Embed Size (px)
Citation preview
2 April 2011.
^ E S T I T K E
I Z R E D A K C I J E
3www.serbianmirror.com
Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4
Politi~ke aktuelnosti strana 5
[e{elj na slobodi 4. maja? strana 6
Jeremi} u SAD o pogromu Srba strana 7
Intervju: Vlade Divac strana 8
Srbe ubijaju u Hrvatskoj, zar ne? strana 9
Taj ~udesni svet robotike strana 10
Povodi: Sva ta jaja strana 11
Srpska delegacija stru~njaka u Americi strana 12
Dr Radulova~ki pronalaza~ godine strana 21
Strasna sedmica i Vaskrsenje Gospodnje strana 22
Muzika je moja du{a strana 23
Najve}i uzori otac i brat strana 24
Novi CD ^ede Kabi}a “Sto posto” strana 25
Novi svetski poredak Novaka Djokovi}a strana 26
Razonoda strana 30
TIRA@: 18.000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
SADR@AJ
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Nenad Jovanovi}
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),
Aleksandra Maksimovi} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
April 2011.
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472
Chicago IL 60613
“[to god tka{,vezuj konce za nebo”
Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}
“Smirenost je prva vrlina, bez koje su druge vrline nemogu}e.
Zato, da sti~emo smirenost.”
“Ne bojmo se ni~ega, ~ega se Bog ne boji!
Ne treba da se bojimo nikakvog poni`enja osim poni`enja greha,
jer za ~oveka nema ve}eg poni`enja od greha.
U stvari, greh je za nas jedino poni`enje.”
PATRIJARH SRPSKI
GOSPODIN PAVLE
@IVOT PO JEVAN\ELJU
S R B I N F O
4 April 2011.
Takmi~enje u kuglanjuu organizaciji
Srpske Narodne Odbrane
30. april u 11:00 pre podne u kuglani IRWING PARK BOWLING LANES 5708 W. Irwing Park.
Registracija $25. Pobednicima medalje i nagrade.Za dodatne informacije pozovite: 630.742.7780 ili 773.808.1350
BUBAMARA Cafe knji`araKnji`evno ve~e sa Vidom Ognjenovi}
Promocija novog romana "POSMATRA^ PTICA"Subota, 9. april u 7:00 uve~e
2903 W Irving park rd. CHICAGO IL 60618
773-293-6337
Velika prole}na zabavaRadija Avale
Pozivamo vas na veliku prole}nu zabavu u subotu 30. aprila u 7 uve~e,
Sandy’s restoran adresa: 7021 W. Higgins Rd., Chicago, IL
Slavica Momakovi}-Miljanovi} predstavlja svoj novikompakt disk, koji je objavila Grand Produkcija uBeogradu. Nastupaju i drugi vrhunski muzi~ari i
peva~i: Zoran Misoj~i} Pi`on, Ratko Ravi} i Sveta Tomi} Kauboj, koji }e garantovati
da se ose}ate kao u starom kraju.Ulaz samo 15 dolara po osobi.
O~ekuje vas bogata lutrija i posebna iznena|enja. Restoran nudi sni`enu cenu za ve~eru:
$11.99 po osobi, {vedski sto.Doga|aj se snima za Radio Televiziju Srbije.
Za rezervacije pozovite 773-339-7301.
Za detalje o ovom doga|aju slu{ajte Radio Avalu subotom od 1 do 2 popodne na 750AM
ili nazovite Radio na 224-286-4383
Vas poziva u subotu 30. aprila u 8. ~asovana predstavu
VOLIM POZORI[TE
SKUC Sveti SavaSrpsko pozori{te "Mira Srem~evi}"
Ova predstava je najzna~ajnija u ovoj sezoni za glumce i ljubitelje ne{eg pozori{ta.
Pored novih tekstova i {ala prikaza}emo vam ise~ke iz predstava
Mire Srem~evi}, povodom pete godi{njice njene smrti.
@elja nam je da ovom predstavom proslavimo njen `ivot,
njenu i na{u ljubav prema sceni.
Posle predstave dru`enje, zakuska, muzika i mnogo iznena|enja.
Donacija pozori{tu je $20.
P O L I T I K A
April 2011.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
5www.serbianmirror.com
IZGLASANA REKONSTRUKCIJA
VLADE SRBIJE
Poslanici Skup{tine Srbije podr`ali surekonstrukciju Vlade Srbije, koja }eimati 17 ministarstava i 21-og ~lana.
“Za” je glasalo 129 poslanika vladaju}ekoalicije, DSS-a, dok je 19 poslanika biloprotiv, a nisu glasali poslanici NS, SRS,SNS i LDP, od ukupno 148 prisutnih.
Na kraju sednice, posle izbora,ministri su polo`ili zakletvu koja glasi:“Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji isvojom ~a{}u se obavezujem da }upo{tovati Ustav i zakon, da }u du`nost~lana vlade vr{iti savesno, odgovorno ipredano i biti posve}en o~uvanju Kosova iMetohije unutar Republike Srbije.”
Predsednik Vlade Srbije MirkoCvetkovi}, poru~io je predstavljaju}i parla-mentu program rekonstruisane vlade, da }eprioriteti izvr{ne vlasti ostati nepromenjeni.Kako se navodi u premijerovom ekspozeu,me|u prioritetima su puna posve}enost {tobr`em ulasku Srbije u EU, o~uvanje Kosovai Metohije u sastavu Republike Srbije, razvojprivrede Srbije i pobolj{anje `ivotnog stan-darda njenih gra|ana, razvoj socijalno odgov-orne dr`ave i solidarnog dru{tva, beskompro-misna borba protiv kriminala i korupcije, ipuna saradnja sa Ha{kim tribunalom.Premijer je istakao da se u rekonstruisanojvladi ne}e tolerisati nerad, bahatost i sve ono{to iska~e iz zacrtane zajedni~ke politike.
Prema njegovim re~ima, Vlada }edo kraja svog mandata realizovati sistemskemere, kojima }e se dugoro~no pove}atizaposlenost i `ivotni standard svih gra|anaSrbije, ali i preduzeti operativne mere koje}e u kratkom roku dovesti do olak{anjate{ko}a najugro`enijih slojeva stanovni{tvai pobolj{anja `ivota gra|ana.
“Srbija, vo|ena vladom koju samdo sad imao ~ast da predvodim, doslednosprovode}i reforme u svim segmentimadru{tva, napravila je odlu~an i su{tinskiiskorak ka punopravnom ~lanstvu u EU.Pred nama je nastavak realizacije akcionogplana usagla{enog sa Evropskom komisi-jom i nastavak reformi srpskog dru{tva naputu ka EU”, istakao je Cvetkovi}.
PUTIN U BEOGRADU:NISMO PROTIV
ULASKA SRBIJE U EU
Zvani~na poseta premijera RusijeVladimira Putina Beogradu, osta}ezapam}ena po njegovoj poruci da
Rusija nema ni{ta protiv ulaska Srbije uEU, ali da je protivno interesima Rusijepristupanje Beograda NATO-u. RazgovoriPutina i predsednika Srbije Borisa Tadi}atrajali su sat vremena du`e nego {to jepredvi|eno, a ruskog premijera sa~ekalo je
nekoliko stotina gra|ana ispred Skup{tineSrbije. Putin je poru~io i to, da Rusija popitanju Kosova i Metohije ostaje i ubudu}nosti saveznik Srbije. Moskva popitanju Kosova polazi od Rezolucije SBUN 1244, koju niko nije ukinuo, a o pre-govorima Beograda i Pri{tine Putin jerekao: “Suveren je izbor srpskog narodakako }e da vodi svoje spoljne poslove. Bilokakvi pregovori bolji su od ratnih sukoba.”
Ocenjuju}i razgovore u Beogradu,Putin smatra da su oni potvrdili visok nivouzajamnog razumevanja, pa i po pitanjuevropskih aspiracija Srbije:”Evropska ori-jentacija Srbije nas ne brine i ne uznemira-va, pa`ljivo }emo pratiti taj proces i zajed-no raditi na tome da on ne bude na {tetuodnosa na{ih dveju dr`ava.”
Premijer Rusije je rekao da je sasrpskim sagovornicima razgovorao o ener-getici i gasovodu Ju`ni tok, saradnji u oblasti`elezni~kog saobra}aja i turizma, regional-nom centru u Ni{u, kao i potencijalnomu~e{}u srpskih gra|evinskih firmi na projek-tima za izgradnju objekata za Olimpijske igreu So~iju i fudbalsko prvenstvo sveta u Rusiji.
Po oceni predsednika Srbije razgov-ori sa premijerom Rusije otvaraju nove per-spektive u mnogim pitanjima. Tadi} je rekao
da Evropska unija ostaje strate{ki cilj Srbije,ali da Beograd nikada ne}e prenebregnutisu{tinske veze sa Rusijom. Kada je re~ oenergetskoj bezbednosti, nju je, po re~imaTadi}a, danas nemogu}e ostvariti bez Rusije:“Dobio sam uveravanja od VladimiraVladimirovi~a da }e Ju`ni tok kao projekatbiti realizovan u narednim godinama. ZaSrbiju, zemlju koja ima posebne energetskepotrebe, koje su vezane za uvoz i izuzetnusaradnju u tom domenu sa Rusijom realizaci-ja projekta Ju`ni tok je od izuzetnog zna~aja.”
Nakon sastanka sa Tadi}em i nje-govim timom u Palati Srbija, odr`an je isastanak delegacija Srbije i Rusije, u kojemsu u~estvovali premijer Mirko Cvetkovi} iministri srpske Vlade Srbije. Dve delegaci-je su potpisale sporazume o nau~noj sarad-nji, kao i o saradnji u oblasti turizma idrumskog saobra}aja.
Putin je posetio i Skup{tinu Srbijei sastao se sa {efovima poslani~kih klubo-va, koji su posle razgovora sa ruskim pre-mijerom preneli njegov stav, da Rusijanema ni{ta protiv ulasku Srbije u EU, ali ida je protivno njenom interesu ulazakSrbije u NATO. Boravak u Beogradu ruskipremijer je zavr{io posetom Fudbalskomklubu Crvena zvezda.
POLITI^KI PROGONVOJISLAVAKO[TUNICE?
Vi{e stotina intelektualaca i javnihli~nosti potpisalo je peticiju protivpoliti~kog progona lidera
Demokratske stranke Srbije VojislavaKo{tunice, me|u kojima su re`iser EmirKusturica i lider naprednjaka TomislavNikoli}, izjavio je funkcioner te strankeBorko Ili}. On je rekao da }e se potpisi-vanje peticije nastaviti i u narednim dani-ma, i da su je ve} potpisali i pisac i sce-narista Sini{a Pavi}, sportista Milovan\ori}, akademik Marko An|elkovi}, dram-ski umetnici Ljiljana La{i} i MilanGutovi}, bokser Tadija Ka~ar, pesnik
Dobrica Eri}, advokat Toma Fila...Prema Ili}evim re~ima, pored tih i
drugih poznatih li~nosti koje su do sadapotpisale peticiju i hiljade gradjana je stavi-lo potpis “i diglo glas protiv beskrupuloznekampanje koju vlast vodi protiv Ko{tunice”dodaju}i da DSS ne}e stati “dok god vlastne stane sa politi~kim progonom Ko{tunicei svih drugih svojihneistomi{ljenika”.
Iako jetu`ilac za organizo-vani kriminal MiljkoRadisavljevi} najaviopre nekoliko nedelja,da }e u okvirupretkrivi~nog postupkau vezi sa ispitivanjempoliti~ke pozadineatentata na premijera
Zorana \in|i}a biti saslu{an Ko{tunica, kaoi biv{i ~elni ljudi Dr`avne bezbednostiGoran Petrovi} i Zoran Mijatovi}, Ko{tuni-ca za sada nije dobio nikakav poziv. Ne{toposle te najave DSS je pokrenuo peticijuprotiv “politi~kog progona” Ko{tunice,osudjuju}i kao nedostojan poku{aj da se onpove`e sa ubistvom premijera \in|i}a.
Ko{tunica je negirao bilo kakvusvoju povezanost i povezanost svojestranke sa ubistvom premijera Zorana\in|i}a. Ranije je rekao da se politi~kapozadina ubistva \in|i}a povezuje saprotestom „crvenih beretki” krajem 2002-ge, a da on kao predsednik SRJ nijeimamo nadle`nost nad njima. Klju~ poli-ti~ke pozadine ubistva treba tra`iti u tome{to su u vreme protesta „crvenih beretki”iz zatvora pu{teni oni koji su kasnijeu~estvovali u ubistvu \in|i}a, rekao jeKo{tunica.
^EDOMIR JOVANOVI]NAZVAO AFRIKANCE
KANIBALIMA
Predsednik Odbora za inostraneposlove Skup{tine Srbije DragoljubMi}unovi}, izvinio se u ime
skup{tine, predsedniku parlamentaDemokratske Republike Kongo Mo{abuMabud`-Ma-Bilengeu zbog nedavne izjavelidera LDP-a i poslanika ^edomiraJovanovi}a, koji je nazvao narod Afrikekanibalima. Mabud`-Ma-Bilenge, koji jezapo~eo zvani~nu dvodnevnu posetu Srbiji,izrazio je `aljenje {to su "izre~ene neprih-vatljive re~i o ljudima Afrike", kao i zah-valnost i ohrabrenje na upu}enim re~imaizvinjenja.
Mi}unovi} je, u razgovoru s dele-gacijom DRK, ukazao da se poslanikJovanovi} i li~no izvinio zbog svojih re~i ida je ta izjava nai{la na {iroku osudu kakoNarodne skup{tine tako i drugih dr`avnihinstitucija i ~itave javnosti. U dugoj istori-ji srpskog parlamentarizma nisu se ~ulenikad sli~ne re~i, rekao je Mi}unovi} izaklju~io da je incident bio slu~ajan iizrazio nadu, da se vi{e ne}e ponoviti.Mi}unovi} je evocirao uspomene natragi~nu sudbinu prvog predsednika Konga,Patrisa Lumumbe - ~ije ime nosi ulica istudentski dom u Beogradu.
6 April 2011.
Odluku o zahtevu Vojislava [e{eljaza osloba|anje, posle okon~anjadokaznog postupka optu`be, Ha{ki
tribunal objavi}e 4. maja. Lider Srpskeradikalne stranke je, po~etkom marta,zatra`io od pretresnog ve}a da ga oslobodipo{to tu`ila{tvo, kako tvrdi, nije dokazalonijednu optu`bu protiv njega za zlo~ine uHrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. [e{eljje zahtevao i da pretresno ve}e doneseodluku da mu bude ispla}ena od{teta od 10miliona evra za “vi{e od osam godina”koje je bezrazlo`no i bez ikakvog pravnogosnova proveo u sudskom pritvoru uSheveningenu.
Do sada se u praksi suda u Hagunije desilo da u ovoj fazi procesa optu`enibude oslobo|en. Ukoliko sudije ne oslo-bode [e{elja, su|enje bi trebalo da budenastavljeno dokaznim postupkom odbrane.
Su|enje [e{elju po~elo je unovembru 2007., iako se u sudskompritvoru u Sheveningenu nalazio od 24.februara, 2003. kada se dobrovoljno predaoodmah po{to je Tribunal obelodaniooptu`nicu protiv njega.
O odluci suda da oslobodi liderasrpskih radikala Vojislava [e{elja, za na{list Ogledalo ekskluzivno govori narodniposlanik i visoki funkcioner SRS, ~lanTima koji je pomagao pripremu [e{eljeveodbane i biv{i pomo}nik republi~kog min-istra pravde, Vjerica Radeta.
“Za 4. maj sudsko ve}e zakazaloje objavljivanje odluke na osnovu ~lana 98,Pravilnika o postupku i dokazima Ha{kogtribunala. To zna~i da mogu da odlu~e da[e{elja odmah puste na slobododu, ako
utvrde da tu`ila{tvo nije pru`ilo dokazekojim potkrepljuju optu`nicu.
Mi to naravno o~ekujemo, a i kaopravnik i ~lan Tima koji je pomagao
pripremu odbrane Vosjislava [e{elja, sig-urna sam da sudsko ve}e ne bi moglodruga~ije da odlu~i, s obzirom da jetu`ila{vo izvelo vi{e od 80 svedoka ive{taka i da niko [e{elja niza{ta konkret-no nije optu`io. Ipak se pla{imo, jerimamo informaciju da iz ameri~ke i bri-tanske ambasade sti`u pritisci da [e{eljostene u Hagu, dok se u Srbiji ne zavr{ejo{ jedni izbori. Tadi}, Nikoli} i Vu~i} totra`e, zato {to se pla{e da }e im pomrsitira~une, jer oni planiraju kaoliciju i formi-ranje vlasti posle izbora. Oni to u javnos-ti negiraju radi bira~a, a znaju da bi ih[e{elj raskrinkao.”
[E[ELJ NA SLOBODI 4. MAJA?
Ekskluzivno za Ogledalo, Vjerica Radeta
A K T U E L N O
Vjerica Radeta
7www.serbianmirror.com
A K T U E L N O
April 2011.
U, do poslednjeg mesta ispunjenomauditorijumu, na 7. godi{njicu odpogroma na Kosovu 2004.
godine, Jeremi} je argumentovano pred-stavio stanje na Kosovu danas, razlogezbog kojih se Srbija bori protiv njegovenezavisnosti i naglasio aktivnosti Srbije imedjunarodne zajednice na razre{avanjukosovskog problema.
Auditorijum je bio ispunjen stu-dentima, profesorima, ali i gostima. Me|uprisutnima je bilo i Srba i Albanaca, paiako je predavanje proteklo u dosto-janstvenoj univerzitetskoj ti{ini, vreme za
pitanja i odgovore donelo je o~ekivaneemocionalne naboje, varnice i povi{enetonove, naro~ito kod prisutnih Srba iAlbanaca.
Na po~etku je prikazan doku-mentarni film o Kosovu i de{avanjima od17. marta 2004. godine, uz bolne statis-tike o iseljavanju Srba, uni{tavanjusvetkovina, ru{enju grobova, plja~kanjuopustelih ku}a.
“Kosovo je na{a molitva i uvek}e biti u na{im srcima. Zato je i danasstra{no to {to se pre 7 godina desilo, nao~i i uz prisustvo medjunarodne zajed-nice, tamo gde je srpski Jerusalim, tamo
gde je srpska kolevka, tamo gde je srps-ki po~etak. Skoro niko za zlo~ineu~injene pre 7 godina nije ka`njen, niti jedanas u zatvoru. Posle jednostranogprogla{enja nezavisnosti Kosova, Srbijate{ko radi na uveravanju medjunarodnezajednice, da je u pitanju nedopustivpresedan u medjunarodnom pravu, danaru{ava granice suverene dr`ave Srbije ida se to ne mo`e tolerisati. Danas suKosovo priznale 74 zemlje, od 192,koliko ih je u UN. Srbija insistira na kon-struktivnom dijalogu, ali u svim razgov-orima i isti~e, da nikada, nikada ne}emopriznati jednu stvar, a to je nezavisnostKosova. O svim drugim stvarima mo`emoi moramo razgovarati. Moramo do}ispremni na pregovore i kompromise, a nesa unapred zacrtanim zahtevima, od kojihni jedna strana ne}e da odstupi. Vreme jeza ozbiljne razgovore, koji }e dati rezul-tate i u~initi da Kosovo postane stabilnata~ka u regionu.
Za nas Srbe, Kosovo je kao vaz-duh koji di{emo. Ono je `ila kucavicana{e kulture i kolevka na{ih naj-dragocenijih svetinja. Mi Srbi s Kosovomimamo neraskidivu sponu”, naglasio jeJeremi} i, citiraju}i preminulog patrijarhaPavla, istakao da je to „izvor na{eduhovne tradicije i na{e dr`avnosti, srcei du{a na{eg naroda, neraskidiv deo na{egbi}a”.
„Kosovo je na{ Veli Ford` iJorktaun”, precizirao je Jeremi}, „na{Alamo i Getisburg, na{ Perl Harbor i IvoD`ima, sve u jednom. O njemu no}u san-jamo”, dodao je Jeremi}, „ono je zenicana{eg oka, i na{ Jerusalim”.
Posebnu pa`nju Vuk Jeremi} jeposvetio izve{taju Skup{tine EU ozlo~inima na Kosovu, ubijanju Srba i pro-daji njihovih organa na crnom medjunar-
odnom marketu.“Uz Ta~ija, medju
osumnji~enima su i mnogi njegovi sarad-nici, iz vrha sada{nje takozvane vlastiKosova. Srbija }e insistirati na ozbiljnojkrivi~noj istrazi, i uporno tra`i da se onaodvija po odluci Saveta bezbednosti, kao{to su se i svi ratni zlo~ini na prostorima
biv{e Jugoslavije dokazivali. Za{to biKosovo u tom smislu bilo izuzetak? Izbog ~ega njegovi lideri lobiraju da Savetbezbednosti ne porkrene tu istragu.Sigurno zato {to ne{to ozbiljno kriju” –dodao je Jeremi}.
“Bilo je veoma va`no da danasgovorim na ovom, jednom od najuticajni-hih hri{}anskih univerziteta u Americi, naovu va`nu godi{njicu, koju nikada nesmemo zaboraviti. Svi smo danas izuzetno
emotivni i osetljivi, a ovo je bilo pravomesto, jer je ovaj koled` jedan od najuti-cajniijh hri{}anskih obrazovnihestabli{menta, i bilo je veoma va`no daba{ ovde ka`emo to {to imamo, jer }eodavde na{a re~ da se pro~uje poameri~koj evangelisti~koj zajednici. Bioje ovo i dobar na~in, jer su sada teme,
kao {to je Kosovo, u velikoj senci aktuel-nih dogadjaja i kriza na razli~itim mesti-ma u svetu, a mi moramo o njemu dagovorimo, kada se god uka`e prilika” –rekao je za Vuk Jeremi}.
Skupu su prisustvovali Njegovopreosve{tenstvo, Vladika Novogra~ani~kiLongin, ambasador Srbije u Va{ingtonu,Vladimir Petrovi} i generalni konzul u^ikagu, Desko Nikitovi}.
Mila Filipovi}
JEREMI] O POGROMU SRBA NA PREDAVANJU U SAD
Jedan Albanac sa Kosova, student na ~ika{kom Northwestern Univerzitetu,
uvredljivo je rekao, da je za stanje na Kosovu krivo pona{anje Srpske pravoslavne
crkve, pa upitao za{to se u dokumentarnom filmu vidi slika samo iz ugla srpske
strane, kada je Srbija ve} spremna za dijalog i kompromis? Zbog ~ega film nije
prikazao i drugu stranu istine? Vuk Jeremi} je stalo`eno obrazlo`io da film govori o
pogromu koji su Albanci na~inili pre 7 godina, i da je to objektivna slika stvari, uz
lomljenje krsta na srpskoj crkvi i skrnavljenje drugih svetih mesta. “Ako ho}ete pri~u
druge strane, mo`ete da je vidite svakoga dana na CNN-u”- odgovorio je Jeremi} i
dobio ogroman aplauz.
“Na pitanje jednog od prisutnih pro-
fesora, za{to nije po~eo pri~u od 1998.
godine i od razloga zbog kojih je NATO
bombardovao Srbiju, Jeremi} je objasnio
da je u to vreme i sam bio protiv dikta-
torskog Milo{evi}evog re`ima, a da je
sada sramota medjunarodne zajednice
da demokratskoj Srbiji istr`e i oduzima
Kosovo. “Ali, NATO je bio mnogo
uzbudjen dogadjanjima iz 1998. godine,
trebalo je odatle da po~nete svoje pre-
davanje i pri~u o Kosovu!”- insistirao je
prisutni. “Na `alost, istorija ne po~inje
onda kada se NATO uzbudi”- rekao je
smireno Jeremi} i ponovo dobio ovacije
publike.
Na presti`nom “Wheaton College-u” u blizini ^ikaga, Vuk Jeremi}, ministar inostranih poslova Srbije, 17. marta odr`ao je predavanje natemu “Identitet, izmirenje i borba za Kosovo”.
8 April 2011.
I N T E R V J U
Humanitarna organizacija HODje uradila mnogo protekle godine. Koji suva{i najzna~ajniji projekti?
Mnogo smo radili na pripremamaza realizaciju projekta Socijalno stanovan-je u za{ti}enim uslovima na teritoriji GradaBeograda, kao i organizovanjem akcija ucilju prikupljanja sredstava. Koncept ovogprojekta podrazumeva stanovanje u zgra-di, koja je u vlasni{tvu Centra za Socijalnirad. Centar aktivno podr`ava stanare ipoma`e im da se uklju~e u svakodnevneaktivnosti pomo}u svojih socijalnih radni-ka i porodice doma}ina. Na teritoriji GradaBeograda jo{ uvek postoji sedam kolek-tivnih centara u kojima je sme{teno 725izbeglih i raseljenih lica. Izgradnja stanovaza socijalno stanovanje u za{ti}enimuslovima }e omogu}iti najugro`enijimporodicama da iza|u iz kolektivnih centarai re{e stambeno pitanje uz konstantnupodr{ku Centra za socijalni rad. GradBeograd je obezbedio zemlji{te sa kom-pletnom infrastrukturom za izgradnju ~etiristambene zgrade. Sredstva za izgradnjudve zgrade su obezbe|ena i izgradnjazapo~e}e ovih dana. Mi nastavljamo saprikupljanjem sredstava za izgradnju jo{dve zgrade. Dijaspora se uklju~ila u ovajprojekat, i u decembru 2010. godine uTopaz kafeu, prikupljeno je 87.000 dolara.Gospodin Duk, ponovo je dao donaciju od50.000 dolara.
Pored toga radili smo i na projek-
tu Veliko Srce u okviru kojeg su obnovl-jena 3 igrali{ta u dr`avnim vrti}ima uBeogradu, Ni{u i Novoj Pazovi. Razvilismo i socijalno preduze}e koje se baviprodajom razli~itih proizvoda i sav prihodod prodaje namenjen je projektima HOD-a.
Projekat „Otkup seoskihdoma}instava”, rezultati: 129 porodicaizbeglih i raseljenih lica iz kolektivnih cen-tara useljeno u seosko doma}instvo.
Projekat „Dodela gra|evinskogmaterijala”, rezultati: 60 porodica izbeglih iraseljenih lica dobilo grant ugra|evinskom materijalu iuselilo u zavr{ene stambeneobjekte.
Projekat „Socijalnostanovanje u za{ti}enimuslovima”, rezultati:Izgradjena zgrada za socijalnostanovanje u Prijepolju i 13porodica izbeglih i raseljenihlica iz Kolektivnog centra uPrijepolju uselilo u stanove uzgradi za socijalno stanovanjeu za{ti}enim uslovima.
Projekat „Izgradnjamonta`nih ku}a”, rezultati: 5porodica izbeglih i raseljenihlica iz Kolektivnih centara uop{tini Svrljig je dobilomonta`ne ku}e i uselilo u njih
Projekat „Poljoprivredna i ruralnaintegracija u podr`avaju}oj okolini”. rezul-tati: 108 porodica izbeglih i raseljenih licaje uspe{no zapo~elo i razvilo sopstveni biz-nis zahvaljuju}i ~emu su postralisamoodr`ivi.
Da li planirate da posetite dijas-poru i organizujete dobrotvorne dogadja-je ove godine?
Svake godine planiramo da orga-nizujemo najmanje dva godi{nja dogadjajau ^ikagu i okolini. Od ove godine, krajem
juna odr`ava}e se ko{arka{kikamp na Novoj Gra~anici, naseveru ^ikaga i tradicionalnidogadjaj za prikupljanje sred-stava za odredjeni aktuelniprojekat. Taj dogadjaj se uzadnje dve godine odr`ava uTopazu, restoranu na{egdobrog prijatelja BrankaPaliku}e, koji je i glavnisponzor.
Za{to ste odlu~ilida pravite ko{arka{ki kampba{ u ^ikagu?
Godinama smoPedja Stojakovi} i jaodr`avali ko{arka{ke kam-pove u Sakramentu. Programse uvek pokazao ne samofinansijski pozitivan za fon-
daciju nego isto tako pozitivan za decukoja su dolazila u te kampove. Imali supriliku da nau~e osnove ko{arke, da upoz-naju svoje omiljene ko{arka{e SakramentoKingsa, da se medjusobno dru`e i prove-du nedelju dana na kampu sa nama. Oplanu za kamp u ^ikagu razmi{ljamo ve}du`e vreme. Ove godine moj se rasporedu junu otvorio tako da smo odlu~ili daodr`imo prvu godinu od 20. do 24. juna
na Novoj Gra~anici u ^ikagu. Po{to je^ikago zajednica sa najve}im brojem Srba
u dijaspori i nekako centralna lokacija ipo{to tu imamo odli~nu podr{kuMetropolita Longina i Konzula DeskaNikitovi}a, ta lokacija je imala najvi{epogodnosti.
Ho}e li ko{arka{ki kamp postatitradicija?
- Da, na{ cilj je da taj kamppostane godi{nji dogadjaj i da privu~e decu
iz cele Amerike i Kanade dadodju na kamp na Gra~anicu iprovedu nedelju dana ne samoigraju}i ko{arku nego isto tako,da u~estvuju u razli~itimaktivnostima, koje promovi{uSrpstvo i srpsku kulturu.
Kako se radi uOlimpijskom Komitetu?
- Veoma mi je dragosto sam predsednik olimpijskogkomiteta Srbije. Ovo jepredolimpijska godina i na{isportisti poku{avaju da ostvarerezultate koji }e ih odvesti naolimpijadu. Planiramo da radimoi na unapredjenju sistema sportau Srbiji. @elja nam je da na{imsportistima obezbedimo iste
uslove za treniranje i takmi~enja koji imajunjihove kolege iz drugih zemalja.
[ta bi ste poru~ili ~itaocimaOgledala?
Svima `elim sre}ne Uskr{nepraznike. Hristos Vaskrse! Nadam se da sevidimo na Gra~anici u junu.
KO[ARKA[KI KAMP DIVACU ^IKAGU
Humanitarna organizacija HOD i ove godine neumorno je radila, kako bi sku}ila i pomogla socijalno ugru`enom stanovni{tvu, pre svega isel-jenim i raseljenim licima. Legendarna ko{arka{ka zvezda Vlade Divac, koji je sa suprugom Anom glavni pokreta~ svih ovih humanitarnimakcija, redovno pose}uje ^ikago, a ovaj put u planu je osnivanje Ko{arka{kog kampa u Novoj Gra~anici. O detaljima organizacije HOD i
osnivanju Ko{arka{kog kampa, razgovaramo sa gospodinom Divcem.
9April 2011.
K O L U M N A
www.serbianmirror.com
Pi{e: Marko Lopu{ina
Grani~na policija je uhapsilaBo`idara Vu~urevi}a (75) kada jeulazio u Srbiju kod [apca, jer je
bio na hrvatskoj poternici. Hrvatska tvrdida je ratni predsednik Trebinja kriv za gra-natiranje Dubrovnika u kome je poginuo 91civil. Vu~urevi} ka`e da ga je saslu{aoHa{ki tribunal i da nije na{ao razloge da gaoptu`i. To u ovom trenutku nije va`no.Najbitnije je da }e na popisu Srba uHrvatskoj biti jedan manje, jer Vu~urevi}sedi u pritvoru u srpskom inostranstvu.
Kako uznemireno javljaju srpskipoliti~ari i sve{tena lica iz Hrvatske u tokuje popis, u kome se neki nacionalisti trude,~ak javno da se Srbi {to manje upisuju kaotakvi, pa i kao pravoslavci. Eparhija dal-matinska svedo~i da je u toku proces poka-toli~enja Srba. I da je krajem pro{log vekaoko 10.000 Srba pre{lo u Hrvate. Neki Srbisa novi hrvatskim pedigreom sede u poli-ti~kim klupama vlasti. Tako im je lak{e davladaju, ali i da nestanu kao Srbi i da budula`ni Hrvati.
^injenica da Srbi nestaju uHrvatskoj stara je sedam decenija. Da ih jesve manje, ta~nije. Da niko u Hrvatskoj nezna koliko Srba ima u domovini, ta~no je.Zastupnici hrvatskih Srba u Beogradu, kaoizbeglice tvrde da u Hrvatskoj ima 150.000preostalih Srba. Neki popisiva~i se izgledaboje da je i to mnogo, pa se trude da sedo te cifre ne do|e. I da Srba, makar upopisu, bude sve manje. Na Jadranu popi-siva~i ih nagovaraju da se prijavljuju kaoGrci katolici, a u Slavoniji, da pre}ute dasu Srbi.
Nije to ni{ta stra{no, navikli suhrvatski Srbi na to. Kada su u vremeAustro-Ugarske iz Dalmacije, Like i Bokeodlazili u Ameriku prijavljivali su se kaoDalmatinci, Sloveni, Li~ani, Bokelji,Jugosloveni, ~ak Croati, a najmanje kao
Srbi. Ima neki Nikola Mamula u SAD, kojije {ampion u ragbiju. I ne zna ko je i {taje, pa istori~ari emigracije za njega pi{u ida je Hrvat i da je Srbin. A on se ne buni,jer ne zna ko su mu preci.
Novi popis stanovnika uHrvatskoj neki nacionalisti su iskoristili daSrbe izbri{u sa etni~ke mape domovine.Takvo popisiva~ko ubijanje Srba uHrvatskoj je suludo, jer Srbi sami nestaju
sa planete. I treba ih spasavati. Uostalom, {ta bi Hrvatska bez
Srba. Predsednik domovine Ivo Josipovi}ne bi imao majku (Milica), a biv{i prvi~ovek Hrvatske, Stjepan Mesi} ne bi imao`enu (Milka). Mesi}u je ~ak i ma}eha, kojaga je odgojila, bila Srpkinja. Srbi su i tekako ~vrsto ugra|eni u samostalnuHrvatsku, i nekad, i sad. Du{an Vukoti},Srbin, je stvorio svetsku {kolu animiranogfilma u Hrvatskoj. Dra`en Petrovi} jeproslavio hrvatsku {kolu ko{arke.
^ak i jedan patrijarh srpski Pavleje ro|en kao Gojko Stoj~evi} u seluKu~anci kod Na{ica u Hrvatskoj. Neki je,verovatno ljuti Hrvat, u tom selu u posled-njem ratu minirao srpsku crkvu u kojoj jeGojko Stoj~evi} kr{ten 1914. godine. Kadaje popunjavao zahtev za izdavanje ameri~keulazne vize 1991. godine, usred rata, patri-jarh Pavle srpski je napisao Amerikancimada je ro|en u Hrvatskoj. To neki ameri~ki~inovnici u Beogradu nisu mogli da shvate
i da poveruju.Bio sam u patrijarhovom selu
Ku~anci pro{le nedelje i video da sadaHrvati i Hrvatska pla}aju i obnavljaju hramsvetog Petra i Pavla, koji je bio miniran iznacionalisti~ke obesti. Vladika slavonskiSava je za izvoda~e radova uzeo hrvatskopreduze}e, iako mu se iz Vukovara nudilasrpska firma. Majstor Martin, gra|evinac,verovatno ne zna koji je Hrvat sru{iopravoslavnu crkvu, ali zida svetinju, kojusu Srbi u Ku~ancima ve} nazvali –Patrijarhov hram.
U glavnoj ulici Zrinjskog, broj112, Eparhija slavonska }e u rodnoj ku}i iimanju blagopo~iv{eg patrijarha Pavla dapodigne srpski manastir svetog Lazara,stara~ki dom i Srpski omladinski kamp. [ta}e re}i na sve to hrvatski nacionalisti. Do}i}e da miniraju i srpski manastir? Ili dasrpske monahinje, koje u njemu buduslu`ile, popi{u kao Grkinje?
Lepo je da Hrvatska ~uva i negu-je to malo Srba {to je ostalo, makar da biih pokazivala EU i svetu. Ali, zar nijeglupo da neki nacionalisti ru{e sve srpsko,a da potom vlast za narodnim hrvatskimparama to obnavlja u ve}em sjaju nego {toje bilo pre ru{enja. Iz bud`eta Hrvatskepodi`e se trenutno u Hrvatskoj 12 hramo-va i jedan Episkopski srpski pravoslavnidvor.
Pri~a ka`e da je centar Zagrebasrpska imovina i kada bi se vratila Srpskojpravoslavnoj crkvi, Hrvati ne bi imali gdeda `ive i {opinguju u Ilici i okolici. Uglavnom gradu postoji i Srpska pravoslav-na gimnazija, u kojoj je srpski |ak, prvakHrvatske u karateu i budu}i svetski {ampi-on. Takvih se, izgleda, Hrvatska ne stidi.Kada sam zamolio ljude iz KK “Tempo”da me spoje sa {ampionom, da bih pisao onjemu i njegovoj bra}i i sestrama (tako|eprvacima u karateu), hrvatski trener mi jeto d`entlmenski omogu}io.
Me|utim, ne treba hrvatskinacionalisti da se boje Srba i da se svimpetnim `ilama bore da Srbi nestanu saBalkana i iz Hrvatske. Srpski narod to ~inisam sebi niskim natalitetom. Samo u 21.veku ro|eno je 200.000 Srba. A kako natal-itet pada toliko da vi{e nije ni za prostureprodukciju, pretpostavlja se da do kraja21. veka Srba uop{te ne}e biti. Ili }e izum-reti, ili i{~eznuti, ili }e se pretvoriti uHrvate i druge katolike, Amerikance,Nemce, Australijance.
Srba na planeti danas ima 11,5miliona i `ive u 90 dr`ava sveta. Sli~neprobleme ima i hrvatska nacija, manje jekod ku}e, a vi{e u iseljeni{tvu.
BALKANSKI POPIS
SRBE UBIJAJU UHRVATSKOJ, ZAR NE?
Novi popis stanovnika u Hrvatskoj neki nacionalisti su iskoristili da Srbe izbri{u sa etni~ke mape domovine. Takvo popisiva~ko ubijanje Srba u Hrvatskoj je suludo, jer Srbi sami nestaju sa planete.
U prodaji je knjiga
Srbi u Americi,
cena za SAD sa
po{tarinom je
50 dolara.
Mo`e da se naru~i
preko sajta:
www.lopusina.com
Novac mo`ete
poslati poreko
Western uniona.
RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE
SSEE UU
OOGGLLEEDDAALLUU
KORISTITE USLUGE NA[IH SPONZORA
OBJAVITE VA[E OGLASE
Tako }ete pomo}i opstanak na{eg
lista
777733..774444..00337733
Bo`idar Vu~urevi}
10 April 2011.
N A U K A
Maja Matari}, profesor robotike,neurologije i pedijatrije naUniverzitetu Ju`ne Kalifornije,
koja je nedavno dobila nagradu Bele Ku}eza doprinos nauci i mentorisanju mladih(uz jo{ 10 ameri~kih kolega), 6. aprilasve~ano je primila i nagradu “Provost’s
Mentoring Award” na njenom univerzite-tu. Jo{ jedno priznanje za ovu uspe{nu`enu, pronalaza~a i mentora, posebno jeva`no, jer su i kolege dale akcenat namentorski rad, i njen poseban i odnos sastudentima i generacijama koje dolaze.
Maja Matari}, koja je iz Srbije uAmeriku do{la sa 16 godina i nastavilasvoj kompleksni put vrhunskog obrazovan-ja, oduvek je `elela da to znanje i prenesedrugima, uz predavanja, prevodila~ki rad ipisanje. Ona `ivi i radi u Los Andjelesu,
ali ve} odavno je mesto njenog boravkabudu}nost. Budu}nost u kojoj je roboti,koji radi kompleksnije, senzitivnije ihumanije radnje svakodnevno. MiraMatari} kreira robote, koji asistiraju usocijalizaciji starijih bolesnika, autisti~nedece i drugih ljudi sa fizi~kim ili mental-nim o{te}enjima.
“To je moj svet, taj~udesni svet robotike, u komeroboti nude pomo} kroz nad-gledanje, treniranje, i fizi~kupomo} ljudima u nevolji. Mojcilj je da usposstavim pomo}robota, skoro personalizovanu,milionima ljudi kojima jepotrebna fizi~ka asistencija iliimaju mentalne smetnje, a dosada im nije pomo} pru`ena.Grade}i inteligentne robotefokusirana sam na poslove kojerade, a ne na njihov human-izirani izgled, moj fokus je decenijama nainterakciji. Za mene je socijalna interakci-ja mnogo ve}i izazov, nego razmi{ljanje.U robotiku sam se upustila nakonzavr{etka koled`a, i nisam od onih koji sujo{ u ranom detinjstvu znali {ta `ele darade. Bila sam zainteresovana za jezike,pisanje, dizajn, ali moja porodica je insis-tirala da se bavim ne~im od ~ega }u mo}ida `ivim”- {ali se Maja, aludirajuchiposebno na majku Mirjanu, na{eg poz-natog pisca iz dijaspore. Obe su, i majka
i k}erka, veliki deo karijere posvetilebave}i se ljudima sa izuzetnim potrebama,u uspomenu na oca i supruga, JosipaMatari}a, koji je rano preminuo od rakamozga.
Maja Matari}, majka troje dece,uvek je zauzeta kompleksnim i zan-imljivim poslovima i obavezama, ali je
~injenica da ima decu od nje napraviladruga~ijeg inovatora, `ele}i da i svojimmali{anima mo`e da objasni ne samo ~imese bavi, ve} i zbog ~ega se upussta uovako kompleksna istra`ivanja.
“Uvek postoji neka vi{a,druga~ija namena, neki sveobuhvatnijirazlog, ne{to {to vam ispunjava srce, a nesamo radoznalost nau~nika. Znam dadanas postoje razli~iti oblici fizikalne iradne terapije, ona je dosadna, ponavlja-ju se isti pokreti i postupci, ali svi znamo
da su to vitalni postupci i veoma va`ni.Moj robot mo`e da podigne list papira,ali je sna`an, ne}e se prevrnuti. Ne}epodi}i ni pacijenta, ali ga ne}e ni povred-iti. To je realnost sa kojom sam sre}na,u kojoj }u istra`ivanja nastaviti. Nesla`em se sa kriti~arima koji tvrde da jerobotika dehumanizacija dru{tva.
Naravno, ne namer-avam da gradimrobote koji }ezameniti ljudskunegu, ve} one, koji} toj nezi pomagati.Na `alost, jo{ smodaleko od toga daih uskoro vidimo uregularnim pro-d a v n i c a m a ,istra`ivanja ko{tajumilijarde dolara.Ali, ja zami{ljam
dan kada }e moj robot ko{tati koliko ipersonalni ra~unar, i biti {iroko dostupan.Za sada radim na sakupljanju fondova zaklini~ka ispitivanja, pre nego {to udju u{iroku potro{nju. Roboti u glavama ljudi,na `alost, i dalje imaju negativnu kono-taciju. ^ak je i moj sin govorio – Mama,ja ne volim robote, oni nisu dobri”.Objasnila sam mu da ja prvim robote kojipoma`u ljudima, i on to sada razume, alitrebalo je mnogo vremena.”
Mila Filipovi}
TAJ ^UDESNI SVET ROBOTIKE
