31www.serbianmirror.comJanuar 2014.

^ E S T I T K E

32 Januar 2014.

^ E S T I T K E

33www.serbianmirror.comJanuar 2014.

S E ] A N J A

Veliki fran-cuski pes-n i k ,

Edmon Rostan,`iveo je samo 50godina. Jo{ kaomladi}, svojimumetni~kim daromi pesni~kim talen-tom uspeo je da usvojoj zemljiprobudi skoro zam-

rli galski duh. Omiljen u Francuskoj, ozarioje du{u svakog Francuza. O`iveo je njihovasrca svojom romantikom, osna`io ih pesma-ma o herojskim podvizima i ispunio du{uplemenitim ose}anjima. Zasi}en slavom, ve}u 31. godini povukao se iz pariskog `ivotau svoju vilu “Arnaga” u Kombu i nije vi{eni{ta objavljivao. Odlu~io je da radi nasvom kapitalnom delu “[antekler” i dapotra`i lek za njegovu bolest plu}a.

U toj Rostanovoj povu~enosti,odjeknule su vesti o Prvom svetskom ratuzbog kojih pesnik vi{e nije bio spokojan.Nemo}an da bilo {ta u~ini, ~itao je i slu{aoo herojskim borbama Francuske i njenihsaveznika, a u toj borbi posebno ga je dir-nulo po`rtvovanje srpskog naroda. Jednogjutra, dok je Rostan iscrpljen i bolestan,~itao dnevnu {tampu, pogled mu je zastaona jednoj fotografiji. Kralj Petar na zapre-gi koju vuku ~etiri vola savladava blatoJankove klisure i ide dalje prema alban-skim planinama. Kralj nije slu{ao molbe,savete i preklinjanja. Iako je bio star,umoran, iscrpljen i bolestan, nije `eleo da

napusti svoje vojnike. Krenuo je hrabro uslobodu. Rostan je tog trenutka ustao izkreveta i u~inio ono {to mo`e. Uzbudjentim biblijskim prizorom u dahu je napisaopoemu “^etiri vola Kralja Petra”. Rekao je“Kada sam to video, u~inilo mi se da jesam Homer, izgnan u srpske krajeve,spregnuo kralju ta ~etiri vola!” Francuska{tampa tog vremena, pisala je o hrabrostisedamdesetogodi{njeg kralja i sa ponosompodse}ala da je Peter zavr{io vojnuakademiju u San-Siru i da je dobio medaljuza hrabrost. Sve to je samo pove}alo divl-jenje Francuske prema Srbiji i staromkralju. Priznanja jednog tako slavnog pes-nika za sva po`rtvovanja i pretrpljene pat-nje u povla~enju preko Albanije, podizaloje moral srpskoj vojsci na Krfu.

Nakon tog dogadjaja, svuda usavezni~kim zemljama izlazili su ~lanci oherojskim borbama srpske vojske i svetlojulozi kralja Petra I. Ta istorijska fotografi-ja kralja Petra na volovskoj zapregi, izg-nanim srpskim vojnicima je probudilauspomene na rodnu ku}u i pejza`ezavi~aja.

Rostanovu pesmu o tom putuvelikana na golgotu, preveo je i objavio u“Srpskim novinama” na Krfu, podnaslovom “Kralj Petrova ~etiri vola”, srps-ki pesnik Milutin Boji}, autor potresnepoeme “Plava grobnica.” Milutin Boji} nijedo~ekao da ponovo vidi Srbiju. Umro jenaredne godine (1917.) u Solunu, bolestanod posledica povla~enja preko Albanije.Godinu dana kasnije na putu ve~nostipridru`io mu se i Edmon Rostan.

KRALJ PETAR I ^ETIRI VOLAEDMON ROSTAN

Edmon Rostan, francuski pisac i dramati~ar, ~lan Francuske akademije, svetsku slavu je stekao dramom “Sirano De Ber`erak”, nazvanompo ~uvenom francuskom piscu iz XVII veka. Jedna od Rostanovih inspiracija, bio je i srpski kralj Petar I Karadjordjevi}, kojem je

posvetio poemu od punih osamnaest strofa.

Pi{e: Aleksandra Miti}

Edmond Rostan:

Kralj-Petrova ~etiri vola

(1916)

To Petar Prvi, iz Srbije stareOdlazi sede}i na ostatku kare,Volovi vuku kola ta.

Kralj Petar ide, jer i}i mora,Preko busenja, stenja i gora.

Tajanstven pred njim stoji put.Sa {tapom, samo u svom mundiruOn ide moru, izgnanstvu, miru.Ide u bajke re~ne kut.

^etiri vola, s jarmom u luku,Raonik slave, herojstva vuku,No unuk Karadjordja, lav,Da se sa bojnog polja i{~upa^etiri vola moraju skupaDa upotrebe napor sav.

Srbin, pesnik, ratnik {to stvoriDa zemlja peva, da barut zbori,Da Petra Prvog, borca togOsvetli du{u, stvori za njega,ta kola, spojiv ostatak spregaS ostatkom zadnjim topa svog.

Pesma }e isplest oreol mu cvetan.Ponosan ko voda, kao pastir setan.Kako je velik izgnanik taj.

(prepev s francuskog, Milutin Boji})

Kolubarska bitka (1914.),

govor kralja Petra I , u rovovima,

na prvoj vatrenoj liniji.

Deco moja!Vi ste se zakleli da branite

otad`binu i svoga Kralja, ali ja vasrazre{avam zakletve date meni, jer `ivoti,i va{i i moj, pripadaju samo Srbiji za kojumoramo sada pobediti ili umreti! Ja samdo{ao medju vas da je, sa onima koji

ho}e da se bore za njenu slobodu, odbran-imo ili poginemo!

Sad je do{lo vreme da mi branimosvoju zemlju, njive, ognji{ta. Medju vamaima i onih koji su posustali i zato svakionaj koji ne mo`e, neka slobodno odlo`ioru`je i neka se vrati ku}i, ja mu pra{tam.

Ostali, napred!

Prvi tamnoputi ju`noafri~ki predsed-nik, Nelson Mandela proveo je 27godina svog `ivota u zatvoru, zbog

poku{aja da zbaci vladu pro-aparthejda usvojoj zemlji. Nobelovu nagradu za mir,dobio je 1993. Bio je predsednikJu`noafri~ke Republike u jednom mandatu,od 1994. Preminuo je 5. decembra 2013.Njegova po`rtvovanost i borba protiv ras-nih predrasuda, na~inila ga je herojem iinspiracijom mnogih, {irom sveta. Kaoju`noafri~ki predsednik, po{tovan je zbogsvoje mudrosti kojom je okupio ljude da`ive u miru.

Rolihlala Mandela, rodjen je 18.jula 1918. u Transkaji, delu jugoisto~neAfrike, poznatoj po savanama. Kasnije, odnastavnika u {koli dobio je ime Nelson.Njegov otac, Henri je bio poglavica pleme-

na Kosa i umro je kada je Mandeli bilo 9godina. Nelson je tokom {kolovanja imaodobre rezultate. Studirao je prava, a jedanod njegovih prijatelja bio je Oliver Tambo,ju`noafri~ki politi~ar i borac protiv aparthe-jda. Godine 1939. Nelson Madela, nakonstudentskih demonstracija, napu{ta studije.Njegova porodica mu je, kako to nala`uobi~aji njegovog plemena, izabrala `enu, sakojom je Mandela trebalo da stupi u brak,ali on unapred ugovoren vid zajedni~kog`ivota nije `eleo i oti{ao je iz svog zavi~ajau Johanesburg, gde je nastavio studije ipostao advokat 1942. godine.

Ju`noafrikanci su ve}inomtamnoputi, odnosno crni. To su ljudievropskog i azijskog porekla, ljudi me{anerase. Holandjani su uspostavili prvu belukoloniju 1652. u Ju`noj Africi, a

POBEDA LJUDSKOG DUHANELSON MENDELA

B I Z N I S

34 Januar 2014.

S E ] A N J A

35www.serbianmirror.comJanuar 2014.

potom su do{li i britanski doseljenici.

ve}ina su bili su britanski doseljenici, koji

su govorili engleski jezik, dok su crni ljudi

govorili Bantu jezikom. Britanija je

preuzela holandsku koloniju 1815. i tako je

Ju`na Afrika postala deo britanske imperi-

je. Zlato je pronadjeno 1886. tako da je u

kombinaciji sa plodnom zemljom, Ju`na

Afrika bila veoma bogata. Medjutim,

dolazilo je sve ~e{}e do sukoba. Belci i

crnci su vodili borbe oko zemlje, a takod-

je su ratovali holandski farmeri sa

Britancima, jer su Holandani, koji su ostali

u Ju`noj Africi `eleli svoju zemlju.

Kada je Mandela odrastao, crnci

su imali veoma malo uticaja na razvoj

dr`ave. Ju`nu Afriku je vodila isklju~ivo

“bela vlada”. Ve}ina crnaca je bila veoma

siroma{na i uglavnom su radili kao sluge i

te{ke poslove na farmama, u fabrikama i u

rudnicima zlata. Godine, 1944. Nelson

Mandela se pridru`io Afri~kom nacional-

nom kongresu, koji se borio da crni

Ju`noafrikanci imaju jednaka prava kao i

beli sunarodnici. Tokom 1948. ju`noafri~ka

vlada je donela nove zakone koji su jo{

vise ugrozili prava crnaca, a ceo taj novi

sistem nazvan je “aparthejd”. Aparthejd je

primoravao bele i ne bele ljude da `ive u

odvojenim oblastima. “Ne beli ljudi” su

podrazumevali crnce, ljude iz Azije i ljude

me{ane rase. Bela osoba i crna osoba nisu

smele da stupe u brak, da dele sto u

restoranu ili da sede zajedno u autobusu.

Crna i bela dece su morala da pohadjaju

razli~ite {kole. Takodje su i sportski timo-

vi bili ili beli ili crni. Nikada se nisu

me{ali.

Nelson Mandela i Oliver Tambo

su otvorili u Ju`noj Africi prvu “crnu”

advokatsku kancelariju. Siroma{ni i

ugro`eni su dolazili kod njih da tra`e

pomo}. Mandela je iskoristio svoju pozici-

ju i u Afri~ki nacionalni kongres uveo

mnogo mladih kako belih, tako i crnih

ljudi koji su se izja{njavali protiv aparthe-

jda. Mandela se divio Gandiju i njegovom

na~inu borbe putem nenasilja i mirnih

protesta. Razmi{ljao je da bi se ta

Gandijeva metoda mogla primeniti i u

borbi protiv aparthejda. Ipak, svako okupl-

janje i verbalne demonstracije bile su

opasne. Vi{e od 150 ljudi, medju kojima je

bio i Mandela, uhap{eno je 1956. godine,

zbog razli~itih aktivnosti protiv aparthejda.

Nakon sudjenja u trajanju od 6 godina, on

je pu{ten na slobodu 1961. Te godine je

~itav svet ustao protiv aparthejda. Mnoge

dr`ave prekinule su trgovinu sa Ju`nom

Afrikom, a sportisti i umetnici su odbijali

pozive. Uprkos pritiscima, vlada je odbila

da prihvati promene. Naredne godine

Nelson Mandela je ponovo uhap{en, pod

optu`bom za sabota`u i zaveru za zbaci-

vanje vlade. Tokom 1964. kada mu je bilo

46 godina, dobio je do`ivotnu robiju i

poslat je u zatvor na ostrvo Roben.

Mandela je na ostrvu Roben, gde je bio

osudjen na te`ak fizi~ki rad, proveo 18

godina. Imao je pravo na samo jednog

posetioca na {est meseci. Kasnije je

preba~en u drugi zatvor.

Mandela je postao najpoznatiji

zatvorenik na svetu. Ni jednog momenta

nije odustao, ~ak su mu se i zatvorski

stra`ari divili. Kona~no, 1988. Ju`noafri~ka

vlada je krenula da prihvata promene. Iz

celog sveta sve glasnije se zahtevalo:

-Oslobodite Nelsona Mandelu!

Godine 1990. novi predsednik

Ju`noafri~ke Republike De Klerk, pustio je

Mandelu na slobodu. Mandela i predsednik

De Klerk su sklopili dogovor. Nema vi{e

borbe! Podelili su Nobelovu nagradu za

mir. Mandela je pozvao sve gradane Ju`ne

Afrike da `ive i rade zajedno, u miru. Na

izborima, 1994, svi crnci u Ju`noj Africi,

mogli su da glasaju po prvi put. U maju,

te godine, Nelson Mandela postaje

ju`noafri~ki prvi crni predsednik.

Mandela je napisao knjigu o svo-

joj borbi, “Dug put do slobode”. Bio je

o`enjen tri puta. Penzionisan je kao

predsednik 1999, a pet godina kasnije

odlu~uje da se povu~e iz politike i da

posledenje godine svog `ivota provede u

mirnom porodi~nom `ivotu.

Sahranjen je u selu Kunu, u poro-

di~noj grobnici, nakon centralne komemo-

racije u Johanesburgu i ceremonije u

Pretoriji. Nelson Mandela }e ostati

upam}en kao velika inspiracija za ljude

{irom sveta.

Aleksandra Miti}

nastavak sa strane 33.

P O R O D I C A

36 Januar 2014.

^ E S T I T K E O G L A S I I M E D I J I

37www.serbianmirror.comJanuar 2014.

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNNPetru Jovanovi}u, Alemki Vla, Dijani i Suzani

Kaljevi}, Bobanu Ili}u, Mariji Vu~kovi}

Za KanDragoj Miri Kora}, sre}an rodjendan, i Novu 2014. godinu, puno zdravlja, sre}e,ljubavi i radosti, od srca supo`elele Slavica, Cica, Melisa i Marija iz ^ikaga.

Sre}an ro|endan Lili Markovi}, sve najlep{e, punosre}e i zdravlja `eli Slavica sa redakcijom

Kumi Nata{i Andri} sre}an rodjendan, dug i sre}an`ivot `ele Sa{a, Aleksandar i Slavica.

Z A N I [Sre}an ro|endan majci,

baki i prabaki @ivkovi} Javorki,dug `ivot pun sre}e i zdravlja,

`ele njeni iz Amerike:Slavica, Sa{a, Petar,

Aleksandar jr i Lejla.

Sre}an rodjendan dragoj Jasni Stanojev,

puno zdravlja, sre}e i radosti`eli Slavica sa redakcijom.

Sre}an rodjendan mamiSuzani i tetki Dijani,

puno sre}e i zdravlja`ele Kristina i Tijana.Iskrenim ~estitkama

pridru`uje se i Slavicasa redakcijom

Hitno potrebna

Manikirka za LLIIFFTT SSAALLOONN u Vernon Hilsu.Pozovite Bokija na telefon:

773.895.3332

Sre}nu 26. godi{njicubraka Sne`i i Draganu

Kljaji}u i sve najbolje`ele njihovi sinovi Filip,

i Stefan i unuk Luka. ^estitkama se

pridru`uje i redakcija.

V E D R A

38 Januar 2014.

NNOOVVOOGGOODDII[[NNJJAA SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA

-Mama, gori jelka!

-Ne ka`e se gori, nego sija.

-Mama, sad sija i zavesa!

******

-Vidim prodajete ze~ije kobasice, pa me

interesuje da li su ba{ od ze~ijeg mesa.

-Pa me{amo konjsko i ze~ije

meso.

-Koji je odnos mesa?

-Jedan ceo konj i

jedan ceo zec.

-Pa onda ima jako

malo ze~ijeg mesa.

-Da, zato ga i ne

stavljamo.

**********

Raspravljaju Beogradjanin, Lala i Crnogorac,

odakle je Deda Mraz.

-Iz Beograda, ima bradu i ide pe{ice.

-Ma tako rumen i debeo, mo`e biti samo iz

Vojvodine.

-On je iz Podgorice. U cijeloj godini radi

samo jedan dan i svi mu se raduju.

***********

-Kud si krenuo sa tom kantom za zalivanje,

pita `ena mu`a.

-Idem da zalijem novogodi{nju jelku.

-Pa ti si lud, ona je ve{ta~ka.

-Znam, zato i nisam sipao vodu u kantu.

****************

Slavio Piro}anac Novu godinu, pa ~uo kako

kom{ija puca iz pu{ke. Zamoli ga da i

ispred njegove ku}e opali koji put. Kom{ija

to i u~ini, a Piro}anac povika: - Ku-ku,

deco! Ubi{e Deda Mraza! Nema poklona!

KKAARRIIKKAATTUURREE AALLEEKKSSAANNDDAARR BBLLAATTNNIIKK

SSUUDDOOKKUU

VVIICCEEVVII --VVIICCEEVVII -- VVIICCEEVVII

B I Z N I S

39www.serbianmirror.comJanuar 2014.