of 116 /116

GENADIJ PETROVIČ MALAHOV - korakdokraja.weebly.com · SADRŽAJ SPECIFIČNOST PROCESA STARENJA ČOVEČJEG ORGANIZMA Individualna konstitucija i brzina starenja PRIRODNI NAČINI SPREČAVANJA

  • Author
    others

  • View
    126

  • Download
    65

Embed Size (px)

Text of GENADIJ PETROVIČ MALAHOV - korakdokraja.weebly.com · SADRŽAJ SPECIFIČNOST PROCESA STARENJA...

  • GENADIJ PETROVI MALAHOV

    JAANJE ORGANIZMA U STARIJEM DOBU

    - Prevod sa ruskog -

    B e o g r a d

    2007.

  • S A D R A J

    S P E C I F I N O S T PROCESA STARENJA O V E J E G O R G A N I Z M A Individualna konstitucija i brzina starenja

    P R I R O D N I NAINI SPREAVANJA STARENJA . . ienje spoljanjih manifestacija

    Cirkulacijsko disanje Oputanje tela Pravilan poloaj tela Koncentracija panje Ekstaza Poverenje Lekoviti potencijal muzike Metode ienja spoljanjih manifestacija

    Uspostavljanje veze izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela

    E M O C I O N A L N O - V O L J N A M O T I V I S A N O S T . . . . Primer najprostije vebe za koncentraciju

    Emocionalno-voljna motivisanost za zdrav nain ivota Emocionalno-voljna motivisanost od prejedanja . . . . Emocionalno-voljna motivisanost za muku snagu . . . Emocionalno-voljna motivisanost za ensku lepotu . . . Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju rada srca Emocionalno-voljna motivisanost za stabilizaciju arterijskog pritiska

    5

    . 9 15

    17 21 21 23 25 25 26 28 29 30

    32

    53 55

    56 57 59 60

    62

    64

  • Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju jetre Emocionalno-voljna motivisanost za jaanje i stimulaciju bubrega i mokranog mehura Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju debelog creva Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju sistema za disanje Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju eluca Emocionalno-voljna motivisanost protiv dijabetesa . . Emocionalno-voljna motivisanost za dugovenost i zdravlje Vaspi tava nje navika za pravilno svakodnevno razmiljanje i raspoloenje

    M E T O D E IENJA FIZIKOG TELA ienje debelog creva "Postupak koljke" - ankh Prakalana Jednostavno i efikasno ienje jetre ienje jetre pomou sokova ienje bubrega i mokranog mehura

    Eterina ulja Raznovrsni pigmenti i boje Organske kiseline i luine Materije koje se stvaraju u samom organizmu . . . . Gorine

    Sluzi, obavijae, smekavajua, protivupalna sredstva i sredstva koja ire sudove (organe). . . . Dopunske preporuke za vreme prolaska kamenja

    i peska kroz mokrane kanale ienje bubrega pomou jelovog ulja ienje bubrega odvarom od trava Lubenica isti bubrege ienje bubrega pomou urina ienje od soli

    6

    Kombinovano ienje elija i tenih sredina organizma ienje eonih i gajmorovih (maksilarnih) sinusa od sluzi

    P R E P O R U K E ZA ISHRANU Opte napomene o ishrani u starijem dobu

    Uticaj kvalitetnog sastava hrane na zdravlje i proces starenja

    Ishrana u starijem dobu Bioloki aktivni produkti i materije

    Iscedeni svezi sokovi Sokovi koji imaju opor ukus Napici koji sadre bioloki aktivne materije Napici koji pomau da se otkloni umor Pripremanje lekovitih koktela

    I Irana kao lek Uticaj hrane na aktivnost (efikasnost) lekova Zakljuak

    V O D E N E TERAPIJE Energetski i stimuliui efekat vodenih terapija . . . . Terapije koje se obavljaju sa parom

    G L A D O V A N J E ' Prethodna priprema Sprovodenje 24-, 36-i 42-asovnog gladovanja . . . .

    Izlazak iz 24-, 36-i 42-asovnog gladovanja . . . . Sprovodenje 3-, 7- i 10-dnevnoggladovanja

    Ulazak u 3-, 7- i 10-dnevno gladovanje Izlazak iz 7- i 10-dnevnog gladovanja

    L E E N J E BOLESTI U STARIJEM D O B U Profilaksa emocionalnih stresova Profilaksa i leenje srano-vaskularnih oboljenja . . . Profilaksa i leenjeonkolokih oboljenja

    7

    06

    68

    69

    71

    73 76

    78

    79

    82 82 91 97

    101 104 107 112 115 116 118

    119

    120 121 123 124 124 125

    127

    129

    133 133

    134 137 142 143 149 151 153 154 155 157 161

    165 167 170

    177 178 180 182 183 184 186

    190 191 193 198

  • Profilaksa 198 Leenje 200

    Profilaksa i leenje rasprostranjenih oboljenja 212 Poveani apetit i gojaznost 212 Dijabetes 213 Klimaks 213 Ciroza jetre 213

    Posebne preporuke za ene 214 Profilaksa i leenje varikoznog proirenja vena . . . . 220 Nega lica 222 Nega kose 225 Posebne preporuke za mukarce 228

    SPECIFINOST PROCESA STARENJA OVEJEG

    ORGANIZMA

    Specifinost procesa starenja ovejeg organizma je raznovrsna, i moe se podeliti na dve velike grupe. U prvoj grupi su procesi, koji nastaju u spoljanjim manifestacijama oveka (svesti), a u drugoj su - bioloki procesi koji nastaju u samom organizmu, organima, tkivima, elijama.

    Prvo emo razmotriti koji procesi nastaju u spoljanjim manifestacijama oveka. Pre svega, prvih 20 godina ivota, uoava se ogroman rast mase tela. Tako se, prvih 9 meseci unutarutrobnog ivota masa tela poveava 6 milijardi puta. Posle roenja pa do 20-godinjeg uzrasta ona se, u proeku, povea jo 20 puta. Ukupna masa oveka od jajane elije do odraslog 20-godinjeg oveka povea se za 120 milijardi puta! Zatim se tokom 20, 30, 40 godina starosti uoava stabilan period. Masa tela i njegove unutranje strukture odravaju se u relativno stabilnom stanju. Posle tog perioda nastupa proces uvenua organizma. Smanjuje se njegova masa i nastaju promene u njegovim strukturama.

    U vezi s tim, imamo posla sa " o p r u g o m " ("pokre-taem", MS) ili snagom ivota (u induskoj terminologiji ona se naziva "Kundal ini") . Na samom poetku naeg ivota napon ili pritisak opruge, njene snage je vrlo veliki. Telo brzo nagomilava masu i formira se. Posle toga potencijal ivotne snage je znatno izrashodovan, ali je jo uvek ima dovoljno da odrava na organizam u stabilnom stanju. To

  • traje od 20. do 40. godine ivota, nakon to smo postali polno zrela linost. 1 na kraju, sila pritiska ivotne opruge jo vie se smanjuje i nastupa starost.

    Svaki ovek ima svoj mehanizam ivotne opnige i on zavisi od karmikih uzroka. Sto je povoljnija karma, to je dui i zdraviji ivot.

    Zbog toga to je duina ivota veoma individualna, govoriemo o faktorima koji doprinose brzom gubitku ivotne snage. Pokazalo se, da je njena suvina potronja najizraenija pri nekontrolisanom emocionalnom ponaanju. Naa misaona delatnost u celini bazira se na gubitku te dragocene energije. Za vreme nastupa emocija energija izbija iz nas kao fontana. Eto razloga zato se posle takvih stanja oseamo praznima (iscrpljenima). Emocionalno uravnoteen ovek uvek ivi due i bolje izgleda.

    Kod mukaraca gubitak semena je analogan gubitku ivotne snage. U tome nema nieg neobinog, j e r se seme stvara iz te izvanredne udne energije, i to se ono vie gubi (troi), to se bre rashoduje muki ivotni potencijal. Postoje posebne tantrike i daoske metode prema kojima se energija, koja se izdvaja na stvaranje semena, koristi za jaanje i pod mladi vanj e organ izm a.

    Drevni mudraci, analizirajui do tanina dejstvo ivotne opruge, stvorili su niz metoda usmerenih na njeno navijanje, i na taj nain iispevali su da produavaju aktivni ivotni period. Osim toga, otkriveni su faktori, koji su se kako pozitivno, tako i negativno odraavali na gubitak ivotne energije. Imajui to u vidu izraene su preporuke za odgovarajui nain ivota, miljenja, ishrane, higijenskih terapija i uzimanja lekova-stimulatora.

    Savremena nauka dala je veliki doprinos izuavanju isto biolokih procesa koji se deavaju u organizmu oveka. Ona je otkrila da procesi uvenua i starenja nastaju odmah kada organizam oveka dostigne polnu zrelost, iako se neke neprijatne promene javljaju i ranije. Na primer, ve u de-tinjstvu smanjuje se viljukasta lezda (timus, M) odgo-

    vorna za imunu zatitu organizma, smanjuje se elastinost onog soiva, a zajedno sa njim smanjuje se i sposobnost posmatranja predmeta na bliskom nastojanju, a takode niz drugih funkcija.

    Ako se osvrnemo na isto bioloke procese starenja koji se uoavaju u organizmu oveka, tada treba izdvojiti sledee procese.

    Jedan od najznaajnijih procesa je stvaranje ljake koja dovodi do gubitka dragocene regulacije organizma u odnosu na spoljanju manifestaciju, jer se organizam upravlja do elijskog nivoa sledeim sistemima upravljanja: holograf-skim, akupunktumim, nervnim i endokrinim.

    Holografskim upravljanjem ukazuje se, gde e se koji organ ili elija nalaziti, kakav e imati oblik i kakvu funkciju.

    Akupunkiurno upravljanje usaglaava unutranju aktivnost organa sa spoljaiijom sredinom u toku dana i za vreme godinjih doba. Shodno tom upravljanju glavni organi -plua, debelo crevo, eludac, guteraa, srce, tanko crevo, bubrezi, mokrani mehur, perikard (osrde), jetra i uni mehur aktivni su 2 asa u toku dana, a u toku godinjeg doba 72 dana. To omoguava organizmu da pravilno funkcionie, prelazei sa jedne funkcije na drugu. Na primer, sistem probave hrane kod oveka radi na sledei nain: od 7 do 9 asova aktivan je eludac, od 9 do 11 pankreas, od 13 - 15 tanko crevo, i sledeeg dana ujutro, od 5 do 7 asova, iz organizma izbacuje se probavijena hrana.

    Nervno upravljanje omoguava oveku da proizvoljno aktivira niz motornih funkcija i da ih energetski obezbedi: na primer, posle mirnog hoda prede na tranje. U svaki organ i eliju ovejeg tela alju se nervni reguliui impulsi koji obezbeduju normalan rad.

    Endokrino upravljanje obezbeduje regulativni uticaj na organe i elije posredstvom hormona, koji se preko krvi raznose po elom organizmu. Taj uticaj, za razliku od ner-

    I I

  • vnog, traje due. On produava rad nervnog upravljanja, ali samo na materijalnoj osnovi.

    Kada se organizam oveka zaguuje ljakom (neistoama), taj proces upravljanja naruava se na sva etiri nivoa. Holografsko upravljanje pogorava se zbog toga, to strane estice, koje se nalaze u organizmu, rasejavaju svetlost, i zapieminska slika potrebnog objekta postaje nejasna i ras-plinuta (maglovita). Gubi se oblik elije i normalna unutranja struktura. laj proces obino se uporeduje sa ogledalom. Gledate se u ogledalu i jasno vidite svoju sliku. Ako tokom vremena napada praina na ogledalo, slika e postati nejasna. Obriite prainu - i slika e se ponovo pojaviti.

    Zbog toga s to je hologram - energetska tvorevina, njega izobliavaju jaki emocionalni stresovi. Ako su oni esti i dugo traju, tada izobliavaju normalno upravljanje, to prouzrokuje trajno, hronino oboljenje.

    Akupunkturno upravljanje se zbog toga pogorava, jer sam akupunkturni kanal predstavlja super provodnik kroz koji se kreu i cirkuliu slobodni elektroni i, ako on nije ist, dolazi do rasejavanja energije ili zatvora.

    Ako se prilikom svakodnevnog rada ne uzimaju u obzir dvoasovne bioritmoloke aktivnosti, dolazi do veoma velikog (snanog) poremeaja cirkulacije energije u akupunk-lurnim kanalima. Na primer, obedovanje nou odvlai energiju od bubrega, mokranog mehura, perikarda i preusme-rava je u eludac. Ono remeti sinhroni rad organa i dovodi do iscrpljenja (starenja) organizma i njegove zagaenosti.

    Nervno i endokrino upravljanje se iz tih razloga pogorava, jer se ono obavlja kroz membrane elija. Ako je Usled praine od ljake" pogorana regulacija od liolo-giama, tada membrane elija gube svoj prvobitni oblik i ne mogu kvalitetno da prenesu regulacioni-nervni impuls ili hormonalni uticaj. Radi toga organizam, da bi odrao regulaciju na dovoljno visokom nivou, mora da stvara vie materija prenosnika - mediatora (prenose nervni uticaj) i hormona. To dovodi do prevremene iscrpljenosti (starenja)

    12

    endokrinog sistema i ranog nastajanja klimaksa. Obilje hormona, koje dejstvuje na tkiva-mete", provocira onkoloka oboljenja. Na primer, poviena proizvodnja enskih polnih hormona prouzrokuje tumor grudi i materice, a mukih tumor prostate.

    Na taj nain, prisustvo ljake energetskog karaktera (koje se ispoljavaju u vidu emocija) i u spoljanjim manifestacijama i u fizikom telu dovodi do prevremene starosti i propratnih oboljenja.

    Na primer, gubitak elastinosti tela ukazuje, da je vezivno tkivo (kolagen), koje ini meki skelet" organizma, zaprljano ljakom. Na taj nain, naruava se ishrana radnih elija - miinog tkiva, bubrega, jetre, plua, pankreasa itd., koja izaziva gaenje funkcije ovog ili onog organa i ini osnovu prevremenog starenja organizma i razvoja bolesti -saputnika starosti.

    Nagomilavanje ljake u organizmu dovodi do piomene unutranje sredine ka truloj strani. Specifian staraki miris (zadah) odraava tu pojavu. Sa promenom unutranje sredine, stvaraju se uslovi a raznovrsna imuna oboljenja, organizam slabi, pojavljuju se svi mogui paraziti u vidu polipa i bradavica koji se mogu lako pretvoriti u opasne tumore.

    Tkivo tetiva - osnova zidova krvnih sudova. Gubitak elastinosti tkiva pre ti velikim i neoekivanim neprijatnostima u vidu naprsnua (ki danja) krvnih sudova, a to se veoma esto deava u postarijem i starakom dobu.

    Zaguenje jetre ljakom dovodi do portalne h iper toni je-ozbiljnog poremeaja venoznog krvotoka. Zastoj venozne krvi naglo pogorava rad celog probavnog aparata, rasi ruje vene donjih ekstremiteta i stvara hemoroide.

    Zbog toga to se veina procesa razmena vri u jetri, pogoranje njenog rada dovodi do bitnog (sutinskog) zastoja u toj sferi, koji prouzrokuje pojavu odgovarajuih poremeaja, a zatim i oboljenja.

    Taloenje ljake jako izraeno deava se u debelom crevu, odakle ona dospeva u krv a zatim truje organizam. Od

    13

  • velikih naunika prvi je na to ukazao l. l .Menikov. ienje debelog creva i uspostavljanje njegovog normalnog rada -prvostepeni je zadatak u spreavanju prevremene starosti.

    Da ne bi optereivali itaoca specijalnim naunim terminima, opisaemo ukratko, gde se jo uoavaju bioloki procesi starenja i s ta je njihov uzrok.

    Molekuli DNK-a (dezoksiiibonukleinske kiseline), koji ine osnovu genetskog aparata, neprekidno se povreduju fizikim (na primer, prirodnom toplotom) ili kemijskim (na primer, slobodnim raikalima) agensima. Rezultat toga je da se naruava proces deljenja elija i poveava verovatnoa izmene njihovog izgleda (mutacija).

    Velike izmene deavaju se u membranama elija. Stvar je u tome, to su u membranama zaloeni posebni receptori, koji reaguju na upravljajue signale koji dolaze iz organizma. Tako, u membranama postoje receptori (specijalne belanevine) koji reaguju na odreene hormone: prenose nervne impulse. Ako receptori membrane slabo rade, tada organizam slabo upravlja elijama i shodno tome slabije funkc ionie.

    I na krajll, u samim elijama postepeno se nagomilava ljaka razmene koja se stvara u toku normalne ivotne aktivnosti. Naunici su ustanovili, da to se vie u elijama mozga nalazi pigmenta lipofuscina (lipofuscini su produkti preoksidacije masti i masti-belanevina), to se elija slabije suprotstavlja tetnim uticajima okolne sredine, i oiglednije je izraen proces starenja.

    Zakljuujui opisivanje uzroka prevremenog starenja svakog oveka, istaknimo, da oni zavise od emocionalne aktivnosti i zaguenosti organizma ljakom.

    14

    I N D I V I D U A L N A K O N S T I T U C I J A I B R Z I N A S T A R E N J A

    Navedeno do sada, bilo bi nepotpuno, ako ne bi imali u vidu dva vana faktora. Prvi se odnosi na to, da kod svih ljudi vremenski procesi starenja protiu razliito. Zato neki ljudi bre stare od drugih. Drugi faktor zasnovan je na tome, da se odnos energija, koje ine spoljanju manifestaciju, kod raznih ljudi men ja razliito u toku ivota. Zbog toga se neki ljudi u postarijem dobu nalaze u pogodnijim uslovimaivota u poredenju sa drugima, pa prema tome i njihov ivot je kvalitetniji". Oba faktora odnose se na konstituciju svakog konkretnog oveka. Vesto manipulisanje osobenostima vlastite konstitucije pomoi e vam da izbegnete niz ozbiljnih problema u vezi sa zdravljem i da due ivite.

    Razmotrimo detaljnije te osobenosti. U prethodnim radovima (pogledajte knjige serije Lekovite sile") govorili smo, da u osnovi rada bilo kojeg organizma lee tri ivotna principa: Vetar", u " i Sluz". U odnosu na njihov energetski ekvivalent, ivotni princip Vetar" predstavlja obrtno-oscilirajuu energiju; u" - elektromagnetnu, svetlosnu i toplotnu energiju; Sluz" - gravitacionu energiju i prostranstvo.

    Ako se uzevi u obzir energetsku raspodelu razmotri ovek sa konstitucijom Vetra", tada e se pokazati da se u malom zapreminskom prostoru obavljaju brzi procesi cirkulacije. To znai, da bioloko vreme u njegovom organizmu tee bizo. Usled malih koliina gravitacione energije i prostora, takav organizam slabo zadrava vodu i toplotu. Zbog toga u postarijem dobu organizam tih ljudi brzo dehidrira, a fermenti, zbog odsustva potrebne temperature, gube aktivnost. Posledica toga je da ti ljudi imaju najkrai ivotni vek i da su u starosti podloni bolestima taloenja soli, krtosti sudova i teke pokretljivosti zglobova.

    Lica sa konstitucijom Sluzi" nalaze se u neto povoljnijim uslovima nego lica sa konstitucijom Vetra". Zahva-

    15

  • Ij lij ui izobilju prostranstva i gravitacione energije, njihov organizam u starosti dobro zadrava vodu, ovla je zgunjava" i u njemu se bolje obavljaju procesi cirkulacije. Bioloko vreme tee sporo u velikom organizmu, jer su zadejstvovane velike prostorne zapremine. Rezultat toga je da takvi ljudi ive znatno due. Bolesti u starosti imaju tumorsku prirodu, a takode, karakteristian je i problem slabe probave hrane. Stoga su onkoloka oboljenja i dijabetes rasprostranjeni medu postarijim gojaznim ljudima, i u tim sluajevima, takode je smanjen imunitet (nedostatak elektromagnetne energije, da bi se odravala visoka aktivnost fermenata).

    Lica sa konstitucijom ui " nalaze se u poloaju izmeu Vetra" i Sluzi". Njihov organizam dobro se zagreva, a aktivnost fermenata je dovoljno visoka. U postarijem dobu oni se oseaju dosta dobio. Glavni problemi tih ljudi nastaju upravo u zrelom dobu. Oni su povezani sa jakom toplotnom produktivnou organizma, to prouzrokuje gnojne rane (i-reve) u eludano-crevnom traktu, oboljenje krvi (u jetri zbog visoke temperature dolazi do aktivnog raspadanja crvenih krvnih zrnaca i stvaranja ui) i koe, povienu raz-draljivost i nervozu. Za takve ljude karakteristini su problemi sa vidom, opadanjem ili sedenjem kose.

    U najboljem poloaju, u postarijem dobu nalaze se lica meovitog konstitucionog tipa Sluz-u". U tom sluaju, organizam ne samo da dobro dri vodu i ima rezervu" vremena, ve mu se fermentativne reakcije i sposobnosti stvaranja toplote odravaju na visokom nivou.

    Ako sve sumiramo, pokazuje se, da svaki konkretni ovek stari vrlo individualno. To se odnosi na brzinu kojom stari njegov organizam, na karakteristike procesa starenja i nastajanje oboljenja. Na taj nain, program profilaktike starosti treba, u prvom redu, da uzme u obzir individualne osobine, iako postoje i opte preporuke za sve. Takode treba imati u vidu i razlike u polovima.

    10

    PRIRODNI NAIN SPREAVANJA STARENJA

    Praksa je pokazala da su zdraviji ljudi koji su stabilni na emocionalno-psihikom planu. U odnosu na jedan te isti dogaaj ljudi se razliito odnose. Na primer, kada su se 1991. godine, za vreme Gorbaova, razmenjivale krupne novanice nominalnih vrednosti, mnogi nisu uspeli da razmene svoje novanice. Kao rezultat, za neke je to bio neprijatan nesporazum, a za neke tragedija koja se zavrila samoubi-stvom.

    Savremeno drutvo formiralo je mnoge tetne direktive u svesti oveka, koje su postale primarnim uzrocima skraivanja ivota i pojave raznovrsnih patologija. U drutvu, u kojem nema zabrana i raznovrsnih uzdravanja, ljudi, nalazei se u komarnim uslovima, due ive, nego u ci vi l i-zovanom drutvu. Iskustvo dugovenih ljudi plemena Hunza je dokaz za to. Taj malobrojni narod ima svega 15 hiljada ljudi. Oni ne znaju za bolesti.

    Meu istraivaima koji su otkrili to pleme, nalazio se i mladi talentovani vojni lekar Mak Karison. On je 14 godina sluio u okolini severne granice Kamira.

    Izvravajui slubene obaveze, Mak Karison je tesno sa-raivao (kontaktirao) sa mnogim plemenima koja nisu znala za bolesti, a koja su ivela izmeu Tibeta, Kine, Avganistana i Pakistana. Upravo tamo on se sreo sa narodom Hunza.

    17

  • Njegovu panju privukla je divna telesna grada tih ljudi i njihova velika radna sposobnost. U to vreme lekare nisu interesovali zdravi ljudi - samo bolesni, njihove bolesti i boleljivosti. Medu Hunzama nije bilo obolelih, ako se izuz m e nekoliko sluajeva preloma kostiju i upale oiju.

    Taj narod je dosta primitivan i vrlo siromaan. On ivi na planinskom zemljitu, skoro potpuno lien plodnog tla. Umesto uma imaju male rejone (parcele) sa plodnim drve-em, a svaki slobodni komadi zemlje zasauju sa povrem i krompirom. Voda je zlata vredna: slabe kie padaju samo u z imskim mesecima. Stanovnici su prinueni da koriste sistem kanala, pomou kojih dovode vodu iz daleka.

    Male krave, mrave koze i ovce pasu planinskim padinama prepunim kamenja. U takvim uslovima ivotinje daju vrlo malo mleka i jo manje masti (sala). Krave ne daju vie od dva litra mleka dnevno. Ovce uopte ne daju mleko, a k o z e - s a s v i m malo. Meso tih ivotinja je ilavo i bez ikakve masnoe.

    U tim uslovima ljudi jedva opstaju od gladi, naroito zimi. Od hladnoe se sklanjaju u svojim siunim kamenim kuama, na kojima nema prozora i postoji samo jedan otvor koji slui kao dimnjak. Taj otvor obezbeduje cirkulaciju vazduha. Nikakvog nametaja, itava porodica nalazi se u jednoj prostoriji: spavaj u, jedu i zainju potomstvo na kamenim klupama uklesanim du stena. Domaa stoka razme-tena j e " u predsobljima".

    Poto u okolini nema ume, nema ni drva za ogrev. Vatra u ognjitima odiava se pomou suvih granica i lia - to je dovoljno da se skuva hrana ali nedovoljno za pranje i kupanje. Zato se ljudi umivaju (i peru odeu) samo hladnom vodom. Stavie oni ne prave sapun. Nema ivotinjskih masti, nema maslina za spravljanje ulja.

    Taj narod ivi bez kupatila, bez tople vode i bez sapuna. Nemaju produkte ishrane biljnog porekla. U zimskim

    mesecima hrane se oskudnim zalihama itarica (neposredno

    18

    u zrnima) i suenim kajsijama. Poetkom proljea skupljaju trave, a zatim povre dok ne nastupi vreme ubiranja letine itarica.

    Hunze ne znaju za pismenost, samo lanovi porodica visokog porekla, koji se koluju u religioznim musl imanskim kolama, znaju da itaju i piu. Nemaju svoju poeziju. Njima nisu poznati ni skulptura, ni slikarstvo, ni rezbarenje u drvetu niti majstorstvo tkanja.

    Tokom osam-deset toplih meseci Hunze ive na istom vazduhu (otvorenom prostoru, M). Spavaju, rade, zabavljaju se, ene se, raaju decu i umiru van kue. itava porodica, ukljuujui sinove, njihove ene, unuke i praunuke, ivi zajedno. Deca od najranijeg etinjstva vide sve, ta se deava u njihovoj porodici i kod suseda - od momenta roenja pa do smrti.

    Smatra se aksiomom, da se brakovi izmeu bliskih roaka tetno odraavaju na fiziko i umno zdravlje potomstva. Predstavnici tog naroda, potujui doslovno zabranu tokom vekova zakljuuju brakove unutar jedne porodice i unutar jednog sela, ali bez obzira na to, stupaju u brak samo sa lanovima svoje male nacije.

    Prema usmenom preanju, koje se prenosi sa pokolenja na pokolenje, tuda krv ne tee u ilama tog naroda. itav narod ima priblino hiljadu velikih porodica. Nije teko pretpostaviti koje su kobne posledice brakova izmeu lanova tako malobojnog naroda, izolovanog od svojih suseda, ne samo visokim planinama i dubokim provalijama, ve i razliitim obiajima i verovanjima. Uprkos svemu, svaki predstavnik tog naroda ima izvanredno zdravlje.

    Najvei interes Maka Karisona izazvala je injenica, da nije uoeno ni jedno od oboljenja kod tih ljudi u poodmaklim godinama, koje savremena medicina podrazumeva normalnim". U odlinom stanju su im zubi, oi, i nema pojave dalekovidosti koja poinje da se javlja od etrdeset pete godine starosti kod civilizovnih naroda. Ista situacija je i sa

    19

  • sranim oboljenjima, koje je naa civilizacija objavila kao normalnu i neizbenu" pojavu u starosti.

    Za vreme druge ekspedicije Hunzama Mak Karison je iveo zajedno sa njima u njihovim kuama i izuavao njihov nain ivota. Istiui njihovo izvanredno zdravlje, on se posebno detaljno zaustavio na tri sledea aspekta.

    Izvanredna vrstina (postojanost). Mak Karison je govorio da Hunze imaju jake neive kao konopce i tanke i nene kao strune. Oni se nikada ne srde, ne ljute i ne ale se, ne nerviraju se i ne ispoljavaju netrpljivost, ne svaaju se meusobno i sa potpunim duevnim spokojstvom podnose fiziki bol, neprijatnosti, buku i tome slino.

    ivotna radost. Hunze se stalno srne ju i uvek su raspoloeni. ak i onda, kada pate od gladi i hladnoe.

    Velika radna sposobnost u irem smislu rei, kad rade, kad pleu i kad se igraju. To se odmah uoava. Za Hunze prei sto-dvesta kilometara je isto kao za nas nakratko proetati oko kue.Oni se lako penju na strme planine da nekome prenesu vest i vraaju se kui svezi i veseli.

    Prvi aspekt govori o tome, da u spoljanjim manifestacijama ivota Hunza ne postoje informaciono-energetske koljke koje reaguju na nadraaje bilo koje vrste, na odsustvo elje da se trpi i nema hipertrofinih egoistikih naklonosti.

    Drugi aspekt ukazuje na to, da ti ljudi ne podleu negativnom raspoloenju koje naruava organizam. Oni stalno stvaraju pozitivnu energiju koja jaa organizam.

    Trei aspekt je rezultat prva dva. Kad u spoljanjim manifestacijama ivota nema informaciono-energetskih nedostataka (defekata) i on se stalno popunjava (ispunjava) pozitivnom energijom ivotne radosti, organizam funkcio-nie na najviem nivou. On postaje praktino neumoran.

    Na osnovu izloenog, jasno je, da prvostepeni znaaj, u spreavanju starosti i spreavanju bolesti vezanih za starost, zavisi od kvalitetnog stanja spoljanjih manifestacija ivota (t.j. od nae svesti).

    20

    Radi boljeg shvatanja razmotriemo metode koje pomau da se oisti i obnovi (regenerie, MS) struktura spo-lj anj i 11 man i festac ij a.

    Ti metodi mogu se podeliti na tri velike grupe. U prvoj grupi su metodi koji potpomau ienje spoljanjih manifestacija od psihikih stega, koje mi nazivamo koljkama", u drugoj grupi - koji potpomau uspostavljanje veze izmeu spoljanjih manifestacija ivota i fizikog tela i u treoj grupi - metodi koji pomau da se pravilno kultivie pozitivno miljenje.

    IENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA

    Dajemo opis u praksi proverene jednostavne metode ienja spoljanjih manifestacija ivota.

    Metod se zasniva na sledeim meusobno dopunjujuim principima koji dejstvuju, kako na energetiku organizma tako i na njegovu fiziologiju.

    C I R K U L A C I J S K O DISANJE

    Cirkulacijsko disanje koristi se da bi se obezbedio pristup do koljki" i izoblienja" u spoljanjim manifestacijama. TO disanje podrazumeva bilo koji oblik disanja koje odgovara sledeim kriterijumima:

    Udisaj i izdisaj meusobno su povezani tako, da u disanju nema pauze;

    Izdisaj je spontan, vri se bez napora i prirodno sledi posle udisaja;

    Udisaj i izdisaj obavljaju se kroz nos. U posebnim sluajevima dozvoljava se disanje kroz usta.

    21

  • Kao rezultat estog eirkulacijskog disanja (60-80 puta u minuti) dolazi do komprimiranja energije u spoljanjim manifestacijama i pojaanja njene cirkulacije. ovek, koji die na takav nain, osea bujicu energije i osea gde je ona blokirana (bol, nadimanje) od koljke" ili izoblienja. Vaz-duh dospeva u plua u ogranienoj koliini, jer cirkulie ili var i ra" u predelu nosne duplje. To je vana osobina takvog disanja. Vi ne usisavate vazduh u plua, ve ga razgonite u nosnoj duplji na osnovu naglih umrkavajuih pokreta i pasivnih izdisaja.

    Prilikom takvog naina disanja - aktivni udisaj, pasivni izdisaj - aktivira se simpatiki odeljak vegetativnog nervnog sistema koji:

    - pojaava procese razmene u organizmu;

    - poveava sadraj crvenih krvnih zrnaca, eera i hormona u krvi;

    -zaustavlja razvoj upalnih procesa i alergijskih reakcija (kortikoidi nadbubrenih lezda imaju jako protivupalno dejstvo);

    - poveava arterijski pritisak;

    - iri bronhije.

    Zbog toga, to u pluima vazduh kao da stoji, u organizmu se nagomilava ugljenina kiselina. Rezultat toga je da se pojavljuje znoj i otvaraju se pore na koi. Ti simptomi (bujica energije, nadimanje u predelu stega, znoj) ukazuju da diete pravilno. Drugim recima, slian nain disanja aktivira organizam na samoizleenje i jaanje.

    Za vreme duih ciklikih vebi, a cirkulacijsko disanje spada u takve vebe, na raun konstantnih voljnih napora za odravanje potrebnog intenziteta opisanog disanja, u organizmu oveka otpoinje stvaranje prirodnih opijata - en-dorfina. Nadolazei u sve veim i veim koliinama, oni izazivaju i odravaju stanje ekstaze i euforije (prijatnog oseanja, MS).

    22

    Endorfini izazivajui stenine (snane,M) emocije, dopunski aktiviraju simpatiki odeljak vegetativnog nervnog sistema, pobuuju zatitne sile organizma i obezbeduju ga energijom.

    Postoje razliiti naini eirkulacijskog disanja koji razliito men jaju intenzitet i oblik bujice energije koja cirkulie u spoljanjim manifestacijama ivota.To dovodi do aktiviranja jedne ili druge psihike stege. Radi toga razliiti naini eirkulacijskog disanja daju specifine efekte. Disanje se moe menjati prema sledeim parametrima: poveavanje ili smanjivanje zapremine udisaja, variranje brzine disanja, udisanje vazduha u donji, srednji i gornji deo plua i disanje kroz nos ili usta (disanje kroz usta je slabo efikasno zbog malog usvajanja energije).

    Moe se popunjavati gornji ili donji deo plua. Ako osetite izlaenje koljke" (stege, MS) iz predela glave ili gornjeg dela tela, tada diite vrhovima plua - to e olakati proces; ako izlaenje (stege,M) poinje u nogama ili donjem delu tela, tada diite stomakom. Vano je napomenuti s ledee: pravilno cirkulacijsko disanje ne izaziva hiper-ventilaciju i ne ispira ugljen ine kiseline iz organizma. Ono vas p u m p a " energijom. Ruke, noge, - itavo telo poinje da bruji". To je vaan (bitan) simptom toga, da pravilno diete.

    O P U T A N J E TELA

    Osnovni cilj potpunog o putanja (raslabljavanja) tela -ukazuje, da disanje potpomae porast bujice energije u organizmu, i moete se, ili opustiti u toj bujici i dozvoliti organizmu da se izlei, ili se paralisati (ukoiti), i izazvati jo veu napetost. Oputanje tela pri disanju nastupa samo od sebe s obzirom na to da se zamarate od odravanja ritma disanja (zamaranje struktura mozga, odgovornih za odravanje disanja prouzrokuje razliite smetnje u kori mozga i

    23

  • slabi organizam, tj. obuzima ga svojevrsno liipnotiko stanje). Ali aktivni udisaj, stimuliuei simpatiki odeljak vegetativnog nervnog sistema, omoguuje vam da konstantno odravate visoku koncentraciju panje, stoje posebno vano za potpuno oputanje miia i koncentrisanje na novonastale emocije, oseaje.

    Kada je telo oputeno, paralisani delovi tela postaju osetljiviji. Setite se, deo tela, koji nee" da se opusti, nakljukan je energijom koja stvara koljku". Pri potpunom oputanju mnogo se jednostavnije osea tok energije u spoljanjem ispoljavanju ivota. Neposredno u trenutku izlaska koljke" oputanje se potpomae time, to se energija, stvorena psihikim stegama, oslobaa i osloboena od miinih napona izlazi slobodno iz organizma.

    Tetanija - to je kontrakcija (grenje) miia za vreme izlaska kol jke" iz organizma. U toku primene metoda spoljanjeg ienja u praksi, tetanija najee nastaje u miiima ruku i lica (naroito usta), a takode i drugim delovima tela, u kojima je postojao energetski blok. Da bi se smanjila tetanija ili uopte izbegla, ne treba se koncentrisati na nju, ve obrnuto, oputati se i preivljavati neprijatni oseaj kao vrlo prijatan.

    Oslobaanje disanja". Normalno cirkulacijsko disanje aktivira koljke" koje isplivavaju" iz dubine spoljanjih manifestacija ivota u vidu neprijatnog oseaja. A neprijatne oseaje mi priguujemo - to je naa zatita. Ali ta zatita je u datom sluaju neumesna (nepodesna), jer ona smanjuje buj icu energije, koja sapire koljke", to dovodi do uzdravanja disanja. Kao rezultat toga slino guenje stvara razliite kombinacije zadravanja disanja: zaepljenje sinusa u nosu, stezanje, napon, spazam bronhija i mnogo drugog. Da bi to savladao, oveku je potrebno da svesno produi cirkulacijsko disanje i da neprijatni oseaj prepravi" u veoma prijatan. Kada to postigne, disanje e odmah postati slobodno. To se naziva oslobaanje disanja".

    2-\

    PRAVILAN POLOAJ TELA

    Onima, koji praktikuju metod ienja spoljanjih manifestacija, preporuuje se da zauzmu leei poloaj na leima, noge da ne budu prekrtene , dlanovi ruku okrenuti nagore. Ali, treba zapamtiti da e spoljanje manifestacije, predstavljajui same od sebe prostornu konfiguraciju u kojoj cirkulie energija, bolje sapirati" emocionalno ubre", kada se njihov oblik (manifestacija) menja, a energetska bujica na raun toga raste. Na primer, da bi se oslobodili velikog straha ili tuge, najbolje je da se sklupate.

    Vano je znati sledee: zauzevi udoban poloaj, vie se ne miite i ne eite se za vreme seanse ienja. Kod vas se pojavljuje mogunost da predstavite (pokaete) i osetite da vi to radite. To je jedan od najboljih naina da brzo aktivirate energiju koja vas gui i da je lako izbacite napolje.

    K O N C E N T R A C I J A P A N J E

    Za vreme seanse ienja, treba koncentrisati panju na oseaje koje nam alje telo.

    Pritisci koljke" prilikom izlaska mogu izazvati raznovrsne oseaje, reakcije. To moe biti lokalizovana bol, golicanje, maije mijaukanje na ulici, seanje na bilo ta i tome slino. Zato obratite panju na bilo kakve oseaje koji se javljaju u datom momentu.

    Prema tome, kada se kod vas pojave bilo kakvi oseaj i, svoju panju koncentriite na njih, istraujui svaki detalj. Koncentriite panju na svaki detalj sve, dok taj detalj ne nestane (iezne). Neprijatni aspekt oseaja prihvatite kao vrlo prijatan.

    Hipnotiko stanje koje nastaje zbog zamorenosti centra, koje odrava potrebni nivo cirkulacijskog disanja, omoguava da se bolje obuhvate" svi detalji aktiviranih koljki". A konstantna aktivizacija simpatikog odeljka vegetativnog nervnog sistema, takode cirkulacijskim disanjem

    25

  • omoguava da se konstantno odrava koncentracija panje radi potpunog oputanja (raslabljenja) miia i njeno usme-ravanje na nastale emocije, oseaje i sa velikim uspehom ih odstranjuje.

    Priguene emocije razmetaju se po slojevima". Svaki sloj priguivanja formira se u odreeno vreme vaeg ivota. Zato, kada se izbaci prigueni sloj energije, on obino aktivira drugi prigueni sloj koji je bio ispod njega. Rezultat toga je da moete prelaziti sa jednih oseanja na druga, jer su slojevi priguenja stvoreni od razliitih stegnutih emocija i oseaja.

    Zapamtite glavno - svaki put, kada za vreme seanse ienja neto poinje da vam odvlaci panju, znai, da se pojavljuje priguena energija, koja obraa vau panju na sebe, trai da se koncentriete na nju i d a j e detaljno osetite upravo u datom trenutku.

    EKSTAZA

    Sutina ovog principa je u tome, to se svaki ovek neprekidno nalazi u stanju ekstaze, bez obzira na to ta on pri tome osea. Katha Upaniada glasi: Glavni uzrok Atman (dua, ivotni dah, M), Purua, koja je stvorila oveka, neprekidno uiva u svojoj tvorevini, bez obzira ta pri tome ovek osea - zlo ili dobro. Ali telo i um sve oseaje dele na korisne - prijatne i tetne - neprijatne. tetni i neprijatni oseaji izazivaju u spoljanjim manifestacijama koljke" priguenja.

    Pozitivne emocije (ekstaza - najjaa od njih) utiu na hipotalamus (jer je on povezan sa stvaranjem emocija) u kojem se nalaze strukture koje reguliu funkcije svih nivoa vegetativnog nervnog sistema. Podsetimo se, da vegetativni nervni sistem obezbeduje regulaciju: lezda za unutranju sekreciju - titaste, guterae, polnih, nadbubrenih lezda itd.; funkcija unutranjih organa - srca, jetre, bubrega itd.;

    26

    kivnih sudova, sluzokoa, miia itd. U tome se sastoji lekovito dejstvo ekstaza na fiziko telo.

    Sada nam predstoji da promenimo (transformiemo) sve ono negativno, koje e se sapirati" cirkulacijskim disanjem iz dubine spoljanjih manifestacija u pozitivno. Drugim recima, vi ete ponovo preivljavati strah, gnev i tome slino, ne plaei se, ne srdei se, ve oduevljavajui se snagom i blistavou (otrinom, MS) tili oseaja. Treba da ih preivite pozitivno, radujui se i proslavljajui. Da bi to ostvarili u praksi, postoji nekoliko metoda.

    Oseaj zahvalnosti. Svaki ovek doivljava oseaj zahvalnosti za svoje postojanje, ivot na zemlji. Meutim veina ljudi je ograniena oseajem zahvalnosti. Ustvari, sve to vi imate, - to je va pravi trenutak. Prema tome, budite zahvalni za svaki detalj stvarnog ivota!

    Adekvatno uporedenje. Ako su vae ruke poele da se gre i vi to uporedujete sa normalnim oseajem u rukama, tada e se gr ispoljiti kao bolestan i neprijatan oseaj.Ali, ako se gr shvata sam po sebi, tada e on predstavljati prijatan oseaj energije u rukama. To se moe rei i o bolovima uivajte u oseaj ima intenzivnog ispoljavanja energ i j i

    Priznanje koristi. Svest o tome, ta se deava sa vama za vreme seanse ienja, izaziva oseaj zahvalnosti.

    Zaprepaenje (uenje). Oseaji koji nastaju u vaem telu, treba da izazivaju kod vas interes i oaranje energetskim transfuzijama. U nekim sluajevima r o j e potpuno dovoljno za ienje.

    Ljubav prema svemu i ushienje sa svim. Volite svaki trenutak svog ivota. Ako volite sve to postoji, jednostavno radi toga to postoji, tada ete raspolagati kristalno istim spoljanjim manifestacijama. Ushiujte se svakom sitnicom - i vi ete se brzo istiti. Progoniti (Terati) - znai prekinuti ienje i sticati novu psiholoku stegu, stvarati koljku".

    27

  • Kao rezultat primene principa ekstaza vi ete se osloboditi od psihikih stega i o istiete se od koljki", a to znai, biete zdraviji i energiniji. Proslavljanje ivota u svim sluajevima podie tonus fizikog tela, a smeli - simptom uspenog ienja.

    POVERENJE

    Sprovodei seansu, potpuno verujte u proces ienja. To, to moe izlaziti iz vas: strah, uas i mnogo drugog, tako snano utie, da imate elju da sve to prekinete i ne elite da to ponovo preivljavate, a to znai zadrati u sebi. To se nikako ne srne dozvoliti. Svu tu gadost, koja vam smeta da ivite i razara va organizam, treba izbaciti napolje. Uglavnom vi ete preivljavati dva procesa izlaska koljki". Prvi ima oblik katarsizisa - reakcije, koja se sastoji u grenju, drhtanju, kaljucanju, zadravanju disanja, gaenju (potrebi za povraanjem,M), jaukanju i tome slino, to oznaava pojaan rad simpatikog odeljka (dela) vegetativnog nervnog sistema. Drugi - sastoji se u tome, to se duboka naprezanja ispoljavaju u vidu dugotrajnih (duih) kontrakcija i produenih spazmi. Na odravanje takvog miinog naprezanja organizam troi ogromnu koliinu energije i oslobaajui se od njega, mnogo lake funkcionie.

    Kod vas se mogu pojaviti sumnje. Sumnje - to je ta ista psihika sprega, koja dovodi do stvaranja koljke". Ako budete sumnjali u dati metod ienja, tada nita neete postii. itav teoretski deo je namenjen radi toga, da bi se razbile vae sumnje, da se ulije vera (nada, M) u uspeh i u snano i bezuslovno ozdravljenje. Dejstvujte sa nepokolebivom verom u uspeh, potpuno verujte procesu samo-izleenja pomou napred opisanih prirodnih mehanizama i sve e vam poi za rukom. Zapamtite, dati metod je samo tada efikasan, kada potpuno verujete u njega i dejstvujete smelo (odvano).

    28

    LEKOVITI POTENCIJAL M U Z I K E

    Razliiti oblici zvunog uticaj a koristili su se vekovima kao mono sredstvo za prometni svesti. Osnovni instrumenal amana (budistiki svetenici kod Tatara i Mongolaca, koji su ujedno lekari, arobnjaci i prizivai duhova, MS) u razliitim delovima sveta bio je sitno dobovanje (bubnjava, MS) bubnjeva i pevanje pesama (to izaziva zamor slunog analizatora i kao posleicu toga blokadu u kori mozga, to dovodi do hipnotikog stanja). Razliiti ritmovi bubnjeva ispoljavaju, prema laboratorijskim podacima, jak uticaj na rad mozga.

    Dobra muzika posebno je dragocena u neobinim stanjima svesti. Ona pomae da se otkriju stare zaboravljene psiholoke stege i da ih ispolji, pojaava proces ienja, a takode daje smisao onome ko to preivljava da mu pokloni vei znaaj. Dugotrajna muzika bujica" stvara talas, koji pomae oveku da se kree kroz potekoe eksperimenta kojeg preivljava, da savlauje psiholoku barijeru, da se smiruje i oslobaa. Muzika odabrana na poseban nain potpomae aktiviranje skrivene agresije, fizikog bola, seksualnih ili senzibilnih oseaja i tome slino.

    Da bi muzika postizala pravilno, potrebno dejstvo, treba se nauiti da je sluate po-novom i da se tako odnosite prema njoj. Za vreme seanse veoma je vano da se potpuno po-tinite muzikoj bujici, da joj omoguite da odjekuje u elom telu i da spontano reagujete na nju. To znai da date volju svim vaim eljama i oseajima koja e se pojaviti pod uticaj em muzike: klicanju, smehu, bilo kojim zvucima koji izlaze iz dubine vaeg tela na povrinu, razliitim grimasama, pokretima pojedinih delova tela, vibracijama ili savijanju celog tela i tome slino. Pri tome, ne morate da pokuavate da saznate ko je kompozitor, da ocenite izvoenje itd. Treba da omoguite muzici da spontano, neometano (slobodno) deluje na psihu i telo. U tom sluaju muzika postaje snani instrumenat reprodukcije i odravanja

    29

  • neobinog (posebnog) stanja svesti. Kombinacija muzike sa disanjem dovodi do meusobnog obogaivanja metoda i Litice sa zadivljujuom snagom na vas.

    to se tie izbora muzike, izbor je veoma irok: klasika, rok i zvui iz prirode (um vetra, glasovi divljih zveri, pevanje ptica, zvui koje isputaju insekli, itd. Dajte prednost muzici koja je malo poznata i koja nema konkretan sadraj. Ako je to pesma, tada ona treba da bude na jeziku koji vi ne poznajete. Izbor muzike vri se u zavisnosti od toga, kakvu psihiku stegu elite da aktivirate i da je izbacite.

    Meni se posebno svia muzika iz albuma Zoolook" francuskog kompozitora an-Miela Zarra. To je velelepna muzika za aktiviranje psiholokih stega.

    Etape muzikalnog" ienja su sledee: u poetku muzika treba da isprovocira i aktivira stegnuto emocionalno ubre (smee), potom da ga dovede do kulminacije - izbacivanja, i da smiri oveka. Seansa ienja moe da traje od 15 minuta do dva-tri asa. Obino izmeu 15-45 minuta dolazi do cepanja" stega, to oznaava uspean zavretak seanse. Veoma stare i jake psiholoke stege zahtevaju 2-3 asa rada, j e r za njihovo aktiviranje je potrebno mnogo vie energije koju daje cirkulacijsko disanje.

    M E T O D E IENJA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA

    1. Stvarati sebi raspoloenje za oduevljavanje svime, to oseate.

    2. Sve oseaje pri hvatati kao predivne, slavei ih iz due.

    3. Ukljuite muziku i zauzmite oputen udoban poloaj, najbolje leei.

    4. Ponite sa cirkulacijskim disanjem, lako, jednostavno, bez napora. Ne srne da doe do efekta naduvavanja" plua, kada se kao rezultat nekoliko brzih udisaja plua

    U)

    ispunjavaju do granice - nema kuda dalje - i inite prinudan dugotrajan izdisaj. Spontan i oputen izdisaj postie se posle brzog, aktivnog udisaja.

    5. Sve to iskrsava u vaoj svesti (strahovi, preivljavanja itd.), to zapaate i oseate u telu (izmeu ostalog jak lokalizovan bol: zabijen" kolac) prihvatajte (percipirajte) kao blaenstvo. Vi se kupate" u bezgraninom okeanu raznovrsnog blaenstva, oseajui i preivljavajui ga do najsitnijih detalja.

    6. Sve to radite (spontana kretanja, krikovi itd.) vodi vas ka ienju vaeg bia od gadosti (poroka).

    7. Seansu zavravate tek posle toga, kada je aktivirana dovoljna koliina psihikih stega izala" na povrinu i bila odstranjena.

    Kao rezultat oseaete se velelepno, osloboene due i lako.

    Praktini saveti. Da bi ovladali metodom ienja spoljanjih manifestacija bez suvinih glavobolja (briga), ponite da je praktikujete u trajanju od 5 minuta. Dalje postepeno poveavajte trajanje seanse do 30 minuta. I tek posle toga, kada osetite da se kod vas sve dobro dogaa, ispunite uslove iz take 7.

    Zbog toga, to u svakom oveku postoji ueverovatno velika koliina koljki" i drugih psihikih stega i priguenja, proces ienja spoljanjih manifestacija traje nekoliko godina (ako se redovno praktikuju seanse ienja, svaki drugi dan po I -2 asa, tada je dovoljna godina dana, pa ak i manje). Zato se blagotvorni (povoljan) uticaj napred navedenih mehanizama izleenja ispoljava znatno bre na fiziko stanje organizma. Ubediete se sami, da svaka pravilno sprov-1 edena seansa ienja poboljava vae zdravlje, ini va ivot boljim.

    31

  • USPOSTAVLJANJE VEZE IZMEU SPOLJANJIH MANIFESTACIJA

    I FIZIKOG TELA

    Spoljanje manifestacije proimaju itavo fiziko telo i upravljaju njime. Ipak, u njima se mogu stvarati koljke" i druga slina izoblienja, usled kojih dolazi do loeg upravljanja fizikim telom. U postarijem i starakom dobu ljudi se ale jedan drugome da ih telo slabo slua" - oduzimaju se ruke i noge i ne ele da izvravaju nareenja uma. Neto slino deava se i sa radom unutranjih organa.

    Radi likvidacije (odstranjivanja) slinih pojava potrebno je uspostaviti vezu holografskog tela sa fizikim telom. Ispostavlja se, da je to mogue uraditi, ako se na neko-ntrolisanim" i bolnim mestima pomou jarkog, emocionalnog miljenja izazove oseaj toplote, peckanja i hladnoe. Kao rezultat takvog rada na tom del u tela ili u organu osea se prijatan svrab, koji ukazuje na uspostavljanje funkcije tog ili drugog organa, njegove strukture.

    Dole opisana metoda je deo vebi iz Rada-joge i drugih okultnih (spiritistikih, M) praktiara. Vebe su prikupili (sastavili) Mirzakarim Norbekov i Larisa Fontina. Ja sam uneo neke objanjavajue elemente i skratio vebe na raun razgibavanja.

    Od davnina je poznato da je misao materijalna. to je jasnija, izobraenija (itljivija) i dugotrajnija slika koja je zamiljena, time je jai njen uticaj na fiziko stanje. Energije spoljanjih manifestacija prihvataju te konture i osobine koje im zadaje misao. Sa svoje strane, energetska polja grade" fiziku materiju sa odreenim svojstvima (osobinama), oblikom i funkcijama.

    Putem analize procesa izleenja od tekih oboljenja ustanovljeno je, da na odreenoj etapi nastupa momenat bezuslovne vere u izleenje, koji prerasta u oekivanje nastupajueg izleenja. Vano je to preivljavanje osetiti u sebi i svesno ga izazivati (pobuivati).

    U predelu bolnog dela tela ili organa spontano se osea povremeno nadolazea toplota, hladnoa, peckanje, green je itd. Prijatan oseaj svraba govori o procesu izleenja.

    Data metoda zasniva se na: jakoj veri u izleenje koja aktivira posebne infor-

    maciono-energetske procese za korekciju zdravlja i podmla-ivanje organizma;

    razvoju snanog emocionalnog miljenja sposobnog da reproukuje na holografskom nivou strukturu i funkciju bolesnog organa ili tkiva (doista, ako je osvetljenje" oteano usled jako zaprljanog organizma, tada, poveavi jainu svetlosti, moi emo da je reprodukujemo).

    Izazivajui u obolelom organu putem emocionalnog miljenja toplotu, peckanje, hladnou time regeneriemo oslabljenu ili izgubljenu vezu izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela. Rezultat toga je otpoinjanje procesa izleenja i podmlaivanja.

    Sledee preporuke pomoi e vam da ovladate datom metodom.

    1. Prva tri-etiri dana ne sekirajte se to vam ne uspeva da emocionalno mislite i to ne postoji vera u sebe i u metodu. Nestrpljivost i neverica govore o prisustvu u vaim spoljanjim manifestacijama patolokih koljki". Preporuujemo prvu metodu ienja spoljanjih manifestacija.

    2. Metodu sprovodite kada ste sami. Panja stranih lica, diskusije, kritikovanje metode rue vau veru, ne daju vam mogunosti da se mobiliete na izleenje. Sa diskusijom (raspravom) otponite nakon mesec dana upornih vebi, kada budu vidni rezultati.

    3. Za vreme vebanja (traje proseno oko 1 asa) budite usredsreeni na postizanje cilja i potpuno obuzeti onim to radite.

    4. Odredite rokove izleenja radi bolje koncentracije volje.

    33

  • 5. Ne prenapreite se. Potujte postepenost. Vi niste priviknuti na takvu vrstu vebi. Zavravajte sa vebanjem pri pojavi oseaja blaeg umora. Simptom nepravilnog rada pojava oseaja tegobe u glavi. Smanjite optereenje.

    6. Ne smete da vebate kada ste umorni i gladni. 7. Otponite svaki dan sa oseajem ivotne radosti,

    sree, duevnog elana i odravajte to stanje tokom eelog dana. Magnetiite njime ljude koji vas okruuju. Ako se to stanje ne pojavljuje, stvarajte ga i odravajte vetaki.

    8. Za vreme vebanja postarajte se da dostignete stanje nerazmil janja ' . Takvo stanje nastupa prilikom odlaska na spavanje.

    9. U sebi (dui) saberite se, koncentriite se na potpuno izleenje (ozdravljenje) i podmladivanje. Uspeh prati onoga ko ispoljava voljne napore. Ne bojte se povremenih neu-speha.

    10. Iskljuite re bolest" iz upotrebe. S t o j e mogue ee u mislima i naglas ponavljajte: Ja sam zdrav. . . Ja sam srean. . . Ja sam mlad. . . Ja sve mogu. . .

    11. Predstavljajte se uvek onakvim, kakvim elite da budete i u dui i spolja.

    12. Odnosite se prema sebi uvek sa ljubavlju i potovanjem. Nikada ne grdite, ne poniavajte sebe ak ni u mislima. Pohvalite sebe za najmanji uspeh. Osetite se domainom, gospodarom svoje sudbine i svoga tela. Zdravlje se obnavlja vlastitim trudom, prema tome skoncentriite se na to i trudite se 1-3 meseca.

    Vano je znati, d a j e izleenje uvek propraeno krizom, koja se ispoljava kao kratkovremeno pogoranje bolesti, u vidu glavobolja i tome slino.

    Simptomi izleenja: - povienje temperature u nekom delu ili uopte u elom

    organizmu; - pojava lakog, prijatnog pulsiranja (kucanja bila, M);

    34

    - grenja, probadanja, slabo peckanje; - prijatan svrab; - poveanje apetita, poboljanje rada probavnog trakta; - poveana potreba za spavanjem koje regenerie spolja-

    nje manifestacije. Vreme vebanja ne srne da bude due od 1 asa u dane

    prilagodavanja na metodu, tj. prvih 7-10 dana; narednih dana - ne due od 30 do 40 minuta. Veba se 3-5 puta nedeljno, odmarajui se 2 dana uzastopce.

    Brzo poboljanje linog oseanja ne prihvatajte kao zavretak izleenja, produite sa radom. Ali tokom mesec i po do dva meseca treba da rehabilitujete (obnovite) zdravlje obolelih organa i organizma u celini.

    Prva etapa vebanja obuhvata dve vebe. Prva veba je kombinacija disanja sa stvaranjem jasnih

    misaonih emocija. Sedite na stolicu, ispravite leda. Ruke stavite na kolena,

    noge polusavijene (ni sluajno - noga preko noge). Svi miii tela su oputeni. Radi toga sve grupe miia nai-zmenino treba prvo napregnuti, zatim ih opustiti (raslabiti): miie butina (slabina), golenica, ramenjae, ramena, leda, ramenog pojasa, mimike miie lica, miie onih jabuica. Uverite se, da vam ne podrhtavaju oni kapci, jer je glavni simptom nedovoljnog oputanja - napregnutost onih kapaka i miia ela.

    Jezik treba da bude poluobeen, kada vrh jezika dotie nepce.

    Posle oputanja miia tela, postarajte se da slobodno i mirno diete. Od oputanja disanje e se samo od sebe usporiti i smiriti. Udisaj i izdisaj e postepeno postati tihi (neujni, MS), neprimetni i ravnomerni. Do prirodne zadrke disanja dolazie za vreme izdisaja. Kada se disanje smiri, lupanje srca e se takode smiriti. Do toga dolazi spontano.

    35

  • Kada su se opustili miii tela, disanje i lupanje srca se umirilo, vae miljenje (razmiljanje) e se takode umiriti. Ako se budu pojavljivale bilo koje misli, emocije, ne analizirajte ih, ve ih jednostavno uoavajte. Eto, misao je dola i otila. Izmeu odlaska jedne misli i dolaska druge javlja se meuprostor spokojstva i upravo nam je on i potreban za rad sa lekovitim slojevima podsvesti.

    POStignuvi to stanje, obratite panju na oseaje pri disanju kroz nos. Sa svakim udisajem vi oseate u nosnoj duplji sveinu, a sa svakim izdisajem - toplotu. To je prirodni proces, vazduh koji se udie hladi upljinu nosne duplje, a koji se izdie - zagreva. Koncentriite se na taj oseaj, osetite ga. Uradite 10-15 takvih udisaja i izdisaja.

    Polako uiui, obratite panju kako se ta sveina sputa nanie, do nivoa titaste lezde, a toplota pri izdisaju podie se nagore. Sada preusmerite panju na titastu lezdu, predstavite sebi, kao da diete kroz nju, kao da se va nos nalazi upravo tu. Ne urite, i kod vas e se pojaviti oseaj disanja kroz to mesto. Uradite 5-10 udisaja i izdisaja. A sada sebi predstavite (doarajte, MS), da diete kroz deo sunanog spleta, tu ete osetiti sveinu sa svakim udisajem, a sa svakim izdisajem toplotu.

    Kada ste nauili da diete na taj nain, preite na sledea emocionalno-voljna shvatanja (predstave). Stavite ruke na kolena, dlanovima nagore i zamislite da diete kroz dlanove, ponovo oseajui sveinu sa svakim udisajem, a toplotu sa svakim izdisajem. Probajte tano na isti nain da diete i kroz stopala.

    Nakon toga, poto kod vas jasno nastaju oseaji sveine za vreme udisaja i loplote - za vreme izdisaja, moete to da radite sa bolesnim organom. Na primer, diite kroz bolesne bubrege ili jetru, postiui iste takve oseaje: udisaj - sveina, izdisaj - toplo.

    Uporedo sa tim zamiljajte sebe mladim i zdravim. Oslukujte sebe. Postarajte se da unutranjim pogledom vidite, osetite taj deo tela, taj organ, kuda ste u datom trenutku

    36

    usmerili vau panju, vae misli. Svi oseaji i predstave o vaem tein i unutranjim organima treba da budu samo prijatne, shvatajte svaki ugli, detalj vaeg tela kao savrenu tvorevinu prirode. Postarajte se da sebi predstavite, zamislite sve to se deava unutar vaeg tela. Potrudite se da to uradite mirno (spokojno), bez ikakvog naprezanja. Treba da ,,pro-v i ^ c l e " radosne, mlade oseaje kroz bolesni organ. Time ete stvoriti normalan, zdrav hologram bolesnog organa ili mesta. Vi ete saliti patologiju na spoljanjem nivou. Zato uporno radite, ali se nemojte previe truditi, naroito u prvo vreme.

    Ako vam u stvaranju jasnih emocija uporno smetaju strane misli, tada primenite ranije opisanu metodu ienja spoljanjih manifestacija. Ona e vas osloboditi od patolokih misaonih lanaca (stega) koji parazitiraju u vama i neprekidno u vidu filmske trake" ili radio-programa" prolaze kroz vau glavu.

    Pljuvaka, koja se bude nagomilavala u ustima za vreme disanja, lekovita je. Kada se u usnoj duplji nagomila mnogo pljuvake, progutajte je sa misaonim impulsom (porukom) na obolelo mesto.

    Poto ste se nauili da diete kroz bilo koju taku tela ili organ, moe se prei na sledeu vebu prve etape. Radi toga potrebno je da se nauite da na raun stvaranja jasnih misaonih emocija izazivate oseaje toplote, mokrenja i sveine. Zauzmite udoban poloaj (sedei ili leei), potpuno se opustite i smirite. Ponite da uvebavate proizvoljnu pojavu oseaja toplote na unapred odabranim mestima (osim srca i mozga). Radi toga sebi zamislite, da se to mesto, organ puni vruom krvlju, ili da je smeten u toplu vodu ili da se zagreva od sunca, vatre itd. Postarajte se da izazovete emocije bez naprezanj

    Nakon to ste to uspeli, preite na izazivanje oseaja peckanja. Zauzmite prethodni poloaj, opustite se, izaberite deo tela i zamislile u njemu peckanje od hiljada malih iglica.

    37

  • elektrinih iskri, mrave koji gmiu. Va zadatak - pronai vama najbliu asocijaciju, emociju peckanja.

    Ne urite se, verujte u uspeh. Nije vano, ako su oseaj i bili jedva primetni. Glavno je, da su oni postojali i u daljem postupku vi ete ih razdrmati" do oiglednih, nepogreivih.

    Sada moete da preete na izazivanje oseaja hladnoe. Sve radite na isti nain, kao i pri izazivanju oseaja toplote i peckanja. Stoga se moete prisetiti oseaja prohladnog vetria i misaono ih staviti na odabrano mesto ili organ. U teim sluajevima moete namoiti kou u hladnoj vodi i zapamtiti oseaje, a zatim pokuati da ih u mislima reprodukujete. Za kratko vreme sve e se lako postii.

    Na prvoj etapi uvebavate samo dve gore opisane vebe: disanje i emocionalno-voljno predstavljanje (zamiljanje) toplote, peckanja i hladnoe u razliitim delovima tela. U zavisnosti od vae umenosti (sposobnosti) da izazivate misaone emocije i da se koncentriete na njih, bie vam potrebno vreme od nekoliko dana do jedne-dve nedelje.

    Ako ste nauili da slobodno (po elji) izazivate oseaje toplote, peckanja, hladnoe, to znai, da vi moete uspostavljati vezu izmedju spoljanje manifestacije i fizikog tela. Sa uzrastom ta veza je na nekim mestima izgubljena (pojavila se neoselljivost), oslabila (slabiji krvotok, osea se hladnoa), to doprinosi pogoranju rada organizma, pojavi hroninih oboljenja. Svaki ovek treba da povrati izgubljeno, da uspostavi pravilnu meusobnu vezu holografskog i fizikog tela. Radi toga potrebno je redovno vebati i izazivati u telu oseaj toplote, peckanja i hladnoe. A to znai, da vi prelazite na drugu etapu veba nj a, koja se sastoji u disanju kroz razliite delove tela (ime ste vi ve ovladali) i niz vebi za zagrevanje, peckanje, rashladi vanje.

    Druga etapa uvebavanja (slika I i 2) obuhvata gore opisan nain disanja sa Oseaj eru hladnoe i toplote kroz bolno mesto ili organ. Zatim prouavate uvebavati i/a-

    38

    zivanje u telu toplote, peckanja i hladnoe. Ponavljajte vebe prve etape.

    Trea veba se sastoji u uspostavljanju veze izmeu spoljanjih manifestacija i donjeg dela tela.

    Zbog toga, to najee dolazi do prekida normalne veze upravo izmeu spoljanjih manifestacija i donjih udova, usled ega oni stalno mrznu kod veine postarijih ljudi, poinjemo da izazivamo oseaj toplote, peckanja, hladnoe u donjem delu tela, od stopala nogu do pupka. Stoga zauz imamo ugodan poloaj, najbolje leei, oputamo se i zamiljamo, da smo uli u toplu vodu do pojasa ili da su vas zakopali do pojasa u topli pesak na plai. Trudite se da zamiljate (uobraavate) lako, bez naprezanja, kao da se to deava samo od sebe.

    Posle toga, kad ste uspeli sa vebom, ponovite je 3-4 puta da bi vam to priinilo zadovoljstvo, - trudite se svaki put da zadrite oseaj u trajanju 20-40 sekundi. Sada tano na isti nain zamislite oseaj peckanja, a zatim hladnoe. Sve radnje ponavljajte po 3-4 puta u trajanju 20-40 sekundi. Radi izazivanja oseaja hladnoe zamislite, da ste zali do pojasa u prohladnu vodu.

    Ako dobro izazivate oseaje toplote, peckanja i hladnoe, tada probajte da izazovete istovremeno dva o s e a j a -toplote i peckanja, hladnoe i peckanja. Ako i takva veba uspe, to znai, da vi dobro uspostavljate reguliuu vezu izmeu spoljanjih manifestacija (holografskog tela) i fizikog tela.

    Odmorite se 10 minuta i izvodite sledeu vebu. Ta veba se sastoji u uspostavljanju reguliueg uticaj a

    na kimu. Sada je vano da uspostavimo uticaj i na taj deo, jer bilo

    kakva blokada na njemu dovodi do ozbiljnih poremeaja u radu organizma. Poinjemo da zamiljamo oseaj toplote, peckanja i hladnoe na kimi.

    39

  • Stvorite jasnu predstavu kako se kima zagreva iznutra. Ponite od predela potiljka i doite do trtine kosti, zagre-vajui svaki kimeni prljen. Radi toga zamislite u predelu kime cev prenika 10-15 cm, kroz koju se sliva stub tople (vrele) vode prenika 5-10 cm. Takav vodeni stub spustite do trtine kosti, a zatim podignite nagore. Svaki put u krajnjem poloaju zadravajte oseaj u trajanju 20-40 sekundi.

    Ako nastanu potekoe, tada u poetku uradite zagreva nje pomou lampe, obloga od slaiee i zapamtite oseaje. Potom se potrudite da ih u mislima izazovete, zapamtite - i sve e biti u redu.

    Sada na isti nain proite" po kimi, izazivajui peckanje, a zatim hladnou. Zapamtite, da peckanje treba oseati izmeu toplote i hladnoe ili ga pak dodavati njima.

    Napravite pauzu od 10 minuta i uradite sledeu vebu. Peta veba se sastoji u uspostavljanju regu l istie veze u

    rukama i ramenom pojasu. Ponite od izazivanja oseaja toplote u akama ruku i podiite se navie, zagrevajui ra-vnomerno rameni pojas. Prcdeo srca ne treba zagrevati - u mislima ga zaobiite sa strane. Zadravajte oseaj zagre-vanja u trajanju 20-40 sekundi.

    Potpuno na isti nain zamislite oseaj peckanja i hladnoe.

    Odmorite se takode 10 minuta i izvodite sledeu vebu. esta veba se sastoji u uspostavljanju rada (funkcije,

    MS) organa, odgovornih za normalizaciju svih vrsta raz-mene u organizmu i odravanje unutranje sredine organizma u normalnom stanju. Radi toga je potrebno izazvati oseaje toplote, peckanja i hladnoe u jetri i u bubrezima.

    Pre svega, tano razjasnite gde se nalaze ti organi. Prvi put izazovite samo oseaj toplote. Najbolje je poeti od jetre, Carice staraca", kako su je nazvali drevnotibetski lekari. Zamislite deo desne podrebrice i u mislima je zagrejte, osetiete toplotu iznutra. Potrudite se da taj oseaj zadrite minutu-minutu i po. Ponovite to 2-3 puta.

    ! ( )

    Ako vam je slabo emocionalno miljenje ili oslabljena jetra, tada je bolje da slinu vebu izvodite izmeu 23 asa i 1 asa noi. Dopunski uslov diite samo kroz desnu noz-drvu, a u usta stavite malo ljute paprike. Te mere obino potpomau snanom zagrevanju celog organizma. Ustvari, najvia temperatura u organizmu je upravo u jetri oko 40C.

    Sada na potpuno isti nain zagrejmo bubrege. U mislima predstavljamo, gde se oni nalaze, unutranjim pogledom izazivamo u njima emocije proiavajue svetlosti i toplote. Zadravamo oseaj toplote kao i u radu sa je t rom, zatim oslobaamo i ponavljamo jo 2-3 puta.

    Uporno izvodite i ovladavajte vebama druge etape. Dok one nisu uvebane, dalje ne treba ii. One e ve otpoeti proces izleenja u vaem organizmu. Vaa svest (saznanje) e sve uspenije uspostavljati veze sa fizikim telom, to znai leiti i uspostavljati njegove funkcije. To lekovito dejstvo ispoljavae se u sledeem:

    - pojavie se niz komplikacija (pogoranja), nakon ega e neka oboljenja nestati;

    - nestae pogrbljenost, ispravie se iskrivljena kima; - moe se desiti da nestanu oiljci (to e biti potvrda

    toga, da je na tim mestima uspostavljena normalna regulacija holografskim telom);

    - pojavie se talog u mokrai i drugi slini simptomi (potvrda procesa ienja).

    NapomencL Ako u nekom delu vaeg tela slabo nastaju oseaji toplote, peckanja, hladnoe ili se uopte ne pojavljuju, a nemate problema sa drugim delovima tela, treba da primenite metodu ienja spoljanjih manifestacija. Jer na tom mestu kod vas se nalazi snana koljka". Kad budete disali uz muziku, to mesto e se oznaiti kao zabijeni kolac". Potrudite se da ono nestane, a zatim uspostavite vezu pomou oseaja toplote, peckanja i hladnoe.

    Posle savlaivanja druge etape metode moe se uve-bavati trea etapa.

    41

  • Treu etapu uvebavanja ine nama ve poznato disanje kroz razliite del ove tela (titastu lezdu deo sunanog spleta, dlanove, stopala i bilo koji oboleli organ - po 18-38 puta); uvebavanje oseaja toplote, peckanja i hladnoe u nogama, kimi, rukama i ramenom pojasu (opis je dat u prethodnom odeljku) i nove vebe: premetanje tri oseaja po telu (noge, ruke, kima); koncentracija i raznoenje oseaja toplote, peckanja i hladnoe u bolesnom organu; odstranjivanje oiljaka.

    Pre nego to zaponemo opis novih vebi, objasni emo znaaj izazivanja toplote, peckanja i hladnoe.

    Oseaj i toplote i hladnoe treniraju (podstiu, M) kapilarni krvotok. Kada izazivate emocije toplote i poinjete da je oseate, kapilari se ire, i u taj deo tela ili organ dostavlja se vie hranljivih materija, kiseonika i ispira se ljaka (neistoe). To znai, da se na tom mestu pojaava ishrana tkiva i poboljavaju procesi razmene. Izazivanje hladnoe i njegov oseaj potstie oticanje krvi i ubrzava proces legeneracije elijskih struktura, posebno molekula D N K , koje se oteuju tokom prirodnog rada organizma. Povremeno hlaenje potpomae taj proces.

    Kada se izaziva peckanje, tada se aktiviraju nervni za-vreci koji alju reguliue impulse na membrane elija, ukazujui im, kako treba da funkcioniu.

    Kao rezultat, izazivanje toplote i peckanja, a takode hladnoe i peckanja na raun voljnih impulsa regulie i uspostavlja funkcije (radnu sposobnost,M) u konkretnom delu tela ili organu. Eto na taj nain i mi moemo da re-generiemo svoj organizam i ak da ga podmladujemo.

    Na treoj etapi vebanja uimo se da misaono pre-metamo oseaje toplote, peenja (peckanja) i hladnoe po organizmu, a takode da naizmenino menjamo oseaje to potpomae potpunom uspostavljanju (regeneraciji) uticaj a spoljanjih manifestacija na fiziko telo.

    Prema tome, odvebajte vebe koje su vam od ranije poznate: disanje, izazivanje tri oseaja u nogama, kimi i ramenom pojasu.

    42

    Ta uvebavanja treba da zagreju va organizam i on e postati osetijiviji na vae komande. U hladnom godinjem dobu radi postizanja tog cilja radite takode 15-minutno razgibavanje dok se ne oznojite. To e vam pomoi da bolje oseate va organizam.

    .Sada se moe prei na nove vebe.

    Prva veba. Zamislile loptu toplote veliine pesnice u desnom stopalu. Osetite je jasnije kao prijatnu toplolu, koja potpuno zagreva to mesto, koje ste sebi predstavili (zamislili).

    Zatim u mislima ponite tu loptu da premetate, dobro zamiljajui mesta, kroz koja ta lopta toplote prolazi. Podi- imo je navie du noge, ne urei, centimeter po centimeter, zamiljajui taj put jasno du kostiju, miia: kroz zglob kolena, navie po butini, kroz karlino-bedreni zglob, predstavite je sebi (zamislite) jo bolje - na mokrani mehur, trtinu kost; sada preite na levu nogu. Isto tako kotrljajte loptu toplote nadole po levoj nozi. im doete do stopala, na trenutak se zaustavite, zagrejte ga potpuno i istim putem se vraajte do desnog stopala.

    Ponovite slinu vebu 2-3 puta. Zatim ponite isto to od leve noge, takode uradite 2-3 puta. Posle toga promenite oseaje: trudite se da izazovete i prokotrljate loptu peckanja, hladnoe. Pokuajte da izazovete istovremeno toplotu i peckanje ili hladnou i peckanje.

    Druga veba. Zamislite loptu toplote veliine pesnice u predelu trtine kosti. Postarajte se da to radite u trajanju 10-20 sekundi. Cim osetite prijatnu toplotu, ponite u mislima ne urei d a j e premetate nagore. Briljivo prolazite kroz sve kimene prljenove sve do osnove lobanje. Zadrite se u gornjem poloaju na 5-10 sekundi - i nadole. To sainjava jedan prolazak. Ukupno uradite oko 10 takvih pro-la/aka.

    Zatim to isto ponovite sa oseajem peckanja i hladnoe.

    43

  • Trea veba. Zamislite loptu toplote na desnom dlanu u trajan u 10-20 sekundi. Posle toga je u mislima prenosite navie du ruke. Za vreme prenoenja briljivo zamiljajte, kroz koje zglobove prolazi lopta toplote. im doete do levog dlana, malo se zadrite - i ponite kretanje unazad. Uradite 10 takvih prolazaka.

    Na potpuno isti nain tu vebu uradite sa peckanjem i hladnoom.

    etvrta veba (slika 2) se sastoji u koncentraciji i rase-javanju toplote, peckanja i hladnoe u obolelom organu. Izaberite naj bolesniji organ vaeg organizma. Na primer, da je to jetra.

    Zauzmite poloaj u kojem ste najoputeniji. U mislima doaravate deo oko jetre i zamislite, kako se prema njoj privlai toplota iz celog organizma. Privucite je prema jetri i tu ostavite; jo privucite ostavite, jo i jo. Kao rezultat jetra se popunjava lekovitom toplotom. Zadrite taj oseaj u trajanju 10-15 sekundi, a zatim ga rasejte po elom

    4 4

    organizmu tako, da se toplota u jetri ne zadrava due od 10-15 sekundi. To ponovite od 5 do 10 puta.

    Dalje, slian postupak uvebavajte sa oseajem peckanja i hladnoe. Moe se kombinovati toplota sa peckanjem i hladnoa sa peckanjem.

    Za vreme ili posle takvog delovanja (uticaja) mogu se pojaviti ili pojaati bolovi u predelu organa sa kojim ste radili, - to je povoljna pojava , simptom (znak) toga da spoljanja manifestacija regenerie bolesni organ, simptom brzog izleenja. Radujte se: vi ste na pravom putu.

    Ako imate nekoliko obolelih organa, najbolje je da sa njima radite naizmenino; ako je oboleli organ u paru (bubrezi, plua), radite naizmenino sa njegovim desnim i levim delom.

    Zapamtite, u prvom redu treba da radite sa najbolesnijim i najslabijim organom.

    Na toj etapi uvebavanja moete raditi na odstranjivanju oiljaka, ogrebotina i srataja.

    4 5

  • Oiljak, srataj, ogrebotina to su elelovi organizma, g d e j e narueno upravljanje holografskim telom kao rezultat trauma ili hirurke intervencije. Ako se uspostavi (rege-nerie) veza, tada oiljci, srataji i ogrebotine nestaju sami od sebe, jer ne postoje na hologralskom ablonu".

    Kad nauite da odstranjujete oiljke, sra staje i ogrebotine moete da obnavljate svoje telo. Pokazuje se, kada ovek upravlja svojom uobraziljom (matom, fantazijom, MS), on moe kao skulptor (vajar) ponovo stvoriti (rekon-struisati) svoje telo, povratiti fiziku mladost. Svaka vaa elija podinjavae se vaim mislima, mati i sa ljubavlju e im odgovarati.

    Biramo najvei oiljak, njegova starost nema apsolutno nikakvog znaaja. Ako imate nekoliko oiljaka, treba izabrati najvei i na njemu raditi, svi ostali e nestati sami od sebe. Ako nemate velikih oiljaka, to mogu biti tragovi posle manjih operacija, kod ena - potkoni podlivi posle poroaja ili s tri je (rastezanje koe,M).

    Zatvaramo oi i oputamo se. U mislima doaravamo mesto oiljka, predstavljamo ga jasno po mogunosti. Misaono poinjemo da zagrevamo taj deo kao da obuhvatamo oiljak sa svih strana, sa bokova i po celoj duini, odo/do. odozgo, a glavno - iznutra. Misaono poinjemo da poveavamo i pojaavamo toplotu; trudimo se daje doaramo to vie jarkom, kao da na tom mestu gori pe, u kojoj gori, topi se, nestaje tkivo oiljka. Oseaju toplote dodajte jo oseaj peckanja. Potrudite se da predstavite (doarate), osetite kako se istovremeno sa krvlju dostavlja se to je potrebno za regeneraciju normalne koe na mestu oiljka. Zamiljajte kako koa postaje glatka, nena, meka, sa prijatnom roze nijansom, elastinom... Trudite se da jo vie pojaate taj oseaj toplote, peckanja i to je mogue due zadrite te oseaje.

    Izazivajte jarke, snane emocije toplote. Ako na tom mestu oseate vrelinu, kao od vatre, - veoma dobro; moda oseaj svraba, grenja, kao kod zarastanja rane, - preivno.

    46

    To su veoma dobri simptomi koji ukazuju da se deavaju realne promene.

    Proces rada nad oiljcima moe se izraziti na sleei nain. Toplota. Dodajemo toplotu. Udvostruujemo. Jo jedanput udvostruujemo. Jo jedanput udvostruujemo toplotu i dodajemo peckanje. Udvostruujemo toplotu i peckanje. Toplota i peckanje su maksimalni.

    Nestajanje oiljaka moe se oceniti (kvalificirati) kao podmlaivanje organizma, vraanje u ta vremena kada su Spoljanje manifestacije dobro upravljale fizikim telom.

    Najvaniji momenat je , da je proces (upala, MS) nestao, d a j e mehanizam proradio.

    etvrta etapa uvebavanja (slika 3). Sada vam ostaje da se uvebavate u tome, kako da izazovete oseaje toplote, peckanja i hladnoe istovremeno u elom telu. Tako, u poetku izazivate oseaj toplote (moe toplota" + peckanje"), zatim peckanja, potom hladnoe (moe hladnoa" + peckanje"). To e vam omoguiti da potpuno uspostavite" vezu spoljanjih manifestacija sa fizikim telom. Ujedno vi ete precizno odrediti mesta u organizmu, gde ne postoje ti oseaji ili su slabi. Ta mesta - rupe" treba ukloniti, na-menski radei nad njima metodom prikupljanja i rasturanja oseaja.

    Na taj nain vi moete da regcnei iete rad celog organizma i da se bitno pomladite.

    Prema tome, vebe etvrte etape su: disanje kroz razliite delove tela i bolesne organe; premetanje tri oseaja -toplote, peckanja i hladnoe - po udovima preko kime; rad nad oiljcima i sratajima, ako ih jo uvek ima; izazivanje oseaja toplote, peckanja i hladnoe odjednom u elom telu; prikupljanje i razbacivanje (rasturanje) oseaja u obolelom organu. Sada vam ostaje rad na datoj etapi dotle, dok vam intuicija ne sugerie druge vebe.

    Sve vebe, osim izazivanja tri oseaja u elom telu, poznate su vam. Vi ih ve moete bizo odvebati i izvoditi nove vebe.

    47

  • Leite, opustite se, unesite se u slanje dremea i zamiljajte d a j e vae telo obasjano crvenom ili narandastom svetlou koja vas prijatno zagreva. Zadrite taj oseaj oko 30 sekundi, a zatim ga prekinite. Ponovite to, i tako oko 10-15 puta.

    Da bi izazvali oseaje peckanja ili kao da mravi mile po elom telu, moete zamisliti da se u vama stvaraju sitni melnirii (setite se oseaj a, kada ispijate jako gazirani napitak) ili da ste se naglo zagnjurili u hladnu vodu i odmah iz nje iskoili. Izaberite sebi najblii i najpoznatiji oseaj i uvebavajte. Ponoviti, kao i u sluaju sa zagievanjem.

    Da bi izazvali oseaj hladnoe, zamislite sebe praznim i u toj praznini duva prohladan vetri ili tee kristalno ista prohladna voda. Najbolje je zamisliti svoje telo, obasjano srebrnom prohladnom, proiavaj uom svetlou. Ponoviti, kao kod zagrevanja.

    48

    Po stepenu usvajanja ove vebe moe se postupali ovako: izazvati pojavu zagrevanja od crvene ili narandaste svetlosti i zadrati je 20-30 sekundi. Zatim izazvati peckanje i drati 10-15 sekundi. Posle toga izazvati oseaj hlaenja srebrnastom svetlou i drati 20-30 sekundi. Dalja ema procesa je sledea: peckanje, zagrevanje, peckanje, hladnoa. Drugim recima, naizmenino izazivanje hladnog i toplog vri se samo posle peckanja. Takav ciklus se ponavlja 10-15 puta.

    Za vreme izvoenja ove vebe, vi ete uoiti kol jke" u kojima se toplota, peckanje i ponovo hladnoa slabo oseaju. Specijalno na njima vebajte prikupljanje i rasturanje tri oseaja. Tako trenirajte dotle, dok svi oseaji ne postanu jasni, jarki i da se lako izazivaju.

    Peta etapa uvebavanja. Kad ste postigli lako izazivanje tri oseaja, vi moete Zadrati disanje, pokretanje tri oseaja kroz kimu i izazivanje tri oseaja u elom telu. (Trenirati treba najmanje tri puta nedeljno po 30-60 minuta). Intuicija e vam sugerisati nove vebe. Moda e to biti pokretanje tih oseaja (a mogue, sasvim drugih) po aku-punkturnim kanalima ili po nadi (jo finijim kanalima), koncentracija na akre (borbeno oruje u obliku diska sa otrim krajevima, MS) itd.

    Kada je re o vebama koje ulaze u opisane metode, proverili su te vebe na vie hiljada ljudi Mirzakarim Nor-bekov i Larisa Fontina. Sam Norbekov je kao rezultat traume u 20-godinjem uzrastu imao za posledicu suenje bubrega koje je on bezuspeno leio u mnogim bolnicama i institutima. Evo kako se on sea svog izleenja.

    Zapanjio me je spoljanji izgled lekara: rastom vii od dva metra, oko 106 godina, a tek kakav je bio u mladosti? Mrav, ogroman nos sa bradavicom i jarko zelene oi - takve oi vie nisam ni kod koga video. I glas nije bio staraki, ve dubok ist (kao svila) bas.

  • Ja sam ve priblino znao bolesti mojih saputnika. I gle starac, ne gledajui u njihova lica, opipavi puis, ispria sve 0 njihovim bolestima kao daje prislukivao na razgovor. Tu se neto u meni prelomilo. Kada sam ja doao na red, on me je smestio (namestio), stavio palce na moju ruku i odjednom poeo da govori o takvim stvarima, koje smo znali samo ja i Bog. Ali poslednje rei su me prosto ubile: Siniu, ja bih hteo da ti pomognem, ali ne mogu. Kod tebe je dua umrla, ja ne vidim elju za izleenjem. Ti hoe, da te drugi izlee, postave na noge, da se pomue za tebe. Toga nema. Ti si zasluio svoju bolest. Ja ne mogu da se meam u Boija dela, idi s mirom, sine". Nema rei da bi se opisalo moje stanje, kada sam se spremao da odem. Ali starac je upitao: Zato mi nisi prigovorio, zato sine odlazi, nije valjda da se slae sa mnom? Idi kui i razmisli. Ako eli stvarno da se izlei od bolesti, da organizuje (uredi) svoj ivot i postane iv ovek, tada dodi, a ako nee - s Bogom".

    Vratio sam se nakon mesec dana i poeli smo da ve-bamo. Vebe su tako jednostavne i istovremeno tako teke. Koliko unutranjih otpora, otkazivanja! Kakvo je to leenje bez aparata sa mnogobrojnim dugmadima, bez lekova sa nalepnicama Made in. . ."? Ali kada su bolesnici, koji su zajedno sa mnom otpoeli kurs obuke, poeli ozdravljati, u meni se pojavio oseaj da li zavisti, da li zlobe. I kako je dolo do prvih uspeha, istinu govorei, ne seam se. Ali izvukao sam se.

    Priblino petog meseca vebanja osetio sam se bolje. Kako sam uivao, uvidevi preneraene oi profesora, koji je dugo i sa dosadom pokuavao da me izlei! etiri godine sam se pregledao i tek tada sam poverovao, da sam potpuno zdrav".

    Ustvari, Mirkazarim Norbekov i Larisa Fontina su na osnovu praktinog iskustva (eksperimenata, MS) otkrili rokove nestanka tog ili drugog oboljenja pomou napred opisanih vebi. Odbrojavanje poinje od momenta, kada se ovlada vebama za izazivanje tri oseaja - toplote, peckanja 1 hladnoe.

    50

    Normalizuje se san - u toku 3 dana. Poboljava se apetit, pri sklonosti zatvorima - od 3 tlo 4

    dana normalizuje se stolica. Gastritis - leci se u roku do 5 dana. Cir na elucu, dvanaestopalanom crevu - do 6 dana. Holecistitis - do 5 dana. Kolitis, izmeu ostalog i gnojni - do 12 dana. Hronini pankreatitis - do 19 dana. Htonim hepatitis - do II dana. Hemoroidi - do 8 dana. Poetak odstranjivanja peska i kamenja iz unog me

    hura i bubrega - od 2 pa do 6-8 dana. Pielonefritis - do 18 dana. Cisti lis - do 4 dana. Uretlitis - do 4 dana. Sputanje bubrega - do 14 dana. Laringitis, faringitis, tonzilitis - do 5 dana. Gajmoritis (Maksilami sinuzitis, M) - do 7 dana. Hronina pneumonija do 12 dana. Bronhitis, bronhijalna astma - do 15-23 dana. Neuritis si usnog nerva - do 15 dana. Pogoranje sluha (bez veih oteenja membrane i ko-

    ica unutranjeg uha) - do 6 dana. Neuritis onog nerva do 26-40 dana. Katar aha - do 36 dana. Smanjenje otrine vida (kratkovidost, dalekovidost do

    + 10 dioptrija, astigmatizam) - do 15 dana. Hipertonina bolest: otklanjanje uzroka - do 15-18 da

    na, posle toga normalizacija pritiska - do 4-5 dana. Hipertonina bolest: otklanjanje uzroka - do II dana,

    posle toga normalizacija pritiska - do 4-5 dana. Neurovegetativna (Vaskularnovegetativna) distonija -

    do 8 dana. Iemijska bolest srca (stenokardija) - od 13 do 22 dana.

    51

  • Trombojlebitis - do 12 dana. Varikoz.no proirenje vena do 8 dana. Ginekoloka oboljenja zapaljenjskog karaktera - do 7-9

    dana. Cistozni tumori - do 6-12 dana. Odstupanje materice od normalnog poloaja (sputanje,

    zabacivanje) - do 10-12 dana. Neke vrste benignih anemija - do 17 dana ( otklanjanje

    uzroka - do 6 dana). Dijabetes - do 18 dana (normalizacija nivoa eera

    3-4. dana) Hiperjunkcija t i taste lezde do 10-14 dana. Psorijaza - do 15 dana. Neke vrste ekcema - do 7-13 dana. Neurodermitis do 17 dana. Alergija - do 13 dana. Nespecifinipoliartritis do 28 dana. Hronini prostatitis - do 27 dana. Smanjenje potencije sa otklanjanjem uzroka - 8-9-11

    dana.

    52

    E M O C I O N A L N O - V O L J N A M O T I V I S A N O S T

    Kao veoma efikasno sredstvo za uspostavljanje veze izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela pokazale su se emocionnlno-voljne motivisanosti. Naalost, one se malo praktikuju iz razloga to savremeni ovek ne eli da troi (rashoduje) voljne i umne sposobnosti na uvebavanje emocionalnog miljenja. Osim toga, svest obinog oveka je toliko zaguena stranim mislima, da se on ne moe koncentrisati na stvaranje emocija. Tek to ponu da se javljaju unutranje emocije, kako se pojavi neka misao ili asocijacija, i sve nestaje. Zato onaj, ko se nauio da kontrolie svoje misli i da se due vremena koncentrie samo na jednom, ima ogromnu korist od emocionalno-voljnih motivacija. Pomou njih se moe ne samo lako izleiti, ve i podmladiti svoj organizam.

    U naoj zemlji (Rusiji, M) naroite uspehe u toj oblasti postigao je Sitin Georgij Nikolajevi. Za vreme rata, 1943. godine on je bio teko kontuzovan u boju i postao je invalid sa 20 i nekoliko godina ivota. Georgij Sitin, posto je 1944. godine emobilisan iz armije, poeo je da razrauje svoje lekovite motivacije na regeneraciji uma, radne sposobnosti, funkcija miia i da ih proverava na sebi. Zatim je 1957. godine Georgij Nikolajevi ponovo bio na medicinskoj komisiji i ocenjen kao sposoban za vojnu slubu bez ogranienja.

    53

    http://Varikoz.no
  • On je uoio, da kod motivacija posebnu ulogu imaju efikasne rei i grupe rei koje nehotice (sluajno) stvaraju odgovarajuu emociju. Eto zato u dole navedenim motivacijama ima mnogo grupa rei o mladosti, momakim danima, zdravlju.

    Efikasnost emocionalno-voljne motivisanosti, pre pri-mene metoda koje smo opisali, je u tome, to se veza izmeu organa ili delova tela uspostavlja ne pomou oseaja - budi s e " zadremala svest organa, njegova informativna osnova (temelj). Vi odmah zadajele potrebne parametre za rad i vrite neophodnu strukturizaciju organa ili organizma sa mladim svojstvima. Kao rezultat toga uspostavlja se i regu-lie rad, dolazi do potrebne korekcije i podmlaivanja.

    Mora se shvatiti, da je spoljanja manifestacija oveka -obiman pojam, emocija, koja se stvara razliitim energijama. Pomou vlastitog emocionalnog miljenja moemo je uiniti j a rkom i j a snom kao u mladosti. Drukije reeno, obnoviti. Dakle, ta nam smeta da to uradimo? Naa lenjost, nae neznanje. Meutim, ljudi koji se redovno time zanimaju, postiu fantastine rezultate.

    Pomou emocionalno-voljne motivisanosti moete sami sebe programirat i" na oporavak (rekonvalescenciju, M), leenje i podmlaivanje. Glavno je, da vi, izgovarajui rei motivacije, veoma jasno zamiljate organ koji se leci ili podmladuje. Optimalno vreme emocionalno-voljne motivacije je oko 10 minuta, inae e se hologram emocije, koju ste stvorili emocionalnim miljenjem, raspriti i nee imati dovoljno smisla. Uopte, proitajte motivaciju toliko puta, koliko vas dri panja i koncentracija, da bi uli u emociju i bili u njoj izvesno vreme. Mehaniko itanje, bez predstave i u m n o g rada, nee dati rezultate. U teim i hitnim sluajevima itajte motivaciju po nekoliko puta dnevno.

    Radi boljeg ovladavanja emocionalnim miljenjem uve-bavajte, u poetku, da se koncentriete.

    Koncentracija - to je fiksiranje umom spoljnnjcg objekta ili unutranje take.

    54

    Koncentracija se ne moe vriti pri odsustvu objekta, na koga moe biti usresreena misao.

    Postavljeni cilj, interes, panja donee uspeh u koncentraciji.

    Oseaji vas odvraaju i uznemiravaju vam um. Kada se zrac i " uma skupljaju u fokusu uz pomo koncentracije, um postaje usredsreen (koncentrisan) i kod vas e se stvoriti poseban oseaj blaenstva iznutra.

    ovek, koji postigne vidljive uspehe u koncentraciji, sposoban je da svoj posao obavlja bre i mnogo bolje od obinog oveka. Pri koncentraciji mozak ne treba da pro-verava naprezanja. Vi ne treba da se borite sa umom.

    ovek, iji je um pun strasti i raznovrsnih fantastinih elja, ne moe se koncentrisati na bilo koji objekat ak ni jednu sekundu.

    Onaj koji praktikuje koncentraciju, imae veoma dobro zdravlje i jasno miljenje. Koncentracija isti um i smiruje emocije, pojaava tok misli i ujanjava ideje.

    PRIMER NAJPROSTIJE VEBE ZA KONCENTRACIJU

    Sedite i zauzmite udoban poloaj, tako da lea budu uspravna. Koncentriite se otvorenim oima na crnu taku privrenu na zidu ili na plamen svece. Polako zatvorite oi i vi ete ugledat i" misaonim pogledom crnu taku ili plamen svece. Potrudile se da zadrite nastalu emociju to je mogue due. Cim emocija nestane, ponovo polako otvorite oi i gledajte na taku ili plamen svece. Zatim ponovo zatvorite oi i zadravajte emociju u pameti s t o j e mogue due. Tako ponavljajte vie puta, dok se dobro ne nauite da od pi-vog puta zadrite emociju. Kroz izvesno vreme vi ete moi po elji da izazovete bilo koju emociju i d a j e zadrite koliko elite.

  • Ako vam to sve uspe, tada ete moi lako i sa velikom koriu da itate emocionalno-voljne motivacije za sebe.

    Sada preimo neposredno na motivacije. Prva e biti motivisanost na zdrav nain ivota. Treba se liiti pasivnosti, prestati se nadati da e vas neko izleiti na aroban nain. Vi ste svoje bolesti zaradili lenjou, neznanjem, pogrenim (izopaenim) nainom ivota. Treba promeniti nain ivota, ne dozvoliti bolestima da ive i one e same nestati, jer ne postoje uslovi koji ih stvaraju.

    EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA ZDRAV NAIN IVOTA

    ,,U moju duu, u nervni sistem uliva se ivototvorni potok Boanstvene Sile, vrst i ist kao dijamant. Mene ispunjava ivototvorna Boanstvena Sila. Ja se punim neunitivom duhovnom snagom. Moj duh je snaan i neunitiv. Moja duhovna snaga sija kroz moje oi, nju oseaju svi ljudi, koji su u kontaktu sa mnom. Ja sam odvaan, siguran ovek u sebe. Ja sve smem, sve mogu i niega se ne bojim. Bez obzira na sve ivotne nedae, ja nepokolebljivo stojim kao ijamantskn stena o koju se sve razbija. Nikakvim potekoama, bedama (siromatvima), bolestima ne moe se razruiti moja jaka volja. Ja gledam ivotu u lice, niega se ne bojim i usred svih protivnih sila nepokolebivo se borim za zdrav nain ivota. Ja svakodnevno uporno itam motivaciju za zdrav nain ivota, ja uvek nadjaavam sve sile koje ele da narue moj zdravi nain ivota, ja stvaram monu zatitu svom zdravom nainu ivota.

    Ja se borim za duhovni post i uvek odbacujem pokuaje da me uvuku u pijanstvo, puenje, lenjost i prodrljivost. Ja dobro znam , d a j e ovek obodren idejama izleenja i progresa iznad i jai od glupih navika i sklonosti. Ja se nadograujem na energian, zdrav i mlad ivot, sada i zauvek.

    56

    Moja volja e savladali sve smetnje, razruiti sve prepreke. Uprkos svemu ja vodim pravilan, zdrav nain ivota o kojem nam govore Boije zapovesti.

    Ja oseam uzburkano-kljualu mladalaku snagu i to me ispunjava radou. Preda mnom je dug, radostan mladalaki ivot i to me ispunjava trijumfalnom snagom mladosti i neukrotivosti. Moje oi svetlucaju iskrama ljubavi prema ivotu i obiljem ljubavi. Radost ivota vri u mojoj mladoj krvi. U elom telu kljua ogromna energija i svi unutranji organi rade energino-veselo sa mladalakom odvanou. Moj hod je lagan i skladan, jasno oseam svoju mladalaku odvanost (za ene moj hod je lagan i skladan, jasno oseam predivnu lepotu).

    Uprkos ivotnim potekoama, ja nepokolebivo odravam preivan lini oseaj i raspoloenje puno ivotne radosti. Svakim danom postajem sve mlai (mlaa) i ivotno radosniji (radosnija). Na mom licu je uvek mladalaki -veseli osmeh, u meni je uvek prolee, a Boanska radost ivota ispunjava i duu i telo. Moje oi iskre ivotom i veseljem. Uticaj moje nerazruive volje oseaju svi ljudi.

    Ja sam - slobodan, siguran ovek u sebe, ja sve smem, sve mogu i niega se ne bojim. Ja vodim zdrav trezven ivot uprkos svim bolestima, uprkos svim gadostima, uprkos svim porocima. Moja snaga je neograniena, volja kolosalna. Ja ivim zdravim ivotom i radujem se svakom trenutku Boanskog bitisanja. Ja u tako iveti danas i zauvek".

    EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST OD PREJEDANJA

    Predlaemo vam emocionalno-voljnu motivaciju koja e vam omoguiti da otklonite patoloku tenju (udnju) za hranom i koja se esto javlja kao jedinstvena radost" kod starijih ljudi. Preoptereenje organizma hranom zaguuje

    57

  • organizam, prouzrokuje gojaznost, dijabetes i srano-vns-kularna oboljenja.

    Nova ivototvorna, novoroena snaga uliva se u moj organizam. Novoroeni ivot upravlja apetitom, eljom za apsorbovanjem hrane. Ja jedem umereno, zasiujem se malim i odmah odustajem od hrane. Ne mislim na jelo. Ja se odnosim prema jelu kao nainu odranja ivota i nita vie. Ja se odlino zasiujem malom koliinom prirodne Inane. Ja se j e d n o m i za uvek odriem jela, jednom i zauvek zaboravljam za je lo i jedem samo tada, kada stvarno imam potrebu za hranom. Ja sam zdrav ovek, apsolutno zdrav. Moje misli su apsolutno zdrave, apsolutno zdravi oseaji. Ja sam gospodar svojih oseaja i misli o je lu.

    Ja potpuno spreavam i kontroliem nepotrebne zahteve za hranom, je lom, napicima. Ja jedem radi toga, da bih iveo, radio i uivao u ivotu. Suvina hrana optereuje moje telo, oteava ivotnu delatnost. im osetim zasienje, odmah prekidam sa je lom. Ja sam odluno uguio elju da suvino j e d e m . Ja bespotedno suzbijam suvinu potrebu za hranom. Ja j e d e m samo radi toga, da bih bio mlad, snaan i ivotno radostan. Ja sam potpuni gospodar svojih oseaja, misli, elja. Ja jedem i uvek u jesti samo malu koliinu prirodne hrane, ja jedem malu koliinu hrane.

    Mladalaka snaga uliva se u moj organizam, ona ini moj organizam mladim i uspostavlja normalan apetit, oseaj mere pri upotrebi hrane. Ja jedem umereno kao u mladosti i zasiujem se mal im. Jelo me vie ne interesuje. Ono je za mene - nain da odrim ivot. Ja se odlino zasiujem malom koliinom prirodne hrane. Ja se j ednom i zauvek odriem od jela, j ednom i zauvek sam zaboravio za jelo i j edem samo tada, kada stvarno imam potrebu za hranom. Ja sam zdrav ovek, apsolutno zdrav. Moje misli su apsolutno zdrave, apsolutno zdravi oseaji. Ja sam gospodar svojih oseaja i misli o je lu .

    Ja potpuno spreavam i kontroliem nepotrebne zahteve za hranom, jelom, napicima. Ja jedem radi toga, da bih iveo.

    58

    radio i uivao u ivotu. Ja jedem samo radi toga, da bih bio mlad, snaan i ivotno radostan. Ja sam potpuni gospodar svojih oseaja, misli o jelu i hrani. Uvek i samo uvek jedem malu koliinu prirodne hrane, jedem malu koliinu hrane' 1 .

    EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA MUKU SNAGU

    U starijem dobu kod mukaraca se gasi polna potencija, dolazi do neusaglaavanja rada hormonalnog aparata. Nie navedena motivacija pomoi e vam da uspostavite i re-guliete ugaenu funkciju.

    Kolosalnom (dinovskom) snagom veita mladost uliva se u moje telo. Kolosalna snaga veite mladosti uliva se u moje nerve. Kolosalna energija mukosti (mukog zaetka -semena) uliva se u moju kiv. Moj polni sistem je proet novoroenim - mladim nervima, zasien okeanom neograniene muke Snage. Moje misli su energine, sve energinije aktiviraju rad moje snane mukosti. Polne lez-de-monice (testikuli) rade sve energinije i energinije. Polni sistem proizvodi sve vie i vie energetske jake sperme. Mukost kljua u meni stvarajui kolosalnu koliinu hormona. Neograniena mladalaka Snaga