ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ФИНАНСИЈСКИ МЕНАЏМЕНТГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ФИНАНСИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ

-И-ИСПИТНАСПИТНА ПИТАЊАПИТАЊА--

1. Мјесто и улога финансијског система у тржишној привреди

U strukturi finansijskog tržišta razlikujemo tri oblasti studija:– finansijske institucije, tržišta i instrumente;– investicije;– finansijski menadžment.

Finansijska tržišta predstavljaju načine na kojima se okupljaju oni koji imaju višak novac da ga ustupe onima kojima je potreban novac, odnosno kapital.

a) finansijska tržišta, institucije i instrumente (tržišta su lokacije ili elektronski forumi koji omogućavaju protok sredstava između investitora, preduzeća, vlade i inostranstva; institucije su posrednici koji potpomažu efikasno funkcionisanje finansijskog sistema i transfer sredstava od štediša, odnosno investitora, na pojedince, preduzeća, državu i inostranstvo, a finansijski instrumenti (dugovni ili vlasnički) su predmet trgovanja na finansijskim tržištima; b) investiranje (uključuje marketing, analizu hartija od vrednosti I menadžment investicionog rizika kroz portfolio diversifikaciju); c) finansijski menadžment (uključuje finansijsko planiranje, menadžment aktive i odluke koje se tičurasta sredstava radi povećanja društvenog bogatstva).

Efektivni finansijski sistem je kompleksan miks kreatora ekonomske politike, odnosno–zakona,–monetarnog sistema,–finansijskih institucija,–finansijskih instrumenata i–finansijskih tržišta koji stupaju u interakciju da bi omogućili tokfinansijskog kapitala od štednje do investiranja.

MESTO I ULOGA FINANSIJSKOG SISTEMA U TRŽIŠNOJPRIVREDIPrvo, efikasni finansijski sistem mora imati nekoliko nivoakreatorske politike-zakonodavstvo koje donosi zakone i odlukekoje se tiču fiskalne i monetarne politike. Ovo zakonodavstvouključuje predsednika, parlament, trezor CB idržavne/federalne rezerve.Pošto svaka nacionalna ekonomija deluje u okviru globalneekonomije, političke i ekonomske odluke stranih zakonodavacaimaju uticaja indirektno na finansijski sistem svake nacionalneekonomije.Drugo, efikasnom finansijskom sistemu je potreban efikasan

monetarni sistem za kreiranje i transfer novca. Monetrani sistemkontroliše ponudu-zalihe novca, i utiče na kamatnu stopu.Treće, efikasan finansijski sistem mora imati finansijske institucijekoje pomažu formiranje kapitala,–bilo preko kanalisanja štednje u investicije, u fizička sredstva,–bilo usmeravanjem direktnih finansijskih investicija od stranepojedinaca ka finansijskim institucijama i preduzećima.Četvrto, efikasan finansijski sistem mora imati finansijska tržištakoja omogućavaju transfer finansijskih sredstava izmeđupojedinaca, institucija, preduzeća, vlada i inostranstva.

Finansijski sistem predstavlja interakciju zakonodavstva, monetarnog sistema,finansijskih institucija i finansijskih tržišta

Sistem omogućava tok kapitala od štediša ka investitorima. Kreatori politike - zakonodavstvapredodređuju monetarnu i fiskalnu politiku. Monetarni sistem kontroliše ponudu - zalihe novca -utiče na kamatnu stopu. Finansijske institucije prikupljaju i pozajmljuju - investiraju ušteđevinu.Tržišta pomoću dugovnih i vlasničkih instrumenata omogućavaju pojedincima, firmama, vladamai inostranstvu da svoje finansijske fondove investiraju i istovremeno pozajmljuju finansijskasredstva.

Krajnji korisnici većine finansijskih sistema su suočeni sa tri mogućapristupa.Kao prvo, mogu da odluče da trguju direktno jedni sa drugima, što je,kako ćemo videti, skupo, rizično i neproduktivno, pa prema tome,neuspešno.Verovatnije je da će se odlučiti da iskoriste jedno ili više organizovanihtržišta.Alternativno, zajmodavci i zajmoprimaoci mogu da se odluče da poslujupreko posrednika.

Finansijski sistem utiče negativno na privredni razvoj ako:

1. Postoji nesigurnost vlasništva

2. Finansijski izveštaji nisu pouzdani

3. Država direktno kreditira preduzeća ili domaćinstva

4. Postoji kreditiranje povezanih lica

• Tri glavna cilja regulacije FS

1. Povećanje količine informacija u sistemu i, posledično, smanjivanje

verovatnoće pogrešnog izbora (adverse selection) i moralnog hazarda

(Zakonska prinuda Komisije za HOV da objavljuje informacije)

2. Obezbeđivanje stabilnosti finansijskih posrednika i, posledično:

• Prevencija finansijske panike

• Licenciranje i delicenciranje posrednika i zaštita javnog inetresa

3. Monetarna kontrola

• Obavezne rezerve

• Osiguranje depozita

2. Конкурентски однос долара и евра на међународном валутном тржишту

3. Утицај долара и евра на међусобне односе Сједињених Држава и Европске

уније

4. Кретање курса долар/евро

5. Утицај реалних привредних кретања у Америци и Европској унији на курс

долар/евро

6. Међународно финансијско-валутно тржиште

7. Удио долара и евра у свјетским монетарним резервама

8. Удио долара и евра у међународним финансијским пословима

9. Значај долара и евра у исказивању цијена у међународној трговини

10. Утицај промјена односа између долара и евра на висину спољних дугова и

њихову отплату

11. Мјесто дугих најзначајнијих валута

12. Могућност конституисања валутних блокова

13. Долар, евро и Балкан

14. Босна и Херцеговина и концепт валутног одбора

15. Црна Гора и концепт потпуне доларизације (еуризације)

16. Мутинационалне компаније (МНК) и њихов утицај на свјетску привреду

17. Значај племенитих метала и нафте за развој свјетске привреде

18. Скорашњи трендови у свјетској привреди

19. Диспропорције у свјетској економији

20. Директне стране инвестиције (са посебним освртом на БиХ)

21. Економска снага земаља и мултинационалне компаније (МНК)

22. Интеграција финансијских тржишта као посљедица глобализације

23. Свјетски економски троугао најмоћнијих земаља – односи и посљедице

24. Да ли је развој свјетске привреде био равномјеран? Које су државе биле

најразвијеније у првом, а које у другом миленијуму?

25. Који су били кључни фактори за развој Европе? Који су кључни фактори

утицали на развој Сјеверне Америке и Југоисточне Азије?

26. Који су периоди у посљедњих двјеста година били најуспјешнији у свјетској

привреди? Који су фактори утицали на те резултате?

27. Који су основни резултати савремене свјетске привреде?

28. У чему је разлика између бруто домаћег производа обрачунатог по тржишним

девизним курсевима и према паритету куповне снаге? На који начин се мјери

паритет куповне снаге? Када ће разлика између развијених и неразвијених

земаља бити мања или већа, ако се посматра тржишни курс или паритет

куповне снаге?

29. Које државе имају највећи бруто домаћи производ, а које највећи бруто

домаћи производ по становнику?

30. Које су сличности између Вашингтонског консензуса и глобализације?

31. У чему су сличности и разлике између два таласа глобализације?

32. Економска димензија глобализације

33. Политичка димензија глобализације

34. Културна и идеолошка димензија глобализације

35. Које су добре, а које лоше стране глобализације? Да ли глобализација

повећава или смањује неједнакости у свијету?

36. Са којим изазовима се суочава сјетска привреда? Који фактори би могли да

успоре будући развој свјетске привреде?

37. Енергетска неизвјесност

38. Да ли је положај Босне и Херцеговине у свјетској привреди задовољавајући?

39. Које државе су биле најзначајније трговинске силе у раној фази међународне

робне размјене? Који фактори су довели до њиховог слабљења?

40. Који фактори су омогућили динамичан развој међународне трговине након

Другог свјетског рата?

41. Каква је дугорочна динамика у међународној трговини примарним

производима? Који фактори су допринијели таквој динамици?

42. Каква је дугорочна динамика у међународној трговини услугама? Који

фактори су допринијели таквој динамици?

43. Који свјетски региони и које државе су најзначајнији у међународној

трговини робом и услугама?

44. Каква је структура међународне трговине робом и услугама?

45. Које су основне карактеристике спољње трговине Босне и Херцеговине?

46. Које су сличности и разлике између два таласа финансијске глобализације? У

којим периодима и зашто су међународни финансијси токови слабили?

47. Који показатељи могу да се користе за мјерење финансијске интеграције?

48. Који фактори су допринијели развоју финансијске глобализације?

49. У чему су специфичности еврокредитног тржишта?

50. Шта су варијабилне каматне стопе, како се формирају и који је њихов значај?

51. У чему је разлика између портфолио и страних директних инвестиција?

52. У чему је разлика између тржишта страних обвезница и еврообвезница?

53. Који су облици страних директних инвестиција? У чему је специфичност

заједничких улагања? Каква су искуства земаља у транзицији у погледу

страних директних инвестиција?

54. Које су карактеристике савремених међународних финансијских токова? Који

вид међунанародног кретања капитала је најзаступљенији? Које земље и

региони су највећи извозници, а које највећи увозници капитала?

55. Какве су тенденције у кретању страних директних инвестиција?

56. Које су основне карактеристике међународних финансијских токова у Босни и

Херцеговини?

57. У чему су разлике између првог и другог таласа глобализације тржишта рада?

58. Које су карактеристике миграција у Европи?

59. Које су карактеристике међуконтиненталних миграција у другом таласу

глобализације?

60. Које су користи и штете од међународног кретања радне снаге за земље

емиграције и имиграције?

61. На који начин се уравнотежавао платни биланс у златном стандарду?

62. Које су добре, а које лоше карактеристике златног стандарда?

63. Који су циљеви и иструменти Бретонвудског монетарног система?

64. Зашто је Бретонвудски систем назван златно-доларски?

65. Шта је суштина „Трифинове дилеме“ везано за дугорочне проблеме

Бретонвудског монетарног система?

66. Шта је довело до пада и урушавања Бретонвудског монетарног система?

67. Kоје су предности флуктуирајућих над фиксним режимом девизних курсева?

68. Наведите и објасните режиме девизних курсева?

69. Које су карактеристике транснационалних корпорација и због чега се оне

оснивају?

70. У којим областима су присутне највеће свјетске транснационалне

корпорације?

71. Који су мотиви пословања транснационалних корпорација?

72. Који су облици транснационалних корпорација?

73. У чему се интра- фирмска трговина разликује од конвенционалне трговине?

Који су разлози примјене трансферних цијена?

74. Који су мотиви регионалног интегрисања и на којим нивоима се оно

спроводи?

75. Која је разлика између зоне слободне трговине и царинске уније? Који су

елементи заједничког тржишта?

76. Које су карактеристике монетарне уније и економске уније?

77. Објасните асиметричне шокове?

78. Објасните процес проширења Европске уније. Које критеријуме држава треба

да испуни да би постала чланица Европске уније?

79. У којој фази придруживања Европској унији се налази Боснс и Херцеговина?

80. Шта је ЦЕФТА и који су њени очекивани ефекти?

81. Које су друге велике велике регионалне интеграције у свијету и какве су

тенденције њиховог даљег развоја?

82. Које су фазе у изградњи Економске и монетарне уније?

83. Који су критеријуми из Мастрихта и које су државе чланице еврозоне?

84. Шта је то оптимално валутно подручје?

85. Који су критеријуми за оцјену оптималног валутног подручја?

86. Које су главне предности и недостаци оптималног валутног подручја?

87. Да ли је Европска унија оптимално валутно подручје?

88. Који фактори представљају главну основу за разликовање домаћих од

међународних пословних финансија (међународни финансијски менаџмент)?

89. Наведите и објасните разлоге међународног пословања привредних субјеката?

90. Циљ пословања предузећа, појам вриједности и модел вриједности предузећа

91. Објаснити валутни ризик и операције на финансијским тржиштима!

92. Међународне инвестиције

93. Међународно буџетирање капитала

94. Трошак капитала мултинационалне компаније (МНК)

95. Мало / велико предузеће (разлике)

96. Врсте валутних курсева и изложеност валутном ризику

97. Глобализација робних и финансијских тржишта (врсте инвестиција)