov vo vseh ispìtìvannìhperiodah. NormalÝnìe stoimosti dlÔ NABÕ ot 100-200 mmol/l. Nagruzka kislìmiprodukatmi daët rasstoÔnie NABÕ ot 0-100 mmol/l, a metaboli~eskiy acidoz

357


RUSSKIY

NABÕ<0 mmol/l. NABÕ u korov v Ìtom opìte pokazal nagruzku organizma kislìmimetaboli~eskimi produktami i sostavlÔl (v summe) 30 dney 58,28�27,96 mmol/l, 33dnÔ 69,28�29,89 mmol/l i 40 dney 60,60�26,88 mmol/l. SudÔ po vsemu, v slu~aÔh aci-doza iz-za usilennogo izli~eniÔ N i usilennoy reabsorbcii bikarbonatov priho-dit do snièniÔ stoimosti NABÕ.

KlÓ~evìe slova: NABÕ, mo~a, vìsoko molo~nìe korovì, teplovoy stress

358


UDK 634.4.09:612.111:.664

CRVENA KRVNA SLIKA U KRMAÂ TOKOM LAKTACIONOGPERIODA*

RED BLOOD CELL COUNTS IN SOWS DURING LACTATION

Mirjana Joksimovi}-Todorovi}, Vesna Davidovi}, Ljiljana Bokan**

Tokom partusa i laktacije krma~e su podlo`ne stresu i poku{avajuda se prilagode novonastaloj situaciji putem razli~itih endokrinih i meta-boli~kih mehanizama. Osim endokrinih, biohemijskih promena, u orga-nizmu krma~a dolazi i do hematolo{kih promena. Imaju}i u vidu ove ~i-njenice, cilj ovoga rada je bio da se ispitaju promene broja eritrocita,koncentracije hemoglobina, vrednosti hematokrita, hematolo{kih in-deksa: prose~ne zapremine eritrocita (MCV), prose~ne vrednosti he-moglobina u eritrocitima (MCH) i prose~ne koncentracije hemoglobi-na u eritrocitima (MCHC), kao i vrednost sedimentacije za vreme lakta-cionog perioda kod krma~a. Ogled je izveden na deset krma~a rase{vedski landras, od kojih je uzimana krv, prvog dana po partusu (1-6 h),kao i u toku tre}e i ~etvrte nedelje laktacije. Dobijeni rezultati hema-tolo{kih analiza ukazali su na smanjenje broja eritrocita, koncentracijehemoglobina i vrednosti hematokrita tokom laktacionog perioda. Brojeritrocita je bio statisti~ki zna~ajno niì na kraju laktacije u odnosu nabroj ustanovljen prvoga dana po partusu. Koncentracija hemoglobina ivrednost hematokrita su bili vrlo zna~ajno niì na kraju laktacije u od-nosu na prvi dan partusa. Vrednosti hematolo{kih indeksa MCV, MCH iMCHC nisu se zna~ajno razlikovale ni u jednom ispitivanom periodu.Brzina sedimentacije eritrocita odre|ivana je 1 h i 2 h nakon partusa.

Klju~ne re~i: krma~e, parametri crvene krvne loze, laktacioni period

Reproduktivni period krma~a, gestaciju i laktaciju prate brojne en-dokrine i hematolo{ke promene. Pojedini hormoni imaju va`nu ulogu pri adapta-ciji organizma na pove}ane zahteve tokom laktacije. Osim promene koncentracije

359

Uvod / Introduction


* Rad primljen za {tampu 24. 03. 2010. godine** Dr sci. vet. med. Mirjana Joksimovi}-Todorovi}, profesor, mr sci. vet. med. Vesna Davidovi},

asistent, Poljoprivredni fakultet, Zemun; Ljiljana Bokan, Klini~ko-bolni~ki centar Zemun,Srbija

oksitocina i prolaktina (Varlos i sar., 2004), menja se i koncentracija pojedinih di-gestivnih hormona (gastrina, somatostatina i vazoaktivnog intestinalnog peptida)koji optimiziraju digestivne procese zadovoljavaju}i potrebu za pove}anom ener-gijom tokom laktacije (Algers i Uvnäs-Moberg, 2007).

Nakon partusa, u organizmu krma~a anaboli~ki procesi prelaze u ka-taboli~ke. Najintenzivniji su na po~etku laktacije kod krma~a sa niskim mortalite-tom prasadi, a kod krma~a sa visokim mortalitetom u tre}oj nedelji laktacije, kadaje i proizvodnja mleka najvi{a (Varlos, 2003). Metaboli~ki stres prati bremenitost ilaktaciju. Pored endokrinih i biohemijskih promena, ustanovljene su i hema-tolo{ke, kod mle~nih krava (Quiroz-Rocha i sar., 2009), ovaca (Vihan i Rai, 1987) ikrma~a (Dhabhar i McEven, 2001). Broj eritrocita se postepeno smanjuje tokombremenitosti i ostaje nizak sve do pete nedelje nakon partusa kod doma}ih ìvot-inja (Jain, 1993). Smanjenje broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i vred-nosti hematokrita de{avaju se u prepartalnom periodu, {to je posledica hemodilu-cije (Mbassa i Poulsen, 1991). Hemodilucija u periodu kasnog graviditeta je va`najer redukuje viskozitet krvi i pove}ava protok krvi u malim krvnim sudovima (Guy-ton i Hall, 1996). Pove}an protok krvi u placentalnim krvnim sudovima pove}avadifuziju nutricijenata i kiseonika u fetus. Ovu hipotezu potvrdili su Pere i sar. (1996)u ogledu na krma~ama.

Broj eritrocita se smanjuje uglavnom dve nedelje pre partusa {to senastavlja do kraja laktacije. Koncentracija hemoglobina tako|e opada tokom lak-tacionog perioda. Prose~na vrednost hematokrita je najnià na kraju laktacije(Thorn, 2000). Nasuprot ovim istraìvanjima, Damgaard i sar. (2009) su ustanovilinajmanji broj eritrocita i vrednost hematokrita u prvim satima nakon partusa. Oviautori navode da se broj eritrocita i vrednost hematokrita nakon partusa pove}a-va, tako da ve} {estog dana dostiù vrednosti zabeleène pet dana pre partusa.Hematolo{ki indeksi, MCV, MCH i MCHC ne menjaju se zna~ajno u toku lakta-cionog perioda u odnosu na period gestacije (Thorn, 2000). Sedimentacija eri-trocita kod krma~a je brà nego kod drugih doma}ih ìvotinja i podlo`na je dnev-nim fluktuacijama (Imlah i McTaggart, 1977).

Ogled je izveden na deset krma~a rase {vedski landras u toku lakta-cionog perioda (1-6 h po partusu, tre}e i ~etvrte nedelje laktacije) na jednoj farmi uSrbiji. Sve krma~e u ogledu su bile tre}epraskinje sa telesnom masom od 120±10kg i hranjene su komercijalnim sme{ama ad libitum. Broj prasadi po leglu je bio od12 do 14 i u toku postpartalnog perioda nije bilo mortaliteta. Uzorci krvi su uzimaniiz u{ne vene u epruvete VF-054 SDK (sa EDTA) za odre|ivanje hematolo{kihparametara i epruvete VT-965 SES za ispitivanje brzine sedimentacije. Vrednostihematolo{kih parametara – broj eritrocita, koncentracija hemoglobina (Hb) i vred-nost hematokrita (Ht), odre|ivani su pomo}u automatskog hematolo{kog anali-zatora Arcus Diatron®, Gmbh Wien, Austria. Brzina sedimentacije eritrocita o~ita-

360

Vet. glasnik 64 (5-6) 359 - 365 (2010) Mirjana Joksimovi}-Todorovi} i sar.: Crvena krvnaslika u krma~a tokom laktacionog perioda

Materijal i metode / Material and methods

vana je samo 1 h i 2 h nakon partusa, na kompletu za odre|ivanje sedimentacije„SEDISPEKT“. Hematolo{ki indeksi, MCV, MCH i MCHC su izra~unati na osnovubroja eritrocita, koncentracije hemoglobina i vrednosti hematokrita.

Testiranje zna~ajnosti ustanovljenih razlika izme|u srednjih vrednostiispitivanih hematolo{kih parametara izvr{eno je Studentovim t-testom.

Rezultati ispitivanja vrednosti parametara crvene krvne loze: broja eri-trocita, koncentracije hemoglobina i vrednosti hematokrita u krvi krma~a rase{vedski landras u toku laktacionog perioda (1-6 h po partusu, tre}e i ~etvrtenedelje laktacije) prikazani su u tabeli 1.

Tabela 1. Broj eitrocita, koncentracija hemoglobina i vrednost hematokrita /Table 1. Number of erythrocytes, haemoglobin concentration and haematocrit value

Hematolo{ki parametri /Haematological parameters

Prvi dan po partusu /First day postpartum

(1-6 h / 1-6 hr)

Tre}a nedeljelaktacije /

Third week of lactation

êtvrta nedeljelaktacije / Fourth week

of lactation

x SD x SD x SD

Broj eritrocita /Number of erythrocytes (1012/l) 5,09 0,32 4,72 0,37 4,61 0,28

Koncentracija hemoglobina /Haemoglobin concentration (g/l) 114,71 2,93 108,43 5,06 96,14 11,39

Vrednost hematokrita /Haematocrit value (%) 37,66 1,59 35,61 1,97 33,61 2,02

Ispitivanjem broja eritrocita najvi{a vrednost utvr|ena je nakon par-tusa (5,09±0,32×1012/l), a najnià na kraju laktacije (4,61±0,28×1012/l). Sta-tisti~ki zna~ajna razlika kod oglednih jedinki ustanovljena je prvog dana po par-tusu u odnosu na kraj laktacije (P<0,05). Izme|u vrednosti broja eritrocita us-tanovljenih tre}e i ~etvrte nedelje laktacije nije utvr|ena signifikantna razlika.

Najve}a koncentracija hemoglobina zabeleèna je prvog dana popartusu (114,71±2,93 g/l). Ova vrednost je zna~ajno ve}a (P<0,05) u odnosu navrednost ustanovljenu tre}e nedelje, a statisti~ki zna~ajno ve}a u pore|enju sakoncentracijom Hb zabeleènom na kraju laktacije (P<0,01). Utvr|ena je stati-sti~ki zna~ajno ve}a prose~na vrednost koncentracije Hb tre}e u odnosu na ~et-vrtu nedelju laktacije (P<0,01).

Prose~ne vrednosti hematokrita ispitivanih grla razlikovale su se u is-pitivanim vremenskim intervalima. Najvi{a vrednost ustanovljena je nakon par-tusa (37,66±1,59), a najnià na kraju laktacije (33,61±2,02). Statisti~ki zna~ajnarazlika ustanovljena je jedino izme|u vrednosti registrovanih po partusu i na krajulaktacije (P<0,01).

361


Rezultati istraìvanja i diskusija / Results and discussion

U tabeli 2 prikazane su vrednosti hematolo{kih indeksa (MCV, MCH iMCHC) tokom laktacionog perioda.

Tabela 2. Vrednosti hematolo{kih indeksa (MCV, MCH, MCHC) /Table 2. Values of haematological indexes (MCV, MCH and MCHC)

Hematolo{kiindeksi /

Haematologicalindexes

Prvi dan po partusu /First day postpartum

(1-6 h / 1-6 hr)

Tre}a nedelje laktacije /Third week of lactation

êtvrta nedelje laktacije /Fourth week of lactation

x SD x SD x SD

MCV (µ3) 62,93 1,66 63,17 3,21 64,23 0,90

MCH (pg) 21,37 1,34 21,67 1,60 22,49 0,67

MCHC (g/l) 318,14 3,85 319,08 2,45 320,43 3,51

Vrednosti hematolo{kih indeksa su varirale tokom laktacionog perio-da u veoma uskim granicama, bez statisti~ki zna~ajnih promena.

Srednja vrednost brzine sedimentacije 1h nakon partusa iznosila je31,86±3,89 mm i bila je nià u odnosu na onu izmerenu nakon 2 h (37,57±3,15 mm).

Istraìvanja koja je izvela Thorn (2000) ukazuju na to da se kod krma~atokom laktacionog perioda smanjuje broj eritrocita, koncentracija hemoglobina ivrednost hematokrita, {to je u skladu sa na{im ispitivanjima. Autor navodi da 1-6 hnakon partusa dolazi do smanjenja broja eritrocita, koncentracije hemoglobina ivrednosti hematokrita kod krma~a i da se taj trend nastavlja do kraja laktacije.Navedeni parametri krvi bili su niì za 10-15% na kraju laktacije u odnosu na prvesate nakon partusa. Me|utim, Mäde i Wujanz (1997) navode da u toku lakta-cionog perioda krma~a ne dolazi do zna~ajnih promena vrednosti parametaracrvene krvne loze kod zdravih jedinki, ve} samo u slu~aju pojave puerperalnihoboljenja. Nasuprot na{im istraìvanjima, Damgaard i sar. (2009) su ustanovilinajmanji broj eritrocita i najniù vrednost hematokrita prvog dana partusa, a ve}{estoga dana laktacije ove vrednosti su bile pribli`no jednake vrednostima us-tanovljenim petoga dana pre partusa. Autori navode da su niske vrednosti hema-tokrita i broja eritrocita kod krma~a nakon partusa rezultat fiziolo{kih promena uvolumenu krvi i hemoragija koje su u vezi sa partusom. Egeli i sar. (1998) navodeda se zna~ajan pad broja eritrocita i vrednost hematokrita u krma~a de{ava u pre-partalnom periodu, po~ev od tri nedelje pre partusa do samog pra{enja, dok Dun-gan i sar. (1995) ukazuju na to da trend smanjenja ovih hematolo{kih parametarapo~inje dve nedelje pre partusa i traje do kraja laktacije. Broj eritrocita, hematokrit-ska vrednost i MCV se zna~ajno smanjuju u toku graviditeta, dok se koncentracijahemoglobina smanjuje i u graviditetu i u laktaciji (@vorc i sar., 2006). Calvo i sar.(1989) su ustanovili zna~ajno smanjenje koncentracije hemoglobina u prvojpolovini gestacije sa najniìm vrednostima u drugom mesecu nakon inseminacije.Pad vrednosti hemoglobina za vreme gestacije nije uzrokovan samo njegovommobilizacijom iz krvi majke u cirkulaciju ploda ve} i dilucijom krvi u krma~a (Singhi sar., 1991).

362


Prepartalni i postpartalni period krma~a pra}en je metaboli~kim stre-som. Smanjenje vrednosti parametara crvene krvne loze de{ava se pri kraju ges-tacije i nastavlja se tokom celog laktacionog perioda. Za vreme ovog fiziolo{kogstanja krma~e se adaptiraju na izrazite promene va`nih parametara, razli~itim en-dokrinim i metaboli~kim mehanizmima.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT:Rad je finansiran sredstvima projekta Ministarstva nauke Republike Srbije TR 20110: Razvoj i imple-mentacija standarda, dobrobiti i biosigurnosti u cilju unapre|enja tehnologije proizvodnje goveda isvinja. / The work was financed with funds of the Republic of Serbia Ministry of Science Project TR 20110: De-velopment and implementation of standards, welfare and biosafety aimed at promoting the technology of cattleand swine production.

1. Algers B, Uvnäs-Moberg K. Maternal behaviour in pigs. Hormons and Behaviour 2007;52: 78-85.

2. Calvo JJ, Allue JR, Escudeso A, Garcia LJ. Plasma ferritin of sows during pregnancyand lactation. Cornell Vet 1989; 79: 273-82.

3. Damgaard BM, Malmkvist J, Pedersen LJ, Jensen KH, Thodberg K, Jørgensen E, Juul-Madsen HR. The effects of floor heating on body temperature, water con-sumption, stress response and immune competence around parturition inloose-housed sows. Res Vet Sci 2009; 86 (1): 136-45.

4. Dhabhar FS, McEven BS. Bidirectional effects of stress and glucocorticoid hormoneson immune function: possible explanations for paradoxical observations. In:Adler R, Felten DL, Cohen N, editors. Sychoneuroimmunology, third ed. Aca-demic Press, 2001: 301-38.

5. Dungan LJ, Weist DB, Fyte DA, Smith AC, Swindle MM. Normal hematology, serology,and serum protein electrophoresis values in fetal Yucatan miniature swine.Lab Anim Sci 1995; 45: 285-9.

6. Egeli AK, Framstad T, Grønningen D. The effect of peroral administration of amino acid-chelated iron to pregnant sows in preventing sow and piglet anemia. Acta Vet-erinaria Scandinavica 1998; 39: 77-87.

7. Guyton AC, Hall JE. Textbook of Medicinal Physiology, 9th ed. Saunders, Philadelphia,PA, 1996; 168-1036.

8. Imlah P, McTaggart HS. Heamatology of the pig. In: Archer RK, Jeffcott LB, editors.Comparative clinical haematology. Oxford: Blackwell Scientific, 1977: 271-303.

9. Jain NC. Essentials of Veterinary Hematology, Comparative Hematology of CommonDomestic Animals. Lea and Febiger, Philadelphia, PA, 1993: 44-6.

10. Mäde D, Wujanz G. Investigations on the red blood cell count in mother sows. BerlMunch Tierarztl Wochenschr 1997; 110(2): 68-70.

11. Mbassa GK, Poulsen JSD. Influence of pregnancy, lactation and environment on hema-tological profiles in Danish Landrace dairy goats of different parity. Comp Bio-chem Physiol B 1991; 100(2): 403-12.

363




12. Pere MC, Doumad JY, Etienne M. Variation of uterine blood flow in the sow during gesta-tion. Journées de la Recherche Procine en France 1996; 18: 371-8.

13. Singh R, Singha SPS, Setia MS. Distribution of trace elements in blood, plasma anderythrocytes durung different stages of gestation in buffalo (Bubalus Bubalis).Buffalo J 1991; 1: 77-85.

14. Thorn C. Chapter 168: Normal Hematology of the Pig. In: Feldman FB et al., editors.Schalm,s Veterinary Hematology, fifth edition. Copyright © 2000 LippincottWilliams & Wilkins, 2000: 1089-95.

15. Varlos A. Behaviour and physiology of lactating sows associations with piglet perform-ance and sow postweaning reproductive succes. Academic dissertation Hel-sinki, 2003.

16. Varlos AE, Rudgren M, Spinka M, Saloniemi H, Hulten F, Uvnäs-Moberg K, Tomanek M,Krejci P, Algers B. Oxytocin, prolactin and somatostatin in lacting sows asso-ciations with mobilization of body resources and maternal behaviour. LivestProd Sci 2004; 85: 3-13.

17. Vihan VS, Rai P. Certain hematological and biochemical attributes during pregnancy,parturition and post-parturition periods in sheep and goats. Ind J Anim Sci1987; 57(11): 1200-4.

18. Quiroz-Rocha GF, Leblanc SJ, Dufield TF, Wood D, Leslie KE, Jacobs RM. Referencelimits for biochemical and hematological analytes of dairy cows one week bef-ore and one week after parturition. Can Vet J 2009; 50(4): 383-8.

19. @vorc Z, Mrljak V, Su{i} V, Pompe Gotal J. Haematological and biochemical parametersduring pregnancy and lactation in sows. Veterinarski arhiv 2006; 76(3): 245-53.

RED BLOOD CELL COUNTS IN SOWS DURING LACTATION

Mirjana Joksimovi}-Todorovi}, Vesna Davidovi}, Ljiljana Bokan

In the course of parturition and lactation, sows are susceptible to stress andmake an effort to adapt to the newly-formed situation through different endocrine and meta-bolic mechanisms. In addition to endocrine, biochemical changes, haematological chan-ges also occur in the sow organism. Having these facts in mind, the objective of this workwas to examine the changes in the number of erythrocytes, haemoglobin concentration,haematocrit value, haematological indexes: mean corpuscular erythrocyte volume (MCV),mean corpuscular haemoglobin (MCH) in erythrocyte and mean corpuscular haemoglobinconcentration (MCHC) in erythrocytes, as well as sedimentation values during the period oflactation in sows. The experiment was performed on ten sows of the Swedish Landracebreed, from which blood was taken on the first day postpartum (1-6 h), and during the thirdand fourth weeks of lactation. The obtained results of haematological analyses indicated areduced number of erythrocytes, haemoglobin concentration and haematocrit value dur-ing the lactation period. The number of erythrocytes was significantly lower at the end oflactation in comparison with the number established on the first day postpartum. The hae-moglobin concentration and haematocrit value were very significantly lower at the end oflactation against the first day postpartum. The values of the haematological indexes MCV,

364


ENGLISH

MCH and MCHC did not differ significantly in any of the examined periods. The rate oferythrocyte sedimentation was determined 1 h and 2 h postpartum.

Key words: sows, red blood count parameters, lactation period

KRASNAÂ KROVÂNAÂ KARTINA U SVINOMATOK V TEÊNIELAKTACIONNOGO PERIODA

MirÔna Yoksimovi~-Todorovi~, Vesna Davidovi~, LilÔna Bokan

V te~enie rodov i laktacii svinomatki sklonnìe stressu i pìtaÓtsÔprisposobitÝsÔ novonastupiv{ey situacii putÒm razli~nìh Ìndokrinnìh i meta-boli~eskih mehanizmov. Krome Ìndokrinnìh, biohimi~eskih izmeneniy, v organ-izme svinomatok prihodit i do gematologi~eskih izmeneniy. ImeÔ v vidu Ìtifaktì, celÝ Ìtoy rabotì bìla ispìtatÝ izmeneniÔ ~isla Ìritroictov, koncentra-cii gemoglobina, stoimosti gematokritov, gematologi~eskih indeksov: srednie Òm-kosti Ìritrocitov (SËÕ), srednie stoimosti gemoglobina v Ìritrocitah (SSGÕ) isrednie koncentracii gemoglobina v Ìritrocitah (SKGÕ), slovno i stoimostÝ sedi-mentacii vo vremÔ laktacionnogo perioda u svinomatok. Opìt vìveden na desÔtÝsvinomatok porodì {vedskiy landras, iz kotorìh brana krovÝ pervogo dnÔ poslerodov (1-6 ~.), tretÝey i ~etvÒrtoy nedeli laktacii. Polu~ennìe rezulÝtatì gema-tologi~eskih analizov ukazali na umenÝ{enie ~isla Ìritrocitov koncentraciigemglobina i stoimosti gematokritov v te~enie laktacionnogo perrioda. îsloÌritrocitov bìlo statisti~eski zna~itelÝno niè na konce laktacii v otno{enii~isla, ustanovlennogo pervogo dnÔ posle rodov. KoncentraciÔ gemoglobina i stoi-mostÝ gematokrita bìli o~enÝ zna~itelÝno niè na konce laktacii v otno{eniipervogo dnÔ rodov. Stoimosti gematologi~eskih indeksov SËÕ, SSGÕ i SKGÕ nezna~itelÝno razli~alisÝ ni v odnom ispìtìvannom periode. SkorostÝ sedimenta-cii Ìritrocitov opredelìvana 1~. i 2~. posle rodov.

KlÓ~evìe slova: svinomatki, parametrì krasnoy krovÔnoy lozì, laktacionnìyperiod

365


RUSSKIY

UDK 637.074:.514.9

ZNAÂJ KONTINUIRANOG ISPITIVANJA PRISUSTVA NEKIHHEMIJSKIH KONTAMINENATA U JETRI GOVEDA, SVINJA I

BROJLERA*

SIGNIFICANCE OF CONTINUOUS EXAMINATIONS FOR PRESENCE

OF CERTAIN CHEMICAL CONTAMINANTS IN LIVERS OF CATTLE,

PIGS AND BROILERS

Zorica Novakovi}, Tamara Geri}, Tamara Bo{kovi}, Jelana Jovanovi},S. Jankovi}, S. Stefanovi}**

U radu su predstavljeni rezultati ispitivanja ostataka toksi~nih ele-menata u jetri goveda, svinja i brojlera, u uzorcima koji su uzeti premaProgramu sistematskog pra}enja rezidua u toku prvih 6 meseci 2010.godine. Cilj rada bio je da se proveri zdravstvena bezbednost jetresvinja, goveda i brojlera i da se sagleda zna~aj sistematske i kontinui-rane kontrole i pravilne edukacije svih subjekata u lancu ishrane.Uzorci jetre uzeti su na linijama klanja, u skladu sa Pravilnikom outvr|ivanju programa sistematskog pra}enja rezidua farmakolo{kih,hormonskih i drugih {tetnih materija kod ìvotinja, proizvoda ìvoti-njskog porekla, hrane ìvotinjskog porekla i hrane za ìvotinje. Koli~inearsena u svim uzorcima bile su ispod limita detekcije kori{}ene me-tode, a koncentracija ìve u jednom uzorku jetre brojlera bila je0,006 mg/kg. Sadràj kadmijuma u ~etiri uzorka jetre junadi iznosio je0,056 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,012 mg/kg i 0,049 mg/kg. U osam uzo-raka jetre svinja vrednosti kadmijum su se kretale u opsegu od 0,019do 0,148 mg/kg, a u jetri brojlera u dva uzorka bile su 0,017 mg/kg i0,020 mg/kg. Olovo je na|eno u dva uzorka jetre junadi i to u koncen-traciji od 0,35 mg/kg i 0,18 mg/kg. Rezultati ispitivanja pokazali su da niu jednom uzorku jetre junadi, svinja i brojlera nisu utvr|ene koli~inetoksi~nih elemenata ve}e od maksimalno dozvoljenih i da je jetra iznu-trica ~ije je kori{}enje u ishrani ljudi bezbedno.

Klju~ne re~i: jetra, toksi~ni elementi, ishrana ljudi

367


* Rad primljen za {tampu 25. 08. 2010. godine** Dr sci. vet. med. Zorica Novakovi}, Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede,

Beograd, Srbija; dr vet.-spec. Tamara Geri}, Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd,Srbija; Tamara Bo{kovi}, Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, Beograd,Srbija; Jelana Jovanovi}, Sa{a Jankovi}, Sr|an Stefanovi}, dr vet. Institut za higijenu i teh-nologiju mesa, Beograd, Srbija

Jestivi unutra{nji organi, odnosno iznutrice, osnova su mnogih jelakoja se posluùju kao deo etnogastronomskih obi~aja u velikom broju restorana.Englezi ih nazivaju offals, vrlo sli~no gr~kom omfalos, a Francuzi abats de bouche-rie. Najvi{e kori{}ena i najpopularnija iznutrica je jetra, od raznih vrsta ìvotinja, uzavisnosti od ukusa i navika.

Iako se, prema odredbama Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevimaza proizvode od mesa („Sl. list SCG“, br. 33/2004), jetra koristi u izradi proizvodaod mesa koji se obra|uju toplotom, ona moè da predstavlja potencijalnu opas-nost jer se u njoj mogu akumulirati toksi~ni elementi.

Radi za{tite potro{a~a od uno{enja nedozvoljenih koli~ina razli~itihtoksi~nih supstancija proizvodima ìvotinjskog porekla, sve zemlje ~lanice Evrop-ske unije, kao i tre}e zemlje, u obavezi su da, na osnovu Direktive Saveta EU96/23/EC (Off J of the EU 1996, L125), sistematski ispituju prisustvo reziduarazli~itih vrsta jedinjenja u odre|enom procentu godi{nje proizvodnje date vrsteìvotinja ili primarnih proizvoda ìvotinjskog porekla, prema definisanom sistemuuzimanja uzoraka na osnovu odluke komisije EU 98/179/EC (Off J of the EU 1998,L65).

Pod reziduama u namirnicama animalnog porekla podrazumevaju seostaci razli~itih jedinjenja sa kojima ìvotinje tokom ìvota, preko hrane ili tret-mana, dolaze u kontakt i koji zaostaju u tkivima ìvotinja posle klanja ili u njihovimprimarnim proizvodima i ulaze u lanac ishrane ~oveka.

Kontaminenti su nepoèljna jedinjenja koja do ìvotinja i biljaka do-spevaju bez znanja ili direktne aktivnosti ~oveka – putem vazduha, vode ili hrane(toksi~ni elementi, polihlorovani bifenili, dioksini).

Sistematsko ispitivanje (monitoring) odre|enih supstanci i njihovihrezidua u ìvotinjama, primarnim proizvodima animalnog porekla, vodi i hrani zaìvotinje sprovodi se od po~etka 70-ih. Cilj ovakvog sistematskog pra}enja rezi-dua i kontaminenata je da se za{titi zdravlje potro{a~a, obezbe|ivanjem da mesoi primarni proizvodi animalnog porekla ne sadrè nedozvoljene koli~ine rezidua ikontaminenata, da se spre~i klanje ìvotinja i proizvodnja i plasman mesa, mleka,jaja i meda sa koli~inama rezidua i kontaminenata iznad dozvoljenih koli~ina, dase identifikuju primarni proizvodi animalnog porekla koji sadrè rezidue i kontami-nente iznad dozvoljenih koli~ina i spre~i njihov ulazak u lanac ishrane (Spiri} i sar.,1999; Spiri} i sar., 2001).

Zbog toga je informisanje proizvo|a~a iz industrije mesa i uzgajiva~aìvotinja, uz stalno ukazivanje na dru{tvenu odgovornost koju imaju kada se go-vori o izradi proizvoda od mesa, pravilnoj ishrani ljudi, na~inu le~enja i kori{}enjulekova za ìvotinje (Pappaioanou, 2004; Sargeant, 2008), put za prevencijumnogobrojnih oboljenja i kod ljudi i kod ìvotinja. S druge strane, edukacijom po-tro{a~a o na~inu ishrane, ~uvanju hrane i njenim nutritivnim vrednostima, tako|ebi se smanjili rizici po zdravlje ljudi (McKeown, 2003).

368

Vet. glasnik 64 (5-6) 367 - 374 (2010) Zorica Novakovi} i sar.: Zna~aj kontinuiranogispitivanja prisustva nekih hemijskih kontaminenata u jetri goveda, svinja i brojlera

Uvod / Introduction

Cilj rada bio je da se proveri bezbednost jetre svinja, goveda i brojlera ida se sagleda zna~aj sistematske i kontinuirane kontrole i pravilne edukacije svihsubjekata u lancu ishrane.

Materijal ispitivanja, u ovom radu, bili su uzorci jetre, goveda, svinja ibrojlera, koji su uzorkovani prema Programu sistematskog pra}enja rezidua utoku prvih 6 meseci 2010. godine. Uzorci jetre uzeti su na linijama klanja, u skladusa Pravilnikom o utvr|ivanju programa sistematskog pra}enja rezidua farmak-olo{kih, hormonskih i drugih {tetnih materija kod ìvotinja, proizvoda ìvotinjskogporekla, hrane ìvotinjskog porekla i hrane za ìvotinje („Sl. glasnik RS“, br.91/2009), a prema Instrukciji o pravilima slu`benog uzorkovanja za monitoringodre|enih supstanci i rezidua u ìvim ìvotinjama (06.04.2010). Ispitivanja su pri-lago|ena obimu i u~estalosti definisanim u prilogu 3. Programa sistematskogpra}enja rezidua farmakolo{kih, hormonskih i drugih {tetnih materija kod ìvot-inja, proizvoda ìvotinjskog porekla, hrane ìvotinjskog porekla i hrane za ìvot-inje, koji ~ini sastavni deo pomenutog Pravilnika.

Sadràj toksi~nih elemenata ispitan je u 5 uzorka jetre goveda, 8 uzo-raka jetre svinja i u 5 uzoraka jetre brojlera akreditovanim metodama, i to olova ikadmijuma, plamenom atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom (AAS),sadràj arsena AAS hidridnom tehnikom, a sadràj ìve AAS tehnikom hladnihpara.

Iako jetra predstavlja jestivi unutra{nji organ, ona moè da se koristisamo u izradi proizvoda od mesa koji se obra|uju toplotom (Pravilnik o kvalitetu idrugim zahtevima za proizvode od mesa „Slu`beni list SCG“, br. 33/2004).Upotreba ove namirnice moè da bude problemati~na jer se u njoj mogu akumuli-rati toksi~ni elementi, koji predstavljaju opasnost po ljudsko zdravlje.

U tabeli 1 su prikazani rezultati ispitivanja sadràja toksi~nih eleme-nata u jetri goveda, svinja i brojlera.

Ispitivanja toksi~nih elemenata su pokazala da ni u jednom uzorku je-tre junadi, svinja i brojlera, nisu utvr|ene koli~ine ve}e od maksimalno dozvoljenih(Pravilnik o koli~inama pesticida, metala i metaloida ....., „Slu`beni list SRJ“, br.5/92, 11/92, 32/2002).

Koncentracija arsena u ispitanim uzorcima jetre sve tri vrste ìvotinjabila je ispod limita detekcije kori{}ene metode.

Koncentracija ìve u uzorcima jetre sve tri vrste ìvotinja bila je ispodmaksimalno dozvoljenih koli~ina, osim u jednom uzorku jetre brojlera, u kome jeutvr|eno 0,006 mg/kg.

369

Vet. glasnik 64 (5-6) 367 - 374 (2010) Zorica Novakovi} i sar.: Zna~aj kontinuiranogispitivanja prisustva kontaminenata u jetri goveda, svinja i brojlera


Rezultati i diskusija / Results and discussion

Tabela 1. Sadràj toksi~nih elemenata u jetri (mg/kg) /Table 1. Contents of toxic elements in liver (mg/kg)

Maksimalno dozvoljene koli~ine / Maximum permitted quantities

Hg Cd Pb As

0.100 0.500 0.50 0.50

Jetra junadi / Calf liver

0,006 0,056 0,05 0,01

0,005 0,008 0,05 0,01

0,005 0,005 0,35 0,01

0,005 0,012 0,05 0,01

0,005 0,049 0,18 0,01

Jetra svinja / Pig liver

0,005 0,030 0,05 0,01

0,005 0,043 0,05 0,01

0,005 0,043 0,05 0,01

0,005 0,019 0,05 0,01

0,005 0,052 0,05 0,01

0,005 0,148 0,05 0,01

0,005 0,022 0,05 0,01

0,005 0,005 0,05 0,01

Jetra brojlera / Broiler liver

0,005 0,017 0,05 0,01

0,005 0,005 0,05 0,01

0,005 0,020 0,05 0,01

0,005 0,005 0,05 0,01

0,005 0,005 0,05 0,01

Sadràj kadmijuma je u jednom uzorku jetre junadi bio ispod limita de-tekcije, dok je u ostalim uzorcima iznosio 0,056 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,012 mg/kgi 0,049 mg/kg.

U jednom uzorku jetre svinja, sadràj kadmijuma bio je ispod limitadetekcije, dok je u ostalim uzorcima bio u opsegu od 0,019 do 0,148 mg/kg. Us-tanovljene koli~ine kadmijuma su znatno ispod maksimalno dozvoljene koncen-tracije ovog elementa. U jetri brojlera, sadràj kadmijuma je u dva uzorka iznosio0,017, odnosno 0,020 mg/kg, dok je u preostala tri uzorka bio ispod limita detek-cije primenjene metode.

Sadràj olova u svim ispitanim uzorcima jetre svinja i brojlera bio je is-pod limita detekcije primenjene metode. U jetri junadi, u tri uzorka, sadràj olovabio je ispod limita detekcije, dok je u dva uzorka iznosio 0,18 i 0,35 mg/kg, {topredstavlja vrednosti koje su ispod maksimalno dozvoljenih koli~ina.

370


Koli~ine arsena u svim ispitanim uzorcima jetre junadi, svinja i brojlerabile su ispod limita detekcije primenjene metode.

Sli~na istraìvanja sproveli su Lili} i sar. (Lili} i sar., 2009), koji sutako|e ustanovili da sadràj toksi~nih elemenata u jetri goveda i svinja ne prelazimaksimalnu dozvoljenu koli~inu.

Olovo (Pb) je najrasprostranjeniji toksi~ni metal. U prirodi se nalazi uzemljinoj kori i najzastupljeniji je od svih te{kih metala. Uglavnom se javlja u formineorganskih jedinjenja i to naj~e{}e kao PbS. Olovo se akumulira u kostima imanjim delom u jetri, bubrezima i mekim tkivima. Trovanje olovom uti~e na funk-ciju mozga i nervnog sistema, smanjuje stepen inteligencije, mo} zapaànja imemorisanja, a u teìm slu~ajevima dovodi i do letalnog ishoda (Ja{i}, 2009).

@iva (Hg) se javlja u elementarnom obliku, kao Hg(I) i Hg(II) jedinjenja,u organskoj ili neorganskoj formi i naj~e{}e u hranu dospeva upotrebom pesti-cida. Toksi~na je i u elementarnom obliku i u svim svojim jedinjenjima. Simptomitrovanja ìvom javljaju se u organima za varenje, a zatim u nervnom sistemu(Ja{i}, 2009).

Kadmijum (Cd) u hranu dolazi iz prirodnih izvora. Velike koli~ine kad-mijuma u bubrezima izazivaju o{te}enja tkiva bubrega, uti~u na nastanak ka-menca i na pove}anje krvnog pritiska. Kadmijum uti~e na strukturu kostiju do-vode}i do njihove deformacije. êst je uzrok anemije, o{te}enja srca i bubrega, a ikancerogen je (Ja{i}, 2009).

Arsen (As) je rasprostranjen u biosferi u organskoj i neorganskojformi. U maloj koli~ini je u elementarnom stanju, a ve}im delom u vidu neorgan-skih jedinjenja (As2O3, Na3AsO3, AsCl3, As2O5, Na3AsO4). Arsen koji je vezan u or-ganska jedinjenja (As5+) i elementarni arsen nisu toksi~ni za razliku od neorgan-skog trovalentnog arsena (As3+). Arsen se akumulira u telu, posebno u kosi, koì inekim unutra{njim organima. Trovanje arsenom izaziva opadanje kose, dermatitisi probleme organa za varenje, zatim premorenost, glavobolju, psiholo{ke prob-leme i odre|ene promene na jetri i bubrezima (Spiri} i sar., 1999; 2001; 2007;Ja{i}, 2009).

Iz navedenih razloga, Evropska unija je, u skladu sa sveobuhvatnomnamerom za{tite zdravlja potro{a~a, obavezala zemlje ~lanice i tre}e zemlje dasprovedu sistematsku kontrolu rezidua toksi~nih elemenata u namirnicama. Naosnovu toga je Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede RepublikeSrbije 2009. godine, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, donelo Pravilnik outvr|ivanju programa sistematskog pra}enja rezidua farmakolo{kih, hormonskihi drugih {tetnih materija kod ìvotinja, proizvoda ìvotinjskog porekla, hrane ìvot-injskog porekla i hrane za ìvotinje („Sl. glasnik RS“, br. 91/2009).

Program sistematskog ispitivanja rezidua usagla{en je sa zahtevimaEvropske unije, kako po vrsti ispitivanih supstanci, tako i po broju uzoraka i pri-menjenim analiti~kim metodama (Jankovi} i sar., 2008).

Jetra goveda, svinja i brojlera nalazi svoje mesto u kulinarstvu i u in-dustriji mesa. Koristi se, uglavnom, za proizvodnju jetrenih kobasica i pa{teta,

371


naro~ito zbog dobrih tehnolo{kih i senzorskih karakteristika. Jetra ima uloguemulgatora i stabilizatora nadeva jetrenih kobasica i pa{teta. Proteini jetre stabili-zuju nadev jetrenih kobasica. Rastvoreni proteini usitnjene jetre povezuju disper-govane masne kapljice u nadevu doprinose}i na taj na~in formiranju stabilnih ge-lova nadeva jetrenih kobasica i pa{teta u kojima su imobilizovane emulzije masti ivode i suspenzije usitnjenih tkiva (Vukovi}, 2006). Zbog toga je Pravilnikom o kva-litetu i drugim zahtevima za proizvode od mesa („Slu`beni list SCG“, br. 33/2004)propisano da jetrene kobasice i pa{tete moraju da sadrè najmanje 10 % jetre.Kao osnovni sastojak, jetra doprinosi gotovom proizvodu svojom nutritivnomvredno{}u. Jetra junadi ima energetsku vrednost od 533 kJ, prose~an sadràjproteina 20,3 % i masti, 3,0 %. Sadràj zasi}enih masnih kiselina je 0,951 g/100 g,mononezasi}enih masnih kiselina 0,317 g/100 g, polinezasi}enih masnih kiselina0,952 g/100 g i 300 mg/100 g holesterola. Jetra svinja ima energetsku vrednost od524 kJ, prose~an sadràj proteina je 21,1 %, a masti 3,4 %, zasi}enih masnihkiselina ima 1,08 g/100 g, mononezasi}enih masnih kiselina 0,538 g/100 g, poli-nezasi}enih masnih kiselina 0,216 g/100 g i 300 mg/100 g holesterola. Pile}a jetraima prose~nu energetsku vrednost od 570 kJ, a relativan sadràj proteina 22,1 % i4,7 % masti. Prose~an sadràj zasi}enih masnih kiselina je 1,48 g/100 g, mono-nezasi}enih masnih kiselina 1,18 g/100 g, polinezasi}enih masnih kiselina0,773 g/100 g i holesterola 555 mg/100 g (Danish Food Composition Databank).

Rezultati ispitivanja pokazali su da je prisustvo toksi~nih elemenata ujetri junadi, svinja i brojlera ispod maksimalno dozvoljenih koli~ina, a u ve}inislu~ajeva i ispod limita detekcije primenjene metode, {to jetru ovih ìvotinja ~inipogodnom za kori{}enje u ishrani ljudi i izradi proizvoda od mesa.

Zahvaljuju}i konstantnom podizanju nivoa svesti potro{a~a, sistemat-skoj edukaciji proizvo|a~a i monitoringu rezidua i kontaminenata iz okoline, rizicikoji mogu da nastanu kori{}enjem jetre doma}ih ìvotinja u ishrani ljudi svedenisu na najmanju mogu}u meru.

1. Commision Decision 98/179/EC. Laying down detailed rules on official sampling for themonitoring of certain substances and residues thereof in live animals and ani-mal products. Off J of the EU 1998; L65.

2. Council Directive 96/23 EC. On measures to monitor certain substances and residuesthereof in live animals and animal products and repealing Directives85/358/EEC and 89/187/EEC and 91/664 EEC. Off J of the EU 1996; L 125.

3. Council Regulation (EEC) 2377/90, 1990. Laying down a Community procedure for theestablishment of maximum residue limits of veterinary medicinal products infoodstuffs of animal origin.

372




4. Danish Food Composition Databank – ed. 7.01. National Food Institute – Technical Uni-versity of Denmark (DTU), www.foodcomp.dk

5. Instrukcija o pravilima slu`benog uzorkovanja za monitoring odre|enih supstanci irezidua u ìvim ìvotinjama od 06.04.2010.

6. Ja{i} M. Toksi~ne tvari u hrani, 2009, www.tehnologijahrane.com/.../toksicne-tvari-hrani7. Jankovi} S, Spiri} A, Radi~evi} T, Stefanovi} S. Monitoring rezidua u ìvotinjama i pri-

marnim proizvodima animalnog porekla. Veterinarski glasnik 2008; 62(5-6):383-94.

8. Lili} S, Jankovi} S, Matekalo-Sverak V, Turubatovi} L, Okanovi} \, Radi~evi} T, Ste-fanovi} S. Mogu}nost kori{}enja jetre i bubrega goveda i svinja u ishrani ljudi.Tehnologija mesa 2009; 50(5-6): 358-65.

9. McKeown RE. Science and social responsibility in public health. Environmental healthperspectives 2003; 111(14): 1804-8.

10. Pappaioanou M. Veterinary medicine protecting and promoting the public’s health andwell being. Preventive veterinary medicine 2004; 62: 153-63.

11. Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za proizvode od mesa. „Slu`beni list SCG“, br.33/2004.

12. Pravilnik o koli~inama pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemi-oterapeutika, anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirni-cama. „Slu`beni list SRJ“, br. 5/92, 11/92, 32/2002.

13. Pravilnik o utvr|ivanju programa sistematskog pra}enja rezidua farmakolo{kih, hor-monskih i drugih {tetnih materija kod ìvotinja, proizvoda ìvotinjskogporekla, hrane ìvotinjskog porekla i hrane za ìvotinje, „Slu`beni glasnik RS“br. 91/2009.

14. Sargeant JM. The influence of veterinary epidemiology on public health: past, presentand future. Preventive veterinary medicine 2008; 86: 250-9.

15. Spiri} A, Basti} Lj, Sai~i} S. Monitoring of Residues – Significance and Results, plenarypaper, International 48th Meat Industry Conference. Meat Technology 3–5,special issue 1999; 129-35.

16. Spiri} A, Jankovi} S, Radi~evi} T. The Use of Growth Promoters in Animal Breeding,Their Influence on Meat Quality and the Importance of Residue Control, Inter-national 50th Meat Industry Conference, plenary paper. Meat Technology2001; 5-6: 295-307.

17. Spiri} A, Jankovi} Batas V, Petronijevi} R. Strategija monitoringa rezidua i kontamine-nata – stanje i perspektive. Tehnologija mesa 2007; 48(1-2): 69-75.

18. Vukovi} I. Osnove tehnologije mesa, 3. izdanje, Beograd, Veterinarska komora Srbije,Beograd, 2006.

SIGNIFICANCE OF CONTINUOUS EXAMINATIONS FOR PRESENCE OF CERTAINCHEMICAL CONTAMINANTS IN LIVERS OF CATTLE, PIGS AND BROILERS

Zorica Novakovi}, Tamara Geri}, Tamara Bo{kovi}, Jelana Jovanovi},Sa{a Jankovi}, Sr|an Stefanovi}

The paper presents the results of investigations of toxic elements residue inthe liver of cattle, pig and broilers, in samples taken in keeping with the Programme for thesystematic monitoring of residue during the first six months of the year 2010. The objective

373


ENGLISH

of the work was to evaluate the health safety of livers of pigs, cattle and broilers, and to as-sess the importance of systematic and continuous control and sound education of all sub-jects involved in the food chain. Liver samples were taken on the slaughter lines, in keepingwith the Regulations on establishing a programme for the systematic monitoring of residueof pharmacological, hormone and other harmful matter in animals, products of animal ori-gin, and food for animal consumption. The quantities of arsenic in all samples were belowthe limit of detection by the applied method, and mercury concentration in one sample of abroiler liver was 0.006 mg/kg. Cadmium content in four samples of calf livers was 0.056mg/kg, 0.008 mg/kg, 0.012 mg/kg and 0.049 mg/kg. Results for cadmium in eight samplesof pig livers ranged in concentration from 0.019 to 0.148 mg/kg, and they were 0.017 mg/kgand 0.020 mg/kg in two samples of broiler livers. Lead was established in two samples ofcalf livers, in concentrations of 0.35 mg/kg and 0.18 mg/kg. The results of these investiga-tions have shown that not a single liver sample from calves, pigs or broilers had quantitiesof toxic elements that were higher than the permitted levels and that the liver is a safe foruse in the human diet.

Key words: liver, toxic elements, human diet

ZNAÊNIE KONTINUIROVANNOGO ISPÀTANIÂ PRISUTSTVIÂKONTAMINENTOV IZ OKRESTNOSTI V PEÊNI KRUPNOGO ROGATOGO

SKOTA, SVINEY I BROYLEROV

Zorica Novakovi~, Tamara Geri~, Tamara Bo{kovi~, Elana Yovanovi~,Sa{a Ânkovi~, Srdàn Stefanovi~

V rabote predstavlenì rezulÝtatì ispìtaniÔ ostatkov toksi~eskihÌlementov v pe~eni krupnogo rogatogo skota, sviney i broylerov, obraz~ikah, vzÔ-tìh po Programme sistemati~eskoy sle`ki ostatkov v te~enie pervìh 6 mesÔcev2010 goda. CelÝ rabotì bìla proveritÝ zdravoohranitelÝnuÓ bezopasnostÝ pe~e-ni sviney, krupnogo rogatogo skota i broylerov i obozretÝ zna~enie sistemat~e-skogo i kontinuirovannogo kotrolÔ i pravilÝnogo vospitaniÔ vseh subÍektov vcepi pitaniÔ. Obra~iki pe~eni vzÔtì na liniÔh uboÔ, v sootvetstvii s Instruk-ciey o utver`denii programmì sistemati~eskoy sle`ki ostatkov farmakologi~e-skih, gormonalÝnìh i drugih vrednìh veçestv u ìvotnìh, produktov ìvotnogoproisho`deniÔ, korma ìvotnogo proisho`deniÔ i korma dlÔ ìvotnìh. Koli~e-stva mì{ÝÔka vo vseh obraz~kikah bìli niè limita detekcii, polÝzovannogo me-toda, a koncentraciÔ rtuti v odnom obraz~ike pe~eni broylerov bìla 0,006 mg/kg.Soderànie kadmiÔ v ~etìrÒh obraz~ikah pe~eni telu{ek ili molodìh bì~kov so-stavlÔlo v (summe) 0,056 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,012 mg/kg i 0,049 mg/kg. Vo vosemiobraz~ikah pe~eni sviney rezulÝtatì dlÔ kadmiÔ dvigalisÝ v obÍëme koncentra-ciy ot 0,019-0,148 mg/kg, a v pe~eni broylerov v dvuh obraz~ikah bìli 0,017 mg/kg i0,020 mg/kg. Svinec ustanovlen v dvuh obraz~ikah pe~eni telu{ek ili molodìhbì~kov a imenno v koncentraciÔh ot 0,35 mg/kg i 0,18 mg/kg. RezulÝtatì ispìtaniÔpokazali, ~to ni v odnom obraz~ike pe~eni telu{ek ili molodìh bì~kov, sviney ibroylerov ne utver`denì koli~estva toksi~eskih Ìlementov bólÝ{e maksimalÝ-no razre{ennìh i ~to pe~enÝ vnutrennostey ~Ýë polÝzovanie v pitanii lÓdey be-zopasno.

KlÓ~evìe slova: pe~enÝ, toksi~eskie Ìlementì, pitanie lÓdey

374


RUSSKIY

UDK 636.7.09:616-076

ISPITIVANJE ZNAÂJA PREGLEDA KRVNOG RAZMAZAU DIJAGNOSTICI INFEKTIVNIH I PARAZITSKIH

OBOLJENJA PASA*

INVESTIGATIONS OF SIGNIFICANCE OF BLOOD SMEAR RESULTS IN

DIAGNOSTICS OF INFECTIOUS AND PARASITIC DISEASES IN DOGS

A. Potkonjak, B. Lako, Branislava Beli}, Nikolina Milo{evi},O. Stevan~evi}, M. Cincovi}, Bjanka Lako**

Mikroskopski pregled obojenog razmaza periferne krvi imanezaobilazan zna~aj u brzoj dijagnostici infektivnih i parazitskih obol-jenja, naro~ito u fazi infekcije kada su uzro~nici prisutni u krvi ili krvnim}elijama. Ponekad je mogu}e postaviti definitivnu dijagnozu infektiv-nog ili parazitskog oboljenja nakon pregleda obojenog razmaza peri-ferne krvi. S obzirom na to da se u klini~koj praksi ovaj test sve re|e pri-menjuje usled razvoja drugih metoda za dijagnostiku infektivnih i para-zitskih oboljenja pasa, kao i usled nepoznavanja morfologije brojnihuzro~nika koji mogu biti prisutni u krvi, sproveli smo istraìvanje pri-sustva i ra{irenosti infekcija ~iji uzro~nici mogu biti prisutni u krvi pasa.

U ispitivanje je bilo uklju~eno 100 pasa razli~itih rasa i pola, od ko-jih su prikupljeni uzorci periferne krvi i pripremljeni razmazi koji su postandardnom protokolu bojeni metodom po Gimzi, deset minuta i pre-gledani pod mikroskopom sa imerzionim objektivom.

Pregledom razmaza periferne krvi pasa obojenih metodom poGimzi, identifikovano je prisustvo morule Ehrlichia spp. u neutrofilnomgranulocitu kod jednog psa. Na eritrocitima kod jedanaest pasa jeutvr|eno prisustvo hemotropnih mikoplazmi, dok je kod pet pasa uk-lju~enih u istraìvanje utvr|eno prisustvo protozoe Babesia canis u eri-trocitima.

Mikroskopski pregled razmaza periferne krvi pasa obojenih meto-dom po Gimzi pokazao se kao brz, prakti~an, jednostavan i jeftin na~inza postavljanje definitivne etiolo{ke dijagnoze ovih infekcija i morao bi

375


* Rad primljen za {tampu 27. 08. 2010. godine** Dr sci. med. vet. Aleksandar Potkonjak, asistent, dr sci. med. vet. Branislav Lako, redovni

profesor, dr sci. med. Branislava Beli}, vanredni profesor, mr sci. med. vet. NikolinaMilo{evi}, Ognjen Stevan~evi}, dr vet. med., Marko Cincovi}, dr vet. med., asistenti, Univer-zitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za veterinarsku medicinu, Novi Sad,Srbija; dr med. Bjanka Lako, VMC Slavija, Beograd, Srbija

biti uklju~en redovno u standardne protokole dijagnostike infektivnih iparazitskih oboljenja.

Klju~ne re~i: Ehrlichia, Haemobartonella, Babesia, razmaz perifernekrvi, dijagnostika, psi

Mikroskopski pregled razmaza periferne krvi predstavlja jedan odnaj~e{}e kori{}enih laboratorijskih testova za dijagnostiku i pra}enje oboljenja(Houwen, 2002). Postoji nekoliko varijanti osnovnog metoda bojenja krvnih raz-maza po Romanovskom. Na senzitivnost i specifi~nost ovog dijagnosti~kog me-toda uti~u na~in pripreme, su{enja, fiksiranja i bojenja razmaza, kao i obu~enostosobe koja obavlja mikroskopski pregled (Christopher, 2004; Pastor, 2002). Sarazvojem sofisticiranih automatizovanih sistema za odre|ivanje broja }elija u pu-noj venskoj krvi, danas su zna~ajno smanjeni zahtevi za mikroskopskim pregle-dom obojenog razmaza periferne krvi. Me|utim, ovaj test i dalje poseduje klju~nudijagnosti~ku vrednost (Bain, 2005).

U klini~kom radu, postoje brojni opravdani razlozi za pregled oboje-nog razmaza periferne krvi. Osim direktnog odre|ivanja broja }elija, ovim tstomse dobijaju podaci vezani za tip, raspored, boju, veli~inu i oblik }elija, kao i podacio prisustvu razli~itih struktura na povr{ini }elija ili u njima (Pastor, 2002). êsto,mikroskopski pregled krvnog razmaza ima zna~aj u diferencijalnoj dijagnosticianemija i trombocitopenija, kao i karakterizaciji leukemija i limfoma. Njegov velikizna~aj je i u brzoj dijagnostici infektivnih i parazitskih oboljenja, naro~ito u fazi in-fekcije kada su uzro~nici prisutni u krvi ili krvnim }elijama. Ponekad je mogu}epostaviti definitivnu dijagnozu infektivnog ili parazitskog oboljenja nakon pre-gleda obojenog razmaza periferne krvi (Bain, 2005). Blevins i saradnici navode dase ovaj test retko primenjuje u dijagnostici infektivnih i parazitskih oboljenja,uprkos njegovoj posebnoj dijagnosti~koj vrednosti (Blevins i sar., 2008).

U eritrocitima pasa moè se utvrditi prisustvo dve vrste babezija(Babesia canis i Babesia gibsoni) koje se razlikuju po veli~ini. Kada se oboje me-todom po Gimzi, citoplazma ovih protozoa je svetloplava, a jedro je crveno dopurpurno. Kod pasa inficiranih virusom {tene}aka, u fazi viremije, virusne inkluzijemogu biti prisutne u eritrocitima. Morfolo{ki su okrugle, ovalne, iregularne, razli~i-te veli~ine, plave ili sive kada se boje metodom po Gimzi. U eritrocitima pasamoè se identifikovati bakterija Bartonella vinsonii subspecijes berkhoffii. Hemo-tropne mikoplazme su epicelularne bakterije, koje se nalaze zaka~ene za spo-lja{nju povr{inu membrane eritrocita. Na povr{ini eritrocita pasa mogu se na}idve vrste hemotropnih mikoplazmi (Mycoplasma haemocanis i „CandidatusMycoplasma haematoparvum“).

U leukocitima pasa mogu}e je registrovati virus {tene}aka i to u cito-plazmi neutrofila, monocita ili limfocita. U monocitima pasa mogu}e je uo~iti mo-rule Ehrlichia canis, Ehrlichia chaffeensis i Neorickettsia risticii, dok se u granuloci-

376

Vet. glasnik 64 (5-6) 375 - 384 (2010) A. Potkonjak i sar.: Ispitivanje zna~aja pregledakrvnog razmaza u dijagnostici infektivnih i parazitskih oboljenja pasa

Uvod / Introduction

tima pasa lokalizuju morule Ehrlichia ewingii i Anaplasma phagocytophilum. Raz-vojni oblici Hepatozoon vrsta se retko zapaàju u citoplazmi neutrofilnih granuloci-ta i monocita pasa. Dok je infekcija pasa sa Hepatozoon americanum vezanasamo za SAD, infekcija pasa sa Hepatozoon canis je prisutna i u ostalim delovimasveta. Ovi uzro~nici se prikazuju kao velike oble strukture koje su slabo obojene.U razli~itim fazama infekcije, retko, u leukocitima mogu biti prisutni i drugi uz-ro~nici, kao mikobakterije, histoplazme i laj{manije.

Anaplasma platys je bakterija koja inficira trombocite pasa. Morule seuo~avaju kao bazofilni grozdovi bakterija u citoplazmi trombocita.

Osim mikroorganizama koji su prisutni u/ili na razli~itim }elijama krvi,postoje i oni uzro~nici koji su „slobodni“ u obojenom razmazu periferne krvi, od-nosno koji se lokalizuju izvan }elija krvi. Naj~e{}e su to borelije, kandide, tripano-zome i dirofilarije (Harvey, 2006a; Harvey, 2006b).

Pri pregledu obojenog razmaza periferne krvi diferencijalno dijag-nosti~ki potrebno je isklju~iti sve intracelularne i ekstracelularne strukture koje suneinfektivne etiologije, a podse}aju i/ili imitiraju uzro~nike infektivnih ili parazitskihoboljenja. Ove strukture su brojne i za njihovo uspe{no razlikovanje neophodno jeiskustvo. Naj~e{}e se registruju Heinzova tela{ca, Howell-Jollyeva tela{ca, inklu-zije ispunjene gvo`|em (siderociti), bazofilna punktacija, toksi~na granulacija,Doehleova tela{ca, granulirani limfociti i inkluzije nastale kao posledica uro|enihdeficita. Re|e se registruju inkluzije nastale kao posledica imunolo{ki posredova-nih anemija ili pojave melaninskih granula (Harvey, 2006a).

S obzirom na to da se u klini~koj praksi sve re|e primenjuje mikro-skopski pregled razmaza periferne krvi, usled razvoja drugih metoda za dijagnos-tiku infektivnih i parazitskih oboljenja pasa, kao i zbog nepoznavanja morfologijebrojnih uzro~nika koji mogu biti prisutni u krvi, sproveli smo istraìvanje prisustva ira{irenosti infekcija ~iji se uzro~nici mogu na}i u krvi pasa. Cilj istraìvanja je i dase ukaè na zna~aj ove metode za dijagnostiku infektivnih i parazitskih oboljenjaprisutnih na na{em geografskom podru~ju.

Prikupljanje uzoraka periferne krvi pasa je obavljeno u vi{e veterinar-skih ambulanti od pasa koji su bili dovedeni na klini~ki pregled zbog poreme}ajazdravstvenog stanja. U ispitivanje je bilo uklju~eno 100 pasa, razli~itih rasa i pola.Pre uzimanja uzoraka sprovedeni su epidemiolo{ka anketa i klini~ki pregled.

Od svakog uzorka periferne krvi, bila su pripremljena i osu{ena navazduhu po dva tanka razmaza. Nakon adekvatne pripreme, razmazi perifernekrvi pasa su fiksirani u metanolu tokom 5 minuta. Potom su 10 minuta bojeni rast-vorom Gimze. Isprani su vodom i nakon ispiranja, razmazi su ponovo osu{eni navazduhu i pregledani pod imerzionim objektivom svetlosnog mikroskopa, uveli~a-nja x1000.

377



Pregledom razmaza periferne krvi pasa obojenih metodom po Gimziidentifikovano je prisustvo morule Ehrlichia spp. u neutrofilnom granulocitu kodjednog psa (slika 1). Kod ovog psa rase labradorski retriver je epidemiolo{komanketom utvr|en prethodni ubod krpelja koji je identifikovan kao Ixodes ricinus.Klini~kim pregledom je utvr|eno prisustvo febrilnosti (maksimalna izmerena tele-sna temperatura je iznosila 41,5oC), anoreksije, letargije i hromosti. Ultrazvu~nimpregledom abdomena utvr|eno je prisustvo hepatomegalije. Prevalencija infek-cije pasa Ehrlichia spp. u ovom istraìvanju iznosi 1%.

Pregledom razmaza periferne krvi pasa obojenih metodom po Gimzi,kod jedanaest pasa je utvr|eno prisustvo hemotropnih mikoplazmi na eritrocitima(slika 2). Kod dva psa rase ameri~ki staford terijer epidemiolo{kom anketom nijeutvr|en prethodni ubod krpelja. Klini~kim pregledom ova dva psa uo~eni suanoreksija, letargija, gubitak telesne mase, intermitentna hiperpireksija (maksi-malna izmerena temperatura je iznosila 42oC), kao i blede konjunktive i bukalnamukoza. Hematolo{kim i biohemijskim pregledom krvi ustanovljeni su anemija,trombocitopenija, leukocitoza sa grani~no-pove}anim vrednostima alanin aminotransferaze. Kod devet pasa razli~itih rasa je ustanovljena asimptomatska infek-cija hemotropnim mikoplazmama. Kod ovih pasa je epidemiolo{kom anketomutvr|en prethodni ubod krpelja koji je identifikovan kao Rhipicephalus sanguin-eus. Prevalencija infekcije pasa hemotropnim mikoplazmama u ovom istraìvanjuiznosi 11%.

Podaci koji se odnose na epidemiolo{ko i klini~ko istraìvanje ovih in-fekcija kod pasa su prikazani u tabeli 1.

378


Rezultati / Results

Slika 1. Prikaz izgleda morule Ehrlichia spp. u neutrofilnom granulocitu psa /Figure 1. Ehrlichia spp. morula in dog neutrophil granulocyte

Tabela 1. Prikaz epidemiolo{kih podataka i klini~ke slike kod pasa sa dokazanominfekcijom hemotropnim mikoplazmama /

Table 1. Epidemiological data and clinical picture in dogs with proven hemotropic mycoplasma infection

Rasa psa /Breed

Ubod krpelja /Tick bite

Klini~ka slika / Clinical picture

Ameri~ki staford terijer /American Stafford Terrier

odsutan /absent

anoreksija, letargija, intermitentna hiperpireksija,blede konjunktive, anemija, trombocitopenija /Anorexia, lethargy, intermittent hyperpyrexia, paleconjunctiva, anaemia, thrombocytopenia


odsutan /absent

letargija, gubitak telesne mase i bleda bukalnamukoza, anemija, � ALT / lethargy, body mass loss,pale buccal mucosis, anaemia, � ALT

Nema~ki ov~ar /German Shepherd

prisutan /present

asimptomatska infekcija /asymptomatic infection


prisutan /present



prisutan /present


Doberman /Doberman Pinscher

prisutan /present


Doberman /Doberman Pinscher

prisutan /present


Rotvajler /Rottweiler

prisutan /present


Rotvajler /Rottweiler

prisutan /present


Nema~ki bokser /German Boxer

prisutan /present


Pudla /Poodle

prisutan /present


379


Slika 2. Prikaz hemotropnih mikoplazmi na eritrocitima psa /Figure 2. Hemotropic mycoplasmas on dog erythrocytes

U ovom istraìvanju, u eritrocitima periferne krvi kod pet pasa uklju~e-nih u istraìvanje identifikovano je prisustvo protozoe Babesia canis (slika 3). Epi-demiolo{kom anketom je ustanovljno da se radi o razli~itim rasama pasa koji subili izloèni ubodu krpelja Rhipicephalus sanguineus. Klini~kim pregledom kodovih pasa su uo~eni anoreksija, letargija, gubitak telesne mase, ikterus, sple-nomegalija, limfadenopatija. Hematolo{kim pregledom krvi ustanovljena je ane-mija. Prevalencija infekcije pasa Babesia canis u ovom istraìvanju iznosi 5%. Po-daci koji se odnose na epidemiolo{ko i klini~ko istraìvanje ove infekcije kod pasasu prikazani u tabeli 2.

Tabela 2. Prikaz epidemiolo{kih podataka i klini~ke slike kod pasa sa dokazanominfekcijom Babesia canis /

Table 2. Epidemiological data and clinical picture in dogs with proven Babesia canis infection

Rasa psa /Breed

Ubod krpelja /Tick bite

Klini~ka slika /Clinical picture


prisutan /present

gubitak telesne mase, ikterus, splenomegalija,limfadenopatija / Body mass loss, ichthyosis,spleenomegaly, lymphadenopathy

Srpski goni~ /Serbian Hound

prisutan /present

ikterus, splenomegalija /ichthyosis, spleenomegaly

Puli /Puli

prisutan /present

anoreksija, letargija, ikterus /anorexia, lethargy, ichthyosis


prisutan /present

ikterus, splenomegalija /ichthyosis, spleenomegaly


prisutan /present

ikterus /ichthyosis

380


Slika 3. Prikaz izgleda Babesia canis u eritrocitu psa /Figure 3. Babesia canis in dog erythrocyte

Primenom mikroskopskog pregleda razmaza periferne krvi obojenihmetodom po Gimzi, u ovom istraìvanju je identifikovano prisustvo erlihija. Drugiautori navode da je u perifernoj krvi pasa, morula Ehrlichia ewingii prisutna u 1-26% neutrofilnih granulocita, kao i vrlo retko u pojedinim eozinofilnim granuloci-tima (Stockham i sar., 1992; Buller i sar., 1999; Paddock i sar., 2001). Osim moruleEhrlichia ewingii, u granulocitu psa mogu}e je registrovati i morulu Anaplasmaphagocytophilum (ranije ozna~ana kao Ehrlichia phagocytophilum). Navodi se daje morula Anaplasma phagocytophilum prisutna u 7-37% neutrofilnih granulocitapasa, kao i da nije mogu}e primenom svetlosne mikroskopije razlikovati moruluAnaplasma phagocytophilum od morule Ehrlichia ewingii (Greig i Armstrong,2006).

Osim erlihija, u ovom istraìvanju je utvr|eno prisustvo hemotropnihmikoplazmi na eritrocitima pasa. Na osnovu prethodnih rezultata istraìvanja in-fekcija pasa izazvanih uzro~nicima koje prenose krpelji, analizom sekvenci ge-noma, identifikovano je prisustvo „Candidatus Mycoplasma haematoparvum“, tese opravdano moè smatrati da je ovaj uzro~nik prisutan i u populaciji ispitivanihpasa, jer mikroskopskim pregledom nije mogu}e napraviti razliku izme|u Myco-plasma haemocanis i „Candidatus Mycoplasma haematoparvum“ (Potkonjak isar., 2007).

Primenom mikroskopskog pregleda razmaza periferne krvi obojenihmetodom po Gimzi, u eritrocitima ispitanih pasa registrovane su i babezije. Babe-zije mogu da se razlikuju po veli~ini i variraju od velikih, kao {to je Babesia canisdo veoma sitnih, kao {to je Babesia gibsoni. Krupnije babezije su ~e{}e kru{kolikei u paru, dok su sitnije ~e{}e okrugle.

Klini~ka slika oboljenja izazvanih erlihijama/anaplazmama, hemotro-pnim mikoplazmama i babezijama je polimorfna i veoma sli~na. Kod pasa ~estomoè biti prisutna i koinfekcija, s obzirom na to da ove uzro~nike prenose krpelji,koji mogu biti istovremeno zaraèni sa vi{e uzro~nika. Upravo zato postoji kon-fuzija u postavljanju dijagnoze ovih infektivnih i parazitskih oboljenja i u primeniterapije.

Mikroskopski pregled razmaza periferne krvi pasa obojenih metodompo Gimzi se pokazao kao brz, prakti~an, jednostavan i jeftin na~in za postavljanjedefinitivne etiolo{ke dijagnoze ovih infekcija i morao bi biti uklju~en u standardneprotokole dijagnostike infektivnih i parazitskih oboljenja. Ova metoda direktne di-jagnostike ima svoj zna~aj i danas u eri savremene molekularne dijagnostike jeristovremeno omogu}ava i dijagnostiku hematolo{kih poreme}aja koji mogu kli-ni~ki da podse}aju na infektivna i parazitska oboljenja.

381




1. Bain BJ. Diagnosis from the blood smear. N Engl J Med 2005; 353: 498-507.2. Blevins SM, Greenfield RA, Bronze MS. Blood smear analysis in babesiosis, ehrlichio-

sis, relapsing fever, malaria, and Chagas disease. Cleve Clin J Med 2008; 75:521-30.

3. Buller RS, Arens M, Hmiel SP, Paddock CD, Sumner JW, Rikhisa Y, Unver A, Gaudreault-Keener M, Manian FA, Liddell AM, Schmulewitz N, Storch GA. Ehrlichia ew-ingii, a newly recognized agent of human ehrlichiosis. N Engl J Med 1999;341: 148-55.

4. Christopher MM. Evaluation of the Blood Smear. Proceedings of the 29th congress ofthe world small animal veterinary association, Rhodes, Greece, 06-09. 10. 2004.

5. Greig B, Armstrong PJ. Canine granulocytotropic anaplasmosis (A. phagocytophiluminfection). In Greene CE (ed), Infectious diseases of the dog and cat, ed 3. WBSaunders, Philadelphia, PA 2006; 219-24.

6. Harvey JW. Identification of infectious agents and inclusions in blood cells from dogsand cats. Proceedings of the north american veterinary conference, Orlando,Florida, 07-11. 01. 2006a; 20: 496-8.

7. Harvey JW. Infections od dog blood cells. Proceedings of the north american veterinaryconference, Orlando, Florida, 07-11. 01. 2006b: 20: 499-501.

8. Houwen B. Blood film preparation and staining procedures. Clin Lab Med 2002; 22: 1-14

9. Paddock CD, Folk SM, Shore GM, Machado LJ, Huycke MM, Slater LN, Liddell AM, Bul-ler RS, Storch GA, Monson TP, Rimland D, Sumner JW, Singleton J, Bloch KC,Tang YW, Standaert SM, Childs JE. Infections with Ehrlichia chaffeensis andEhrlichia ewingii in persons coinfected with human immunodeficiency virus.Clin Infect Dis 2001; 33: 1586-94.

10. Pastor J. Applications of the Blood Smear in Emergency Medicine. Proceedings of the27th congress of the world small animal veterinary association, Granada,Spain, 03-06. 10. 2002.

11. Potkonjak A, Lako B, Topalski B, Beli} R, Bokorov M. Prva iskustva u dijagnostici i tera-piji infekcije pasa sa hemotropnim mikoplazmama. Zbornik radova i kratkihsadràja. 19. savetovanje veterinara Srbije sa me|unarodnim u~e{}em.Vrnja~ka Banja, 26-29. 09. 2007; 13-4.

12. Stockham SL, Schmidt DA, Curtis KS, Schauf BG, Tyler JW, Simpson ST. Evaluation ofgranulocytic ehrlichiosis in dogs of Missouri, including serologic status to Ehr-lichia canis, Ehrlichia equi and Borrelia burgdorferi. Am J Vet Res 1992; 53: 63-8.

382



INVESTIGATIONS OF SIGNIFICANCE OF BLOOD SMEAR RESULTS INDIAGNOSTICS OF INFECTIOUS AND PARASITIC DISEASES IN DOGS

A. Potkonjak, B. Lako, Branislava Beli}, Nikolina Milo{evi}, O. Stevan~evi},M. Cincovi}, Bjanka Lako

The microscopic examination of stained smears of peripheral blood is of vitalsignificance in the speedy diagnostics of infectious and parasitic diseases, in particularduring the stage of infection when the cause is present in the blood, or blood cells. It issometimes possible to make a definitive diagnosis of an infectious or parasitic disease fol-lowing an examination of a stained smear of the peripheral blood. Since microscopic ex-aminations of a peripheral blood smear are applied increasingly rarely in clinical practice,due to the development of other methods for the diagnostics of infectious and parasitic dis-eases in dogs, as well as the lack of knowledge of the morphology of the numerous causesthat can be present in the blood, we carried out an investigation into the presence andspread of infections whose causes can be present in dog blood.

The investigations covered 100 dogs from which peripheral blood smearswere taken and then stained with a Giemsa solution according to the standard protocol andexamined under a microscope with an immersion lens.

The examination of peripheral blood smears stained according to Giemsa re-sulted in the identification of the presence of an Ehrlichia spp. morula in a neutrophil granu-locyte in one dog. The presence of hemotropic mycoplasmas was established in erythro-cytes of eleven dogs, while the presence of the protozoa Babesia canis in erythrocytes wasidentified in five dogs included in the investigations.

A microscopic examination of dog peripheral blood smears stained accordingto Giemsa was shown as a speedy, practical, simple, and inexpensive method for making adefinitive etiological diagnosis of these infections, and it should be included regularly instandard protocols for the diagnostics of infectious and parasitic diseases.

Key words: Ehrlichia, Haemobartonella, Babesia, peripheral blood smear, diagnostics,dogs

ZNAÊNIE MIKROSKOPIÊSKOGO OSMOTRA OKRA[ENNOGO MAZKAPERIFERIÊSKOY KROVI V DIAGNOSTIKE INFEKCIONNÀH I

PARAZITARNÀH ZAVOLEVANIY SOBAK

A. PotkonÔk, B. Lako, Branislava Beli~, Nikolina Milo{evi~,O. Stevan~evi~, M. Cincovi~, BÔnka Lako

Mikroskopi~eskiy osmotr okra{ennogo mazka periferi~eskoy kroviimeet neobhodimoe zna~enie v bìstroy diagnostike infekcionnìh i parazitar-nìh zabolevaniy, osobenno v faze infekcii, kogda vozbuditeli prisutstvuÓçie vrovi ili krovÔnìh kletkah. Inogda vozmo`no postavitÝ okon~atelÝnìy diagnozinfekcionnogo ili parazitarnogo zabolevaniÔ posle osmotra okra{ennogo mazka

383


RUSSKIY

ENGLISH

periferi~eskoy krovi. S u~ëtom, ~to v klini~eskoy praktike vsë reè pri-menÔetsÔ mikroskopi~eskiy osmotr mazka periferi~eskoy krovi, vsledstvie raz-vitiÔ drugih metodov dlÔ diagnostiki infekcionnìh i parazitarnìh zabolevaniysobak, slovno i vsledstvie neznaniÔ morfologii ~islennìh vozbuditeley, ko-torìe mogut bìtÝ prisutstvuÓçie v krovi, mì proveli issledovanie prisutstviÔi rasprostraneniÔ infekciy ~Ýi vozbuditeli mogut bìtÝ prisutstvuÓçie v krovisobak.

V ispìtanie bìlo vklÓ~eno 100 sobak iz kotorìh sobranì mazki per-iferi~eskoy krovi, kotorìe po standartnom protokole, kra{ennìe rastvoromGimzì i osmotrenì pod mikroskopom s immersionnìnm obÍektivom.

Osmotrom mazka periferi~eskoy krovi sobak, okra{ennìh metodom poGimze identificirovano prisutstvie morulì Ehrlichia spp. v neutrofilÝnom gra-nulocite u odnoy sobaki. Na Ìritrocitah u odinnadcati sobak utver`deno pri-sutstvie gematropnìh mikoplazmi, poka u pÔti sobak vklÓ~ennìh v issledovanieidentificirovano prisutstvie protozoi Babesia canis v Ìritrocitah.

Mikroskopi~eskiy osmotr periferi~eskoy krovi sobak, okra{ennìhpo Gimze pokazalsÔ kak bìstrìy, prakti~eskiy, prostoy i de{ëvìy metod dlÔopredeleniÔ okon~atelÝnogo Ìtiologi~eskogo diagnoza Ìtih infekci i dolèn bìbìtÝ vklÓ~en regulÔrno v standartnìe protokolì diagnostiki infekcionnìh iparazitarnìh zabolevaniy.

KlÓ~evìe slova: Ehrlichia, Haemobartonella, Babesia, mezok periferi~eskoy krovi,diagnostika, sobaki

384


UDK 626.454.836:612.392.8(497.11)

RADIOAKTIVNOST NAMIRNICA NA PODRU^JU GRADABEOGRADA*

RADIOAKTIVITY IN FOOD IN BELGRADE CITY

Gordana Vitorovi}, Branislava Mitrovi}, Svetlana Grdovi}, B. Petrujki},D. Vitorovi}**

Aktivnost 40K, 238U, 226Ra, 232Th i 137Cs merena je gamaspek-trometrijskom metodom u razli~itim uzorcima hrane iz lanca ishrane uokolini Beograda tokom maja i juna 2007. i 2008. godine. Izmerene surelativno visoke aktivnosti 40K i 137Cs u zemlji{tu. Ovi rezultati ukazujuna to da se 137 Cs moè na}i u ìvotnoj sredini Beograda ~ak i 20 go-dina nakon nuklearnog incidenta u êrnobilju. Me|utim, u uzorcimasto~ne hrane, animalnim proizvodima i bioindikatorima (mesu divljihìvotinja i riba), aktivnost primordijalnih radionuklida i antropogenog137Cs je bila niska i ispod nivoa detekcije. Ispitivanja su pokazala da suanimalni proizvodi proizvedeni u prigradskim op{tinama grada Beo-grada, radiolo{ki bezbedni za ishranu stanovni{tva Beograda.

Klju~ne re~i: Beograd, êrnobilj, lanac ishrane, radionuklidi,radioekologija

Radioaktivna kontaminacija ìvotne sredine Srbije sa antropogenimradionuklidima desila se nakon nuklearnog incidenta u êrnobilju, Ukrajina(1986). I 20 godina nakon te nesre}e, prisustvo 137Cs se moè detektovati u ìvot-noj sredini, zbog njegovog dugog vremena poluraspada (30 godina). Divlje ìvoti-nje predstavljaju bioindikatore radioaktivne kontaminacije ìvotne sredine. Zbogsvog na~ina ishrane, one akumuliraju visoke koncentracije 137Cs u tkivima(Hecht, 1988).

Kori{}enje nuklearne energije {irom sveta, probe nuklearnih oru`ja,sagorevanje uglja, prerada i kori{}enje fosfornih |ubriva, rudarska industrija i

385

Uvod / Introduction


* Rad primljen za {tampu 01. 11. 2010. godine** Dr sci. med. vet. Gordana Vitorovi}, redovni profesor, mr sci. med. vet. Branislava Mitrovi},

asistent, dr sci. med. vet. Svetlana Grdovi}, docent, mr sci. med. vet. Branko Petrujki}, asis-tent, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine; dr Du{ko Vitorovi}, redovniprofesor, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

stvaranje radioaktivnog otpada doprinose pove}enju prirodne radioaktivnosti (Bi-kit i sar., 2005; Panteli} i sar., 2004; Pietrzak-Flis i sar., 2001). Me|u najva`nijimzaga|iva~ima ìvotne sredine su primordialni radionuklidi (40K, 238U, 226Ra,232Th) koji nastaju pri proizvodnji i kori{}enju fosfornih |ubriva (Adel i sar., 2005;Bolca i sar., 2007).

Cilj ovog rada bio je da se kroz radiolo{ki monitoring lanca ishraneodredi udeo prirodnih i proizvedenih radionuklida (40K, 238U, 226Ra, 232Th i 137Cs)na 9 lokaliteta, odnosno na 6 beogradskih prigradskih op{tina u kojima se proiz-vodi hrana, koja se svakodnevno koristi za ishranu stanovni{tva Beograda.

Uzorci zemlji{ta, lucerke, kukuruza, mle~nih proizvoda, jaja, mesadoma}ih i divljih ìvotinja i ribe sakupljani su tokom maja i juna 2007. i maja i juna2008. god. Za svaku vrstu uzorka uzeto je po tri primerka sa jednog mesta u obesezone. U tabeli 1 i na slici 1, prikazani su lokaliteti na kojima su sakupljani uzorci.

Tabela 1. Lokaliteti u prigradskim op{tinama Beograda na kojima su sakupljeni uzorci /

Broj / SO Op{tina / Lokalitet /

1. SO Palilula Sela Slanci i Veliko Selo /

2. SO Palilula Bor~a

3. SO Palilula Dunavac

4. SO Palilula PKB selo Opovo /

5. SO Grocka Selo Vin~a i Bole~ /

6. SO Mladenovac Kosmaj; sela Nemeniku}e i Pruàtovac /

7. SO Sopot Avala – selo Zuce / –

8. SO Barajevo Barajevo – sela Roànci i Beljina /–

9. SO Sur~in Selo Jakovo, Boj~inska {uma /

Da bi se jasno uo~ilo kako je do{lo do radioaktivne kontaminacije, naslici 2 je prikazno kretanje radioaktivnog oblaka iznad Evrope 1986. god. i geo-grafski poloàj Srbije – Beograda u odnosu na êrnobilj – Kijev.

Uzorci zemlji{ta su sakupljani u koli~ini od 3 do 5 kg na dubini od 10do 20 cm, su{eni na temperaturi od 105°C, homogenizovani i pripremljeni u Ma-rineli posude zapremine 1 l. Lucerka i kukuruz su sakupljani u koli~ini od 2 do 5 kg,samleveni i spaljeni do mineralnog ostatka. Za merenje su kori{}ene plasti~ne po-sude zapremine 200 ml.

Uzorci mleka su sakupljani u koli~ini od 5 l, upareni do 1 l i onda pri-premljeni u Marineli posude. Uzorci sveèg mesa, jaja, sira i ribe su homogeni-zovani i pripremljeni u Marineli posudama od 1 l. Uzorci ribe poti~u iz reka Save iDunava, koje proti~u kroz Beograd.

386

Vet. glasnik 64 (5-6) 385 - 392 (2010) Gordana Vitorovi} i sar.: Radioaktivnost namirnicana podru~ju grada Beograda

Svi uzorci su iste starosti skupljeni sveì u maju i junu 2007. i maju ijunu 2008. godine; samo kukuruz poti~e iz prethodne godine. Pripremljeni uzorcisu ~uvani 40 dana pre merenja kako bi se postigao radioaktivni balans.

Radioaktivnost uzoraka je odre|ivana gamaspektrometrijskom meto-dom merenja na HPGe detektoru (Ortec, SAD), sa relativnom efikasno{}u od 30%i energetskom rezolucijom od 1,85 keV (1332.5 keV 60Co). Radioaktivna merenjasu sprovedena prema proceduri opisanoj od strane Mitrovi} i sar. (Mitrovi} i sar.,2009).

Prose~ne vrednosti aktivnosti prirodnih i proizvedenih radionuklida uuzorcima: obra|ivanog i neobra|ivanog zemlji{ta, hrani za ìvotinje (lucerka i ku-kuruz), animalnim proizvodima (mleko, sir i jaja) i mesu (doma}ih i divljih ìvotinja iriba) sakupljanih u okolini Beograda, prikazani su u tabeli 2. Svi dobijeni rezultatisu prikazani preko ± standardne devijacije (MEAN ±SD) (Strand i sar., 1996).

387


Slika 2. Kretanje radioaktivnog oblaka po-sle ~ernobiljskog incidenta 1986. god. /

Slika 1. Op{tine na kojima susakupljani uzorci /


Tabela 2. Nivo aktivnosti 40K, 238U, 226Ra, 232Th i 137 Cs (Bq/kg) u ispitivanin uzorcima /)

Uzorci / 40K 238U 232Th 137Cs

Kultivisano zemlji{te (s.u.) 608 ± 15 47 ± 7 50 ± 4 25 ± 2

Ne kultivisano zemlji{te (s.u.) 560 ± 16 41 ± 5 47 ± 2 39 ± 1

Lucerka (s.u.) 538 ± 19 <5 <1.6 <0.4

Kukuruz (s.u.) 95 ± 5 <1.9 <0.3 <0.1

Kravlje mleko (s.u.) 50 ± 5 <1.2 <0.2 <0.1

Kozje mleko (s.u.) 57 ± 2 <1.4 <0.3 <0.3

Kravlji sir (s.u.) 37 ± 4 <1.5 <0.3 <0.1

Jaja (koko{ja) (s.u.) 52 ± 2 <1.7 <0.7 <0.1

Gove|e meso (s.u.) 102 ± 4 1.1 ± 0.3 <0.8 <0.1

Ov~je meso (s.u.) 96 ± 6 3 ± 0.2 <2.5 <0.3

Svinjsko meso (s.u.) 94 ± 3 1.1 ± 0.4 <1.3 <0.1

Pile}e meso (s.u.) 92 ± 3 2.7 ± 0.4 <1.5 <0.1

Ze~je meso (s.u.) 90 ± 3 <1.8 <0.2 <0.1

Fazansko meso (s.u.) 85 ± 4 <1.6 <0.3 <0.2

Srne}e meso (s.u.) 136 ± 4 <1.2 <0.2 <0.2

Meso divlje svinje (s.u.) 95 ± 3 <1.1 <0.2 <0.1

Bela riba (s.u.) 85 ± 3 <1.5 <0.5 <0.5

Som (s.u.) 91 ± 3 <2.1 <0.5 <0.2

[aran (s.u.) 94 ± 4 <1.8 <0.4 <0.2

[tuka (s.u.) 98 ± 7 <2.5 <0.7 <0.1

Deverika (s.u.) 85 ± 3 <1.4 <0.5 <0.1

s.u.: sveèg uzorka /vrednosti su srednje vrednosti ± standardna devijacija / ±

388


40K predstavlja najdominantniji prirodni radioaktivni element. Pro-se~no visok nivo aktivnosti ovog radionuklida bio je u uzorcima zemlji{ta (kultivi-sanom 608±15 i ne kultivisanom 560±16 Bq/kg ) i lucerki (538±19 Bq/kg), dok jeu uzorcima kukuruza bio zna~ajno niì (95±5 Bq/kg). Nivoi aktivnosti drugih pri-rodnih radionuklida (238U i 232Th) bili su niì i kretali su se u okviru granicaprose~nih vrednosti u Srbiji (Panteli} i sar., 2004).

Nivo aktivnosti 137Cs u uzorcima zemlji{ta kretao se od 25±2 Bq/kg ukultivisanom zemlji{tu do 39±1 Bq/kg u nekultivisanom zemlji{tu, {to je u saglas-nosti sa rezutatima drugih autora (Beresford i Howard, 1991; Bikit i sar., 2005;Bolca i sar., 2007; Strand i sar., 1996). Aktivnost u nekultivisanom zemlji{tu je za1,6 puta ve}a, {to potvrduju i rezultati ispitivanja drugih autora (Mitrovi} i sar.,2009). Ovi rezultati ukazuju na to da i 20 godina posle nuklearnog incidenta u êr-nobilju, ovaj radionuklid je jo{ uvek prisutan u ìvotnoj sredini Beograda.

U uzorcima hrane za ìvotinje, koje su naj~e{}e zastupljene u ishranidoma}ih ìvotinja (lucerka i kukuruz) izmeren je nizak nivo aktivnosti prirodnihradionuklida, a nivo 137 Cs je bio ispod granice detekcije.

Dobijeni rezultati pokazuju da su uzorci mesa doma}ih ìvotinja,poreklom iz okoline Beograda, radiohigijenski ispravni za ljudsku upotrebu. Nivoaktivnosti 137Cs je nizak (ispod granice detekcije), a aktivnost 40K je u opseg od92±3 Bq/kg do 102±4 Bq/kg. Sli~ne rezultate su dobili i drugi autori (Mitrovi},2009).

U ispitivanim uzorcima mleka, sira i jaja (tabela 2), izmeren je nizaknivo aktivnosti prirodnih radionuklida, a nivo aktivnosti 137 Cs je bio u granicamadetekcije. Dobijeni rezultati pokazuju da su ispitivani animalni proizvodi radija-ciono higijenski bezbedni za ishranu ljudi.

Podaci prikazani u tabeli 2 pokazuju da je nivo aktivnosti prirodnih iproizvedenih radionuklida u mesu divljih ìvotinja bio nizak ( u granicama detek-cije). Aktivnost 40K je bilo u opsegu od 85 ± 4 Bq/kg (fazan) do 136 ±4 Bq/kg (je-len).

Nivo aktivnosti prirodnih i proizvedenih radionuklida u ribljem mesu(tabela 2) je bio nizak (na granici detekcije), {to je u saglasnosti sa literaturnim po-dacima (Kritidis i Florou, 1994).

Aktivnost prirodnih radionuklida u zemlji{tu nalazi se u granicamaprose~nih vrednosti za Srbiju. Nije ustanovljeno postojanje zna~ajnih razlikaizme|u obradivog i neobradivog zemlji{ta. Radioaktivni cezijum, poreklom iz ~er-nobiljske nesre}e, jo{ uvek se moè detektovati u zemlji{tu. Njegova aktivnost je uobradivom zemlji{tu (25 Bq/kg) bila dvostruko manja nego u neobradivom(40 Bq/kg). Ova razlika se obja{njava primenom agrotehni~kih mera pri obradizemlji{ta (|ubrenje, oranje i sl.) kada dolazi do razblaènja sadràja radiocezi-

389


Diskusija i zaklju~ak / Conclusion and Discussion

juma. Ovaj postupak je jedna od mera koja se preporu~uje u slu~ajevima radioak-tivne kontaminacije odre|ene teritorije.

U sto~noj hrani biljnog porekla, koja se uzgaja na ovom podru~ju,(lucerka i kukuruz) izmerene su niske aktivnosti ve}ine prirodnih radionuklida, aaktivnost radiocezijuma (137Cs) je bila niska (ispod granice detekcije). Na osnovuovih rezultata se moè re}i da su ispitivana sto~na hraniva bezbedna za ishranuìvotinja, sa radijaciono higijenskog aspekta.

U animalnim proizvodima, koji se koriste u ishrani ljudi (meso:gove|e, svinjsko, ov~ije i ìvinsko; mleko: kravlje i kozije; mle~ni proizvod – sir;jaja) nivoi aktivnosti prirodnih radionuklida ( 238U, 235U, 226Ra i232Th ) i proizvede-nog radiocezijuma (137Cs) su veoma niski i nalaze se na granicama detekcije.Osim 40K koji je najzastupljeniji prirodni radionuklid.

Pored lanca ishrane, zna~ajan pokazatelj ugroènosti ìvotne sredineod kontaminacije radionuklidima su bioindikatorski organizmi. To su divlje ìvot-inje i riba. Zbog svog na~ina ishrane, {irokog areala kretanja i metabolizma, ovi or-ganizmi imaju sposobnost da, u ve}oj meri od drugih, usvajaju i deponuju radio-nuklide.

Na osnovu ovih rezultata moè se re}i da je radioaktivnost lancaishrane kao i bioindikatora na lokalitetima prigradskih op{tina Beograda,obuhva}enim ovim ispitivanjem, za period jesen 2007. i prole}e 2008, niska i dasu animalni proizvodi sa ovog terena, sa radijaciono higijenskog aspekta,bezbedni za ishranu ljudi.

Mala aktivnost radioceziujma (137Cs) pokazuje da je efektivna doza zastanovni{tvo od ovog radionuklida, kada se konzumiraju animalni proizvodi izlanca ishrane, zna~ajno ispod preporu~ene godi{nje granice primljene doze zapojedinca (1 mSv/god).

1. Adel A, Uosif M, El-Taher A. Natural radioactivity and dose assesment for phosphaterock from Wadi El-Mashash and El-Mahamid Mines, Egypt. J Environ Radio-activity 2005; 84: 65-78.

2. Beresford NA, Howard BJ. The importance of soil adhered to vegetation as a source ofradionuclides ingested by grazing animals. Sci Total Environ 1991; 107: 237-54.

3. Bikit I, Slivka J, ônki} Lj, Krmar M, Veskovi} M, @iki}-Todorovi} N, Varga E, ]ur~i} S,Mrdja D. Radioactivity of the soil in Vojvodina (northern province of Serbia andMontenegro). J Environ Radioactivity 2005; 78: 11-9.

4. Bolca M, Sac M, Cokuysal B, Karali T, Ekdal E. Radioactivity in soils and various food-stuffs from the Gediz river Basin of Turkey. Radiat Meas 2007; 42: 263-70.

5. Hecht H. Radioaktive belastung von wild und nutztieren nach dem unfall von Tscherno-byl. Fleischwirtschaft 1988; 68: 508-13.

6. Kritidis P, Florou H. Environmental study of radioactive caesium in Greek lake fish afterthe Chernobyl accident. J Environ Radioactivity 1994; 28: 285-93.

390



7. Mitrovi} B, Vitorovi} G, Vitorovi} D, Panteli} G, Adamovi} I. Natural and athropogenic ra-dioactivity in the environment of mountain region of Serbia. J Environ Monitor2009; 11: 383-8.

8. Panteli} G, Tanaskovi} I, Javorina LJ, Vitorovi} G, Vuleti} V. Aktivnost 137Cs u uzorcima izìvotne sredine regiona Uìca. Veterinarski glasnik 2004; 58: 233-39.

9. Pietrzak-Flis Z, Rosiak L, Suplinska MM, Chrzanowski E, Dembinska S. Daily intakes of238U, 234U, 232Th, 230Th, 228Th and 226Ra in the adult population of central Poland.Sci Total Environ 2001; 273: 163-9.

10. Strand P, Howard BJ, Averin V. Transfer of radionuclides to animals, their comparativeimportance under different agricultural ecosystems and appropriate counter-measures. International scientific collaboration on the consequences of theChernobyl accident. Experimental Collaboration Project No. 9 EUR 16539EN157-193. ECSC-EC-EAEC, Brussels, 1996.

RADIOAKTIVITY IN FOOD IN BELGRADE CITY

G. Vitorovi}, B. Mitrovi}, S. Grdovi}, B. Petrujki}, D. Vitorovi}

The activity concentrations of 40K, 238U, 226Ra, 232Th and 137Cs were meas-ured using the gamma spectrometric method in different food chain samples from the areaof the City of Belgrade during the periods May-June 2007 and May-June 2008. Relativelyhigh activities of 40K and 137Cs were detected in the soil. These results indicate that 137Cs ispresent in the area of Belgrade even 20 years after the nuclear accident in the Chernobylnuclear power plant. However, in the samples of feedstuffs, animal products and bio indica-tors (meat of wild animals and fish), activity concentrations of primordial radionuclides and137Cs were low and below the detection limits. The results of these trials have shown that in-vestigated animal products from the natural environment around Belgrade are radioactivitysafe.

Key words: Belgrade, Chernobyl, food chain, radionuclides, radioecology

RADIOAKTIVNOSTÃ PIÇEVÀH PRODUKTOV NA TERRITORIIGORODA BELGRADA

Gordana Vitorovi~, Branislava Mitrovi~, Svetlana Grdovi~, B. Petruyki~,D. Vitorovi~

AktivnostÝ 40K, 238U, 226Ra, 232Th i 137Cs merena gammaspektrometri~e-skim metodom v razli~nìh obraz~ikah korma iz cepi pitaniÔ v okrestnosti Bel-grada v te~enie perioda may-iÓnÝ 2007 i may-iÓnÝ 2008 goda. Izmerenì relÔtivnovìsokie aktivnosti 40K i 137Cs v po~ve. Õti rezulÝtatì ukazìvaÓt na Ìto, ~to137Cs prisutstvuÓçiy v srede obitaniÔ Belgrada daè i 20 let posle Ôdernogo ak-

391


RUSSKIY

ENGLISH

cidenta v êrnobile. Me`du tem, v obraz~ikah korma dlÔ skota, animalÝnìmi pro-duktami i biondikatorami (mÔsu dikih ìvotnìh i rìb), aktivnostÝ primordi-alÝnìh radionuklidov i antropogennogo 137Cs bìla nizkaÔ i nià urovnÔ detek-cii. IspìtaniÔ pokazali, ~to animalÝnìe produktì, proizvedÒnìe v prigorodnìhobçinah goroda Belgrada, radiologi~eski bezopasnì dlÔ pitaniÔ naseleniÔ Bel-grada.

KlÓ~evìe slova: Belgrad, êrnobilÝ, cepÝ pitaniÔ, radionuklidì,radioÌkologiÔ

392


UDK 636.2.09:615.371:616.24

IMUNOPROFILAKSA RESPIRATORNOG SINDROMA GOVEDA*

IMMUNOPROPHYLAXIS OF BOVINE RESPIRATORY SYNDROME

D. Rogan, S. Lazi}, R. Pavlovi}, H. [amanc**

Respiratormi sindrom goveda (RSG) je multifaktorijalno oboljenjekoje nastaje interakcijom infektivnih mikroorganizama, ìvotne sredine iimunolo{kog odgovora pojedina~nih ìvotinja u stadu. Respiratorni sin-drom goveda je predmet istraìvanja u poslednjih 50 godina, ali jo{uvek nije jasna interakcija faktora ìvotne sredine i infektivnih agenasau patogenezi oboljenja, kao {to jos nisu utvr|eni jedinstveni i efikasniprogrami imunoprofilakse i oblici vakcine koje bi mogle u potpunostida spre~e pojavu oboljenja.

U radu su predstavljene osnovne koncepcije postoje}ih progra-ma vakcinacije kod svih proizvodnih kategorija i uzrasta goveda. Ta-ko|e, predstavljene su sve oblici vakcina koje se koriste u imunoprofi-laksi RSG.Ukazano je na prednosti i nedostatke postoje}ih vakcina kaoi na o~ekivanja od rekombinantnih DNK vakcina.

Klju~ne re~i: respiratorni sindrom goveda, imunoprofilaksa,rekombinantne vakcine, DNK vakcine, goveda

Imunoprofilaksa respiratornog sindroma goveda (RSG) je izuzetnovaàn faktor koji doprinosi pobolj{avanju zdravstvenog stanja goveda, a ujednoomogu}ava proizvo|a~ima finasijsku dobit na uloèna sredstva u programevakcinacije. RSG je vrlo kompleksno oboljenje uzrokovano infektivnim agensima ifaktorima neinfektivne prirode. Od infektivnih agenasa svakako primarno mestozauzimaju virusne infekcije i to infekcije izazvane gove|im herpes virusom 1(GHV 1), virusom gove|e dijareje (VGD) biotip 1 i 2, parainfluencom 3 (PI 3),gove|im respiratornim sincicijalnim virusom (GRSV). Od bakterijskih infekcija pri-marnu ulogu ima M. hamolyticom, Pastaurella Multocida i Haemophilus Somnus.

393

PREGLEDNI RAD – REVIEW PAPER

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 04. 02. 2010. godine** Dragan Rogan, D.V.M., M.Sc., Ph.D VP R&D, Bioniche Life Sciences Inc., Belleville, Ontario,

Canada; dr sci. med. vet. Sava Lazi}, nau~ni savetnik, Nau~ni institut za veterinarstvo "NoviSad", Novi Sad, Srbija; dr sci. med. vet. Radovan Pavlovi}, nau~ni savetnik u penziji; dr sci.med. vet. Horea [amanc, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarskemedicine, Srbija

Faktori neinfektivne prirode koji naj~e{}e doprinose RSG su: odlu~ivanje teladi,trgovina ìvotinjama, transport ìvotinja, me{anje ìvotinja sa razli~itih farmi –regiona, a samim tim sa razli~itom epizootiolo{kom slikom, niske i visoke tem-perature, neadekvatna ishrana itd. Treba napomenuti da sem navedenih infektiv-nih agenasa ima indikacija da RSG mogu izazvati i drugi uzro~nici (virusi, bak-terije, mikoplazme i hlamidije), ali se ne moè pouzdano definisati njihov udeo unastanku RSG. Zbog toga oni ne}e biti predmet detaljne diskusije u ovom radu,mada o njima postoje podaci u smislu da su to oportunisti ili da su izolovani samou pojedina~nim slu~ajevima, kada nije bilo mogu}e objasniti njihov jasan dopri-nos u nastanku RSG. Va`no je napomenuti da se imunoprofilaksom podiè imu-nitet stada i time spre~ava {irenje infekcije i bolesti u zapatu, pa se shodno tomesmanjuju i ekonomske {tete. Samo dobar program imunoprofilakse uz dobar me-nad`ment moè osigurati èljene rezultate. Imunoprofilaksa nije nadoknada zamanjkavosti ostalih mera u odgoju ìvotinja i od imunoprofilakse nije realno o~eki-vati da je sama po sebi dovoljna garancija za uspe{an zdravstveni odgoj ìvotinja.

Etiologia respiratornog sindroma goveda /Etiology of Bovine Respiratory Syndrome

Respiratorni sindrom goveda je vrlo kompleksno oboljenje i nastajekao posledica infekcije izazvane virusima, bakterijama ali i uslovima koji izazivajustres i umanjuju imunolo{ki odgovor ìvotinja prema infektivnim agensima. Iz-vesno je da RSG nije rezultat infekcije sa jednim infektivnim uzro~nikom nego jenaj~e{}e interakcija izme|u dva organizma, naj~e{}e bakterije i virusa, koji su is-koristili imunokompromitovani status ìvotinja nastao kao posledica uticaja sre-dine u kojoj se ìvotinje nalaze. Iako je RSG puno ispitivan u poslednjih 50 godina,ipak nema jasnog i jedinstvenog odgovora na pitanje o njegovom nastanku,mada se moè re}i da virusne i bakterijske infekcije naj~e{}e doprinose oboljenju(li~no iskustvo).

Potvrda za navedeno mi{ljenje je to {to se u eksperimentalnim uslo-vima RSG moè jednostavno izazvati sa GHV 1 i M. Haemolytica, a {to nije slu~ajsa ostalim infektivnim agensima. Od virusnih infekcija najva`niji etiolo{ki agensi(primarni uzro~nici) su: bovine herpes virus 1 (BHV 1), virus parainfluence 3 (PI 3),gove|i virus diareje (GVD) i gove|i respiratorni syncicialni virus (GRSV).

U Republici Srbiji, ispitivanjima uticaja GHV na pojavu respiratornogsindroma poklanjana je velika pa`nja. Vr{ena su brojna ispitivanja kojima je doka-zano da je GHV ~esto bio neposredni uzro~nik respiratornog sindroma. Utvr|enoje da je infekcija goveda ovim virusom zna~ajno ra{irena, pogotovo u ve}im zap-tima goveda. U pojedinim ve}im zapatima industrijskog na~ina odgoja goveda,utvr|eno je da seroprevalenca infekcije iznosi ~ak i vi{e od 50% (Lazi} i sar.,1995). U cilju pove}anja proizvodnje u govedarstvu, ranije kao i sada, priplodnimaterijal se ~esto nabavljao upravo iz velikih zapata, pa se prometom inficiranihpriplodnih grla infekcija GHV ra{irila i u male zapate goveda (Lazi} i sar., 2008).

394

Vet. glasnik 64 (5-6) 393 - 408 (2010) D. Rogan i sar.: Imunoprofilaksa respiratornogsindroma goveda

Me|utim, u na{em govedarstvu ne sme se zanemariti uticaj i ostalih virusa, aposebno virusa PI 3. Prema nedavno objavljenim rezultatima (Lazi} i sar., 2009) ujednom tovili{tu goveda do{lo je do pojave respiratornog sindroma, uzrokovanogvirusom PI 3, posle vi{ekratne manipulacije grlima (prebacivanjem iz jednog udrugi boks i sprovo|enja imunoprofilakse).

Tokom RSG izolovani su i drugi virusi (uzro~nici sa nedovoljno ob-ja{njenom ulogom u RSG) kao virus kataralne groznice (VKG), gove|i adenovirus(GAV), gove|i rino virus (GRV), gove|i reovirus (GRV), gove|i kalcivirus (GKV),gove|i korona virus (GKV – naj~e{}e izolovan kod teladi sa ili bez tipi~nog RSG),gove|i parvovirus (GPV) i gove|i enterovirus (GEV). Uloga ovih virusa nije jasna injihov doprinos RSG nije u potpunosti obja{njen, izuzev gove|eg korona virusa(GKV).

Tabela 1. Faktori koji su odgovorni za nastanak RSG /Table 1. Factors responsible for occurrence of BRS

Faktori steresa /Stress factors

Virusni uzro~nici /Viral causes

Bakterijski uzro~nici /Bacterial causes

Mikoplazme /Mycoplasmas

Hlamidije /Chlamidiae

Visoke temperature /High temperatures

BHV-1* M. haemolitica* M. bovis Chlamidia spp.

Niske temperature /Low temperatures

PI-3* H. somnus* M. dispar

Pra{ina /Dust

BVD* tip 1 i 2 /types 1 and 2

P. multocida M. hyorhinis

Vla`nost /Humidity

BRSV* Actinomycespyogenes

Ureaplasmadiverse

Povrede /Injuries

Adenovirusi /Adenoviruses

Mycobacteria bovis M. bovirhinis

Zamor /Tiredness

Rinovirusi /Rinoviruses

Streptococcuspneumoniae

Dehidracija /Dehydration

Herpesvirus IV Staphylococcusaureus

Neuhranjenost /Malnutrition

Enterovirusi /Enteroviruses

Uznemiravanje /Anxiety

MCF

Iritiraju}i gasovi /Irritating gases

Reovirusi /Reoviruses

Ishrana /Diet

Kalcivirusi /Calciviruses

Hirur{ki zahvati /Surgical procedures

* Uzro~nici za koje se pouzdano zna da imaju primarnu ulogu u izazivanju oboljenja /* Causes reliably known to have primary role in causing disease

395


Primarni bakterijski uzro~nici su: Mannhemia haemolytica, Haemohi-lus somnus, Pastaurela multocida (naj~e{}e izolovana kod mle~nih krava). Sva-kako da treba napomenuti da ostali bakterijski uzro~nici, kao {to su: Actinomycespyogenes, Myobacteria bovis, Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus au-reus kao i Mycoplasma dispar, Mycoplasma hyorhines, Ureplasma diversum iChlamidia spp., imaju odre|eni doprinos, mada se ipak ne moè jasno definisatida li su oni primarni uzro~nici ili su oportuni patogeni, koji iskoriste mogu}nost dase replikuju usled oslabljenog imunolo{kog odgovora doma}ina zbog postoje}einfekcije virusima. Predispozicija za RSG nije u potpunosti zavisna od infektivnihagenasa nego je ona uslovljena neadekvatnim transferom kolostruma, pore-me}ajima mukocilijarne sposobnosti sluzokoè traheje i ve}ih bronhusa da od-strane patogene sa trepljastog epitela, neadekvatnog nespecifi~nog i specifi~nogimunolo{kog odgovora, neadekvatne ishrane, dehidratacije, ventilacije, trans-porta, drasti~no visokih i niskih temperatura, generalno zbog stresa. Faktori kojisu odgovorni za nastanak RSG su navedeni u tabeli 1.

Imunoprofilaksa i menad`ment / Immunoprophylaxis and Management

Vakcinacija goveda protiv uzro~nika respiratornog sindroma goveda(RSG) je vrlo vaàn postupak u prevenciji i kontroli oboljenja. Imunizacija govedaprotiv infektivnih agensa koji izazivaju RSG ipak treba shvatiti samo kao jedan unizu postupaka koji doprinose boljem zdravstvenom stanju goveda, a imunoprofi-laksa se nikako ne sme shvatiti kao zamena za neadekvatnu ishranu, ventilacijuobjekta, higijenu, karantin, kao i ostale mere zdravstvene za{tite ìvotinja. Pro-grami vakcinacije doprinose za{titi od infektivnih uzro~nika RSG, ali nije realnoo~ekivti da se primenom imunoprofilakse postigne maksimalan imunolo{ki odgo-vor kod svih ìvotinja. Ipak, sa sigurno{}u se moè re}i da se vakcinacijom gene-ralno pove}ava imunitet stada – heard immunity, {to je svrha imunoprofilakse, pai ako do|e do infekcije pojedinih jedinki, infekcija se ne}e {iriti u celom zapatu i nataj na~in }e se umanjiti ekonomski gubitak proizvo|a~a. Va`no je napomenuti danema univerzalnog plana za vakcinaciju ìvotinja svih starosnih doba i tipovauzgoja, na primer teladi i mle~nih krava ili priplodnih junica i tovne junadi. Zbogtoga se programi vakcinacije pode{avaju prema tipu uzgoja ìvotinja i njihovojstarosti. Svaki zapat zahteva sopstveni progam vakcinacije i u direktnoj je zavis-nosti od epizootiolo{ke slike farme ili regiona odakle su ìvotinje nabavljene, me-nad`menta, na~ina sme{taja, ishrane itd. Tokom odre|ivanja programa imuno-profilakse mora se voditi ra~una da li je re~ o priplodnim jedinkama ili tovnim juna-dima kao i uzrastu ìvotinja i u skladu sa tipom uzgoja odrediti da li treba upotrebitiìve atenuisane vakcine, inaktivisane vakcine, subjedini~ne ili marker vakcine.Tokom odre|ivanja programa vakcinacije treba uzeti u obzir tro{kove programa ipotencijalnu dobit vlasniku i potom odrediti program.

Neadekvatni programi imunoprofilakse onemogu}avaju realizovanjeprograma zdravstvene za{tite i mogu prouzrokovati znatne ekonomske {tete.

396


Zbog toga program imunoprofilakse treba pripremiti u saradnji sa proizvo|a~em,veterinarom i lokalnom epidemiolo{kom slu`bom uz detaljnu analizu seruma iutvr|ivanja titra antitela na primarne infektivne uzro~nike respiratornog sindroma.

Me|u nau~nicima su podeljena mi{ljenja koji program imunoprofi-lakse treba koristiti u cilju spre~avanja RSG. Pre ~etrdeset godina uveden je „pre-conditioning program” ili pripremni program u odgoju teladi-junadi, a koji se sas-toji u imunizaciji, hiru{koj intervenciji i tretmanu ìvotinja protiv parazita. Da bi seovaj program usvojio potrebno je odlu~iti telad 45 dana pre transporta i prodajetovili{tima i tokom tog perioda navikavati telad da jedu koncentrovanu hranu i dapiju vodu iz automatskih pojilica. Pripremni program omogu}ava odgoj junadi savisokim kvalitetom i sa smanjenim procentom oboljenja i smrtnosti, a {to uti~e nasmanjenje finasijskih gubitaka, pobolj{anje zdravlja junadi koja imaju vrlo dobrukonverziju hrane i omogu}avaju vlasnicima ve}u zaradu na uloèna sredstva.Postoji jedan drugi program koji je vrlo sli~an prethodnom, „preweaning pro-gram” – program pre odlu~ivanja, a podrazumeva vakcinaciju teladi jo{ dok sehrane mlekom, hirur{ki zahvat uklanjanja rogova i tretiranje antiparaziticima(Engelken, 1997).

Vakcinacija teladi pre odlu~ivanja nije dovoljna da se obezbedi dugo-ro~an imunolo{ki odgovor, pa je zbog toga potrebno posle transporta ìvotinja utovili{ta izvr{iti revakcinaciju da bi se obezbedio dugoro~an i odgovaraju}i imu-nolo{ki odgovor. Name}e se pitanje kad ìvotinje treba vakcinisati po dolasku utovili{ta i da li treba upotrebiti ìve, subjedini~ne, inaktivisane ili marker vakcine.@ivotinje po dolasku u tovili{ta treba odmoriti 48 ~asova, a potom vakcinisati. In-tranazalna vakcinacija ìvim vakcinama ima prednosti u odnosu na inaktivisanevakcine zato {to izaziva snaàn nespecifi~an imunolo{ki odgovor u nazalnoj slu-zokoì, koji se moè detektovati ve} {est ~asova po vakcinaciji, a odràva se svedo pojave IgA klase, a ne retko i do sekudarnog sistemskog IgG imunolo{kogodgovora kod prethodno vakcinisanih ili inficiranih jedinki. Nedostatak intra-nazalne vakcinacije je aplikacija vakcine, ali je neosporno da ìve vakcine apliko-vane u nosnu {upljinu izazivaju snaàn imunolo{ki odgovor na sluzokoì nosa,koja ina~e predstavlja „vrata infekcije”za ve}inu uzro~nika respiratornih obolje-nja. Intramuskularna vakcinacija sa ìvim vakcinama se tako|e moè koristiti, aline izaziva nespecifi~an imunolo{ki odgovor u nosnoj slukoì i samim tim omo-gu}ava infekciju seronegativnih ìvotinja prispelih u tovili{ta i {irenje infekcije.Inaktivisane vakcine ne indukuju nespe~ifi~an imunolo{ki odgovor u nosnoj {up-ljini u prva 24 ~asa i nepreporu~uju se tokom me{anja ìvotinja sa vi{e lokaliteta.

Za sprovo|enje adekvatnog programa za{tite veterinar i epizootiologtreba da uzmu u obzir epizootiolo{ku sliku podru~ja kao i farme sa koje ìvotinjedolaze, epizootiolo{ku sliku podru~ja gde }e se uzgajati, te tip uzgoja za koji suìvotinje namenjene (tov ili priplod), imunolo{ki status ìvotinje za prethodnonavedene virusne i bakterijske antigene (serolo{ki pregled krvnog seruma trebaizvr{iti na reprezentativnom broju ìvotinja), tip mand`menta na farmi, mogu}nostda se nabave vakcine itd. (Rogan, 2007).

397


Vakcine / Vaccines

Vakcinacija je najva`nija metoda za{tite ìvotinja od infektivnih obolje-nja. Sa sigurno{}u se moè konstatovati da u humanoj i veterinarskoj medicininijedan drugi postupak nije imao takav zna~aj u smanjenju oboljevanja i smrtnostikao i pobolj{anju op{teg zdravstvenog stanja ìvotinja i ljudi kao {to su imali pro-grami vakcinacije (Rogan i Babiuk, 2005). Trenutno najve}i broj registrovanih bak-terijskih i virusnih vakcina ~ine ìve atenuisane ili inaktivisane vakcine. @ive atenui-sane vakcine su vrlo efikasne u stvaranju dugog imunolo{kog odgovora. Me|u-tim, one prestavljaju potencijalni rizik pri vakcinaciji steonih krava i imunokompro-mitovanih ìvotinja zbog njihove sposobnosti da povrate virulentnost, a samimtim doprinesu infekciji i {irenju oboljenja, pa se pitanje rizika njihove upotrebekonstantno pokre}e. Inaktivisane vakcine se ne mogu replikovati. Zamera im seda ne izazivaju snaàn imunolo{ki odgovor kao ìve vakcine, posebno ne }elijskiimunolo{ki odgovor, i generalno se smatra da su inferiornije u odnosu na ìve.Me|utim, efekat inaktivisanih vakcina treba sagledavati u zavisnosti od tipa anti-gena i adjuvansa kao i o~ekivane duìne imunolo{kog odgovora. U poslednjevreme vr{i se pritisak na proizvo|a~e vakcina od strane dràvnih organa odgovor-nih za registraciju vakcina da se striktno defini{u za{titni antigeni i da se samo oniuklju~e u sastav vakcine, a da se izostave toksini vezani za mikroorganizam, naprimer endo i egzo toksini kao i strukturni proteini ukoliko nisu za{titni antigeni.Subjedini~ne vakcine dobijene rekombinantnom tehnologijom, DNK vakcine ivakcine proizvedene u nepatogenim vektorima ne sadrè neza{titne -nepotrebnesupstance i iz tog razloga se preporu~uju od strane istraìva~a i nadle`nih dràv-nih organa.

Subjedini~ne vakcine / Subunit vaccines

Subjedini~ne vakcine sadrè samo za{titni antigen ili antigene, a nesadrè komponente mikroorganizama koji nisu potrebni u stvaranju za{titnogimuniteta. Subjedini~ne vakcine su u po~etku dobijane tako {to su se bakterije i vi-rusi umnoàvali konvencionalnim metodama, a za{titni antigeni izdvajali hemij-skim postupcima. Navedeni na~in dobijanja subjedini~nih vakcina je poskupljivaoproces proizvodnje, a u isto vreme predstavljao opasnost da se na|u patogenimikroorganizmi tokom umnoàvanja u spolja{njoj sredini i potom izazovu infek-ciju kod ìvotinja. Svakako da je opasnost mnogo ve}a ukoliko se radi o patogeni-ma iz grupe 3. Rezultati istraìvanja u molekularnoj biologiji i genetskom inènje-ringu su imala presudnu ulogu u istraìvanjima vezanim za proizvodnju vakcina,jer su obezbedili odgovaruje}e tehnike, koje su omogu}ile proizvodnju po-jedina~nih za{titnih subjedini~nih proteina u prokariotskim i eukariotskim siste-mima. Nau~ni pristup proizvodnje subjedini~nih antigena rekombinantnom teh-nologijom podrazumeva kloniranje gena koji kodira za{titni protein u sekundarninepatogeni organizam koji vr{i ekspresiju za{titnog antigena u nativnoj formi.Ekspresovani protein se moè potom proizvesti konvencionalnim metodama ili se

398


moè vr{iti vakcinacija posredstvom ìvog nepatogenog organizma, na primerbakterije koja se razmnoàva u organizmu ìvotinje, ali ne izaziva oboljenje. Re-kombinantne subjedinicne vakcine u potpunosti elimini{u rizik vezan za manipu-laciju sa patogenim organizmom, a pogotovo rizik koji omogu}ava povratak viru-lencije kod ìvih vakcina ili nepotpunu inaktivaciju kod inaktivisanih (Van Donkers-goed i sar., 1993; Greenssfelder, 2000; Mortensen i Sogard, 1999).

@ive vakcine / Live vaccines

Klasifikacija ìvih vakcina moè se izvr{iti prema postoje}im tehnolo-gijama proizvodnje na:

a) konvenicionalne ìve vakcine,b) ìve atenuisane vakcine sa ise~enim genom ic) rekombinantne nepatogene ìve vektor vakcine.

a) Konvencionalne ìve virusne i bakterijske vakcine su dobijene se-lekcijom atenuisanih mutanata koji poseduju sposobnost da izvr{e infekciju, aliposeduju smanjenu ili potpunu nesposobnost da izazovu oboljenje sa tipi~nomklini~kom slikom. Mutacije su izazvane naj~e{}e hemijskim sredstvima, tempera-turom ili su nastale spontano. Va`no je imati na umu da navedene mutacije nisu upotpunosti defenisane na nivou genoma i njima se ne moè jasno odrediti stepenatenuacije pa zbog toga nisu retki slu~ajevi da su ove vakcine povratile virulencijui izazvale oboljenje (Mortensen i Sogard, 1999). Treba ista}i da se posle direktneaplikacije ovih vakcina stvara efikasna i duga imunolo{ka za{tita, uklju~uju}i i hu-moralni i }elijski imunitet, kao i nespecifi~ni imunolo{ki odgovor. Bez obzira naopravdanu sumnju da ove vakcine mogu da povrate virulenciju, trenutno se u ve-terinarskoj medicini koristi znatan broj vrlo efikasnih ìvih konvencionalnih vak-cina.

b) Gen–ise~ene atenuirane vakcine su vrlo pouzdane i zahvaljuju}i re-kombinantnoj tehnologiji danas je vrlo lako utvrditi odgovorne virulentne gene pa-togenih organizama, a samim tim ih i odstraniti. Na taj na~in se pove}ava njihovaefikasnost, a smanjuje rizik povratka virulencije. Prva komercijalna gen-ise~enavakcina jeste gE' Aujeskijeve bolesti, koja se upotrebljava za eradikaciju Auje-skijeve bolesti u Evropi i SAD. Nedavno je proizvedena gen-ise~ena vakcina protivAujeskijeve bolesti gde su ise~eni gE', gG', TK' geni. Od ove ìve atenuiranevakcine se o~ekuje da doprinese jo{ bròj eradikaciji Aujeskijeve bolesti. Sa sig-urno{}u se moè re}i da }e ovaj tip vakcina biti sve vi{e i vi{e u upotrebi, jernau~ni radnici smatraju da su ne{kodljive i da nose relativno mali rizik povratkavirulencije, po{to je njihov nivo atenuacije jasno kontrolisan (Rogan i Babiuk,2005).

c) Rekombinantne nepatogene ìve vektor vakcine sadrè genetskeinformacije za za{titne antigene patogenih organizama. One izazivaju blagu infek-ciju, ali ne i oboljenje. Naj~e{}e se koriste gram negativne bakterije, kao na primerEscherichia coli i Salmonella typhimurium. U njihov genom su ugra|ene genetske

399


informacije za{titnih antigena drugih mikroorganizama, pa se nazivaju vektorima,a vakcine vektor vakcine.

Virusi, tako|e, sluè kao vektor vakcine. Naj~e{}e se upotrebljavajuvirusi sa velikim genomom {to omogu}ava isecanja dela njihovog genoma kojinije potreban za replikaciju i strukturu, a na ise~eno mesto se ubacuju za{titni anti-geni èljenog organizma. Do sada su se naj~e{}e koristili Pox virusi – vakcinia vi-rus vektor, a rezultati su pokazali da je vakcina bila efikasna u stvaranju za{titnogimuniteta, kako humoralnog tako i }elijskog. Vakcinia virus vektor pokazala jeznatnu efikasnost kao rekombinantni ìvi vektor u eksperimentalnim ispitivanjima.Pri ekspresiji gG proteina virusa besnila kao povr{inskog antigena posle oralneimunizacije, za{titni imunolo{ki odgovor je bio iznad svih o~ekivanja. Vakcinia vi-rus kao vektor bila je vrlo efikasna pri ekspresiji gD proteina Aujeskijeve bolestitokom intramuskularne imunizacije svinja. Trenutno je registrovan znatan brojvakcina u kojima su vektori poks virusi, ali da bi se izbegle neèljene posledice iizazivanje bolesti, za imunizaciju sisara se sve vi{e koriste pti~ji poks virusi jer seoni ne umnoàvaju u }elijama sisara.

Jedan od nedostataka ìvih vektor vakcina je to {to izazivaju znatanimunolo{ki odgovor na vektor pa revakcinacija sa njima nije u potpunosti uspe{najer blokira umnoàvanje vektora. Zbog navedenih nedostataka pribegava sevakcinaciji ìvotinja na sluzokoàma po{to mukozni imunolo{ki odgovor ne

traje dugo u pore|enju sa sistemskim. Upotreba pti~ijih poks virusa kao vektoraje isto va`na jer sisari nemaju antitela na pti~ije poks viruse. Me|utim, treba imatina umu da u~estale imunizacije sa istim vektorom ipak dovode do stimulacije imu-nolo{kog odgovora na vektore, pa zbog toga treba menjati vektor tokom revakci-nacije ìvotinja.

Marker vakcine i eradikacija oboljenja /Marker vaccines and eradication of disease

Da bi se odredio efikasan program eradikacije oboljenja treba obez-bediti dijagnosti~ke postupke koji }e razlikovati vakcinisane ìvotinje (imunizo-vane ìvotinje) od ìvotinja inficiranih prirodnim putem (klicono{e). To se postiètako {to se proizvode vakcine koje ne poseduju jedan ili vi{e antigena, a samimtim vakcinisane ìvotinje ne}e posedovati antitela za nepostoje}e antigene, {to }eih razlikovati od inficiranih sa divljim-prirodnim organizmom. Koncept eradikacijese zasniva na principu „Diferentiate infected from vaccinated individuals“ ili jospoznat kao DIVA, a {to zna~i „Razlikovati inficirane od vakcinisanih jedinki“.Prva gen ise~ena ìva atenuisana vakcina bila je prirodni mutant koja nije posedo-vala glikoprotein E (gE-) virusa Aujeskijeve bolesti, a poznata je kao Barta vakcina(Barta je poznati Ma|arski virusolog koji je izolovao i opisao virus od kojeg je pro-izvedena vakcina). Marker vakcina za eradikaciju GHV 1 (Bosch i sar., 1997) sevrlo uspe{no koristi za eradikaciju GHV-1 jer vakcina ne sadrì gE dok sadrì os-tale za{titne antigene GHV-1 (Rogan, 2007).

400


Oblici vakcina sa potencijatorima imunolo{kog odgovora /Formulation of vaccines with potential immunological response

Subjedini~ne kao i inaktivisane vakcine zahtevaju specifi~ne potenci-jatore-adjuvanse da bi inicirale imunolo{ki odgovor vrlo sli~an onom indukova-nom tokom prirodne infekcije. Generalno je prihva}eno da se optimalan imu-nolo{ki odgovor postiè kad se vakcina inokuli{e istim putem kojim i infektivniorganizam vr{i infekciju. Iz tog razloga oblik vakcine je vrlo bitan za dobijanje efek-tivne vakcine, jer adjuvans mora biti kompatibilan sa putem administracije kao i saantigenom. Definicija adjuvansa je vrlo jednostavna i mogla bi se formulisati naslede}i na~in „svaka komponenta dodata antigenu sa ciljem da se pove}a imu-nolo{ki odgovor na antigen tokom vakcinacije”. Znatan broj hemijskih i biolo{kihkomponenti pove}ava imunolo{ki odgovor za{titnih antigena uklju~uju}i alu-minijumske soli, mineralna ulja, toksin kolere, labilni toksin E. coli itd. U poslednjevreme nekoliko klasa drugih komponenata, uklju~uju}i imunostimulatorni kom-pleks (ISCOM), liposome, virosome, mikro~estice i nanopartikule, upotrebljavajuse kao nosa~i antigena i pokazale su se kao vrlo potentni adjuvansi, jer sna`nopove}avaju intezitet i duìnu imunolo{kog odgovora. Subjedini~ne i inaktivisanevakcine su u potpunosti zavisne od adjuvansa, zbog toga {to adjuvansi ispolja-vaju svoju aktivnost vi{estruko i time omogu}avaju znatno intenzivniji imunolo{kiodgovor. Adjuvansi dominantno ispoljavaju svoj potenciraju}i efekt kroz jedan odtri slede}a mehanizma. Prvi mehanizam je „depo efekat”, kada adjuvansi pred-stavljaju antigen imunolo{kom sistemu posredstvom fizi~ke asocijacije sa imu-nolo{kim }elijama tako da „adjuvans-antigen kompleks” bude izloèn dovoljnodugo i u dovoljnoj koli~ini da izazove snaàn imunolo{ki odgovor. Drugi mehani-zam delovanja adjuvansa je podsticanjem „innate immunological response –nespecifi~nog imunolo{kog odgovora”, a samim tim obezbe|uje i vrlo brzuza{titu protiv patogena posredstvom fagocitoze, interleukina, interferona, kom-plementa itd. Nespecifi~ni imunolo{ki odgovor potom kvalitativno i kvantitativnousmerava imulo{ki sistem prema specifi~nom antigenu i tako odre|uje da li }edominirati }elijski ili humoralni imunolo{ki odgovor. Tre}i mehanizam delovanjaadjuvansa ispoljava se menjanjem konformacije antigena, pa uti~e na prethodnadva mehanizma – depo efekat i nespecifi~ni imunolo{ki odgovor.

Stimulacija imunolo{kog odgovora na sluzokoàma /

Stimulation of immunological response on mucous membrane

Tradicionalno vakcine su se aplikovale intramuskularno u ekonomskizna~ajnije delove mi{i}nog tkiva i vrlo ~esto su se ti delovi mi{i}nog tkiva odstra-njivali zbog depo efekata adjuvansa i nekroze tkiva kao i ~estog nalaza injekcioneigle. Zbog bezbednosti i iz ekonomskih razloga predloèno je da se sprovodi sup-kutana vakcinacija. Me|utim, va`no je ista}i da intramuskularni i supkutani putadministracije vakcine vrlo dobro podsti~u sistemski imunolo{ki odgovor, ali u istovreme izazivaju vrlo slab lokalni imunolo{ki odgovor na sluzokoàma. Mukozni

401


imunolo{ki odgovor je izuzetno vaàn u spre~avanju infekcije i oboljenja izazvanihuzro~nicima respiratornih oboljenja zbog podsticanja stvaranja IgA klase koji jeklju~an faktor u spre~avanju vezivanja i penetracije patogena na povr{inu slu-zokoè nosa – vrata infekcije za uzro~nike respiratornog sindroma goveda. Ad-ministracija vakcine na povr{inu sluzokoè, kao na primer sluzokoè nosa, vrlo jeefikasan na~in za podsticanje imunolo{kog odgovora. Va`no je napomenuti da susve mukozne povr{ine u organizmu me|usobno povezane zajedni~kim imu-nolo{kim sistemom (common mucosal immune system – CMIS) tako da adminis-tracija za{titnog antigena na jednoj povr{ini sluzokoè stimuli{e antigen-speci-fi~ne limfocite koji migriraju i obezbe|uju kompletnu imunolo{ku za{titu na svimmukozama, bez obzira na mesto gde je antigen aplikovan (Bowersock i Martin,1999; McDermott i Bienstock, 1979; Mesteckey, 1987). Administracija ìve atenui-rane vakcine BHV 1 i PI 3 na sluzokoù nosa pokazala se vrlo efikasnom protivve{ta~ke infekcije sa virulentnim virusima BHV 1 i PI 3 ~ak 60-72 ~asa posle vakci-nacije (Thomson i sar., 1986). Ovi podaci nedvosmisleno opravdavaju upotrebuìvih vakcina pogotovo kad se èli posti}i rani imunolo{ki odgovor, {to je slu~ajtokom kupovine teladi i junadi sa razli~itih lokacija, a potom uzgoja u zajedni~komobjektu.

Programi vakcinacije / Vaccination programmes

Kao {to je prethodno navedeno, nema jedinstvenog programa vakci-nacije za sve tipove uzgoja ìvotinja i, shodno tome, program vakcinacije trebaprilagoditi svim faktorima koji doprinose nastanku oboljenja (tabela 1).

Izbor programa vakcinacije je vrlo vaàn ali ga uvek treba razmatrati uodnosu na faktore koji doprinose stresu, menad`mentom, tipom odgoja itd. Gen-eralno, pri izboru vakcina treba uvek imati na umu da su ìve vakcine efikasnije ida znatno intenzivnije stimuli{u }elijski i humoralni imunolo{ki odgovor kao inespecifi~ni imunolo{ki odgovor. Treba imati u vidu da ìve atenuisane vakcinene treba koristiti za vakcinaciju steonih ìvotinja, zbog mogu}nosti izazivanjapoba~aja. Ukoliko je vakcinacija ìvim atenuisanim vakcinama ipak preporu~ena,treba je sprovoditi u periodu zasu{enja. Preporuka je da se revakcinacija ìvimvakcinama sprovede najmanje 15 dana pre koncepcije. Svakako da su ìveatenuisane vakcine sa ise~enim genom kao i rekombinantne nepatogene ìvevektor vakcine mnogo prakti~niji i racionalniji izbor.

Realnost je da u tovili{ta dolaze telad i junad sa razli~itih regiona i dasa sobom donose svoju mikrofloru kao i sopstveni imunolo{ki status. Ve}i brojjedinki dospelih u tovili{ta poseduje antitela za uzro~nike RSG dok manji broj ìvo-tinja ne poseduje specifi~na antitela. Izvestan broj ìvotinja }e po dolasku u to-vili{ta vrlo brzo ispoljiti klini~ku sliku RSG, pa su te jedinke rezervoar infekcija ipredstavljaju potencijalnu opasnost za seronegativne ìvotinje u zapatu. Iz nave-denih razloga mora se voditi ra~una da se {to pre uradi vakcinanacija i pobolj{aimunitet stada.

402


Vakcinacija steonih krava / Vaccination of pregnant cows

Svakako treba imati na umu da se sa imunoprofilaksom ne po~inje utovili{tima ve} vakcinacijom steonih krava protiv uzro~nika respiratornih oboljenjagoveda (GHV 1, PI 3, GRSV, BVD biotip 1 i 2 kao i sa M. haemolyticom i H. som-nus). Vakcinacijom steonih krava postiè se visok titar antitela za navedene uzro~-nike u kolostrumu, {to }e omogu}iti zas{titu teladi u prva 2-4 meseca ìvota po-sredstvom kolostralnih antitela. Treba voditi ra~una da se revakcinacija steonihkrava mora izvr{iti najmanje 15 dana pre teljenja da bi se dobio dobar imunolo{kiodgovor, a time i dobra za{tita teladi. Vakcinacija se moè vr{iti inaktivisanimvakcinama, ìvim gen-ise~enim vakcinama ili ìvim vektor vakcinama, a svakako imarker vakcinama (naj~e{}e GHV 1 marker vakcinom). Serolo{kim pregledomuzoraka krvi teladi i odre|ivanjem stepena transfera specifi~nih antigena vr{i seprovera imunolo{kog statusa zapata i planiraju se dodatne mere imunoprofilakse.Revakcinaciju steonih krava treba vr{iti jednom godi{nje i to u poslednjoj tre}inigraviditeta.

Vakcinacija visokogravidnih krava, kao mera za{tite teladi od respira-tornog sindroma, a pre svega od infekcije GHV, je ~esto sprovo|ena i u mnogimzapatima goveda u Republici Srbiji. Postoji vi{e literaturnih podataka o efektimasprovo|enja ovakve mere. Vakcinacijom i revakcinacijom visokogravidnih krava„IBEROL-PLUS” vakcinom (Vet. zavod „Zemun”) prose~na vrednost titra antitelaprotiv GHV u krvnom serumu je iznosila 112,99, a u kolostralnom serumu 982,29,{to je nekoliko puta vi{e nego u uslovima prirodne infekcije ovim virusom (Lazi} isar., 1995). Upotrebom „IFFAVX” (Rhone Merieux-Lion) vakcine protiv GHV, ta-ko|e je postignut visok nivo antitela protiv ovog virusa, ne samo u krvi steonihkrava, ve} i u kolostrumu (Lazi} i sar., 1991). Me|utim, jedan od najefikasnih poka-zatelja uspe{nosti vakcinacije krava u periodu visokog graviditeta predstavljaimunolo{ki status teladi koja poti~e od krava vakcinisanih protiv GHV. Ukoliko no-voro|ena telad uzmu blagovremeno i u dovoljnim koli~inama kolostrum od svojihvakcinisanih krava, kod njih se dva dana posle ro|enja moè utvrditi zna~ajno vi{inivo antitela protiv GHV, nego kod teladi od nevakcinisanih krava (Lazi} i sar.,1998; Lazi} i sar., 2001). Perzistencija ovih antitela je tako|e duà kod teladiporeklom od vakcinisanih, nego kod teladi od nevakcinisanih krava. Na taj na~inse smatra da su telad poreklom od vakcinisanih krava ipak bolje za{ti}ena negotelad koja poti~u od nevakcinisanih krava.

Vakcinacija teladi / Vaccination of calves

Intramuskularna vakcinacija teladi protiv uzro~nika RSG nije prepo-ru~ljiva u prva dva meseca ìvota ukoliko se serolo{kom proverom utvrdi prisu-stvo pasivnih antitela za vakcinalne antigene. Treba izbegavati i subkutnu vakcina-ciju teladi, jer }e se specificna antitela vezati za epitope antigena i skoro u potpu-nosti blokirati imunolo{ki odgovor. Ukoliko se vakcinacija vr{i zbog potencijalnogrizika od RSG, kao na primer transporta teladi ili me{anja teladi sa razli~itih geo-grafskih podru~ja, onda to treba raditi sa ìvim vakcinama, a vakcinu obavezno

403


aplikovati intranazalno, po{to na povr{ini nosne sluzokoè nema ili ima vrlo malospecifi~nih antitela koja bi neutralisala virus i blokirala imunolo{ki odgovor.

Imunoprofilaksu teladi, koja se zalu~uju sa dva meseca starosti, trebasprovoditi intranazalno sa ìvom vakcinom u prvoj nedelji ìvota, a revakcinisati u{estoj nedelji. Ovaj program omogu}ava pouzdanu za{tititu teladi po zalu~ivanju,tokom transporta kao u pre-tovili{tima i tovili{tima, a {to zavisi od tipa me-nad`menta i uzgoja. Vakcinacija teladi bez specifi~nih maternalnih antitela moèse izvr{iti vrlo rano (u prvoj nedelji ìvota) i ukoliko se telad transportuju u tovili{tatreba voditi ra~una da pro|e najmanje 15 dana (poèljno 3-4 nedelje) od prvevakcinacije, kako bi se postigao {to bolji imunolo{ki odgovor. Po transportu teladiu tovili{ta potrebno je posle 48 ~asova izvr{iti intranazalno revakcinaciju ìvomvakcinom, ukoliko revakcinacija nije izvr{ena 15 dana pre transporta i objedinja-vanja teladi u pre-tovilistima i tovili{tima. Poèljno je da se vakcinacija i revakcina-cija teladi protiv RSG izvr{i najmanje 15 dana pre njihovog zalu~ivanja. To jemogu}e u takozvanom sistemu uzgoja „krava-tele” kad se telad zalu~uju sa 4-5meseci starosti.

Vakcinacija tovne junadi / Vaccination of fattening calves

Prispelu telad i junad u pre-tovili{te (zavisi od tipa manad`menta) ili to-vili{te treba vakcinisati 48 ~asova po dolasku u tovili{ta, ukoliko nisu prethodnovakcinisana, a revakcinisati ih 6-8 nedelja kasnije. Svakako se treba pridràvatiuputstava proizvo|a~a vakcine. Vakcinaciju treba sprovesti sa vakcinom kojasadrì primarne uzro~nike RSG, a to su: GHV 1, GRSV, VGVD biotip 1 i 2, PI 3 kaoM. haemolytica i H. somnus. Ukoliko su telad vakcinisana pre dolaska u tovili{tatreba ih revakcinisati 48 ~asova po dolasku. Posle izvr{ene revakcinacije 3-4nedelje kasnije treba uraditi serolo{ka ispitivanja na reprezentativnom broju ìvoti-nja i odrediti titar antitela protiv GHV 1, GRSV, VGD biotip 1 i 2, PI 3 kao i na M.haemolytica i H.somnus i na osnovu nalaza titra antitela, menad`menta i op{teepizootiolo{ke situacije odrediti da li treba vr{iti jos jednu vakcinaciju do krajatova. Treba koristiti marker, ìve gen-ise~ene, vektor vakcine i inaktivisane vakci-ne. Procedura po kojoj se prva vakcinacija vr{i ìvom vakcinom, a revakcinacija sainaktivisanom vakcinom ima mnogo prednosti, mada ima i suprotnih podataka(Bosch i sar., 1997).

Vakcinacija priplodnih junica / Vaccination of breeding heifers

Vakcinacija ènske teladi namenjene za priplod je vrlo sli~na vakcina-ciji tovne junadi, s tim {to treba imati na umu da, ukoliko uslovi dozvoljavaju, ju-nice treba vakcinisati ili revakcinisati najmanje 15 dana pre objedinjavanja ènskihgrla sa razli~itih lokaliteta. Mora se voditi ra~una da junice budu revakcinisanenajmanje 15 dana pre ve{ta~kog osemenjavanja. Vakcinaciju treba sprovestivakcinama koje sadrè primarne uzro~nike RSG. Treba koristiti marker, ìve gen-ise~ene, vektor vakcine i inaktivisane vakcine. Ima predloga da se prva vakcina-cija junica vr{i inaktivisanom vakcinom, a revakcinacija ìvom, ali to ~esto nije

404


prakti~no. Ukoliko se serolo{kim ispitivanjima utvrdi da gravidne junice treba jo{jednom vakcinisati, onda se preporu~uju inaktivisane ili ìve gene-ise~ene vak-cine.

Idealna vakcina / Ideal vaccine

Bez obzira na zna~ajna dostignu}a u oblasti vakcinologije u posled-njih 40 godina jo{ uvek nije proizvedena idealna vakcina. Od idealne vakcine seo~ekuje da bude multivalentna, da stvara za{titni imunolo{ki odgovor kod no-voro|ene teladi bez obzira na prisustvo kolostralnih antitela, da im stvara duguimunolo{ku za{titu posle jednokratne vakcinacije, da ne izaziva lokalne i/ili sis-temske reakcije i da se ne aplikuje {pricem i injekcionom iglom (Rogan i Babiuk,2005).

Ovakav opis idealne vakcine name}e pitanje da li je mogu}e proiz-vesti takvu vakcinu, s obzirom na ogroman progres u poslednje ~etiri decenije uvakcinologiji. Me|utim, sa sigurno{}u se moè potvrditi da dobra nau~na osnovaznanja postoji i da }e se takva vakcina verovatno i proizvesti, ali pitanje je da li }eekonomska opravdanost upotrebe takve vakcine biti prihva}ena i u veterinarskojmedicini.

Respiratorni sindrom goveda je interakcija izme|u infektivnih mikroor-ganizama, ìvotne sredine i imunolo{kog odgovora pojedina~nih ìvotinja ustadu. Mere imunoprofilakse omogu}avaju adekvatnu za{titu ìvotinja, a samimtim i finasijsku dobit farmerima. Mere imunoprofilakse treba odre|ivati u saglas-nosti sa proizvo|a~em, veterinarom i lokalnom epizootiolo{kom slu`bom. Svaka-ko da se program imunoprofilakse odre|uje na osnovu epizootiolo{ke situacijeregiona iz koga }e se ìvotinje nabavljati kao i regiona u kome }e se odgajiti. Imu-nolo{ki status ìvotinja na primarne uzro~nike RSG treba odrediti po prispe}u ì-votinja u objekte i na osnovu serolo{kih nalaza preporu~iti program vakcinacije.Imunoprofilaksa po~inje vakcinacijom gravidnih krava i pasivnom za{titom i odgo-jem zdrave teladi. Aktivnom imunizacijom postiè se imunitet stada protiv uzro~ni-ka respiratornog sindroma goveda. Vrlo je va`no da telad ima visok titar specifi~-nih antitela protiv uzro~nika RSG pre njihovog transporta u tovili{ta i me{anja saìvotinjama iz razli~itih regiona. @ive vakcine i nazalna vakcinacija imaju prednostukoliko se èli posti}i rani nespecifi~an imunolo{ki odgovor na sluzokoì nosa.Inaktivisane vakcine se preporu~uju kod gravidnih ìvotinja, mada se i ìve gen-ise~ene i vektor vakcine tako|e mogu primenjivati kod gravidnih ìvotinja. Marker,ìve kao i inaktivisane vakcine treba upotrebljavati kad god za to postoje mogu}-nosti.

Imunoprofilaksom se postiè zna~ajno smanjenje slu~ajeva oboljenja,ali samo ukoliko se koriste visoki standardi odgoja goveda. Vakcinacija ne moèbiti zamena za manjkavosti u ishrani, sme{taju i generalno u odgoju ìvotinja.

405



1. Bosch JC, Kaashoek, Oirschot. Inactivated bovine herpesvirus 1 marker vaccines aremore efficatious in reducing virus excreation after reactivation than a livemarker vaccine. Vaccine 1997; 15: 1512-7.

2. Bowersock T, Martin S. Vaccine delivery to animals. Adv Drug Deliv Rev 1999; 38(2):167-94.

3. Engelken TJ. Preventive programs for respiratory diseases in cow/calf operations. VetClin North Am Food Animal Pract 1997; 13: 647-60.

4. Ficher L, Le Gros FX, Mason PW, Paoletti E. A recombinant canrypox virus protects rab-bits against a lethal rabbit hemorrhagic disease virus (RHDV) challenge. Vac-cine 1997; 15(1): 90-6.

5. Greenssfelder L. Infection diseases. Polio outbreak raises questions about vaccine. Sci-ence 2000; 290(5498): 1867-9.

6. Lazi} S, Pavlovi} R, Lali} M, \uri{i} S, Jovi~in M. Rasprostranjenost infekcije izazvanegove|im herpesvirusom-1 u mati~nim zapatima goveda Vojvodine u periodu1992.i 1993.godine. Veterinarski glasnik 1995; 49(2-3): 99-103.

7. Lazi} S, Petrovi} T, Lupulovi} D, Bugarski D, Pu{i} I, Pola~ek V, Maljkovi} M. Ra{irenostinfekcije herpesvirusom 1 u malim zapatima goveda na podru~juJu`noba~kog i Sremskog okruga. Arhiv veterinarske medicine 2008; ISSN1820-9955, 1(1): 16-29.

8. Lazi} S, Petrovi} T, Bugarski D, Kendre{i} N. Complex of respiratory diseases in cattlefrom the aspect of parainfluenca-3 virus (Kompleks respiratornog oboljenjagoveda sa aspekta infekcije parainfluence-3 virusom). Biotechnol Anim Hus-bandry 2009; 25(5-6): 703-11.

9. Lazi} S, \uri{i} S, Pavlovi} R. Humoralni imunolo{ki odgovor visoko-gravidnih krava na''Iberol-Plus'' vakcinu. Veterinarski glasnik 1995; 49(5-6): 299-304.

10. Lazi} S, Pavlovi} R, [imko M. Serolo{ki odgovor visoko gravidnih krava na ''Iffavax''vakcinu. Veterinarski glasnik 1991; 45(11-12): 797-801.

11. Lazi} S, A{anin R, \uri{i} S, Vidi} B, Kneèvi} N. Effects of vaccination of highly preg-nant cows with anti BHV-1 vaccines: I Humoral response to the vaccine ''Ibero-l-Plus'', Acta Veterinaria 1998; 48(1): 37-44.

12. Lazi} S, A{anin R, [ajgalik M, Gagi} M, Vidi} B, Milanov D. Efects of vaccination ofhighly pregnant cows with anti BHV-1 vaccines: 2. Humoral response on thevaccine ''Borinak''. Acta Veterinaria 2001; 51(1): 27-34.

13. McDermott MR, Bienstock J. Evidence for a common mucosal immunological system.I. Migration of B immunoblast into intestinal, respiratory and genital tissues. JImmunol (Baltimore) 1979; 122: 1892-8.

14. Mesteckey J. The common mucosal immune system and current strategies for induc-tion of immune response in external secreations. J Clin Immunol 1987; 4: 265-76.

15. Mortensen S, Sogard R. Within-heard transmission of a modified-live PRRS vaccinestrain from vaccinated pigs to non-vaccinated sow populations. In Proc.3rd In-ternational symposium on PRRS, 21-22 June. Zoople Development, Institutesuperieur des production animals st des industries agro-alimentaires, Pluf-gran, 1999; 269-70.

16. Rogan D, Babiuk L. Novel Vaccines from Biotechnolog. Rev Sci Tech Int Epiz 2005;24(1): 159-74.

406



17. Rogan D. Organizacija BHV-1 genoma i specifi~nosti tokom replikacije, Infekcijagoveda herpesvirusom tip 1 (IBR/IPV). Nau~ni institut za veterinarstvo ''NoviSad'', 2007;. 29-52.

18. Thomson JR, Nettleton PF, Greig A, Barr J. A bovine respiratory virus vaccination trial.Vet Rec 1986; 119: 450-3.

19. Torres CA, Iwasaki A, Barber BH, Robinson HL. Differential dependence on target sitefor gene gun and intramuscular DNA immunizations. J Immunol 1997; 158:4529-32.

20. Van Donkersgoed J, Schumann FJ, Harland RJ, Potter AA, Janzen ED. The effect ofroute and dosage of immunization on the serological response to Pastaurellahemolytica and Haemophilus somnus vaccine in feedlot calves. Can Vet J1993; 34: 731-5.

IMMUNOPROPHYLAXIS OF BOVINE RESPIRATORY SYNDROME

D. Rogan, S. Lazi}, R. Pavlovi}, H. [amanc

Bovine Respiratory Syndrome (BRS) is a multifactorial disease caused by theinteraction of infective agents, the environment and the individual immunological responseof animals in the herd. Despite five decades of research on BRS, no clear understanding ofhow environmental factors influence pathogenic outcomes of the disease has been de-fined. As such, the development of immunoprophylaxis and vaccine programmes to pre-vent outbreaks of BRS in cattle has not been successful.

The current paper discusses vaccination programmes for all categories ofcattle and presents a review of existing vaccines being used for immunoprophylaxis of res-piratory syndrome in cattle and discusses the advantages and disadvantages of the cur-rently used vaccines and vaccination programmes. Lastly, a discussion detailing the de-sign of future perfect vaccines is presented.

Key words: cattle, immunoprophylaxis, bovine respiratory syndrome, recombinantvaccines, DNA vaccines

IMUNOPROFILAKTIKA RESPIRATORNOGO SINDROMA KRUPNOGOROGATOGO SKOTA

D. Rogan, S. Lazi~, R. Pavlovi~, H. [amanc

Respiratornìy sindrom krupnogo rogatogo skota (RSKRS) - mulÝtifak-torialÝnoe zabolevanie, voznikaÓ{ee interakciey infekcionnìh mikroorganiz-mov, sredì obitaniÔ i immunologi~eskog otveta otdelÝnìh ìvotnìh v stade. Res-piratornìy sindrom krupnogo rogatogo skota predmet issledovaniÔ u~Ònìh v po-slednih 50 let, no vsÒ eçÒ ne Ôsna interakciÔ faktorov sredì obitaniÔ i infek-cionnìh agentov v patogeneze zabolevaniÔ, kak eçÒ ne utver`denì edenìe i Ìf-

407


ENGLISH

RUSSKIY

fektivnìe programmì immunoprofilaktiki i formulirovki vakcinì, kotoraÔ bìmogla polnostÝÓ predupreditÝ Ôvlenie zabolevaniÔ.

V rabote predstavlenì osnovnìe koncepcii suçih programm vakcina-cii u vseh proizvodstvennìh kategoriy i vozrasta krupnog rogatogo skota. Takèpredstavlenì vse formulirovki vakcin, polÝzuemìe v immunoprofilaktikeRSKRS. Ukazano na preimuçestva i nedostatki suçih vakcin slovno i na oìdaniÔot rekombinantnìh DNK vakcin.

KlÓ~evìe slova: respiratornìy sindrom krupnogo rogatogo skota,immunoprofilaktika, rekombinantnìe vakcinì, DNK vakcinì,krupnìy rogatìy skot

408


UDK 636.09:616.8-009.7

PREPOZNAVANJE I PROCENA BOLA KOD @IVOTINJA*

RECOGNITION AND ASSESMENT OF PAIN IN ANIMALS

Jelena Aleksi}, S. Jovi}**

Bol je sloèn fiziolo{ki fenomen i neprijatan individualni ose}ajkoji je te{ko definisati, a kod ìvotinja izuzetno te{ko prepoznati i inter-pretirati.

Prema definiciji Svetskog udruènja za prou~avanje bola (IASP),bol se odre|uje kao neprijatano senzorno ili emocionalno iskustvoudruèno sa aktuelnim ili potencijalnim o{te}enjem tkiva. Zna~ajan jeaspekt ìvota i njegova prevencija i smanjenje su va`ni u cilju posti-zanja dobrobiti ìvotinja.

Zadatak stru~njaka je da prepozna jezik interpretacije bola, kojimse ìvotinje obra}aju za pomo}. Za objektivnu procenu bola neop-hodno je dobro poznavanje fiziologije, etologije i klini~ke dijagnostike.Na to nas obavezuju i eti~ki principi koji nalaù obezbe|enje dobrobitiìvotinja i uklanjanje svih ~inilaca koji mogu da izazovu ose}aj bola istanje patnje.

Prepoznavanje bola i njegovih manifestacija posebno je zna~ajnou slu~ajevima zlostavljanja ìvotinja, kada to moè da bude i jedini simp-tom. @ivotinje mogu da budu mirne i da instinktivno kriju postojanjebola, {to simptome ~ini suptilnijim, ali ne i njihove povrede manje bol-nim. Nije bez zna~aja ni poznavanje manifestacija bola prilikom raz-li~itih intervencija veterinara u slu~ajevima kada se on javlja i pored apli-kovane doze analgetika.

Bol u zna~ajnom stepenu doprinosi patnji ìvotinja i u takvim slu~a-jevima zna~ajno je posedovati dokumentaciju, u vidu video zapisa ili fo-todokumentaciju, {to je bitna informacija u procesuiranju predmeta zlo-stavljanja.

Veterinari su odgovorni za prepoznavanje, procenu, prevenciju iosloba|anje ìvotinje od bola, koji posle telesne temperature, pulsa i di-sanja treba da bude ~etvrti vitalni znak i sastavni deo procene stanja ìv-otinje u momentu pregleda.

409


* Rad primljen za {tampu 07. 12. 2009. godine** Mr sci. med. vet. Jelena Aleksi}, asistent, mr sci. med. vet. Slavoljub Jovi}, asistent, Fakultet

veterinarske medicine, Beograd, Srbija

Zbog svega napred istaknutog, neophodna je efikasna prevencijai kontrola bola, koji se ogleda u njegovom prepoznavanju, postavljanjuodgovaraju}e dijagnoze, razvoju odgovaraju}eg terapijskog plana, pri-lago|avanju terapije tokom duèg vremenskog perioda, posebno uslu~ajevima hroni~nog bola.

Klju~ne re~i: bol kod ìvotinja, prepoznavanje, tipovi bola, znaci, ulogaveterinara

Bol je sloèn fiziolo{ki fenomen i neprijatan individualni ose}aj, koji jete{ko definisati, a kod ìvotinja izuzetno te{ko prepoznati i interpretirati (Erickson,1984).

Prema definiciji Svetskog udruènja za prou~avanje bola (IASP), bolse odre|uje kao neprijatano senzorno ili emocionalno iskustvo udruèno sa aktu-elnim ili potencijalnim o{te}enjem tkiva (ISASP, 1994). Bol je zna~ajan aspekt ì-vota i njegova prevencija i smanjenje su va`ni u cilju postizanja dobrobiti ìvotinja.Defini{e se i kao neprijatno senzorno, ili emotivno iskustvo udruèno sa aktuelnimili potencijalnim o{te}enjem tkiva (Merskey, 1979).

@ivotinje se instinktivno bore za opstanak i manifestacija znakova bolau prirodi nije uobi~ajeno i poèljno pona{anje. Ku}ni ljubimci su zadràli tenden-ciju da kriju bol, posebno hroni~nog karaktera. Sliku bola dodatno komplikuje ~i-njenica da razli~ite vrste ìvotinja ispoljavaju ili prikrivaju bol na potpuno razli~itena~ine, a razli~ita oboljenja izazivaju razli~it stepen neprijatnosti. Sve ovo, uz indi-vidualne varijacije u toleranciji bola dodatno komplikuje njegovo prepoznavanje iprocenu kod razli~itih ìvotinjskih vrsta.

Bol je neprijatno, ali va`no iskustvo koje jedinkama omogu}ava daprepoznaju i odgovore na opasne stimuluse i da ih ubudu}e izbegavaju. Posle-dice ose}anja bola su stanja kao {to su distres, usporeno zarastanje rana,poreme}aj sna, slab apetit i depresija. Pojava bola je ponekad neizbe`na, ali kodìvotinja treba da se spre~i i kontroli{e kada god je to mogu}e (Stafford, 2007).

Danas je sasvim jasno da ìvotinje i ljudi imaju sli~ne neuralne puteveza razvoj, sprovo|enje i modulaciju bola. Prema principu analogije, ma~ke i psiposeduju sli~ne neuralne puteve i neurotransmitere, ako ne i identi~ne kao ljudi,{to ukazuje na ~injenicu da ìvotinje ose}aju i doìvljavaju bol sli~no ljudima(Stoji}, 2007).

Ose}aj bola se razlikuje zavisno od mesta, trajanja, intenziteta stimu-lusa i moè biti modifikovan prethodnim iskustvom, emocionalnim statusom, kao iindividualnim razlikama. Dugotrajan bol za posledicu ima nau~eno izbegavanje,odnosno zauzimanje poloàja u kome je bolni nadràj {to manjeg intenziteta. Si-sari se uvek ogla{avaju kada im se nanosi bol (Vu~ini}, 2004).

410

Vet. glasnik 64 (5-6) 409 - 419 (2010) Jelena Aleksi} i S. Jovi}: Prepoznavanje i procenabola kod ìvotinja

Uvod / Introduction

Kriterijumi za procenu bola / Criteria for pain assessment

Izvor bola za ìvotinje je onaj stimulus koji:1. poseduje potencijal da izazove povredu, otok, inflamaciju ili iritaciju

(npr. da bude intenziteta koji prevazilazi nivo nocioceptora),2. kod ljudi, dovodi do ose}aja bola (stimulus intenziteta koji prevazi-

lazi prag nadraàja),3. kod ìvotinje izloène tom stimulusu izaziva neke oblike odgovora –

fiziolo{kog ili u vidu promene pona{anja, koji je kod ìvotinja obi~no udruèn saose}ajem bola.

Ovi jednostavni kriterijumi su zna~ajni za procenu postojanja akutnogbola, me|utim ne pruàju mogu}nost da se utvrdi stepen patnje (neki doga|ajiizazivaju ve}u patnju od drugih) (Stafford, 2007).

Da i ìvotinje kao i ljudi mogu da ose}aju bol, pokazuju morfolo{ke ifiziolo{ke studije, koje su ukazale na sli~nosti u fiziolo{kim mehanizmima neo-phodnim za percepciju bola kod sisara (Broom, 2000).

Ve}ina ljudi veruje da sisari ose}aju bol, ali postoje neslaganja u tomena koji na~in ga doìvljavaju. To je te{ko ustanoviti, s obzirom na to da svaki po-jedinac ima razli~it doìvljaj bola, kao odgovor na isti stimulus. Danas je op{teprihva}eno da psi ose}aju bol (Paul-Murphy i sar., 2004) i da se za procenu ipore|enje ja~ine bola uzimaju u obzir fiziolo{ki odgovor organizma i pona{anjepasa izloènih razli~itim {tetnim noksama sa ili bez analgezije.

Prepoznavanje bola / Pain recognition

Prepoznavanje i procena bola kod ìvotinja od uvek su bili sastavnideo brige o ìvotinjama i dobre veterinarske prakse. Me|utim, klini~ka ispitivanjaovog aspekta dobrobiti ìvotinja u poslednjih 20 godina dramati~no su porasla(Hansen, 1997). Pove}ana je i svest javnosti o kori{}enju ìvotinja u nau~nois-traìva~ke, biomedicinske i obrazovne svrhe.

Poslednjih godina pa`nja istraìva~a usredsre|ena je na odre|ivanje imerenje specijes-specifi~nog pona{anja prouzrokovanog bolom, koje bi trebaloda pobolj{a prepoznavanje i terapiju bola kod ìvotinja. Me|utim, procena bola idalje ostaje subjektivna i neprecizna.

Zadatak stru~njaka je da prepozna jezik interpretacije bola kojim seìvotinje obra}aju za pomo}. Za objektivnu procenu bola neophodno je dobropoznavanje fiziologije, etologije i klini~ke dijagnostike. Na to nas obavezuju i eti~kiprincipi koji nalaù obezbe|enje dobrobiti ìvotinja i uklanjanje svih ~inilaca kojimogu da izazovu ose}aj bola i stanje patnje (Vu~ini}, 2004).

Prepoznavanje bola i njegovih manifestacija posebno je zna~ajno uslu~ajevima zlostavljanja ìvotinja, kada to moè da bude i jedini simptom. @ivot-inje mogu da budu mirne i da instinktivno kriju postojanje bola, {to simptome ~inisuptilnijim, ali ne i njihove povrede manje bolnim. Nije bez zna~aja ni poznavanje

411


manifestacija bola prilikom razli~itih intervencija veterinara u slu~ajevima kada seon javlja i pored aplikovane doze analgetika.

Bol u zna~ajnom stepenu doprinosi patnji ìvotinja i u takvim slu~aje-vima zna~ajno je posedovati dokumentaciju, u vidu video zapisa ili fotodoku-mentaciju, {to je bitna informacija u procesuiranju predmeta zlostavljanja (Me-linda, 2007).

Usled nemogu}nosti uspostavljanja verbalne komunikacije, ìvotinjenisu u mogu}nosti da saop{te i opi{u neprijatan iskustveni doìvljaj prouzrokovanbolnim nadraàjem. Iz tog razloga se procena bola kod ìvotinja obavlja na os-novu indirektnih metoda i uglavnom je zasnovana na promeni pona{anja (npr. re-fleks povla~enja {ape ili repa, vokalizacija, griènje, lizanje {ape, smanjena aktiv-nost ili inaktivnost), a re|e na neurovegetativnim reakcijama na bol (npr. porastkrvnog pritiska, ubrzanje pulsa). Pored registrovanja promena u pona{anju jedin-ke, indirektne metode podrazumevaju i odre|ivanje nivoa aktivnosti ili koncentra-cije odre|enih fiziolo{kih i biohemijskih parametara (Vu~ini}, 2004).

Brojni faktori komplikuju procenu bola, tako da svaka skala bola trebada uzme u obzir karakteristike kao {to su vrsta, rasa, starost, pol jedinke, spo-lja{nja sredina, uzroci bola (trauma, hirur{ke intervencije, patolo{ke promene), re-giju tela koja je pogo|ena (abdominalni, mi{i}no-skeletni bol), tok bolnog stanja(akutni ili hroni~ni) i intenzitet bola. Svaka skala bola ili metodologija primenjena uproceni bola trebalo bi da prepozna individualnu osetljivost. Razlike u tolerancijina bol demonstrirane su eksperimentalno na ljudima i ìvotinjama i imaju va`nuulogu u klini~kom tretiranju i kontroli bola. Bol za posledicu ima promene upona{anju ìvotinje, fiziolo{kim i biohemijskim parametrima.

Pona{anje jedinke uslovljavaju tri glavna faktora:1. genetski nasledne tendencije ili predispozicije za ispoljavanje od-

re|enog pona{anja,2. prethodno iskustvo jedinke i ono {to je iz njega nau~eno i3. odre|ene okolnosti u to vreme.Promene u pona{anju mogu biti izazvane i drugim uzro~nicima, a ne

samo onima koji su izvor bola. Me|utim simptomi ~esto mogu biti sli~ni, ~ak isti(promene u poloàju tela, promene aktivnosti, izbegavanje borbe, poreme}enopona{anje), {to dodatno oteàva prepoznavanje bola kao uzro~nika.

Zavistno od toka, bol moè biti akutan, hroni~an, hroni~no inflama-torni i hroni~no neuropatski bol.

Indikatori akutnog bola kod pasa mogu biti skrivanje, ogla{avanje, ne-godovonje, beànje, agresija, a kod ma~aka beànje, agresija, depresija, nevol-jno kretanje, skrivanje i ogla{avanje. Kod konja je te{ko razlikovati bol od drugihbihevioristi~kih problema. Jedinke su uznemirene, javlja se znojenje, ubrzan radsrca i ubrzano disanje. Kod svinja je mogu}a inapetenca, nevoljno pomeranje, de-presija, ogla{avanje (groktanje).

Promene u pona{anju koje nastaju kao posledica kastracije ogledajuse u smanjenom sisanju, re|em stajanju, a ~e{}em leànju kastriranih u po-

412


re|enju sa nekastriranim svinjama (McGlone i sar., 1993). Kod preìvara indikatoribola su inapetenca, depresija i ubrzano disanje. Intenzivan bol vodi u~estalomogla{avanju, {kripanju zubima i smanjenom preìvanju.

Neupu}enost u pona{anje karakteristi~no za odre|ene ìvotinjskevrste ili rase oteàva prepoznavanje pona{anja prouzrokovanog bolom. Promeneu pona{anju izazvane bolom mogu biti prikrivene ili je potrebno vreme kako bi seustanovile prilikom obaveznog klini~kog pregleda, kako kod velikih tako i kodmalih ìvotinja. U ve}ini situacija znaci bola mogu biti maskirani pona{anjem kojeje stereotipija vrste koja se posmatra, npr. psi mogu da ma{u repom i pozdravljajuposmatra~a iako istovremeno ose}a bol.

Fiziolo{ki znaci koji ukazuju na ose}aj bola kod ìvotinja su ubrzan radsrca i frekvenca disanja, promene u krvnom pritisku, znojenje, pove}an tonusmi{i}a, nakostre{enost dla~nog pokriva~a, dilatacija pupila, drhtanje, brz hod,promene telesne temperature, gubitak telesne mase, dehidracija organizma,u~estalo defeciranje i uriniranje (Grant, 2006). Ovi znaci mogu biti manifestacijabola ili stresa, ali se na njih ne treba oslanjati kao na jedine indikatore bola, jer jerazlika izme|u nelagodnosti („discomfort“, eng.) i bola neznatna. Fiziolo{ki para-metri nisu dovoljno specifi~ni kako bi se bol razlikovao od drugih stresora, kao {tosu anksioznost, strah ili fiziolo{ki odgovor na razne metaboli~ke poreme}aje.

U cilju pronalaènja indikatora bola u plazmi i cerebrospinalnoj te~no-sti merene su promene koncentracija razli~itih supstanci (neurotransmitera, neu-romodulatora, enzima, citokina, proteina akutne faze i hormona). Me|utim, nijedno od ovih jedinjenja ne pruà zadovoljavaju}u mogu}nost njihove prakti~neprimene u prepoznavanju i proceni ose}aja bola kod ìvotinja.

Kao odgovor na stres ili usled prolongirane aktivnosti tkiva kod nekihtipova bola nastaju promene koncentracije glukoze, slobodnih masnih kiselina,mle~ne kiseline i drugih supstanci. Me|utim, ovi parametri se nisu pokazali kaospecifi~ni za bol (Peers i sar., 2002).

U plazmi je prisutna mala koli~ina intracelularnih enzima i nakono{te}enja tkiva i organa njihova aktivnost se pove}ava. U krvnoj plazmi zdravihìvotinja moè se detektovati izvestan stepen aktivnosti odre|enih intracelularnihenzima koji se zna~ajno pove}ava u toku o{te}enja tkiva i organa. Tako se zavreme o{te}enja mi{i}nog tkiva javlja porast aktivnosti enzima kreatin kinaze, dokhepatopatije mogu da dovedu do pove}ane aktivnosti sorbitol dehidrogenaze(Kaneko i sar., 1989). Me|utim, nije ustanovljena korelacija izme|u promene ak-tivnosti enzima plazme i stepena ose}anja bola kod ìvotinja.

Proteini akutne faze („acute phase proteine“, APP) se najve}im delomsinteti{u u jetri kao odgovor na infekciju, inflamaciju ili o{te}enje tkiva. Do po-ve}anja njihove koncentracije dolazi i u slu~ajevima gladovanja, tokom gravidi-teta, kao i u slu~aju nekih stresnih stanja. Proteini akutne faze (haptoglobin, fi-brinogen, C-reaktivni protein, serum amiloid A i dr.) su brojni, a dijagnosti~kizna~aj svakog od njih varira zavisno od vrste (Kent, 1992; Gruys i sar., 1994; Eck-ersall, 2000), toka bolesti i uzro~nika. Do pove}anja njihove koncentracije dolazi

413


npr. u slu~aju klini~kog mastitisa (Eckersall i sar., 2001) i posle kastracije konja(Pepys i sar., 1989; Kent i Goodall, 1991) i goveda (Fisher i sar., 1997, 2001; Earleyi Crowe, 2002).

U cilju procene stepena bola naj~e{}i i najo~igledniji pokazatelji kojise uzimaju u obzir kod ìvotinja su:

1. ogla{avanje,2. agresija,3. abnormalno kretanje,4. nevoljnost ìvotinje da se pokrene,5. promene temperature, stepena respiracije i sr~anog rada.Na znake bola koje jedinka moè da ispolji a koje veterinar moè da

prepozna uti~u okolina, prisustvo drugih (vlasnik, druge ìvotinje ili ìvotinje drugevrste), lekovi, intenzitet bola i prethodno iskustvo.

Karakteristi~ni znaci koji ukazuju na postojanje akutnog bola kod ìvo-tinja su:

1. za{tita bolne regije, povr{ine (hiru{ki rezovi, regije sa implantima);2. ogla{avanje ìvotinje, naro~ito kad se kre}e, ili ukoliko se palpira

bolna zona;3. lizanje, ujedanje, ~e{anje ili protresanje odre|enih delova tela;4. uznemirenost, brzo hodanje, konstantno ustajanje i leànje (kod ve-

likih ìvotinja);5. smanjena pokretljivost kao kod bola u zglobovima, stomaku i u

slu~aju kolika;6. neprirodne poze za odmaranje (kada ìvotinje izgledaju kao da spa-

vaju ili se grbe i ne mogu udobno da se nameste);7. nemogu}nost pokazivanja normalne radoznalosti i ìvosti (apatija);8. agresija i izostanak socijalne interakcije.Teè je prepoznati znake hroni~nog bola, jer ìvotinje postaju tolerant-

nije na bolni stimulans i pona{anje prilago|avaju novonastaloj situaciji, a u ciljusmanjenja ose}aja bola (Church., 2000). One vrste doma}ih ìvotinja ~iji su preciu prirodi bili u ulozi plena (konji, ovce) pokazuju manje o~evidne znake bola upore|enju sa vrstama kao {to su psi, koji poti~u od predatora (vuk).

Tipovi bola / Types of pain

Zavisno od lokaliteta razlikuju se tri vrste bola – somatski, visceralan ineuropatski koje mogu biti akutnog i hroni~nog karaktera. Na somatski i visceralnibol lak{e je uticati nego na neuropati~ni (Grant, 2006).

1. Somatski bol nastaje aktiviranjem nocioceptora u koì (na povr{initela) i u dubljim strukturama (mi{i}no-skeletnom tkivu, zglobnim strukturama).Ukoliko je bol prisutan u mi{i}no-skeletnom tkivu ozna~ava se kao dubok somat-ski bol i javlja se u slu~aju metastaza na kostima. Ova vrsta bola poti~e od potpor-nih struktura (mi{i}i, zglobovi, tetive, periost, ligamenti) i uglavnom se opisuje kao

414


tup ili probadaju}i, ali lokalizovan bol. Povr{inski somatski bol je obi~no o{triji, saose}ajem pe~enja, gorenja ili probadanja. Povr{inski bol je npr. posthirur{ki bolusled zasecanja. Somatski bol je najverovatnije izazvan kombinacijom vi{e fak-tora kao {to su inflamacije, ponavljane traume, preterana aktivnost i intenzivno is-tezanje. Somatski bol je obi~no konstantan, mada moè biti i periodi~an.

2. Visceralan bol je naj~e{}a vrsta bola. Javlja se usled o{te}enja ilipovreda unutra{njih organa, a prouzrokovan je aktiviranjem receptora za bol ugrudnoj ili trbu{noj duplji ili karli~noj regiji, kao rezultat infiltracije, kompresije,pro{irenja ili istezanja grudnih, trbu{nih ili organa karli~ne duplje. Visceralan bol jeneodre|en i nije precizno lokalizovan. Opisuje se kao tup i difuzan bol, kao bolusled pritiska, stezanja. Ova vrsta bola prouzrokovana je promenama na unu-tra{njim organima (stomak, bubrezi, ù~na kesa, mokra}na be{ika i GIT (gastro-intestinalni trakt, GIT). U osnovi navedenih promena su nadimanje, perforacije, in-flamacija, opstipacija i sli~no, koji mogu izazvati simptome kao {to su mu~nina,groznica, ose}anje slabosti i bol. Visceralan bol tako|e izaziva spazam muskula-ture trbu{nog zida. Nastaje i u slu~ajevima neoplasti~nih promena pankreasa imetastaza u trbu{noj duplji. Ovaj bol moè biti i tzv. referentni bol, kada se stvarautisak da bolni stimulusi poti~u iz mi{i}a ili koè, pre nego unutra{njih organa.Referentni bol nastaje jer se somatska i visceralna aferentna vlakna sa nociocep-tora sakupljaju na istom segmentu ki~mene mo`dine (dorzalni rog ki~menemo`dine).

3. Neuropatski bol nastaje usled o{te}enja perifernih nerava ili CNS-a(kompresija nerava ki~mene mo`dine neoplasti~nim promenama, infiltracija nera-va ili ki~menog stuba tumorima). Ova vrsta bola opisana je kao goru}a, proba-daju}a bol. Obi~no se javlja nekoliko dana, nedelja ili meseci nakon povrede i imatendenciju pojave u naletima. Neuropatski bol je difuzan i javlja se na mestu ili is-pod povrede, naj~e{}e u ekstremitetima, le|ima, {apama, abdomenu i vratnoj re-giji (Grant, 2006).

Prepoznavanje bola je kompleksna oblast i podrazumeva prepozna-vanje razli~itih znakova u cilju osloba|anja ìvotinja od bola, kao i dobro pozna-vanje ne samo odre|ene ìvotinjske vrste kojoj jedinka pripada, ve} i pojedina~neìvotinje. Psi i ma~ke ~esto ne pokazuju doìvljaj bola, {to je vid za{titnog me-hanizma. Me|utim, izostanak ekspresije, ili spolja{njih znakova bola ne ukazujeobavezno na to da pacijent nije doìveo negativne posledice bola.

Prvi pokazatelj da je ìvotinja iskusila bol je promena pona{anja. Iz tograzloga pona{anje jedinke uvek treba da se posmatra u {irem kontekstu – nesamo {ta ìvotinja radi, ve} i kada, kako i zbog ~ega to radi.

Procena pona{anja je sastavni deo anamneze i klini~kog pregleda ì-votinje. Razumevanje i poznavanje normalnog pona{anja je klju~no za identifika-ciju bola i odabir odgovaraju}eg pristupa i intervencije (AAFP, 2004; 2006) radi

415



njegovog uklanjanja. U determinisanju abnormalnog pona{anja koje moè biti uvezi sa bolom, od neprocenljivog zna~aja je zapaànje vlasnika ìvotinje (Hunton isar., 2005).

Znaci koji mogu da ukaù na prisutnost bola kod ìvotinja (poredizostanka normalnog pona{anja) ~esto su i razvoj i pojava novih i abnormalnihpostupaka, koji su ~esto suptilni i veoma lako se mogu prevideti od stranevlasnika i veterinara.

Za uo~avanje promena u pona{anju vaàn je sistematski i potpun (ho-listi~ki) pristup posmatranju kako ìvotinje, tako i okruènja.

Veterinari su odgovorni za prepoznavanje, procenu, prevenciju i oslo-ba|anje ìvotinje od bola. Prepoznavanje i procena bola bi trebalo da bude, posletelesne temperature, pulsa i disanja, ~etvrti klju~ni znak i sastavni deo procenestanja ìvotinje tokom pregleda.

Zbog svega napred istaknutog, neophodna je efikasna prevencija ikontrola bola, {to se ogleda u njegovom blagovremenom prepoznavanju, kao irazvoju odgovaraju}eg terapijskog plana sa prilago|avanjem terapije tokomduèg vremenskog perioda, posebno u slu~ajevima hroni~nog bola.

Dalji rad na za{titi dobrobiti ìvotinja od bola kao uzroka patnje, trebada se usmeri na pronalaènje multidimenzionalnog pokazatelja, koji bi omogu}iojednostavno, brzo i objektivno otkrivanje bola i procenu njegovog intenziteta(Vu~ini}, 2004).

1. American Association of Feline Practitioners. AAFP Feline Behavior Guidelines.www.catvets.com, 2004.

2. American Association of Feline Practitioners. Healthy Cats for Life Subtle Signs of Ill-ness. www.catvets.com, 2006.

3. Broom DM. Evolution of pain. In Pain: its nature and management in man and animals,edited by Lord Soulsby of Swaffham and D Morton. London: The Royal Soci-ety of Medicine Press, 2000.

4. Church J. Understanding Pain and its Relevance to Animals, www.afac.ab.ca/reports/understanding pain, 2000.

5. Earley B, Crowe MA. Effects of ketoprofen alone or in combination with local anestheticduring the castration of bull calves on plasma cortisol, immunological, and in-flammatory responses. J Anim Sci 2002; 80: 1044-52.

6. Eckersall PD, Young FJ, McComb C, Hogarth CJ, Safi S, Weber A, McDonald T, NolanAM, Fitzpatrick JL. Acute phase proteins in serum and milk from dairy cowswith clinical mastitis. Vet Rec 2001; 148: 35-41.

7. Eckersall PD. Recent advances and future prospects for the use of acute phase proteinsas markers of disease in animals. Rev Med Vet 2000; 151: 577-84.

8. Erickson Howard H. Meeting report, Animal pain. J Appl Physiol 1984; 56: 1135-6.9. Fisher AD, Crowe MA, Nuallain EMO, Monaghan ML, Prendiville DJ, OKiely P, Enright

WJ. Effects of suppressing cortisol following castration of bull calves on adre-

416



nocorticotropic hormone, in vitro interferon-gamma production, leukocytes,acute-phase proteins, growth, and feed intake. J Anim Sci 1997; 75: 1899-908.

10. Fisher AD, Knight TW, Cosgrove GP, Death AF, Anderson CB, Duganzich DM, MatthewsLR. Effects of surgical or banding castration on stress responses and behav-iour of bulls. Aust Vet J 2001; 79: 279-84.

11. Grant Debbie, Pain Management in Small Animals. Manual for Veterinary Nurses andTechnicians 2006; 192.

12. Gruys E, Obwolo MJ, Toussaint MJM. Diagnostic significance of the major acute phaseproteins in veterinary clinical chemistry: a review. Vet Bull 1994; 64: 1009-18.

13. Hansen B. Through a glass darkly: Using behavior to assess pain. Semin Vet Med Surg(Small Anim) 1997; 12: 61-74.

14. Hunton E, Ascher A, Tokiwa M. Animal Welfare Task Force: Guidelines for Preventing,Recognizing, and Treating Pain in the Hospital Setting and Guidelines for PetOwners for Recognizing Pain in Their Dogs and Cats. NJVMA 2005.

15. ISASP. Pain Terminology. In: Merskey N, Bogduk N, eds. Classification of Chronic Pain,Second Edition, IASP Task Force on Taxonomy. Seattle WA: IASP Press 1994;209-14.

16. Kaneko J. Clinical biochemistry of domestic animals, Academic Press, San Diego, Cali-fornia, 1989.

17. Kent JE, Goodall J. Assessment of an immunoturbidimetric method for measuringequine serum haptoglobin concentration. EVJ 1991; 23: 59-66.

18. Kent JE. Acute phase proteins: their use in veterinary diagnosis. Guest Editorial for BrVet J 1992; 148: 279-81.

19. McGlone JJ, Nicholson RI, Hellman JM, Herzog DN. The development of pain in youngpigs associated with castration and attempts to prevent castration-inducedbehavioral changes. J Anim Sci 1993; 71(6): 1441-6.

20. Melinda DM. The Veterinarians Role in Handling Animal Abuse Cases: Veterinary Foren-sics: Making the Case-Proving Cruelty Through Forensics 2007.

21. Merskey H. Pain terms: a list with definitions and notes on usage. Pain 1979; 6: 249-52.22. Paul-Murphy J, Ludders JW, Robertson SA, Gaynor JS, Hellyer PW, Wong PL. The need

for a cross-species approach to the study of pain in animals. JAVMA 2004;224(5): 692-7.

23. Peers A, Mellor DJ, Wintour EM, Dodic M. Blood pressure, heart rate, hormonal andother acute responses to rubber ring castration and tail docking of lambs.NZVJ 2002; 50: 56-62.

24. Pepys MB, Baltz ML, Tennent GA, Kent J, Ousey J, Rossdale PD. Serum amyloid A pro-tein (SAA) in horses: objective measurement of the acute phase response.EVJ 1989; 21: 106-9.

25. Stafford K. The Welfare of Dogs, Animal Welfare 2007; 4(XIII): 280.26. Stoji} V. Veterinarska fiziologija, Nau~na, 2007.27. Vu~ini} Marijana. Pona{anje, dobrobit i za{tita ìvotinja. 1. izd. Beograd. Veterinarska

komora Srbije, 2004.

417


RECOGNITION AND ASSESMENT OF PAIN IN ANIMALS

Jelena Aleksi}, S. Jovi}

Pain is a complex physiological phenomenon, it is hard to define in a satisfac-tory manner in human beings, and it is extremely difficult to recognize and interpret in ani-mals.

According to the International Association for the Study of Pain (IASP), pain isdefined as an unpleasant sensory or emotional experience associated with actual or poten-tial tissue damage. Pain is an important aspect of life and its prevention and decrease areimportant as a goal to achieve the well-being of animals.

The task of scientists is to recognize the lanquage of pain interpretation whichanimals use to seek help. For an objective evaluation of pain, it is essential to possess agood knowledge of physiology, etiology and clinical diagnosis. We are obliged to do thisalso because of the ethic principles to defend the well-being of animals and to eliminateany factor which can cause feelings of pain or suffering.

The recognition of pain and its manifestation is especially important in casesof animal abuse, when it could be the only symptom. Animals can be quiet and instinctivelyhide the presence of pain, which makes the symptoms more subtle, but does not maketheir injuries any less painful. It is also important to have knowledge of manifestations ofpain that appear during different surgical procedures performed by the veterinarinarian inspite of the applied dose of analgetic.

Pain significantly contributes to the suffering of animals and in such cases it isimportant to collect relevant documents, in the form of video recordings or in photo-documentation form, because it is important information in the processing of cases of ani-mal abuse.

Veterinary experts have the responsibility to recognize, evaluate, and preventpain and to relieve animals from the pain, which should be the fourth vital sign, followingtemperature, pulse and breathing, and participate in the evaluation of the condition of theanimal during an examination.

Due to all the above mentioned, it is essential to secure efficacious preventionand control of pain, which is reflected in the recognition of pain, making a diagnosis, devel-oping a plan of therapy, and adapting the therapy over a longer time period, especially incases of chronic pain.

Key words: pain in animals, recognition, types of pain, signs of pain, role of veterinarians

UZNAVANIE I OCENKA BOLI U @IVOTNÀH

Elena Aleksi~, S. Yovi~

BolÝ-slo`nìy fiziologi~eskiy fenomen i nepriÔtnoe individualÝ-noe ~uvstvo, kotoroe tÔèlo opredelitÝ, a u ìvotnìh isklÓ~itelÝno tÔèlouznatÝ i interpretirovatÝ.

418


RUSSKIY

ENGLISH

Po opredeleniÓ Mirovogo obÍedineniÔ dlÔ izu~eniÔ boli (MOIB),bolÝ opredelÔetsÔ kak nepriÔtnìy sensornìy ili ÌmocionalÝnìy opìt, obÍe-dinÒnnìy s aktualÝnìm ili potencialÝnìm povre`deniem tkani. Zna~itelen as-pekt i ego prevenciÔ i umenÝ{enie-va`nì s celÝÓ blagosostoÔniÔ ìvotnìh.

Zadanie specialistov uznatÝ Ôzìk interpretacii boli, kotoroy ìv-otnìe obraçaÓtsÔ za pomoçÝÓ. DlÔ obÍektivnoy ocenki boli neobhodimo horo{eepoznanie fiziologii, Ìtiologii i klini~eskoy diagnostiki. Na Ìto nas obÔzìvaÓti Ìti~eskie principì, vozlagaÓçie obespe~enie blagosostoÔniÔ ìvotnìh i uda-lenie vseh faktorov, kotorìe mogut vìzvatÝ ~uvstvo boli i sostoÔnie stradaniÔ.

Uznavanie boli i ih manifestaciy otdelÝno zna~itelÝno v slu~aÔhistÔzaniÔ ìvotnìh, kogda Ìto moèt bìtÝ i edinstvennìy simptom. @ivotnìe mo-gut bìtÝ spokoynìmi i instinktivno skrìvaÓt suçestvovanie boli, ~to simptomìpri~inÔet bolee subtilÝnìm, no net i ih povre`deniÔ menee bolÝnìm. Ne bezzna~eniÔ ni uznavanie manifestaciy boli pri razli~nìh vme{atelÝstv veteri-narov v slu~aÔh, kogda ona ÔvlÔetsÔ i vozle applikovannoy dozì analÝgetika.

BolÝ v zna~itelÝnoy stepeni vnosit vklad stradaniÓ ìvotnìh i vtakih slu~aÔh zna~itelÝno imetÝ dokumentaciÓ, v vidu video zapisey ili foto-dokumentaciÓ, ~to suçestvennaÔ informaciÔ v processuirovanii predmeta istÔ-zaniÔ.

Veterinarì otvetstvenì dlÔ uznavaniÔ, ocenki, prevencii i osvo-bo`deniÔ ìvotnogo ot boli, kotoraÔ posle temperaturì tela, pulÝsa i dìhaniÔdol`no bìtÝ ~etvÒrtìm vitalÝnìm znakom i sostavnoy ~astÝÓ ocenki sostoÔniÔìvotnogo v momente osmotra.

Vsledstvie vsego vperÒd vìdvinutogo, neobhodima ÌffektivnaÔ pre-venciÔ i kontrolÝ boli, proverimaÔ silami v eÒ uznavanii, opredelenii soot-vetstvuÓçego diagnoza, razvitii sootvetstvuÓçego terapevti~eskogo plana, pri-sposoblenii terapii v te~enie bolee dolgogo vremennogo perioda, otdelÝno vslu~aÔh hroni~eskoy boli.

KlÓ~evìe slova: bolÝ u ìvotnìh, uznavanie, tipì boli, znaki, rolÝ veterinarov

419


UDK 637.54:67.08

PRILOG PRORAÛNAVANJU KOLIÎNA SPOREDNIHPROIZVODA ZAKLANE @IVINE*

PARAMETARS FOR QUANTITY CALCULATIONS OF POULTRY

BY-PRODUCTS

\. Okanovi}, D. Mili}evi}, M. Risti}**

Sporedni proizvodi zaklane ìvine iz industrijskih klanica pred-stavljaju sirovine koje se preradom mogu prevesti u kvalitetna hranivaza ishranu svinja i ku}nih ljubimaca. Industriju ìvinskog mesa prati ve-lika koli~ina nejestivih sporednih proizvoda zaklane ìvine za ~ije je uk-lanjanje ili iskori{}avanje potrebno prona}i higijenska i ekonomskare{enja. Ovakve aktivnosti, u prvom redu, obuhvataju za{titu ìvotne sre-dine od razgradnih produkata i biolo{kog zaga|enja, kao i dobijanje vi-sokovrednih proteinskih hraniva za ishranu ìvotinja. Valorizacija nejes-tivih sporednih proizvoda zaklane ìvine za hranu za ìvotinje podrazu-meva primenu razli~itih tehnolo{kih postupaka. Oni treba da budu jed-nostavni, investiciono prihvatljiviji, pri ~emu je neophodno dobiti kvali-tetan proizvod, a istovremeno voditi ra~una da se u procesu prerade nedobijaju novi sporedni proizvodi i otpadni gasovi koji bi zaga|ivali ìvot-nu sredinu. Nau~na saznanja u oblasti iskori{}avanja nejestivih spored-nih proizvoda zaklane ìvine pruìla su neophodnu osnovu za pro-ra~unavanje koli~ina pojedinih vrsta sirovina.

Klju~ne re~i: ìvina, sporedni proizvodi, prora~un koli~ina

Proizvodnja hrane u svetu i kod nas name}e potrebu za {to racional-nijim kori{}enjem potencijalnih resursa poljoprivrede i prehrambene industrije. Utom smislu, u svetu se koriste prate}i proizvodi poljoprivredne i prehrambene in-dustrije u cilju proizvodnje oplemenjenih sirovina procesom reciklaè ~ime sere{ava problem za{tite ìvotne sredine, a, sa druge strane, dobijaju se proizvodi

421


Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 08. 09. 2010. godine** Dr sci. \or|e Okanovi}, Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad; dr sci. Dragan

Mili}evi}, Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd; dr sci. Milutin Risti}, Institut za pre-hrambene tehnologije, Novi Sad, Srbija

koji se mogu koristiti u razne svrhe, npr. za ishranu ìvotinja (Okanovi} i sar., 2008;Risti} i sar., 2008).

Ne{kodljivo uklanjanje nejestivih ìvotinjskih delova prolazilo je krozrazli~ite faze u svojoj dugoj istoriji. Danas je to nezamenljiva veterinarsko-sani-tarna i preventivna mera u suzbijanju zaraznih bolesti kod ljudi i ìvotinja (Risti} isar., 2003). Sve se vi{e nagla{ava i njegova uloga u saniranju i o~uvanju ìvotnesredine (Mili}evi} i sar., 2009). Da bi se to ostvarilo, potrebno je organizovanosakupljanje, skladi{tenje i uklanjanje ìvotinjskih sporednih proizvoda tokomsame proizvodnje u klani~noj industriji tehni~kim prera|ivanjem u specijalnim fab-rikama. U zavisnosti od toga kojoj kategoriji pripada, a u skladu sa Odredbom EU(Regulative 1069/2009), te sirovine se mogu upotrebiti za proizvodnju visokopro-teinskih hraniva za ishranu ìvotinja ili za proizvodnju biogoriva (biogas, biodizel)uz potpunu za{titu ìvotne sredine (Risti} i sar., 2009; Okanovi} i sar., 2009).

U proizvodnji ìvinskog mesa i proizvoda od mesa dobijaju se sekun-darne sirovine, koje je potrebno adekvatno iskoristiti shodno propisima EvropskeUnije (Fisinin i Cherepanov, 2000; Okanovi} i sar., 2009). Risti} i sar. (2008b),prou~avaju}i strukturu i parametre za prou~avanje potencijalnih koli~ina animal-nih otpadaka, zaklju~ili su da su sporedni proizvodi zaklane ìvine u prera|enomobliku bogati hranljivim sastojcima pogodnim za ishranu ìvotinja.

Zna~ajnu grupu sekundarnih sirovina, ~ijom se preradom mogu dobitikvalitetna hraniva za ishranu svinja i ku}nih ljubimaca, predstavljaju nejestividelovi zaklane ìvine.

Nau~na saznanja u oblasti iskori{}avanja nejestivih delova zaklaneìvine pruìla su neophodnu osnovu za prora~unavanje koli~ina pojedinih vrsta si-rovina.

U literaturi se nailazi na razli~ite podatke o koli~inama klani~nog otpa-da, zavisno od vrste, rase, kategorije i ìve mase zaklane ìvine. Risti} i sar. (2002)su ustanovili da se klanjem i primarnom obradom tovnih pili}a u industrijskimuslovima u doma}im objektima, u odnosu na ìvu prose~nu masu od 1,8 kg,moè dobiti: 16,2% vla`nog perja, 3,25% krvi i 17,06% plu}a, pankreasa, creva,slezine, glava i donjih delova nogu (ili ukupno 36,51%). Zna~i, u industrijskimuslovima se klanjem jednog tovnog pileta mase 1,8 kg dobija 628,90 g otpada (ta-bela 1).

Kategorija ìvine i masa pre klanja uti~u na koli~inu nejestivih spored-nih proizvoda. Risti} i sar. (2003) su ustanovili da se klanjem tovnih pili}a mase preklanja 1.334,4 gr dobija u proseku 512,23 gr otpada za tehni~ku preradu, {to ~ini38,39% telesne mase pre klanja (tabela 2).

Klanjem brojlera ve}e ìve mase dobija se ve}a masa otpada, ali je nji-hov udeo manji. Tako su Karovi} i sar. (2010) klanjem brojlera prose~ne mase1,907 kg dobili 654,4 g sporednih proizvoda ili 35,27% (tabela 3).

422

Vet. glasnik 64 (5-6) 421 - 428 (2010) \. Okanovi} i sar.: Prilog prora~unavanju koli~inasporednih proizvoda zaklane ìvine


Tabela 1. Nejestivi delovi zaklanih tovnih pili}a (Risti} i sar., 2002) /Table 1. Inedible by-products of slaughtered broilers (Risti} et al., 2002)

Vrsta otpada nejestivog dela /Type of by-product

g %

BROJLERI / BROILERS 1800,00 100

Krv / Blood 58,50 3,25

Glava / Head 51,80 2,80

Noge / Feet 72,00 4,95

Traheja i voljka sa jednjakom /Trachea and crop with esophagus

17,10 0,95

Creva sa slezinom i `lezdanim èlucem /Intestines with spleen and glandular stomach

141,30 7,85

Kloaka / Cloaca 9,20 0,51

Vla`no perje / Wet feathers 279,00 16,20

Ukupno / Total 628,90 36,51

Tabela 2. Nejestivi delovi zaklanih tovnih pili}a (Risti} i sar., 2003) /Table 2. Inedible by-products of slaughtered broilers (Risti} et al., 2003)

Vrsta nejestivog dela / Type of by-product g %

BROJLERI / BROILERS 1.334,65 100

Krv / Blood 40,69 3,05

Glava / Head 43,06 3,23

Noge / Feet 70,54 5,29

Traheja i voljka sa jednjakom /Trachea and crop with esophagus

12,19 0,92

Creva sa slezinom i `lezdastim èlucem /Intestines with spleen and glandular stomach

103,72 7,70

Kloaka / Cloaca 6,50 0,49



Tabela 3. Nejestivi delovi zaklanih brojlera (Karovi} i sar., 2010) /Table 3. Inedible by-products of slaughtered broilers (Karovi} et al., 2010)

Vrsta nejestivog dela / Type of by-product g %

BROJLERI / BROILERS 1907 100

Krv / Blood 55,30 2,90

Glava / Head 54,50 2,86

Noge / Feet 84,70 4,44

Meki delovi / Soft parts 175,60 9,21



423


Koli~ina nejestivih sporednih proizvoda koja se dobija klanjem ìvinezavisi i od pola (Pavlovska i sar., 1993). U tabeli 4, prikazana je masa nekih nejes-tivih sporednih proizvoda zaklanih brojlera uslovljena polom.

Ustanovljeno je da je udeo glava (2,46 prema 1,97) i nogu (4,41 prema3,22) statisti~ki zna~ajno ve}i kod petlova nego kod koka.

Tabela 4. U~e{}e nogu i glava kod zaklanih petli}a i kokica (Pavlovska i sar., 1993) /Table 4. Percent of heads and feet for slaughtered hens and cocks (Pavlovska et al., 1993)

Vrsta sporednog proizvoda /Type of by-product

Petli}i / Cocks Kokice / Hens

g % g %

Telesna masa pre klanja /Body mass before slaughter

2064 1727

Glave / Heads 50,89 2,47 40,57 2,36

Noge / Feet 90,96 4,45 66,37 3,86

Pored navedenih faktora, na karakteristike ìvotinjskih sporednih pro-izvoda uti~e i postupanje sa sirovinom od mesta nastajanja do momenta ulaska upreradu. Razlikuje se po nekim parametrima od literaturnih podataka, {to je posle-dica na~ina uzimanja uzoraka, koji zavisi od namene ispitivanja, kao i njihovog pri-premanja. U slu~ajevima ispitivanja sastava ~istih otpadaka, njihova obrada sevr{i prema pojedinim anatomskim delovima, koji se tokom pripreme dobijaju bezprate}ih materija. Ova ispitivanja su ra|ena sa ciljem da se dobiju podaci o siro-vinama u stanju u kome }e se dalje prera|ivati. Dobijeni rezultati doprine}e sagle-davanju budu}e prerade. Ovde su navedeni podaci za vla`no perje, jer tokom pri-marne obrade na liniji klanja ({urenja) perje je vla`no i kao takvo se upu}uje nadalju preradu.

Na osnovu rezultata istraìvanja u industrijskim klanicama ìvine i po-dataka iz literature, mogu se predloìti parametri za prora~unavanje koli~inanejestivih sporednih proizvoda zaklane ìvine (tabela 5).

Tabela 5. Parametri za prora~unavanje koli~ina nejestivih sporednih proizvoda sa linijeklanja i obrade ìvine /

Table 5. Parameters for quantity calculations of inedbile by-products from poultry slaughter and processinglines

Vrsta sporednog proizvoda /Type of by-product

Brojleri / Broilers%

Koko{i / Hens%

Krv / Blood 3,10 3,50

Glava / Head 3,00 3,50

Noge / Feet 5,00 4,00

Meki delovi / Soft parts 9,20 9,50


Ukupno nejestivih delova /Total inedible by-products

36,30 36,00

424


Potra`nja }ure}eg i pa~jeg mesa na trì{tu podstakla je ispitivanje ikoli~ine nejestivih sporednih proizvoda koje se dobijaju od ovih vrsta ìvine.

Prema literaturnim podacima (Risti} i sar., 1996), prilikom klanja }urki,procenat nejestivih delova iznosi: noge 3,40%, suvo perje 8,10%, krv 3,90%, crevasa masnim tkivom i kloakom 7,50%, glava 3,50%, sadràj èluca 1,50%, i drugi ot-paci 3,50%. Ispitivanjem udela nejestivih sporednih proizvoda dobijenih pri klanju}urki ìve mase 19 kg i }urana ìve mase 31 kg, ustanovljeno je da se procentual-no izraène mase creva i slezine, kao i voljke, obra~unate na ìvu masu, gotovo nerazlikuju. Interesantno je da je udeo sadràja èluca u ukupnoj telesnoj masiznatno vi{i kod }urana (2,26%) nego kod }urki (0,85%) (tabela 6).

Klanjem pataka ìve mase 2.723-2.991 g, u zavisnosti od pola jedinke,dobija se 10,00-10,21% perja, 18,30-19,80% nejestivih organa i 4,30% krvi (Pribi{ isar., 1989). Koli~ina krvi kod oba pola je sli~na i u proseku iznosi 115,9 g, ali je pro-cenat iskrvavljenja razli~it. Kod ènskih jedinki on iznosi 4,30%, {to je za 0,50%vi{e u odnosu na mu{ke jedinke. Koli~ina perja je skoro ista kod oba pola i iznosi10,00%, dok su apsolutne koli~ine perja razli~ite, usled razlika u ìvoj telesnojmasi. Kod ènskih jedinki je koli~ina nejestivih organa skoro 20,00% (539,2 g), akod mu{kih je 18,30% (547,4 g). Koli~ina nejestivih iznutrica kod pekin{ke patkeje skoro dva puta ve}a u odnosu na sve kategorije ìvine (tabela 7).

Tabela 6. Mase i udeli pojedinih nejestivih sporednih proizvoda }urki i }urana u odnosuna ìvu masu pre klanja (Risti} i sar., 1996) /

Table 6. Mass and share of certain inedible by-products of turkey cocks and hens against live mass beforeslaughter (Risti} et al., 1996)

]urani / Turkey cocksn=6

]urke / Turkey hensn=4

kg % kg %

Ukupna ìva masa /Total live mass

181 100 70 100

Krv / Blood 7,0 3,70 2,7 3,86

Glave / Heads 6,3 3,50 2,2 3,14

Noge / Feet 6,2 3,40 2,1 3,00

Creva sa sadràjem i slezina /Intestines with content and spleen

6,4 3,54 2,4 3,43

Voljka sa sadràjem /Crop with content

1,3 0,72 0,5 0,71

@eludac sa sadràjem /Stomach with content

6,8 3,76 0,9 1,29

Suvo perje /Dry feathers

14,8 8,15 5,8 8,29

Ukupno / Total, kg 29,25 16,16 9,6 13,71

425


Tabela 7. Mase i udeli pojedinih nejestivih sporednih proizvoda pataka u odnosu na ìvumasu pre klanja (Pribi{ i sar., 1989) /

Table 7. Mass and share of certain inedible by-products of ducks against live mass before slaughter(Pribi{ et al., 1989)

Patak / Drake Patka / Duck

kg % kg %

@iva masa / Live mass 2991 100 2723 100

Krv / Blood 113,6 3,8 117,1 4,3

Meki delovi / Soft parts 547,4 18,3 539,2 19,8

Perje / Feathers 299,0 10,0 278,0 10,2

Ukupno / Total, kg 960,0 32,1 934,3 34,3

Klanjem ìvine dobijaju se zna~ajne koli~ine „otpadnog materijala”koji je zna~ajna sirovina za dobijanje visokoproteinskih hraniva za ishranu svinja iku}nih ljubimaca ili sirovine za proizvodnju biogoriva (biogas, biodizel) i tehni~kemasno}e.

Da bi se omogu}ilo upravljanje i kontrolisanje uticaja na ìvotnusredinu u funkciji odrìvog razvoja, neophodno je integralno povezivanje proiz-vodnje i prerade mesa sa uklanjanjem ili iskori{}avanje nejestivih sporednih proiz-voda zaklane ìvine. Za dobru organizaciju i planiranje prerade ovih sirovina,pored poznavanja hemijskih i fizi~kih karakteristika, neophodno je poznavanje ipribli`nih koli~ina sporednih proizvoda zaklane ìvine.

Takvim, sveobuhvatnim i celovitim pristupom moè se re{iti ve}inaproblema koji danas prate ovu proizvodnju, a pre svega, sinhronizovano obez-be|enje sirovinske i energetske osnove po koli~ini i kvalitetu, obezbe|enje plas-mana sporednih proizvoda i otpadnih materijala reciklaòm, a time i racionalnokori{}enje neobnovljivih prirodnih resursa.

ZAHVALNOST / ACKNOWLEDGEMENT:Istraìvanje izvr{eno u okviru projekta „Odrìvost lanca masovne proizvodnje hrane“, broj 20066 finan-siranog od strane Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj RS /The investigations were carried out within the project "Tenability of the massive food production chain" Number20066 financed by the Republic of Serbia Ministry for Science and Technology.

1. Fisinin V, Cherpanov S. The Russian poultry industry aims to achieve its former glory.World Poultry 2000; 16(1) 10-2.

2. Joksimovi} J, Jefti} S, Rede R. Metodologija planiranja i tehnolo{kog projektovanja uproizvodnji i preradi mesa. „Svetozar Markovi}”, Beograd, 1983.

426


Zaklju~na razmatranja / Conclusion


3. Karovi} D, Radovi} V, Okanovi} \, Dìni} N, Ikoni} P, Tasi} T, Gubi} J. Uticaj dodatka ad-sorbenata mikotoksina u hranu za brojlere na kvalitet sporednih proizvoda.Zbornik radova XV savetovanja o biotehnologiji. Agronomski fakultet u â~ku,2010; 511-6.

4. Kormanjo{ [, Risti} M, Filipovi} S, Okanovi} \, Radovi} Vera. Ispitivanje hemijsko-nutritivne vrednosti ka{e od perja i njena upotrebna vrednost. @ito-hleb 2007;34(5-6): 147-51.

5. Michel K, Gempesaw CM, Biery CS. Current status and competitiveness of U.S. poultryexports. Journal of International Food & Agribusiness Marketing 1999; 10(4):63-7.

6. Mili}evi} D, Okanovi} \, Risti} M. Na~ini sanacije animalnih otpadaka. 8. kongres veteri-nara Srbije, „Veterinarska medicina, ìvot i zdravlje”. Zbornik kratkih sadràja.Srpsko veterinarsko dru{tvo i Veterinarska komora Srbije, Beograd 2009, 69.

7. Okanovi} \, Risti} M, Deli} S. Sporedni proizvodi poljoprivrede i prehrambene indus-trije i kvalitet ìvotne sredine. Kvalitet 2008; XIII(9-10): 65-8

8. Okanovi} \, Risti} M, Kormanjo{ [, Filipovi} S, @ivkovi} B. Chemical characteristics ofpoultry slaughterhouse by-products. Biotechnology in Animal Husbandry2009; 25(1-2): 143-52.

9. Okanovi} \, Mastilovi} J, Risti} M. Sustainability of food production chain. Tehnologijamesa 2009; 50(1-2): 140-7.

10. Pavloski Z, Ma{i} B, Josipovi} S, Hopi} S, Savi} D. Udeo nekih nejestivih i sporednihdelova kod brojlera. Tehnologija mesa 1993; 4-6: 177-9.

11. Pribi{ V, [ija~ki N, Velja{evi} G. Hranljiva I tehnolo{ka vrednost mesa hibridnih pataka.Peradarstvo 1988; 9-10: 203-12.

12. REGULATION (EC) No 1069 (2009). of the European Parliament and of the Council.13. Risti} M, Filipovi} S, Saka~ M, Kormanjo{ [. Tehnologija proizvodnje proteinsko ener-

getskih hraniva od nejestivih sporednih proizvoda zaklane ìvine. Mono-grafija, Matica Srpska – Tiski Cvet, Novi Sad, 1996.

14. Risti} M, Saka~ M, Filipovi} S. Prou~avanje proizvodnje proteinskog hraniva od nejes-tivih sporednih proizvoda zaklane ìvine procesom peletiranja - I. Tehnologijaproizvodnje proteinskog hraniva od hidrolizovanog perja i sojine sa~me. Teh-nologija mesa 2002; 43(1-2): 99-104.

15. Risti} MD, Saka~ MB, Filipovi} S. Prou~avanje proizvodnje proteinskog hraniva odnejestivih sporednih proizvoda zaklane ìvine procesom peletiranja - II. Uticajpeletiranja mesnih sporednih proizvoda i sojine sa~me na kvalitet dobijenogproizvoda. Tehnologija mesa 2003; 44(5-6): 237-42.

16. Risti} M, Okanovi} \, Radusin T. Contemporary approach to animal by-products dis-posal problems. Food processing, quality & safety 2008; 35(2): 81-92.

17. Risti} M, Okanovi} \, Kormanjo{ [. Istraìvanje kvaliteta proteinskog bra{na proizvede-nog od prate}ih proizvoda zaklane ìvine. Tehnologija mesa 2008b; XLIX(5-6):202-8.

18. Risti} M, Okanovi} \. Tehnologija ne{kodljivog uklanjanja sporednih proizvoda klanjaìvotinja. 8. kongres veterinara Srbije, „Veterinarska medicina ìvot i zdravlje”.Zbornik kratkih sadràja. Srpsko veterinarsko dru{tvo i Veterinarska komoraSrbije, Beograd 2009; 224.

427


PARAMETARS FOR QUANTITY CALCULATIONS OF POULTRY BY-PRODUCTS

\. Okanovi}, D. Mili}evi}, M. Risti}

A significant group of inedible by-products from industrial slaughterhousesthat can be used as a raw material for processing into quality feed for pigs and pets are by-products of slaughtered poultry. The poultry industry yields a large amount of inedible by-products of which the removal or processing requires hygienic and economic solutions.These activities primarily include the protection of the environmental from degradation pro-cesses and biological pollution, as well as securing high-protein animal feed. The incorpo-ration of inedible slaughtered poultry by-products into food for animals involves the appli-cation of various technological processes. These processes should be simple and feasiblefor investments where it is necessary to obtain a quality product. At the same time, it mustbe taken into account that the production process does not create new secondary prod-ucts or waste gases that could contaminate the environment. Scientific knowledge in thefield of exploitation of inedible slaughtered poultry by-products provides the necessary ba-sis for calculating the amount of certain types of raw materials.

Key words: poultry, by-product, quantity calculation

PRILO@ENIE DLÂ ISÎSLENIÂ KOLIÊSTV POBO^NÀH PRODUKTOVUBITOY DOMA[NEY PTICÀ

D`. Okanovi~, D. Mili~evi~, M. Risti~

Zna~itelÝnuÓ gruppu nesÍedobnìh pobo~nìh produktov iz promì{le-nnìh skotoboen kak sìrÍÔ, kotoroe pererabotkoy moèt perevesti v ka~estvennìykorm dlÔ kormleniÔ sviney i doma{nih lÓbimcev, predstavlÔet soboy pobo~nìyprodukt ubitoy doma{ney pticì. Promì{lennostÝ mÔsa doma{nih ptic sleditbolÝ{oe koli~estvo nesÍedobnìh pobo~nìh produktov ubitoy doma{ney pticìdlÔ ~ÝÒ ubiranie ili ispolÝzovanie nu`no izobresti gigieni~eksie i Ìkonomi~es-kie re{eniÔ. Takie aktivnosti, v pervuÓ o~eredÝ, ohvatìvaÓt zaçitu okruà-Óçey sredì o razgorodnìh produktov i biologi~eskogo zagrÔzneniÔ, slovno ipolu~enie vìsokocennìh proteinovìh kormov dlÔ kormleniÔ ìvotnìh. Valori-zaciÔ nesÍedobnìh pobo~nìh produktov ubitìh doma{nih ptic v korm dlÔ ìvot-nìh podrazumevaet primenenie razli~nìh tehnologi~eskih postupkov. Onidol`nì bìtÝ prostìmi, investicionno bolee priemlemìmi, pri ~Òm neobhodimopolu~itÝ ka~estvennìy produkt, a odnovremenno prnimatÝ v ras~Òt, ~to v processepererabotki ne sozdavaÓt novìe pobo~nìe produktì i sto~nìe gazì, kotorìe bìzagraÔznÔli okruàÓçuÓ sredu. Nau~nìe poznaniÔ v oblasti ispolÝzovaniÔ ne-sÍedobnìh pobo~nìh produktov ubitìh doma{nih ptic predostavili neobhodimuÓosnovu dlÔ is~isleniÔ koli~estv otdelÝnogo vida sìrÝÔ.

KlÓ~evìe slova: dome{nÔÔ ptica,pobo~nìe produktì, ras~Òt koli~estv

428


RUSSKIY

ENGLISH

UDK 636.1.09:615.065

NE@ELJENA REAKCIJA NAKON INTRAMUSKULARNEAPLIKACIJE LEKA: PRIKAZ SLUÂJA*

UNDESIRED REACTION FOLLOWING INTRAMUSCULAR

APPLICATION OF MEDICINE: CASE HISTORY

M. Stevan~evi}, B. Toholj, A. Potkonjak**

U ovom radu opisana je terapija rane na vratu konja, koja jenastala kao posledica zapaljenske reakcije posle aplikacije leka. Na kli-ni~kom pregledu smo ustanovili da je re~ o rani na vratu, koja je nastalana mestu davanja leka, kao posledica ne pridràvanja principa asepsei antisepse prilikom aplikacije. Uo~eni su izraèni tkivni defekt veli~ine10×10×5 cm i nekroza koja je zahvatila koù, potko`no tkivo, kutanimi{i} i muskulaturu vrata. U ventralnom delu rane se nalazi dèp sanakupinom eksudata i hipergranulacijom. Terapija se zasnivala u asep-ti~nom tretmanu okoline rane, „osveàvanju” rubova rane, ispiranjurane, odstranjivanju hipergranulacije, drenaì, za{titi od isu{ivanja, anti-biotskom tretmanu. Rana je zarasla per secundam intentionem.

Klju~ne re~i: neèljeni efekti lekova, zarastanje rana, hipergranulacija,drenaà

Aplikacija lekova kod doma}ih ìvotinja osim povoljnog, ponekadmoè imati i negativno dejstvo. Negativno dejstvo adekvatno primenjenog leka(doza, mesto, na~in), nazivamo neèljenim efektima leka. Neèljeni efekti lekovase odnose na : neèljena dejstva na organe i organske sisteme, alergijske reak-cije, embriotoksi~nost, teratogenost, mutagenezu, kancerogenezu, imunotok-si~nost, gonadotoksi~nost i dr. Ponekad, zbog svoje hemijske gra|e, lek moèdelovati i iritativno, pa ~ak i o{tetiti tkivo na mestu aplikacije (ûpi} i sar. 2007).

429

PRIKAZ SLUÂJA – CASE REVIEW

Uvod / Introduction

* Rad primljen za {tampu 20. 02. 2009. godine** Dr sci. vet. med. Milenko Stevan~evi}, profesor, dr sci. vet. med. Bojan Toholj, asistent, sci.

vet. med. Aleksandar Potkonjak, asistent, Departman za veterinarsku medicinu, Poljo-privredni fakultet Novi Sad

U okviru izvo|enja prakti~ne nastave za studente V. godine veterinar-ske medicine pozvani smo od strane kolega iz terenske veterinarske slu`be, dapregledamo konja sa otvorenom ranom na vratu. U slu~aju koji opisujemo pa-cijent je bio konj, kastrat, star 7 godina, vranac, sa belom zvezdom na ~elu.

Iz dostupnih anamnesti~kih podataka saznali smo da je konj le~en odkoli~nih napada dvadesetak dana ranije. Ordiniraju}i veterinar je obavio klini~kipegled, nakon ~ega je primenio simptomatsku terapiju, aplikuju}i metamizol-natrijum u komercijalnoj formulaciji, koja je namenjena za parenteralnu upotrebu.Preparat metamizola je aplikovan u muskulaturu vrata konja, u propisanoj dozi.Nakon dejstva leka, koli~ni napadi su trajno prestali, {to ukazuje na to da je uzrokkolika vetovatno bio manji funkcionalni poreme}aj sistema organa za varenje,pra}en spazmom glatke muskulature. Metamizol spada u grupu nesteroidnih an-tiinflamatornih lekova. On deluje sna`no analgeti~ki, antipireti~ki i antiinflama-torno, a efikasno otklanja i bol uzrokovan spazmom glatke muskulature (ûpi} isar., 2007). Metamizol je zbog toga indikovan za otklanjanje bola razli~ite etiolo-gije, uklju~uju}i i koli~ne bolove kod konja.

Klini~kim pregledom, konstatovali smo da su op{te zdravstveno sta-nje i kondicija konja zadovoljavaju}i. Vrednosti trijasa su bile u normalnim grani-cama za vrstu. Prime}ena je hipokinezija vrata prilikom kretanja, verovatno usledbola koji je ìvotinja ose}ala prilikom pomeranja. Gutanje je bilo ne{to oteàno paje vrat ìvotinje bio ispruèn. Adspekcijom je uo~ena rana na levoj strani vrata,pozicionirana u kaudalnoj polovini, na sredi{njem delu {irine vrata, na mestu gdeje izvr{ena aplikacija pomenutog leka, prilikom terapije kolika. Klini~ka manifesta-cija eventualnih sistemskih neèljenih efekata primenjenog leka nije uo~ena.

430

Vet. glasnik 64 (5-6) 429 - 436 (2010) M. Stevan~evi} i sar.: Neèljena reakcija nakonintramuskularne aplikacije leka: prikaz slu~aja


Slika 1. Konj sa ranom na vratuFigure 1. Horse with neck wound

Pregledom rane uo~ava se tkivni defekt veli~ine 10×10×5 cm. Tkivnadestrukcija je obuhvatila koù, potko`no vezivno tkivo, ko`ni mi{i}, a delimi~no imi{i}e vrata. Rubovi rane su pravilnih ivica, sasu{eni i delimi~no uvrnuti premaunutra{njosti. U dubini rane se uo~ava manja koli~ina granulacionog tkiva (slika2). Pomo}u olu~aste sonde u ventralnom delu rane otkriven je dèp u kome jenakupljen eksudat (slika 3). U ventralnom delu rane registrovana je hipergranula-cija, divlje meso (caro luxurians), koje se {iri izvan rubova rane u njenom ventral-nom segmentu (slika 2). U rani su prisutna i strana tela: komadi}i slame, dlake.Zbog smetnji u sekundarnom zarastanju rane, odlu~ili smo se za terapiju. Terapija

431


Slika 2. Izgled raneFigure 2. Appearance of wound

Slika 3. Pregled rane olu~astom sondomFigure 3. Wound examination using pipe-like probe

koju smo primenili bazirala se na: asepti~noj obradi okoline rane, uklanjanju stra-nih tela i nekroti~nog tkiva (debridment), osveàvanju rubova rane, ispiranju(lavaì) rane, odràvanju potrebne vla`nosti u rani, sprovo|enju antibiotske za{ti-te i adekvatnoj drenaì (ce|enju) rane.

Asepti~na obrada koè u okolini rane podrazumeva {i{anje, uklanja-nje dlake i slepljenog eksudata. [upljina rane je tokom {i{anja koè za{ti}enasterilnom gazom kako bi se spre~ila naknadna kontaminacija rane. Nakon ek-sponiranja koè, uo~ili smo crvenilo usled nakupljanja sasu{enog eksudata. Koùu okolini rane smo asepti~no tretirali sa rastvorom povidon joda, a zatim smoizvr{ili i premazivanje cink-vitaminskom ma{}u (Veterinarski zavod, Zemun), kakobismo pospe{ili epitelizaciju na rubovima rane. Ispiranje je imalo za cilj da se izrane odstrane nakupljeni eksudat i strana tela (slika 5). Za inicijalno ispiranjekori{ten fiziolo{ki rastvor (Hemofarm, Vr{ac) pod pritiskom ({pric), a zatim i 3%rastvor vodonik-peroksida (Zorka Pharma, [abac). Terapija je nastavljena uklan-janjem hipergranulacije na ventralnom delu rane (slika 6).

Zbog nakupljanja eksudata u ventralnom dèpu rane, bilo je potrebnoevakuisati sekret pravljenjem kontraincizije i postavljanjem drena – gumene cev~i-ce. Na taj na~in je omogu}ena evakuacija eksudata iz rane. Nakon zavr{enog is-piranja, rana je vi{e puta namazana sa antibiotskom ma{}u, sa bacitracinom ineomicinom kao aktivnim sastojcima (Enbecin, Galenika, Zemun). Odlu~ili smose za ovakav farmaceutski oblik jer se antibiotik iz masti otpu{ta sporije. Primenaantibiotika u drugom obliku (sprej, pra{ak) mogla bi da na{kodi mladom granula-cionom tkivu koje je po~elo da se formira na dnu rane. Osim toga, ova kombina-cija antibiotika ima {irok spektar antibakterijskog dejstva. Parenteralna aplikacija,

432


Slika 4. Obrada okoline raneFigure 4. Processing area around wound

zbog nepromenjenog op{teg zdravstvenog stanja ìvotinje nije bila potrebna.Kako bismo odràli potreban nivo vlage u rani i ubrzali proces epitelizacije narubovima rane, ranu smo tretirali i neutralnom ma{}u (Cink – vitaminska mast,Veterinarski zavod, Zemun). Nakon ovako obavljenog tretmana {upljinu rane smoispunili neadherentnom, parafinskom, sterilnom gazom (Romed, Holandija), kakobi smo spre~ili kontaminaciju rane. Za neadherentnu gazu smo se opredelili jer seprilikom njenog uklanjanja ne o{te}uje i mlado granulaciono tkivo, po{to je pro-ces granulacije bio u toku. Kozmetika rane je vr{ena svakodnevno ispiranjem

433


Slika 5. Ispiranje vodonik peroksidomFigure 5. Rinsing with hydrogen peroxide

Slika 6. Uklanjanje hipergranulacijeFigure 6. Removal of hypergranulation

fiziolo{kim rastvorom, menjanjem gaze i drena. Dren je uklonjen nakon 5 dana.Nakon 15 dana, granulaciono tkivo je u potpunosti ispunilo tkivni defekt. Dalji tokle~enja je bio usmeren na spre~avanje isu{ivanja i spre~avanje one~i{}enja rane,{to se postiglo nano{enjem cink-vitaminske masti i prekrivanjem rane neadher-entnom gazom. Epitelizacija na rubovima rane odvijala se veoma efikasno jer jevaskularna podloga (granulaciono tkivo) bila kvalitetna i izda{na.

Nakon 30 dana epitelizacija je bila potpuna. Usledile su faze za-rastanja rane (remodeliranje i kontrakcija), tako da je nakon 90 dana bilo vidljivoulegnu}e prekriveno dlakom.

Metamizol je derivat pirazolona sa analgeti~kim, antiflogisti~kim ispazmoliti~kim delovanjem i upotrebljava se kod jakih bolova razli~itog porekla.Kao potencijalni neèljeni efekti primene ovog leka (opisani kod ljudi i ìvotinja),navode se urtikarija i druge ko`ne reakcije, o{te}enje kostne srì (agranulocitoza,leukopenija i trombocitopenija), prolazne smetnje u funkciji bubrega sa prate}omoligurijom ili anurijom i proteinurijom, hipotenzija i anafilakti~ki {ok (Bellegrandi isar., 1999). Neèljeni efekti metamizola, sli~ni ovom, opisani u na{em radu nisuprona|eni u literaturi. Tako da se nastajanje rane na vratu konja ne moè sa sig-urno{}u pripisati metamizolu. Stoga, uzrok nastale inflamacije na vratu konja (kojisu ina~e osetljivi na intramuskularne injekcije) sa posledi~nom nekrozom tkiva, binajverovatnije mogao biti propust, odnosno nepridràvanje principa asepse i anti-

434


Slika 7. Igled obolelog mesta 90 dana nakon terapijeFigure 7. Appearance of affected area 90 days after therapy

Rezultati / Results


sepse, prilikom primene navedenog leka. Primenjena terapija se zasnivala na os-novnim postulatima zbrinjavanja rana koje zarastaju per secundam intentionem.

Proces zarastanja rane je sloèn mehanizam kojim se vr{i regenera-cija ili reparacija o{te}enog tkiva. Zarastanje rana predstavlja dinami~an biolo{kiproces, ~iji kvalitet i tok prvenstveno zavise od regeneratornih kapaciteta }elijazahva}enog tkiva, zatim od veli~ine traume kao i proliferacije vezivne strome kojatreba da ispuni nastali defekt. Radi lak{eg izu~avanja ovaj, ina~e kontinuiran, pro-ces je podeljen na faze: stadijum inflamacije, stadijum reparacije, fibroblasti~nafaza, faza epitelizacije, faza kontrakcije i remodeliraju}a faza (Vasi}, 1996). Manjeneinficirane i hirur{ke rane zarastaju bez prisustva granulacionog tkiva (per pri-mam intetionem). Me|utim, zarastanje ve}ih tkivnih defekata i inficiranih rana po-drazumeva granulaciono tkivo koje popunjava tkivni defekt, pa za takve ranekaèmo da zarastaju per secundam intentionem. Smetnje u sekundarnom zara-stanju rane mogu bitno usporiti, pa i onemogu}iti, proces zarastanja rane. Usekundarne smetnje zarastanju rane spadaju: hipergranulacija, nakupljanje sek-reta, strana tela i dr. Hipergranulacija se naro~ito ~esto javlja kod konja ({to je pre-dispozicija vrste) (Vasi}, 1996). U rani opisanoj u prikazanom slu~aju, bili su evi-dentni znaci sekundarnog zarastanja, ali i smetnje koje mogu da prate ovaj vid za-rastanja: hipergranulacija, nakupljanje sekreta i kontaminacija rane. Kako bismoomogu}ili nesmetan tok zarastanja rane, terapija je bila usmerena na odstranji-vanje smetnji u zarastanju, podsticanju granulacije, za{titi granulacionog tkiva,podsticanju epitelizacije osveàvanjem rubova rane, odvo|enju sekreta iz ranedreniranjem i antibiotskoj za{titi.

1. Bellegrandi S, Rosso R, Mattiacci G, Zafro A. Combined immediate- and delayed-typehypersensitivity to metamizole. Allergy 1999; 54: 78-92.

2. ûpi} V, Muminovi} M, Kobal S, Romel V. Farmakologija za studente veterinarske medi-cine, Beograd, Sarajevo, Ljubljana, Skoplje, 2007.

3. ûpi} V, Dobri} S, Kobal S, Milovanovi} M, Ivanovi} S. Ispitivanje i pra}enje neèljenihefekata u toku razvoja leka. Zbornik radova i kratkih sadràja 19. savetovanjaveterinara Srbije, Vrnja~ka Banja, 26-29. septembar 2007; 169-83.

4. Vasi} J. Osnovi veterinarske hirurgije, Fakultet veterinarske medicine, Beograd 1996.

UNDESIRED REACTION FOLLOWING INTRAMUSCULAR APPLICATIONOF MEDICINE – CASE HISTORY

M. Stevan~evi}, B. Toholj, A. Potkonjak

The paper describes the therapy of a neck wound in a horse that occurred as aconsequence of an inflammatory reaction to an administered medicine. During the clinical

435



ENGLISH

examination, we established that it was a neck wound that had occurred as a consequenceof an inflammatory reaction on the spot where the medicine had been administered. Therewas an expressed fist-size tissue defect, with necrosis covering the skin, the subcutaneoustissue, the cutaneous muscle, and the neck musculature. The ventral part of the woundcontained a pocket with exudate and hypergranulation. Therapy was based on asceptictreatment of the area around the wound, trimming the edges of the wound, washing thewound, removing hypergranulation, draining, protecting the area from drying, applyingtreatment with antibiotics. The wound healed per secundam intentionem.

Key words: undesired effects of medicines, wound healing, hypergranulation, drainage

POKAZ SLUÂÂ-NE@ELATELÃNOGO DEYSTVIÂ LEKARSTVA POSLEVNUTRIMÀ[E^NOY APPLIKACII U LO[ADI

M. Stevan~evi~, B. ToholÝ, A. PotkonÔk

V Ìtoy rabote opisana terapiÔ ranì na {ee lo{adi, voznik{aÔ kakposledstvie vospalitelÝnoy reakcii, voznik{ey vsledstvie davaniÔ lekarstva.Na klini~eskom osmotre mì ustanovili, ~to re~Ý idët o rane na {ee, voznik{aÔkak posledstvie vospaleniÔ na meste davaniÔ. PrisutstvuÓçiy vìraènnìy tka-nevìy defekt veli~inoy kulaka, pri ~ëm nekroz zahvatila koù, podko`nuÓklet~atku, podko`nuÓ mì{cu i muskulaturu {ei. V ventralÝnoy ~asti ranì bìlprisutstvuÓçiy karman s nakopleniem Ìkssudata i giperganulÔciey. TerapiÔ os-novìvalasÝ v asepti~eskom le~enii okruèniÔ ranì, "osveèniÔ" rubcov ranì,poloskaniÔ ranì, utranenii gipergranulÔcii, drenaà, ohranì ot osu{eniÔ, anti-bioti~eskom le~enii. Rana zaìla per secundam intentionem (vtori~nìm natÔè-niem).

KlÓ~evìe slova: neèlatelÝnìe Ìffektì lekarstv, zaìvlenie ran,gipergranulÔciÔ, drena`

436


RUSSKIY

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

U BEOGRADU 2009-2010. GODINE

Petrovi}, Dragan, DejanRo|en 03. 06. 1982. u LozniciDiplomirao 19. 02. 2010.Stalno mesto boravka Loznica[aba~ki put 42

Panti}, Zoran, AleksandarRo|en 22. 03. 1979. u Kru{evcuDiplomirao 16. 03. 2010.Stalno mesto boravka BeogradIlije Stojadinovi}a 22

Dedovi}, Milojko, DarkoRo|en 14. 10. 1982. u UìcuDiplomirao 17. 03. 2010.Stalno mesto boravka UìcePopova Voda bb

Dubljevi}, Nenad, AleksandarRo|en 11. 10. 1979. u ValjevuDiplomirao 15. 04. 2010.Stalno mesto boravka ValjevoPopu~ke bb

Stanisavljevi}, Nikola, VladimirRo|en 23. 05. 1981. u Pan~evuDiplomirao 05. 05. 2010.Stalno mesto boravka Pan~evoSvetozara Mileti}a 18

Brani}, Slobodan, DejanRo|en 30. 07. 1984. u Kraljevu

Diplomirao 07. 05. 2010.Stalno mesto boravka Vrnja~ka BanjaReovci bb

Golubovi}, Boìdar, IvanRo|en 04. 01. 1982. u BeograduDiplomirao 12. 05. 2010.Stalno mesto boravka SvilajnacVojske Jugoslavije 21

Simi}, Slobodan, IvanRo|en 03. 02. 1984. u [apcuDiplomirao 18. 05. 2010.Stalno mesto boravka DraginjeDraginje bb

To{i}, Slobodan, DesimirRo|en 11. 02. 1985. u JagodiniDiplomirao 20. 05. 2010.Stalno mesto boravka Smed. Palanka20. juli 1/26

Obradovi}, Zoran, Sr|anRo|en 25. 05. 1981. u BeograduDiplomirao 21. 05. 2010.Stalno mesto boravka BeogradFo~anska 14

Ivanovi}, Vojislav, MihajloRo|en 01. 03. 1982. u BeograduDiplomirao 24. 05. 2010.

437

DIPLOMIRANI STUDENTI – DOKTORI VETERINARSKE MEDICINE

– GRADUATE STUDENTS – DOCTORS OF VETERINARY MEDICINE

Stalno mesto boravka BeogradNeznanog junaka 21/b

Panteli}, Milo{, JelenaRo|ena 16. 02. 1981. u Smed. PalanciDiplomirala 25. 05. 2010.Stalno mesto boravka Velika PlanaBul. Despota Stefana 42/30

Poli}, Milutin, IvanRo|en 17. 04. 1985. u LozniciDiplomirao 04. 06. 2010.Stalno mesto boravka Uzovnica

Vaci}, Petar, Du{anRo|en 20. 06. 1985. u Ni{uDiplomirao 07. 06. 2010.Stalno mesto boravka Ni{Selo Si}evo

Mikovi}, Dragan, Rado{Ro|en 21. 11. 1985. u BeograduDiplomirao 08. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeraneBu~e bb

Njegi}, Dragan, Fe|aRo|en 22. 01. 1983. u [ibeniku,R. HrvatskaDiplomirao 14. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradGostivarska 25

Ivkovi}, @ivorad, BojanRo|en 09. 08. 1981. u LeskovcuDiplomirao 15. 06. 2010.Stalno mesto boravka Vlasotince22. divizije 84

Lon~ina, Predrag, JasnaRo|ena 05. 10. 1984. u Osijeku,R. HrvatskaDiplomirala 15. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradDiljska 10

Kosanovi}, Milan, IlijaRo|en 13. 06. 1981. u SomboruDiplomirao 15. 06. 2010.Stalno mesto boravka Kljaji}evoIve Lole Ribara 26

Savi}, Ljubi{a, BobanRo|en 13. 12. 1983. u GnjilanuDiplomirao 15. 06. 2010.Stalno mesto boravka GnjilaneSl. [ilovo

Ubavi}, Jovan, MiraRo|ena 28. 12. 1978. u BeograduDiplomirala 15. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradKraljice Katarine 72

Vasi}, Milovan, DraganRo|en 17. 07. 1980. u JagodiniDiplomirao 15. 06. 2010.Stalno mesto boravka JagodinaBranka Radi~evi}a D3 4/13

Hadì}, Nikola, VladimirRo|en 02. 08. 1979. u BeograduDiplomirao 16. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradVeljka Luki}a Kurjaka 12

Kanas, Pavel, PavelRo|en 03. 10. 1969. uBa~kom PetrovcuDiplomirao 16. 06. 2010.Stalno mesto boravka Ba~ki Petrovac@itna 14A

Nikoli}, Zoran, AleksandarRo|en 05. 01. 1986. u LeskovcuDiplomirao 16. 06. 2010.Stalno mesto boravka LeskovacVlade \or|evi}a 35

Panajotovi}, Viktor, MihajloRo|en 26. 05. 1982. u Beogradu

438

Vet. glasnik 64 (5-6) 437 - 440 (2010) Diplomirani veterinari

Diplomirao 18. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradSin|eli}eva 8

Petrovi}, @ivorad, AleksandarRo|en 19. 11. 1985. u Para}inuDiplomirao 18. 06. 2010.Stalno mesto boravka Para}inMilojko Le{janin 20

Pajki}, Jovan, OliveraRo|ena 18. 09. 1977. u BeograduDiplomirala 21. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradZidarska 1

Brankovi}, Milenko, IvanaRo|ena 15. 08. 1983. u LozniciDiplomirala 22. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradMilo{a Savkovi}a 9

Jovanovi}, Ljubi{a, Milo{Ro|en 03. 03. 1981. u LazarevcuDiplomirao 22. 06. 2010.Stalno mesto boravka LazarevacVojvoda Stepa 70

Njego{evi}, Predrag, DragicaRo|ena 24. 06. 1982. u Bajinoj Ba{tiDiplomirala 22. 06. 2010.Stalno mesto boravka Bajina Ba{taDu{ana Vi{i}a 12/1

Radonji}, Milivoje, VladimirRo|en 09. 08. 1983. u BeograduDiplomirao 22. 06. 2010.Stalno mesto boravka ZemunJovana Stojsavljevi}a 29

Stepanovi}, Dragi{a, VukRo|en 11. 05. 1971. u BeograduDiplomirao 22. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradBulevar Kralja Aleksandra 251

Mateji}, Milisav, @eljkoRo|en 05. 06. 1978. u BeograduDiplomirao 23. 06. 2010.Stalno mesto boravka MladenovacJagnjilo

Petrovi}, Milan, DraganRo|en 07. 03. 1981. u UìcuDiplomirao 23. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradDonja 18

\uri}, Ivan, IvanaRo|ena 15. 06. 1984. u Bijeljini,R. Srpska, BiHDiplomirala 24. 06. 2010.Stalno mesto boravka Novi BeogradPariske komune 51/46

Mari}, Dragomir, JovanRo|en 24. 08. 1981. u ValjevuDiplomirao 24. 06. 2010.Stalno mesto boravka ValjevoKneza Milo{a 78

Babi}, Dragutin, IvanRo|en 21. 08. 1975. u BeograduDiplomirao 28. 06. 2010.Stalno mesto boravka ZemunCara Du{ana 169

Bukrovi}, Lazar, GoranRo|en 30. 01. 1982. u Kninu,R. HrvatskaDiplomirao 29. 06. 2010.Stalno mesto boravka Kalu|ericaLuneta Milovanovi}a 2M

Divni}, Radovan, OlgaRo|ena 30. 03. 1983. u LozniciDiplomirala 29. 06. 2010.Stalno mesto boravka LoznicaBakae Milosava bb

439


Gaji}, Rade, DraganRo|en 07. 04. 1981. u BeograduDiplomirao 28. 06. 2010.Stalno mesto boravka Kova~evacTorovi 2

Grkovi}, Miroslav, VesnaRo|ena 08. 07. 1968. u PrizrenuDiplomirala 28. 06. 2010.Stalno mesto boravka Novi BeogradDanila Peki}a 11/8

Jezdimirovi}, Velibor, NemanjaRo|en 01. 01. 1981. u BeograduDiplomirao 28. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradMihaila Bogi}evi}a 5/2

Savkovi}, Miroslav, NenadRo|en 07. 02. 1977. u Smed. PalanciDiplomirao 28. 06. 2010.Stalno mesto boravka \ur|evo

Stojiljkovi}, Novica, LazarRo|en 05. 07. 1979. u LeskovcuDiplomirao 28. 06. 2010.Stalno mesto boravka Vlasotince[i{ava

Vu~enovi}, Radovan, Du{koRo|en 12. 05. 1983. u Biha}u, BiHDiplomirao 28. 06. 2010.Stalno mesto boravka Banja LukaCara Du{ana 6/82

Vukoti}, \or|e, Vuka{inRo|en 25. 11. 1982. u ZemunuDiplomirao 28. 06. 2010.Stalno mesto boravka BeogradCara Uro{a 28

Zdravkovi}, Milan, NemanjaRo|en 28. 11. 1985. u Smed. PalanciDiplomirao 28. 06. 2010.Stalno mesto boravka Smed. PalankaDimitrija Tucovi}a 4/50

\or|evi}, Dragi{a, MladenRo|en 15. 07. 1981. u KragujevcuDiplomirao 02. 07. 2010.Stalno mesto boravka TopolaSelo Topola

Panti}, Milorad, Sr|anRo|en 02. 12. 1985. u BijeljiniR. Srpska, BiHDiplomirao 08. 07. 2010.Stalno mesto boravka DvoroviBijeljina, BiHKara|or|eva bb

Lazi}, Mirko, AdrijanaRo|ena 20. 01. 1981. u BijeljiniR. Srpska, BiHDiplomirala 14. 07. 2010.Stalno mesto boravka BijeljinaMala Obarska 13

440


VETERINARSKI GLASNIK je ~asopis Fakulteta veterinarske medi-cine Univerziteta u Beo`gradu, koji se izdaje u saradnji sa suizdava~em Veterinar-skom komorom Srbije. âsopis objavljuje originalne i pregledne radove, izve{tajesa kongresa i stru~nih sastanaka, prikaze knjiga, radove iz istorije veterinarskemedicine, dopise za rubriku Se}anje, kao i komentare i pisma Uredni{tvu u vezi saobjavljenim radovima.

Sve prispele rukopise Ure|iva~ki odbor, odnosno glavni i odgovorniurednik {alje recenzentima radi stru~ne procene. Ukoliko recenzenti predloè iz-mene i dopune, tada se kopija recenziranog rukopisa dostavlja autoru (autorima)s molbom da traène izmene unesu u tekst ili pak u protivnom da argumentovanoizraze svoje neslaganje sa datim primedbama recenzenta. Kona~nu odluku oprihvatanju rada za {tampu donosi glavni i odgovorni urednik zajedno sa Ure|i-va~kim odborom.

âsopis se {tampa na srpskom jeziku, a kratak sadràj se prevodi naengleski i ruski. Radovi stranih autora, van srpskog, hrvatskog i bo{nja~kog go-vornog podru~ja se {tampaju na engleskom jeziku sa kratkim sadràjem nasrpskom i ruskom jeziku.

Molimo saradnike da svoje radove za Veterinarski glasnik pi{u jasno,koncizno, racionalno, gramati~ki ispravno i u skladu sa slede}im uputstvima.

OP[TA UPUTSTVATekst rada se kuca u programu za obradu teksta Word, latinicom, fon-

tom Times New Roman, duplim proredom i veli~inom slova 12 ta~aka (12 pt).Levu i desnu marginu podesiti na 20 mm, a gornju i donju na 30 mm, veli~inustranice na A4, sa levim poravnanjem i uvla~enjem svakog pasusa za 10 mm. Uko-liko se u tekstu koriste specijalni znaci (simboli), koristiti font Symbol. Rukopisrada dostaviti od{tampan jednostrano na belom papiru formata A4 u dva pri-merka, zajedno sa elektronskom verzijom. Stranice numerisati redom u okvirudonje margine (sa desne strane) po~ev od naslovne strane. Podaci o kori{}enojliteraturi u tekstu ozna~avaju se u zagradi prezimenom autora, iza kojeg se stavljazarez i godina. Ukoliko ima vi{e od dva autora, tada se u zagradi pi{e samoprezime prvog autora uz dodatak "i sar.," pa godina (npr. Petrovi} i sar., 1987).

NASLOVNA STRANANa posebnoj prvoj stranici treba napisati slede}e:– Naziv ~lanka, odnosno rada, treba pisati velikim slovima bez pod-

vla~enja i bez skra}enica.– Imena autora pisati ispod naslova punim imenom i prezimenom sa

titulom i zvanjem zvanjem, bez podvla~enja i veznika, ve} razdvojena samo zare-zom. Iznad prezimena se zvezdicom (jednom ili vi{e) ozna~ava ustanova u kojojradi autor (autori). Zvezdice se stavljaju u superskriptum na kraju svakog prezi-mena.

441

UPUTSTVO AUTORIMA ZA PRIPREMANJE RUKOPISA

– Ta~an naziv ustanove (i mesta u kojima se nalazi) u kojima autorirade, treba navoditi onim redosledom koji odgovara redosledu autora u radu.

– Na dnu stranice treba navesti ime i prezime (adresu, broj telefona,faksa ili e-mail) jednog od autora, radi korespondencije

KRATAK SADR@AJNa posebnoj stranici uz rad treba priloìti i pro{ireni kratak sadràj

rada, obima jedne stranice A4 formata. Pored naslova i imena autora, krataksadràj treba da sadrì uvod, materijal i metode, rezultate, diskusiju i zaklju~ak.Tako|e, ispod kratkog sadràja treba navesti klju~ne re~i (optimalno tri do {est).

PISANJE TEKSTASvi podnaslovi se pi{u malim slovima i boldovano. U radu koristiti

kratke i jasne re~enice. Sve strane re~i za koje postoji odgovaraju}e ime u na{emjeziku treba zameniti tim nazivom tj. da prevod bude u duhu srpskog jezika. Za na-zive lekova koristiti isklju~ivo njihova internacionalna neza{ti}ena imena (ili kakoto jo{ neko naziva generi~ka imena) i pisati ih onako kako se izgovaraju (ne na la-tinskom ili engleskom jeziku). Ukoliko se pak èli ipak ista}i ime nekog preparata,onda se njegovo ime (zajedno sa imenom proizvo|a~a) stavlja u zagradu iza na-ziva aktivne supstancije. Ure|aji ili aparati se tako|e ozna~avaju njihovim trgo-va~kim nazivima, s tim {to se i ovde u zagradi mora navesti ime i mesto pro-izvo|a~a. Odre|ene supstancije ili hemikalije, koje se ozna~avaju slovima i broj-kama, moraju se precizno ozna~iti stavljanjem broja iznad (superskriptum) ili is-pod slova (subskriptum) (npr. IL-6, H2O, B12, CD8). U radu se mogu koristitiodre|ene skra}enice, ali samo kada je to neophodno (npr. kod duga~kih imenahemijskih jedinjenja) ili kada se takve skra}enice ve} nalaze u literaturi, odnosnokao takve su ve} prepoznatljive (npr. DNK). Za svaku skra}enicu, koja se prvi putjavlja u tekstu treba navesti i pun naziv. Skra}enice nikako ne koristiti u naslovu, au kratkom sadràju ih tako|e treba izbegavati. Decimalne brojeve pisati sa zare-zom. Obim rukopisa bez priloga, ne treba da bude ve}i od 8 stranica kucanog tek-sta, izbegavati veliki broj priloga.

Tabele se ozna~avaju arapskim brojevima (iznad tabela) po redosledunavo|enja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Ro-man i veli~inu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvla~enja. Ukoliko se utabeli koriste skra}enice, iste treba objasniti u legendi ispod tabele. Svaku tabelutreba od{tampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa dostavitipo jednu.

Grafikoni se tako|e ozna~avaju arapskim brojevima (ispod grafikona)po redosledu navo|enja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti fontTimes New Roman i veli~inu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bezuvla~enja. Ukoliko se koriste skra}enice, iste treba objasniti u legendi ispodgrafikona. Svaki grafikon treba od{tampati na posebnom listu papira i za svakiprimerak rukopisa dostaviti po jedan.

442

Sheme (crteì) se ozna~avaju arapskim brojevima (ispod shema) poredosledu navo|enja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font TimesNew Roman i veli~inu slova 10 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvla~enja. Uko-liko se korste skra}enice, iste treba objasniti u legendi ispod sheme. Svakushemu treba od{tampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisadostaviti po jednu.

Fotografije se ozna~avaju arapskim brojevima (ispod fotografije) poredosledu navo|enja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Primaju se is-klju~ivo originalne fotografije (crno-bele ili u boji). Na pole|ini svake fotografijetreba napisati redni broj i strelicom ozna~iti gornji deo slike. Zbog kvaltetnije re-produkcije preporu~ljivo je slike dostavljati u elektronskom obliku (nastavak: jpg,tif ili sl., ne "uvla~iti" ih u "Word" format). U prilogu papirne forme teksta rada trebaod{tampati fotograviju sa odgovaraju}om legendom i oznakom rednog broja.

POGLAVLJA RADAPoglavlja rada su: Uvod, Materijal i metode rada, Rezultati, Disku-

sija (ili Rezultati i diskusija zajedno), Zaklju~ak i Literatura.

U uvodu treba ukazati na najva`nije, odnosno najnovije ~injenice i po-glede, vezane za temu rada, sa kratkim obrazloènjem cilja sopstvenih ispitivanja.

Materijal i metode rada – U ovom poglavlju treba opisati uslove podkojima su ogledi izvedeni, materijal i ìvotinje na kojima su izvedeni, kao i metodekoje su kori{}ene u ogledu.

Rezultati – Rezultate prikazati pregledno uz pomo} tabela ili grafik-ona. Svuda treba da stoji redni broj i tekst, koji opisuje {ta odre|ena slika, tabela,grafikon ili shema prikazuje. Redni broj sa tekstom se stavlja iznad tabela, a kodsvih ostalih prezentacija ispod. Autor mora ta~no da nazna~i mesto u tekstu gdeèli da bude prikazan odre|eni prilog.

Diskusija – U ovom poglavlju autor analizira dobijene rezultate i isteupore|uje sa rezultatima i mi{ljenjima drugih autora, te poku{ava ista}i njihov teo-rijski i prakti~ni zna~aj.

Literatura – Autor treba da navede literaturne podatke, odnosno ra-dove, koje je koristio u toku izrade svog rada. Poèljno je da kori{}ena literaturabude {to novija, ako je mogu}e da ne bude starija od 5 godina. Reference trebapisati jednu ispod druge, numerisati ih arapskim brojevima i abecednim redomprema prvom slovu prezimena prvog autora. Ukoliko tekst reference ne moè dastane u jedan red, tada se red koji sledi uvla~i ispod prethodnog, jednim pritiskomna tabulator. Broj referenci nije u principu ograni~en ali se preporu~uje da ne budeve}i od 30. Izbegavati kori{}enje abstrakta kao reference. Reference ~lanaka, kojisu prihva}eni za {tampu treba ozna~iti kao "u {tampi" i priloìti dokaz o prihvatanjurada. Reference se citiraju prema "Vankuverskim pravilima", koja su zasnovana naformatima koja koriste National Library of Medicine i Index Medicus. Naslove~asopisa tako|e treba skra}ivati prema na~inu koji koristi Index Medicus (nestavljati ta~ke posle skra}enice). Stranice se citiraju tako {to se navode po~etna

443

stranica, a krajnja bez cifara koje se ponavljaju (npr. 134-138 se navode kao 134-8).

Primeri:1. ^lanak u ~asopisu:

Petrovi} M, Raki} L. Uticaj selena na razvoj pili}a. @ivinarstvo 2005; 2(7): 234-9.Kneèvi} B. Kvantitativni parametri radova u medicini. Perod Biolog 1990; 92(2):

241-3.

2. Knjige i druge monografije:Borojevi} S. Metodologija eksperimentalnog nau~nog rada. 2. izd. Novi Sad:

Radni~ki univerzitet "Radivije îrpanov", 1978.Colson JH, Armour WJ. Sports injuries and their treatment. 2nd rev. ed. London: S

Paul, 1986.Mihajlov AI, êrnyj AI, Giljarevskij PS. Nau~nie komunikacii i informatika. Moskva:

Izdateljstvo "Nauka", 1976.Plumb DC. Veterinary Drug Handbook. 4th edition. Iowa/Ames: Iowa State Univer-

sity Press, 2002.

3. Poglavlja u knjizi:

Panteli} D. Nau~ni metod. U: Panteli} D, Vesley-Tanaskovi} I, Radoti} M, Savi} B,Kuzmanovi} M, Vojvodi} V, i dr. Metodologija nau~noistraìva~kograda u medicinsko-biolo{kim naukama. Beograd: Vojnoizdava~ki za-vod, 1977: 7-37.

Weinstein L, Swartz MN. Pathologic properties of invading microorganims. In:Sodeman WA Jr, Sodeman WA, editros. Pathologic physiology:mechanisms of disease. Philadelphia: Saunders, 1974: 457-72 .

4. Rad ili abstrakt u Zborniku radova:

]upi} V, Trailovi} D, Dobri} S, Velev R. Zna~aj racionalne primene lekova u veteri-narskoj medicini. Proceeding of Workshop Clinica Veterinaria Ohrid,Macedonia, 3-7. September 2005: 207-9.

]upi} V, Trailovi} D. Neracionalna primena lekova u veterinarskoj medicini – rizikpo zdravlje ljudi. Zbornik kratkih sadràja radova 16. savetovanja ve-terinara Srbije sa me|unarodnim u~e{}em. Zlatibor, Srbija, 8-10 Sep-tembar, 2004: 223-34.

NAPOMENARad koji ne ispunjava sve gore navedene uslove ne}e biti poslat na re-

cenziju i bi}e vra}en autorima da ga dopune i isprave.

ADRESA ÂSOPISAVeterinarska komora Srbije – Veterinarski glasnik

11000 Beograd, Bulevar oslobo|enja 18,tel/faks 011/ 2684-597, 2687-475; e-mail: vetksªEunet.rs

444

Documents

Veterinarski glasnik 5-6-2010