21

^ E S T I T K E

OgledaloJanuar 2008

22 Ogledalo

^ E S T I T K E

Januar 2008

23OgledaloJanuar 2008

Srpski akademski klub iz ^ikaga

i ove godine je svoje ~lanove i prijatelje

obradovao vrhunski organizovanim koncer-

tom klasi~ne muzike “Klasi~no popodne”,

koji je odr`an u subotu,

9. decembra u

Luteranskoj crkvi “Sveti

Pavle” u Evanstonu.

Svirali su D`ord`

Radosavljevi}(klavir),

Isidora Jovanovi} (kla-

vir), dr Kurt Vesterberg(orgulje), Rene

Jakov~i} Vesterberg(klavir), Aleksandra

Pe}anac(klavir), Vera Stefanovi}( violina),

Nikola Marota (klarinet), Mirjana

Divjakovi}(solista) i Mila Koev(solista).

“Ovo je 8. put da SAK u ovo

prazni~no vreme organizuje koncerte klasi~ne

muzike, uvek na istom mestu, i svake godine

sa vi{e uspeha. To je na{ poklon ~lanovima

i prijateljima Kluba, Srbima, Amrerikancima

i svima koji sa nama saradjuju i koji vole

muziku. Mi smo morali da vodimo ra~una o

akustici, pa smo zato izabrali ovu crkvu, u

kojoj je na{ prijatelj, dr Kurt Vesterberg,

muzi~ki direktor programa, oni su nam

{irom otvorili vrata, a umetnici daruju svoje

nastupe publici. Ove godine imamo sre}u da

nastupa vi{e u~esnika, nekako su svi imali

slobodne termine, {to je program u~inilo

izuzetno zanimljivim.”- ka`e Vesna

Zafirovski, jedna od organizatora koncerta.

Slu{ali smo Dvor`aka, [umana,

Pu~inija, Lista, Bramsa, [uberta,

Rosinija, Glinku i Sen Sansa, a posle

koncerta tradicionalno je priredjen susret

sa umetnicima.

Tradicionalni koncert u organizaciji Srpskog akademskog kluba iz ^ikaga

PPRRAAZZNNIIKK KKLLAASSIIKKEE

Nedavno je

u SKC “Stevi Sava”

u ^ikagu odr`ano

zanimljivo etno ve~e,

poseve}eno desetercu,

kao najstarijem srp-

skom brendu. Glavni

krivac su Boban Ili} i

prijatelji, koji su u

svoje umetni~ke

forme na razli~ite

na~ine utkali deseter-

ac, stihove kroz koje smo rasli, koji su nas ~uvali i uz

pomo} kojih smo se sa~uvali. Deseterac, koji jeste opi-

pljiv i sme{ten u svaku pri~u koju nam pri~a vajar

Kosta Kilibarda, u svaki pokret i zamah Bobanovih

skulptura, kao i u dubine Bjelicinih ikona.

Kosta Kilibarda

nam je iz Zelenike doneo

deo svog Nebeskog

ognji{ta, oko koga je

sa~uvao kamen i drvo

kojima uliva du{u i snagu

i o`ivljava ih svojim

pogledom. U to drvo i

kamen Kosta je ugradio

sebe, pa je i on deo tih

sna`nih figura,

nekih ~udnih

glava iz kojih nikada cve}e ne}e izrasti, pred-

stavljaju}i tako svoj krik nad propa{}u svetova i

du{a. Ali, ovoga puta je doneo i neki polet,

neku novu gracioznost i igru u iznenadjuju}em

ciklusu skulptura, koji smo svi zajedno nazvali

“Crnogorski valcer” ili potpuno nepretenciozno “Oj,

Ha”. One mo`da igraju posle kataklizme, oko mrtvog

sveta, ali mo`da su se uhvatile i u neko novo kolo

`ivota i ljubavi.

Boban i Kosta su dugogodi{nji prijatelji, i

mo`da bi nekim sujetnim umetnicima to prijateljstvo

bilo ~udno i nemogu}e, ali kako su obojica skloni

~udima, oni to prijateljstvo svakim danom sve vi{e

grade i u~vr{}uju, u~e}i jedan drugoga i jedan od dru-

goga. Skulpture su proizvod tog prijateljstva i dubokog

po{tovanja, koje medju njima postoji.

Svojim nadahnutim guslanjem ve~e je za~inio

i na{ poznati guslar, Djordjije Koprivica, a u diskoteci

“Pe}ina” izuzetnom svirkom no} su ulep{ali momci iz

grupe “Eastern Block”.

Etno ve~e u SKC “Sveti Sava”

K U L T U R N I @ I V O T ^ I K A G A

DRVO I KAMEN U DESETERCU

24 Ogledalo

^ E S T I T K E

Januar 2008

25OgledaloJanuar 2008

F E L J T O N

Srbin je bio i u~eni Makarije

Petrovi}, koji 1753. ode u Rusiju i postade

arhimandrit Celtikovskog manastira.

Predavao je u Moskovskoj akademiji

retoriku, bio je akademijski propovednik,

prefekt i u~itelj filozofije, rektor tverske

seminarije, sa samo 32 godine `ivota. Iz

Srbije je do{ao u Rusiju i Sofronije

Mladenovi}, iguman moskovskog znamen-

skog manastira, koji je ispravljao tekst u

crkvenim knjigama sravnjuju}i ga sa

gr~kim originalom.

Me|utim, pi{u ruski istori~ari,

okrenuo se list istorije kad su Srbi postali

turska raja i kad nestade srpskih vladalaca,

koji su se ponosito nazivali gospodarima

„Srba, Grka i Bugara”. Tada kod Srba nije

bilo knjiga, pa je mitropolit beogradsko-

karlova~ki, Mojsije Petrovi}, i{ao ~ak u

Petrograd 1721. da moli cara ruskog Petra

Velikog da po{alje „slovenskim narodima”

knjiga i u~itelja, uveravaju}i ga da }e time

postati nov slovenski apostol. Petar Veliki

je poslao knjige za dvadeset crkava, 400

bukvara, 100 gramatika i dva u~itelja.

I tada su Srbi, ali iz Austrije, u

Rusiju slali svoje u~ene ljude. Od primorskih

Srba poslali su \ur|a Kri`ani}a, koji je u~io

Ruse da budu posrednici trgovine izme|u

Evrope i Azije, da posednu Kaspijsko more

i da u glavnim varo{ima srednje Azije

nameste ruske konzulate. Dr Todor Filipovi}

je postao profesor Harkovskog univerziteta, a

Atanasije Stojkovi}, profesor i savetnik,

kakav status je imao i Dimitrije Kne`evi}.

Jegor Raji} je bio ruski pesnik i knji`evnik,

a srpski primorac Marko de Dominus je bio

ruski brodovlasnik.

BRANIOCI CAREVINE

Prva ve}a skupina Srba krenula je

na prostore oko Urala po~etkom osam-

naestog veka. Jedni su nadirali iz same

Srbije i Crne Gore, morima, a drugi iz

Austrougarske monarhije, kopnom. Prvi su

tra`ili bolji `ivot, a drugi su be`ali od

be~ke diktature. Prema nalazima dr Nikole

B. Popovi}a, srpski pukovi su u~estvovali

u svim ratovima Rusije u XVIII veku

(„Politika”, 20. 3. 1994).

Kada je u ratu 1716-18. godine

Srbija delom bila oslobo|ena od Turaka,

Austrija je prema odredbama Po`areva~kog

mira 1718. zadr`ala severnu Srbiju pod

okupacijom 1718-39, pa je „njena uprava

bila te`a od turske”.

U Potisku i Pomori{koj oblasti, Srbi

su u tim krajevima izgubili odre|ene priv-

ilegije, a ruske vlasti su vrbovale i

motivisale biv{e srpske grani~are da se pre-

sele u Rusiju. Srbi grani~ari se sele iz

Austrije izme|u 1751. i 1753. u Rusiju,

kojom vlada Jelisaveta Prva. Te seobe je

upe~atljivo opisao Milo{ Crnjanski. Ra~una

se da je tada oko 10.000 Srba oti{lo u

Rusiju. Me|u ovim Srbima bilo je pripad-

nika na{eg naroda iz Bosne, Dalmacije i

Crne Gore.

Istorijski podaci govore da je prvi

Srbin koji se doselio u Rusiju bio Sava

Vladisavljevi},

trgovac iz

Dubrovnika. On

je 1702. do{ao

u Moskvu, gde

je kao diploma-

ta sebi dodelio

titulu grofa

r a g u z i n s k og .

Drugi reg-

istrovani Srbin

u Rusiji bio je

M i h a j l o

M i l o r a dov i } ,

koji je 1711. u

gradu Ga|a~a

bio pukovnik

koza~kog puka.

On je imao {est

sinova: Ivana, Petra, Andreja, Mihaila,

Aleksandra i Stjepana, koji su bili velike

ruske vojskovo|e. Pored njih, u Rusiju su

se tada doselili i Jovan Stojanov, Stevan

Vitkovi}, Pani} Bo`i}, Dimitrije Peri} i

Jefim Vladislavljevi}. Tu je slu`bovao i

Simeon Pi{~evi}. Svi oni su bili oficiri

ruske armije. I do{li su na zahtev Petra

Velikog, ruskog cara koji je od Crne Gore

tra`io umne ljude i bokeljske moreplovce.

Oni su bili instruktori ruskim mornarima.

Srbi su krvlju i svojim glavama

branili Rusiju, kad je to trebalo. Protiv

Napoleona I borio se juna~ki, kao ruski

vojvoda, knez Mihail Goleni{}ev Kutuzov,

poreklom Srbin iz sela [andora kod

Subotice u Ba~koj, gde mu je jo{ `iva rod-

bina. Konji~ki general \or|e Arsenijevi}

Manojlovi}, bio je po~asni ~lan Ruske

akademije nauka. Ro|en je u Vr{cu 1775.

ali se proslavio kao ruski vojvoda protiv

Napoleona i na Kavkazu, isto kao i gener-

al-lajtnant Jovan Dimitrijevi} Oklopd`ija,

koji se rodio u srpskom primorju.

Hercegova~ko poreklo imao je i grof Boris

Petrovi} [eremecev. Ruski ministar vojni

bio je Milutin, a ministar finansija

Knja`evi}, poreklom iz Like. A pukovnik

Lazar Tekelija, Srbin iz Arada, je u boju s

Turcima izgubio o~i. Ruska carica Ana je

veruju}i Srbima jo{ 1727. osnovala husarsku

regimentu od samih Srba. U odbrani

dana{njeg „novorosijskago” kraja od napada

tatarskog Hana Krima Giraja i njegovih

100.000 konjanika, januara 1769. poginulo

je 10.000 Srba, a

zarobljeno 7000.

V e l i k a

Rusija se

Srbima ~inila

p r i j a t n o m

z e m l j o m ,

zamenom za

m a j k u

otad`binu, novo

ote~estvo koje je

Srbima dozvol-

javalo da budu

n j e g o v i

grani~ari. Neki

podaci govore

da je tada

izbegli{tvom iz

Austrougarske

prva grupa ovih Srba, njih 419, do{la u

Rusiju 1751. godine. Predvodio ih je Jovan

Horvat, komandant Husarskog puka, koji je

dobio ~in general-majora. Oni su kod

Harkova, u Kirovskoj oblasti formirali

Novu Serbiju, grad koji je imao 2.225

mu{kih stanovnika. Na prostorima izme|u

Bohuma i Luganja Srbi su stvorili 1752.

godine drugo naselje Slavjanoserbiju. Ove

srpske vojnike predvodili su Ivan [evi} i

Rajko Preradovi}.

SLAVJANO SERBIJA

Carica Jelisaveta Petrovna je 17.

maja 1753. godine donela odluku kojom je

odredila da se srpski grani~ari nasele od

Bahmuta do Luganja, prema Donu, u oblast

koja je nazvana Slavjano-Serbija. To je

potvr|eno i ukazom od 21. maja 1753.

godine. Pored ve}inskih Srba, doselili su se

i Bugari, Vlasi, Cincari i Grci.

@ivot u Slavjano-Serbiji je u svojim

„Memoarima” opisao Simeon Pi{~evi},

kapetan jedne od grani~arskih rota. U

Kijevu, 24. decembra 1753. godine,

zavr{ava putovanje dugo dva meseca.

Danas se nekada{nji srpski grad

Slavjano-Serbija nalazi u Luganskoj oblasti,

u Ukrajini, koja ima 17 op{tina i 2,6 mil-

iona stanovnika. Sam grad Slavjanoserbsk

ima oko 12.000 du{a i na centralnom trgu

ispred op{tine impozantan spomenik sa fig-

urama Kozaka, Srbina i Rusa s natpisom

„Nema svetijih veza od bratstva” na

ruskom, ukrajinskom i srpskom jeziku. U

bogatom op{tinskom muzeju ~uvaju se

uspomene o doseljenim Srbima, vojni~ke

karte i dokumenta, ali i kopija slike Paje

Jovanovi}a „Seoba Srba”. Granice op{tine

Slavjanoserbsk duga~ke su preko 100 kilo-

metara du` reke Severski Donjec, na

severu, i reke Luganj na jugu.

U selu Vesela Gora, najdaljoj

isto~noj ta~ki Slavjanosrbska, 10 kilo-

metara od ukrajinsko-ruske granice,

nekad je bila locirana [esta rota pod

komandom kapetana Simeona Pi{~evi}a.

Ku}a njegovih bli`ih predaka i danas

samuje u Veseloj Gori. Iz sela Kameni

Brod, gde je bila Tre}a rota srpskog

puka, razvio se grad Lugansk. U

rudarskom gradi}u Zimogorju, postoji

spomen-obele`je [evi}evom kapetanu

Ivanu Markovu, pod ~ijim je staranjem

bila Jedanaesta rota.

Artjomovsk, nekada Bahmut, osno-

van je 1571. godine i poznat po tome {to

je u njemu formiran 1764. srpski

Bahmutski husarski puk. Svedo~anstva o

`ivotu Srba u Artjomovsku ~uva njegov

Gradski muzej. Posetioce najvi{e impre-

sionira kamen „srpski krst”, koji je na|en

na srpskom groblju. Na krstu visokom pola

metra, razaznaju se urezi, ali ne i slova. U

ovom gradu se govorio srpski sve do sre-

dine {ezdesetih godina.

Slavjano-Serbija je kao administrativ-

na jedinica trajala samo 11 godina, ali je iza

Srba, kako je pisao Milo{ Crnjanski, ostao

„beskrajni plavi krug i u njemu zvezda”.

(nastavi}e se)

SRBI U RUSIJI 3. PI[E: DU[AN LOPU[INA

VEL IKO SRPSKO OTO^ESTVO

Ve} vekovima istori~ari korene srpskog naroda tra`e na prostorima nekada{nje i dana{nje Rusije i Ukraajine. Srbi su kao pleme slovenskog

naroda `iveli severoisto~no iza Karpata, kada su se prvi put tammo vratili osnovali su dva svoja grada. U me|uvremenu Srbi i dalje osvajaju Rusiju

Ruski car Petar Veliki, vladao od 1682 do 1725