^ E S T I T K E

11www.serbianmirror.comJanuar 2017.

A N K E T A

Januar 2017.12

SRDJA TRIFKOVI], politi~kianaliti~ar i urednik ameri~kog ~asopisaHronicle:

“Glasanje Britanaca za “Bregzit“juna 2016, kao i izbor Donalda Trampaza predsednika SAD pet meseci kasnije,bitni su i presudni dogadjaji 2016. Onipredstavljaju pobunu tihe ve}ine protivotudjenih, post-nacionalnih elita tihzemalja. Prerano je prog-nozirati kakve }e toposledice imati zabudu}nost sveta, koliko}e doprineti nemi-novnom raspaduEvropske Unije, ali jesigurno jedno: izbegnuta je opasnost odIII. svetskog rata, opasnost koja je bilazastra{uju}e realna u slu~aju izbora HilariKlinton. Ne znamo {ta }e sve “dobro“uslediti iz odlaska Britanaca iz EU i(mnogo bitnije) iz Trampove pobede, alije jasno da je neizborom gospodje Klintonnuklearna katastrofa i uni{tenje na{e civi-lizacije mnogo manje verovatan ishodsvetskih procesa nego pre 8. novembra.“

GEORGE PETKOVI], Vice PresidentAmericas – Air Serbia:

“Pre svega, `elim i ovim putemda iskoristim priliku i da Va{im ~itaoci-ma po`elimo sre}ne novogodi{nje ibo`i}ne praznike! Za mene li~no, protek-lu godinu je obele`ilo ponovno uspostavl-janje direktnih letova izmedju Srbije iSjedinjenih Dr`ava 23. juna, posle ~ak 24godine. Od tada putnike prevozimoizmedju Beograda i Njujorka savremenimavionom erbas A330 sa254 sedi{ta i ova linijapredstavlja jedinuredovnu direktnuvazdu{nu vezu izmedjuBalkana i SjedinjenihDr`ava. Bilo je zaistalepo videti kada je u junu na{ avion erbasA320, u jarkim bojama avio-kompanije isa belim dvoglavim orlom na repu, sleteona Medjunarodni aerodrom JFK uNjujorku i kada je prolazio kroz “vodeniluk“, nakon leta koji je trajao devet i posati. Ubedjen sam da }e ponovnouspostavljanje ove linije zna~ajnodoprineti razvoju turizma i trgovinskerazmene izmedju Srbije, {ireg regionaBalkana i Sjedinjenih Dr`ava. Nema sum-nje da ovaj projekat predstavlja po~etaknovog svetlog poglavlja za na{u nacional-nu avio-kompaniju i Srbiju. Obzirom dasam poreklom iz Srbije i `ivim u SAD,za mene je to bio jedan posebano lep izna~ajan trenutak.”

RADO[ BAJI], reditelj – Beograd:“U 2016. }u pamtiti, na svet-

skom planu: Izbor g. Trampa za predsed-nika SAD.

Na profesionalnom planu:

Desetogodi{njicu serije SELO GORI ikraj emitovanje poslednje 101 epizode.

Na li~nomplanu 2016. kod meneobele`avaju dva dogadja-ja, jedan je tu`an, adrugi je sre}an. Tragi~andogadjaj su odlasci ismrti moja tri prijatelja ivelikana, Dragana Nikoli}a, Bate @ivoji-novi}a i Milorada Mandi}a Mande. Aradostan dogadjaj su prvi nastupi i javni~asovi na koncertima klavira mojih unukaSofije i Lenke.“

VLADIMIR STANKOVI], novinar ipublicista – [panija:

“Na unutra{njem planu ~ini mise da su dogadjaj godine bili parlamen-tarni izbori na kojima je SNS u~vrstila,odnosno produ`ila vlast. Takodje,zna~ajan dogadjaj je i otvaranje nekihpoglavlja u pregovorima sa Evropskomunijom o ~lanstvu Srbije.

Na spoljnopoliti~kom planudominirala je izbegli~ka kriza, strahote uSiriji i pri kraju godine poraz HilariKlinton na ameri~kim predsedni~kimizborima.

Na sportskom planu imali smoEvropsko prvenstvo u fudbalu, bez Srbije,sa prvom titulom za Portugal, a potom iOlimpijske igre u Riju na kojima je Srbijasa 8 medalja bila uspe{na i zapa`ena.Logi~na posledica je“Zlatna lopta“ na krajugodine za KristijanaRonalda. Sada ih ima 4,prema 5 Lea Mesija.Poslednjih 9 godina nikoosim njih nije osvajaotrofej. Svetski fudbal ne pamti takvudominaciju dvojice igra~a.

Na li~nom, odnosno profesional-nom planu zadovoljan sam izlaskomdruge knjige iz trilogije “Ko{ po ko{“posle prvog dela o evropskim prvenstvi-ma (2015.) drugi tom tretira (samo)olimpijske igre i kvalifikacije za njih, a uplanu je i tre}i, svetska prvenstva, ali otome kad dodje vreme – 2019. Zavr{iosam jo{ nekoliko projekata, ali o njimavi{e u 2017.

Na `alost, oti{ao je, zauvek, jo{jedan dragi prijatelj, karikaturistAleksandar Blatnik, saradnik i ovih nov-ina. Zajedno smo uradili knjigu “Misli ofudbalu“, ja sam odabrao preko 600 izre-ka o najpopularnijem sportu, on ih je ilus-trovao svojim karikaturama i crte`ima.Planirali smo novo izdanje za Mundijal uRusiji 2018...“

MARKO LOPU[INA – novinar i pub-licista, saradnik Ogledala – Beograd

“Dogadjaj 2016. godine jestevelika pobeda Rusije protiv politi~keblokade i napada Zapada, i uvodjenja

sankcija. Kao i uspeh Vladimira Putina daukroti SAD, njegovupoliti~ku i vojnu domi-naciju u svetu. I nametnese kao prvi ~ovek naplaneti, koji je tolikopoliti~ki uticajan da jeuspeo da odredi pravacameri~ke predsedni~ke izborne kamapnje i“dovede” na vlast u SAD svog ~oveka“!

DR. BORKO DJORDJEVI], saradnikKarter instituta – Palm Springs – Igalo:

“Godinu 2016. po meni obele`ioje izvanredan politi~ki i diplomatskiuspon Vuka Jeremi}a, mladog srpskogdr`avnika. Jeremi} je bio kandidat za gen-eralnog sekretara UN i u tome bi pobedioda nisu Amerikancisru{ili glavno praviloizbora. Naime, bilo jepredvidjeno da novi gen-eralni sekretar svetskeorganizacije bude iz nekeod zemalja Isto~neEvrope. Pobedio je Portugalac, koji ne`ivi na istoku Starog kontinenta, jer SADnisu mogle da otrpe da u Njujorku u zgra-di UN sedi Srbin. Vuk Jeremi} je, ina~esin mog prijatelja Mi{ka Jeremi}a, mlad ipametan ~ovek, kome predvidjam uspe{annastavak politi~ke karijere i u 2017. godi-ni.“

DR. MARTINA MARKOVI]BERTSCH, nau~ni savetnik – ^ikago:

“Za po~etak, povu~en je zahtevza ru{enje na{eg DOMA na Beri Aveniji!Hvala svima koji su nam pomogli upripremanju uverljive nominacije MuzejaSv. Sava za spomen obele`je. Nominacijuna osnovu arhitektonskog, istorijskog, kul-turnog, politi~kog i medjunarodnogzna~aja podr`avaju pripadnici na{e dijas-pore {irom Amerike, Australije i Evrope,Alderman Tuni, grada ^ikaga i neprofitneorganizacije za o~uvanjeobele`ja. Na nama je daza{titimo svoje nasledje,a u tome }emo uspetiako radimo zajedno.“Srbija je ve~na dok sujoj deca verna!“ (Dr.Slobodan Dra{kovi}).“

Iz sveta nauke: Biohemi~ari suidentifikovali drevni proteinski molekul,GK-PID, ~ija je jedna jedina mutacija bilaodgovorna za evoluciju jedno}elijskog uvi{e}elijski organizam. Matemati~ari suotkrili novi primarni broj, 2^74207281 –1, {to je od zna~aja za kriptografiju.Astronomi su otkrili asteroid 2016-HO3koji se nalazi u stabilnoj orbiti okoZemlje ve} vi{e od 100 godina, {to ga~ini konstantnim “saputnikom“ na{e plan-ete. Ovaj kvazi-satelit ima pre~nik odsvega 40-100 m, a napusti}e sada{njuorbitu u narednih nekoliko vekova.

Medicina je takodje zabele`ila velikeuspehe. Nakon ugradnje malog ~ipa umozgu, pacijent koji je patio od kvadri-plegije sada mo`e da pokre}e prste. Atokom klini~kog ispitivanja na StanfordUniverzitetu, modifikovane ljudskemati~ne }elije ubrizgane su direktno umozgove nekoliko bolesnika pogodjenihmo`danim udarom. Pacijenti su pokazalizna~ajno pobolj{anje pokretnosti, a nega-tivnih efekata nije bilo.

Prema izve{taju Svetske meteo-rolo{ke organizacije, 2016. godina }enajverovatnije da prevazidje 2015. kaonajtopliju godinu u zabele`enoj istoriji.Glavni indikatori su porast globalne tem-perature i topljenje leda u Arkti~kommoru. Oba trenda su povezana sa poras-tom koncentracije ugljendioksida i efek-tom staklene ba{te. Politi~ki, ova godinaje bila jo{ toplija {irom Evroazije iAmerike. Ostaje da se vidi da li }e“neverovatno odbacivanje establi{menta“od strane ameri~kih bira~a, kako se umedijima kvalifikuje pobeda DonaldaTrampa, imati uticaja na pobolj{anjeodnosa SAD sa Rusijom, Srbijom, i krajintervencionisti~ke politike.

D@O MOLER, pisac – NJujork:“Tu`na je to godina… Tu`na...

Moja sestra od tetke Sne`ana je oti{lazauvek. ^udno, nekim slu~ajem sam sena{ao u zavi~aju… U Para}inu… Nekiljudi za`ele da ih ispratimo poslednji put.Ujna Mila iz Po`arevca, `ena koja jepravila najbolje {nenoklesa {tapi}ima od vanile iuvek bi me primila kadgod sam be`ao od ku}e.Nema je vi{e… Nekolikoprijatelja i drugova…@ivotna pozornicanekako praznija, sumornija… Politi~ki,retko sam gledao tu komponentu `ivotaali dolaskom Trampa na kormilo broda nakome sam i ja ~ini Ameriku nekao mibliskiju, kao da se nama koji smo se unjoj pogubili nasme{ila…“

ALEKSANDAR @IGI], urednik RADIOAVALE i saradnik RTS-a – ^ikago:

“Na mene je najve}i utisak u2016-oj godini ostavila na{a ovda{nja srps-ka zajednica. Po{to redovno snimampriloge za radio i TV emisije, obilazimredovno crkvene parohije, organizacije, fes-tivale i razne dogadjaje u ^ikagu i celojokolini, od Milvokija iRokforda do Indijane.Imao sam priliku da seuverim da su posete nabrojnim crkvenim slavamaodli~ne, da su folklorni iletnji festivali uspe{nijinego ikada, da se prave novi dogadjaji kaosto je Kotlicijada na Redvud Drajvu i nizdrugih programa. Folklorni ansambli imaju

[TA JE PO VAMA OBELE@ILO GODINUNovogodi{nja anketa Srpskog ogledala

A N K E T A

ZA NAMA I PO ^EMU ]ETE JE VI PAMTITI Novogodi{nja anketa Srpskog ogledala

sve vi{e dece, prave izvanredne programe inastupe, gostuju u drugim mestima, dolazeredovno gosti iz drugih delova Amerike iKanade, a ove jeseni su dolazili ~ak i gostiiz Londona i [vajcarske. Srpsko-ameri~ka{kola, Akademija Svetog Save, je najavilada }e pre}i u svoju zgradu, {to }e bitiistorijski dogadjaj. Manastir NovaGra~anica nam je mesto koje svima slu`i zaponos i svi koji ga posete su odu{evljeni. Izimski i letnji kampovi za mlade u NovojGra~anici su puni do poslednjeg mesta.Odli~no radi i srpska {kola u Milvokiju, uvrlo aktivnoj srpskoj zajednici. A recimo icrkva Svetog Save u Merilvilu, u Indijaniima svoj folklorni ansambl, predivnu novusalu od hiljadu mesta, fudbalske terene, ana letnji festival dodje deset hiljada poseti-laca. Srpski Filmski Festival u ^ikagu jepostao va`an godi{nji dogadjaj koji jeprivukao poznate glumce, re`isere i produ-cente, i predstavio srpsku kulturu publici naovom kontinentu. Imamo niz uspesnih ljudi,od svetski poznatog violiniste StefanaMilenkovi}a, Nikole Miroti}a u ^ikagoBulsima, Veljka Paunovi}a u ^ikago Fajru,Vladimira Kulenovi}a u Lejk ForestSimfonijskom Orkestru, brojne izvrsnelekare, advokate, in`injere. Koristim prilikuda svim ~itaocima Ogledala po`elim Sre}nuNovu 2017-u godinu i Sre}an Bo`i}!“

ZORAN GOLUBOVICH, in`enjerMislim da su slede}e stvari

obele`ile 2016. godinu:Neo~ekivani ishod skora{njih

izbora u Americi. Mo`emo o~ekivatipromene dolaskom Trampa na vlast. Saekonomske strane to bi trebalo budu poz-itivine promene. Verujem da }e to presvega i biti fokus nove administracije, ane spolja{nja politika.

U ovoj godini jepostalo sasvim jasno daje terorizam na`alostsvakodnevnica golob-alnog sveta u kojem`ivimo. Ne{to sa ~ime}emo morati da `ivimo. Velikih ratovanajverovatnije ne}e biti, ali nastavi}e seretori~ke tenzije izmedju velikih sila.

A u Srbiji, iako se i dalje te{ko`ivi i vlada nezaposlenost, pojavili su seindikacije pozitivnog trenda ekonomskogoporavka. O~ekujem da }e se on nastavi-ti i u slede}oj godini, a mozda ~ak i iznado~ekivanja. Nadam se da }e Dijasporanajzad po~eti da dobija zna~aj koji jojodavno pripada.

DR. @ELJKO JOKI], stomatolog2016. godina je za mene godina

velikih i hrabrih zivotnihodluka. Jedna od njih jeda posle 20 godinauspe{ne profesionalnekarijere doputujem uAmeriku sa suprugom i

da po~nemo sve iz po~etka.Bezperspektivnost u Srbiji mi je pomoglau dono{enju ovakve odluke. Verujem unjenu ispravnost. Spreman sam za 2017.godinu!

OBRAD KESI], {ef predstavni{tva RSu Va{ingtonu

2016-a }e se za mene pamtiti potri stvari koje su svi procenili da jenemogu}e da se dese, ali su se ipak desileu ovoj godini.

Prvo, pobeda ^ikago Kabs jene{to {to smo mnogi od nas koji smoodrasli oko ^ikaga ~ekali ceo `ivot.

Drugo, Bregzit i referendum dase povu~e ujedinjeno carstvo iz EvropskeUnije je ne{to {to }e sigurno ostati upam}enju kao jedan od najzna~ajnijihdogadjaja za Eropu, ali iza Ameriku.

I na kraju,pobeda Donalda Trampa,koju je ve}ina medija,politi~kih analiti~ara, pa isamih ~lanova politi~ke elite mislili da jeneverovatna i nemogu}a je zavr{ila jednuneverovatnu godinu koja otvaramogu}nost za velike promene i to kolikou Americi toliko i u svetu.

NATA[A BOGOJEVI], kom-

pozitor i profesor muzike na DePaulUniversity

2016. godina za mene je vrlospecijalna godina pre svega zato {to serodila moja unuka, }erka moje }erkeMarije @ivkovi}, i ona se zove ImaniIsabela Santiago.

Mislim da je ova godina veomazna~ajna za sve nas koji `ivimo u Americi.Izbor predsednika mene je pre svega izne-nadio zbog saznanja koliko ljudi u ovojzemlji podr`ava ideje za koje sam verovalada su deo pro{losti: rasizam, nacionalizam,seksizam... Ovo je 21. godina mog `ivotau ^ikagu, na neki na~inpunoletstvo od kada samoti{la iz zemlje razoreneratom koji je zauvekpromenio moralne i drugesu{tinske vrednosti ina~ela mojih sunarodnika.Ove godine me mnogo toga u SAD pod-setilo na vreme kada sam oti{la iz Srbije.

U mom kompozitorskom opusu upredhodnoj godini sam bila izuzetnoinspirisana. Istra`ila sam svoju kreativnostu potpuno novom muzi~kom stilu.Komponovala sam delo O~e PremudriSvetitelju Savo za proslavu 15-godi{njice{kole Sveti Sava u ^ikagu. Premijeru jeizveo me{oviti Hor Branko Radi~evi} ina{a violon~elistkinja iz Pariza MajaBogdanovi} a na srednjevekovni tekstTeodosija Hilandarca. Ovo je bilo prvi putda kreiram duhovnu muziku koju sam iposvetila Akademiji Sveti Sava. Posle ove

uspe{ne premijere usledila su jo{ dvazna~ajna koncerta: u oktobru je to bioprojekat srpskih kompozitora pod nazivomNach Bach i koncert je odr`an u sve~anoj{ali Skup{tine grada Beograda. Poslednjegdana novembra premijerno se izvela mojakompozicija za orkestar Metamorfosis“Dissolvenza“ i ja sam prisustvovalaovom koncertu zahvaljuju}i delimi~nomsponzorstvu Air Srbije. Ovaj koncert jebio veliki muzi~ki dogadjaj i za Beograd,a i za mene li~no, a to je razmena ljubavi,energije, umetnosti i inspiracije ...

NEBOJ[A @IVKOVI], Predsednik SNOu SAD

2016-u susvakako obele`ili uspesiSrpskih sportista pre svegamedalje na Olimpijskimigrama kao i uspesiNovaka Djokovi}a. Ono{to je meni ostavilo utisak je manipulacijajavnim mnjenjem i lako zaboravljanje uspe-ha, em {to ve}ina Srba ne pra{ta uspeh svo-jih sunarodnika i u trenutcima uspeha kada

treba da ih podr`i ve}ina ih sputava. To semo`e videti i na primeru Novaka Djokovi}agde svaki Srbin zna {ta on treba da jede ikako da trenira... Takodje njegov fenome-nalni uspeh i 2. mesto na kraju 2016. nepo{tuju i omalo`avaju. Dok ne promenimotakav na~in razmi{ljanja ne mo`emo danapredujemo kao narod.

DRAGAN VUJO[EVI] – Gradjevinskiin`enjer

P r v e n s t v e n oizbor Trampa za predsed-nika Amerike ili bolje re}iporaz Hillary Clinton, jerTramp nije bio moj prior-itetni izbor. Raduje me dasu u Republici Srpskojrezolucijom podr`ali proslavu dr`avnostikoju su vlasti poku{ale da uskrate. Moramda spomenem i iz godine u godinu sveuspe{niji Srpski filmski festival ^ikago isusret sa @arkom Lau{evi}em i na krajuizuzetno beri}etna godina za kompaniju ukojoj radim.

Ugodini koja je izanas, gledano izugla poznavaoca

prilika na{eg rasejanja,mo`emo konstatovati da senastavlja odlazak mladihiz Srbije u svet, a da ih jetamo iz godine u godinusve manje i manje, jerasimilacija nesumnjivo~ini svoje. Ako se zna i dau matici svake godine vi{e ljudi umirenego {to se radja, onda postoji opravdanabojazan da polako nestajemo kao narod.Na putu o~uvanja nacionalnog identitetapojava “~itanke srpstva“ jedinstveneknjige koja nudi odgovore na sva va`napitanja koja se ti~u srpskog naroda – nje-gove pro{losti, tradicije, obi~aja, vere,kulture, nauke, predstavljanja najva`nijihli~nosti iz svih sfera `ivota i mnogo ~egadrugog, satkanog na 520 stranica, sa oko400 fotografija u punom koloru, ~ine tuknjigu jedinstvenom. To je knjiga zasvaku srpsku porodicu, bez obzira gde`ivi i s pravom neko re~e da je to ~itavabiblioteka sa`eta u jednu knjigu.Odgovori na ta va`na pitanja u~ini}esvakog ponosnim {to je pripadnik srpskognaroda. Jedan od recenzenata knjige ka`eda to nije knjiga godine, nego knjiga nakoju se ~ekalo od kako postojimo kaonarod. Takve knjige, takore}i od svogpostojanja, imaju Jevreji, Italijani, Poljacii drugi narodi koji imaju rasejanje i onda

se ne treba pitati za{to sepripadnici tih naciija i unovom zavi~aju ose}ajupodjednako ponosnim kaoda su rodjeni u mati~nojdr`avi. Predstavnici struke,zvani~nici dr`ave i srpskepravoslavne crkve iznelisu najvi{e ocene za prired-jeno {tivo. O~ekuje se dadr`ava knjigu od{tampa u

masovnom tira`u i podeli je djacima istudentima u dijaspori. Ona treba dapostane i osnovno u~ilo u organizovanojnastavi u~enja na daljinu, posredstvomInterneta, koje Ministarstvo prosvetenajavljuje za 2017. godinu i koje nam jepreko potrebno. Tu knjigu inicirala je jo{Kancelarija Vlade Srbije za dijasporu iSrbe u regionu, koja je prestala da posto-ji i treba verovati da }e nova Uprava zarasejanje, ~ije se konstituisanje uskoroo~ekuje, znati da je promovi{e na pravina~in i dostavi na sve va`ne adrese {iromsveta, gde ima na{ih ljudi. “^itanka srp-stva“ zaista daje nadu da mo`emo zaus-taviti asimilaciju. ^itaocima “SrpskogOgledala“ `elim sve najbolje u novoj2017., a mladima poru~ujem da svojudecu u~e maternjem – srpskom jeziku, jerje to jedini na~in da se o~uvaju koreni,jer se `ivotna sre}a ne meri materijalnimvrednostima i nikada nije prava ako neznamo ko smo i odakle smo. Sre}no!

Aleksandar Vlajkovi}

BITKA ZA NACIONALNI IDENTITET

Pojava “^itanke srpstva“ daje nadu da mo`emo zaustaviti asimilaciju!

13www.serbianmirror.comJanuar 2017.

I Z M A T I C E

14 Januar 2017.

Svake nedel-je, prenego {to

odem da kupimnovine, postavimuvek isto pitanje:“O ~emu Momodanas pi{e?“ Ve}nekoliko godina,nakon smrtiMome Kapora,“ P o l i t i k a ”objavljuje njegovepri~e, kojimadokazuje da jeduhom mladji odsvakog `ivog srp-skog pisca. Sredinom decembra,Momina supruga Ljiljana je objavi-la “Vodi~ kroz srpski mentalitet”,knjigu sazdanu od pri~a koje jeMomo pisao za “Jatovu reviju“.Ova knjiga se prvi put objavljuje nasrpskom jeziku, a englesko izdanjeje do`ivela pre desetak godina. NaVra~aru, u kraju u kome je `iveo,Momo je dobio ulicu i mali tvrg.Po~etkom septembra, objavio samknjigu “[mekeri“ u kojoj se, poredjo{ ~etrdeset dvoje odabranih, nalazii Momo Kapor. Slede delovi iz togteksta…

Kultni roman MomeKapora “Una“ po~inje re~enicom:“Kad sam je video, stao mi je sat“.A moje poznanstvo sa MomomKaporom, takodje bi se mogloispisati na isti na~in: “Kad sam ga~uo, stao mi je sat“...

Nestrpljivo sam i{~ekivaoglas iz BIGZ-a da je iza{ao iz{tampe moj roman “Tunel – lepasela lepo gore“. Zazvonio je telefoni za~uo sam prepoznatljiv glas~oveka koga nisam li~no poznavao:“Ljubomoran sam na naslovnustranu tvog romana“. Bio je to glasMome Kapora. Kao mlad novinar,bio sam ubedjen da ne bih mogaoda napravim intervju sa Titom,Arsenom Dedi}em i MomomKaporom. Obja{njenje: pred Titombih zanemeo, u Arsena bih gledaokao u Boga, a Momu bih samoslu{ao ne postaviv{i nijedno pitan-je.

Pojavom tekstova podzajedni~kim naslovom “Bele{kejedne Ane“, u “Bazaru“ 1972.godine, zapo~inje jedna uspe{nakarijera pisca i slikara, koji se uvekpredstavljao kao novinar uz obraz-lo`enje da si ono “{to te hlebomhrani“. Verodostojnost tih bele`aka,pisanih u `enskom rodu, `argonomnove generacije, poslu`ila je ZlatkuCrnkovi}u, uredniku tada presti`nezagreba~ke biblioteke “Hit“, da u

svet literaturekroz zagreba~kavrata uvedeHercegovca sab e o g r a d s k omadresom. Usledilesu kjnjige “Idruge pri~e“,“ F o l i r a n t i “ ,“Ada“, “Zoe“,“Provincijalac“,“Lep dan za umi-ranje“, “Konte“...Momo Kapor jeobjavio najboljikratki roman nasrpskom jeziku

kome, i danas se mnogi u tomesla`u, nezaslu`eno nije dodeljenaNIN-ova nagrada. Re~ je romanu“Zelena ~oja Montenegra“.

Kritika nije mazilanaj~itanijeg pisca druge Jugoslavije.Pratio ga je glas “lakog pisca“.Momo je u svom stilu odgovoriokako je zaklju~io da su njegovikriti~ari u pravu. U{ao je u lift uzgradi “Politike“, nije pritisnuodugme, a lift je krenuo, {to je, kakoje poentirao, dokaz da je zaista biolak. A na pitanje jedne novinarkeda li je, bar, lak za odr`avanje,Momo je odgovorio: “Da. Najlak{i!Gde me ostavite, tu }ete me izate}i. Dovoljna mi je kutija ciga-reta, najjeftinije belo vino, maligula{ i da me puste da spavamposle ru~ka. Obla~im se u Beku ine verujem da }u uspeti da iznosimsvu garderobu koju imam“.

Kad ve} pominjem pridevlak, evo Mominog odgovora napitanje da li vi{e voli lake ili te{ke`ene? Odgovor: “Najte`e u `ivotusu mi bile lake `ene. Njih morateneprestano da dr`ite za ruku, jer~im ih pustite, one zbri{u“.

Momo je rodjen uSarajevu 1937. godine. U vremebombardovanja Sarajeva 1941.godine, jedna bomba je pala natursku ku}u u kojoj se na{ao iMomo s majkom. Kad se sleglapra{ina, u okolini ~etvorogodi{njegde~aka – svi su bili mrtvi, a on jeostao `iv zahvaljuju}i majci kojaga je pokrila svojim telom i za{titi-la od bombi. Iako posle jednog odbrojnih progona, politi~kiinspirisanih, nikada vi{e nije oti{aou Sarajevo, nije zaboravio svojrodni grad. Ostao je nezaboravniroman “Poslednji let za Sarajevo“,a Momo je i jedan od koscenaristafilma “Valter brani Sarajevo“.

Romanom “Foliranti“(1975. godine), o devojkama imomcima {to u Beograd sti`u na

studije sa zamotuljcima punimmirisa zavi~aja, osvojio je srca ~ita-laca u celoj onda{njoj Jugoslaviji.U mangupskom `ivotu ljudi {to seprilagodjavaju zakonima velegrada,prepoznali su se svi koji `ude zadruga~ijim `ivotom, za svetlimavelegrada, za sanjanom lepotom...To je roman o prilagodjavanju`ivotu u Beogradu, o poku{aju dase postane Beogradjanin preko no}ii saznanju da }e tek druga gen-eracija upravo pristiglih u velikigrad s ponosom mo}i da ka`e “Ja

sam Beogradjanin“.Zahvaljuju}i izvarednoj

TV emisiji “Trezor“, koja u kasnimve~ernjim satima podse}a nanajlep{e trenutke dr`avne televizije,nove generacije su mogle da upoz-naju mladog Momu Kapora kaovoditelja zabavnih emisija iz oblastikulture. Lako}a kojom razgovara saljudima potvrdjuje da je Momorodona~elnik novog talasa voditelja,koji s pravom mogu re}i da sunovinari, a ne prezenteri koji ~itajutudji tekst. I jo{ ne{to, veomabitno: u tim razgovorima Momo jebio ravnopravan sagovornik u~enimi umnim gostima. I prvi je voditeljkoji se na dr`avnoj televizijipojavio bez kravate, ubrzo seizboriv{i za televizijski status d`insode}e.

Na televiziji je ostaviotrag i kao scenograf, koji koristiznanje ste~eno na Likovnojakademiji. Posebno je bilaupe~atljiva scenografija za kantatu“1941“, u izvodjenju “Kornigrupe“. Na tekstove pesama Branka]opi}a, Kornelije Kova~ je prirediomuziku. Pola sata izvanrednemuzike sa vrhunskim peva~ima(posebno se izdvojila Josipa Lisacs pesmom “Marija na Prkosima“),snimljeni su u – jednom kadru:kamera ple{e kroz slojeve

bodljikave `ice osmi{ljeneMominim shvatanjem ratnog u`asa.

Iako nikada nikoga u svo-jim tekstovima nije uvredio, Momoje tokom cele karijere bio na udaruvladaju}ih garnitura zbog jednos-tavnog razloga: uvek je govorioono {to misli i nije krio da je, naprimer, na Nijagarnim vodopadima,kada je to bila prava jeres, u`ivaodru`e}i se sa emigrantima. Dru`iose sa princezom Jelisavetom uvreme kada njeno ime nije smelobiti pomenuto u javnosti, a on jenapisao i roman o na{oj princezi nazrnu komunisti~kog licemerja.

Bio je ~ovek kafane,boem {to u`iva u tudjem glasu:upijao je kao sundjer pri~e kafan-skih gostiju, na{iroko pri~ao saljudima koje prvi put vidi, na sal-

vetama crtao lepe Beogradjanke ivesele goste... Skadarlijskoj kafani“Dva bela goluba“ je darivao ime icrte`e neprolazne lepote,zabele`iv{i vreme veselih {ezde-setih i sedamdesetih godina pro{logveka. Kad gost udje u kafanu“Tabor“ ima utisak da je zakora~iona izlo`bu crte`a Mome Kapora.Pi{u}i za mnoge redakcije, uz tek-stove je donosio i crte`e, koji danaskrase domove novinara i urednika,jer se “crte` negde zaturio“.

Svaki mladi pisac koji seobratio Momi da mu napi{e pred-govor ili ga je zamolio da govorina promociji knjige, dobio je pozi-tivan odgovor. A pesnicima jeporu~io da mu ne tra`e recenziju,jer se u poeziju ne razume, pa binjegovo mi{jenje samo umanjilovrednost knjige, koju, ina~e, neume da prepozna..

Imao je dve supruge: Anui Ljiljanu. Sa Anom ima dve k}eri –Anu i Jelenu. Sa Ljiljanom jepro`iveo divne godine, nikada nezaboravljaju}i {ta mu je pru`io prvibrak.

Izmedju ostalih stvari,Momo je voleo da ple{e. Na jed-nom od dugih putovanja brodom,organizovano je i takmi~enje uplesu. Ljiljana i Momo su suverenovladali scenom, skladno prate}ipromenu ritmova. Pobedili su idobili sedmodnevni aran`man ujednom presti`nom svetskom leto-vali{tu. Videv{i suze u o~imamladog para iz Nema~ke, osvaja~adrugog mesta, Momo im je poklo-nio nagradu uz jedan uslov: dapo{alju razglednicu sa letovanja.

Nema kutka u Beograda ukoji nije zavirio i potom ga opisao.Ipak, najvi{e je voleo Savu i AduCiganliju stalno ponavljaju}i “jasam Savac“ uz citiranje tekstanepoznatog autora: “Kakav Dunav,to se samo Sava produ`ava“. Kaodugogodi{nji Adad`ija, patentirao jenajbolji recept za riblju ~orbu.Recept glasi ovako: “Koliko ribe,toliko vode. Za~ini po ukusu. Stavitina vatru od granja skupljenog naAdi. Kad voda baci prvi klju~, otpli-vati do sredine Save, zahvatiti voduu metalno lon~e i dosuti u ~orbu.Kad ~orba baci drugi klju~, sve toprosuti u Savu i staviti na astalprasetinu koju ste kupili pre nego{to ste krenuli na Adu. Prijatno.“

Jednom sam igrao fudbalsa Momom, u selu Ravni, naZlatiboru. Desetak ljudi je tr~alo zaloptom, a Momo je le`ao na cen-tru, grickao neku so~nu travku, igledao u nebo...

Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}

U svom novom romanu Vanja Buli} nastavlja da pratiuzbudljiva istra`ivanja novinara “crne hronike“ NovakaIvanovi}a, ovoga puta povodom ubistva vlasnika no}nogkluba Laleta Svica, nekadašnjeg `estokog momka sabeogradskog asfalta. Kada iz no}nog kluba dobije anonimnipoziv, sa obaveštenjem da jenjegov vlasnik ubijen, i kadashvati da policija zanemaruje izataškava zlo~in, ovaj beskom-promisni novinar upusti}e se utraganje za pozadinom krvavogdogadjaja.Polako postaje jasno da je ubijenibio upleten u mre`u korupcije,spregu vlasti i kriminala i useks-afere. Osim toga, poslao jezagonetnu poruku tako što je usmrtnom ~asu razdrljio košulju iotkrio grudi na kojima je imaoistetoviranog Belog andjela, rep-liku ~uvene mileševske freske. Novak po~inje da piše seriju~lanaka i da povezuje skrivene i mo}ne protagoniste jednedalekose`ne zavere. Ali traganje za istinom prekinu}e otmi-ca njegovog sina, i Novak }e se na}i u nezavidnoj situacijida mora da ga spase tako što }e u svojim tekstovima zamet-nuti pravi trag…

Nova knjiga VANJE BULI]A

VIZA ZA NEBO

KAKO JE MOMO ZAUSTAVIO VREMEVanjini biseri

I Z N A [ E S R E D I N E

15Januar 2017. www.serbianmirror.com

“Ogledalo“ je u prethod-nim brojevima pisalo o burnimde{avanjima u vezi s Muzejom“Sveti Sava“ u ̂ ikagu, a ni decem-bar nije pro{ao bez novosti na ovutemu.

Grad ^ikago je odbio daizda dozvolu za ru{enje zgrademuzeja, ~ime se izjalovio plan onala`enju investitora koji bi naovoj ekskluzivnoj lokaciji gradiovi{espratnicu. Gradske vlasti sma-traju da je objekat muzeja od istori-jskog i arhitektonskog zna~aja. Usituaciji kada se potencijalni kupacpovukao iz cele pri~e, upravamuzeja je pozvala svoje ~lanove, izainteresovane ~lanove srpskezajednice, na informativni sastanak,gde bi advokat (stru~njak za ovuproblematiku) detaljno objasnioslo`enost novonastale situacije. Evodela pozivnog pisma na sastanak22. decembra:

“Dear members,We like to inform you of

the events that recently transpiredregarding landmark hearing at theCity Hall.

Mr. Lusk, our real estateand violations attorney, and Dr.Pavlovic suggested that we holdthe meeting with SAMS membersand concerned members from theSerbian community with the pur-pose to clarify present situation andpossible consequences. Therefore,SAMS President Dr. Pavlovic iscalling the meeting for December22, 2016 at 7pm at SAMS loca-tion.“

Iako je situacija vrlokriti~na, na sastanku se pojaviovrlo mali broj aktivnih ~lanovamuzeja, svega desetak, {to potvrd-juje prethodna pisanja “Ogledala“:ve}ina ~lanstva su tu samo napapiru, i jednom godi{nje dajupisano punomo}je kada upravatreba da sebi produ`i mandat.

Nasuprot tome, na sastanak jedo{ao veliki broj zainteresovanihpripadnika zajednice i onih koji`ele da se u~lane u muzej ipomognu u te{kom trenutku.

Uvodnu re~ je imaoadvokat Lusk, koji ve} pet godinazastupa interese muzeja u slu~ajuprekr{aja u vezi sa popravkama naobjektu, koje zahteva grad ^ikago.Advokat je izjavio da se ne mo`ezauvek odugovla~iti sa realizacijomovih popravki, i da {to pre trebana}i re{enje. Diskusija je nastavlje-na, i glavno pitanje koje se postavi-lo je za{to uprava muzeja meseci-ma odugovla~i sa prijemom novih~lanova, {to bi ne samo donelo

preko potreban novac u praznukasu, ve} bi organizacija dobila ipotencijalne volontere za projekte ubudu}nosti. Pojedini prisutni suizjavili da mesecima poku{avaju dapredaju aplikaciju za ~lanstvo, alida su nailazili na raznorazneprepreke i izgovore sada{njeuprave: re~eno im je da se ~ekaizbor nove uprave, pa kada je upra-va izabrana da se ~eka na izborsekretara, pa kada je sekretarizabran da se ~eka na promenu

statuta... Na to je predsednik muze-ja gospodin Pavlovi}, prokomen-tarisao da je problem i taj {to suformulari za aplikaciju zastareli,zatim da ne mo`e da se primigotovina za ~lanarine. itd. Prisutnisu burno reagovali, i izjavili da suformulari isti oni koji se trenutnonalaze na zvani~noj internet-strani-ci muzeja, da na njima pi{e da~lanarina mo`e da se plati gotovi-nom, ~ekom, kreditnom karticom, izatra`ili od predsednika da se novi~lanovi prime u najkra}em roku,ba{ onako kako su primljeni brojniprijatelji i rodjaci ~lanova uprave.Na kraju je predsednik izjavio da}e se brojne aplikacije novih ~lano-

va (oko 50) razmatrati na sastankuuprave 11. januara.

Zatim je re~ uzeo advokatPolony, koga su anga`ovali ~lanovisrpske zajednice, kao stru~njaka zaneprofitne organizacije. On jeizjavio da je u svojoj karijeri retkonailazio na ovakve situacije, gdejedna organizacija takvog tipa pravite{ko}e kod prijema novih ~lanova.Gospodin Polony je savetovaoprisutne ~lanove uprave muzeja datreba da privla~e nove ~lanove, i

tako poma`u svojoj organizaciji, ane da stvaraju prepreke u njihovomprijemu.

Ispred srpske zajednice jegovorio gospodin Neboj{a@ivkovi}, predsednik najstarije na{eorganizacije, Srpske narodneodbrane, i predsedavaju}i Savetasrpskih organizacija. Gospodin@ivkovi} je rekao da zajednica imajasan plan kako da pomogne muze-ju da se izvu~e iz krize i sa~uvamuzejsku zgradu, ali je prvo tra`iood predsednika muzeja da se izjas-ni da li on pomo} ho}e da prihvati.Predsednik muzeja, gospodinPavlovi}, na sve je na~ine izbe-gavao da direktno odgovori na ovo

pitanje, {to je izazvaloveliko nezadovoljstvoprisutnih.

P r e d l o gre{enja problema kojije gospodin @ivkovi}predao upravi sastojise od ponude vi{e od10 gradjevinskih firmida poprave svenedostatke na zgradimuzeja, koje u ovomtrenutku zahteva grad^ikago, i to uzdoniranje 85%tro{kova materijala irada, {to bi bilo lakopriu{tivo. Takodje,predat je i predlogbud`eta, gde se uz

masovan prijem novih ~lanovapredla`u i razne aktivnosti zaprikupljanje materijalnh sredstava,i gde se pokazuje kako muzejmo`e da se izvu~e iz krize, ali uzvelike reforme u rukovodjenju.Gospodin @ivkovi} je posebnoizneo zamerku na nepristojnopona{anje sekretarice muzeja, kojaje takodje izazvala i veliko nezado-voljstvo prisutnih priznanjem da jeli~no uzimala 10% kamate napozajmicu koju je dala muzeju, u

periodu od tri godine. Mnogiprisutni su zahtevali da polovinuod tog profita vrati muzeju kaodonaciju, a ona je zahtevignorisala.

Vi{esatni sastanak sezavr{io u uzavreloj atmosferi, aposebno je bilo primetno da nikood govornika nije stao u odbranuuprave, ve} su svi bili vrlo kriti~kinastrojeni i tra`ili su momentalnuostavku sada{nje uprave, jer jeo~igledno da uprava ne radi uinteresu srpskog muzeja i srpskezajednice.

Moglo se ~uti i to da su~lanovi koji su glasali o prodajimuzeja dezinformisani, jer im jere~eno da za popravke treba platitiod 300.000 do 500.000 dolara, {toje ta~no ako bi se radilo potpunorenoviranje objekta, a to nije ono{to grad ^ikago zahteva.

Jasno je da uprava ne `elida prihvati ponudu da se izadje izfinansijske krize. Jasno je i vidno ito, da uprava ne `eli da primi nove~lanove i {to je najgore i najjasni-je i posle svega, uprava ni posle~etiri i po godina unazadjivanjamuzeja ne `eli da da ostavku.

Uprava, koja se svela nasamo ~etvoro ljudi i dalje reagujevrlo negativno na sve predloge~lanova muzeja i onih koji sudobronamerno do{li da ponudepomo}.

O~igledno je da se izaovakvog pona{anja uprave krijuvelike tajne i malverzacije.

Sve u svemu, borba zajedini srpski muzej u Americi senastavlja, i mada ima sukobljenihmi{ljenja {ta i kako dalje, svi trebada se slo`imo oko jedne stvari, i daslo`no pomognemo: mese~ni ra~unii kredit banci moraju se pla}atisvakog meseca, ako svi damo svojdoprinos pobedi}emo svaku krizu.“Ogledalo” poziva sve koji su umogu}nosti – da pomognu.

SRPSKA ZAJEDNICA U BORBIZA SPAS MUZEJA ”SVETI SAVA”

Zgrada srpskog muzeja od istorijskog zna~aja

P R O T E K L I D O G A D J A J I

16 Januar 2017.

Izvor: Radio Beograd, RTS

Pod sloganom“Ujedinjeni fil-mom, inspirisani

ljubavlju“, u ^ikagu jeod 2. do 4. decembra~etvrti put zaredomodr`ana smotra izabranihostvarenja doma}egfilma. Poseban pe~at ovojparadi sedme umetnosti ubioskopu “Muvico“ uRouzmontu, Ilinois, dao jeglumac @arko Lau{evi}. Otvoriv{ifestival, u petak 2. decembra, @arkoje otvorio vrata hodnika izmedjurasejanja i matice, pasa`a koji sukrasile “pokretne slike“. On je unjemu potpisivao svoje knjige iispunjavao fotografije ushi}enih lica.

Tokom festivala,prikazana su ~etiri igranai tri dokumentarna filma.Najpre je na programubio “Radni~ki je ljubavNi{a“, dokumentaracMiodraga Miljkovi}a, apotom i igrani film“Smrdljiva bajka“Miroslava Mom~ilovi}a,Lau{evi}ev povratni~kifilm. Drugog dana, poseti-

oci su u`ivali u jo{ jednom doku-mentarcu, pri~i Neboj{e Pajki}a“General Mihailovi} – Heroj ikazna“, ali i u “Dnevnikuma{inovodje“ Milo{a Radovi}a. Tove~e izdvojilo se i segmentomposve}enom gluma~kim titanima koji

INSPIRISANI LJUBAVLJUUUJJEEDDIINNJJEENNII FFIILLMMOOMM,,

Ivan Kalauzovi}

UTISCI SA FILMSKOG FESTIVALA 2016:

Dr Martina Markovi} Bertsch – nau~ni savetnikZaslu`eno hvala Slavici Petrovi},

redakciji Ogledalai volonterima nao r g a n i z o v a n j uv e l i ~ a n s t v e nog~etvrtog izdanjaSrpskog filmskogfestivala. Kaojednu od ~lanicaosniva~kog odboraFesta, ispunjava

me ponosom i rado{}u {to iz godine ugodinu ovaj kulturni dogadjaj sezone`eljno o~ekuju sve generacije. Mene li~nonajvi{e su dirnule dve pri~e. Prva jegorko-slatka “Smrdljiva bajka“ kojasvedo~i o neo~ekivanoj ljubavi i ve~nojljudskoj te`nji ka pripadanju. Druga je“Dnevnik ma{inovodje“, detaljna studija~asnog zanimanja koje ima visoku psiho-lo{ku cenu; ali iznad svega, ovaj film jeportret bezgrani~ne roditeljske ljubavi. Oddokumentaraca isti~em “Radni~ki je ljubavNi{a“, koji je isto toliko film o jednomgradu, zemlji i epohi, koliko i o usponujednog fudbalskog kluba.

Nikola Vu~i}evi} – dizajnerI ovog decembra ugrejala nas je svetlost

projektora na 4. Srpskom filmskom festivaluu ^ikagu. Pod emotivnim nabojem, nostal-gijom ali i karakteristi~nim srpskim humor-

om, brzinom oko 30frejmova u sekundi,krenuli smo naputovanje od trimagi~na dana. Za tovreme bili smo jo{bli`i matici, a nekika`u “ku}i“.

Posebno nam jedrago to {to je ovo-

godi{nji Srpski festival svojim magi~nimsvetlom obasjao srebrna platna u Va{ingtonui Njujorku.

Ovde u ^ikagu ose}amo da na{ festivalraste, da ga grad ^ikago, kulturne instituci-je kao i konzulati zemalja iz okru`enja mat-ice podr`avaju, dok publika svake godineu`iva u ostvarenjima srpske kultureispri~ane eklekti~nim jezikom sedme umet-nosti.

Zoran Golubovi} – elektroin`enjerSrpski filmski festival je jedan od

najve}ih kulturnih dogadjaja na{e srpskezajednice u ^ikagu! Prili~no je izvesno da

Saradnik Programa za dijasporu Radio-televizije Srbije i lista “Ogledalo“, Ivan Kalauzovi} Ivanus, realizovao je za Radio Beograd repor-ta`u o ~ika{kom Festivalu srpskog filma, koji se, prema njegovim re~ima, nakon preliminarnih projekcija u Va{ingtonu, Njujorku i Dalasu,kona~no, onako studentski, vratio ku}i za vikend, u grad na jugozapadnoj obali jezera Mi~igen. Tekst ove reporta`e, koja je na talasima

najstarijeg elektronskog medija na Balkanu emitovana po~etkom decembra, prenosimo u celosti.

su nas u proteklih godinu danana`alost napustili.

Poslednji festivalski danobele`ile su projekcije filmova“Takve vjere ni u Izrailju nenadjoh“ Radisava Jevri}a,“Burek“ Vladana Nikoli}a i“Bra}a po babine linije“ Rado{aBaji}a. U~esnicima festivala supodeljene plakete, a folklornagrupa “Soko“ je spletom igara uRouzmont donela duh zavi~aja.

“Festival je iz godine ugodinu sve uspe{niji. Ovaj ~etvr-ti rasprodat je do poslednjegmesta i svakog dana se tra`ilakarta vi{e. Publika je pokazalada je `eljna ovakvih mani-

festacija. A raditi sa velikimglumcem @arkom nemerlji-vo je zadovoljstvo. On jeizuzetan profesionalac,intelektualac i gospodin“,

ka`e glavna i odgovorna ured-nica “Ogledala“ i osniva~ festi-vala, Slavica Petrovi}, nakon{to su se utisci slegli.

Podr{ku Festivalu srp-skog filma u ^ikagu pru`ili su:Uprava za saradnju s dijasporomi Srbima u regionu Ministarstvaspoljnih poslova RS, AmbasadaRepublike Srbije u Va{ingtonu,Generalni konzulat RepublikeSrbije u ^ikagu i Predstavni{tvoRepublike Srpske u SAD.

P R O T E K L I D O G A D J A J I

17Januar 2017. www.serbianmirror.com

je ve} postaotradicija koja }e`iveti godinama.Mislim da, osimprojekcije filmovai intervjua sa gos-tima festivala,pru`a i mogu}nostza pro{irenjesadr`aja, a ~ime bi

se jo{ vi{e unapredilo na{e kulturno isocijalno dru`enje. Za to definitivno pos-toji publika, pre svega medju srednjom inovijom emigracijom koja je do{la 90-ihi skorije.

Sta{a Ivanovi}Grad ^ikago je grad sa najbrojnijom

srpskom populacijom van Republike Srbije.Samim tim izaslu`uje jedanozbiljan i kvalite-tan filmski festi-val. SlavicaPetrovi} ve} god-inama mukotrpn-im radom, ula-

ganjima i verom u ljude, poku{ava da spojimaticu sa dijasporom i mislim da je kaoosniva~ i organizator ovog festivala napokonuspela.

Zna~ajnost Srpskog filmskog festivala jeda kulturolo{ki podseti i {iri balkanski nervkako medju emigrantima tako i filmskimsladokuscima. Izbor filmova je sve` i ukoraku sa srpskom kinematografijom, adolazak sjajnih gostiju predstavlja pun pogo-datak i za publiku i za u~esnike. Dijasporai matica moraju da saradjuju i postoji li boljina~in nego preko Srpskog filmskog festi-vala?

Marija Tanaskovi} PapadopoulosSrpski Filmski festivala je jedan od

najzna~ajnijih kuturnih dogadja Srba uAmerici. Va`no jeda postoji ne{to {to}e negovati svestnaroda o svom pos-tojanju posle tu`nihdogadja kao {to jeuni{tenje NjujorskeCrkve Svetog Saveu po`aru ovog leta2016, kao i gubitak

zgrade Muzeja Nikola Tesla i pozori{taMire Srem~evi} u ^ikagu. Ovaj festival jepokazatelj da `elimo da pratimo, volimo, iizgradjujemo dobre odnose sa svojom mati-com, ali i sa svojim kuturnim potencijalimau okviru Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. ListOgledalo je zato veoma va`na srpska nov-ina koja kao takva treba biti podr`ana. Timpotezom izgradi}emo i na{ srpski ponos daslede}i put bude kompletnije prikazan na

otvaranju. Svi filmovi su bili na vrlodobrom umetni~kom nivou, kao i pro{li put.Prikazani su opet talentovani umetnici, kojiitekako znaju da glume. U budu}nosti veru-jem da treba da se radi na favorizovanjukulture, nauke i istorije koje su uvek bilena{e svetle ta~ke. Teme siroma{tva u Srbijitreba re{avati u realnosti organizovanombitkom dijaspore ako je ikako mogu}e.

Dr @eljko Atlagi} – stomatolog –jedan od sponzora film festa

Srpski filmskifestival je pravoosve`enje. Praviprimer kako trebada izgleda saradnjanas u dijaspori im a t i c e .Entuzijazam je pre-rastao u pravi pro-fesionalni pristup organizaciji.

Izbor filmova i gostiju odli~an.Nadam se da }e slede}e godine biti jo{

bogatije.

Dragan Kljaji} – vrsni kuvar fran-cuske kuhinje

Kao i uvek FilmskiFestival, obele`avafantasti~an kulturni, skup, ipromociju Srpske kulture.Hvala na izvanrednoj orga-nizaciji.

Tortu je i ove godine do{laiz Lazic Delija, koji je spremio hranu za gala party.

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

18 Januar 2017.

STARI BEOGRAD

Posle prvog poku{ajazidanja stalnepozori{ne zgrade

“Teatra na Zelenom vencu“1852. godine rad je obus-tavljen zbog podvodnog ter-ena. Pozori{ni odbor na ~elusa Filipom Hristi}em izabraoje mesto na Stambol-kapijida se sazida stalna pozori{nazgrada “Teatar kodStambol-kapije“. Kupljenasu tri turska placa i prvizemljani radovi po~eli su 23.maja 1868, godine. Kamentemeljac osve}en je 18. avgusta iste godineu prisustvu namesnika, ministra, dr`avnihsavetnika, stranih konzula, oficira, vi{ih~inovnika, ~lanova pozori{nog osoblja,glumaca, novinara i mnogobrojnog naroda.Mitropolit Mihailo i maloletni knez MilanObrenovi} polo`ili su spomenicu u temeljeHrama Talije na Stambol-kapiji, a FilipHristi}, dr`avni savetnik i predsednikPozori{nog odbora, odr`ao je govor u komeje izmedju ostalog rekao: “Knez Mihailosmatrao je pozori{te kao prakti~nu {kolu zaobrazovanje i moralni razvitak srpskog nar-oda”.

Pozori{te je gradio preduzetnik{tajnlehner od tvrdog materijala. Pozornicusa tavanom i podom izgradio je ma{inistaBe~kog dvorskog pozori{ta Veber, a zavesei ostale ukrase naslikao je slikar Kaucki.Na unutra{nje uredjenje utro{eno je194,894.11 dinara. Po planu arhitekteAleksandra Bugarskog, izvr{ena je 1.avgusta 1870. godine dogradnja malezgrade od 66 metara kvadratnih po{to jebilo nedovoljno mesta za statiste i peva~e.Tako je celokupna vrednost zgrade sa

unutra{njim uredjenjem,name{tajem, dekorima,rekvizitima i gasnom fab-rikom, koja je bila sme{tenau jednoj napu{tenoj turskojd`amiji, iznosila ukupno414,728 dinara. Sala jeimala 763 numerisanamesta.

Sve~ano otvaranjeNarodnog pozori{taizvr{eno je u ~etvrtak 30.oktobra 1869. godine.

Prikazana je “Posmrtna slavaMihaila Obrenovi}a III“,

slika iz narodnog `ivota koju je napisaoDjordje Maleti}. Kneza Mihaila igrao jeDucman, tada u~itelj jahanja u Vojnojakademiji. Prema novinarskom izve{taju,

Ducman je bio kne`evog rasta, suvonjavkao i knez, a verno je maskiran tako da jebio su{ta prilika kneza Mihaila te je izaz-vao op{ti aplauz.

Kosta N. Hristi}, sin NikoleHristi}a, dr`avnika i jednog od prvih na{ihdiletanata, u svojim poznatim “Zapisimastarog Beogradjanina” opisuje taj sve~anitrenutak:

“Uve~e, 30. oktobra 1869. godineblistalo je Narodno pozori{te u punoj svet-losti. Publika je, ulaze}i, zastajala da sedivi lepoti njegovoj. [iroki plamenovigasnog osvetljenja, dotle nepoznatog uBeogradu, izbijali su iz mnogobrojnih lus-tera u plafonu, du`inom lo`a i na galerija-ma. Likovi na{ih znamenitih ljudi umedaljonima u redu, pod prvom galerijom,grbovi srpskih zemalja pod drugom galeri-jom, profil kneza Mihaila iznad pozornice,lo`e operva`ene crvenom kadifom, baldahinsa krunom iznad kne`eve lo`e, te{ka zavesasa pozla}enim rojtama, koja se tiho talasa,

sedi{ta nova i ugodna sa livenim numera-ma …“

Kad se sva publika poname{talana svojim mestima, podi`e se zavesa i

Jovan Djordjevi}, dramaturg i istori~ar,izgovori besedu iz koje navodimo ovajodlomak:

“…Pozori{te je kod sviju naroda~uvar narodnog jezika, budilnik narodnesvesti, narodnog ponosa i sviju narodnhvrlina, … {kola i uto~i{te svega {to jedobro, lepo i uzvi{eno, jasna svedod`baprobudjenog u narodu duhovnog `ivota,pouzdano merilo njegove sposobnosti zacivilizaciju, `ivi znak i jemac narodnebudu}nosti i veli~ine …“

Posle besede po~ela je predstava.Od tog dana po~inje redovni rad Narodnogpozori{ta kod Stambol-kapije, ~ija istorijabele`i sjajne stranice pozori{ne umetnosti.

Nave{}emo mi{ljenje AlberaMalea, francuskog istori~ara, koji se u~lanku objavljenom u “La Revue Bleue“ovako slikovito izrazio o na{em teatru:“…Bio sam iznenadjen kada sam u tojpoluisto~nja~koj varo{i, na granici Istoka iZapada, sa tro{nim stra}arama, pored kakvegospodstvene palate, sa rdjavom kaldrmom,ukusnim }evap~i}ima i primitivnommuzikom svratio u Narodno pozori{te ikonstatovao, glumica (Vela Nigrinova) kojaje kreirala Dimovu “Gospodju s kamelija-ma” ravna je nekoj od francuskih najis-taknutijih umetnica …“

Zgrada Narodnog pozori{ta je utoku proteklih decenija ~esto zatvarana.Pored pozori{nih predstava u zgradi supriredjivani balovi i koncerti, a 1888.godine zasedala je Velika ustavotvornaskup{tina koja je izglasala Ustav od 1888.godine. Zgrada je zbog ratova dostao{te}ena 1914. i 1941. godine, ali jepopravljena 1922. i 1942. godine.

U njoj se danas nalaze i rade opera,balet i drama Narodnog pozori{ta.

Dr Vojin Drenovac

ZIDANJE STALNE POZORI[NEZGRADE NA STAMBOL KAPIJI

– Narodno pozori{te

Zgrada Narodnog pozori{ta u Beogradu na Stambol-kapiji

P O R U K E

19www.serbianmirror.comJanuar 2017.

B I Z N I S

20 Januar 2017.