PRIMER IA)Kompanija ABC proizvodi standardnu masinu za pranje vesa u tri proizvodna odeljenja ( Masinsko odeljenje, Odeljenje sklapanja I Odeljenje zavrsne obrade ) I odeljenja usluga (Rukovanje materijalom I Kontrola proizvodnje).Troskovi za proslu godinu, tokom koje je proizvedeno 2000 masina bili su sledeci:

MaterijalMasinsko odeljenje 240.000€Odeljenje sklapanja 160.000€Odeljenje zavrsne obrade 40.000€Rukovanje materijalom 4.000€

ZaradeMasinsko odeljenje 10.oooh po 3,72€Odeljenje sklapanja 5.oooh po 2,88€Odeljenje zavrsne obrade 3.oooh po 3,60€Rukovanje materijalom 8.000€Kontrola proizvodnje 11.200€

Ostali troskoviMasinsko odeljenje 41.920€Odeljenje sklapanja 12.960€Odeljenje zavrsne obrade 7.920€Rukovanje materijalom 8.000€Kontrola proizvodnje 2.400€

Procenjeno je da je srazmera angazovanja odeljenja usluga bila sledeca:

Rukovanje materijalom Kontrola proizvodnjeMasinsko odeljenje 60% Masinsko odeljenje 40%Odeljenje sklapanja 30% Odeljenje sklapanja 30%Odeljenje zavrsne obrade 10% Odeljenje zavrsne obrade 20% Rukovanje materijalom 10%Ispunite sledece zahteve:

a) Izvrsiti primarnu I sekundarnu alokaciju opstih troskova (Pripremite izvestaj koji pokazuje alokaciju I raspodelu opstih troskova na svako od proizvodnih odeljenja ).

b) Izracunati troskove po jednoj masini za ves.

Opsti troskovi Masinskoodeljenje

Odeljenjesklapanja

Odeljenje zavrsne obrade

Kontrolaproizvodnje

Rukovanjematerijalom UKUPNO

Indirektnimaterijal

/ / / / 4.ooo 4.000

Indirektnezarade

/ / / 11.200 8.000 19.200

Ostali ind.troskovi 41.920 12.960 7.920 2.400 8.000 73.20041.920 12.920 7.920 13.600 20.000 96.400

Kontrolaproizvodnje

5.440(13.600x40%)

4.080(13.600x30%)

2.720(13.600X20%)

(13.600) 1.360(13.600x10%)

/

Rukovanje materijalom 12.816(21.360x60%)

6.408(21.360x30%)

2.136(21.360x10%)

/ 21.360 /

60.176 23.448 12.776 / / 96.400

b)

Masinskoodeljenje

Odeljenjesklapanja

Odeljenje zavrsneobrade

UKUPNO

DirektniMaterijal

240.000 160.000 40.000 440.000

DirektneZarade

37.200 14.400 10.800 62.400

Opsti troskoviProizvodnje

60.176 23.448 12.776 96.400

UKUPNO 337.376 197.848 63.576 598.800

Trosak po jedinici = Ukupan trosak / Br.proizvedenih jedinica = 598.800/ 2.000 = 299,40€

Polazeci od toga Kompanija ABC proizvodi tri tipa masine za pranje vesa ( regular,super I de lux) , da se apsorpciona stopa za- Masinsko odeljenje obracunava na bazi masinskih casova I pri tome svaku masinu opsluzuju 4.radnika- Odeljenje sklapanja utvrdjuje na bazi casova direktnog rada- Odeljenje zavrsne obrade na bazi troskova direktnih zarada.

Ispuniti sledece zahteve:a) Utvrdite apsorpcione kvote Odeljenja(pogona)b) Utvrdite apsorpcioni iznos opstih troskova za jedan tip masine koja

zahteva potrosnju jednog masinskog casa, 2 casa rada slapanja I jedan cas zavrsne obrade.

a)Apsorpcione stope = Opsti trosak centra troskova u € Obim proizvodnje centra troskova u jedinicama

Masinsko odeljenje = Opsti trosak centra troska u € = 60.176 € : 4= 24,07€/h Masinski casovi 10.000h

Odeljenje sklapanja = Opsti troskovi centra troskova u € = 23.448 € = 4,69 €/h Casovi direktnog rada 5.000h

Odeljenje zavrsne obrade = Opsti troskovi centra u € = 12.776 € = 118,3% Troskovi direktnog rada 10.800 €

b)Apsosorbovani opsti troskovi = Stvarna proizvodnja x Unapred utvrdjena ap.stopa po jedinici(masinski h u ovom slucaju) (masinski casovi)Masinsko odeljenje 1h x 24,07 €/h = 24,07 €Odeljenje sklapanja 2h x 4,69 €/h = 9,38 €Odeljenje zavrsne obrade 1h x 3,60 x 118,3% = 4,25 €Troskovi po jednom tipu masine 37,70 €

Primer IIPreduzece “X” ima cetiri odeljenja koja koriste zajednicku funkciju nabavke. Ukupan trosak funkcije nabavke je 10.000.000 € godisnje. Svako odeljenje je izdalo sledeci broj naloga za nabavku I to:Odeljenje A 200.000; Odeljenje B 50.000; Odeljenje C 40.000; Odeljenje D 10.000.Izvrsite alokaciju troskova nabavke na odeljenja

Odeljenja Br.naloga za nabavku Alocirani troskovi“A” 200.000 6,666.667 (200.000 / 300.000 x 10,000.000)“B” 50.000 1,666.667 (50.000 / 300.000 x 10,000.000)“C” 40.000 1,333.333 ( 40.000 / 300.000 x 10,000.000)“D” 10.000 333.333 (10.000 / 300.000 x 10,000.000)Ukupno 300.000 10,000.000

Ukupan trosak = 10,000.000 = 33,33€ po nalogu za nabavkuPokretac troska 300.000

PRIMER IIIKompanija “Y” proizvodi pored ostalih I jedan standardizovani proizvod I identifikovala je sledece aktivnosti I njihove indirektne troskove:Kontrola kvaliteta 90.000Pokretanje procesa 135.000Nabavka 105.000Obrada porudzbina od kupaca 120.000Troskovi zakupa 150.000

Kao pokretaci (uzrocnici) troskova ovih aktivnosti identifikovani su:- Za Kontrolu kvaliteta broj inspekcija u obimu od 450;- Za Pokretanje procesa broj pokretanja u obimu od 450;- Za Nabavku broj naloga u obimu od 1.000;- Za Obradu porudzbina od kupaca u obimu od 2.000.

Pokretac (uzrocnik) Troskova zakupa su masinski casovi u obimu od 75.000.Obim proizvodnje standardnog proizvoda je 1,000.000 jedinica proizvedenih u 50 serija. Troskovi direktnog materijala po jedinici standardnog proizvoda iznose 0,5 dinara a Troskovi direktnog rada 0,4 dinara.Preduzece je za proizvodnju standardnog proizvodaispostavilo 50 naloga za Nabavku materijala I obradilo 10 Porudzbina kupaca. Rad masine po jedinici ovog proizvoda iznosi 3 minuta.

Ispuniti sledece zahteve:a) Izracunati stope uzrocnosti aktivnosti (stope zaduzenja)b) Raspodeliti troskove aktivnosti na standardni proizvod i utvrditi iznos po jedinici ic) Utvrditi cenu kostanja standardnog proizvoda

a)Izracunavanje stope zaduzenja-uzrocnosti

Aktivnosti Troskovi Uzrocnici troskova Stope zaduženjaKontrola kvaliteta 90.000 450 inspekcija 200 din/I (90.000 / 450)Pokretanje procesa 135.000 450 pokretanja 300 din/p (135.000 / 450)Nabavka 105.000 1.000 narudžbi 105 din/n (105.000 / 1.000)Obrada poruzbina 120.000 2.000 kupaca 60 din/k (120.000 / 2.000)Troskovi zakupa 150.000 75.000 mašinskih h. 2 din/m.h. (150.000 / 75.000 )

b)Raspodela troskova aktivnosti na proizvod

Aktivnosti Stope zaduženja Uzrocnici Tr. aktivnosti

Iznos rasp.Troskova

Kontrola kvaliteta 200 din/I 50 10.000 (200 x 50)Pokretanje procesa 300 din/p 50 15.000 (300 x50)Nabavka 105 din/n 50 5.250 (105 x 50)Obrada poruzbina 60 din/k 10 600 (60 x 10)Troskovi zakupa 2 din/m.h. 50.000h 100.000 ( 2 x 50.000)Ukupno 130.850

1,000.000 x 3min = 3,000.000min3,000.000 min / 60 min = 50.000h50.0000 / 75.000 = 2/3 x 150.000 = 100.000

Opsti troskovi po jedinici = 130.850 / 1,000.000 = 0,13 din

c)Cena kostanja standardnog proizvoda

TDM 0,50 dinTDR 0,40 dinOpsti Tr.Proizvodnje 0,13 dinCena kostanja 1,03 din

PRIMER IVPodglavlje 3 – Budzetsko planiranje i kontrola

Na osnovu sledecih podataka 1. Preduzece “XY” proizvodi dva proizvoda A i B .Budzetirana prodaja iznosi 5.000 jedinica A I 1.000 jedinica proizvoda B. Planirana prodajna cena za proizvod A iznosi 65 din a za proizvod B 100din.2. Obim zaliha gotovih proizvoda proizvoda A na pocetku perioda iznosi 100 jedinica, planirana kolicina na kraju perioda iznosi 1.100 jedinica. Zalihe proizvoda B iste su i na pocetku i na kraju perioda I iznose 50 jedinica. Kolicina materijala m na pocetku perioda iznosi 5.000kg a planirana kolicinana kraju je 6.000kg. Kolicina materijala n na pocetku iznosi 5.000kg a na kraju treba da bude svedena na 1.000kg.3. Za proizvodnju proizvoda A treba utositi 12kg materijala m cija je nabavna cena 0,72 din/kg , kao i 6kg materijala n cija je nabavna cena 1,56 din/kg, dok za proizvodnju proizvoda B treba utrositi 12kg materijala m kao i 8 kg materijala n.4. Za jedinicu prizvoda A treba utrositi 8h direktnog rada a za proizvod B 12h rada. Cena casa rada iznosi 2,20din/h.5. Planirani opstevarijabilni troskovi po casu iznose 1,54 din a opstefiksni troskovipo casu iznose 0,54 din, odnosno uupni opsti troskovi proizvodnje 2,08 din.

Ispuniti sledece zahteve:a) Sastaviti budzet prihoda od prodajeb) Sastaviti budzet proizvodnjec) Sastaviti budzet troskova proizvodnjed) Sastaviti budzet troskova prodatih proizvoda i e) Sastaviti planirani bilans uspeha (poslovni budzet)

a) Budzet prodaje

Elementi A B UkupnoObim prodaje 5.000 1.000 6.000Prodajna cena 65 100Budzetirani prihodi 325.000 (5.000x65) 100.000

(1.000x100)425.000

(325.000+100.000)

b)Budzet proizvodnje

Elementi A BBudzet prodaje 5.000 1.000Zalihe na kraju + 1.100 + 50Ukupne potrebe proizvodnje = 6.100 = 1.050Zalihe na pocetku - 100 - 50Budzet proizvodnje = 6.000 =1.000

c)Budzet troskova proizvodnje

1. Budzet sirovina - materijalaMaterijal “M” Materijal “N”

Elementi Budzet proizvod Utrosak po jedininici

Ukupno Utrosak po jedinici Ukupno

Proizvod “A” 6.000 j 12 kg/j 72.000 kg 6 kg/j 36.000 kgProizvod “B” 1.000 j 12 kg/j 12.000 kg 8 kg/j 8.000 kgUkupan utrosak 84.000 kg 44.000 kgZalihe materijala na kraju +6.000 kg +1.000 kgUkupne potrebe za materi =90.000kg =45.000kgZalihe materijala na pocetku -5.000 kg -5.000 kgNabavka sirovina =85.000kg =40.000kg

Budzetirana vrednost nabavke = 85.000 kg x 0,72 €/kg = 61.200 € = 40.000 kg x 1,56 €/kg = 62.400 €

Ukupna vrednost nabavke = 61.200 + 62.400 = 12.600€

2. Budzet radne snage – TDRElementi Budzet proizvodnje časovi po jedinici Ukupno časova Cena časa rada Ukupna vrednost

casovaProizvod “A” 6.000 j 8 h/j 48.000 hProizvod “B” 1.000 j 12 h/j 12.000 hUkupno 60.000 h x 2,20 €/h =132.000 €

3. Budzet opstih troskova proizvodnjeElementi Ukupan broj casova Kvote po casu TroskoviOpsti varijabilni troskovi 60.000 h 1,54 €/h 92.400€Opste fiksni troskovi 60.000 h 0,54 €/h 32.400€Ukupno 124.800€

d) Budzet troskova prodatih proizvoda

Elementi Krajnje zalihe Cena Vrednost kraj.zaliha Poč. zalihe Cena Vrednost poc.zalihaMaterijal “M” 6.000 kg 0,72€/kg = 4.320€ 5.000 kg 0,72€/kg = 3.600€Materijal “N” 1.000 kg 1,56€/kg = 1.560€ 5.000 kg 1,56€/kg =7.800€Ukupno 5.880€ 11.400€

Troskovi gotovih proizvoda po jediniciElementi “A” “B”I Materijal

“M” 0,72 €/kg 12 kg = 8,64 12 kg *0,72€/kg =8,64“N” 1,56 €kg 6 kg =9,36 8 kg *1,56 €/kg =12,48

Ukupno 18 21,12II TDR 2,20 €/h 8 h =17,60 12 h 2,20 €/h =26,40III Opsti troskovi 2,08 €/h 8 h = 16,64 12 h 2,08 €/h =24,96Proizvodna cena kostanja 52,24 72,48

IV Zalihe gotovih proizvodaElementi “A” “B”

Kolicina Cena Vrednost Kolicina Cena VrednostKrajnje zalihe 1.100 52,24 57.464 50 72,48 3.624Pocetne zalihe 100 52,24 5.244 50 72,48 3.624

V Budzet troskova prodatih proizvodaElemeti Iznos IznosI Pocetne zalihe 20.248

1. Materijal 11.4002. Gotovi proizvodi (5.244 + 3.624) 8.848

II Nabavka materijala (61.200 + 62.400) +123.600III Troskovi +256.800 1.TDR 132.000 2.Opsti troskovi proizvodnje 124.800IV Ukupno (I + II+III ) ili (20.248+123.600+256.800) =400.648V Krajnje zalihe -66.968 1. Matrijal 5.880 2. Gotovi proizvodi (57.464 + 3.624) 61.088VI Troskovi prodatih proizvoda (IV - V) =333.680

e)Poslovni budzet

Elementi Iznos Iznos IznosA) Prihod od prodaje 425.000B) Troskovi prodatih proizvoda 333.680

1. Pocetne zalihe + 20.2482. Nabavka materijala +123.6003. Troskovi +256.800

a) TDR +132.000b)Opsti troskovi proizvodnje +124.800

4. Ukupni troskovi perioda (1+2+3) =400.6485. Krajnje zalihe -(66.968)

C) Bruto dobitak (A - B) 91.320D) Troskovi marketinga I administracije 45.000E) Poslovni dobitak (C-D) 46.320

PRIMER VPoglavlje 4 – Koricenje budzeta u svrhu kontrole i motivisanja

Na osnovu sledecih podataka :Cena kostanja po jedinici proizvoda utvrdjena na osnovu mesecnog obima proizvodnje i prodaje od 10.000 jedinica sadrzi sledece elemente: - Prodajna cena 10.din

-Varijabilni troskovi proizvodnje (3) -Fiksni troskovi proizvodnje (1) =Dobitak po jedinici 6

Stvarni obim prodaje i proizvodnje za prvi mesec je iznosio 12.000 jedinica i ostvaren je sledeci rezultata:- Prihodi od prodaje 125.000din- Varijabilni troskovi proizvodnje ( 40.000)- Fiksni troskovi proizvodnje (9.000)- Dobitak 76.000

Ispuniti sledece zahteve:a) Pripremiti fiksni budzetb) Pripremiti fleksibilni budzet i c) Utvrditi odstupanja

Resenje:

Elementi Fiksni Fleksibilni Stvarni OdstupanjaPrihodi od prodaje 100.000

(10.000j x 10din)120.000

(12.000j x 10.din)125.000 5.000 P

(125.000 – 120.000)Varijab. Troskovi 30.000

(10.000j x 3)36.000

(12.000j x 3)40.000 4.000 P

(40.000 – 36.000)Fiksni Troskovi 10.000

(10.000j x 1)10.000*

(10.000j x 1)9.000 1.000 N

(9.000 – 10.000)DOBITAK 60.000 74.000 76.000 2.000 P

*Kod izrade Fleksibilnog (promenljivog) budzeta budite pazljivi da ne promenite ukupne fiksne troskove osim ukoliko postoji element stepenastog porasta koji treba ukljuciti.

PRIMER VI

Poglavlje 9 – Obracun po standardnim troskovima i analiza odstupanja

Postupkom standardizacije koje proizvodi boce doslo preduzece MN koje proizvodi boce doslo je do sledecih troskova:

- TDM 5kg x 0,80 din/kg = 4 ,00din- TDR 0,2h x 5,50 din/h =1,10 din- O.V.Tr.proizvodnje 0,2h x 2,50 din/h = 0,50 din- OFTr.proizvodnje 0,2h x 5,00 din/h =1,00 din- Proizvodna cena kostanja 6,60 din

Mesecni obim proizvodnje I prodaje iznosi 10.000 boca a prodajna cena iznosi 9,00din.Za tekuci mesec postignuta su sledeca ostvarenja:

- Obim proizvodnje I prodaje 10.600 jedinica- Prihod od prodaje 98.500 din- Nabavljeni I utroseni material (53.200kg) 42.500 din- TDR (2040h) 10.600 din- OVTr.proizvodnje 5.800 din- OFTr.proizvodnje 11.000 din

Ispuniti sledece zahteve:a) Utvrditi relevantna odstupanja kod TDMb) Utvrditi relevantna odstupanja kod TDRc) Utvrditi relevantna odstupanja kod OVTr proizvodnjed) Utvrditi odstupanja u kapacitetu I odstupanja u efikasnosti kod

OFTr. ie) Utvrditi relevantna odstupanja kod prihoda od prodaje.

Resenje:a) Odstupanja kod TDM

1.Odstupanje ukupnog troska direktnog materijala

Standardni trosak materijala proizvedenog autputa – Stvarno nastali trosak materijala=(10.600 j x 4€) – 42.500 = 100 N

2.Kolicinska odstupanja materijala

Stvarno utrosena kol.materijala x Standardna cene (Planska) =53.200kg x 0,8 din/kg = 42.560 dinStandardno utro. kol.materijala(Pla.) x Standardna cena (Pla.) =(10.600 j x 5 kg/j)x 0,8 din/kg = 42.400 din

160 N3.Cenovna odstupanja materijala

Stvarno kupljena kol.materijala x Stvarna cena = 53.200 kg x ___din/kg = 42.500 dinStvarno kupljena kol.materijala x Standardna cena (Planirana) = 53.200 kg x 0,8 din/kg = 42.560 din

60 P

b)Odstupanja kod TDR

1.Odstupanje ukupnog troska direktnog rada

Stvarni trosak direktnog rada – Standardna vrednost (trosak) dir.rada za ostvarenu proizvodnju =10.600 – (10.600 x 1,10)= 10.600 – 11.660 = 1.060 P

2.Cenovno odstupanje TDR

Stvarni broj placenih casova x Stvarna cena po casu = 2.040 x ____ = 10.600Stvarni broj placenih casova x Standardna cena po casu = 2.040 x 5,5 = 11.220 620 P

3.Odstupanje efikasnosti direktnog rada

Stvarni broj casova rada x Standardna cena po casu = 2.040 x 5,5 €/h = 11.220Standardni broj casova rada x Standardna cena = (10.600 x 0.2) x 5,5€/h = 11.660 440 P

c) Odstupanja kod OVT

1.Ukupno odstupanje OVT

Opsti varijabilni trosak proizvodnje sadrzani u autputu – Stvarni trosak = (10.600 x 0,50) – 5.800 = 5.300 – 5.800 = 500 N

2.Odstupanje izdataka ili stope OVT proizvodnje

Stvarni broj casova rada x Stvarna stopa = 2.040 x ___ =5.800 Stvarni broj casova rada x Standardna stopa = 2.040 x 2,5 = 5.100 700 N3.Odstupanje efikasnosti OVT proizvodnje

Stvarni broj casova x Standardna cena(stopa) = 2.040 x2,5 = 5.100Standardni broj casova x Standardna cena (stopa) = (10.600 x 0,2) x 2,5 = 5.300 200 P

d)Odstupanje OFT proizvodnje

1.Ukupno odstupanje OFT proizvodnje

Fiksni troskovi sadrzani u autputu – Stvarni OFTproizvodnje=(10.600 x 1) – 11.000 = 400 N

2.Odstupanje izdataka OFT proizvodnje

Stvarni OFT proizvodnje = 11.000Budzetirani OFT proizvodnje = 10.000j x 1€/j = 10.000 1.000 N3. Odstupanje obima OFT proizvodnje

Budzetirani OFT proizvodnje 10.000j x 1€/j =10.000Stvarni autput x Standardni trosak = 10.600j x 1€/j = 10.600 600 P

e)Odstupanje kod prihoda od prodaje

1.Odstupanje prodajnih cena

Stvarno prodata kolicina x Stvarna cena = 10.600j x __ = 98.500€Stvarno prodata kolicina x Standardna cena = 10.600j x 9€/j =95.400€ 3.100 P

Odstupanje dobitka usled obima prodaje

Stvarno prodata kolicina x Standardna marza = 10.600 x 2,4 = 25.440Budztirana kolicina prodaje x Standardna marza =10.000 x 2,4= 24.000 1.440 P

ili(Stvarno prodata kolicina – Budzetirana kolicina prodaje) x Stvarna marza(Prodajna cena – Proizvodna cena)=(10.600 – 10.000) x 2,4 (9 - 6,6 ) = 600 x 2,4 =1.440

PRIMER VII

Na osnovu sledecih podataka:Preduzece proizvodi jedan proizvod u koji ugradjije jednu vrstu materijala XYZ.Utrosak ovog materijala po jedinici proizvoda iznosi 2 kg a nabavna cena iznosi 10 €/kg.Ostvarena nedeljna proizvodnja bila je umesto 300 kom 250 komada proizvoda.Tokom analizirane nedelje stvarno je kupljeno i utroseno 450 kg materijala XYZ,a njegova stvarna vrednost iznosi 5.100 din(preduzece ne drzi zalihe).Na kraju nedelje je utvrdjeno da prilikom planiranja nije uzeto u obzir povecanje cena dobavljaca od 10%.

Ispuni sledece zahteve:a) Izvrsiti tradicionalnu analizu odstupanjab) Izvrsiti analizu odstupanja pristupom odstupanja u planiranju i poslovanjuc) Razdvojiti odstupanja u poslovanju na cenovna i kolicinskad) Utvrditi odstupanja u planiranju i poslovanju pod predpostavkom da se zbog izmene proizvodnog postupka utrosilo umesto predvidjenih 2 kg 1,9kg po jedinici proizvoda.

Rešenje

a)Tradicionalna analiza odstupanja

1.Cenovna odstupanja materijala :

Stvarno kupljena kol.materijala x Stvarna cena = 450 kg x ______= 5.100€Stvarno kupljena kol.materijala x Standardna cena (Planirana) = 450 kg x 10€/kg = 4.500€ 600 NIli(Stvarna cena - Standardna cena)x Stvarno kupljena kol.materijala=5.100 –(450x10)=600 N

2.Kolicinska odstupanja (Utrosak materijala):

Stvarno utrosena kol.materijala x Standardna cena = 450 kg x 10€/kg = 4.500 €Standardno utrosena kol.mater. x Standardna cena = (250 j x 2 kg/j) x 10 €/kg = 5.000 € 500 PIli(Standardno utrosena kol.mater - Stvarno utrosena kol.materijala) x Standardna cena =((250 j x 2 kg/j) – 450kg) x 10 €/j = (500- 450) x 10 = 500 P

3.Ukupno odstupanje: Standardni trosak materijala proizvedenog autputa – Stvarno nastali trosak materijala=(250j x 2kg/j x 10€/kg) – 5.100€ = 5.000 – 5.100 = 100 N

b) Analiza odstupanja u planiranju I poslovanjuI Korak1. Prvobitni fleksibilni budzet – ex ante = 250j x 2 kg/j x 10 €/kg = 5.000€2. Revidirani fleksibilni budzet – ex post = 250j x 2 kg/j x 11 €/kg = 5.500€

Povecanje cene dobavljaca za 10%= 10€/kg+ 10%= 11

3. Stvarni rezultati = 450 kg za = 5.100€

II KorakUtvrdjivanje ukupnog odstupanja I njegovo razdvajanje na odstupanje u planiranju i poslovanju

Odstupanje u planiranju = (1) - (2) = 5.000 – 5.500 = 500 NOdstupanje u poslovanju = (2) – (3) = 5.500 – 5.100 = 400 P Ukupno odstupanje = (1) – (3) = 5.000 – 5.100 = 100 N

c)Razdvajanje odstupanja u poslovanju

1.Cenovno odstupanje u poslovanju

Stvarno kupljena kolicina x Stvarna cena = 450 x ___ = 5.100Stvarno kupljena kolicina x Revidirana Standardna cena = 450 x 11 = 4.950

150 N2.Odstupanje u utrosku

Stvarno utrosena koli. Materijala x Revidirana Standardna cena = 450kg x 11€/kg = 4.950Revidirana Standardna utosena kol.mat.x Revidirana Standardna cena= 250jx2kg/j x 11€/kg=5.500

550 P

3.Ukupno odstupanje u poslovanju= 550 P – 150N = 400 (P)

- Ukupno cenovno odstupanje je 600(N) od toga 400(N) nije moguce kontrolisati I posledica je loseg prognoziranja.

- Odstupanje u utrosku je nemoguce kontrolisati

d)Odstupanje u planiranju cene I utroska materijala

I Korak1.Prvobitni fleksibilni budzet – ex ante = 250j x 2 kg/jx 10 €/j = 5.000€2.Revidirani fleksibilni budzet – ex post = 250j x 1,9kg/j x 11€/j = 5.225€3.Stvarni troskovi = = = 5.100€

II KorakOdstupanje u planiranju 5.000 – 5.225 = 225 (N)Odstupanje u poslovanju 5.225 – 5.100 = 125 (P)Ukupna odstupanja 5.000 – 5.100 = 100 (N)

Odstupanja u poslovanju

Cenovno odstupanje u poslovanje

Stvarno kupljena kolicina x Stvarna cena = 450 x ___ = 5.100Stvarno kupljena kolicina x Revidirana Standardna cena = 450 x 11 = 4.950 150 N

Odstupanja u utrosku

Stvarno utrosena koli. Materijala x Revidirana Standardna cena = 450kg x 11€/kg = 4.950€Revidirana Standardna utosena kol.mat.x Revidirana Standardna cena = 250j x 1,9kg/j x 11€/kg = 5.225€

275 P

Ukupno odstupanje u poslovanju = 275 (P) – 150 (N) = 125 (P)

Odstupanja u planiranjuCenovno odstupanjeRevidirana standardna kolicina x Revidirana standardna cena = 250 x 1,9 x 11 = 5.225Revidirana standardna kolicina x Prvobitna standardna cena = 250 x 1,9 x 10 = 4.750 475(N)

Odstupanja u utrosku

Revidirana standardna kolicina x Prvobitna standardna cena = 250 x 1,9 x 10 = 4.750Prvobitna standardna kolicina x Prvobitna standardna cena = 250 x 2 x 10 = 5.000 250 (P)Ukupno odstupanje u planiranju = 475 (N) – 250(P) = 225(N)

Odstupanje u ceni Odstupanje u utrosku

PRIMER VIII

Poglavlje 9 - ODSTUPANJE PRODAJE U PLANIRANJU I POSLOVANJU

Odstupanje u planiranju odstupanje u obim trzista Odstupanje u poslovanju odstupanje u udelu na trzistu

Na osnovu sledecih podataka:1.Budzetirana godisnja prodaja preduzeca iznosi 400.000kom. i zasniva se na trzisnom udelu od 20% ukupnog trzista.2.Standardni dobitak po komadu je 3€3.Stvarni obim prodaje za analiziranu godinu iznosi 450.000kom.4.Ukupan obim trzista za ovaj proizvod je 2,200.000kom.

Ispuniti sledece zahteve:a) Utvrditi tradicionalna odstupanja u obimu prodaje,b) Utvrditi odstupanja u planiranju I poslovanju prodaje

Rešenje

a)Tradicionalno odstupanje u obimu prodaje

Stvarni obim prodaje x Standardni dobitak po komadu = 450.000 kom x 3 €/kom = 1,350.000 €Budzetirani obim prodaje x Standardni dobitak po komadu = 400.000 kom x 3 €/kom = 1,200.000 € 150.000 (P)Ili

(Stvarni obim prodaje - Budzetirani obim prodaje)x Standardni dobitak po komadu = = (450.000 – 400.000) x 3 = 150.000 (P)

b)Odstupanje u planiranju I poslovanju kod prodaje

1.Prvobitni budzet rezultata= (budzetirani obim prodaje x dobitak po komadu)= 400.000 x 3 = 1,200.000

2.Revidirani budzet rezultata = (Revidirani obim prodaje x Stand.dobitak po kom.)= 440.000 x 3 = 1,320.000

(preduzece ocekuje da paroda 20% od ukupno 2,200.000 kom.=2,200.000x20%= 440.000)

3.Stvarni rezultat = (Stvarni obim prodaje x Standardni dobitak po komadu) = 450.000 x 3 = 1,350.000

Odstupanje u planiranju (obimu trzista) = 1,320.000 – 1,200.000= 120.000 (P)Odstupanje u poslovanju (udela na trzistu) = 1,350.000 – 1,320.000 = 30.000 (P) Ukupno odstupanje u obimu prodaje = = = 150.000 (P)

Stvarni udeo na trzistu = 450.000 / 2,220.000= 20,5%

PRIMER IX

Na osnovu sledecih podataka:1.Preduzece primenjuje standardni obracun troskova i rezultati standardizacije su sledeci:- TDM = 4 kg/j x 20 €/kg = 80 €- TDR = 6 h/j x 7 €/h = 42 €2.Prodajna cena proizvoda je 200€3.Budzet proizvodnje I prodaje za III kvartal iznosi 2.500 kom a stvarno proizvedeno I prodato 2.850kom.4.Tokom procesa proizvodnje morao se koristiti supstitut materijala, sto je nuzno dovelo do povecane potrosnje od 0,5kg po komadu proizvoda , pri cemu standardna nabavna cena supstituta iznosi 16,5 €/kg5.Stvarni utrosak supstituta za ukupnu proizvodnju iznosi 12.450 kg a stvarna nabavna cena 18 €/kg6.Poboljsanje vremenskih uslova u III kvartalu dovelo je do eliminisanja ustaljenog bonusa za nepovoljne uslove od 0,5€/h, rad sa supstitutima je bio otezan pa je menadzment predlozio da se radnicima isplati samo za ovaj kvartala 8 €/h umesto 7€/h. Stvarno je placeno 18.800h

Ispuniti sledece uslove:a) Pripremiti izvestaj o usaglasavanju budzetiranog I stvarnog

kontribucionog rezultata preko konvencionih odstupanja kod materijala I rada

b) Pripremiti izvestaj o usaglasavanju kontribucionih rezultata koriscenjem odstupanja u planiranju I poslovanju

c) Objasniti znacenje odstupanja u planiranju I poslovanju.

Rešenje

Prodajna cena 200€Dir.materijal 4kg/j x 20€/kg = 80€ (80€)Dir.rad 6h/j x 7€/h = 42€ (42€)Kontribucija po jedinici = 78€ /j

I Budzetirana kontribucija 2.500j x 78€/j = 195.000€

Odstupanja

Povoljno Nepovoljnoa)Obim prodaje(Stvarna prodaja – Standardna prodaja) x Kontribucija po jedinici =(2.850 – 2.500) x 78 = 27.300 P 27.300

b)Odstupanja kod materijala

- CenovnoStvarno utrosen material x Stvarna cena =12.450kg x 18€ = 224.100Stvarno utrosen material x Standardna cena =12.450kg x 20€ = 249.000 24.900P 24.900

Povoljno Nepovoljno- KolicinskaStvarno utrosen material x Standardna cena = 12.450 x 20 = 249.000Stand.utrosena kol.materijala x Stand.cena = (2.850 x4)x 20 = 228.000 21.000N 21.000

c)Odstupanje kod TDR

- CenovnoStvarno utroseni casovi rada x Stvarna cena = 18.800 x 8 =150.400Stvarno utroseni casovi rada x Standar.cena = 18.800 x 7=131.600 18.800N 18.800

-EfikasnostiStvarno utroseni casovi rada x Standar.cena = 18.800 x 7 = 131.600Standar.utroseni casovi rada x Standar.cena = (2.850 x 6) x 7 = 119.700 11.900N 11.900

Povoljno Nepovoljn

oUkupno odstupanje 52.200 51.700

500 P

II Stvarni kontribucioni rezultat = Budzetirani kontribucioni rezultat + Ukupno odstupanje = = 195.000 + 500(P)= 195.500

d) Pripremiti izvestaj o usaglasavanju kontribucionih rezultata koriscenjem odstupanja u planiranju I poslovanju

IOdstupanja u planiranju

a)Odstupanje kod materijala(Standardni trosak materijala) – (Trosak materijala po revidiranom standard) =-Cenovno{ 2.850 x (4 + 0,5) x 20€} – {2.850 x (4 +0,5)x 16,50€} = 256.000 - 211.612,50 = 44.887,5 (P)

-Kolicinska(2.850j x 4kg/j x 20€/kg) – (2.850j x 4,5 kg/j x 20€/j )= 228.000 – 256.500 = 28.500 (N)

b)Odstupanja kod TDR- Cenovna –Bonus za vremenske usloveStand.Utros.casova rada x Stand.Cena = (2850 x 6) x 7 = 119.700Stand.Utros.casova rada x Rev.Stand.Cena= (2850 x 6) x(7-0,5)=111.150 8.550 (P)ILI(7€ X 6,5€) x (2.850j x 6h/j) = 0,5€ x 17.100h = 8.550 €/h (P)

-Poteskoce sa alternativnim materijalomStand.Utros.casova rada x Rev.Stand.Cena = (2850 x 6) x(7-0,5)=111.150Stand.Utros.casova rada x Stvarna.Cena = (2.850 x 6) x 8 = 136.800 25.650 (N)ili(6,5 - 8) x (2.850 x 6) = 1,5 x 17.100 = 25.650 (N)

II Odstupanja u poslovanjua)Materijal -CenaStvarno kupljena kolicina x Stvarna Cena= 12.450 x 18=224.100Stvarno kupljena kolicina x Rev.Stand.Cena =12.450 x 16,5 = 205425ili(Stvarni utrosak supstituta x Stand. nab.cena supstituta) – (Stvarni utrosak supstituta x Stvarna nab.cena) =(12.450 x 16,50) – (12.450 x 18) = 205.425 – 224.100 = 18.675 (N)

-Utrosak(2.850 x 4,50 x 16,50) – ( 12.450 x 16,50) = 211.612,5 – 205.425 = 6.187,5 (P)

b)TDR-Cena = 0(6,5 - 6,5) x (2.850 x 6)= 0 x 17.100 = 0

-Efikasnost(2.850j x 6kg/j x 8€/kg) – (18.800 x 8€) = 136.800 – 150.400 = 13.600 (N)

Budzetiraba kontribucija za stvarnu prodaju

2.850 x 78 = 222.300

Odstupanja Povoljno NepovoljnoMaterijal -Cena 44.887,50

-Kolicinska 28.500T.D.Rada -Cena:vremenski

uslovi8.550

-Cena:materijal 25.650Ukupno odstupanje

53.437,50 54.150 (712,50)

Revidirana budzetirana kontribucija

(2.850 x 77,75) 221.587,50

Materijal -Cena 18.675-Kolicinska 6.187,5

TDR -Cena-Efikasnost 13.600

Ukupno odstupanje

6.187,5 32.275 (26.087,5)

Stvarni kontribucioni rezultat = Revidirana budzetirana kontribucija – Ukupno odstupanje u poslovanju 221.587,50 – 26.087,5 = 195.500

c)Objasnite znacenje odstupanja u planiranju I poslovanju

Analiza odstupanja pod (b) omogucava razdvajanjeodstupanja koja se ne mogu kontrolisati (odstupanja u planiranju) od odstupanjakoja mogu kontrolisati pojedini menadzeri(odstupanja u poslovanju).

Promena materijala je bila neizbezna.Slicno tome,nije se mogla pretpostaviti ni promena vremenskih uslova.Efekti ovih promena na troskove odrazeni su preko odstupanja u planiranju. Menadzmenttreba prvenstveno da obrati paznju na odstupanje u poslovanju.Konkretno treba razmotriti zasto je,na primer, firma platila 18€/kg za material, kada se ocekivalo da material kosta 16,50€.Odstupanje u utrosku materijala u poslovanju ukazuje da je utroseno manje materijala nego sto se ocekivalo-uzrok moze biti duze vreme rada sa tim materijalom (sto je I evidentirano nepovoljnim odstupanjem u efikasnosti).

PRIMER X

Na osnovu sledecih podataka:

1.Kompanija se bavi prodajom robe na veliko I zavrsava poslovnu godinu sa 30.junom. Podaci o ostvarenom prihodu za drugih sest meseci predhodne I prvih sest meseci tekuce godine su:

Sest meseci predhodne Prihod

VII 360.000VIII 420.000IX 600.000X 540.000XI 480.000XII 400.000Sest meseci tekuce godine Prihod

I 350.000II 550.000III 500.000IV 400.000V 600.000VI 800.000Ukupno 6,000.000

2. Potrazivanja na dan 30.VI tekuce godine iznose 380.000din. Iskustvo u pogledu dinamike naplate potrazivanja pokazuju sledece: - Naplata u istom mesecu 60% - Naplata u prvom sledecem mesecu 30% - Naplata u drugom sledecem 10%3. Nabavna vrednost robe iznosi 60% prodajne vrednosti. Vrednost zaliha na dan 30.VI tekuce godine iznosi 840.000 din, od kojih se na

zastarele zalihe odnosi 30.000dinara. Obaveze prema dobavljacima na dan 30 VI iznose 370.000.din.Planirano je da: a)polovina vrednosti zastarelih zaliha proda tokom jula meseca planske godine I to po ceni od 50% od prodajne vrednosti, a placanje se vrsi po isporuci.b)vrednost zaliha svakog prvog u mesecu bude na nivou tromesecne prodaje ic)se nabavke placaju svakog 10-tog dana u narednom mesecu.4.Izdavanja novca po osnovu fiksnih I opstevarijabilnih troskova za prva tri meseca planske godine planirani su u sledecim iznosima: VII 160.620 VIII 118.800 IX 158.4005. Planirana je isplata dividendi u septembru I martu mesecu planske godine u iznosu od po 40.000 din6. Planirana su dodatna izdavanja novca na ime reklame I to u avgustu I septembru mesecu I to: 10.000 I 15.000respektivno. Ova izdavanja ukljucena su izdavanje kod opstih troskova.7. Svakog meseca je planirana zamena opreme u iznosu od 3.000din.Oprema se amortizuje tokom sest godina.8. Preduzece planira placanje poreza na dobitak u septembru mesecu I to u iznosu od 60.000din9. Preduzece je uzelo zajam od banke ,ciji saldo na dan 30 VI iznosi 280.000 din, dospeva za placanje 30.septembra planske godine zajedno sa kamatom koja se obracunava od pocetka jula po stopi od 12% godisnje.10. Saldo gotovine na dan 30.VI iznosi 100.000din.

Ispunite sledece zahteve:a)Pripremiti izvestaj o tokovima gotovine za prva tri meseca planske finansijske godine.b)Izracunati saldo kupaca, dobavljaca I zalihe robe na dan 30.IX planske finansijske godine.

Rešenje

1.Zaduzenost vlasnickog kapitala = Prioritetne akcije + Dugorocni dug Obicne akcije I rezerve

Knjig. Vrednost 20x1= 25 + 40 x 100% =41,1% 20x0 = 25 + 40 x 100% =87,8% 118 - 25 99- 25

Trzisna Vrednost 20x1 = (0,8x25)+(1,08x 40) x 100 = 44,3% 2,04x70

20x0 =( 1,02x25)+ (1,16 x 40) x 100 = 52,7% 1,95 x 70………………………………………………………………………………………………………………………

2.Racio ukupne dugorocne zaduzenosti kapitala = Prioritetne akcije + Dugorocni dug Ukupni dugorocni kapital

Knjigov.Vrednost 20x1 = 65 x 100% =41,1% 20x0 = 65 x 100 = 46,8% 158 139

Trzisna vrednost 20x1 = 63,2 x 100 = 30,7% 20x0 = 71,9 x 100 = 34,5% 142,3 + 63,2 136,5 + 71,9…………………………………………………………………………………………………………………………3.Racio opterecenosti otplatom duga(kamatna zaduzenost)= Kamata na dug Dobitak pre odbijanja kamate I poreza

20x1 = 2 + 2 x 100 = 13,8% 27 +2

20x0 = 2 + 2 x 100 = 16,o% 23 +2…………………………………………………………………………………………………………………………4a.Pokrice kamate = Dobitak pre odbitka kamate I poreza Placena kamata

Dobitak pre odbitka kamate I poreza – Amortizacija I Ostali rashodi Placena kamata

20x1 = 52 -9 – 14 = 29 = 14,5 puta 2 220x0 = 45 – 9 -11 = 25 = 12,5 puta 2 2

4b. Prinos od kamate je kamata izrazena kao procenat

Prinos od kamate = Osigurani zajam sa 5% kamate Trzisna vrednost kamate20x1 = 5 / 108 = 4,6%20x0 =5 / 116 = 4,3%…………………………………………………………………………………………………………………………5.Dividenda po akciji = Nerasporedjeni dobitak = => Dividende Obicne Akcije Dividenda za godinu Broj Obicnih Akcija

20X1 = 6.000 = 0,086 €/po akciji 70.000

20x0 = 5.000 = 0,071 €/po akciji 70.000…………………………………………………………………………………………………………………………

6.Pokrice dividende = Nerasporedjeni dobitak = =>Dobit nakon oporezivanja - Dividende P.A Dividenda za godinu Dividende O.A

20X1 = 17.000 – 2.000 = 2,5 puta 6.000

20X0 = 13.000 – 2.000 = 2,2 puta 5.000 ………………………………………………………………………………………………………………………

7.Prinos od dividend = Dividenda po akciji x 100 = Tekuca cena akcije(Trzi.Vr.Ob.Ak)20x1 = 0,086 x 100 = 2,4% 2,04

20x0 = 0,071 x 100 = 3,6%

1,95…………………………………………………………………………………………………………………8.Prinos na vlasnicki kapital = Dobit nakon oporezivanja –Dividende na Prioritetne akcije x 100% = Sredstva vlasnika obicnih akcija

20x1 = 17.000 - 2.000 x 100 = 16,1 % 118.000 – 25.000

20x0 = 13.000 - 2.000 x 100 = 14,9% 99.000 – 25.000

*Sredstva vlasnika obicnih akcija (Kapital obicnih akcija+Racun premija na akcije+Reavalorizacione reserve +Racubn dobitka I gubitka – Prioritetne akcije)………………………………………………………………………………………………………………………………

9.Zarada po akciji = Dobit nakon oporezivanja –Dividende na Prioritetne akcije

Broj akcija20x1 = 17.000 – 2.000 = 15.000 = 0.214 €/po akciji (35.000 / 0,50) 70.000

20x0 = 13.000 – 2.000 = 11.000 = 0,157 €/po akciji (35.000 / 0,50) 70.000

………………………………………………………………………………………………………….

10.Racio Cena/Zarada = Tekuca cena akcije (trzisna vrednost obicnih akcija) Zarada po akciji

20x1 = 2,04 / 0,214 = 9,5 puta 20x0 = 1,95 / o,157 = 12,4 puta………………………………………………………………………………………………………….

PRIMER XIPoglavlje 22 – Koncept ponderisane prosecne cene kapitala

Preduzeca Alfa ima sledecu strukturu kapitala:1.Dugorocni bankarski krediti u iznosu od 5,000.000 din. I kamatnom stopom od 9% godisnje,2.Duznicke hartije od vrednosti u iznosu od 6,000.000 din I kamatom od 12% godisnje i3.Obicne akcije u iznosu od 39,000.000 din I cenom od 15% godisnje

Na osnovu ovih podataka utvrditi prosecnu cenu kapitala

Rešenje

Dugorocni izvori finansiranja Iznos Koef.ucesca Cena u % Ponderisana cena u %Bankarski krediti 5,000.000 0,10 9% 0,90Duznicke hartije od vrednos. 6,000.000 0,12 12% 1,44Obicne akcije 39,000.000 0,78 15% 11,70UKUPNO 50,000.000 1,00 / 14,04

Koeficijent ucesca: - 5,000.000 / 50,000.000 = 0,10 -6,000.000 / 50,000.000 = 0,12 -39,000.000 / 50,000.000 = 0,78

PRIMER XIINa osnovu ovih podataka za preduzece “X”:

1.Rezime Bilansa stanja (u 000 din) 20X1 20X0

Osnovna sredstva (neto knjig.vrednost) 130.000 139.000Obrtna sredstva 74.000 65.000

- Kratkorocne hartije od vrednosti 42.000 37.000- Potrazivanja 29.000 23.000- Gotovina 3.000 5.000

Kratkorocne obaveze 46.000 65.000- Obaveze iz poslovanja 36.000 55.000- Obaveze za porez 10.000 10.000

Neto obrtana sredstva 28.000 0Dugorocni osigurani zajam uz 5% kamate 40.000 40.000Sredstva umanjena za ukupne obaveze 118.000 99.000

Kapital 118.000 99.000Obicne akcije (0,5€ po akciji) 35.000 35.000Prioritetne akcije po 8% (1€ po akciji) 25.000 25.000Premija na akcije (emisiona premija) 17.000 17.000Revalorizacione reserve 10.000 /Nerasporedjeni dobitk (racun dobitka I gubitka) 31.000 22.000 118.000 99.000

2.Sumirani Bilans uspeha 20X1 20X0

A) Prihod od prodaje 209.000 196.000B) Nabavna vrednost prodate robe 157.000 151.000

-Zalihe robe na pocetku + 37.000 + 29.000-Nabavke u toku godine +162.000 + 159.000-Zalihe robe na kraju -42.000 - 37.000

C) Bruto dobitak 52.000 45.000 D) Rashodi poslovanja 25.000 22.000 -Kamata 2.000 2.000 -Amortizacija 9.000 9.000 -Ostali rashodi 14.000 11.000 E) Neto dobitak 27.000 23.000 F) Porez na dobitak 10.000 10.000 G) Neto dobitak posle oprezivanja 17.000 13.000 H) Raspodela neto dobitka 8.000 7.000 -Dividende na obicne akcije 6.000 5.000 -Dividende na prioritetne akcije 2.000 2.000 I) Nerasporedjeni dobitak 9.000 6.000

Ostali podaci:1. Trzisna vrednost obicnih akcija 2,04 1,952. Trzisna vrednost prioritetnih akcija 0,80 1,02 3. Osigurani zajam sa 5% kamate (nominalna vrednost 100) 108 116

Ispunite sledece zahteve:1. Izracunati racio zaduzenosti sopstvenog kapitala prema knjigovodstvenim I trzisnim vrednostima,2. Izracunati racio ukupne dugorocne zaduzenosti prema knjigovodstvenim I trzisnim vrednostima,3. Izracunati racio opterecenosti otplatom duga (kamatna zaduzenost),4. Utvrditi racio pokrica kamate I prinosa od kamate po trzisnoj ceni akcije,5. Utvrditi dividende po akciji,6. Utvrditi pokrivenost dividend,7. Utvrditi prinos na dividend,8. Utvrditi prinos na akcije,9. Utvrditi zaradu po akciji i 10. Utvrditi racio cena/zarada.

Rešenje

1.

2.Racio ukupne dugorocne zaduzenosti kapitala = Prioritetne akcije + Dugorocni dug Ukupni dugorocni kapital

Knjigov.Vrednost = 25 + 40 x 100% =41,1% 158

3.Racio opterecenosti otplatom duga(kamatna zaduzenost)=

PRIMER XIII

Na osnovu sledecih podataka:1.Prihodi od prodaje 10,000.000€; Fiksni troskovi 2,000.000€ i Varijabilni troskovi 4,000.000€.2.Emitovano je 9,000.000 duznickih hartija od vrednosti po nominalnoj vrednosti uz 10% kamate na godisnjem nivou.3.Porez na dobitak preduzeca placa se po stop od 40%.4.Povecanje prihoda od prodaje od 10%.

Ispunite sledece zahteve:a) Izracunati efekat poslovnog leverage-ab) Izracunati efekat finansijskog leverage-ac) Izracunati kombinovani efekat leverage-a id) Analiticki interpretirati dobijene rezultate.

Rešenje

Elementi Prvobitno Posle PromenePrihod od prodaje 10,000.000 11,000.000 1,000.000Troskovi

-Fiksni 2,000.000 2,000.000-Varijabilni 4,000.000 4,400.000 400.000Dobitak pre odbitka kamate i poreza 4,000.000 4,600.000 600.000Kamata 900.000 900.000 /Dobitak pre poreza 3,100.000 3,700.000 600.000Porez na dobitak 40% 1,240.000 1,480.000 240.000Neto dobitka 1,860.000 2,220.000 360.000

a) Efekat poslovnog leverage-a = Procentualna promena dobitka pre kamate I poreza Procentualna promena prihoda

Efekat poslovnog leverage-a = (600.000 : 4,000.000) : (1,000.000 : 10,000.000) = 0,15 : 0,10 = 1,5 ili 150%

b) Efekat finansijskog leverage-a = Procentualna promena neto dobitka Procentualna promena dobitka pre kamate I poreza

Efekat finansijskog leverage-a = (360.000 : 1,860.000) : (600.000 : 4,000.000) = 0,19 : 0,15 = 1,27 ili 127%

c) Efekat kombinovanog leverage-a = Procentualna promena neto dobitka Procentualna promena prihoda

Efekat kombinovanog leverage-a = = (360.000 : 1,860.000) : (1,000.000 : 10,000.000) = 0,19 : 0,10 = 1,9 ili 190%

XIV PRIMER

Kompanija razmatra ulaganje u proizvodnju elektronskog alarma sa očekivanim tržišnim vekom od 5 godina. Vi se pojavljujete u ulozi novog direktora. Pre vas su

zaključili da projekat ne treba realizovati jer je procenjena računovodstvene stopa prinosa 12,3 %. Na osnovu sledećih podataka :

A) Predloženi projekat

Godina

0 1 2 3 4 5

a) Elementi novcanih tokova

1. Investicija u osnovna sredstva 4.500

2. Investicije u obrtna sredstva 300 400 500 600 700 7003. Prihodi 3.500 4.900 5.320 5.740 5.320

4. Troškovi direktnog materijala 535 750 900 1.050 900

5. Troškovi direktnog rada 1.070 1.500 1.800 2.100 1.800

6. Opšti troškovi proizvodnje 50 100 100 100 100

7. Kamata 576 576 576 576 576

8. Amortizacija 900 900 900 900 900

9. Ukupni rashodi 3.131 3.826 4.276 4.276 4.276

10. Oporezivi dobitak 369 1.074 1.044 1.014 1.044

11. Porez na dobitak 129 376 365 355 365

12. Dobitak posle poreza 240 698 679 659 679

B) Sledeća su očekivanja1. rast prodajnih cena, obrtnih sredstva i opštih troškova proizvodnje po

stopi od 5%2. rast TDM i TDR po stopi od 10%3. poreske olaksice po osnovu kapitalnih investicija od 25% na neto vrednost osnovnih sredstava4. stopa oporezivanja je 35%5. nema ostatka vrednosti osnovnih sredstava6. realne cena kapitala posle poreza iznosi 8%, a cena kapitala posle

oporezivanja uz uvažavanje efekata inflacije je 157. primanja i izdavanja se realizuju na kraju godine osim onih u nultoj godini

Ispuniti sledeće zahteve:1. proceniti neto sadašnju vrednost projekta uz navodjenje svih pretpostavki 2. izračunajte internu stopu prinosa3. u obračune uključiti efekte inflacije

REŠENJE

A) Postupak obračunaa. Odrediti obaveze na ime porezab. Odrediti druge elemente gotovinskog tokac. Diskontovati tokove po stopi uvećanoj za inflaciju

a) Utvrdjivanje poreskih obavezaElementi 1 2 3 4 5Prihodi od prodaje 5% 3.675 5.402 6.159 6.977 6.790TDM 10% 588 907 1.198 1.537 1.449TDR 10% 1.177 1.815 2.396 3.075 2.899Ostali troškovi proiz. 5% 52 110 116 122 128Neoporezivi deo kap. Inv. 1.125 844 633 475 1.423Oporezivi dobitak 733 1.726 1.816 1.768 891Porez na rezultat 256 604 636 619 312

Utvrdjivanje poreskih olaksica

Godina Nabavna vrednost 0. s. Poreska olaksica

1 4.500 1.125

2 3.375 844

3 2.531 633

4 1.898 475 5 1.423 1.423

Amortizacija je zamenjena olaksicama po osnovu kapitalnih investicija —Kamata se ne oduzima jer je uključena prilkom utvrdjivanja diskontne stopeuvećane za efekte inflacije

b) Diskontovanje novčanog toka

Elementi 0 1 2 3 4 5A) PRIL1VI

Prihodi od prodaje 3.675 5.402 6.159 6.977 6.790B) ODLIVI

6

312 (312)

0,432

(135)

1. TDM 588 907 1.198 1.537 1.4492. TDR 1.177 1.815 2.396 3.075 2.8993. Ostali troškovi proiz. 52 110 116 122 1284. Osnovna sredstva 4.500 - - - - -5. Obrtna sresdtva 300 120 131 144 156 (851)6. Porez - - 256 604 636 619

8. Neto tok gotovine (4.800) 1.738 2.183 1.701 1.451 2.546

9. Diskontni faktor 15% 0,870 0,756 0,658 0,572 0,497

10.Sadašnja vrednost (4.800) 1.512 1.650 1.119 830 1.256

Neto sadašnja vrednost 6.376 - 4.935 = 1.441.

a) Izračunati interne stope rentabilnosti

God. Got. tok Disk. fak. Sad. vred. disk. fak. sadašnja vrednost

20% 27%

0 (4800) (4800) (4800)

1 1738 0,833 1448 0.787 1368

2 2183 0,694 1515 0,620 1553

3 1708 0,579 985 0,488 830

4 1451 0,482 699 0,384 557

5 2546 0,402 1023 0,303 771

6 (312) 0,335 (105) 0,238 (74)

Neto sadašnja vrednost 765 205

Primer XV

Na osnovu sledecih podataka:1. Kompanija razmatra mogucnost nabavke jedne masine sa kojom se moze zadovoljiti buduci plan proizvodnjei vrsi izbor izmedju masine “Standard” I masine “de

lux”. Nabavna vrednost modela “Standard” iznosi 50.000€, a masine ‘de lux” 88.000€,pri tom se zahteva promotno placanje.2. Obe masine zahtevaju input obrtnog kapitala kapitala od 10.000€ u toku radnog veka I nemaju ostatka vrednosti.3. Ekonomski vek trajanja masine “Standard “ je 4.godine a masine “de lux” je 6.godine.4. Prognozirani neto tokovi gotovine su za masinu ‘Standard” : 20.500 za I godinu, 22.860 za II, 24.210 za III, i 23.410 za IV godinu.5. Prognozirani neto tokovi gotovine su za masinu “de lux”: 32.030 za I, 26.110 za II, 25.380 za III, 25.940 zaIV, 38.560 za V, i 35.10 za VI godinu.6. Diskontna stopa za masinu “Standard” je 12% a za masinu “de lux” je 14%.7. Finansiranje nabavke jedne od ovih masinaizvrsice se putem zajma po fiksnoj kamatnoj stopi od 11% godisnje.8. Gotovinski tokovi se oporezuju po stopi od 35% a obaveze po osnovu poreza placaju u prvoj narednoj godini.9. Na investiciju se primenjuju poreske olaksice od 25% na bazi opadajuceg godisnjeg salda.

Ispuniti sledece zahteve:a) Izracunati poreske obaveze za svaku masinu uz uravnotezenje salda.b) Izvrsiti projekciju gotovinskih tokova za svaku masinu , ako se obrtni capital odmah oslobadja.c) Obracunati period povracaja za obe masine.d) Obracunati neto sadasnju vrednost za obe masine.e) Argumentujeta odluku o kupovini jedne od ovih masina imajuci u vidu da masine imaju nejednak ekonomski vek trajanja I rizik, pretpostavljeno neograniceno

ulaganje , kao I sadasnja vrednostanuiteta za masinu “Standard” 3.037€ , a za masinu “de lux” 3.889€ if) Ako preduzece ima mogucnost da masinu “Standard” pribavi na lizing uz godisnju ratu od 15.000€ bez troskova odrzavanja procenite da li je racionalno doneti

ovakvu odluku imajuci u vidu da I finansiranje kupovine masinetrba izvrsiti iz pozajmljenih izvora, uz uslov da se placanje lizinga vrsi na pocetku godine.

Resenje

a) Obracun poreskih obaveza:

Elementi I II III IVMasina “Standard”Gotovinski tokovi 20.500 22.860 24.210 23.410Neoporezivi deo 25% (12.500) (9.375) (7.031) (21.094)Oporezivi deo 8.000 13.485 17.179 2.316

Poreske obaveze 35% 2.800(8.000 x 35%)

4.720(13.485 x 35%)

6.013(17.179 x 35%)

811(21.094 x 35%)

12.500= 50.000 x 25% ; 50.000 – (12.500+9.375+7.031)=21.094

1. 50.000 X 25% =12.500 (12.500) 2. 37.500 x 25% = 9.375 (9.375) 3. 28.125 x 25% = 7.031,25 (7.031) 4. 21.094

Elementi I II III IV V VIMasina “de lux”Gotovinski toko.

32.030 26.110 25.380 25.940 38.560 35.100

Neoporezivi deo (22.000) (16.500) (12.375) (9.282) (6.961) (20.883)Oporezivi deo 10.300 9.610 13.005 16.659 31.599 14.217Poreske obavez 35%

3.511(10.300x35%)

3.363(9.610 x 35%)

4.552(13.005x35%)

5.831(16.659x35%)

11.060(31.599x35%)

4.976(14.217x35%)

88.000 – (22.000+16.500+12.375+9.281+6.961) = 20.883

1. 88.000 x 25% =22.000 22.0002. 66.000 x 25% = 16.500 16.5003. 49.500 x 25% = 12.375 12.3754. 37.125 x 25% = 9.281.25 9.2825. 27.843 x 25% = 6.960,75 6.9616. 20.883

b) Projekcija novcanih tokovaElementi 0 I II III IV VMaina “Standard”Investicija (50.000)

Obrtna sredstva (10.000) 10.000Gotovinski tokovi 20.500 22.860 24.210 23.410Poreske ovbaveze 35% (2.800) (4.720) (6.013) (811)Neto tokovi (60.000) 20.500 20.060 19.490 27.397 (811)Diskontni faktor 1 0,893 0,797 0.712 0.636 0.567Sadasnja vrednost (60.000) 18.307 15.988 13.877 17.424 (460)

Elementi 0 I II III IV V VI VIIMaina “de lux”Investicija (88.000)Obrtna sredstva (10.000) 10.000Gotovinski tokovi 32.030 26.110 25.380 25.940 38.560 35.100Por.obaveze 35% (3.511) (3.363) (4.552) (5.831) (11.060) (4.976)Neto tokovi (98.000) 32.030 22.599 22.017 21.388 32.729 34.040 (4.976)Diskontni faktor 1 0,877 0,769 0,675 0,592 0,519 0,456 0,400Sadasnja vrednost (98.000) 28.090 17.397 14.861 12.622 16.986 15.522 (1.990)

c) Period povracaja

Masina”Standard”Period povracaja je priblizno 3.godine = (18.307 + 15.988 + 13.877 = 48.172)

Masina „de lix“

Period povracaja je priblizno 4.god = ( 28.090+17.379+14.861+12.622 = 72.952)

d) Neto sadasnja vrednost

Masina”Standard”NSV=(18.307 + 15.988 + 13.877+17.424) – (60.000 + 460)= 65.596 – 60.460= 5.136

Masina “de lux”NSV=(28.090+17.379+ 14.861 +12.622 + 16.986 + 15.522) – (98.000 + 1.990) = 105.000 – 99.900=5.510

e)

Masina”Standard”Neto sadasnja vrednost beskonacna=Neto Sadasnja Vr./Sadasnja vrednost anuiteta/Diskontna stopa = 5.136 / 3.037/ 0,12= 14.093 din

Masina “de lux” Neto sadasnja vrednost beskonacna=Neto Sadasnja Vr./Sadasnja vrednost anuiteta/Diskontna stopa

= 5.510 / 3.889/0,14 = 10.120 din

f)Gotovinski tokovi

Elementi/Godine 0 I II III IV V“Standard”Nabavna Vrednost (50.000)Por.olaksice na Ivest / / 4.375 3.281 2.461 7.383Neto Gotov.Tok (50.000) 0 4.375 3.281 2.461 7.383Diskontni factor 7,15% 0,933 0,971 0,813 0,759 0,708Sadasnja Vrednost (50.000) 0 3.811 2.667 1.868 5.227

Neto Sadasnja Vrednost = (50.000) – (3.811+2.667+1.868+5.227) = (36.427)50.000 X 25%= 12.50012.500 X 0,35 = 4.375

LizingElementi/Godine 0 I II III IV VPlacanje lizinga (15.000) (15.000) (15.000) (15.000)Poreska olak.35%Po osnovu lizinga 5.250 5.250 5.250 5.250Neto Got.Tok.Liz. (15.000) (9.750) (9.750) (9.750) 5.250Diskontni factor 7,15 0,933 0,971 0,813 0,759 0,708Sadasnja vrednost (15.000) (9.097) (8.492) (7.927) 3.985

Neto sadasnja vrednost = (15000 + 9.097 + 8.492 + 7927)- 3.985 =36.621

*7,15% = 11% - (1 – 0,35)

Prihvatljiva u uslovima kada se lizing i zajam smatraju ekvivalentnim i ukoliko gotovinski tokovi imaju isti nivo rizika.

15.000 *0,35 = 5.250

PRIMER XVI - primer iz knjige str.220

Ako je prošle godine cena akcija preduzeća C bila 2,20 din., isplaćena dividenda u

toku tekuće godine 0,40 din., a cena akcije sada 2,42 din. izračunati procenat

prinosa (rasta) ostvaren tokom prošle godine.

Rešenje Korak I – Izračunavamo tekuću vrednost akcije sa dividendom

Tekuća tržišna cena 2,42

Tekuća dividenda 0,40

Ukupna vrednost akcije 2,82

Korak II - izračunavanje povećanja vrednosti tokom godine

Vrednost pre godinu dana 2,20

Stopa rasta (2,82- 2,20)/2,20 28%

Alternativno rešenje

Rast dividendi 0,40/2,20 = 18%

Rast kapitala (2,42-2,20)/ 2,20= 10%

Ukupan rast 28%

PRIMER IZ KNJIGE – str.377

Dati su sumirani racuni za kompaniju B.d.o.o cija se racunovodstvena godina zavrsava 30.septembra: Sumirani Bilans stanja

20x1 20x2Osnovna sredstva- po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju 4.995 12.700Obrtna sredstva 92.447 99.615

- Zalihe- Potrazivanja- Gotovina u banci

40.14540.21012.092

50.45543.370

5.790Obaveze-koje dospevaju u roku od godinu dana: 36.862 42.475

- Obaveze iz poslovanja- Oporezivanje- Predlozena dividenda

32.6042.4731.785

37.2303.2601.985

Neto obrtna sredstva (Osnovna sredstva – Kr.Obaveze) 55.585 57.140Ukupna sredstva umanjena za Kr.Obaveze 60.580 69.840Obaveze koje dospevaju posle godinu dana:

- 10% duznicke hartije od vrednosti koje dospevaju 20Y2/20Y5 19.840 19.84040.740 50.000

Kapital I reserve:Uplaceni akcijski capital od 0,25€ po akciji 9.920 9.920Racun dobitka I gubitka 30.820 40.080Sredstva akcionara 40.740 50.000

Sumirani Bilans uspeha20X1 20X2

Prihod iz poslovanja 486.300 583.900Poslovni dobitak 17.238 20.670Troskovi kamata 1.984 1.984Dobitak iz poslovanja pre oporezivanja 15.254 18.686Porez na dobitak 5.734 7.026Dobitak za period 9.520 11.660Dividende 2.240 2.400Nerasporedjeni dobitak 7.280 9.260Nerasporedjeni dobitak iz prethodnog perioda 23.540 30.820Dobitak 30.820 40.080

Od vas se zahteva:a)da izracunate,za svaku godinu,dva racia za svaku od sledecih grupa korisnika, I to one od posebnog znacaja za njih: I) za akcionare II) za dobavljace.b)da ukratko prokomentarisete promene vrednosti racia koje ste za uporedne godine izracunali pod (a).

Resenje:a)I) Racia od posebnog znacaja za akcionare

Zarada po akciji = Dobitak posle oporezivanja – Dividende na prioritetne akcije = Broj obicnih akcija

Zarade po akciji za 20X1 = 9.520 = 0,2399 Zarada po akciji za 20X2 = 11.660 = 0,2939 39.680 39.680

(9.920 : 0,25€/akciji = 39.680 Broj akcija)

Pokrice dividend = Neto dobitak posle oprezivanja – Dividende na pripritetne akcije = Dividende na obicne akcije

Pokrice dividende za 20x1 = 9.520 =4,25 Pokrice dividend za 20X2 = 11.660 = 4,86 2.240 2.400

II) Racia od posebnog znacaja za dobavljace

Racio Tekuce Likvidnosti = Obrtna sredstva => 20X1 = 92.447 = 2,51 Kr.Obaveze 36.862

20X2 = 99.615 =2,34 42.475

Racio Ubrzane Likvidnosti = Obrtna sredstva – Zalihe => 20X1 = 92.447 – 40.145 = 1,42 Kr. Obaveze 36.862

= > 20X2 = 99.615 - 50.455 = 1,16 42.475

XIII PRIMER

Mala kompanija, kojom upravlja vlasnik proizvodi visokokvalitetne muzičke uredjaje i prodaje ih preko specijalizovanih prodavnica, uvećala je u 2007. godini naglo prodaju. Vlasnik je zadovoljan performansama kompanije, dok su pomoćnici sumnjičavi da je kompanija poslovala preko finansijskih mogućnosti jer se približila maksimalno mogućem dozvoljenom mogućem prekoračenju računa u banci koji iznosi 50.000 evra.Analizirajući finansijske izveštaje ove kompanije za 2006. i 2007. godinu pomoćnici proveravaju sve aspekte upravljanja obrtnim serdstvima.

Na osnovu sledećih podataka :

1. Bilans uspeha (u 000 )

2006 2007

Prihodi od prodaje 2.400 3.200Cena koštanja prodatih proizvoda (850) (1.200)Bruto dobitak 1.550 2.000Drugi troškovi psoslovanja (640) (813)Poslovni dobitak 910 1.187Rashodi na ime kamate - 3

Dobitak pre oporezivania 910 1.184Porez na dobitak 200 234Dobitak posle oporezivanjaDividende

710 200

950 250

Nerasporedjeni dobitak 500 700

2. Bilans stanja ( u 000)

2006 2007

Osnovna sredstva (neto) 1.800 2.400Obrtna sredstva 1.050 1.235

Zalihe gotovih proizvoda 300 475Zalihe komponenti 100 150Kupci 350 600Gotovina 300 10

Aktiva 2.850 ______________________________ 3.635

Kratkoročne obaveze 400 485

Prekoračenje - 45Dobavljači 300 400Ostale obaveze 100 40

Neto sredstva 2.450 3.150Akcionarski capital 2.450 3.150

Obične akcije 1.000 1.000Akumulirani dobitak 1.450 2.150

Pasiva 2.850 3.635

4. Za poboljšanje efikasnosti naplate potrazivanja kompanije kompanija ce povremeno koristiti faktoring sa procenjenim efektima:

a. Smanjenje troškova administracija za 15.000 evra;b. Pretpostavljeno smanjenje broja dana naplate na 40 dana ic. Troškovi usluga naplaćivanja biće 1,4% od naplaćenih

potraživanjad. Korišćenja pozajmice od banke je moguće po kamatnoj stopi od

12% godisnje

Ispuniti sledeće zahteve:

1. Analizirati stanje obrtnih sredstava i utvrdite da li je ova kompanija

poslovala iznad mogucnosti kroz kljucne racie performansi i likvidnosti

sistematizujuci performanse na:a. Performanse na kojima se zasniva zadovoljstvo generlnog

direktorab. Performanse koje su pogoršane ic. Performanse koje pokazuju povećanje profitabilnosti na štetu

likvidnosti

Predložiti moguće poboljšanje upravljanja obrtnim sredstvima

REŠENJE

a. Performanse na kojima se zasniva zadovoljstvo generalnog direktora

1. Ostgvareni poslovni dobitak 1.187.000 eura2. Povećanje prihoda od prodaje za 33% = > (3200-2400=800:2400=0,33333x100=33%)3. Povećanje bruto dobitka za 29% => (2000-1550=450:1550=0,29x100=29%)4. Povećanje poslovnog dobitka za 30 % => (1187-910=277:910=0.30x100=30%)

b. Pogoršane performanse1. Bruto marža se smanjila sa 64,6 % na 62,5% => (1550:2400=0.646x100=64.6%) I (2000:3200=0.625x100=62.5%)

2. Neto marža se smanjila sa 37,9 % na 37,10 % => (910:2400=0.379x100=37.9%) I (1187:3200=0.371x100=37.1%)

c. Profitabilnost povećana na štetu likvidnosti1. Gotovina smanjena za 290.000 evra i preduzeće je blizu limita prekoračenja => (300000-10000=290000)2. Poslovni ciklus se povećao sa 96 dana na 136 dana => (96+40=136 dana)3. Period držanja gotovih proizvoda se povećao sa 129 na 144 dana 4. Period naplate potraživanja se povećao sa 53 na 68 dana5. Perod držanja komponenti sa povećao sa 43 na 46 dana6. U zalihama i potraživanjima je vezano više sredstava za 475.000 evra7. Racio tekuće likvidnosti sa pogoršao sa 2,6 na 2,58. Racio ubrzane likvidnosti je smanjen sa 1,6 na 1,3

Preduzeće prema pogoršanim performansama profitabilnosti i perfortnansama o pogoršsanoj likvidnosti oprvadan je zakljucak da kompanija posluje iznad finansijskih mogucnosti

b) Predlozi za poboljšanje upravljanja obrtnim sredstvimaa. Povećati limit na bankovnom računu jer je iznos od 50.000 evra mali

za ovaj obim poslovanjab. Ekspanziju finansirati iz kapitala vlasnika i dugova iz sledećih razloga

1. preduzeće nema dugoročnih dugova2. visina neotpisanih osnovnih sredstva dobra je garancija za dugoročno zaduživanje ili3. transferisati prekoračenje na bančinom računu u kredit zbog smanjenja kamate i poboljšanja likvidnosti

c. Smanjiti zalihe gotovih proizvoda jer ima realnog osnova1. za specijalizovane i visokokvalitetne proizvode nema razloga da budu na zalihama 3 meseca i za takve proizvode obično kupci najčešće šalju porudžbine2. Preduzeće nama zaliha nedovršene proizvodnje što govori o tome da je period proizvodnje minimalan, moguće je uvesti JIT sistem za gotove proizvode i

proizvoditi za poznatog kupca3. Ovaj postupak bi smanjio vreme držanja gotovih proizvoda za 30 dana i tako bi se oslobodilo gotovine za probližno 375.000 evra (475.000 * 114/144)

d. Proveriti politiku držanja zaliha komponenti jer:1. držanje velike količine zaliha je posledica slabe ponude i treba ih kupovati kada su dostupne jer bi nestašica na tržištu dovela do toga da ih preduzeće

ima za 46 dana2. držanje većih zaliha vodi većem riziku od gubitka, oštećenja i sl.3. predlog povećati zalihe komponenti

e. Smanjiti period kreditiranja kupaca iz sledećih razloga:1. Period naplate je povećan sa 53 na 68 dana

2. Ne ublažavati kreditne uslove i upoznati kupce sa njima3. Intenzivirati politiku naplate recimo prodajom i u nespecijalizovanim prodavnicama jer je kvalitet prepoznatljiv4. treba koristiti faktoring u cilju poboljšanja naplate jer se ne može postići uspeh sa zapošljavanjem stručnjaka za kontrolu kreditne sposobnosti. Neto

efekta troškova faktoringa bio bi 343 evra.5. Povećanje broja zaposlenih zbog povećanog obima posla

Efekti od uvodjenja faktoringa:1. Smanjenje perioda naplate za 28 dana ( 6 8 - 4 0 dana)2. Smanjenje potraživanja za 245.479 evra ( 28/365 * 3.200.000)3. Uštede na kamatama 29.457 ( 12%*245.479)4. Uštede u administrativnim troškovima 15.000 evra5. Troškovi usluga faktoringa 44.800 evra (1,4% * 3.200.000)

6. Neto troškovi 29.457 + 15.000 - 44.800 = 343 evra

Pretpostavljeno smanjenje perioda naplate od 28 dana je vrlo važno za faktoring aranžaman. Dogovor se zasniva na koristima i troškovima.