Funkcionalna Ispitivanja Autonomnog Nervnog Sistemahb

  • View
    393

  • Download
    18

Embed Size (px)

DESCRIPTION

ncdshdsddlvkdsjlgn;knglkgs;

Text of Funkcionalna Ispitivanja Autonomnog Nervnog Sistemahb

  • FUNKCIONALNA ISPITIVANJA AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMAInstitut za patoloku fiziologiju

  • FUNKCIONALNA I ANATOMSKA ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMASenzorni (aferentni)Motorni (eferentni)

  • AUTONOMNI NERVNI SISTEMISTORIJATGalen (129-216) opisuje ganglionski (simpatetiki) lanacThomas Willis (1621-1675) opisuje vagus kao lutajui nerv Jacobus Winslow (1669-1760) ganglije opisuje kao male mozgove, a interkostalne nerve kao veliki simpatetiki nervFranois Xavier Bichat (1771-1802) pravi razliku izmedju somatskih i visceralnih funkcija nervnog sistema i ukazuje na uticaj emocija na visceralni sistemFranois Poerfour de Petit (1664-1741) presecanjem cervikalnih simpatikih nerava izaziva suenje zenicePaul Loye (1861-1890) stimulacijom vagusa, 45 minuta po dekapitaciji kriminalaca, uoava sekretornu aktivnost gastrine mukozeRobert Remak (1815-1865) otkriva nemijelinizovana simpatetika vlaknaBenedict Stilling (1810-1879) uvodi izraz vazomotorni sistem za autonomna vlakna do miofibrila u zidu krvnih sudovaErnst Weber (1795-1878) i Eduard Weber (1806-1871) otkrivaju da stimulacija vagusa zaustavlja srani rad i uvode u neurofiziologiju koncept inhibicije

  • AUTONOMNI NERVNI SISTEMISTORIJATJ.N. Langley (1852-1925) 1905. sugerie postojanje receptivne supstance izmedju nerva i efektorskog organa, a 1921. uvodi termin autonomni nervni sistemHenry Dale (1876-1968) 1913. izoluje acetilholin; 1934. razdvaja adrenergiku i holinergiku neurotransmisijuOtto Loewi (1873-1961) 1921. otkriva Vagusstoff (materiju koja se oslobadja posle stimulacije parasimpatikusa) i Acceleransstoff (posle stimulacije simpatikusa)Walter Cannon (1871-1945) simpatin E (ekscitatorni) i simpatin I (inhibitorni)Zenon Bacq (1903-1984) simpatin I adrenalin; simpatin E noradrenalinRaymond Ahlquist (1914-1983) definie dve glavne klase adrenoceptora (osetljive na noradrenalin) i (osetljive na adrenalin)Geoffrey Burnstock (1929) 1963. sugerie postojanje nonadrenergike, nonholinergike (NANC) neurotransmisije u mienterinom pleksusu, a 1976. ukazuje da nervne elije mogu oslobadjati vie od jednog neurotransmitera

  • PODELA AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMASimpatikus i parasimpatikusInerviu uglavnom iste struktureUzrokuju suprotne efekte

    Enteriki autonomni nervni sistem

  • PODELA AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMASimpatikus fight, flight or frightAktivira se u toku vebanja, uzbudjenja ili urgentnih situacija

    Parasimpatikus rest and digestUkljuen u ouvanje energije

  • ANATOMSKE RAZLIKE SIMPATIKUSA I PARASIMPATIKUSAPotiu iz razliitih delova CNSSimpatikus poznat i kao torakolumbalni nervni sistemParasimpatikus kraniosakralni nervni sistem

  • ANATOMSKE RAZLIKE SIMPATIKUSA I PARASIMPATIKUSADuina postganglijskih vlakanaSimpatikus duga postganglijska vlaknaParasimpatikus kratka postganglijska vlaknaGrananje aksonaSimpatiki aksoni visoko razgranatiUtiu na brojne organeParasimpatiki aksoni slabo razgranati Lokalizovani efekti

  • ANATOMSKE RAZLIKE SIMPATIKUSA I PARASIMPATIKUSA

  • ANATOMSKE RAZLIKE SIMPATIKUSA I PARASIMPATIKUSA

  • Autonomni nervni sistem Somatski NSSNSPSNSNMSCNSPNS

  • ORGANIZACIJA SNSOsnovne karakteristikePotie iz T1-L2Preganglijska vlakna polaze iz lateralnih delova sive mase kimene modineOpskrbljuje visceralne organe, kao i povrinske strukture telaSadri vie ganglija nego parasimpatiki nervni sistem

  • SIMPATIKE GANGLIJENalaze se sa obe strane vertebralnih kolumniPovezane su kratkim nervnim vlaknima u tela simpatikih ganglionaSa ventralnim granama spinalnih nerava povezane su sivim i belim komunikantnim granamaFuzija ganglija manje ganglija nego spinalnih nerava

  • PREVERTEBRALNE GANGLIJENeparne i neorganizovane po kimenim segmentimaPostoje samo u abdomenu i karliciLee ispred kimenog stubaGlavni ganglioniCeliani, gornji mezenterini, donji mezenterini, donji hipogastrini

  • SIMPATIKI DEO ANS

  • SIMPATIKI PUTEVI KA PERIFERIJI

  • SIMPATIKI PUTEVI KA GLAVI

  • SIMPATIKI PUTEVI KA TORAKALNIM ORGANIMA

  • SIMPATIKI PUTEVI KA ABDOMINALNIM ORGANIMA

  • SIMPATIKI PUTEVI PREMA KARLICI

  • ULOGA ADRENALNE MEDULE U FUNKCIJI SIMPATIKUSAGlavni organ simpatikog nervnog sistemaSekretuje velike koliine adrenalina (i male noradrenalina)Stimulacija sekrecije potie iz preganglijskih simpatikih vlakana

  • SR NADBUBRENE LEZDE

  • ORGANIZACIJA PSNSKranijalni deoPotie iz velikog mozgaInervie organe glave, vrata, toraksa i abdomenaSakralni deoInervie preostale abdominalne i karline organe

  • PSNS

  • KRANIJALNI DEOPreganglijska vlakna izlaze putem:N. oculomotorius (III)N. facialis (VII)N. glossopharyngeus (IX)N. vagus (X)elijska tela nalaze se u jedrima kranijalnih ivaca u modanom stablu

  • PSNS: KRANIJALNI NERVI (12 pari)

  • FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA N. VAGUSA (X) Vlakna inerviu visceralne organe toraksa i veine abdomena Stimulacija digestija, smanjenje srane frekvence i krvnog pritiska Preganglijska elijska tela - nalaze se u dorzalnom motornom jedru u produenoj modini Ganglijski neuroni - nalaze se unutar zida organa koji inerviu

  • FIZIOLOGIJA ANSEfekti aktivacije SNSTahikardija i hipertenzijaMidrijazaBronhodilatacijaKona i epitelna vazokonstrikcijaVazodilatacija srane i skeletne muskulatureSmanjenje aktivnosti crevaGlikogenolizafight-or-flight, aktivacija en masse

  • FIZIOLOGIJA PSNSEfekti aktivacije PSNSUopteno, suprotni od efekata aktivacije SNShomeostaza Veina organa prima dvostruku inervaciju koja je antagonistika. Izuzeci: znojne lezde, miii piloerektori, uterus i veina krvnih sudova ima samo inervaciju od strane SNS.

  • NEUROTRANSMITERSKI SISTEMI U ANSHolinergiki acetilholin (ACh) Adrenergiki norepinefrin (NE), epinefrin (EPI), dopamin (DA) Non-adrenergiki, non-holinergiki (NANC) serotonin, VIP, supstanca P, NO, PACAP, ATP (?)

  • Autonomni nervni sistem - Neurotransmiterska organizacija??

  • Autonomni nervni sistem - Neurotransmiterska organizacija

  • Autonomni nervni sistem Somatski NSSNSPSNSNMSCNSPNSAChAChAChAChAChAChAChNEEPINENANC

  • HOLINERGIKI RECEPTORIMuskarinski - vezuju ACh, muskarinPSNS postganglijske sinapseSNS holinergike postganglijske sinapse znojne lezde, krvni sudovi skeletne muskulatureCNS Nikotinski - vezuju ACh, nikotinganglijske sinapseneuromiina spojnica skeletne muskulatureCNS

  • HOLINERGIKI RECEPTORI - klaseMuskarinski - metabotropni (G protein, sekundarni glasnik)M1 - ganglijeM2 - srceM3 - glatki miii, egzokrine lezdeM4 - glatki miii, egzokrine lezdeM5 - CNS Nikotinski - jonotropni (otvaraju jonske kanale)NN - neuronalniNM - skeletna muskulatura

  • Autonomni nervni sistem Somatski NSSNSPSNSNMSCNSPNSAChAChAChAChAChAChAChNEEPINENNNNNMM

  • PROTOTIP HOLINERGIKIH AGONISTA/ANTAGONISTAMuskarinski receptoriAgonisti: ACh, AChE inhibitori, muskarinAntagonisti: atropin i drugi metaboliti beladone

    Nikotinski receptoriAgonisti: ACh, AChE inhibitori, nikotin, tetrametilamonium (TMA)Antagonisti: kurare, hexamethonium, decamethonium

  • ADRENERGIKI RECEPTORI - klaseAlfa ()

    Beta () (izuzev DA receptora)

  • ADRENERGIKI RECEPTORI - klasealfa () ekscitatorni, osim u crevu 1 (postsinaptiki) krvni sudovi, oko, sfinkteri, genitalije, mokrana beika, crevo, jetra, srce [3 podtipa]

    2 (presinaptiki u PNS, pre- i postsinaptiki u CNS) krvni sudovi, pankreas, trombociti [3 podtipa]

  • ADRENERGIKI RECEPTORI - klasebeta () inhibitorni, osim u srcu 1 srce, bubreg 2 plua, glatka muskulatura krvnih sudova, gastrointestinalnog i genitourinarnog trakta, jetra, skeletna muskulatura (glikogenoliza, preuzimanje K+) 3 masno tkivo (lipoliza, termogeneza)

  • Autonomni nervni sistem Somatski NSSNSPSNSNMSCNSPNSAChAChAChAChAChAChAChNEEPINENNNNNMMa, ba, b

  • PROTOTIP ADRENERGIKIH AGONISTA/ANTAGONISTAAlfa receptoriAgonisti: norepinefrin, epinefrinAntagonisti: fentolamin, fenoksibenzamin

    Beta receptoriAgonisti: izoproterenol, epinefrinAntagonist: propranolol

  • VISCEROSENZORNA AFERENTNA VLAKNAProjektuju se do CNS putem simpatikih i parasimpatikih nerava (vagus ima 80% senzornih vlakana)elijska tela se nalaze u ganglijama zadnjih korenova i jedrima kranijalnih ivacaViscerotropna organizacija unutar kimenog stuba: tc. spinothalamicustc. spinoreticularis tc. spinomesencephalicustc. spinosolitariusKrajnji cilj (reciprono povezani): nucleus tractus solitarius (NTS), nucleus parabrachialis, cortex, periakveduktalna siva masa, hipotalamus, amigdalaVisceralne senzorne informacije integriu se putem humoralnih signala iz upljih organa

  • GLAVNI SENZORNI RELEJNI CENTRInucleus tractus solitarius: informacije iz KVS, GIT i pluajedan set informacija ima za rezultat brzo refleksno prilagodjavanje funkcije ciljnog organadrugi set informacija projektuje se rostralno za kompleksne integrativne autonomne, endokrine i bihejvioralne funkcijenucleus parabrachialisprojekcije do korteksa, hipotalamusa, amigdala, NTS, itd.

  • AUTONOMNE FUNKCIJE HIPOTALAMUSAIshranaRavnotea vodeReproduktivna funkcijaRegulacija temperatureKardiovaskularna funkcijaCirkadijalni ritmoviRegulacija endokrinih funkcijaHipotalamus-hipofiza-adrenalna osovinaEmocije i ponaanje

  • INTERAKCIJE AUTONOMNOG I IMUNOG SISTEMAAutonomna vlakna inerviu timus, slezinu, limfne vorove, kotanu srImune elije imaju receptore za ACh, NE, opijateLezije CNS menjaju imuni odgovorCitokini se ponaaju kao imunotransmiteri modulirajui funkcije neuronaAktivirani limfociti stvaraju transmitereNeuroimune bolesti: myasthenia gravis, multipla skleroza

  • OPTE KARAKTERISTIKE AUTONOMNIH POREMEAJAAutonomne