21Januar 2019. Va{e ~estitke

www.serbianmirror.com

22 Januar 2019.Biznis

23Januar 2019.

www.serbianmirror.com

Va{e ~estitke

24 Januar 2019.

Varo{-kapija je deo starogBeograda, nastao u blizi-ni mesta na kojem se

nalazila jedna od ~etiri kapije krozkoje se u ulazilo u beogradskuvaro{, na prostoru dana{njePop-Lukine ulice.

Tokom XVIII ipo~etkom XIX veka Beograd jebio opasan {ancem koji se pro-tezao od Petrovaradinske kapije,gde se danas nalazi pristani{teodakle su polazile ladje za Zemunpa do Dunav kapije na raskr{}uKni}anske i Dunavske ulice.{anac, tzv. Laudenov {anac jeostatak utvrdjenja koje su podigliAustrijanci kada su u periodu od1717. godine do 1739. godinevladali Beogradom. Pored ove dvekapije postojale su jo{ Sava-kapi-ja, Varo{-kapija, Stambol-kapija,Skadar-kapija i Vidin-kapija.Varo{-kapija je najverovatnijedobila naziv po tome {to se ublizini nalazila Savska ili Srpskavaro{.

Do hati{erifa 1830.godine Beograd je bio turskakasaba sa tipi~nim ~esmama,osmanlucima, kamenom kaldr-mom, }epencima, krivim ulicama,mnogobrojnim d`amijama iku}ercima pokrivenim vla`nim}eramidama. Takav Beograddo~ekao je prve ustanike za slobo-du i takvog ga je zatekao i knezMilo{ Obrenovi} 1815. godine.Od drugog srpskog ustankapo~inje znatno ja~e naseljavanjeSrba u Beograd. Savska ili Srpskavaro{ postepeno se {iri ka savskoj

padini, prelazi {anac i obuhvatadana{nju Brankovu ulicu,pru`aju}i se delom Abad`ijskom~ar{ijom, kasnije Ulica Narodnogfronta. Staro srpsko groblje, kojese nalazilo na delu prostora don-jeg dela Brankove ulice, prenosise 1828. godine na Ta{majdan.Kraj oko Saborne crkve, koji jeobuhvatao ulice Dubrova~ku(Kasnije Ulica 7. jula),Bogojavljensku (Ulica kneza SimeMarkovi}a), Pop-Lukinu,Zlatarsku, Srebrni~ku, Gospodsku(danas Brankova) dr`ali su u svo-jim rukama hri{}ani, srpski igr~ko-cincarski trgovci i zanatlije.Tu su se nalazili razni du}ani ure-djeni prema potrebama, zahtevu iukusu toga vremena, bakalnice,galanterijske radnje, boltad`inice,magaze, lon~arije, abad`ijske iterzijske radnje, berbernice,simid`inice (pekare). U to vremenovac je imao veliku vrednost.Proizvodi su se dobijali u bescen-je. U jednom napisu zabele`eno jepri~anje jednog Beogradjanina iztog vremena. On kazuje: “... da jekao ~irik (sluga)poslat na pijacuda kupi namirnice za celu nedeljudana. Dobio je samo 30 paradinarskih i sa to basnoslovnomalo novca on je pokupovao svepotrebne namirnice i sa punomkorpom do{ao ku}i i jo{ dobiokusur“. U tom graduknez Milo{ jepodigao ve}i broj solidnih zgradaod kojih neke i danaspostoje:Konak knjeginje Ljubice,Saborna crkva (obnovljena),Kafana kod znaka “?“. Imu}niji`itelji su podizali zgrade na spratsa doksatima, a siroma{niji su sezadovoljavali prizemnim ku}ama.Kako je to bio srpski centar –Savska ili Srpska varo{, prirodno,bile su u tom kraju sme{tene i sve

kulturne ustanova: prva knji`ara,prva biblioteka, bogoslovija,po{ta, apoteka, {tamparija,pozori{te, osnovna {kola, gimnaz-ija i Licej, a stanovao je, poredkneza Milo{a, knjeginje Ljubice,pope~itelja, visokih dr`avnih

~inovnika, i veliki brojknji`evni-ka, umetnika, novinara i javnihradnika: Vuk Karad`i}, DimitrijeIsailovi}, Sima Milutinovi}Sarajlija, Joakim Vuji}, Jovan

Sterija Popovi}, Atanasije Nikoli},Gli{a Vozarevi}, DimitrijeAvramovi}, Matija Ban, VelimirValo`i}, Nikola Djurkovi},Anastas Jovanovi}, JovanMarinkovi}, Josif Pan~i}, BrankoRadi~evi}, Milo{ Su{i}, Stevan

Todorovi}, Jovan Had`i}, TodorHerbez, Fr. Kaper, AleksaBa~vanski i drugi.

Po Milanu Dj.Mili}evi}u, (1834-1908)

Varo{-kapija su “ona vrata na{ancu koji je opasivao staruBeogradsku varo{, koja su bilaonde, gde je sada Valo`i}evaknji`ara, danas ugao Pop-Lukineulica i Topli~inog venca, ju`no odVelike crkve. Do bombardovanja1862. godine tu su stajali turskinizami. Kapija je bila od kamenogzida i od debelih greda. Vrata natoj kapiji nisu se u poslednjevreme gotovo nikad zatvarala.Godine 1862. nizami su odatlepobegli u grad a kapija jesru{ena“.

Kako je taj kraj okoVaro{-kapije najstariji deoBeograda, godine 1930. povela sediskusija preko onda{njih listovada se zadr`i prvobitni izgledVaro{-kapije. Nave{}emo mi{ljen-je o tome dr Vojislava Kujund`i}a(1869-1946). On je predlagao dase: “kompleks zemlji{ta okoMuzeja kneza Pavla (danas Zavodza za{titu i nau~no prou~avanjespomenika kulture Srbije) restauri-ra. Kriva Zlatiborska ulica moglabi postati turska ~ar{ija i topokrivena, pravi bezistan. I kafan-ice kod ‘Crnog konja’ i turskeekmed`inice mogle bi da ostanu,naravno prezidane, u stilu doter-ane. U ~ar{iji bi se mogli smesti-ti zlatari-kujund`ije (koji su tunekada i bili) ... i druge zanatlijena isto~nja~kim }epencima:alvad`ije, kujund`ije, }ilimari ...Visoko iznad niskih ku}a moglabi se ponosno dizati Sahat-kula izGornjega grada. Ovo be se svemoglo udesiti sa malo volje iljubavi prema starinamaBeograda“.

Tako je pre vi{e od polaveka jedan stari Beogradjaninpredlagao da se sa~uva prvobitniizgled Varo{-kapije.

Dana{nja Varo{-kapijaNaziv Varo{-kapija se danas ne koristi sem u komunikaci-

ji stanovni{tva koje tu `ivi. Varo{-kapija je danas mesnazajednica na op{tini Stari grad, koja obuhvataprostor razli~itod istorijskog.Delovi oko Kosan~i}ivog i Obili}evogvenca,Pop-Lukine, Kosmajske i Ulice carice Milice koje su nekadozna~avale Varo{-kapiju nisu obuhva}eni.

Ve}ina ulica u ovom delu grada dobila je ime pozna~ajnim li~nostima iz srpske istorije: Ivanu Kosan~i}u,Milo{u Obili}u, Milanu Toplici, Nikoli Spasi}u, VukuKarad`i}u, Caru Lazaru, kralju Petru, carici Milici,....

Na prostoru Varo{-kapije nalaze se va`ni gradjevinskiobjekti srpske istorije: Saborna crkva, Konak kneginjeLjubice, zgrada nastarije osnovne {kole u Srbiji “Kralj PetarPrvi“, Narodna banka Srbije, Kafana “?“, Patrijar{ija, ku}aMike Alasa itd.

Restorani”Prole}e“, “Crveni petao“ i “Varo{ kapija“ su naneki na~in za{titni znaci ovog dela grada u kome su mnogiumetnici, slikari i knji`evnici na{li svoj mir i inspiraciju.

VARO[-KAPIJASavska ili Srpska varo{ na savskoj padini – najstariji deo grada

Iz starog Beograda

25Januar 2019. Sport

Kralj NoleKad je na prvom

gren-slemu u pro{loj godini –Australijan openu zaustavljenve} u osmini finala od Ju`noko-rejca Hjeon ^unga s bolnih 0:3,niko nije mogao ni da sanja da}e Novak Djokovi} prireditijedan od naj~uvenijih povratakana tron u svetu tenisa. Pogotovo{to je u jednom trenutku bio 22.na ATP listi i pauzirao zbogoperacije lakta. Svetska javnostje bila uverena da }e Noletovaagonija, koja traje jo{ od gubitkafinala Vimbldona 2016. i elimi-nacije na startu olimpijskogturnira u Riju, potrajati. A ondaje do{ao Vimbldon... ~etvrtimtrijumfom na londonskoj travi, ito u finalu sa Ju`noafrikancemKevinom Andersonom, Nole jekrenuo u nezadr`ivi pohod.Usledila je ameri~ka turnejatokom koje je osvojio jedinimasters koji mu je nedostajao –u Sinsinatiju, da bi tre}impeharom na terenima Fle{ingMedou, na Otvorenom prvenstvuSAD, sa 14 gren-slem titula staouz rame Pitu Samprasu nave~noj teniskoj listi. Plasmanomu finale {angaja vratio se na 2.mesto, 14. oktobra je savladao~ili}a i ve} po tradiciji osvojiomasters u Kini, a ve} 5. novem-bra ponovo je zaseo na svetskiteniski presto. Na{ao se opet na1. mestu ATP liste koje, uprkosporazu u finalu zavr{nog master-sa sezone u Londonu jo{ dugone}e ispustiti...

A, u Abu Dabiju Nole jenovim trijumfom na egzibicionomturniru pokazao da }e i tokom2019. biti – broj 1.

Sme~ovanje planeteOdbojka{ice Srbije su

nas navikle na najvi{e domete. Jo{od Svetskog prvenstva u Japanu2006. godine, kad su osvojileprvu, bronzanu medalju navelikim takmi~enjima, selektorZoran Terzi} i njegove devojkesvakog leta obraduju naciju nekimnovim odli~jem. U 2018. najzadsu zatvorile krug, vezav{i u mre`u~itavu planetu! Maja Ognjenovi} idrugarice ponovo su se obrele u“zemlji izlaze}eg sunca“ gde sunanizale 11 pobeda u 13 me~evaSvetskog prvenstva i – osvojiletitulu svetskih {ampionki. Uposlednjem, najva`nijem me~u zazlato Srpkinje su u pravom odbo-jka{kom trileru savladale Italiju sa3:2 i zasele na svetski tron. Sadasu zvani~ne olimpijske vice{ampi-onke, prvakinje Evrope i planete.I, ne samo to. Terzi} je najboljitrener, a Tijana Bo{kovi} najboljaigra~ica Starog kontinenta, a na{a

`enska reprezentacija je prvi put uistoriji najuspe{nija ekipa narang-listi Svetske odbojka{ke fed-eracije (FIVB).

Dominacija “delfina”Nekako u senci drugih

sportskih uspeha ostali su na{ivaterpolisti, sasvim nezaslu`eno.Jer, “delfini“ su ispisali novestranice istorije svoga sporta naEvropskom {ampionatu koji se od14. do 28. jula odr`ao uBarseloni. Podse}amo, uuzbudljivom finalu Srbija jeboljim izvodjenjem peteracasavladala {paniju – 7:7 – 5:3 iosmi put osvojila zlatno odli~je nasmotrama najboljih evropskihekipa. Od toga – ~etvrti put zare-dom, {to je podvig koji FilipaFilipovi}a, Andriju Prlainovi}a,Du{ana Mandi}a i ostale u~enikeDejana Savi}a stavlja u red jedneod najuspe{nijih, ako ne inajuspe{nije ekipe koju smo ikadaimali.

Zvezdina bajkaPosle 26 godine ~ekanja

fudbaleri Crvene zvezde plasiralisu se u Ligu {ampiona.Nekada{nji {ampioni Evropeodsanjali su san preko “~etiri S“ ukvalifikacijama, u kojima su biliuspe{niji od Spartaksa, Suduve,Spartaka iz Trnave i Salcburga. Ugrupi “C“ osvojili su bod kodku}e protiv Napolija, potom popilidve gorke pilule – od PS@ uParizu (1:6) i Liverpula na“Enfildu“ (0:4), da bi potom~uvene Redse golovima MilanaPavkova savladali na stadionu“Rajko Miti}“ sa 2:0. Bila je toprva, istorijska pobeda jednog srp-skog kluba u najeminentnijemklupskom takmi~enju, i pobedakoja je u jednom trenutku dalanadu da crveno-beli mogu da seizbore za jo{ jedno evropskoprole}e. Ipak, porazi u Napulju iod Liverpula u Beogradu vratili sunas u realnost, ali – bilo je lepo

dok je trajalo. “Zvezda{i“ }e dugopamtiti 2018. godinu jer su nji-hovi ljubimci ostavili odli~an uti-sak na medjunarodnoj sceni. Zaneki zapa`eniji rezultat potrebni

su ve}i bud`et, iskustvo i kontinu-itet nadmetanja sa najja~ima.

Mondijalska gor~inaU mnogim analizama

sportske 2018. dogadjaj godine biloje Svetsko prvenstvo u Rusiji, nakojem su drugi put u istorijinajva`nije sporedne stvari na svetutrijumfovali Francuzi. Razloga zazadovoljstvo imali su i Hrvati, dokje svim navija~ima “orlova“ ostaogorak ukus u ustima zbog porazaod {vajcarske – 1:2. Ta utakmica uKalinjingradu, izmedju pobede nadKostarikom u Samari (1:0) i porazaod Brazila u Moskvi (0:2) bila je“biti ili ne biti“ za Kolarova,Mati}a i drugove. Danas, nekolikomeseci kasnije, i dalje izgleda~udno odluka selektora Krstaji}a dau poslednjih pet, {est minuta susre-ta, pri rezultatu 1:1, sve karte baciu napad. Usledila je kontra uposlednjem minutu, gol Albanca

{a}irija, njegovan e p r i m e r e n aproslava pogotka,ba{ kao ne{to rani-je i D`akina, {to jeKrstaji}u i ~elnici-ma na{eg Savezadobro do{lo da nato usmere pa`njejavnosti i sakrijusopstvene gre{kekoje su uzrokovaleovaj fudbalski“vaterlo“.

I p a k ,ako ni{ta drugo, Srbija se pojav-ila na Mondijalu posle desetgodina pauze. Valjda ne}emoopet ~ekati punu deceniju naslede}e u~e{}e...

Povratkom na svetski tron na{ najbolji sportista jo{ jednom je zadivio planetu, njemu su uz rame bile odbojka{ice, ponovo su blistali vater-polisti, a pa`nja navija~a bila je usmerena i na fudbal – vi{e na Zvezdu nego na reprezentaciju. “Ogledalo“ vas jo{ jednom podseæa na neke

najblistavije i najzanimljivije dogadjaje koji su obele`ili srpski sport u 2018. godini

www.serbianmirror.com

26 Januar 2019.Zahvalnica

27Januar 2019. Humanost i zanimljivosti

Dragi prijatelji,U ovo doba godine kada svi provodimo vreme slave}i praznike sa na{im

porodicama, Milo{ se bori da obezbedi hranu i dom za svoju porodicu.Milo{ Djuri} ima dvoje male

dece, Branislava, koji pati od celebralneparalize i potrebna mu je hitna trans-plantacija kuka, i }erku Slavicu, koja ideu sedmi razred i koja nema najosnovnijestvari, jer `ivi u te{kom siroma{tvu.Njegovoj `eni je nedavno otkrivena dis-trofija, nakon koje ona nije u mogu}nostida radi. Milo{ poku{ava da sam izdr`avaporodicu tako {to radi do kasno i vra}ase ku}i svakog dana da bi pomagao svo-joj `eni i bolesnom detetu. Na`alost, ovaporodica je do`ivela jo{ ve}u tragediju,prvo dete su izgubili sedam dana nakonrodjenja, a drugo je preminulo nakonsamo jedanaest meseci.

Ova porodica je bila u medijimai javnosti zbog njihove velike tragedije, ali niko do sada nije istupio i pomogao. O~igled-no je da ova porodica predstavlja jednu od najte`ih slu~ajeva sa kojima smo se susreli.Oni tra`e samo najosnovnije stvari: hranu, toplu ode}u, drva za zimu. Molimo vas dadonirate ako ste u mogu}nosti, a ako niste, da prosledite ovu pri~u drugima.

Online Donations:PayPal: https://www.paypal.me/28junCredit Card: https://28jun.org/#donate

Pomozimoporodici Djuri}

Prvi semafor postavljen je u Londonu, ispred Vestminsterske palate 1868. godinezbog pogibija na ulicama.

Uprkos tome {to se semafor danas uzima zdravo za gotovo, pre 150 godinasve va`nije saobra}ajne pravce i raskrsnice regulisali su policajci, da bi se sve topromenilo 1868. godine kada je prvi semafor postavljen u Londonu, ispredVestminsterske palate, prenosi RTS pozivaju}i se na BBC.

Sa vi{e od 1.000 pogibija na londonskim ulicama po~etkom druge polovine19. veka, nadle`ni su morali ne{to da urade kako bi doveli u red prestoni~kesaobra}ajnice, a `elezni~ki in`enjer D`on Pik Najt znao je re{enje.

Kako se navodi, imaju}i u vidu pronalaza~evo zvanje, ne iznenadjuje ~injeni-ca da je prvi semafor neodoljivo podse}ao na `elezni~ku signalizaciju, a imao je ipokretne “ruke“, koje je ru~no pomo}u poluga kontrolisao policajac

Za no}ni re`im tu su bile crvene i zelene gasne lampe.“Direktna kontrola kretanja“, ‘’stani, kreni’’, nije se ba{ dopala viktorijan-

skom liberalnom dru{tvu“, ka`e za En-Bi-Si njuz Dejvid Runi sa Univerziteta uLondonu.

Ipak, “karijera“ prvog semafora bila je kratka, a posle samo mesec dana rada,curenje gasa izazvalo je seriju eksplozija u kojima je jedan policajac pretrpeo ozbiljnepovrede.

Od tada, London je ~ekao vi{e od pola veka na elektri~ne semafore, koji susredinom 1920-ih godina do{li iz SAD i po~eli da se postavljaju na brojnim

saobra}ajnicama u gradu.Moderni elektri~ni semafori su ameri~ki izum, a prvi, sa crvenim i zelenim

svetlima, postavljen je 1912. u Solt Lejk Sitiju.Osmislio ga je policajac Lester Vajer, navodi se i dodaje da je u istom gradu,

pet godina kasnije, po~eo da radi i prvi umre`eni sistem semafora, kojim se upravl-jalo sa jednog mesta i koji je regulisao saobra}aj na {est raskrsnica.

Automatska kontrola umre`enih raskrsnica je uvedena marta 1922. uHjustonu, u Teksasu.

Prvi semafor koji je regulisao saobra}aj u sva ~etiri smera na raskrsnici, i satri boje, napravljen je 1920. godine u Detroitu.

RTS prenosi i da je po odluci Uprave Grada Beograda prvi semafor u Srbijipostavljen 4. novembra 1939. godine na raskrsnici dana{njih ulica Bulevar kraljaAleksandra, Kneza Milo{a (tada{nja Kralja Ferdinanda) i Takovske.

Taj semafor regulisao je saobra}aj od sedam ujutro do deset sati uve~e, a do11 sati uve~e je bilo uklju~eno samo `uto svetlo.

Izvor: Tanjug

Prvi semafor nasvetu napunio

150 godina

www.serbianmirror.com

Donacije iz Srbije:Ime: 28. JUN

Dinarski racun broj: 265619031000037746Raiffeisen banka Srbije

Donacije iz Nema~ke/Austrije/Svajcarske:Name: 28 Jun

IBAN: CH61 0070 0114 8022 1711 9BIC: ZKBKCHZZ80AZürcher Kantonalbank

28 Januar 2019.Va{e ~estitke

29Januar 2019.

www.ser-

Novosti iz konzulata

U^ikagu u hotelu “Hilton” jeodr`ana tradicionalnagala-ve~era koju organizuju

World Business Chicago iOrganizacija zbratimljenih gradova^ikaga (Chicago Sister CitiesIneternational). To je ujedno i cere-monijalna manifestacija u ~astkonzularnog kora na kojoj su pojed-ina~no predstavljeni predstavnici svihzemalja koje imaju predstavni{tva u^ikagu. Ve~eri je prisustvovalo 86~lanova konzularnog kora (generalnii po~asni konzuli) i preko 600 gosti-ju. To je ujedno i donatorska ve~era

za navedene organizacije ^ikaga.Prisutnima su se obratili

predstavnici organizatora, generalnikonzul El Salvadora – doajen konzu-

larnog kora u ^ikagu igradona~elnik ^ikaga RahmEmanuel, koji je posebnogovorio o ^ikagu kao glob-alnom gradu i otvorenom zaimigrante. Takodje, uru~enesu nagrade kompanijamakoje se u teku}oj godinidoprinele razvoju grada^ikaga.

U ime Generalnogkonzulata Republike Srbije na galave~eri i ceremonijalnoj manifestacijikonzularnog kora je u~estvovaokonzul `eran Dejan Radulovi}.

Povodom novogodi{njih i bo`i}nihpraznika u Generalnom konzulatu jeodr`an tradicionalan prijem za pred-

stavnike dijaspore i srpske zajednice.Prijemu su prisustvovali pred-

stavnici Srpske pravoslavne crkve,Adventisti~ke crkve, srpskih organizacija,udru`enja, srpskih institucija kulture, pred-stavnici medija dijaspore i ugledni pojedin-ci iz srpske zajednice.

Prijem je organizovan u saradnjisa kompanijom Er Srbija, te su prijemuprisustvovali predstavnici nacionalneavio-kompanije, kao i turisti~ki agenti iz^ikaga.

Prisutnima se obratio konzul `eranDejan Radulovi} i tom prilikom se zahvaliona saradnji u protekloj godini i ~estitao nas-tupaju}e praznike. Istakao je zna~aj kojiRepublika Srbija pridaje saradnji sa dijas-porom i posebno se zahvalio na doprinosu

srpske zajednice u SAD obele`avanju100-godi{njice Velikog rata isrpsko-ameri~kog savezni{tva tokom Prvogsvetskog rata.

Generalni konzulat je zahvalan~lanovima folklornog ansambla “Dukati ibiseri” ~iji ~lanovi su svojim u~e{}emdodatno uveli~ali prazni~nu atmosferu.

Prijem je realizovan uz podr{kuEr Srbije i kompanije B&B Logistics iz^ikaga, na ~emu im je Generalni konzulatizuzetno zahvalan.

GALA-VE^ERA KONZULARNOG KORA U ^IKAGU

PRAZNI^NI PRIJEM ZA DIJASPORU

pow

ell p

hoto

grap

hy, i

nc

Ambasada Republike Srbije u Va{ingtonu i generalni konzulati Republike Srbije u^ikagu i Wujorku `ele svim dr`avqanima Republike Srbije, pripadnicima srpske zajed-nice u SAD i ~itaocima lista Ogledalo uspe{nu Novu 2019. godinu i sre}an Bo`i}.

Hristos se rodi!

30 Januar 2019.Va{e ~estitke