2-7- Finansijski Menadzment i Kontrola 28.11.2010

7/28/2019 2-7- Finansijski Menadzment i Kontrola 28.11.2010

http://slidepdf.com/reader/full/2-7-finansijski-menadzment-i-kontrola-28112010 1/48

PRIMER IA) Kompanija ABC proizvodi standardnu masinu za pranje vesa u tri proizvodna odeljenja ( Masinsko odeljenje,

Odeljenje sklapanja I Odeljenje zavrsne obrade ) I odeljenja usluga (Rukovanje materijalom I Kontrola

proizvodnje).

Troskovi za proslu godinu, tokom koje je proizvedeno 2000 masina bili su sledeci:

Materijal

Masinsko odeljenje 240.000€

Odeljenje sklapanja 160.000€

Odeljenje zavrsne obrade 40.000€

Rukovanje materijalom 4.000€ Zarade

Masinsko odeljenje 10.oooh po 3,72€

Odeljenje sklapanja 5.oooh po 2,88€

Odeljenje zavrsne obrade 3.oooh po 3,60€

Rukovanje materijalom 8.000€

Kontrola proizvodnje 11.200€

1. Ostali troskovi

Masinsko odeljenje 41.920€

Odeljenje sklapanja 12.960€

Odeljenje zavrsne obrade 7.920€

Rukovanje materijalom 8.000€

Kontrola proizvodnje 2.400€

Procenjeno je da je srazmera angazovanja odeljenja usluga bila sledeca:

Rukovanje materijalom Kontrola proizvodnje

Masinsko odeljenje 60% Masinsko odeljenje 40%

Odeljenje sklapanja 30% Odeljenje sklapanja 30%

Odeljenje zavrsne obrade 10% Odeljenje zavrsne obrade 20%

Rukovanje materijalom 10%

Ispunite sledece zahteve:

a) Izvrsiti primarnu I sekundarnu alokaciju opstih troskova (Pripremite izvestaj koji pokazuje alokaciju I

raspodelu opstih troskova na svako od proizvodnih odeljenja ).b) Izracunati troskove po jednoj masini za ves.

RESENJE A

Opsti troskovi Masinsko

odeljenje

Odeljenje

sklapanja

Odeljenje

zavrsne

obrade

Kontrola

proizvodnj

e

Rukovanje

materijalom UKUPNO

Indirektni materijal / / / / 4.ooo 4.000

Indirektne zarade / / / 11.200 8.000 19.200

Ostali ind.troskovi 41.920 12.960 7.920 2.400 8.000 73.200

41.920 12.920 7.920 13.600 20.000 96.400

Kontrola proizvodnje 5.440(13.600x40%)

4.080(13.600x30%)

2.720(13.600X20%)

(13.600) 1.360(13.600x10%)

/

Rukovanje materijalom 12.816(21.360x60%) 6.408

(21.360x30%) 2.136(21.360x10%) / 21.360 /

60.176 23.448 12.776 / / 96.400

Masinsko

Odeljenje

Odeljenje

sklapanja

Odeljenje zavrsne

obrade

UKUPNO

Direktni Materijal 240.000 160.000 40.000 440.000

Direktne Zarade 37.200 14.400 10.800 62.400

Opsti troskovi Proizvodnje 60.176 23.448 12.776 96.400

UKUPNO 337.376 197.848 63.576 598.800

Trosak po jedinici = Ukupan trosak / Br.proizvedenih jedinica = 598.800/ 2.000 = 299,40€



Nastavak na prethodni zadatak

B) Polazeci od toga Kompanija ABC proizvodi tri tipa masine za pranje vesa ( regular,super I de lux) , da se

apsorpciona stopa za

- Masinsko odeljenje obracunava na bazi masinskih casova I pri tome svaku masinu opsluzuju 4.radnika

- Odeljenje sklapanja utvrdjuje na bazi casova direktnog rada

- Odeljenje zavrsne obrade na bazi troskova direktnih zarada.

Ispuniti sledece zahteve:

a) Utvrdite apsorpcione kvote Odeljenja(pogona)

b) Utvrdite apsorpcioni iznos opstih troskova za jedan tip masine koja zahteva potrosnju jednog

masinskog casa, 2 casa rada slapanja I jedan cas zavrsne obrade.

RESENJE B

a)

Apsorpcione stope = Opsti trosak centra troskova u €

Obim proizvodnje centra troskova u jedinicama

Masinsko odeljenje = Opsti trosak centra troska u € = 60.176 € x 4= 24,07€/h

Masinski casovi 10.000h

Odeljenje sklapanja = Opsti troskovi centra troskova u € = 23.448 € = 4,69 €/h

Casovi direktnog rada 5.000h

Odeljenje zavrsne obrade = Opsti troskovi centra u € = 12.776 € = 118,3%

Troskovi direktnog rada 10.800 €

b)

Apsosorbovani opsti troskovi = Stvarna proizvodnja x Unapred utvrdjena ap.stopa po jedinici

(masinski h u ovom slucaju) (masinski casovi)

Masinsko odeljenje 1h x 24,07 €/h = 24,07 €

Odeljenje sklapanja 2h x 4,69 €/h = 9,38 €

Odeljenje zavrsne obrade 1h x 3,60 x 118,3% = 4,25 € Troskovi po jednom tipu masine 37,70 €



Primer II Preduzece “X” ima cetiri odeljenja koja koriste zajednicku funkciju nabavke. Ukupan trosak funkcije nabavke je

10.000.000 € godisnje. Svako odeljenje je izdalo sledeci broj naloga za nabavku I to:

Odeljenje A 200.000;

Odeljenje B 50.000;

Odeljenje C 40.000;

Odeljenje D 10.000.

Izvrsite alokaciju troskova nabavke na odeljenja

RESENJE

Odeljenja Br.naloga za nabavku Alocirani troskovi

“A” 200.000 6,666.667 (200.000 / 300.000 x 10,000.000)

“B” 50.000 1,666.667 (50.000 / 300.000 x 10,000.000)

“C” 40.000 1,333.333 ( 40.000 / 300.000 x 10,000.000)

“D” 10.000 333.333 (10.000 / 300.000 x 10,000.000)

Ukupno 300.000 10,000.000

Ukupan trosak = 10,000.000 = 33,33€ po nalogu za nabavku

Pokretac troska 300.000



PRIMER III Kompanija “Y” proizvodi pored ostalih I jedan standardizovani proizvod I identifikovala je sledece aktivnosti I

njihove indirektne troskove:

Kontrola kvaliteta 90.000

Pokretanje procesa 135.000

Nabavka 105.000

Obrada porudzbina od kupaca 120.000

Troskovi zakupa 150.000

Kao pokretaci (uzrocnici) troskova ovih aktivnosti identifikovani su:

Za Nabavku broj naloga u obimu od 1.000;

Za Za Kontrolu kvaliteta broj inspekcija u obimu od 450;

Za Pokretanje procesa broj pokretanja u obimu od 450;

Obradu porudzbina od kupaca u obimu od 2.000.

Pokretac (uzrocnik) Troskova zakupa su masinski casovi u obimu od 75.000.

Obim proizvodnje standardnog proizvoda je 1,000.000 jedinica proizvedenih u 50 serija.

Troskovi direktnog materijala po jedinici standardnog proizvoda iznose 0,5 dinara a Troskovi direktnog rada 0,4

dinara.

Preduzece je za proizvodnju standardnog proizvoda ispostavilo 50 naloga za Nabavku materijala I obradilo 10

Porudzbina kupaca. Rad masine po jedinici ovog proizvoda iznosi 3 minuta.

Ispuniti sledece zahteve:a) Izracunati stope uzrocnosti aktivnosti (stope zaduzenja)

b) Raspodeliti troskove aktivnosti na standardni proizvod i utvrditi iznos po jedinici i

c) Utvrditi cenu kostanja standardnog proizvoda

RESENJE

a) Izracunavanje stope zaduzenja-uzrocnosti

Aktivnosti Troskovi Uzrocnici troskova Stope zaduženja

Kontrola kvaliteta 90.000 450 inspekcija 200 din/I (90.000 / 450)

Pokretanje procesa 135.000 450 pokretanja 300 din/p (135.000 / 450)

Nabavka 105.000 1.000 narudžbi 105 din/n (105.000 / 1.000)

Obrada poruzbina 120.000 2.000 kupaca 60 din/k (120.000 / 2.000) Troskovi zakupa 150.000 75.000 ma šinskih h. 2 din/m.h. (150.000 / 75.000 )

b) Raspodela troskova aktivnosti na proizvod

Aktivnosti Stope zaduženja Uzrocnici Tr. aktivnosti Iznos rasp.Troskova

Kontrola kvaliteta 200 din/I 50 10.000 (200 x 50)

Pokretanje procesa 300 din/p 50 15.000 (300 x50)

Nabavka 105 din/n 50 5.250 (105 x 50)

Obrada poruzbina 60 din/k 10 600 (60 x 10)

Troskovi zakupa 2 din/m.h. 50.000h 100.000 ( 2 x 50.000)

Ukupno 130.850

1,000.000x3min=3,000.000min=>3,000.000min/60 min=50.000h => 50.0000 / 75.000 = 2/3 x 150.000 = 100.000

Opsti troskovi po jedinici = 130.850 / 1,000.000 = 0,13 din

c) Cena kostanja standardnog proizvoda

TDM 0,50 din

TDR 0,40 din

Opsti Tr.Proizvodnje 0,13 din

Cena kostanja 1,03 din



PRIMER IV Podglavlje 3 – Budzetsko planiranje i kontrola Na osnovu sledecih podataka:

1. Preduzece “XY” proizvodi dva proizvoda A i B .Budzetirana prodaja iznosi 5.000 jedinica A I 1.000 jedinica

proizvoda B. Planirana prodajna cena za proizvod A iznosi 65 din a za proizvod B 100din.

2. Obim zaliha gotovih proizvoda proizvoda A na pocetku perioda iznosi 100 jedinica, planirana kolicina na kraju

perioda iznosi 1.100 jedinica. Zalihe proizvoda B iste su i na pocetku i na kraju perioda I iznose 50 jedinica.

Kolicina materijala m na pocetku perioda iznosi 5.000kg a planirana kolicinana kraju je 6.000kg. Kolicina

materijala n na pocetku iznosi 5.000kg a na kraju treba da bude svedena na 1.000kg.

3. Za proizvodnju proizvoda A treba utositi 12kg materijala m cija je nabavna cena 0,72 din/kg , kao i 6kg

materijala n cija je nabavna cena 1,56 din/kg, dok za proizvodnju proizvoda B treba utrositi 12kg materijala m kao i 8 kg materijala n.

4. Za jedinicu prizvoda A treba utrositi 8h direktnog rada a za proizvod B 12h rada. Cena casa rada iznosi

2,20din/h.

5. Planirani opstevarijabilni troskovi po casu iznose 1,54 din a opstefiksni troskovipo casu iznose 0,54 din,

odnosno ukupni opsti troskovi proizvodnje 2,08 din.


a) Sastaviti budzet prihoda od prodaje

b) Sastaviti budzet proizvodnje

c) Sastaviti budzet troskova proizvodnje

d) Sastaviti budzet troskova prodatih proizvoda i

e)

Sastaviti planirani bilans uspeha (poslovni budzet)RESENJE

a) Budzet prodaje

Elementi A B Ukupno

Obim prodaje 5.000 1.000 6.000

Prodajna cena 65 100 -

Budzetirani prihodi 325.000 (5.000x65)

100.000 (1.000x100)

425.000 (325.000+100.000)

b)Budzet proizvodnje

Elementi A B

Budzet prodaje 5.000 1.000

Zalihe na kraju + 1.100 + 50

Ukupne potrebe proizvodnje = 6.100 = 1.050

Zalihe na pocetku -100 -50

Budzet proizvodnje = 6.000 =1.000

c)Budzet troskova proizvodnje

1. Budzet sirovina - materijala

Materijal “M” Materijal “N”

Elementi Budzet proizvod Utrosak po

jedininici

Ukupno Utrosak po

jedinici

Ukupno

Proizvo “A” 6.000 j 12 kg/j 72.000 kg 6 kg/j 36.000 kg

Proizvo “B” 1.000 j 12 kg/j 12.000 kg 8 kg/j 8.000 kg

Ukupan utrosak 84.000 kg 44.000 kg

Zalihe materijala na kraju +6.000 kg +1.000 kg

Ukupne potrebe za materi =90.000kg =45.000kg

Zalihe materijala na pocetku -5.000 kg -5.000 kg

Nabavka sirovina =85.000kg =40.000kg

Budzetirana vrednost nabavke = 85.000 kg x 0,72 €/kg = 61.200 €

= 40.000 kg x 1,56 €/kg = 62.400 €

Ukupna vrednost nabavke = 61.200 + 62.400 = 123.600€



2. Budzet radne snage – TDR

Elementi Budzet

proizvodnje

časovi po

jedinici

Ukupno časova Cena časa raa Ukupna

vrednost casova

Proizvo “A” 6.000 j 8 h/j 48.000 h

Proizvo “B” 1.000 j 12 h/j 12.000 h

Ukupno 60.000 h x 2,20 €/h =132.000 €

3. Budzet opstih troskova proizvodnje

Elementi Ukupan broj casova Kvote po casu Troskovi

Opsti varijabilni troskovi 60.000 h 1,54 €/h 92.400€

Opste fiksni troskovi 60.000 h 0,54 €/h 32.400€

Ukupno 124.800€

d) Budzet troskova prodatih proizvoda

Elementi Krajnje zalihe Cena Vrednost kraj.zaliha Poč.zalihe

Cena Vrednost

poc.zaliha

Materijal “M” 6.000 kg 0,72€/kg = 4.320€ 5.000 kg 0,72€/kg = 3.600€

Materijal “N” 1.000 kg 1,56€/kg = 1.560€ 5.000 kg 1,56€/kg =7.800€

Ukupno 5.880€ 11.400€

Troskovi gotovih proizvoda po jedinici

Elementi “A” “B”

I Materijal

“M” 0,72 €/kg 12 kg = 8,64 12 kg *0,72€/kg =8,64

“N” 1,56 €kg 6 kg =9,36 8 kg *1,56 €/kg =12,48

Ukupno 18 21,12

II TDR 2,20 €/h 8 h =17,60 12 h 2,20 €/h =26,40

III Opsti troskovi 2,08 €/h 8 h = 16,64 12 h 2,08 €/h =24,96

Proizvodna cena kostanja 52,24 72,48

IV Zalihe gotovih proizvoda

Elementi “A” “B”

Kolicina Cena Vrednost Kolicina Cena Vrednost

Krajnje zalihe 1.100 52,24 57.464 50 72,48 3.624

Pocetne zalihe 100 52,24 5.244 50 72,48 3.624

V Budzet troskova prodatih proizvoda

Elemeti Iznos Iznos

I Pocetne zalihe 20.248

1. Materijal 11.400

2. Gotovi proizvodi (5.244 + 3.624) 8.848

II Nabavka materijala (61.200 + 62.400) +123.600

III Troskovi +256.800

1.TDR 132.000

2.Opsti troskovi proizvodnje 124.800

IV Ukupno (I + II+III ) ili (20.248+123.600+256.800) =400.648

V Krajnje zalihe -66.968

1. Matrijal 5.880

2. Gotovi proizvodi (57.464 + 3.624) 61.088

VI Troskovi prodatih proizvoda (IV - V) =333.680



e)Poslovni budzet

Elementi Iznos Iznos Iznos

A) Prihod od prodaje 425.000

B) Troskovi prodatih proizvoda 333.680

1. Pocetne zalihe + 20.248

2. Nabavka materijala +123.600

3. Troskovi +256.800

a. TDR +132.000

b. Opsti troskovi proizvodnje +124.800

4. Ukupni troskovi perioda (1+2+3) =400.648

5. Krajnje zalihe -(66.968)

C) Bruto dobitak (A - B) 91.320

D) Troskovi marketinga I administracije 45.000

E) Poslovni dobitak (C-D) 46.320



PRIMER V Poglavlje 4 – Koricenje budzeta u svrhu kontrole i motivisanja

Na osnovu sledecih podataka :

Cena kostanja po jedinici proizvoda utvrdjena na osnovu mesecnog obima proizvodnje i prodaje od 10.000

jedinica sadrzi sledece elemente:

Prodajna cena 10.din

(-) Varijabilni troskovi proizvodnje (3)

(-) Fiksni troskovi proizvodnje (1)

(=) Dobitak po jedinici 6

Stvarni obim prodaje i proizvodnje za prvi mesec je iznosio 12.000 jedinica i ostvaren je sledeci rezultat:

Prihodi od prodaje 125.000 din

(- ) Varijabilni troskovi proizvodnje ( 40.000)

(-) Fiksni troskovi proizvodnje (9.000)

(=) Dobitak 76.000


a) Pripremiti fiksni budzet

b) Pripremiti fleksibilni budzet i

c) Utvrditi odstupanja

RESENJE:

Elementi Fiksni Fleksibilni Stvarni Odstupanja

Prihodi od prodaje 100.000 (10.000j x 10) 120.000 (12.000j x10.) 125.000 5.000 P(125.000 -120.000)

Varijab. Troskovi 30.000 (10.000j x 3) 36.000 (12.000j x 3) 40.000 4.000 P(40.000 – 36.000)

Fiksni Troskovi 10.000 (10.000j x 1) 10.000*(10.000j x 1) 9.000 1.000 N(9.000 – 10.000)

DOBITAK 60.000 (10.000j x 6) 74.000 76.000 2.000 P(76.000 – 74.000)

*Kod izrade Fleksibilnog (promenljivog) budzeta budite pazljivi da ne promenite ukupne fiksne troskove osim ukoliko

postoji element stepenastog porasta koji treba ukljuciti.



PRIMER VI Poglavlje 9 – Obracun po standardnim troskovima i analizaodstupanja

Postupkom standardizacije u preduzecu MN koje proizvodi boce doslo je do sledecih troskova:

o TDM 5kg x 0,80 din/kg = 4 ,00din

o TDR 0,2h x 5,50 din/h =1,10 din

o O.V.Tr.proizvodnje 0,2h x 2,50 din/h = 0,50 din

o OFTr.proizvodnje 0,2h x 5,00 din/h =1,00 din

o Proizvodna cena kostanja 6,60 din

Mesecni obim proizvodnje I prodaje iznosi 10.000 boca a prodajna cena iznosi 9,00din.Za tekuci mesec postignuta su sledeca ostvarenja:

o Obim proizvodnje I prodaje 10.600 jedinica

o Prihod od prodaje 98.500 din

o Nabavljeni I utroseni material (53.200kg) 42.500 din

o TDR (2040h) 10.600 din

o OVTr.proizvodnje 5.800 din

o OFTr.proizvodnje 11.000 din


a) Utvrditi relevantna odstupanja kod TDM

b) Utvrditi relevantna odstupanja kod TDR

c)

Utvrditi relevantna odstupanja kod OVTr proizvodnjed) Utvrditi odstupanja u kapacitetu I odstupanja u efikasnosti kod OFTr. i

e) Utvrditi relevantna odstupanja kod prihoda od prodaje.

RESENJE: a) Odstupanja kod TDM

1.Odstupanje ukupnog troska direktnog materijala

Standardni trosak materijala proizvedenog autputa – Stvarno nastali trosak materijala = (10.600 j x 4€) – 42.500

= 100 N

2.Kolicinska odstupanja materijala

Stvarno utrosena kol.materijala x Standardna cene (Planska) =53.200kg x 0,8 din/kg = 42.560 dinStandardno utro. kol.materijala(Pla.) x Standardna cena (Pla.) =(10.600 j x 5 kg/j)x 0,8 din/kg = 42.400 din

160 N

3.Cenovna odstupanja materijala

Stvarno kupljena kol.materijala x Stvarna cena = 53.200 kg x ___din/kg = 42.500 din

Stvarno kupljena kol.materijala x Standardna cena (Planirana) = 53.200 kg x 0,8 din/kg = 42.560 din

60 P

b) Odstupanja kod TDR

1.Odstupanje ukupnog troska direktnog rada

Stvarni trosak direktnog rada – Standardna vrednost (trosak) dir.rada za ostvarenu proizvodnju =

10.600 – (10.600 x 1,10)= 10.600 – 11.660 = 1.060 P

2.Cenovno odstupanje TDR

Stvarni broj placenih casova x Stvarna cena po casu = 2.040 x ____ = 10.600

Stvarni broj placenih casova x Standardna cena po casu = 2.040 x 5,5 = 11.220

620 P

3.Odstupanje efikasnosti direktnog rada

Stvarni broj casova rada x Standardna cena po casu = 2.040 x 5,5 €/h = 11.220

Standardni broj casova rada x Standardna cena = (10.600 x 0.2) x 5,5€/h = 11.660

440 P



c) Odstupanja kod OVT

1.Ukupno odstupanje OVT

Opsti varijabilni trosak proizvodnje sadrzani u autputu – Stvarni trosak = (10.600 x 0,50) – 5.800 = 5.300 – 5.800

= 500 N

2.Odstupanje izdataka ili stope OVT proizvodnje

Stvarni broj casova rada x Stvarna stopa = 2.040 x ___ =5.800

Stvarni broj casova rada x Standardna stopa = 2.040 x 2,5 = 5.100

700 N

3.Odstupanje efikasnosti OVT proizvodnjeStvarni broj casova x Standardna cena(stopa) = 2.040 x2,5 = 5.100

Standardni broj casova x Standardna cena (stopa) = (10.600 x 0,2) x 2,5 = 5.300

200 Pd) Odstupanje OFT proizvodnje

1.Ukupno odstupanje OFT proizvodnje

Fiksni troskovi sadrzani u autputu – Stvarni OFTproizvodnje = (10.600 x 1) – 11.000 = 400 N

2.Odstupanje izdataka OFT proizvodnje

Stvarni OFT proizvodnje = 11.000

Budzetirani OFT proizvodnje = 10.000j x 1€/j = 10.000

1.000 N 3. Odstupanje obima OFT proizvodnje

Budzetirani OFT proizvodnje 10.000j x 1€/j =10.000

Stvarni autput x Standardni trosak = 10.600j x 1€/j = 10.600

600 P

e) Odstupanje kod prihoda od prodaje

1.Odstupanje prodajnih cena

Stvarno prodata kolicina x Stvarna cena = 10.600j x __ = 98.500€

Stvarno prodata kolicina x Standardna cena = 10.600j x 9€/j =95.400€

3.100 P

Odstupanje dobitka usled obima prodaje

Stvarno prodata kolicina x Standardna marza = 10.600 x 2,4 = 25.440

Budztirana kolicina prodaje x Standardna marza =10.000 x 2,4= 24.000

1.440 P

ili

Standardna marza = Standardna cena – Proizvodna cena kostanja = 9 – 6.60 = 2.4



PRIMER VII

Na osnovu sledecih podataka:

Preduzece proizvodi jedan proizvod u koji ugradjuje jednu vrstu materijala XYZ.

Utrosak ovog materijala po jedinici proizvoda iznosi 2 kg, a nabavna cena iznosi 10 €/kg.

Ostvarena nedeljna proizvodnja bila je umesto 300 kom, 250 komada proizvoda.

Tokom analizirane nedelje stvarno je kupljeno i utroseno 450 kg materijala XYZ, a njegova stvarna vrednost iznosi 5.100 din (preduzec

drzi zalihe).

Na kraju nedelje je utvrdjeno da prilikom planiranja nije uzeto u obzir povecanje cena dobavljaca od 10%.

Ispuni sledece zahteve:

a) Izvrsiti tradicionalnu analizu odstupanja

b) Izvrsiti analizu odstupanja pristupom odstupanja u planiranju i poslovanju

c) Razdvojiti odstupanja u poslovanju na cenovna i kolicinska

d) Utvrditi odstupanja u planiranju i poslovanju pod predpostavkom da se zbog izmene proizvodnog postupka utrosilo umesto

predvidjenih 2 kg 1,9kg po jedinici proizvoda.

Rešenje a) Tradicionalna analiza odstupanja

1.Cenovna odstupanja materijala

Stvarno kupljena kol.materijala x Stvarna cena = 450 kg x ______= 5.100€

Stvarno kupljena kol.materijala x Standardna cena (Planirana) = 450 kg x 10€/kg = 4.500€

600 N

Ili

(Stvarna cena - Standardna cena)x Stvarno kupljena kol.materijala =5.100 –(450x10)=600 N

2.Kolicinska odstupanja (Utrosak materijala):

Stvarno utrosena kol.materijala x Standardna cena = 450 kg x 10€/kg = 4.500 €

Standardno utrosena kol.mater. x Standardna cena = (250 j x 2 kg/j) x 10 €/kg = 5.000 €

500 P

Ili

(Standardno utrosena kol.mater - Stvarno utrosena kol.materijala) x Standardna cena =

((250 j x 2 kg/j) – 450kg) x 10 €/j = (500- 450) x 10 = 500 P

3.Ukupno odstupanje:

Standardni trosak materijala proizvedenog autputa – Stvarno nastali trosak materijala=

(250j x 2kg/j x 10€/kg) – 5.100€ = 5.000 – 5.100 = 100 N

b) Analiza odstupanja u planiranju I poslovanju

I Korak

1. Prvobitni fleksibilni budzet – ex ante = 250j x 2 kg/j x 10 €/kg = 5.000€

2. Revidirani fleksibilni budzet – ex post = 250j x 2 kg/j x 11 €/kg = 5.500€

Povecanje cene dobavljaca za 10%= 10€/kg+ 10%= 11

3. Stvarni rezultati = 450 kg za = 5.100€

II Korak

Utvrdjivanje ukupnog odstupanja I njegovo razdvajanje na odstupanje u planiranju i poslovanju

Odstupanje u planiranju = (1) - (2) = 5.000 – 5.500 = 500 N

Odstupanje u poslovanju = (2) – (3) = 5.500 – 5.100 = 400 P

Ukupno odstupanje = (1) – (3) = 5.000 – 5.100 = 100 N

c) Razdvajanje odstupanja u poslovanju

1.Cenovno odstupanje u poslovanju

Stvarno kupljena kolicina x Stvarna cena = 450 x ___ = 5.100

Stvarno kupljena kolicina x Revidirana Standardna cena = 450 x 11 = 4.950

150 N



2.Odstupanje u utrosku

Stvarno utrosena koli. Materijala x Revidirana Standardna cena = 450kg x 11€/kg = 4.950

Revidirana Standardna utosena kol.mat.x Revidirana Standardna cena= 250jx2kg/j x 11€/kg=5.500

550 P3.Ukupno odstupanje u poslovanju = 550 P – 150N = 400 (P)

o Ukupno cenovno odstupanje je 600(N) od toga 400(N) nije moguce kontrolisati I posledica je loseg prognoziranja.

o Odstupanje u utrosku je nemoguce kontrolisati

d) Odstupanje u planiranju cene I utroska materijala I Korak

1.Prvobitni fleksibilni budzet – ex ante = 250j x 2 kg/jx 10 €/j = 5.000€

2.Revidirani fleksibilni budzet – ex post = 250j x 1,9kg/j x 11€/j = 5.225€

3.Stvarni troskovi = = = 5.100€

II Korak

Odstupanje u planiranju 5.000 – 5.225 = 225 (N)

Odstupanje u poslovanju 5.225 – 5.100 = 125 (P)

Ukupna odstupanja 5.000 – 5.100 = 100 (N)

Odstupanja u poslovanju

Cenovno odstupanje u poslovanjuStvarno kupljena kolicina x Stvarna cena = 450 x ___ = 5.100

Stvarno kupljena kolicina x Revidirana Standardna cena = 450 x 11 = 4.950

150 N

Odstupanja u utrosku

Stvarno utrosena koli. Materijala x Revidirana Standardna cena = 450kg x 11€/kg = 4.950€

Revidirana Standardna utosena kol.mat.x Revidirana Standardna cena = 250j x 1,9kg/j x 11€/kg = 5.225€

275 P

Ukupno odstupanje u poslovanju = 275 (P) – 150 (N) = 125 (P)

Odstupanja u planiranjuCenovno odstupanje

Revidirana standardna kolicina x Revidirana standardna cena = 250 x 1,9 x 11 = 5.225

Revidirana standardna kolicina x Prvobitna standardna cena = 250 x 1,9 x 10 = 4.750

475(N)

Odstupanja u utrosku

Revidirana standardna kolicina x Prvobitna standardna cena = 250 x 1,9 x 10 = 4.750

Prvobitna standardna kolicina x Prvobitna standardna cena = 250 x 2 x 10 = 5.000

250 (P)

Ukupno odstupanje u planiranju = 475 (N) – 250(P) = 225(N)

Odstupanje u ceni Odstupanje u utrosku



PRIMER VIII Poglavlje 9 - ODSTUPANJE PRODAJE U PLANIRANJU I POSLOVANJU

Odstupanje u planiranju odstupanje u obim trzista

Odstupanje u poslovanju odstupanje u udelu na trzistu


1.Budzetirana godisnja prodaja preduzeca iznosi 400.000kom. i zasniva se na trzisnom udelu od 20% ukupnog

trzista.

2.Standardni dobitak po komadu je 3€ 3.Stvarni obim prodaje za analiziranu godinu iznosi 450.000kom.

4.Ukupan obim trzista za ovaj proizvod je 2,200.000kom.


a) Utvrditi tradicionalna odstupanja u obimu prodaje,

b) Utvrditi odstupanja u planiranju I poslovanju prodaje

Rešenje

a)Tradicionalno odstupanje u obimu prodaje

Stvarni obim prodaje x Standardni dobitak po komadu = 450.000 kom x 3 €/kom = 1,350.000 €

Budzetirani obim prodaje x Standardni dobitak po komadu = 400.000 kom x 3 €/kom = 1,200.000 €

150.000 (P)

Ili

(Stvarni obim prodaje - Budzetirani obim prodaje)x Standardni dobitak po komadu = (450.000 – 400.000) x 3 = 150.000 (P)

b)Odstupanje u planiranju I poslovanju kod prodaje

1.Prvobitni budzet rezultata= (budzetirani obim prodaje x dobitak po komadu)= 400.000 x 3 = 1,200.000

2.Revidirani budzet rezultata = (Revidirani obim prodaje x Stand.dobitak po kom.)= 440.000 x 3 = 1,320.000

(preduzece ocekuje da proda 20% od ukupno 2,200.000 kom.=2,200.000x20%= 440.000)

3.Stvarni rezultat = (Stvarni obim prodaje x Standardni dobitak po komadu) = 450.000 x 3 = 1,350.000

Odstupanje u planiranju (obimu trzista) = 1,320.000 – 1,200.000= 120.000 (P)

Odstupanje u poslovanju (udela na trzistu) = 1,350.000 – 1,320.000 = 30.000 (P)

Ukupno odstupanje u obimu prodaje = = = 150.000 (P)

Stvarni udeo na trzistu = 450.000 / 2,220.000= 20,5%



PRIMER IX


1.Preduzece primenjuje standardni obracun troskova i rezultati standardizacije su sledeci:

- TDM = 4 kg/j x 20 €/kg = 80 €

- TDR = 6 h/j x 7 €/h = 42 €

2.Prodajna cena proizvoda je 200€

3.Budzet proizvodnje I prodaje za III kvartal iznosi 2.500 kom a stvarno proizvedeno I prodato 2.850kom.

4.Tokom procesa proizvodnje morao se koristiti supstitut materijala, sto je nuzno dovelo do povecane potrosnje od 0,5kg

po komadu proizvoda , pri cemu standardna nabavna cena supstituta iznosi 16,5 €/kg 5.Stvarni utrosak supstituta za ukupnu proizvodnju iznosi 12.450 kg a stvarna nabavna cena 18 €/kg

6.Poboljsanje vremenskih uslova u III kvartalu dovelo je do eliminisanja ustaljenog bonusa za nepovoljne uslove od 0,5€/h,

rad sa supstitutima je bio otezan pa je menadzment predlozio da se radnicima isplati samo za ovaj kvartala 8 €/h umesto

7€/h. Stvarno je placeno 18.800h

Ispuniti sledece uslove:

a) Pripremiti izvestaj o usaglasavanju budzetiranog I stvarnog kontribucionog rezultata preko konvencionih

odstupanja kod materijala I rada

b) Pripremiti izvestaj o usaglasavanju kontribucionih rezultata koriscenjem odstupanja u planiranju I poslovanju

c) Objasniti znacenje odstupanja u planiranju I poslovanju.

Rešenje A) Prodajna cena 200€

Dir.materijal 4kg/j x 20€/kg = (80€)

Dir.rad 6h/j x 7€/h = (42€)

Kontribucija po jedinici = 78€ /j

I Buzetirana kontribucija = 2.500j x 78€/j = 195.000€

Odstupanja

Obim prodaje = (Stvarna prodaja – Standardna prodaja) x Kontribucija po jedinici

Obim prodaje = (2.850 – 2.500) x 78 = 27.300 P

-Cenovno odstupanje kod materijala

Stvarno utrosen material x Stvarna cena =12.450kg x 18€ = 224.100

Stvarno utrosen material x Standardna cena =12.450kg x 20€ = 249.000

24.900P

-Kolicinska odstupanje kod materijala

Stvarno utrosen material x Standardna cena = 12.450 x 20 = 249.000

Stand.utrosena kol.materijala x Stand.cena = (2.850 x4)x 20 = 228.000

21.000N

-Cenovno odstupanje kod TDR

Stvarno utroseni casovi rada x Stvarna cena = 18.800 x 8 =150.400

Stvarno utroseni casovi rada x Standar.cena = 18.800 x 7=131.600

18.800N

-Odstupanje u Efikasnosti kod TDR

Stvarno utroseni casovi rada x Standar.cena = 18.800 x 7 = 131.600

Standar.utroseni casovi rada x Standar.cena = (2.850 x 6) x 7 = 119.70011.900N

ODSTUPANJA Povoljno Nepovoljno

Obim prodaje 27300

TDM - Cenovno 24900

TDM - Kolicinsko 21000

TDR - Cenovno 18800

TDR - Efikasnost 11900

Ukupno odstupanje 52.200 51.700

Razlika 500(P)



II Stvarni kontribucioni rezultat = Budzetirani kontribucioni rezultat + Ukupno odstupanje = 195.000 + 500(P)= 195.500

B) Pripremiti izvestaj o usaglasavanju kontribucionih rezultata koriscenjem odstupanja u planiranju I poslovanju

I Odstupanja u planiranju


Revid. Stvarni.Utros.mater x Revid.Stvarna Cena ={ 2.850 x (4 + 0,5) x 20} = 256.500

Revid. Stvarni.Utros.mater x Standardna Cena = {2.850 x (4 +0,5)x 16,50€} = 211.612,50

44.887,5 (P)

-Kolicinska odstupanje kod materijala

Revid. Standardni.Utros.mater x Stabdardna Cena = (2.850j x 4kg/j x 20€/kg) = 228.000 Standardni.Utros.mater x Standardna Cena= (2.850j x 4,5 kg/j x 20€/j )= 256.500

28.500 (N)

- Cenovno odstupanje kod TDR –Bonus za vremenske uslove

Stand.Utros.casova rada x Stand.Cena = (2850 x 6) x 7 = 119.700

Stand.Utros.casova rada x Rev.Stand.Cena= (2850 x 6) x(7-0,5)=111.150

8.550 (P)

-Odstupanje u Efikasnosti kod TDR - Poteskoce sa alternativnim materijalom

Stand.Utros.casova rada x Rev.Stand.Cena = (2850 x 6) x(7-0,5)=111.150

Stand.Utros.casova rada x Stvarna.Cena = (2.850 x 6) x 8 = 136.800

25.650 (N)

II Odstupanja u poslovanju


Stvarno kupljena kolicina x Stvarna Cena= 12.450 x 18=224.100

Stvarno kupljena kolicina x Rev.Stand.Cena =12.450 x 16,5 = 205425

18.675 (N)

-Odstupanje u utrosku kod materijala

Stvarno kupljena kolicina x Rev.Stand.Cena =(2.850 x 4,50 x 16,50) = 211.612,5

Revid. Standardni.Utros.mater x Rev.Stand.Cena = ( 12.450 x 16,50) = 205.425

6.187,5 (P)

-Cenovno odstupanje kod TDR

Stvarno Utros.casova rada x Rev.Stand.Cena= (2850x 6h) x (7-0.5) = 111150

Stvarn Utros.casova rada x Revid.Stand.Cena=(2.850 x 6h)x (7-0.5) = 1111500 (6,5 - 6,5) x (2.850 x 6)= 0 x 17.100 = 0

-Odstupanje u Efikasnosti kod TDR

Stand.Utros.casova rada x Stvarna.Cena = (2.850 x 6) x 8 = 136.800

Stvarno.Utros.casova rada x Stvarna.Cena = 18800 x 8 = 150.400

13.600 (N)

Budzetirana kontribucija za stvarnu prodaju 2.850 x 78 = 222.300

Odstupanja Povoljno Nepovoljno Razlika

Materijal -Cena 44.887,50

-Kolicinska 28.500

T.D.Rada -Cena:vremenski uslovi 8.550

-Cena:materijal 25.650Ukupno odstupanje 53.437,50 54.150 (712,50)

Revidirana budzetirana kontribucija (2.850 x 77,75) 221.587,50

Odstupanja Povoljno Nepovoljno Razlika

Materijal -Cena 18.675

-Kolicinska 6.187,5

TDR -Cena

-Efikasnost 13.600

Ukupno odstupanje 6.187,5 32.275 (26.087,5)

Stvarni kontribucioni rezultat = Revidirana budzetirana kontribucija – Ukupno odstupanje u poslovanju

221.587,50 – 26.087,5 = 195.500



C) Objasnite znacenje odstupanja u planiranju I poslovanju

Analiza odstupanja pod (b) omogucava razdvajanje odstupanja koja se ne mogu kontrolisati (odstupanja u planiranju) od

odstupanja koja mogu kontrolisati pojedini menadzeri(odstupanja u poslovanju).

Promena materijala je bila neizbezna.Slicno tome,nije se mogla pretpostaviti ni promena vremenskih uslova.Efekti ovih

promena na troskove odrazeni su preko odstupanja u planiranju. Menadzment treba prvenstveno da obrati paznju na

ostupanje u poslovanju.Konkretno treba razmotriti zasto je,na primer, firma platila 18€/kg za material, kada se

ocekivalo a material kosta 16,50€. Odstupanje u utrosku materijala u poslovanju ukazuje da je utroseno manje materijala nego sto se ocekivalo-uzrok moze

biti duze vreme rada sa tim materijalom (sto je I evidentirano nepovoljnim odstupanjem u efikasnosti).



PRIMER X


1.Kompanija se bavi prodajom robe na veliko I zavrsava poslovnu godinu sa 30.junom. Podaci o ostvarenom

prihodu za drugih sest meseci predhodne I prvih sest meseci tekuce godine su:

Sest meseci predhodne Prihod

VII 360.000VIII 420.000

IX 600.000

X 540.000

XI 480.000

XII 400.000

Sest meseci tekuce godine Prihod

I 350.000

II 550.000

III 500.000

IV 400.000

V 600.000VI 800.000

Ukupno 6,000.000

2. Potrazivanja na dan 30.VI tekuce godine iznose 380.000din. Iskustvo u pogledu dinamike naplate potrazivanja

pokazuju sledece:

- Naplata u istom mesecu 60%

- Naplata u prvom sledecem mesecu 30%

- Naplata u drugom sledecem 10%

3. Nabavna vrednost robe iznosi 60% prodajne vrednosti. Vrednost zaliha na dan 30.VI tekuce godine iznosi

840.000 din, od kojih se na

zastarele zalihe odnosi 30.000dinara. Obaveze prema dobavljacima na dan 30 VI iznose 370.000.din.

Planirano je da:

a)polovina vrednosti zastarelih zaliha proda tokom jula meseca planske godine I to po ceni od 50% od prodajne

vrednosti, a placanje se vrsi po isporuci.

b)vrednost zaliha svakog prvog u mesecu bude na nivou tromesecne prodaje i

c)se nabavke placaju svakog 10-tog dana u narednom mesecu.

4.Izdavanja novca po osnovu fiksnih I opstevarijabilnih troskova za prva tri meseca planske godine planirani su u

sledecim iznosima:

VII 160.620

VIII 118.800

IX 158.400

5. Planirana je isplata dividendi u septembru I martu mesecu planske godine u iznosu od po 40.000 din

6. Planirana su dodatna izdavanja novca na ime reklame I to u avgustu I septembru mesecu I to: 10.000 I15.000respektivno. Ova izdavanja ukljucena su izdavanje kod opstih troskova.

7. Svakog meseca je planirana zamena opreme u iznosu od 3.000din.Oprema se amortizuje tokom sest godina.

8. Preduzece planira placanje poreza na dobitak u septembru mesecu I to u iznosu od 60.000din

9. Preduzece je uzelo zajam od banke ,ciji saldo na dan 30 VI iznosi 280.000 din, dospeva za placanje

30.septembra planske godine zajedno sa kamatom koja se obracunava od pocetka jula po stopi od 12% godisnje.

10. Saldo gotovine na dan 30.VI iznosi 100.000din.


a)Pripremiti izvestaj o tokovima gotovine za prva tri meseca planske finansijske godine.

b)Izracunati saldo kupaca, dobavljaca I zalihe robe na dan 30.IX planske finansijske godine.



Rešenje a) Izvestaj o tokovima gotovine za prva tri meseca planske finansijske godine

I Primanja gotovine od prodaje proizvoda

P r i m a n j a g o t o v i n e

Meseci Prodaja Juli Avgust Septembar

Maj 600.000 (600000x10%) 60.000

Jun 800.000 (800000x30%) 240.000 (800000x10%) 72.000

Juli 360.000 (360000x60%) 216.000 (360000x30%) 108.000 (360000x10%) 36.000

Avgust 420.000 (420000x60%) 252.000 (420000x30%) 126.000

Septembar 600.000 (600000x60%) 360.000

UKUPNO 516.000 440.000 522.000

II Ostala primanja

1. Nabavna vrednost zastarelih zaliha 30.000

2. Normalna prodajna cena 30.000 : 60% 50.000

3. Prodajna vrednost 50.000 x50% 25.000

III Plaćanja dobavljacima

A) Placanja u julu

1. 10. jula - preneti saldo =370.000

B) Plaćanja u avgustu

1. 10. avgusta - prodaje u julu 360.0001.1. Nabavna vrednost predate robe (360.000x60%) 216.000

1.2. Pocetne zalihe (840.000)

1.3. Zastarele zalihe - 30.000

1.4. Krajnje zalihe (810.000)

1.5. Krajnje zalihe dodate (420000+600000+540000)x60% + 936.000

2. Placanja po osnovu nabavke predhodnih meseci =+126.000

3. Ukupna placenja u toku avgusta = 342.000

IV Plaćanja u septembru

1. 10. septembra - prodaje u avgustu 420.000

1.1. Nabavna vrednost predate robe (420.000x60%) 252.000

1.2. Početne zalihe (936.000)

1.3. Krajnje zalihe dodate (600.000+540.000+480.000)x60% +972.000

2. Plaćanja po osnovu nabavke predhodnih meseci =+36.000

3. Ukupna plaćanja u toku avgusta = 288.000

Budžet gotovine

Elementi Juli Avgust Septembar

Primanja

Primanja od kupaca 516.000 440.000 522.000

Primanja od prodaje zastarelih zaliha 25.000

Ukupna primanja 541.000 440.000 522.000

Placanja

Placanja dobavljacima 370.000 342.000 288.000Placeni troskovi 160.620 118.800 158.400

Plaćene dividend - - 40.000

Placene naknadne reklame - 10.000 15.000

Kapitalni izdaci 3.000 3.000 3.000

Placen porez na dobitak - - 60.000

Zajam od banke

12%/12meseci=1%x840.000=8.400+280.000=288.400

- - 288.400

Ukupna placania 533.620 473.800 852.800

Neto gotovinski tok 7.380 (33.800) (330.800)

Saldo predhodnog perioda 100.000 107380 73.580

Suficit / deficit 107.380 73.580 (257.220)



b)

10% prodaje u avgustu od 420.000 = 42.000

40% prodaje u septembru od 600.000 =240.000

Saldo kupaca =282.000

Saldo dobavljača = 60% od vrednosti robe kupljeneu septembru a prodaće se u decembru 60% od 400.000 = 240.000

Saldo zaliha= Nabavna vrednost robe namenjene prodaji za X, XI i XII, tj. 60% od (540.000+480.000+400.000) = 852.000



PRIMER XI Poglavlje 22 – Koncept ponderisane prosecne cene kapitala

Preduzeca Alfa ima sledecu strukturu kapitala:

1.Dugorocni bankarski krediti u iznosu od 5,000.000 din. I kamatnom stopom od 9% godisnje,

2.Duznicke hartije od vrednosti u iznosu od 6,000.000 din I kamatom od 12% godisnje i

3.Obicne akcije u iznosu od 39,000.000 din I cenom od 15% godisnje

Na osnovu ovih podataka utvrditi prosecnu cenu kapitala

Rešenje

Dugorocni izvori finansiranja Iznos Koef.ucesca Cena u % Ponderisana cena u %

Bankarski krediti 5,000.000 0,10 9% 0,90

Duznicke hartije od vrednos. 6,000.000 0,12 12% 1,44

Obicne akcije 39,000.000 0,78 15% 11,70

UKUPNO 50,000.000 1,00 / 14,04

Koeficijent ucesca: - 5,000.000 / 50,000.000 = 0,10

-6,000.000 / 50,000.000 = 0,12-39,000.000 / 50,000.000 = 0,78



PRIMER XIINa osnovu ovih poataka za preuzece “X”:

1.Rezime Bilansa stanja (u 000 din) 20X1 20X0

Osnovna sredstva (neto knjig.vrednost) 130.000 139.000

Obrtna sredstva 74.000 65.000

Kratkorocne hartije od vrednosti 42.000 37.000

Potrazivanja 29.000 23.000

Gotovina 3.000 5.000

Kratkorocne obaveze 46.000 65.000

Obaveze iz poslovanja 36.000 55.000

Obaveze za porez 10.000 10.000

Neto obrtana sredstva 28.000 0

Dugorocni osigurani zajam uz 5% kamate 40.000 40.000

Sredstva umanjena za ukupne obaveze 118.000 99.000

Kapital 118.000 99.000

Obicne akcije (0,5€ po akciji) 35.000 35.000

Prioritetne akcije po 8% (1€ po akciji) 25.000 25.000

Premija na akcije (emisiona premija) 17.000 17.000

Revalorizacione reserve 10.000 /

Nerasporedjeni dobitk (racun dobitka I gubitka) 31.000 22.000

118.000 99.000

2.Sumirani Bilans uspeha 20X1 20X0

A) Prihod od prodaje 209.000 196.000

B)Nabavna vrednost prodate robe 157.000 151.000

-Zalihe robe na pocetku + 37.000 + 29.000

-Nabavke u toku godine +162.000 + 159.000

-Zalihe robe na kraju -42.000 - 37.000

C) Bruto dobitak 52.000 45.000

D) Rashodi poslovanja 25.000 22.000

-Kamata 2.000 2.000

-Amortizacija 9.000 9.000-Ostali rashodi 14.000 11.000

E) Neto dobitak 27.000 23.000

F) Porez na dobitak 10.000 10.000

G) Neto dobitak posle oprezivanja 17.000 13.000

H) Raspodela neto dobitka 8.000 7.000

-Dividende na obicne akcije 6.000 5.000

-Dividende na prioritetne akcije 2.000 2.000

I) Nerasporedjeni dobitak 9.000 6.000

-------------------------------------------------------------------------

Ostali podaci:

1.Trzisna vrednost obicnih akcija 2,04 1,95

2.Trzisna vrednost prioritetnih akcija 0,80 1,02

3.Osigurani zajam sa 5% kamate (nominalna vrednost 100) 108 116Ispunite sledece zahteve:

1.Izracunati racio zaduzenosti sopstvenog kapitala prema knjigovodstvenim I trzisnim vrednostima,

2.Izracunati racio ukupne dugorocne zaduzenosti prema knjigovodstvenim I trzisnim vrednostima,

3.Izracunati racio opterecenosti otplatom duga (kamatna zaduzenost),

4.Utvrditi racio pokrica kamate I prinosa od kamate po trzisnoj ceni akcije,

5.Utvrditi dividende po akciji,

6.Utvrditi pokrivenost dividendi,

7.Utvrditi prinos na dividend,

8.Utvrditi prinos na akcije,

9.Utvrditi zaradu po akciji i

10.Utvrditi racio cena/zarada.



Rešenje 1.Zaduzenost vlasnickog kapitala = Prioritetne akcije + Dugorocni dug

Obicne akcije I rezerve

Knjig. Vrednost 20x1= 25 + 40 x 100% =41,1% 20x0 = 25 + 40 x 100% =87,8%

118 - 25 99- 25

Trzisna Vrednost 20x1 = (0,8x25)+(1,08x 40) x 100 = 44,3%

2,04x7020x0 =( 1,02x25)+ (1,16 x 40) x 100 = 52,7%

1,95 x 70

…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………

2.Racio ukupne dugorocne zaduzenosti kapitala = Prioritetne akcije + Dugorocni dug

Ukupni dugorocni kapital

Knjigov.Vrednost 20x1 = 65 x 100% =41,1% 20x0 = 65 x 100 = 46,8%

158 139

Trzisna vrednost 20x1 = 63,2 x 100 = 30,7% 20x0 = 71,9 x 100 = 34,5%

142,3 + 63,2 136,5 + 71,9

……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………. 3.Racio opterecenosti otplatom duga(kamatna zaduzenost)= Kamata na dug

Dobitak pre odbijanja kamate I poreza

20x1 = 2 + 2 x 100 = 13,8%

27 +2

20x0 = 2 + 2 x 100 = 16,o%

23 +2

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..

4a.Pokrice kamate = Dobitak pre odbitka kamate I poreza

Placena kamata

Dobitak pre odbitka kamate I poreza – Amortizacija I Ostali rashodi

Placena kamata

20x1 = 52 -9 – 14 = 29 = 14,5 puta

2 2

20x0 = 45 – 9 -11 = 25 = 12,5 puta

2 2

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………

4b. Prinos od kamate je kamata izrazena kao procenat Prinos od kamate = Osigurani zajam sa 5% kamate

Trzisna vrednost kamate

20x1 = 5 / 108 = 4,6%

20x0 =5 / 116 = 4,3%

……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..

5.Dividenda po akciji = Nerasporedjeni dobitak = => Dividende Obicne Akcije

Dividenda za godinu Broj Obicnih Akcija

20X1 = 6.000 = 0,086 €/po akciji 70.000

20x0 = 5.000 = 0,071 €/po akciji 70.000

…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..



6.Pokrice dividende = Nerasporedjeni dobitak = =>Dobit nakon oporezivanja - Dividende P.A

Dividenda za godinu Dividende O.A

20X1 = 17.000 – 2.000 = 2,5 puta

6.000

20X0 = 13.000 – 2.000 = 2,2 puta

5.000

……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….

7.Prinos od dividend = Dividenda po akciji x 100 =

Tekuca cena akcije(Trzi.Vr.Ob.Ak)

20x1 = 0,086 x 100 = 2,4%

2,04

20x0 = 0,071 x 100 = 3,6%

1,95

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..

8.Prinos na vlasnicki kapital = Dobit nakon oporezivanja –Dividende na Prioritetne akcije x 100% =

Sredstva vlasnika obicnih akcija

20x1 = 17.000 - 2.000 x 100 = 16,1 %

118.000 – 25.000

20x0 = 13.000 - 2.000 x 100 = 14,9%

99.000 – 25.000

*Sredstva vlasnika obicnih akcija (Kapital obicnih akcija+Racun premija na akcije+Reavalorizacione rezerve +Racun

dobitka I gubitka – Prioritetne akcije)

………………………………………………………………………………………………………………………………

9.Zarada po akciji = Dobit nakon oporezivanja –Dividende na Prioritetne akcije

Broj akcija

20x1 = 17.000 – 2.000 = 15.000 = 0.214 €/po akciji (35.000 / 0,50) 70.000

20x0 = 13.000 – 2.000 = 11.000 = 0,157 €/po akciji

(35.000 / 0,50) 70.000………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..

10.Racio Cena/Zarada = Tekuca cena akcije (trzisna vrednost obicnih akcija)

Zarada po akciji

20x1 = 2,04 / 0,214 = 9,5 puta

20x0 = 1,95 / o,157 = 12,4 puta

……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….



PRIMER XIII


1.Prihodi od prodaje 10,000.000€; Fiksni troskovi 2,000.000€ i Varijabilni troskovi 4,000.000€.2.Emitovano je 9,000.000 duznickih hartija od vrednosti po nominalnoj vrednosti uz 10% kamate na godisnjemnivou.3.Porez na dobitak preduzeca placa se po stop od 40%.4.Povecanje prihoda od prodaje od 10%.


a) Izracunati efekat poslovnog leverage-a b) Izracunati efekat finansijskog leverage-a

c) Izracunati kombinovani efekat leverage-a i d) Analiticki interpretirati dobijene rezultate.

Rešenje

Elementi Prvobitno Posle 10% Razlika

Prihod od prodaje 10,000.000 11,000.000(10,000.000+10%)

1,000.000

Troskovi

-Fiksni (2,000.000) (2,000.000) /

-Varijabilni (4,000.000) (4,400.000)(4,000.000+10%)

(400.000)

Dobitak pre odbitka kamate i poreza 4,000.000 4,600.000 600.000

Kamata (900.000)(9,000.000 x 10%)

(900.000)(9,000.000 x 10%)

/

Dobitak pre poreza 3,100.000 3,700.000 600.000

Porez na dobitak 40% (1,240.000)(3,100.000 x 40%)

(1,480.000)(3,700.000 x 40%)

(240.000)(600.000 x 40%)

Neto dobitka 1,860.000 2,220.000 360.000

a)Efekat poslovnog leverage-a = Procentualna promena dobitka pre kamate I poreza

Procentualna promena prihoda

Efekat poslovnog leverage-a = (600.000 : 4,000.000) : (1,000.000 : 10,000.000) = 0,15 : 0,10 = 1,5 ili 150%

b)Efekat finansijskog leverage-a = Procentualna promena neto dobitka

Procentualna promena dobitka pre kamate I poreza

Efekat finansijskog leverage-a = (360.000 : 1,860.000) : (600.000 : 4,000.000) = 0,19 : 0,15 = 1,27 ili 127%

c)Efekat kombinovanog leverage-a = Procentualna promena neto dobitka

Procentualna promena prihoda

Efekat kombinovanog leverage-a = = (360.000 : 1,860.000) : (1,000.000 : 10,000.000) = 0,19 : 0,10 = 1,9 ili 190%



PRIMER XIV

Mala kompanija, kojom upravlja vlasnik proizvoi visokokvalitetne muzičke urejaje i proaje ih preko specijalizovanihproavnica, uvedala je u 2007. goini naglo proaju. Vlasnik je zaovoljan performansama kompanije, ok su pomodnicisumnjičavi a je kompanija poslovala preko finansijskih mogudnosti jer se približila maksimalno mogudem ozvoljenommogudem prekoračenju računa u banci koji iznosi 50.000 evra. Analizirajudi finansijske izveštaje ove kompanije za 2006. i 2007. goinu pomodnici proveravaju sve aspekte upravljanjaobrtnim serdstvima.

Na osnovu sleedih poataka :

1. Bilans uspeha (u 000)

2006 2007

Prihodi od prodaje 2.400 3.200

Cena koštanja proatih proizvoa (850) (1.200)

Bruto dobitak 1.550 2.000

Drugi troškovi psoslovanja (640) (813)

Poslovni dobitak 910 1.187

Rashodi na ime kamate - 3

Dobitak pre oporezivania 910 1.184

Porez na dobitak 200 234

Dobitak posle oporezivanja 710 950

Dividende 200 250

Nerasporedjeni dobitak 500 700

2. Bilans stanja ( u 000)

2006 2007

Osnovna sredstva (neto) 1.800 2.400


Zalihe gotovih proizvoda 300 475

Zalihe komponenti 100 150

Kupci 350 600

Gotovina 300 10

Aktiva 2.850 _________________ 3.635

Kratkoročne obaveze 400 485

Prekoračenje 300 400

Dobavljači 100 40

Neto sredstva 2.450 3.150

Akcionarski capital 2.450 3.150

Obične akcije 1.000 1.000

Akumulirani dobitak 1.450 2.150

Pasiva 2.850 3.635

4. Za poboljšanje efikasnosti naplate potrazivanja kompanije kompanija ce povremeno koristiti faktoring sa procenjenim

efektima:

a. Smanjenje troškova aministracija za 15.000 evra;

b. Pretpostavljeno smanjenje broja dana naplate na 40 dana i

c. Troškovi usluga napladivanja bide 1,4% o napladenih potraživanja d. Korišdenja pozajmice o banke je mogude po kamatnoj stopi o 12% godisnje

Ispuniti sleede zahteve: 1. Analizirati stanje obrtnih sredstava i utvrdite da li je ova kompanija poslovala iznad mogucnosti kroz kljucne racie

performansi i likvidnosti sistematizujuci performanse na:

a. Performanse na kojima se zasniva zadovoljstvo generlnog direktora

b. Performanse koje su pogoršane i c. Performanse koje pokazuju povedanje profitabilnosti na štetu likvidnosti

d. Preložiti mogude poboljšanje upravljanja obrtnim srestvima



REŠENJE a. Performanse na kojima se zasniva zadovoljstvo generalnog direktora

1. Ostgvareni poslovni dobitak 1.187.000 € 2. Povedanje prihoa o proaje za 33%

3,200.000-2,400.000=800.000 => 800.000/2,400.000 = 0,33 x 100 = 33%

3. Povedanje bruto obitka za 29%

2,000.000 -1,550.000=450.000 => 450.000 / 1,550.000= 0,29 x 100=29%

4. Povedanje poslovnog obitka za 30 %

1,187.000 – 910.000 = 277.000 => 277.000 / 910.000 = 0,30 x 100 = 30%

b. Pogoršane performanse

1. Bruto marža se smanjila sa 64,6 % na 62,5%

(Bruto marza = Bruto dobitak/Prihodi od prodaje x 100)

2006 => 1550/2400 x 100 = 64,6% ; 2007 => 2000/3200 x 100 = 62,5%

2. Neto marža se smanjila sa 37,9 % na 37 %

(Neto marza = Poslovni dobitak/Prihodi od prodaje x 100)

2006 => 910/2400 x 100 = 37,9% ; 2007 => 1184/3200 x 100 = 37%

c. Profitabilnost povećana na štetu likvidnosti

1. Gotovina smanjena za (300-10 = 290.000) evra i preuzede je blizu limita prekoračenja

2. Poslovni ciklus se povedao sa 96 ana na 136 ana

3. Perio ržanja gotovih proizvoa se povedao sa 129 na 144 ana

4. Perio naplate potraživanja se povedao sa 53 na 68 ana

5. Pero ržanja komponenti sa povedao sa 43 na 46 ana 6. U zalihama i potraživanjima je vezano više srestava za 475.000 evra

7. Racio tekude likvinosti sa pogoršao sa 2,6 na 2,5

R.T.L=> 2006 = 1,050 / 400= 2,6

2007 = 1,235 / 485 = 2,4

8. Racio ubrzane likvidnosti je smanjen sa 1,6 na 1,3

R.U.L => 2006 = 1.050 – (300+100) / 400 = 1,6

2007 = 1.235 – (475 + 150) / 485 = 1,3

Preduzeće prema pogoršanim performansama profitabilnosti i perfortnansama o pogorš anoj likvidnosti oprvadan je

zakljucak da kompanija posluje iznad finansijskih mogucnosti

d. Predlozi za poboljšanje upravljanja obrtnim sredstvima

a. Povedati limit na bankovnom računu jer je iznos od 50.000 evra mali za ovaj obim poslovanjab. Ekspanziju finansirati iz kapitala vlasnika i ugova iz sleedih razloga

1. preuzede nema ugoročnih ugova

2. visina neotpisanih osnovnih srestva obra je garancija za ugoročno zauživanje ili 3. transferisati prekoračenje na bančinom računu u kreit zbog smanjenja kamate i

poboljšanja likvinosti c. Smanjiti zalihe gotovih proizvoda jer ima realnog osnova

1. za specijalizovane i visokokvalitetne proizvode nema razloga da budu na zalihama 3 meseca i za takve

proizvoe obično kupci najčešde šalju poružbine

2. Preuzede nama zaliha neovršene proizvonje što govori o tome a je perio proizvonje minimalan,mogude je uvesti JIT sistem za gotove proizvoe i proizvoiti za poznatog kupca

3. Ovaj postupak bi smanjio vreme ržanja gotovih proizvoa za 30 ana i tako bi se oslobodilo gotovine za

probližno 375.000 evra (475.000 * 114/144)

d. Proveriti politiku ržanja zaliha komponenti jer: 1. ržanje velike količine zaliha je posleica slabe ponue i treba ih kupovati kaa su ostupne jer bi

nestašica na tržištu ovela o toga a ih preuzede ima za 46 ana

2. ržanje vedih zaliha voi vedem riziku o gubitka, oštedenja i sl. 3. prelog povedati zalihe komponenti

e. Smanjiti perio kreitiranja kupaca iz sleedih razloga: 1. Perio naplate je povedan sa 53 na 68 ana

2. Ne ublažavati kreitne uslove i upoznati kupce sa njima

3. Intenzivirati politiku naplate recimo prodajom i u nespecijalizovanim prodavnicama jer je kvalitet

prepoznatljiv

4. treba koristiti faktoring u cilju poboljšanja naplate jer se ne može postidi uspeh sa zapošljavanjemstručnjaka za kontrolu kreitne sposobnosti. Neto efekta troškova faktoringa bio bi 343 evra.



5. Povedanje broja zaposlenih zbog povedanog obima posla

f. Efekti od uvodjenja faktoringa:

1. Smanjenje perioda naplate za 28 dana ( 6 8 - 4 0 dana)

2. Smanjenje potraživanja za 245.479 evra ( 28/365 * 3.200.000) 3. Uštee na kamatama 29.457 ( 12%*245.479)

4. Uštee u aministrativnim troškovima 15.000 evra

5. Troškovi usluga faktoringa 44.800 evra (1,4% * 3.200.000)

6. Neto troškovi 29.457 + 15.000 - 44.800 = 343 evra

Pretpostavljeno smanjenje perioa naplate o 28 ana je vrlo važno za faktoring aranžaman. Dogovor se zasniva nakoristima i troškovima.



PRIMER XV Kompanija razmatra ulaganje u proizvodnju elektronskog alarma sa očekivanim tržišnim vekom od 5 godina. Vi sepojavljujete u ulozi novog direktora. Pre vas su zaključili da projekat ne treba realizovati jer je procenjena

računovodstvene stopa prinosa 12,3 %. Na osnovu sledećih podataka :

A) Predloženi projekat Godina 0 1 2 3 4 5

a) Elementi novcanih tokova

1. Investicija u osnovna sredstva 4.500

2. Investicije u obrtna sredstva 300 400 500 600 700 700

3. Prihodi 3.500 4.900 5.320 5.740 5.320

4. Troškovi direktnog materijala 535 750 900 1.050 900

5. Troškovi direktnog rada 1.070 1.500 1.800 2.100 1.800

6. Opšti troškovi proizvodnje 50 100 100 100 100

7. Kamata 576 576 576 576 576

8. Amortizacija 900 900 900 900 900

9. Ukupni rashodi 3.131 3.826 4.276 4.276 4.276

10. Oporezivi dobitak 369 1.074 1.044 1.014 1.04411. Porez na dobitak 129 376 365 355 365

12. Dobitak posle poreza 240 698 679 659 679

B) Sledeća su očekivanja

1. rast prodajnih cena, obrtnih sredstva i opštih troškova proizvodnje po stopi od 5%

2. rast TDM i TDR po stopi od 10%

3. poreske olaksice po osnovu kapitalnih investicija od 25% na neto vrednost osnovnih sredstava

4. stopa oporezivanja je 35%

5. nema ostatka vrednosti osnovnih sredstava

6. realne cena kapitala posle poreza iznosi 8%, a cena kapitala posle oporezivanja uz uvažavanje efekatainflacije je 15

7. primanja i izdavanja se realizuju na kraju godine osim onih u nultoj godini

Ispuniti sledeće zahteve: 1. proceniti neto sadašnju vrednost projekta uz navodjenje svih pretpostavki

2. izračunajte internu stopu prinosa 3. u obračune uključiti efekte inflacije

REŠENJE A) Postupak obračuna

a. Odrediti obaveze na ime poreza

b. Odrediti druge elemente gotovinskog toka

c. Diskontovati tokove po stopi uvećanoj za inflaciju

a) Utvrdjivanje poreskih obaveza

Elementi 1 2 3 4 5

Prihodi od prodaje 5% 3.675 5.402 6.159 6.977 6.790

TDM 10% 588 907 1.198 1.537 1.449

TDR 10% 1.177 1.815 2.396 3.075 2.899

Ostali troškovi proiz. 5% 52 110 116 122 128

Neoporezivi deo kap. Inv. 1.125 844 633 475 1.423

Oporezivi dobitak 733 1.726 1.816 1.768 891

Porez na rezultat 256 604 636 619 312

Utvrdjivanje poreskih olaksica

Godina Nabavna vrednost osn.sredstava Poreska olaksica

1 4.500 x25% 1.125

2 (4500-1125) 3.375 x25% 844

3 (3375-844) 2.531 x25% 633



4 (2531-633) 1.898 x25% 475

5 (1898-475) 1.423 1.423

Amortizacija je zamenjena olaksicama po osnovu kapitalnih investicija — Kamata se ne oduzima jer je uključena prilk om utvrdjivanja diskontne stope uvećane za efekte inflacije

b) Diskontovanje novčanog toka

Neto sadašnja vrednost 6.376 - 4.935 = 1.441.

a) Izračunati interne stope rentabilnosti

Godina Gotovinski tok Diskontni

faktor

Sadašnja

vrednost

Diskontni

faktor

Sadašnja

vrednost

20% 27%

0 (4800) (4800) (4800)

1 1783 0,833 1448 0.787 1368

2 2183 0,694 1515 0,620 1553

3 1708 0,579 985 0,488 830

4 1451 0,482 699 0,384 557

5 2564 0,402 1023 0,303 771

6 (312) 0,335 (105) 0,238 (74)

Neto sadašnja vrednost - 765 - 205

Elementi 0 1 2 3 4 5 6

A) PRIL1VI

Prihodi od prodaje 3.675(3500+5%)

5.402(4900+5%²)

6.159(5920+5%³)

6.977(5740+5%4)

6.790(5320+5%5)

B) ODLIVI

1. TDM 588(535+10%)

907(750+10%2)

1.198(900+10%3)

1.537(1050+10%4)

1.449(900+10%5)

2. TDR 1.177(1070+10%)

1.815(1500+10%2)

2.396(1800+10%3)

3.075(2100+10%4)

2.899(1800+10%5)

3. Ostali troškovi proiz. 52(50+5%)

110(100+5%2)

116(100+5%3)

122(100+5%4)

128(100+5%5)

4. Osnovna sredstva 4500

5. Obrtna sresdtva 300 120(400+5%-300)

131(500+5%2-420)

144(600+5%3-551)

156(700+5%4-694)

(851)

6. Porez 256 604 636 619 312

8. Neto tok gotovine (4.800) 1.738 2.183 1.701 1.451 2.546 (312)

9.Diskontni faktor 15% 0,870(1:1.15)

0,756(1:1.152)

0,658(1:1.153)

0,572(1:1.154)

0,497(1:1.155)

0,432

10.Sadašnja vrednost (4.800) 1.512(1738x0.870)

1.650(2183x0.756)

1.119(1701x0.658)

830(1451x0.572)

1.256(2546x0.497)

(135)



PRIMER XVI VRTI SE NA ISPITU !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Finansijski menadzment-


1. Kompanija razmatra mogucnost nabavke jedne masine sa kojom se moze zadovoljiti buduci plan proizvodnjei vrsi izbor

izmedju masine “Standard” I masine “de lux”. Nabavna vrednost modela “Standard” iznosi 50.000€, a masine ‘de lux”

88.000€,pri tom se zahteva promotno placanje.

2. Obe masine zahtevaju input obrtnog kapitala kapitala od 10.000€ u toku radnog veka I nemaju ostatka vrednosti.

3. Ekonomski vek trajanja masine “Standard “ je 4.godine a masine “de lux” je 6.godine.

4. Prognozirani neto tokovi gotovine su za masinu ‘Standard” : 20.500 za I godinu, 22.860 za II, 24.210 za III, i 23.410 za IVgodinu.

5. Prognozirani neto tokovi gotovine su za masinu “de lux”: 32.030 za I, 26.110 za II, 25.380 za III, 25.940 zaIV, 38.560 za V, i

35.10 za VI godinu.

6. Diskontna stopa za masinu “Standard” je 12% a za masinu “de lux” je 14%.

7. Finansiranje nabavke jedne od ovih masinaizvrsice se putem zajma po fiksnoj kamatnoj stopi od 11% godisnje.

8. Gotovinski tokovi se oporezuju po stopi od 35% a obaveze po osnovu poreza placaju u prvoj narednoj godini.

9. Na investiciju se primenjuju poreske olaksice od 25% na bazi opadajuceg godisnjeg salda.


a)Izracunati poreske obaveze za svaku masinu uz uravnotezenje salda.

b)Izvrsiti projekciju gotovinskih tokova za svaku masinu , ako se obrtni capital odmah oslobadja.

c)Obracunati period povracaja za obe masine.

d)Obracunati neto sadasnju vrednost za obe masine.e)Argumentujeta odluku o kupovini jedne od ovih masina imajuci u vidu da masine imaju nejednak ekonomski

vek trajanja I rizik, pretpostavljeno neograniceno ulaganje , kao I sadasnja vrednostanuiteta za masinu

“Stanar” 3.037€ , a za masinu “e lux” 3.889€ i

f)Ako preuzece ima mogucnost a masinu “Stanar” pribavi na lizing uz goisnju ratu o 15.000€ bez troskovaodrzavanja procenite da li je racionalno doneti ovakvu odluku imajuci u vidu da I finansiranje kupovine

masinetrba izvrsiti iz pozajmljenih izvora, uz uslov da se placanje lizinga vrsi na pocetku godine.

Resenje

a)Obracun poreskih obaveza:Elementi I II III IV

Masina “Standard”

Gotovinski tokovi 20.500 22.860 24.210 23.410Neoporezivi deo 25% (12.500)

(50000x25%) (9.375)

(50000-12500)x25% (7.031)

(50000-12500-9375)x25% (21.094)

(50000-12500-9375-7031)

Oporezivi deo 8.000(20500-12500)

13.485(22860-9375)

17.179(24210-17179)

2.316(23410-21094)

Poreske obaveze 35% 2.800(8.000 x 35%)

4.720(13.485 x 35%)

6.013(17.179 x 35%)

811(2.316 x 35%)

Elementi I II III IV V VI

Masina “e lux”

Gotovinski tokovi 32.030 26.110 25.380 25.940 38.560 35.100

Neoporezivi deo (22.000)(88000x25%)

(16.500)(88000-22000)x25%

(12.375)(88000-22000-16500)x25%

(9.282) (6.961) (20.883)

Oporezivi deo 10.030 9.610 13.005 16.659 31.599 14.217Poreske obaveze35% 3.511

(10.030x35%) 3.363

(9.610 x 35%) 4.552

(13.005x35%) 5.831

(16.659x35%) 11.060

(31.599x35%) 4.976

(14.217x35%)

b)Projekcija novcanih tokovaElementi 0 I II III IV V

Maina “Stanar”

Investicija (50.000)

Obrtna sredstva (10.000) 10.000

Gotovinski tokovi 20.500 22.860 24.210 23.410

Poreske ovbaveze 35% (2.800) (4.720) (6.013) (811)

Neto tokovi (60.000) 20.500 20.060 19.490 27.397 (811)



Diskontni faktor 1 0,893(1:1.12) 0,797 (1:1.122) 0.712 (1:1.123) 0.636 (1:1.124) 0.567 (1:1.125)

Sadasnja vrednost (60.000) 18.307 15.988 13.877 17.424 (460)

Elementi 0 I II III IV V VI VII

Maina “e lux”

Investicija (88.000)

Obrtna sredstva (10.000) 10.000

Gotovinski tokovi 32.030 26.110 25.380 25.940 38.560 35.100

Por.obaveze 35% (3.511) (3.363) (4.552) (5.831) (11.060) (4.976)

Neto tokovi (98.000) 32.030 22.599 22.017 21.388 32.729 34.040 (4.976)

Diskontni faktor 1 0,877(1:1.14)

0,769(1:1.142)

0,675(1:1.143)

0,592(1:1.144)

0,519(1:1.145)

0,456(1:1.145)

0,400(1:1.146)

Sadasnja vrednost (98.000) 28.090 17.397 14.861 12.622 16.986 15.522 (1.990)

c)Period povracajaMasina”Stanar”

Period povracaja je priblizno 3.godine = (18.307 + 15.988 + 13.877 = 48.172)

Masina „de lux―

Period povracaja je priblizno 4.god = ( 28.090+17.379+14.861+12.622 = 72.952)

d)Neto sadasnja vrednost Masina”Stanar”

NSV=(18.307 + 15.988 + 13.877+17.424) – (60.000 + 460)= 65.596 – 60.460= 5.136

Masina “e lux”

NSV=(28.090+17.379+ 14.861 +12.622 + 16.986 + 15.522) – (98.000 + 1.990) = 105.000 – 99.900=5.510

e)

Masina”stanar”

Neto sadasnja vrednost beskonacna=Neto Sadasnja Vr./Sadasnja vrednost anuiteta/Diskontna stopa

= 5.136 / 3.037/ 0,12= 14.093 din

Masina “e lux”

Neto sadasnja vrednost beskonacna=Neto Sadasnja Vr./Sadasnja vrednost anuiteta/Diskontna stopa

= 5.510 / 3.889/0,14 = 10.120 din

f)Gotovinski tokovi

Elementi/Godine 0 I II III IV V“Stanar”

Nabavna Vrednost (50.000)

Por.olaksice na Ivest / / 4.375(12500x0.35)

3.281(9375x0.35)

2.461(7031x0.35)

7.383(21094x0.35)

Neto Gotov.Tok (50.000) 0 4.375 3.281 2.461 7.383

Diskontni factor 7,15% 0,933 0,971 0,813 0,759 0,708

Sadasnja Vrednost (50.000) 0 3.811 2.667 1.868 5.227

Neto Sadasnja Vrednost = (50.000) – (3.811+2.667+1.868+5.227) = (36.427)Diskontni faktor (1 – 0,35)x11%=0.0715x100=7.15%

I godina 1:{(7,15%+100):100}=1:(107,15:100)=1:1,0715=0,933; II godina 1:1,07152

= 0,971; III godina 1:1,07153

= 0,813; IV godina 1:1,07154

= 0,759; V godina 1:1,07155

= 0,708

Lizing

Elementi/Godine 0 I II III IV VPlacanje lizinga (15.000) (15.000) (15.000) (15.000)

Poreska olak.35%

Po osnovu lizinga 5.250(15000x0.35)

5.250 5.250 5.250

Neto Got.Tok.Liz. (15.000) (9.750) (9.750) (9.750) 5.250

Diskontni factor 7,15 0,933 0,971 0,813 0,759 0,708

Sadasnja vrednost (15.000) (9.097) (8.492) (7.927) 3.985

Neto sadasnja vrednost = (15000 + 9.097 + 8.492 + 7927)- 3.985 =36.621

Diskontni faktor (1 – 0,35)x11%=0.0715x100=7.15%

I godina 1:{(7,15%+100):100}=1:(107,15:100)=1:1,0715=0,933; II godina 1:1,07152

= 0,971; III godina 1:1,07153

= 0,813; IV godina 1:1,07154

= 0,759; V godina 1:1,07155

= 0,708



Prihvatljiva u uslovima kada se lizing i zajam smatraju ekvivalentnim i ukoliko gotovinski tokovi imaju isti nivo rizika.

PRIMER XVII - primer iz knjige str.220

Ako je prošle goine cena akcija preuzeda C bila 2,20 in., ispladena iviena u toku tekude goine 0,40 in., a cenaakcije saa 2,42 in. izračunati procenat prinosa (rasta) ostvaren tokom prošle goine.

RešenjeKorak I – Izračunavamo tekudu vrenost akcije sa ivienom

Korak II - izračunavanje povedanja vrenosti tokom goine

Vrednost pre godinu dana 2,20

Stopa rasta {(2,82-2,20):2,20}x100= 28%

Alternativno rešenje

Rast dividendi 0,40:2,20=0.18x100= = 18%

Rast kapitala (2,42-2,20):2,20=0.1x100 = 10%

Ukupan rast 28%

Tekuda tržišna cena 2,42

Tekuca dividenda O,40

Ukupna vrednost akcije 2,82



PRIMER XVIII iz knjige – str.377

Dati su sumirani racuni za kompaniju B.d.o.o cija se racunovodstvena godina zavrsava 30.septembra:

Sumirani Bilans stanja

20x1 20x2

Osnovna sredstva- po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju 4.995 12.700


- Zalihe

- Potrazivanja

- Gotovina u banci

40.145

40.210

12.092

50.455

43.370

5.790Obaveze-koje dospevaju u roku od godinu dana: 36.862 42.475

- Obaveze iz poslovanja

- Oporezivanje

- Predlozena dividenda

32.604

2.473

1.785

37.230

3.260

1.985

Neto obrtna sredstva (Osnovna sredstva – Kr.Obaveze) 55.585 57.140

Ukupna sredstva umanjena za Kr.Obaveze 60.580 69.840

Obaveze koje dospevaju posle godinu dana:

- 10% duznicke hartije od vrednosti koje

dospevaju 20Y2/20Y5

19.840 19.840

40.740 50.000

Kapital I reserve:

Uplaceni akcijski capital od 0,25€ po akciji 9.920 9.920Racun dobitka I gubitka 30.820 40.080

Sredstva akcionara 40.740 50.000

Sumirani Bilans uspeha

20X1 20X2

Prihod iz poslovanja 486.300 583.900

Poslovni dobitak 17.238 20.670

Troskovi kamata 1.984 1.984

Dobitak iz poslovanja pre oporezivanja 15.254 18.686

Porez na dobitak 5.734 7.026

Dobitak za period 9.520 11.660

Dividende 2.240 2.400Nerasporedjeni dobitak 7.280 9.260

Nerasporedjeni dobitak iz prethodnog perioda 23.540 30.820

Dobitak 30.820 40.080

Od vas se zahteva:

a)da izracunate,za svaku godinu,dva racia za svaku od sledecih grupa korisnika, I to one od posebnog znacaja za njih:

1) za akcionare

2) za dobavljace.

b)da ukratko prokomentarisete promene vrednosti racia koje ste za uporedne godine izracunali pod (a).

Resenje:

1a) Racia od posebnog znacaja za akcionare

Zarada po akciji = Dobitak posle oporezivanja – Dividende na prioritetne akcije =

Broj obicnih akcija

Zarade po akciji za 20X1 = 9.520 = 0,2399 Zarada po akciji za 20X2 = 11.660 = 0,2939

39.680 39.680

(9.920 : 0,25€/akciji = 39.680 Broj akcija)

Pokrice dividend = Neto dobitak posle oprezivanja – Dividende na pripritetne akcije =

Dividende na obicne akcije

Pokrice dividende za 20x1 = 9.520 =4,25 Pokrice dividend za 20X2 = 11.660 = 4,86



2.240 2.400

2a) Racia od posebnog znacaja za dobavljace

Racio Tekuce Likvidnosti = Obrtna sredstva => 20X1 = 92.447 = 2,51

Kr.Obaveze 36.862

20X2 = 99.615 =2,34

42.475

Racio Ubrzane Likvidnosti = Obrtna sredstva – Zalihe => 20X1 = 92.447 – 40.145 = 1,42

Kr. Obaveze 36.862

= > 20X2 = 99.615 - 50.455 = 1,1642.475



Upravljacko racunovodstvo = je process identifikovanja, merenja, prikupljanja, analize, pripreme, tumacenja i

saopstavanja informacija koje koristi menadzmentza planiranje, procenu I kontrolu aktivnosti jedne organizacije.

Obracun troškova = predstavlja ustanovljenje budzeta, standardnih troskova poslovanja, procesa, aktivnosti ili

proizvoda, kao i analiza odstupanja, profitabilnosti ili drustveno korisnog koriscenja sredstava. Ono ukljucuje u

upotrebu opseznog seta principa, metoda i tehnika u utvrdjivanju i adekvatnoj analizi troskova u cilju

zadovoljavanja potreba, posebno upravljackog racunovodje.

Jedinica troškova = je jedinica proizvoda ili usluga u odnosu na koju se troskovi utvrdjuju.

Poznavanje jedinica troskova je od sustinskog znacaja za odluke u vezi sa odredjivanjem cena I proizvodnog

miksa, vrednovanje zaliha I za potrebe budzetiranja.

Direktni troskovi = su troskovi koji su nastali I mogu se odgovarajuce vezati za specificnu jedinicu troskova.Osnovni trosak = Zbir direktnog materijala, direktnih zarada I direktnih rashoda naziva se osnovni trosak.

Indirektni troskovi = su troskovi koji se ne mogu vezivati za odredjenu jedinicu autputa.

Opasti (rezijski )troskovi = Zbir indirektnih materijala, indi.zarada I indirektnih rashoda predstavlja opste

(rezijske) troskove.

Ukupan trosak = Osnovni trosak + Opsti (rezijski) trosak

Poglavlje 23 – Upravljanje obrtnim kapitalom

Obrtni kapital predstavlja kratkorocna neto sredstva(zalohe, potrazivanja I gotovinu) umanjena za

kratkorocne obaveze.

Racio tekuce likvidnosti = Obrtna sredstva_______

Kratkorocne obaveze

Racio ubrzane likvidnosti = Obrtna sredstva - Zalihe______

Kratkorocne zalihe

Gotovinski ciklus = je vremenski period koji protekne izmedju trenutka kada preduzece plati sirovine I

trenutka kada kupac plati za robu proizvedenu od tih sirovina.

Izracunavanje gotovinskog ciklusa

GC = Period drzanja sirovina + Period drzanja nedovrsenih proizvoda + Period drzanja gotovih proizvoda + Period

naplate potrazivanja – Period placanja obaveza

GC = Period drzanja zaliha + Period naplate potrazivanja – Period placanja obaveza

Npr:a. Ako je period drzanja zaliha 92 dana, period placanja obaveza 81,1 dana I period naplate potrazivanja

50,6 dana, koliko traje Gotovinski ciklus?

GC= 92 + 50,6 – 81,1= 61,5

b. Jedna kompanija obicno placa dobavljacima sest nedelja po prijemu facture, dok kupci obicno placaju u

roku od cetiri nedelje po fakturisanju. Zalihe sirovina se drze nedelju dana pre pocetka obrade, koja traje

tri nedelje.Gotovi proizvodi ostaju na zalihama prosecno dve nedelje.

Koliko traje poslovni ciklus ove kompanije?

GC = 4+1+3+2 – 6 = 4

Period drzanja zaliha = Prosecna vrednost zaliha x 365

Nabavna Vrednost prodate robe

Obrt Zaliha = Nabavna Vrednost prodate robe x 365Prosecna vrednoh zaliha

Nabavna vrednost prodate robe ili Cena kostanja prodatih proizvoda ukoliko se radi o prodaji sopstvenih

proizvoda.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Period naplate potrazivanja = Krajnji saldo potrazivanja od kupaca (kupci)_______

Prosecna dnevna prodaja

Prosecna dnevna prodaja = prihod od prodaje / 365

Period naplate potrazivanja = Krajnji saldo potazivanja od kupaca x 365

(prodaje na odlozeno placanje) Prihodi od prodaje



------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Period placanja obaveza = Krajnji saldo obaveza prema dobavljacima =

(Br. dana placanja dobavljacima) Prosecne dnevne nabavke

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Period placanja obaveza = Krajnji saldo obaveza prema dobavljacima_______ x 365 =

Nabavka u datoj godini

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

RacioRacia od posebnog znacaja za akcionare

Zarada po akciji = Dobitak posle oporezivanja – Dividende na prioritetne akcije =

Broj obicnih akcija

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pokrice dividende = Neto dobitak posle oprezivanja – Dividende na pripritetne akcije =

Dividende na obicne akcije

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Racia od posebnog znacaja za dobavljace

Racio Tekuce Likvidnosti = Obrtna sredstva =

Kr.Obaveze

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Racio Ubrzane Likvidnosti = Obrtna sredstva – Zalihe =

Kr. Obaveze

Racia od posebnog znacaja za Vlasnike

Pokrice kamate = Dobitak pre odbitka kamate I poreza (odbija se amortizacija I ostali rashodi ako ima) = Placena kamata

(pokazuje koliko puta dobitak pre kamata I poreza veci od placenih kamata. Mora biti veci od 1. Da bi se kamate

mogle platiti)------------------------------------------------------------------------------------------------------Prinos od kamate = Kamata izrazena kao procenat =

Trzisna cena

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Prihod od prodaje

(Cena kostanja prodatih proizvoda)

BRUTO DOBITAK

(Drugi troskovi poslovanja)

POSLOVNI DOBITAK(Kamate)

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA

(Porez)

DOBITAK POSLE OPOREZIVANJA

(Dividende)

NERASPOREDJENI DOBITAK

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Neto obrtna sredstva = Osnovna sredstva – Kratkorocne obaveze



PRIMER XIX ( 25 bodova) – str. 361 rešenje str. 465-466

1. Ukratko objasniti prednosti dužničke hartije od vrednosti u odnosu na obične akcije

2. Ukratko objasniti prednsoti dužničke hartije od vrednosti u odnosu na obveznice

3. Dužnička hartija od vrednosti su sa fluktuirajućom kamatnom stopom

4. Obveznica je sa nultim kuponom

Resenje:

1. Duznicka hartija od vrednosti je mnogo jeftinija od finansirnja obicnim akcijama. Uzrok tome je sigurnost

koja se vezuje za njen status kao dugovanja, sto rezultira malim nivoom rizika, kao i atraktivnost opcije

konverzije u vlasnicke akcije kapital ukoliko su uslovi povoljni.

2. Konvertibilne duznicke hartije od vrednosti su jeftinije od obveznica zato sto imaju sve prednosti duga, ali to

nije jedina prednost, one su atraktivnije zbog moguce konverzije u vlasnicke akcije. Njihov rok dospeca je

najcesce kratak, pa ce zato i uslovi emisije biti manje restriktivni. I najzad, ako su uslovi povoljni i izvrsi se

konverzija, konvertibilni dug je samolikvidirajuci, ili jednostavnije receno otkup se nece odraziti na

gotovinski tokpreduzeca.

3. Dužnička hartija od vrednosti sa fluktuirajućom kamatnom stopom ima prednosti i za zajmodavce i za

zajmoprimce, pogotovu u okolnostima u kojima su trzisne kamatne stope nepostojane jer se kuponska stopa duznicke

hartije od vrednosti moze korigovati kako bi se odrzavala tekuca trzisna kamatna stopa. A kao rezultat tog uskladjivanja

kuponske stope i trzisne kamatne stope, dobice se znatno stabilnija trzisna cena. Najzad, duznicke hartije od vrednosti

omogucavaju zajmoprimcima brzo pribavljanje sredstava.

4. Obveznica sa nultim kuponom su atraktivne u uslovima nepostojane kamatne stope. Na obveznice se ne placa kamata,

ali se ona akumulira i obracunava kao otkupna vrednost obveznica ili se reflektuje u tekucoj trzisnoj vrednosti. Zbog

toga zajmodavac moze prodati obveznicu u bilo kom trenutku u toku njenog trajanja i povratiti iznos kamate koji

odrazava tekuce trzisne stope perioda posedovanja. Zajmodavac, dakle, nije ogranicenniskom fiksnom kamatnom

stopom, vec je u mogucnosti da ostvari vise stope prinosa, ukoliko nakon emitovanja obveznica dodje do rasta kamatne

stope. Efekat gotovinskog toka obveznica sa nultim kuponom predstavlja jos jednu prednost zajmoprimca. Kratkorocni

gotovinski tokovi nisu ugrozeni jer se ne vrse nikakva placanja kamate tokom perioda trajanja obveznica.



PRIMER XX ( 25 bodova) str. 220 rešenje str. 450 - 451

Razlika izmedju privatnog i javnog sektora:

1. sa aspekta finansijakih ciljeva

2. sa aspekta strateških i operativnih odluka

Budžetiranje nultog nivoa

1. Razlika izmedju privatnog i javnog sektora sa aspekta finansijakih ciljeva:

a. Drzavno preduzece ima za opsti cilj zadovoljenje drustvenih potreba, dok u privatnom sektoru firma ima

slobodu u odredjivanju sopstvenih ciljeva,

b. Kod drzavnog preduzeca se zbog problema procene zadovoljenja drustvenih potreba, od strane drzave

postavljaju specificni ciljevi u racunovodstvenom smislu, dok je u privatnom sektoru kotiranje na berzi da je

prinos najznacajniji cilj za akcionare.

c. Kod drzavnog preduzeca primer moze biti ciljni prinos na uposleni kapital, samoodrzivost i samofinansiranje,

gotovinska ili bedzetska ogranicenja, dok se u privatnom sektoru po tradicionalnom pristupu finansijskog

menadzmenta uzima nastojanje firmi da maksimiziraju bogatstvo akcionara, mada i kod njih postoje i ciljevi

kao sto su, na primer drustvena odgovornost. Ili pak zadovoljenje zahteva razlicitih strana itd.

2. Razlika izmedju privatnog i javnog sektora sa aspekta strateških i operativnih odluka, ogleda se u promeni po

kojoj se sada odluke obavezno donose na komercijalnoj osnovi.Razmetranja u vezi dobitka i i cene akcija postaju

izuzetno vazna, A primeri tih promena mogu biti sledeci:a. Odluka o finansiranju po kojoj firma mora da konkurise za sirok spektar izvora finansiranja, npr. Finansiranje iz

sopstvenih ili pozajmljenih izvora.

b. Odluka o dividendama po kojoj firma mora da razmatra politiku isplate dividendi,

c. Odluka o investicijama po kojoj se veci znacaj pridaje komercijalnoj sustini nego drustvenim razmatranjima,

d. Opasnost od pruzimanja, kad drzava u potpunosti ustupa svoje vlasnistvo mora se voditi racuna da se izbegnu

pokusaji nezeljenog preuzimanja, kao i,

e. U ostalim aktivnostima, mora se voditi racuna o formiranju cena, marketingu, upravljanju kadrovima jer su te

oblasti sada oslobodjene ogranicenja od strane drzave.

3. Budžetiranje nultog nivoa

Kod budzetiranja sa nultom bazom, rashodi svake budzetske stavke ili programa razmatraju se iznova iz godine ugoidnu, bez obzira na protekla finansiranja. Po ovom metodu, se ne ukljucuju nikakve polazne pretpostavke, budzeti se

za svaku godinu sastavljaju sa procenjivanjem svake potencijalne aktivnosti, pocev od nule(nulta osnovica).

Glavni nedostatak ove metode jeste to sto zahteva mnogo vremena i informacija, zbog cega se obicno primenjuje samo

kod pojedinih aktivnosti, i u odredjenim periodima. Medjutim istovremeno je i najkorisnija metoda ako je cilj smanjenje

potrosnje.

Najcesce se primenjuje za usluzne aktivnosti i odeljenja.



PRIMER XXI

Na osnovu sledećih podataka:

1. Preduzeće proizvodi proizvode A,B,C, D kroz isti proces i identifikovalo je aktivnosti : pokretanje procesa,naručivanje materijala, rukovanja materijalom i administiranja oko rezervnih delova.

2. Proizvod A se proizvodi u obimu od 500 kom, uz trošak materijala po jedinici od 5 din., utrošak 0,5 časova radapo jedinici, utrošak 0,25 mašinskih časova po jedinici i troškove rada po jedinici od 3 din.

3. Proizvod B se proizvodi u obimu od 5000 kom, uz trošak materijala po jedinici od 5 din., utrošak 0,5 časovarada

po jedinici, utrošak 0,25 mašinskih časova po jedinici i troškove rada po jedinici od 3 din.

4. Proizvod C se proizvodi u obimu od 600 kom, uz trošak materijala po jedinici od 16 din., utrošak 2 časa rada po

jedinici, utrošak 1mašinskih čas po jedinici i troškove rada po jedinici od 12 din. 5. Proizvod D se proizvodi u obimu od 7.000 kom, uz trošak materijala po jedinici od 17 din., utrošak 1,5 časova

rada po jedinici, utrošak 1,5 časova mašinskih po jedinici i troškove rada po jedinici od 9 din.

6. Opšti troškovi preduzeća iznose 37.424 din; troškovi pokretanja procesa 4.355 din.; troškovi naručivanjamaterijala 1.920 din.; troškovi rukovanja materijalom 7.580 i troškovi administracije u vezi rezervnih delova8.600 din.

7. Troškovi pokretanja procesa vezuju se za proizvode na osnovu broja pokretanja kao uzročnika (pokretača)troškova koji po proizvodima A,B,C i D iznose 1, 6,2 i 8 respektivno. Troškovi naručivanja materijala vezuju seza proizvode na osnovu broja porudžbina kao uzročnika (pokretača) troškova koji po proizvodima A,B,C i D

iznose 1, 4,1 i 4 respektivno. Troškovi rokovanja meterijalom vezuju se za proizvode na osnovu broja rukovanjakao uzročnika (pokretača) troškova koji po proizvodima A,B,C i D iznose 2, 10,3 i 12 respektivno.

Ispuniti sledeće zahteve:

a) Objasnite termine „obračun troškova po aktivnostima― i „pokretači/ uzročnici troškova―.

b) Izračunajte ukupan broj mašinskih časova.

c) Izračunati stopu ukupnih opštih troškova po mašinskom času.

d) Izračunajte opšte troškove po jedinici na tradicionaln način ako je osnov alokacije broj mašinskihčasova.

e) Izračunajte stope pokretača troškova.

f) Izračunati opšte trokove po jednici proizvoda.

g) Izračunati opšte trokove po jednici proizvoda na bazi obračuna po aktivnostima.

h) Uporedite opšte troškove po proizvodima, koje ste dobili na osnovu obračuna troškova po aktivnostima,

sa opštim troškovima po jedinici utvrdjene na tradicionalna način i dajte voj komentar. REŠENJE

a) Obračun troškova po aktivnostima ili drugacije nazvan ABC sistem, je proces pripisivanja troskova jedinicama troska na

osnovu koristi koje su dobijene od indirektnih aktivnosti, na primer, aktivnosti narucivanja, montiranja, obezbedjenja

kvaliteta.

Ovaj sistem podrazumeva da:

o Aktivnosti koriste resurse, a proizvodi koriste aktivnosti,

o Casovi direktnog rada i masinski casovi nisu prikladni pokretaci za najveci broj opstih troskova u modernim

proizvodnim okruzenjima.

Ovaj sistem takodje obezbedjuje informacije o troskovima koji se mogu koristiti za razumevanje pokretaca opstih troskova za

svrhe svrsishodnog merenja performansi obracuna troskova proizvoda i analizu profitabilnosti.Pokretači/ uzročnici troškova su faktor koji uzrokuje nastanak neke aktivnosti i time odredjuje obim troska aktivnosti.

.........................................................................................................................................................................................................

b) 500 * 0,25 = 125

5.000 * 0,25 = 1.250

600 * 1 = 600

7000 * 1.5 = 10.500

Ukupno 12.475

.........................................................................................................................................................................................................

c) 37.424 + 4.355+ 1.920 + 7580 + 8.600 = 59.877 : 12.475 mašinskih časova = 4,80 din.

.........................................................................................................................................................................................................



d) 4,8 * 125 = 600 : 500 = 1,2

4,8 * 1250 = 6.000 : 5.000 = 1,2

4,8 * 600 = 2.880 : 600 = 4,8

10.500 * 4,8 = 50.400 : 7.000 = 7,2 suma 59.880

.........................................................................................................................................................................................................

e) 4.355: 17 = 256

1.920 : 10 = 192

7.580 : 27 = 281

8.600 : 12 = 717

37.424 : 12.475 = 3

.........................................................................................................................................................................................................

e)

.........................................................................................................................................................................................................

g) A : 1*256 + 1*192 + 2*281 + 2*717 + 125*3 = 2.819 : 500 = 5,64

B: 6*256 + 4*192 + 10 * 281 + 5*717 + 1250 +3 = 12.449 : 5.000 = 2,49

C: 2*256+ 1*192 + 3* 281 + 1*717 + 600*3 = 4.064 : 600 = 6,77

D: 8* 256 + 4*192 + 12*281 + 4*717+ 10.500 *3 = 40.556 : 7.000 = 5,79

.........................................................................................................................................................................................................

h) poredjenje

.........................................................................................................................................................................................................



PRIMER XXII

Preduzeće AVALA pored uobičajenih transakcija ima mogućnosti uvodjenja i sledećih transakcija u toku planskegodine:

1. Kupovinu opreme od 120.000 din, radi uštede koje bi iznosila 35.000 din. godišnje u periodu od šest godina.

( oprema kupljena na početku godine)

2. Prodaju dela opreme koja je kupljena pre tri godine za 200.000 din. Vek trajanja ove opreme je 4 godine i ne

postoji ostatak vrednosti. Ostvareni doprinos rezultatu pre amortizacije ove opreme je 30.000 din.( prodaja na

početku godine)

3. Ugovoriti prekoračenje bankovnog računa u iznosu od 20.000 din. u toku godine kako bi se iskoristio ponudjeni

kasa skonto od dobavljača u istom iznosu. Ovo bi smanjilo troškove za 4.000 din.4. Radi poboljšanja likvidnosti zalihe se mogu smanjiti u proseku za 25.000 din., što dovodi do pada prodaje koja

rezultira padom kontribucionog dobitka za 6.000 din.

Na osnovu datih podataka ispuniti sledeće zahteve:

a) Utvrdite prinos na investicije pod sledećim pretpostavkama:

i. Nije obavljena nijedana od transakcija

ii. Obavljena je samo transakcija pod 1. ( Kupovine finansirana iz dodatnih izvora bez uticaja na

postojeću gotovinu)

iii. Obavljena je samo transakcija pod 2. (Priliv od prodaje nije uključen u obračun)

iv. Obavljena je samo transakcija pod 3. ( smanjenje kreditnih obaveze prema dobavljaču

pokriveno je prekoračenjem bankovnog računa)v. Obavljena je samo transakcija pod 4.

vi. Dobitak u obrascu prinosa se koriguje na odgovarajući način

vii. Amortizacija je linearna

viii. Neto obrtna sredstva su u prosečnoj vrednosti

ix. Osnovna sredstva se uzimaju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju na

karaju godine

Ako su planirane sledeće vrednosti bez navedenih transakcija:

Dobitak 225.000

Osnovna sredstva (n.v.) 1.000.000

Akumulirana amortizacija 475.000

Neto obrtna (tekuća) sredstva 250.000

REŠENJEi)

1. Dobitak 225.000

2. Uposleni kapital 1.250.000

nabavna vrednost osnovnih sredstava 1.000.000

Neto obrtna sredstva 250.000

3. PIN = 225.000/ 1.250.000 * 100 = 18%

.........................................................................................................................................................................................................

ii) 1. Dobitak 225.000

Povećanje (ušteda – amortizacija kupljene opreme)

( 35.000 – 120.000/6) +15.000

Ukupno dobitak =240.000

2.Uposleni kapital

Osnovna sredstva (n. v.) 1.000.000

Kupljena oprema (n.v.) + 120.000

Ukupno osnovna sredstva =1.120.000

Neto obrtna sredstva + 250.000

Ukupno uposleni kapital =1.370.000

3. PIN = 240.000/1.370.000 *100 = 17,25%



iii) 1. Dobitak 225.000

Izgubljena kontribucija -30.000

Amortizacija +20.000

Ukupan dobitak =215.000

2. Uposleni kapital


Prodaja opreme (n.v.) -200.000

Ukupna osnovna sredstva = 800.000

Neto obrtna sredstva +250.000


3. PIN = 215.000/1.050.000 *100 = 20,48%

.........................................................................................................................................................................................................

iv) 1. Dobitak 225.000

Uštede u troškovima +4.000


2. Uposleni kapital


Neto obrtna sredstva +250.000


3. PIN = 229.000/1.250.000 * 100 = 18,3%

.........................................................................................................................................................................................................

v) 1. Dobitak 225.000

Izgubljena kontribucija -6.000


2. Uposleni kapital

Osnovna sredstva (n.v. ) 1.000.000

Neto obrtna sredstva (250.000-25.000) +225.000


3. PIN = 219.000 / 1.225.000 * 100 = 17,9%

.........................................................................................................................................................................................................



PRIMER XXIII

Na osnovu sledećih podataka:

1. Preduzeće SOKO proizvodi proizvode koje ujednačeno prodaje na domaćem i ino tržištu i to u odnosu 70:30.80% proizvoda na daomaćem tržištu prodaje se na kredit od 30 dana, a faktički period naplate je 57 dana.Sumnjiva i sporna potraživanja na domaćem tržištu iznose 0,75% prodaje na kredit. Svi ino kupci plaćaju avansod 15% prihoda. Prodaja ino kupcima se vrši na kredit od 60 dana, a faktički period naplate je 75%. Sumnjiva isporna potraživanja od ino kupcaca iznose 1,25%.

2. Planirana godišnja prodaja iznosi 16.000.000 din.

3. Bankarska kamatna stopa u toku planske godine iznosiće 13%, a na sredstva po osnovu prekoračenja planira seplaćenje kamate od 15% godišnje.

4. Menadžment preduzeća razmatra efekte sledećih odluka:

a. Poveravanje upravljanja prodajom na kredit kompaniji za faktoring bez prava na nadoknadu. Provizija

na usluge faktoringa predvidja se u visini 1,5% prodaje na kredit, pri čemu bi 80% tih sredstava(prodaje na kredit) kompanija za faktoruing pribavila uz bankarsku kamatu uvećanu za 2,5%.

Korišćenje usluga faktora izazvalo bi uštede od 85.000 din., pri čemu se predvodja da deo od 15.000 din.bude plaćen odmah.

b. Nudjenje gotovinskog popusta od 1,5% za plaćanja u roku od 7 dana kupaca na domaćem tržištu.Očekivanja su da bi 40% kupaca na domaćem tržištu koristilo ovaj popust. Administrativni troškovi uvezi popusta iznosili bi 25.000 din. na godišnjem nivou, a sumnjiva i sporna potraživanja bi se smanjila

na 0,5% prodaje na kredit kupcima na domaćem tržištu. c. Uvodjenje dodatnih troškova reklame radi stimulisanja inostrane prodaje. Predvidja se da bi se

reklamnom kampanjom od 300.000 din. povećala ino prodaja za 30%. Verovatnoća povećanja inoprodaje za 20% je 0,2, za 25% je 0,5 i za 30% je 0,3. Direktni troškovi proizvodnje iznosili bi 65%

prihoda. Povećanje ino prodaje za 20% dovelo bi do povećanja administrativnih troškova za 30.000 din.,povećanje za 25% dovodi do povećanja administraivnih troškova od 40.000 din. i povečanje za 30% dopovećanja od 50.000 din. Povećanje ino prodaje izazvaće produženje perioda naplate za 5 dana ipovećanje sumnjivih i spornih potraživanja na 1,5% svih ino prodaja na kredit.

Ispuniti sledeća zahteve ( prikažite sve obračune; godina se računa 365 dana):

1. Utvrdite neto efekte odluke o faktoringu i obrazložite prihvatljivost odluke

2. Utvrdite neto efekte odluke o gotovinskom popustu i obrazložite prihvatljivost odluke

3. Izračunajte oportunitetne troškove i iznos sumnjivih i spornih potraživanja kod ino prodaje napostojećem nivou prodaje

4. Utvrdite neto efekte odluke o dodatnom reklamiranju na ino tržištu koja može dovesti dopovećanja 20%, 25% i 30%, kao i obrazložite prihvatljivost odluke ulaganja u dodatnareklamiranja na ino tržištu.

REŠENJE

Planirani prihod

- domaće tržište: 70% - 11.200.000

- 80% prodaje na kredit – 8.960.000

- 20 % za gotovo - 2.240.000

- ino tržište : 30% - 4.800.000

15% avansno – 720.000

85% na kredit – 4.080.000

.........................................................................................................................................................................................................

a) efekti faktoringa

1. Neto efekti faktoringa

- troškovi faktoringa

o provizije faktora 1,5% * 8.960.000 134.000

o predvidjena dadatna naknada 15.000



o troškovi pribavljanja sredstava faktora

( 80%*8.960.000*15,5 (13%+2,5) * 57/365 173.505

o oportinutetni trošak preostalih (20%) potra-

živanja (20%*8,96 *15%* 57/365) 41.977

o Ukupni troškovi faktoringa 364.882

2. Koristi od faktoringa

- Troškovi adminstracije 85.000

- Smanjenje sumnjivih i spornih potraživanja

(0,75%*8.960.000 )

(Faktor je bez prava na naknadu)

- Oportunitetni trošak potraživanja

(8.960.000 * 15%*57/365) 209.885

Ukupne koristi 362.085

3. Neto efekat faktoringa (364.882 – 362.085) 2.797

.........................................................................................................................................................................................................

b) fekti gotovinskog popusta

1. Troškovi vezani za gotovinski popust

- Adminstracije 25.000

- Troškovi popusta (8.960.000*1,5%*40/100) 53.760

Ukupni troškovi popusta 78.760

2. Koristi

- Smanjenje sumnjivih i spornih potraživanja

(0,25%*8.960.000) 22.400

- Smanjenje oportunitetnih troškova zbog

smanjenja salda potraživanja 490.959 * 15% = 73.644

( 1.399.233 – 908.274 = 490.959)

( postojeći saldo: 8.960.000 * 57/365= 1.399.233 )

( saldo posle popusta: 8.960.000 * 40%*7/365 + 8.960.000*60%*57/365 = 908.274)

- Ukupne koristi 96.044

3. Neto efekti gotovinskog popusta (96.044 – 78.760) 17.284.........................................................................................................................................................................................................

c) Prodaja na kredit na ino tržište 4.080.000

1. Troškovi naplate potraživanja postojeće prodaje

- Oprtunitetni troškovi potraživanja

(4.080.000 * 75/365 * 15%) 125.753

- Sumniva i sporna potraživanja

( 4.080.000 * 1,25%) 51.000

Ukupni troškovi 176.753

2. Neto efekti mogućih povećanja prihoda

Elementi povećanja

20% 25% 30%a) Prihodi od prodaje 4.896.000 5.100.000 5.304.000

b) Troškovi naplate potraživanja

- oprtunitetni trošak 160.964 167.671 174.378

- sumnjiva i sporna potraživanja 73.440 76.500 79.560

- Ukupni troškovi naplate potraž. 234.404 244.171 253.938

- Tropkovi naplte bez uvećanja 176.753 176.753 176.753

- Neto dodatni troškovi naplate 57.651 67.418 77.185

- Dodatni troškovi administracije 30.000 40.000 50.000

- Troškovi dodatne reklame 3.00.000 300.000 300.000

- Ukupni dodatni troškovi 387.651 407.418 427.185



c) Dodatni kontribucioni dobitak

- 960.000 * 0,35 336.000

- 1.200.000 * 0,35 420.000

- 1.440.000 * 0,35 504.000

d) Neto efekti (51.651) 12.582 76.815



PRIMER XXIV

Preduzeće ELAN ima dva odelenja usluga – rukovanje materijalom i održavanje koja konkurišu za dobijanjesredstava iz godišnjeg budžeta koja iznose 925.000 din. U skladu sa principima budžetiranja nultog nivoa svakoodelenje se tretira kao paket odlučivanja i predlaže tri nivoa usluživanja jedan osnovni i dva dodatna kojima seznatno poboljšava kvalitet usluga.

I ) Odelenje rukovanja materijalom pripremilo je sledeći paket odlučivanja:

Nivo 1. Grupa od 30 radnika radi 40 časova nedeljno i 48 nedelja u godini. Svaki radnik se plaća po 4 din. počasu, a plaća se 35 časova nedeljno. Kroz prekovremene časove rada ostvaruje se premija koja iznosi 50% na cenu

časa rada. Predvidja se plaćanje beneficije od 20% bruto zarada zaposlenima. Direktni opšte varijabilni troškoviovogodelenja iznose 0,12 din. po radnom času. Količina premeštenog materijala iznosiće 600.000 kg .

Nivo 2. pored poslovanja na nivou 1. predlaže se uzimanje 10 viljuškara na lizing od po 2.000 din. godišnjeradi prenosa istog obima materijala 400 metara bliže glavnom ulazu, što olakšava preuzimanje od strane kupca. Topodrazumeva angažovanje vozača za svaki viljuškar i to 48 nedelja u toku godine, koji bi primali fiksnu nedeljnuzaradu od 155 dinara. Direktni opšte varijabilni troškovi ovog odelenja iznosili bi 150 din. po kamionu nedeljno.

Nivo 3. Preduzeće bi na lizing uzelo kompjuter za potrebe planiranja rada smene kako bi se umanjio ukupanbroj radnih časova za 10% i smanjenje neiskorišćenog vermena u toku rada iznosi polovina broja časova naprekovremeni rad. Troškovi lizinga bi iznosili 20.000 din. za prvi kvartal uz smanjenje od 10% u narednimkvartalima.

II ) Odelenje održavanja pripremilo je sledeći paket za odlučivanje:

Nivo 1. Dva inženjera bi imala zaradu od 18.000 godišnje i radili bi na ugovaranju popravki koje obavljaju

eksterni izvodjači uz godišnje troškove od 250.000 din.

NIVO 2. Kompanija bi zaposlila 10 majstora koji bi vršili popravke kvarova i rutinsko održavanje, a zaradabi im bila po 11.000 godišnje. Troškovi materijala za održavanje iznosili bi 48.000 godišnje i bio bi ravnomerno trošentokom godine. Nabavka ovog materijala se može vršiti u partijama od 4.000, 8.000, 12.000 i 16.000 din. Troškovinaručivanja iznose 100 din. po narudžbi bez obzira na obim, a troškovi držanja zaliha iznose 15% godišnje. Cilj jeminimiziranje troškova. Direktni opšti troškovi održavanja iznose 50.000 godišnje. Plaćanje eksternih izvodjača biiznosili 160.000 din.

NIVO 3. Kompanija bi mogla da poveća broj majstora na 16 u cilj obima usluga koje bi obuhvatale i većepopravke mašina. Zarade novih majstora bile bi iste kao u nivou 2. Troškovi materijala za održavanje na ovom nivoubi iznosili 96.000 din. godišnje, koji bi mogli da se nabavljaju u partijama od 8.000, 12.000 i 16.000 din., pri čemu

dobavaljači nude 2% popusta za narudbine od 16.000 din. Troškovi naručivanja isti su kao i na nivou 2., a troškovidržanja zaliha bi iznosili 13,33%. Minimizacija troškovi ostaje kao cilj. Direktni troškovi održavanja bi se povećali za20.000 din u odnosu na nivo 2. Usluge eksterni izvodjača bi se svela na 90.000 din.

Na osnovu datih podataka ispuniti sledeće zahteve:

a) Odrediti inkrementalne troškove za svaku nivo i svako odelenje ako je faktor poželjnosti za rukovanjematerijalom 1:0,60:0,50 po nivoima, odnosno 1:0,80:0,20 po nivoima za održavanje.

b) Izvršiti rangiranje projekata uz uslova da se ne prekorači budžet od 925.000 din.

REŠENJE

Rukovanje meterijalom

Nivo 1.1. Troškovi

1.1. Troškovi zarada

(30 rad.*40 časova*48 nedalja* 4 din) 230.400 ( 30 rad.*5 časova *48 nedalja * 2 din) 14.400

Ukupni troškovi zarada 244.800

1.2. Bonifikacije zaposlenih 20%*244.800 48.960

1.3. Direktni opšte varijabilni troškovi

Broj časova * stopa po času

57.600 * 0,12 = 6.912

2. Inkrementalni troškovi 300.672



NIVO 2.

1. Troškovi

1. 1. Lizing : 10 kamiona * 2000 = 20.000

1.2. Zarade vozača: 10 vozača* 48 nedelja * 155 +74.400

1.3. Direktni opštevarijabilni troškovi:

10 vozača *48 nedelja* 150 +72.000

2. Ukupni inkrementalni troškovi =166.400

NIVO 3.

1. Troškovi1.1. Lizing: ( 20.000 + 18.000 + 16.200 + 14.580) 68.780

2. Koristi

2.1. Uštede :

Troškovi zarada

( 5.760 časova *4 ) (30*40*48*10%) 23.040

(2.880 * 2) +5.760

Ukupno troškova zarada = 28.800

2.2. Bonifikacija zaposlenih

(20% * 28.600) 5.720

2.3. Direktni opšte varijabilni troškovi

(5.720 *0,12) 691

Ukupne uštede (35.529)

3. Inkrementalni trošak (1-2) 33.529

Odelenje održavanja

NIVO 1.

1. Troškovi

1. 1. Plate inženjera (2*18.000) 36.000

1.2. Usluge eksternih izvodjača + 250.000

Ukupni inkrementalni troškovi =286.000

NIVO 2.

1. Troškovi

1.1. Plate inženjera 2*18.000 36.000

1.2. Plate majstora 10 majstora *11.000 +110.000

1.3. Materijal +48.000

1.4. Troškovi naručivanja + 600

1.5. Troškovi držanja zaliha +600

1.6. Direktni opšte v. troškovi +50.000

1.7. Usluge eksternih izvodjača +160.000

Ukupni troškovi =405.2002. Troškovi Novoa 1. (smanjenje) - 286.000

3. Inkrementalni trošak (1-2) =119.200

Obračun:

Obim narudž. Br. narudž. Proseč vred. Trošk. naruč. Troš. dr. zal. Uk. Troš.

4.000 12 2.000 1.200 300 1.500

8.000 6 4.000 600 600 1.200

12.000 4 6.000 400 900 1.300

16.000 3 8.000 300 1.200 1.500



NIVO 3.

1. Troškovi

1.1. Plate inženjera 2*18.000 36.000

1.2. Plate majstora 10 majstora *11.000 +176.000

1.3. Materijal +96.000

1.4. Troškovi naručivanja + 600

1.5. Troškovi držanja zaliha +1.045

1.6. Popusti -(1.920)

1.7. Direktni opšte v. troškovi +70.000

1.8. Usluge eksternih izvodjača +90.000

Ukupni troškovi =467.725

2. Troškovi Novoa 2. (smanjenje) - (405.200)

3. Inkrementalni trošak (1-2) = 62.525

Obračun:

Obim narudž. Br. narudž. Proseč vred. Trošk. naruč. Troš. dr. zal. Uk. Troš.

8.000 12 4.000 1.200 533,2 1.733,2

12.000 8 6.000 800 799,8 1.599.80

16.000 6 8.000 600 1.066,4 1.666,40

Popust : 2%*96.000 =1.920

1.920 – 1.666,40 = - 253,60

Troškovi držanja zaliha : 1.666,40 - 2% *1.666,40 = 1.045,07

b) Rangiranje projekat prema poželjnosti

Nivoi Rukovanje materijalom Održavanje

Nivo 1. 300.672*1= 300.672 286.000*1 = 286.000Novi 2. 166.400*0,60 = 99.840 119.200*0,80 = 95.360

Nivoa 3. - 33.529*0,50 = 16.765 -62.525*0,20 = 12.505

Raspored sredstava iz budžeta

1. Rukovanje materijalom

Nivo 3. (300.672 + 166.400 + 33.529) 500.601

2. Održavanje

Nivo 2. (286.000 + 119.200) 405.200

3. Ukupno rasporedjena sredstva (1+2) 905.801

Documents

2-7- Finansijski Menadzment i Kontrola 28.11.2010