Click here to load reader

FIZIČKE DIMENZIJE STARENJA

  • View
    5

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of FIZIČKE DIMENZIJE STARENJA

1 Uvod u starenje - Kvantitet i kvalitet ivotaFIZIKE DIMENZIJE STARENJA Phisical Dimensions of Aging
Prof. dr Nedeljko Rodi Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor
PREDAVANJE 2 LECTURE 2
2
• predmetak ANTROPO u sloenicama je sa znaenjem OVEK.
3
ONTOGENEZA
• Razdoblje zrelog doba i starosti deli se na: 1.razdoblje zrelog (odraslog) oveka, od 40. do
64. godine, 2.razdoblje mlae starosti, od 65. do 74. godine
ivota, 3.razdoblje srednje starosti, od 75. do 84. godine
ivota, 4.razdoblje duboke starosti, od 85. godine.
4
BIOLOŠKI RAZVOJ
• Biološki razvoj ima svoje zakonitosti jer se u toku celog ovekovog ivota procesi izgradnje (anaboliki procesi) i razgradnje (kataboliki procesi) nalaze u uzajamnoj vezi, a njihov odnos je razliit u svako ovekovo doba.
• Fiziko stanje oveka vremenom se menja jer se proces individualnog razvoja odvija po raz- dobljima koja su u uslovnoj vezi.
• Karakteristike za svako podruje su razliite, kao i objekat o kome je re.
5
• Trei, karakteristian stepen ovekovog biološkog razvoja, koji se podudara sa razvojem ovekovih motorikih sposobnosti, oznaava manje-više lagano smanjivanje svih ovekovih sposobnosti, osobina i drugih karakteristika.
• Rekreacija (rekreativni sport, fizika rekreacija – R) uglavnom, zauzima silaznu putanju u razvoju i slui za odravanje stanja i/ili spreavanje brzih involtiv- nih procesa starenja, odnosno oronjavanje (slablje- nje, opadanje) tela i pojedinih organa.
7
ŠTA JE STARENJE ?
• Starenje je jedna velika enigma ivota. • Starenje je stalan, predvidljiv proces koji se
odnosi na rast i razvoj ivih organizama. • Starenje je zbirni pojam za skup procesa,
koji doprinose pogoršanju zdravlja i konano smrti kao krajnje posledice starenja.
• Starenje zavisi o našim genima, uticaju ivotne okoline i stilu ivota.
8
ŠTA JE STARENJE ?
• Starost: Proces postajanja starijim, proces koji je genetski odreen i ekološki moduliran.
• Fiziki proces starenja napreduje iz dana u dan, a time utie na naše kognitivne, psihi- ke, socijalne i duhovne karakteristike.
• Efekti starenja na oveka odmah su uoavaju na njegov spoljni izgled: koa se nabora, kosa gubi svoju boju, telo postaje krhko.
9
ŠTA JE STARENJE ?
• Starenje je hronološko vreme postojanja ili broj je- dinica standardnog vremena proteklo izmeu roenja i datuma posmatranja.
10
Razlikujemo dve vrste starosti: 1) hronološka (kalendarska) starost • “koliko dugo ivimo”, 2) biološka starost • “koliko je staro naše telo”.
11
12
1) Mikroskopske (genetike i negenetike) teorije starenja.
2) Makroskopske (organske i sistemske) teorije starenja.
13
1) Genetike teorije (DNA mutacije; slu- ajnih grešaka; programirano starenje).
2) Negenetike teorije (slobodnih radikala; ukrštenih veza;trošenja i habanja; otpad- nih produkata) starenja.
14
2) Teorije sistema (neuroendokrinog; imu- nog; centralnog nervnog sistema) stare- nja.
15
1) Nema jednostavnih teorija koje objaš- njavaju sloeni proces starenja.
2) Novije teorije nadmašuju mikroskopska i makroskopska objašnjenja.
• Dok se objašnjavaju sve teorije, moraju se zapamtiti razlike izmeu uzroka i efekta.
16
FIZIOLOŠKO STARENJE
• Starenje je sloen biološki proces u ko- jem nastaju promene na molekularnom, elijskom i organskom nivou, koje su progresivne i neizbene, ali i neizbeno smanjenje telesnih sposobnosti kao od- govor na odgovarajue interne i/ili spoljne pritiske.
17
• Strukturne promene u starosti su disajnog sistema (starake kifoze; sušenje i smanjenje porebrice; smanjen elastini odskok; atrofija prsnih mišia; degeneracija kime; kalcifikacija i okoštavanje rebara), ali i ostalih organskih sistema.
18
• Strukturne promene organskih sis- tema u starosti (kardiovaskularnog, respiratornog, nervnog, muskula- tornog, skeletnog i drugih sistema), kao fizikih procesa starenja ove- ka, dovodi do bitnog smanjenja kvantiteta i kvaliteta ivota.
19
ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?
• Starenje se ne moe spreiti, starenje poinje u vreme zaea i nastavlja se iz dana u dan u toku celog našeg ivota.
• Nema poznatih supstancija koje mogu zaustaviti starenje ili produiti ivot.
• Neki od efekata starenja mogu biti usporeni, donekle i spreeni.
20
• Prevencija u kasnijim godinama zahteva ueše u zdravstvenom obrazovanju.
• Stil ivota odreuje koliko emo i kako stariti i time poboljšati kvalitet ivota.
• Veba je pokazala da je vano sredstvo za spreavanje kardiovaskularnih bole- sti i smanjenje depresije.
21
ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?
• Nekoliko korisnih saveta za poboljšanje šanse za dug ivot i uvanje zdravlja: 1. Uravnoteena ishrana, ukljuujui pet serviranja voa i povra na dan. 2. Redovno vebanje (proveriti sa lekarom zdravlje pre poetka programa vebanja). 3. Stalne i redovne zdravstvene kontrole. 4. Ne pušiti (nikad nije prekasno prestati). 5. Praktine bezbednosne navike kod kue kako bi se spreili padovi i lomovi.
22
ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?
• Još nekoliko korisnih saveta za poboljšanje šanse za dug ivot i uvanje zdravlja: 6. Stalno nositi sigurnosni pojas u automobilu. 7. Stalni kontakt sa porodicom i prijateljima. 8. Stalno biti aktivan u radu, igri i zajednici. 9. Izbegavati previše sunca i hladnoe. 10. Ako pijete, umerenost je klju. 11. Spavanje nou sedam do osam sati. 12. Redovna kontrola telesne teine.
23
ZAUSTAVLJANJE STARENJA ? • I još nekoliko korisnih saveta za poboljšanje
šanse za dug ivot i uvanje zdravlja: 13. Ako pijete, neka drugi vozi automobil. 14. Paziti na line i finansijke podatke u cilju pojednostavljenja budeta i ulaganja. 15. Plan dugoronih stambenih potreba prilagoditi novanim prilikama. 16. Zauzeti pozitivan stav prema ivotu. 17. Pozitivan stav prema stvarima koje vas ine srenim.
24
KVALITET IVOTA • Kvalitet ivota je stepen kako se osea svaki
pojedanac ili pojedine grupe stanovništva. • Kvalitet ivota se ne moe meriti direktno, ali
se njegova percepcija sastoji od dve kompo- nente: fizike i psihološke.
• Fiziki aspekt ukljuuje osnovne potrebe za opstanak ljudskog tela, te zaštitu protiv nesi- gurne okoline, a psihološki aspekt ukljuuje pozitivna ili negativna emocionalna stanja.
25
ŠTA JE KVALITET IVOTA ? • kvalitet ivota je deskriptivni pojam koji se
odnosi na ljudsko emocionalno, socijalno i fiziko blagostanje i njihovu sposobnost da budu u funkciji redovnih zadataka ivota,
• kvalitet ivota je stepen u kojem osoba koja uiva vane mogunosti njegovog ivota,
• zdravlje vezano za kvalitet ivota analizira mere uinka leenja bolesti, da bi mogli rei “on uiva u dobrom zdravlju”.
26
ŠTA JE KVALITET IVOTA ?
• finansijska sredstva, zdravlje i smisao ivota direktno i pozitivno utiu na kvalitet ivota,
• zdravlje, emocionalna podrška i fizika okoli- na posredno utiu na kvalitet ivota kroz smisao ivota starijih osoba,
• uticaj duhovnosti, emocionalno bliskih veza i mogunost angaovanja u starijoj dobi postaje garancija kvaliteta ivota.
27
fitness) nam opada i postaje sastavni deo kvaliteta našeg ivota.
• Genetska ogranienja koja su u našim teli- ma, sa starenjem zahtevaju manje napor- ne aktivnosti, što ne znai da više nema nade za fiziko zdravlje starijih osoba.
• Vebanje nam pomae u opštem unapree- nju zdravlja (medicina je nauka o zdravlju).
29
ZDRAVLJE I FITNES • Fitnes program poveava radnu toleranciju
i duinu spavanja starijih osoba. • Umesto obima ueša, sa boljim fizikim
zdravljem je povezan program vebanja. • Fitnes program dovodi do smanjenja
zdravstvenih problema i više energije za ostvarenja zadataka na poslu i kod kue, ali i jaanje samopouzdanja i smanjenje ogranienja tela.
30
ZDRAVLJE I FITNES Fitnes moe primeniti etiri mere fizikih aktivnosti, i to: (1) korišenje odgovarajuih vebi, (2) nivo fizikih aktivnosti s obzirom na starosnu kategoriju svake osobe, (3) obavljanje redovnih rutinskih vebi, (4) uestalost hodanja jednog kilometra ili više kilometara.
31
Zdravo starenje (Healthy Aging): (1) Vebanje (Exercise). (2) Upravljanje stresom (Stress Menag.) (3) Socijalna pomo (Social Support). (4) Duhovnost (Spitituality). (5) Intelektualni (Cognitive) trening. (6) Ishrana (Nutrition).
34
REZIME KVANTITET I KVALITET IVOTA • ivot se moe opisati u smislu kvantiteta (koliko dugo
traje ivot) i kvaliteta (koliko je on zadovoljavajui). • Tri su faktora koja doprinose poveanju ivotnog
veka: ogranienje hrane, opšti nivo aktivnosti i fizike vebe.
• ene širom sveta ive due od muškaraca 4-10 god. • Koliina ivota je vrednost, samo ako je kvalitet ivota
podnošljiv, a cilj produenja izvodljivo je samo ako se stanje kvaliteta ivota moe odravati tokom godine.
• Kvalitet ivota u starijih osoba zavisi od 11 glavnih faktora: zdravstveni status, fizika funkcija, energija i vitalnost, kognitivne i emocionalne funkcije, ivotno zadovoljstvo i oseaj blagostanja, seksualna i socijalna funkcija, rekreacija i ekonomski status (koji su u visokoj interakciji sa drugima).
35
• Starenje je izuzetno individualan proces, pa je indi- vidualno starenje razliito za istu hronološku dob.
• Brojni izvori su individualnih razlika u starenju i to: genetike razlike, bolesti, razliiti odnosi fiziološkog starenja, biološki sistem unutar pojedinca, ali i nain ivota i ponašanja, te pol, kultura, obrazovanje i socioekonomski status.
• Biološka dob se definiše kao statistika udaljenost pojedinca od srednjih vrednosti hronološke starosti.
• Sve individualne razlike uoene u procesu starenja vezane su uz pad funkcija.
36
OBRAENA PITANJA • Biološke zakonitosti? • Šta je starenje? • Uzroci starenja? • Koje su posledice starenja? • Koje su biološke teorije starenja? • Da li se starenje moe usporiti? • Šta je kvalitet ivota i njegove komponente? • Zdravlje i fitnes? • Komponente zdravog starenja? • Individualne razlike?
37
PITANJA ?
40
FIZIKE DIMENZIJE STARENJA Phisical Dimensions of Aging
Prof. dr Nedeljko Rodi Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor
FIZIKE DIMENZIJE STARENJAPhisical Dimensions of Aging
PREDAVANJE 2LECTURE 2
ZAŠTO STARIMO ?
MIKROSKOPSKE TEORIJE
MAKROSKOPSKE TEORIJE
REZIME INDIVIDUALNE RAZLIKE