ÊSTITKE · 2017-07-22 · izda nove izvode za dvoje starije dece sa dràvljanstvom Srbije, jer im je otac srpski dràvljanin, a u Leskovcu kaù da to treba da u~ini slu`ba u Kur{umliji,

$Page 1: ÊSTITKE · 2017-07-22 · izda nove izvode za dvoje starije dece sa dràvljanstvom Srbije, jer im je otac srpski dràvljanin, a u Leskovcu kaù da to treba da u~ini slu`ba u Kur{umliji,$
11Januar 2012. www.serbianmirror.com

^ E S T I T K E

12 Januar 2012.

^ E S T I T K E


K N J I @ E V N O S T

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

Unarodu jeu v r e z e n omisljenje da

je prvi sakuplja~ srp-skih narodnihumotvorina bio VukKaradì}. Ta~no je dase Vuk pored reformesrpskog jezika i rada

na leksikografiji bavio i sakupljanjem narod-nih umotvorina, ali mnogi srpski knjièvnicisu i pre Vuka radili na tome. Jedan od njihbio je i Jovan Muskatirovi}, kojem pripadalepo, ali ne tako va`no mesto pisca, koji jeprihvatio slobodne i racionalisti~ke idejeDositeja Obradovi}a. Ipak, bez obzira naDositejev uticaj, Muskatirovi}ev rad jeveoma zna~ajan. On je prvi pravoslavniSrbin koji je po~eo sakupljati narodneumotvorine. Jo{ 1786. godine, iza{la jeMuskatirovi}eva zbirka poslovica, u kojoj suprakti~no prvi put zabeleène narodne izreke.

XVIII vek je bio poznat po borbiprotiv predrasuda, sujeverja i praznovericaobi~nog sveta. Nauka i obrazovanje bili suna niskoj lestvici u odnosu na u~enu idaleko napredniju Evropu, a narodnimumotvorinama i izrekama se skoro nimalopa`nje nije poklanjalo. U na{oj srpskojknjièvnosti imamo zabeleène tek po neke,usamljene primere, sporednog zna~aja.

Te 1786. godine, Muskatirovi} jeobjavio svoju zbirku poslovica, naravno na

staroslovenskom jeziku, {tampanu crkvenimslovima, jer je Vukova reforma jezika nas-tupila kasnije. Ova zbirka poslovica doìvelaje i svoje drugo izdanje (1807.) Drugoizdanje dopunjeno je velikim brojem novihposlovica i izreka. Za ono vreme, moè sekonstatovati da je knjiga napisana vrlodobrim narodnim jezikom, kakav se retkonalazio kod na{ih pisaca toga vremena. Ono{to je autor imao da kaè o samoj knjizi,napisao je u predgovoru koji je unet u obaizdanja. Pre svega, Muskatirovi} ukazuje navrednost koju imaju narodne poslovice,odnosno sentence. Svakodnevno iskustvopokazuje od kolikog su one zna~aja umnogim naukama i u filozofiji. One nas u~e{ta valja raditi i ~ega se treba kloniti. Osimtoga, one i uveseljavaju ljude. Njima su sesluìli car Solomon, Sirah, pa i Isus Hristos.Mnogi u~eni ljudi nisu smatrali nedostojnimsakupljanje narodnih izreka.

Znaju~i vrednost narodnih umotvo-rina, Muskatirovi} je predano radio na tome,a za sugestije se obratio DositejuObradovi}u. Dositej je ina~e voleo narodneposlovice i u svojim prvim spisima ~esto ihje upotrebljavao. U ovoj Muskatirevi}evojknjizi, pored srpskih narodnih poslovicanalazi se i znatan broj izreka i poslovicaprikupljenih sa raznih strana. Veliki deo tihposlovica, preveden je sa drugih jezika.Najvi{e ih je prevedeno sa latinskog, ali imai dobar broj nema~kih i madjarskih poslovi-ca, mogu se na}i i ruske i nekolikoslova~kih. Ima i nekoliko engleskih, i po

jedna francuska, rumunska i arapska poslovi-ca. Takodje se moè na}i i nekoliko izrekaiz Biblije. (“Vra~u, isceli se sam.” “Ko tebekamenom, ti njega hlebom.” “Caru carevo, aBogu boìje.” i druge.) Navodi se i izvestanbroj izreka Hipokrata, Katona, Seneke,Horacija, Ovidija i drugih. Srpski pisci sumalo citirani. Moè se na}i izreka mitropoli-ta Pavla Nenadovic} i ~etiri Dositejeve.

Vrlo veliki broj srpskih narodnihposlovica Muskatirovi} ~esto obeleàva izkog su kraja. Tako za pojedine od njih

kaè: “ba~ka”, “li~anska”, “potiska”, “dal-matinska”. Za neke je beleìo u kom sestaleù ljudi govore: “prosta~ka”,“hersuz{ka”, “pustahijska”,“zemljodel}eva”. Navode se i klasi~ne

li~nosti na{ih {aljivih pri~a, dosko~ica irugalica: Ciganin, Era, Sijak, a ~ak navodii osobe od kojih je pojedine re~i ~uo, naprimer “Simu odà~ara”.

Narodne poslovice kojeMuskatirovi} navodi, o~igledno su auten-ti~ne, ~istog narodnog porekla, gotovo isteonakve kakve su se i danas sa~uvale. Porednarodnih poslovica i izreka, ova knjigasadrì i narodne pri~e, anegdote, pominjese i narodna tradicija, pa ~ak i stihovi iznarodnih pesama.

Ima i jedna ~udna stvar u ovojzbirci, a to je prili~an broj pornografskih re~ii izreka. Muskatirovi} kao da se drào izrekeda se “pero i papir ne stide”, dopustio je sebida u knjizi koja je imala moralni cilj, navo-di re~i kojima tu nije bilo mesta.

Ipak, ova zbirka je imala dostauspeha. To je bila knjiga koja je u onovreme bila rado ~itana, a i sam autor jedoìveo i drugo izdanje. Ukratko re~eno,knjiga retka i danas, a da ne govorimokoliko je bila dragocena u ono doba kadasu se srpski ~itaoci brojali tek na stotine.

Najva`nije je da JovanMuskatirovi} nije ostao bez naslednika.Kada je Vuk Karadìc prikupljao narodneposlovice, koristio se upravo radom izbirkama Jovana Muskatirovi}a. Vuk toizri~ito i pominje u svojim predgovorima. Izaista, veliki broj poslovica koje jeMuskatirovi} prvi zabeleìo, nalaze se i uzbirci Vuka Stefanovi}a Karadì}a.

- Besposlen pop i jari}e krsti.

NARODNE POSLOVICE

- Bez starca nema udarca.- Majka }erku kara, a snaji prigovara.- Vrana vrani o~i ne vadi.- Do{li gosti da oglodju kosti.- Zec u {umi, a on raànj pravi.- Ka{ikom ga hrani, a dr{kom mu o~ivadi.- Koga su zmije ujele i gu{tera se boji.- Na kurjaka vi~e, a lisice meso jedu.- Udala se moma, tek da nije doma.- [to blize Ni{u, sve gore pi{u.- Ko pre devojci, njegova devojka.- Gde je mnogo babica, dete propadne.- Dobar glas daleko se ~uje, a zao jo{dalje.

PRVI SAKUPLJA^ SRPSKIH NARODNIH UMOTVORINA

Pi{e: Vida Ognjenovi}

Za{to se knjiga @arka Lau{evi}a“Godina prodje, dan nikad” pomnogo ~emu razlikuje od drugih?

Ni{ta u ovoj knjizi nije {ablonsko, nipovr{no, ni{ta razmetljivo, sra~unato nabrzi utisak. Briljantno napisana knjiga odanu koji nema kraja.

Moglo je da se pretpostavi da }e@arko Lau{evi} napisati ovu knjigu. Bilo jeprirodno i o~ekivanje da }e ona biti dobra,jer se njegov gluma~ki postupak izrazitoodlikovao pa`ljivom, skoro knjièvnomanalizom kojom je radoznalo i predanoodgonetao predloèni tekst. Uspevao je dakao glumac do kraja ra{~ita i najsloènijedramske likove. Da ih pa`ljivo razloì nadelove, kao {to kakav vrhunski ~asovni~arrastavlja satni mehanizam na si}u{nenazubljene kolutove i opruge. A onda da ihiznova sastavi, prosvetli i preuredi da nasceni kuckaju u besprekornom ritmu, alivazda se trude~i da ostanu pomalonedoku~ivi, taman toliko da se gledalac nitrenutka ne upusti u lagodno predvi|anjeishoda, po naviknutom modelu.

Me|utim, ova briljantno napisanaknjiga o danu koji nema kraja, nadilazisva o~ekivanja i smele, ranije pret-postavke o njoj. Po mnogo ~emu se raz-likuje od onih u svojoj vrsti. Ni{ta u njoj

nije {ablonsko, ni povr{no, ni{tarazmetljivo sra~unato na brzi utisak, a jo{manje na postizanje saàljenja ili bilokoje indulgencije. Lau{evi} je napisaosurovu knjigu, jednu vrstu obra~una sa

sobom, ali bez ikakvog malogra|anskoguìvanja u samopovre|ivanju. Ova knjigaje ~as emocionalne anatomije. Nije pisanaperom, kako se to metafori~no kaè, negovivisekcijskim se~ivom kroz sopstvenuintimu i postupke koji su prouzrokovalitragi~ne ishode, ne {tede}i u tomèstokom samoispitivanju nijedan deosvoje li~nosti.

U zatvorskom dnevni~komsvedo~enju o svojim doìvljajima, irazmi{ljanju o neslobodi kao stanju zatu-pljenosti pa i poni{tenju mnogih humanihporiva, on uspeva da ukroti svakubole}ivost u izboru i opisu pojedinosti,kao i da izbegne zamku naknadne inter-vencije u sledu doga|anja ili u prikazuklju~nih ~injenica. Nije podlegao ni iza-zovu napadnog literarizovanja materijala,ni kvazi filosofskoj relativizaciji najteìhpitanja, oslanjaju}i se na udaljavanje odnjih protokom vremena, ~emu bi malo

koji pisac u ovakvom slu~aju odoleo.Naprotiv, drào se striktno i hrabro{krtosti u iskazu, da bi ostao {to blièsurovoj istini doìvljenog, ma kako bolnaona bila po ruku koja je zapisuje.

Imponuje to mona{ko ustezanje, tadosledna askeza u postupku izlaganjasopstvene stradala~ke pri~e. To ~ini da setekst ~ita kao grubo istinito svedo~anstvo,daleko od onih retu{irano pitkih naknad-nih interpretacija kojima se traì samilost~itaoca.

“KANjO[“ Jednu od svojihnajzna~ajnijih pozori{nih uloga @arkoLau{evi} je ostvario u drami VideOgnjenovi} “Kanjo{ Macedonovi}”.Drama je, u reìji Vide Ognjenovi}, pre-mijerno izvedena 1989. godine, na sceniBudva grad teatra. Uloga Kanjo{aLau{evi}u je donela priznanje “ZoranRadmilovi}”, kao i nagradu Grada teatra.

@ARKOV NEIZBRISIVO TRAJNI DAN

Vida Ognjenovi}

14 Januar 2012.

I Z M A T I C E

BIROKRATIJAIZBRISALA DECU

Zbog gre{ke u mati~noj slu`bi uLeskovcu, peto~lana porodica Sokovi} u

op{tini Kur{umlija ne moè da ostvarinikakva prava vezana za njihovo troje dece.Supru`nici Sr|an (28) i Du{ica (28) Sokovi}pre ~etiri godine do{li su iz Beograda daìve u selu Sekira~a u op{tini Kur{umlija, nasamoj administrativnoj granici Srbije iKosova. Izrodili su troje dece, najstarije ima~etiri godine, a najmla|e pet meseci.

Po{to im je Leskovac bliì odKur{umlije, decu su prijavili u tom gradu.Du{ica je ro|ena u BiH, Sr|an u Beogradu,deca u Leskovcu, a ìve na teritoriji kur{umli-jske op{tine. U izvodima iz mati~ne knjigero|enih, koje je izdala slu`ba u Leskovcu, pi{eda dvoje starije dece imaju dràvljanstvo BiH,dok najmla|e ima dràvljanstvo Srbije, a svatri deteta se vode na oca, koji ima srpskodràvljanstvo i nose njegovo prezime.

Mati~na slu`ba u Kur{umliji sma-tra da mati~na slu`ba u Leskovcu mora daizda nove izvode za dvoje starije dece sadràvljanstvom Srbije, jer im je otac srpskidràvljanin, a u Leskovcu kaù da to trebada u~ini slu`ba u Kur{umliji, jer porodicaìvi na teritoriji te op{tine. Ministarstvo zalokalnu samoupravu zvani~no je saop{tilo,

da oni nisu nadle`ni. Porodica Sokovi}nema nikakvih prihoda, osim nadnica kojeobezbe|uje otac Sr|an. @ive u tro{noj ku}iu kojoj nema struje niti vode.

21 GROBLJE NA 200STANOVNIKA

Selo Rudare kod Kur{umlije ima 200stanovnika i 21 groblje. Razlog su

u~estale kom{ijske i rodbinske sva|e.Netrpeljivost pojedinih me{tana sela nastavlja-ju se i posle smrti. Oni koji za ìvota nisulepo ̀ iveli s kom{ijom, bratom ili ro|akom neèle s njim da „kom{ila~e” ni na groblju.Imu}niji nisu èleli da njihovi grobovi budublizu siroma{nih. Posva|ani ro|aci koji su zaìvota morali da ìve jedan pored drugog nisuèleli da budu blizu posle smrti. Zato imagrobova u ba{tama, dvori{tima, ispod omiljene{ljive, kru{ke, ali i na nekom }uviku, presluili nekom drugom, za njih, zna~ajnom mestu.

SRBIJA KAO ZEMLJATRE]EG SVETA

Srbija se po mnogim podatcima nalazime|u najlo{ije rangiranim zemljama u

svetu. Imamo vi{e od milion nepismenih,me|u deset smo najstarijih naroda na svetu,kaskamo u privla~enju investicija, me|u

rekorderima smo po inflaciji, korupciji, atre}i na listi po odlivu mozgova.

U nekim oblastima su nas i zeml-je tre}eg sveta pretekle. Tako, na primer,Srbija ima 41.000 kilometara puteva, aispred nas su ~ak i Namibija, Gana i [riLanka. U investicijama, gde zauzimamo101. mesto od 149 dràva, pretekli su nasJamajka, Kambodà, Malavi... Premaposlednjim istraìvanjima Svetskog ekonom-skog foruma, Srbija je na 102. mestu poèlezni~koj infrastrukturi, 128. po nezavis-nosti sudstva, 131. po kvalitetu puteva...

Prema nezvani~nim podacima, uposlednjih nekoliko decenija Srbija je ostalabez vi{e od 40.000 stru~njaka sa diplomom, apo broju visoko obrazovanih je na 74. mestu.Srbija u obrazovanje ulaè ne{to vi{e od ~etiriodsto budèta, dok ve}ina evropskih zemaljaizdvaja iznad {est odsto. I pored niskog stan-darda, na{i gra|ani nekih stvari ne èle da seodreknu, pa ~ak i u njima prednja~e. Tako,Srbija ima 10 miliona pretplatnika mobilnihtelefona, a ~ak je na zavidnom 57. mestu od216 zemalja po kori{}enju interneta.

Srbija je i neslavni rekorder poniskom natalitetu, odnosno visokom mortal-itetu. Kada se izuzmu afri~ke zemlje, Srbijaje ~etvrta na listi po stopi smrtnosti.

UÊSTALIJI FIZI^KINAPADI NA PROFESORE

Tokom 2011. godine napadi na nastavnikebeogradskih osnovnih i srednjih {kola

u~estaliji su nego lane, jer je za prvih desetmeseci ove godine policija evidentirala 12incidenata, koliko tokom ~itave 2010. apo~inioci su u malom broju slu~ajeva poznatipoliciji. U MUP-u navode da su napada~inaj~e{}e u~enici, roditelji, ali i biv{i |aci, a

da su osim nastavnika, na meti nasilnika idirektori, pedagozi... Nekolicina slu~ajeva jere{ena u policiji i protiv po~inilaca podnetesu kivi~ne ili prekr{ajne prijave. AktuelniZakon o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja, u~enicima daje prevelika prava, aprofesorima ih suàva, tako da je u~enik doskora mogao napraviti koliko ho}e izostana-ka, a da ima ocenu pet iz vladanja, zatim, nasvaku lo{u ocenu moè da uloì àlbu, azbog komplikovane i nerazumljive procedureisklju~enje iz {kole je retkost.

SRPSKI POSLANICI OAN\ELINI D@OLI

Poslanik SRS Du{an Mari} osuo jeèstoku paljbu po An|elini Dòli kada se uparlamentu raspravljalo o predlogu zakona okinematografiji. On je rekao da je Dòli usvom rediteljskom filmskom debiju satanizo-vala srpski narod, ali i optuìo Amerikanceda su od genocida nad Indijancima napraviliglobalan, filmski i kulturolo{ki brend.

“U filmskom svetu Srbija vaì zadestinaciju koja je me|u najjeftinijim za sni-manje visokobudètnih holivudskih filmova.Strane producente za snimanje filma ovde~ekaju vrlo jeftine lokacije, jeftini objekti,vrlo jeftini glumci i jo{ jeftiniji statisti...Do|e, recimo, An|elina Dòli da snima svojdrugi film o Srbima kao navodnim zlo~inci-ma. Potro{i, recimo, An|a, na pljuvanje oSrbima 50 miliona evra. Onda zaradi sretni-ca jo{ 500 miliona evra na prodaju tog filma,te pljuva~ine, te satanizacije srpskog naroda,a onda joj Republika Srbija iz svog sirotin-jskog budèta, valjda kao nagradu, isplati petili deset miliona evra”, rekao je Mari} saskup{tinske govornice.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi}, organizuje

VELIKU AUDICIJU

Potrebni su energi~ni, talentovani, ambiciozni i mladi ljudi,

koji vole pozori{te, èle da glume, igraju,

sviraju i pevaju.

Potrebni su i dekorateri, {apta~i, scenografi,

kostimografi, {mikeri,

osobe koje bi se bavile marketingom...

Budite deo jedinog Srpskog glumi{ta u Americi.

Prijavite se na: 773.744.0373 ili na [email protected]


o odlaganju odredjivanja statusa kandidataza Srbiju predstavlja stagnaciju. Ipak, uveknagla{avam da Amerika potpuno podràvanastojanje Srbije ka evropskim integracija-ma, verujemo da Srbija nastavlja put ka EUna kome je i do sada na~inila zna~ajan pro-gres, kroz proces reformi, hap{enje ha{kihbegunaca, popravljanju odnosa sa susedima.Naravno, svi o~ekuju da se napravi jo{ ve}iprogres u odnosima Beograda i Pri{tine, alise ja nadam da }e se va`na odluka o kan-didaturi Srbije doneti u martu idu}e godine.Mnogi investitori iz Amerike èli da dodjeu Srbiju, mnogi }e doneti te va`ne odluke.Stvari se menjaju i popravljaju, Srbija jedobro mesto za investicije u regionalneoperacije, uprkos ekonomskim problemima.Zadovoljstvo je biti ambasador u va{ojzemlji, biti okruèn tim divnim ljudima injihovim gostoprimstvom, putovati krozSrbiju i upoznavati je. Moje dve godine suprepune pozitivnih iskustava, i zato samoptimista kada je budu}nost Srbije u pitan-ju. Posebno sam sre}na {to }e moja dva

sina, k}erka i suprug sa mnom u Beograduproslaviti Boì} i Novu godinu.” – Izjavilaje tom prilikom ambasador Vorlik.

Prijemu u Generalnom konzulatuprisustvovala je i Melisa Luburi} Bin,biv{a kongresmenka, koja se posleKongresa vratila privatnom biznisu.

“Sre}na sam {to sada mogu pono-vo da budem u biznisu i mnogo vi{e sasvojom porodicom, ali kao {to sam radilau Kongresu, tako i sada sa ove pozicijeèlim da pomognem Srbiji i da o Srbijigovorim svojim kolegama i prijateljima.Va`no je da otvorimo vrata za investicije,jer Srbija ima potencijal.”

H U M A N E A K C I J E

Uprazni~nom ambijentu KafeaTopaz, u Burr Ridge, nedaleko odîkaga, polovinom decembra je

priredjen donatorski ru~ak, sa koga je savprihod namenjen human-itarnoj organizaciji“HOD”, Vlada i AneDivac.

Izuzetni doma}ini,vlasnici kafea,Branko Paliku}a i

Valter Veselinovi}, i ovegodine su doniralisve~ani nedeljni ru~ak, anjihovi radnici, kuvari ikonobari, svoj rad zahumanu misiju ove orga-nizacije. Uz prisustvoVlada i Ane, ovaj tradi-cionalni donatorski skupokupio je humane ljude,Amerikance i Srbe, paiako ih je bilo manjenego pro{le godine, prikupljeno je 86. 000dolara, a najve}u donaciju i ove godine jedao Du{an Petrovi}, jedan od direktorapresti`ne “Wrigley” kompanije.

“Nama je ~ast i izuzetno zado-voljstvo da ugostimo porodicu Divac iorganizaciju “HOD”, ali i sve vas koji svo-jim donacijama pomaète njihovu humanumisiju. I na{ “Kafe Topaz” ima svoju mis-iju, jer je jedini na~in da ne{to dobije{ –ako ne{to i da{, a ovo vreme Boì}njihpraznika je vreme davanja, vreme kadamoramo misliti o onima kojima je pomo}potrebna. Na àlost, moglo je danas ovdebiti i vi{e ljudi, no i mi znamo da jeekonomska kriza u~inila svoje, ali mo`dani zima nije najbolje vreme za ovakvaokupljanja. Zato planiramo da se slede}egodine ovde okupimo u junu, u vremekada u Manastiru Nova Gra~anica radiko{arka{ki kamp Vlade Divca, i kada }emospojiti nekoliko humanih misija na jednommestu.”- rekao je izmedju ostalog, BrankoPaliku}a.

Prisutnima se emotivno obratio iVlade Divac, nagla{avaju}i da jedino uzpomo} donatora “HOD” moè da ostvarizacrtani cilj, da u Srbiji budu ukinuti

izbegli~ki centri, a izbegli~kim porodicamabudu obezbedjeni pristojni domovi, ku}e,stanovi, i bolji uslovi za ìvot.

“Zahvalni smo i na{im

doma}inima, kod kojih smo ve} tre}i put,a eto ve} 3 godine mi nastojimo daizbeglicama u Srbiji pomognemo dazapo~nu bolji, novi ìvot. ~inimo najbolje{to moèmo u datim uslovima, uz HOD jesada 50 000 ljudi, koji na razli~ite na~inepomaù. Sav novac koji sakupimo idedirektno izbeglicama, za kupovinu ku}a,gradnju stanova, drugi doniraju svojeusluge, tro{kove na{e kancelarije snosimoAna i ja, svi smo u va`noj misiji. “- rekaoje Divac.

Prikazan je i dokumentarni film oradu “HOD-a”, izgradjenim ku}ama istanovima, uz posebne aktivnosti u“Beogradskoj inicijativi”, ~ija je namenada se zatvore svi izbegli~ki centri uBeogradu. Do sada su u te namene izgrad-jena 3 stambena bloka, a idu}e godinegradi}e se i ~etvrti, za koji }e i}i i sredst-va prikupljena u îkagu. “HOD” je dosada zbrinuo 300 porodica {irom Srbije,naro~ito zahvaljuuju}i pomo}i ljudima izdijaspore, o kojima je Ana Divac govorilaposebno emotivno.

“Da nije vas, ne bismo mogli ura-diti ni{ta od ovoga {to smo do sadapostigli. Ja sam na radiju B92 za obi~nog

~oveka-heroja predloìla upravo BrankaPaliku}u, koji je tipi~no lice na{eg ~ovekau dijaspori, jer on vi{e misli i brine oSrbiji, nego neko ko u Srbiji ìvi. Moje je

srce puno i uvek pla~emkada o vama govorim,beskrajno zahvalna zapomo} koju pruàte. Bezvas bi sve ovo bilonemogu}e. Osim oveakcije, radimo i akciju zamlade “Stvarno va`no”,kroz koju nastojimo damladim ljudima ukaèmona prave vrednosti, kri-terijume, dobre odnosemedju ljudima. Zato ivama danas kaèm, nekai va{a novogodi{njarezolucija bude darazmi{ljate o tim stvarnova`nim stvarima, kojeovde zovu male stvari, a

one su najve}e mogu}e – porodica, ljubav,zdravlje, sre}a, medjuljudski odnosi. Dazaboravimo na materijalne stvari, daprestanemo da mislimo o onome {tonemamo i razmi{ljamo o onome {toimamo, i {to je dobro i vredno u na{imìvotima. “HOD” je pokrenuo i socijalnuradionicu, u kojoj pravimo suvenire saposebnim natpisima i zanimljivim slogani-ma, koji }e se uskoro prodavati i uîkagu.”

Svojim prilogom akciju“HOD-a” pomogla je i Ema Nikitovi},k}erka na{eg generalnog konzula, DeskaNikitovi}a, koja je godinu dana prikupl-jala novac prodaju}i limunadu u svomkom{iluku, i poklonila ga organizaciji“HOD”.

Vlade Divac je doma}inima inajve}em donatoru, Du{anu Petrovi}u,uru~io plakete za vi{egodi{nju saradnju ipomo} radu organizacije.

Prisutni su i ovoga puta imali pri-liku da u~estvuju u aukciji sportskih pred-meta i suvenira koje je Vlade Divac doneo,kao i da se fotografi{u sa na{im proslavl-jenim asom.

Mila Filipovi}

HOD ZA NEOPHODAN KROV

NAD GLAVOM

Neumorna fondacija Vlade i Ane Divac

Valter Veselinovi}, Du{an Petrovi}, Vlade Divac, Branko Paliku}a i Ana Divac

Tokom posete Americi delegacija sesastala sa Ezlizabetom Litlfild, predsed-nicom OPIC (Overseas PrivateInvestment Corporation), sa pred-stavnicima ameri~kog Kongresa i kon-gresmenom, Denom Bartonom, izSrpskog kokusa, predstavnicimaMinistarstva trgovine, sa predstavnicimaBoinga i drugih kompanija. U îkagu surazgovarali sa Melisom Luburi} Bin,nekada{njom kongresmenkom,sada{njom direktorkom “The executivesClub of Chicago”, predstavnicimaadvokatske firmee SNR Denton i srp-sko-ameri~ke privredne komore, apriredjena je i prezentacija “Poslovnemogu}nosti u Srbiji”.

nastavak sa strane 8.

16 Januar 2012.

^ E S T I T K E


V E R A

îtav hri{}anski svet ovihdana slavi Ro|ewe SinaBoìjeg, Gospoda Isusa

Hrista, mada veliki deo qudi inije u potpunosti svestan velikogzna~aja tog praznika koji seproslavqa ve} vi{e od 2000 god.

Za iskrene vernike to jedoga|aj koji je napravio prekret-nicu u qudskoj istoriji i odredionovu “sudbinu” ~ove~anstva.

Do Hristovog ro|ewa svetje ìveo u polumraku neznawa izabluda, kako u pogledu i smisluovozemaqskog ìvota, tako i osudbini qudi nakon smrti.

Starozavetni proroci preHrista, pa i mnogi propovednicipre i posle Wega, iz ~ijih su seu~eqa kasnije razvile razli~itereligije, razlikovali su se odWega u dve kqu~ne stvari.

Prvo, niko od wih za sebenije rekao, niti mogao re~i, da jeBog i Sin Boìji.

I drugo, nijedan od njihnije nakon smrti vaskrsao.

Postoje i druge velike ibitne razlike, ali ove dve sunajve}e i presudne.

One su samim tim postalei kamen spoticawa mnogima.

Svako od nas koji sebesmatra Pravoslavnim hri{}ani-nom treba da se zapita da li veru-je da je Isus Hristos ovaploèniBog?

Da li veruje da je samGospod, na{ Tvorac, radi na{egspasewa, obukao qudsko telo,si{ao na zemqu i postao ~ovek, usvemu ravan nama, osim u grehu?

Ako verujemo u to, iskrenoi bez ikakve sumwe, onda moèmosmatrati da je na{a vera pravilna.

Problem, sa kojim ne moguda se pomire mnogi nevernici iliinoverni nije u tome da li jeHristos ìveo i postojao, da li je~inio sva ona ~uda, ve} je problemu tome {to ne mogu da poveruju daje Hristos Sin Boìji, tj. sam Bogu svemu ravan i savesan Bogu Ocu.

U tu ~iwenicu ne mogu dapoveruju i mnogi hri{}ani.

Drugo pitawe jeste veraili nevera u Isusovo vaskrsewe.

Vaskrsewe Hristovo jesteosnov i temeq hri{}anske vere.

“Da Hristos nije vaskrsao,uzalud bi bila vera na{a, uzaludbi bio i ìvot na{”. ( 1.kor.15 )

I zaista bez vere uVaskrsewe, bez nade u ve~ni ìvot,ovaj na{ prolazni ovozemaqski

ìvot nema nikakvog smisla iciqa.

Hristos je svojim ro|ewemi ovaplo}ewem, svojim o~ove~ewemi vaskrsewem doneo novi smisaoqudskom bitisawu.

Sa egzistencijalne ta~kegledi{ta, sjedinio se sa qudskomprirodom i omogu}io joj ve~nopostojawe.

Sa eti~ke strane doneo jenovi savr{eniji zakon o me|uqud-skim odnosima i tre}e svojimdelima pokazao Boànsku qubavprema ~oveku.

Sve ono {to svako qudskobi}e ponaosob potrebuje, za ~im

vapije i bez ~ega ne moè, to jeHristos doneo svojim ro|ewem,delima i vaskrsewem.

U Novom zavetu ili savezuBoga sa qudima svetu se Gospodotkrio kao Sveta Trojica.

Otac, Sin i Sveti Duh,jedno Boànstvo u tri li~nosti,to je novost koja je do tada svetubila nepoznata.

Zbog toga su se u prvim vre-menima Boì} i Bogojavqeweproslavqali kao jedan praznik, jeroba doga|aja predstavqaju Boìjeotkrovewe svetu.

Oba ova praznika idoga|aja propra}eni su jednomva`nom li~no{}u koja je bila sve-dok Boìjeg javqawa svetu.

To je Sveti JovanPre(d)te~a i Krstiteq Gospodwi.

Prorok nad prorocima,najve}i me|u qudima, za koga jeHristos rekao da od svih ro|enihod èna nema ve}eg od wega, udos-tojio se ne samo da krsti Sina

Boìjeg, ve} i da bude svedok~udesnog javqawa cele SveteTrojice na reci Jordanu.

Sv. Jovan je bio i svedokHristovog ovaplo}ewa koje jeotkrio svojoj ro|enoj majciJelisaveti jo{ dok je bio u wenojutrobi.

A, Marija nakonBlagovesti, otide hitno u gorskikraj u grad Judin.” I u|e u domZaharijin, i pozdravi Jelisavetu.A kad Jelisaveta ~u pozdravMarijin, zaigra dijete u utrobi

wezinoj, i Jelisaveta se ispuniDuha Svetoga, i povika uzvi{enimglasom i re~e:

Blagoslovena si ti me|uènama, i blagosloven je plodutrobe tvoje! I otkud meni ovo dado|e mati Gospoda mojega meni?Jer gle, kada glas pozdrava tvoje-ga do|e u u{i moje, zaigra dijeteod radosti u utrobi mojoj. Iblago onoj koja vjerova da }e seizvrsiti {to joj je kazao Gospod”.( Lk. 1, 39-45 )

Savremena nauka i medi-cina tek u posledwe vreme govoreu va`nosti pre-natalnog doba zaìvot i razvoj deteta. Savremenipogledi o za~e}u i formirawufetusa i uticaju okoline na isti,osetqivost bebe u maj~inomstomaku i reakcija na spoqa{wisvet, sve se to smatra otkri}emnovijeg doba, dok Crkva iBiblija o tome govore ve} stoti-nama godina.

U drugoj polovini dvadese-tog veka u zemqama i dru{tvimakoja su vaspitavana na ateizmu,nastao je zakon o abortusu, koji seformirao na toboè nau~nim~iwenicama, da se ìvot deteta umaj~inom stomaku formira teknekoliko nedeqa nakon za~e}a.

Ta gnusna zabluda i la`,doveli su do najve}eg zlo~ina uistoriji ~ove~anstva, ~edomorst-va, koje se odvija pod blagoslovomvlasti u mnogim dràvama sveta, a~ije su posledice nesagledive.

U tom grehu, predwa~eRusija i Srbija kao prete`no “Pravoslavne” zemqe.

Po najnovijoj statisticiSrbija je na prvom mestu u svetu pobroju abortusa kod maloletnihlica. Tom podatku se pridruùje inajnoviji po kome u Srbiji danasìvi za oko 400 000 mawe qudi odposledweg popisa stanovni{tva iz2002. god.

êsto se govori kako je

puno Srba stradalo u mnogimdosada{wim ratovima od straneneprijateqa, a malo ili retko segovori o tome da srpske majke io~evi svake godine ubiju oko 200000 sopstvene dece, jo{ nero|ene.

îtav svet je okupiranpa`wom i brigom oko posledicanove svetske ekonomske krize, aliniko ne govori o krizi morala, osvetskom osiroma{ewu u qubavi.

Sebi~nost i nedostatakqubavi, oni su uzrok svake krizedru{tva, pa i materijalne.

[ta je, ili ko je, uzrokekonomska krize o kojoj se tolikogovori? Da, nisu u pitawu velikeelementarne nepogode? Da zemqanije prestala da ra|a hranu, ili sumo`da nastale velike su{e ipresu{ili vodeni izvori?

Da, li je Gospod prestao danam daje vazduh ili vodu ili sunceili seme i sve ono {to je potrebnoza ìvot!?! Ne. Pa, o kakvoj se ondakrizi govori? Ko je uzrok te krize?

Niko drugi, do qudskagramzivost i sebi~nost.Neutoqiva glad za vla{}u imaterijalnim bogatstvom uzroko-vali su duhovno i du{evno osiro-ma{ewe.

Zbog takve krize, SinBoìji je si{ao na zemqu, da ulampe ugaslih qudskih du{a dospesvog ìvotvornog uqa. Da na svojaple}a ponese teret umornih du{a.Da na svoje telo prihvati raneobolelih i da onima {to su umraku objavi trijumf svetlosti.

On je si{ao da tu`nimadonese radost, da umrlima podarive~ni ìvot, a beznade`nimaobjavi Vaskrsewe.

Zbog svega toga vascelihri{}anski svet ovih danaproslavqa Ro|ewe Sina Boìjega.I mi Pravoslavni Srbi treba dos-tojno (molitveno i liturgijski) daproslavimo Ro|ewe Hristovo, jerje on na{a jedina nada, uteha i spasi u ovom i u budu}em ìvotu.

On jedini moè da otkloniteret na{ih grehova i povrati uìvot ono {to je za nas zauvekbilo izgubqeno.

U to ime, draga bra}o isestre {irom na{e planete, ja vaspozdravqam pozdravom radosti, saèqom da se radost ra|awa novogìvota proslavqa u svim srpskimdomovima i da naredna godina zanas Srbe bude godina pobedeìvota nad smr}u.

HRISTOS SE RODI!

MMIIRR BBOO@@II JJ II -- HHRRII SS TTOO SS SS EE RROODDII

Priredio: Nenad Jovanovi}

BBBB OOOO @@@@ IIII ]]]] NNNN IIII PPPP RRRR AAAA ZZZZ NNNN IIII CCCC IIII

18 Januar 2012.

P R I ^ E I Z D @ E P A

Pi{e: Boban Ili}

Ni{ je tokomzime kaoindijanski

rezervat, a u vaz-duhu caruje ugljendioksid. Dimni sig-nali ne postoje, jerse od dima znakovina putu ne mogu nivideti. Srbija pred

Boì} sedi u rovu i ~eka divlje svinje i sve{to hoda na ~etiri noge. Paprika{ i gula{ saze~etinom i srnetinom se ve} kr~ka na vatri.Miri{e Srbija u zimske dane i tu nema mane.Drva se slaù, preslaù i cepkaju, odvajajusuva od tek pose~enih i kuva se ~orbica umaloj {erpi, a punjene suve paprike uvelikoj. [poret Smederevac se zaista pokazaokao neponovljivi srpski brend do danas.Smederevac je kao pevac koji budi zaspaleputnike na autobuskoj stanici. On blagosiljasve one {to dolaze iz pakla, da ih Srbijapoprska svetom vodom i vrati sre}ne, naje-dene i napojene u te njihove zemlje iz kojihsu do{li da se nadi{u vru}e poga~e. Srbija senekako sama od sebe podelila na dva dela,kao stara kru{ka. Beograd na jednu stranu, aSrbija na drugu. Te dve grane su dalekojedna od druge, mnogo dalje nego {to mi izdaleke Amerike to moèmo i da pomislimo.Toliko daleko da se samo stablo moè uzdu`prepoloviti i rascepati. Vrlo lako. Ne morada udari grom, dovoljna je jedana oluja da

nas razdvoji zauvek i da nam ostanu samoslomljeni ki{obrani u rukama.

Srbija, to su dva razli~ita tela.Jedno telo je beogradsko i evropsko, a drugoje }umur i beda bez obzira koja je vlast na~elu. Izgleda mi da Beograd kao grad –dràva treba da traì ~lanstvo u EU. Srbiji jeionako svejedno u kojoj dràvi ìvi, jer ìvotvan Beograda nije ìvot, ve} imitacija ìvota.

Grad Ni{? To je autobuska stani-ca, }umur, dimnjak, psi lutalice i pljeskav-ice na kioscima. Ta na{a nova Srbija jepijana ve} od osam ujutro. Oni koji su seobogatili tokom devedesetih, danas su sig-urno deset puta bogatiji nego u doba siveekonomije. Ti ljudi su danas ugladjenagospoda, koja ima i svoje telohranitelje.

Grad Ni{ je ba{ i ovog decembraistovetan kao u vreme druga Tita. Svezgrade i fabrike napravljene pre trideset,~etrdeset godina, stoje na istom mestu kaoarheolo{ke iskopine, a grad i ljudi kao dajo{ uvek nisu pronadjeni na mapi sveta. Ugradu u kojem je rodjen Car Konstantin,narod i dalje loì furunu i greje se na drva.

Rekoh sebi, hajde da pro{etamgradom i usput overim jedan obi~an doku-ment. Ohrabren zvani~nim stavom da jebirokratija u Srbiji pojednostavljena, a javneslu`be stavljene u slu`bu gradjana. Pomo}nicasudije me je blago prekorila re~ima:“Gospodine, javili su da }ete ba{ danas do}i.A da li vi znate da su danas paterice?”

Sud je radio toga dana regularno,a ja se zapitah gde je gres{a.

“Gospodine, ju~e je bila slava,nemamo daktilografkinju da otkuca va{dokument.”

“Ali, gospodjo...” izustih. “Ja samgospodjica”, prekinula me je drsko.

“U redu”, rekoh, “Gospodjice,doneo sam sve {to je potrebno iz nas{gkonzulata u îkagu. Slu~aj je veoma jed-nostavan i ja sam zbog tog dokumentado{ao iz îkaga. Sutra mi je poslednji dan,putujem nazad, razumite me.”

“Svi vi iz inostranstva ste isti. Mine moèmo pod pritiskom da radimo, ovoje ozbiljna ustanova.”

“Pa u ovom sudu ima pedesetkancelarija, mogu li platiti nekoj drugojdaktilografkinji da otkuca dokument?”

“To ne moè tako. Vi bi sve zapare. Ovde se po{tuje zakon i postoji red.”

Znao sam da sam naljutiopomo}nicu i da }e moj dokument sa~ekati2013. Iza{ao sam iz suda razmi{ljaju}i o srp-skim slavama. Pogledao sam na veliki stari satna vrhu suda, koji je nekada svim ni{lijamapokazivao ta~no vreme. Danas pokazuje nekodrugo vreme, kazaljke jednostavno stoje, kaoda nas podse}aju da smo i mi sami ukopani umestu i dezorijentisani u vremenu i prostoru.

Slede}i dan, proveo sam uSabornoj crkvi. Mislio sam o pokojnomocu i pokojnoj èni. Osetio sam da lebdimi da se izdièm prema Hristu. Divlje ìvot-inje sa okolnih brda su beàle u {umu doksu odjekivali pucnji lova~ke pu{ke. Grad jepo~eo da nestaje prema nebu, sve dalje i

dalje od mene, a novogodi{nje ~estitke supadale kao pahulje slivaju}i se u ùtopo{tansko sandu~e. ûla se pi{taljka voza ipucketanje nebeskog ognji{ta. Lik Hrista seosmehivao sa neba, svima nama kojiìvimo tako daleko od sebe.

U ku}i opet miris dima, majka seàli da je videla mi{a u garaì i kaè dadimnjak nema dobar cug i da {poret vra}adim. Vidim, ào joj Smederevca, kojeg jesama zamenila za ovaj moderni {poret.ûju se motorne testere svuda naokolo, psiiz avlija laju, a na tv ekranu neka turbopeva~ica mlati nogama.

U Domu Vojske, jedinom bioskopuu Ni{u, prikazuje se film “Parada” u dva ter-mina, od {est i devet uve~e. Razmi{ljam dali da idem ili ne. Umotavam se u staro“ambasador” }ebe se}aju}i se kako sam kaoosnovac mahao crvenom maramom ~ekaju}ida glavnom ulicom prodje drug Tito. ̂ uju seglasovi i opet vidim lik ène, dece, roditel-ja. Ti{ina me preliva mlakom svetom vodom,snovi se pretvaraju u javu, kao da svi}e. Sveje kod nas nekako na{e. No} je hladna, lovcise dozivaju, psi laju iz dimnjaka izlazi duhkao iz ~arobne lampe, neko ba{ sada kupujeljutu pljeskavicu na autobuskoj stanici. Mirpod kapom nebeskom. I svaki ~ovek ovde,iznad ovde zemlje Srbije, lebdi i sanja. Srbijaraste kao doma}i hleb koji narasta iz {pore-ta Smederevca. Raste, kao jedan nedosanjansan o carevini koja ìvi na nebu. Srbija jezemlja iz snova, ona ne postoji. Nas{ zeml-ja nosi gumene ~izme i belu ven~anicu, nanebu ìvi i u snovima umire. Nastaje i nes-taje obasjana izmedju dva velika carstva isvoje zrake pruà prema nebu.

SRBIJA NA ISTOKU


^ E S T I T K E

20 Januar 2012.

K A L E N D A R

Documents

ÊSTITKE · 2017-07-22 · izda nove izvode za dvoje starije dece sa dràvljanstvom Srbije, jer im je otac srpski dràvljanin, a u Leskovcu kaù da to treba da u~ini slu`ba u Kur{umliji,