^ E S T I T K E

21Januar 2018. www.serbianmirror.com

N A U K A

22 Januar 2018.

Pi{e: Dr Vojin Drenovac

Pa`ljivim pra}enjem prirodnihpojava Egip}ani su prviutvrdili da godina ima 365

dana, dvanaest meseci, a svakimesec naizmeni~no 30 i 29 dana.Do tog zaklju~ka su do{li uo~iv{ida su promene u prirodi vezane zagodi{nja doba. Oni su jo{ pre 6.000godina uveli solarni kalendar.

Uklopiti prirodne pojave uisti datum bilo je veoma te{ko,ra~unaju}i da godina ima celi brojdana.

Pitanje kalendara ilita~nog odredjivanja dogadjaja biloje od velikog zna~aja jo{ u staromEgiptu. Izlivanje Nila jednomgodi{nje bio je najzna~ajniji dogad-jaj za egipatsku dr`avu. Kada sevoda nakon izlivanja vratila u kori-to reke, ostajao je plodan mulj kojije obe}avao bogatu `etvu. Iz tograzloga bilo je va`no odrediti ta~andatum ki{ne sezone. Egip}ani suuo~ili da sezona poplava po~injekad se Sirijus prvi put pojavi naisto~nom horizontu pred izlazakSunca. Tada su po~injale obredneigre kako bi umilostivili bogove.

Prirodna ili tropska godinaPribli`ni period za koji

Zemlja obidje oko Sunca nije ceobroj, iznosi 365.2422 dana i nazivase prirodna ili tropska godina.Razlika od 0.2422 dana ili 5.81 satiu poredjenju sa brojem dana ugodini naraste, pa se tako izlazakSirijusa svake 4. godine dogodijedan dan kasnije.

Kako bi re{ilo ovaj prob-lem, egipatsko sve{tenstvo je 238.godine n.e. dodelilo svakoj ~etvrtojgodini po jedan dan, pa je umesto365 dana godina imala 366 dana.

Julijanski kalendarRimljani su za razliku od

starih Egip}ana, koji su primenjivalisolarni kalendar, primenjivalilunarni kalendar. Sve mese~evemene su se menjale za 29.53 dana,a svaka mena je trajala 7 dana.

Ovaj, lunarni kalendarnije bilo mogu}e usaglasiti saprirodnim pojavama vezanim zaSunce, kao {to su na primergodi{nja doba.

Lunarni kalendar je zavreme Julija Cezara postao haoti~ani besmislen, jer je praznik `etvepadao u zimu, pa je odlu~eno da seuvede novi, a stari lunarni izbaci iz

upotrebe. Posle osvajanjaAleksandrije uz pomo} egipatskogastronoma Sosigena uveden je uzvani~nu upotrebu egipatski kalen-dar sa 365 dana i svakom ~etvrtom

godinom prestupnom. Prema tomkalendaru poslednji mesec u godinije bio februar pa je jedan dan, 366.dodat februaru.

Od tog vremena kalendarse zove julijanski po Juliju Cezaru.Meseci su imali 30 i 31 dan, semfebruara koji je imao 29 dana, asvake ~etvrte godine dodavao bi sejedan dan.

Po inicijatoru reformeJuliju Cezaru, peti mesec je dobioime jul (Julius). Rimski Senat jekasnije odobrio da {esti mesec dobi-je ime avgust po imperatoruOktavijanu Avgustu. Tada jeodlu~eno da se februaru oduzmejedan dan i doda mesecu avgustukako bi ~ast ukazana JulijusuCezaru i Oktavijanu Avgustu bilajednaka.

Gregorijanski kalendar^etiri stotine godina kas-

nije, nakon {to je u Rim uvedenjulijanski kalendar, na Prvom vasel-jenskom saboru hri{}anskih crkava325 godine n.e. u Nikeji, doneta jeodluka da i hri{}anstvo prihvatiovaj kalendar. Prema ovom kalen-daru godina traje 365.25 dana, aprirodna 365.2422 dana.

Ova razlika od 11 minutai 13.8 sekundi, na prvi pogled zane-marljiva, za 128 godina naraste zajedan dan, a za 400 godina, oko 3dana. U ~etvrtom veku prole}naravnodnevica je padala na 21. mart,a ve} u {estom na 19. mart. Po~etakprole}a se tako pomerao u zimu,{to je u suprotnosti sa julijanskimkalendarom.

Katoli~ka crkva je

odlu~ila da se “ume{a“, jer je razli-ka “narasla“ na deset dana. Razlogza korekciju je ne {to je prole}epomereno na zimu, ve} zato {to seveliki hri{}anski praznik Uskrs

vezuje za prole}nu ravnodnevicu iuvek pada u prvu nedelju nakonprvog lunarnog meseca.

Prema savetima i preporu-ci italijanskog astronoma amateraLuidjijaLilija, papa Grgur Trinaestireformisao je julijanski kalendar.

Prema objavljenom proglasu, posle~etvrtka 4. oktobra 1582. godinera~una}e se petak 15. oktobar, eli-mini{u}i razliku od 11 dana izmed-ju julijanskog i prirodnog kalendara.

Kako se ova razlika ne biponovo pojavila tokom godina unovom kalendaru svaka ~etvrta god-ina nije uzeta za prestupnu, ve} jeuzeto da se od godina kojima sezavr{avaju vekovi (1600, 1900,2000, 2100, …) za prestupne uzi-maju samo one koje su deljive sa400 (1600, 2000, …) dok su ostalegodine proste.

Po papi Grguru ovajkalendar danas prihva}en u svetunazvan je gregorijanski. Naravno dapored ovog postoje i drugi va`e}itradicionalni kalendari koji se pri-menjuju u drugim zemljama.

Interesantno je napomenu-ti da je ve}ina pravoslavnih crkavazadr`ala upotrebu julijanskog kalen-dara. Razlika izmedju ovog iprirodnog kalendara je 13 dana, pa

se zato Bo`i}po gregorijanskom kalen-

daru slavi 25. decembra, a po juli-janskom 7. januara.

Razlika izmedju ova dvakalendara “nara{}e“ do 2100.godine sa 13 na 14 dana, pa }e

Bo`i} biti 14. januara, Nova godina15. januara itd.

Milankovi}ev kalendarNa{a pravoslavna crkva je

jo{ 1923. godine nasvepravoslavnom kongresu uCarigradu prihvatila kalendar koji jenajbli`i prirodnom kalendaru, a kojije predlo`io profesor MilutinMilankovi}. On je do{ao na genijal-nu ideju da su prestupne godinesamo one kojima se zavr{avajuvekovi, a ~ije prve dve cifre podel-jene sa 9 daju ostatak 2 ili 6. Brojprestupnih godina se tako smanjuje,a vi{e je saglasan sa prirodom.

Interesantno je za{toSrpska pravoslavna crkva nijepre{la na Milankovi}ev kalendar.

Na kongresu u Carigradupredstavnici na{e crkve bili su mit-ropolit crnogorsko-primorskiGavrilo, potonji patrijarh srpski iprofesor dr Milutin Milankovi}. Udugoj diskusiji koja je vodjena kakobi se ovaj problem re{io, a da crkvene odstupe od kanona odredjenogna Prvom vaseljenskom saboru, i dasvi hri{}ani imaju jedinstveni kalen-dar, Milutin Milankovi} je prona{aore{enje koje je prihva}eno na kon-gresu. Na`alost, kongresu nisu pris-ustvovali predstavnici Ruskepravoslavne crkva. Prilike u Rusijiposle Oktobarske revolucije nisubile povoljne za pravoslavnu crkvu.Tada je spaljen veliki broj crkava,a mnogi sve{tenici su ubijeni i pro-ganjani. Na kongresu nije bilo kvo-ruma za dono{enje tako va`neodluke o prelasku na Milankovi}evkalendar. Na{ Arhijerejski sabor jekasnije zamolio Carigradsku patri-jar{iju da pribavi saglasnost ostalihpravoslavnih crkava, ali do toganikada nije do{lo.

Sama ~injenica da su svi

pravoslavni eksperti prihvatiliMilankovi}ev kalendar, jedino i najbol-je re{enje, da bi se crkveni kalendarpoklopio sa prirodnim (astronomskim)je vrlo zna~ajna ~injenica.

Svetski savet crkava jepredlagao da se Uskrs praznujeprve nedelje u aprilu, alipravoslavne crkve nisu na topristale.

Ukoliko se u medjuvre-menu ne{to ne promeni i ne predjena Milankovi}ev kalendar ili gre-gorijanski, Srpska pravoslavnacrkva i ostale sestrinske crkve, kojese pridr`avaju julijanskog kalen-dara, slavi}e Bo`i}, posle 2100.godine 8. januara.

O Milutinu Milankovi}u,jednom od najistaknutijih srpskihnau~nika, u narednom broju.

JULIJANSKI vs. GREGORIJANSKI KALENDARRazlika izmedju julijanskog i gregorijanskog kalendara, koja danas iznosi 13 dana, za osamdesetak godina iznosi}e 14 dana,

pa }e pravoslavna crkva slaviti Bo`i} 8. januara ukoliko se ne predje na kalendar profesora Milutina Milankovi}a, koji je za sada najta~niji kalendar i najbli`i astronomskom, prirodnom kalendaru.

KALENDAR PO MILUTINU MILANKOVI]U

V E R A

Evo nas, draga bra}o i ses-tre, u susret jo{ jednomBo`i}u! Evo pravoga

razloga za radost i slavqe.Najve}a zemaqska

radost jeste dobiti dete. Celaporodica i prijateqi se radujudolasku na svet novoro|en~eta.Takvu radost i ushi}ewenajvi{e ose}aju roditeqi.

Zamislite kolika jeradost ~ove~anstvu ro|ewe Bogakao ~oveka. Dolazak u svetonoga ko je stvorio svet.O~ove~ewe onoga po ~ijem suliku stvoreni svi qudi. Bogpostaje ~ovek da bi qudskuprirodu obo`io i darovao jojve~no postojawe. Velika radostza qudski rod koji je spavao umraku neznawa i o~ajawa. Tihoo~ajawe, to je stawe du{e svako-ga ~oveka koji nema Boga u sebi.

Svi zemaqski poku{aji i napori dana{weg ~oveka jesu upravcu neutralisawa togunutra{weg stawa du{e, stawatihog o~ajawa. Preterana ishrana,alkohol, cigarete, lekovi, seks,droga, preterani rad, preteranobavqewe sportom...sve su topoku{aji da ~ovek potisne, ugu{i,neutrali{e tu emocionalnu nepri-jatnost koju ose}a u svojoj du{i.

Stawe tihog o~ajawa, to jestawe u kome se nalazi ~ove~anstvodanas. Svest kod qudi je na niskomnivou. Jurwava za novcem, be`awe jeod sebe.

Bog je postao ~ovek da biqude izbavio iz stawa tihogo~ajawa, da bi ih iz tame nesvesti ineznawa izveo na svetlost poznawa.

Sve mi je dato, ali mi nijesve na korist, ka`e sveti apostolPavle. Da, mudrost je to data od Bogada poznamo i spoznamo {ta nam je nakorist, a {ta ne.

I eto ve} vi{e od dve hiqadegodina qudi se ra|aju i umiru nepoznav{i svetlost i istinu.

Kako je to stra{no, da nekopro`ivi ceo `ivot u neznawu.

Za{to slavimo Bo`i}?Slavimo onoga ko nas je iz mrakaneznawa priveo znawu i istini.Slavimo dolazak Boga u svet, jer jesvet wime poznao svoga tvorca isebe.

Radujemo se onome ko nas jespasao od robovawa grehu i zlu.Radujemo se onome ko nam je darovao`ivot i onome ko je pobedio smrt.Radujemo se onome ko nam je obe}ao

ve~ni `ivot i Carstvonebesko.

Slavqewem Bo`i}aslavimo prekretnicu uistoriji ~ove~anstva. Zato ira~unamo vreme od ro|ewaIsusa Hrista, jer je to najz-na~ajniji doga|aj u istorijisveta. Ro|ewe Boga kao ~ovekai pobeda nad zlom i smr}unajva`niji su doga|aji uistoriji sveta.

Zato, draga bra}o i ses-tre, i mi pravoslavni Srbiimamo velikog razloga zaslavqe. Radujmo se jer smo i miprizvani u zajednicu jednogaistinitoga Boga. Radujmo se iveselimo se, rado{}u nepro-laznom...

HHRRIISSTTOOSS SSEE RROODDII!

PP RRAA VV OO SS LLAA VVQQEE Priredio: Nenad Jovanovi}maranata.jovanovic@gmail.com

23Januar 2018.

HRISTOS SSE RRODI!

www.serbianmirror.com

SSvveettoomm SSaavviiSveti Savo, mero na{e svesti,zra~na stazo iz duge besvesti,topla ruko u hladnoj koloni,Tvoje zvono milozborno zvoni.Bla`en primer i snaga de`urnasnuje pomak kroz vremena tmurna.

Sveti Savo, temeqni~e ~vrsti,Tebe slavi ko se krstom krsti.Zamahe si ome|io umom,bratskim srcem i hri{}anskim drumom. Izdanak si molitvenog brujau lozinci veselog slavuja.

Sveti Savo, pravi Srpski Sine,drobio si opsadne ma{ine,kad su zmije razjedala ~ula,Ti po{kropi sva zrana rasulai poka~i an|eoske mre`e,da pretekne{ sotonske mete`e.

Sveti Savo, pouzdaw na{e,samo jaki uz Tebe osta{e.Na prevaru i gorku kleveturazdvoji{e narode po svetu.Ti pomozi, ruko na{a kruta,vrati onog ko po tami luta.

Sveti Savo, putokazu ve~ni,na{ visoki pravcu, neprete~ni,sna`ni zraku najsvetlijih zora,bistra kapi s besmrtnog izvora.Ti si ~uvar nebovidnih wiva,sa Tobom se raste i u`iva.

Pisala: DDara TTrifovi}

TROGODI[WI POMEN

Javorka @ivkovi}16.1.1931. - 21.1.2015.

Dragoj majci i baki,

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.K}i Slavica sa decom iz ^ikaga, Sin Lola sa

porodicom iz Ni{ke Bawe, Snaha Sne`ana sa decom iz N. Bawe i mnogobrojna

rodbina i prijateqi iz Srbije, Nema~ke i Amerike.

D I P L O M A T S K A P R E D S T A V N I [ T V A

24 Januar 2018.

Povodom novogodi{njih i bo`i}nih praznika uGeneralnom konzulatu je odr`an tradicional-ni prijem za predstavnike dijaspore.

Istovremeno, prijem je bio posveæen i Srpskomfilmskom festivalu koji je odr`an u ^ikagu od 29.novembra do 3. decembra 2017. godine.

Prijemu su prisustvovali predstavnici srp-skih organizacija, crkveno-{kolskih op{tina,udru`enja, srpskih institucija kulture, predstavnicimedija dijaspore i ugledni pojedinci iz srpske zajed-nice. Takodje, prijemu su prisustvovale i go{}eFilmskog festivala – glumice Hristina Popovi} iMa{a Daki}.

Prisutnima se obratio konzul-`eran DejanRadulovi} i tom prilikom se zahvalio na saradnji uprotekloj godini i ~estitao nastupaju}e praznike.Takodje, istakao je zna~aj Filmskog festivala zazajednicu u ^ikagu i izrazio podr{ku organizatoru– listu srpske dijaspore u SAD “Ogledalo”.

Prisutnima se potom obratila SlavicaPetrovi}, direktor i osniva~ Srpskog filmskog festi-vala, koja je tom prilikom predstavila programFestivala i glumice, go{}e Festivala.

S obzirom na to da je Telekom Srbija bioglavni sponzor Filmskog festivala, prijemu je pris-ustvovao i Vlada Lu~i}, direktor u Telekomu zaprogram GO4YU sa uslugama namenjenim dijas-pori. Gospodin Lu~i} se takodje obratio prisutni-

ma i istovremenotokom prijemaimao poslovnerazgovore iprezentaciju samogu}im part-nerima.

Sto saposlu`enjem naprijemu je biodekorisan uznaku filma iSrpskog festi-vala zahvalju-ju}i gospodinuD e j a n uVu~i}u.

ZAHVALNICA KONZULATA SLAVICI PETROVI]

Na prijemu povodom novogodi{njih i bo`i}nihpraznika i Srpskog filmskog Festivala Slavici Petrovi},direktoru i osniva~u Festivala i vlasnici i urednici lista

“Og l e d a l o ” ,uru~ena je zah-v a l n i c aG e n e r a l n o gkonzulata zau k u p a nv i { e god i { n j id o p r i n o so~uvanju iden-titeta, jezika ikulture srpskezajednice uSAD, njenomm e d i j s k o minformisanju,ja~anju veza samaticom, kao ia f i r m a c i j isrpske kulture,posebno uoblasti filmske

i pozori{ne umetnosti.Konzul-`eran Dejan Radulovi} je uru~uju}i zahvalnicu

tom prilikom rekao i slede}e:“Slavica Petrovi} od dolaska u SAD 1975. godine neu-

morno u~estvuje u aktivnostima srpske dijaspore i nastoji dasvojim anga`ovanjem doprinese o~uvanju zajednice, jezika,kulture i tradicije srpskog naroda, kao i ja~anju veza sa mati-com. Najzna~ajniji doprinos na tom planu Slavica Petrovi} jedala upravo u oblasti kulture i informisanja.

Osniva~ je i urednik lista srpske dijaspore u SAD ’Ogledalo– Serbian Mirror’. List vi{e od 16 godina omogu}ava da srps-ka zajednica u SAD na ovaj na~in mo`e da se informi{e na srp-skom jeziku i upozna sa vestima i dogadjajima u matici, kao isa aktivnostima i dogadjajima iz `ivota srpske dijaspore u SAD.List ’Ogledalo’ nije samo sredstvo informisanja ve} okosnica ipokreta~ mnogih drugih uspe{nih manifestacija od kojih jesvakako najzna~ajniji Srpski filmski festival.

Festival je zasigurno najzna~ajnija manifestacija srpske kul-ture i filmske umetnosti u ^ikagu.

Zna~ajne zasluge za razvoj pozori{ne umetnosti srpske zajedniceu ^ikagu pripadaju takodje Slavici Petrovi}. Ona je deo srpskogamaterskog pozori{ta ’Mira Srem~evi}’ u ^ikagu od osnivanja 2005.godine. Na daskama ovog pozori{ta ostavila je zna~ajan pe~at kaoglumica kroz uloge koje je igrala u skoro svim predstavama pozori{ta.Takodje, posebno je doprinela razvoju pozori{ta dok je bila direktoru vremenskom periodu od pet godina. Pozori{te se afirmisalo i zauze-lo zna~ajno mesto u kulturnom `ivotu srpske zajednice u SAD, poseb-no u ^ikagu. Tome su posebno doprineli stalna publika i nemerljiventuzijazam svih ~lanova pozori{ta, a posebno entuzijazam pojedinacakao {to je Slavica Petrovi}.

Generalni konzulat prepoznaje doprinos i rezultate koje je SlavicaPetrovi} ostvarila u vi{egodi{njim naporima da oja~a saradnju sa mati-com i istovremeno doprinese o~uvanju srpske zajednice u SAD.”

Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu i generalni konzulati RepublikeSrbije u ^ikagu i Njujorku `ele svim dr`avljanima Republike Srbije, pripadnici-ma srpske zajednice u SAD i ~itaocima lista “Ogledalo“ uspešnu Novu 2018.godinu i sre}an Bo`i}.

Hristos se rodi!

PRIJEM ZA DIJASPORU U KONZULATU

Gledajte TV emisiju SrpskaRazglednica iz Amerike. UAmerici i Kanadi 28 puta mesec-

no. Vremena emitovanja u ^ikagu:- Subotom u 7:30 ujutro na BN

SAT i 7:30 uvece na BN i BN SAT.Nettvplus BN kanal 211; NettvplusBNSAT kanal 223; “http://tvbalkan.com“, “http://rtvbn.com“, “http://balkaniyum.tv“, “http://fastv.com“,“http://gss-media.com“ . Emisija traje 45minuta

- Ponedeljkom i petkom u 1popodne i 8 uvece na TV Lav Plus.Nettvplus kanal 165 i aplikacija GO4TV.Emisija traje 45 minuta

- Utorkom u 11:55 prepodne i 7uvece na RTS SAT Nettvplus kanal 4, “ h t t p : / / t v b a l k a n . c o m “ ,“ h t t p : / / g s s - m e d i a . c o m “ ,“http://www.rts.rs%2C/“, ku}na satelitskaantena Emisija traje 30 minuta

- Sredom u 11:45 na TV ASSabac. Nettvplus, kanal 158 Emisija traje45 minuta

- Sve emisije pogledajte i na:“http://www.youtube.com/rtvzigic

Vremena emitovanja u Srbiji iregionu:

- Subotom oko 2:30 popodne inedeljom oko 2:30 ujutro na BNTeleviziji. Gledajte preko kablovskihSistema: SBB (kanal 52), KCN (kanal20), Postanet (kanal 119) MTS (kanal563). Emisija traje 45 minuta

- Ponedeljkom i petkom u 8uvece na TV Lav Plus. Emisija traje 45minuta. Gledajte preko kablovskihSistema SBB, KCN, IPTV, RadijusVektov, City; Preko antene sa predajnikaOvcar i Tornik u Zapadnoj Sbiji: U`ice,^ajetina, Zlatibor, Nova Varo{, Priboj,Prijepolje, Bajina Ba{ta, Po`ega, Kosjeri},Arilje, Lu~ani, Ivanjica, ^a~ak, Topola,Gornji Milanovac, Ljig, Lazarevac,Jagodina, Paraæin, Arandjelovac,Kraljevo, kao i u drugim gradovima iop{tinama koje pokrivaju navedeni

kablovski operateri.- Utorkom u 6:55 uvece i sredom

u 2 ujutro na RTS SAT Moze se gledatipreko sajta RTS-a “http://www.rts.rs/“ ipreko nekih kablovskih operatera. Emisijatraje 30 minuta

- Sredom u 6:45 uvece na TVAS Sabac. Gledajte preko antene Emisijatraje 45 minuta

Emisije priprema i vodiAleksandar Sa{a @igi}

Adresa: Radio Avala, PO Boy343, Lake Zurich IL 60047 USA

Telefon: 1-224-286-4383

Email: radio@radioavala.comVebsajt: “http://www.radioavala.com“

Sre}ne bo`i}ne i novogodi{nje praznikesvojim slusaocima i sponzorima `eli

Aleksandar Sa{a @igi} i RADIO AVALA

P O R U K E

25Januar 2018. www.serbianmirror.com

SRPSKA RAZGLEDNICA IZ AMERIKESlu{ajte Radio Avalu ^ikago, subotom od 12:30 popodne do 2 popodne na 750AM WNDZ ^ikago i okolina, Indijana, Viskonsin

26

A N K E T A

Januar 2018.

Protojerej

DJURO KRO[NJARMorao bih da se prisetim svega

{to se dogodilo pro{le godine, ali se}aju}ise re~i jedne molitve da ‘svaki dobri dardolazi odozgo, od Tebe Oca svetlosti..’samo mo`emo zablagodariti po na{ojzasluzi svako dobro koje je poslao na nas.Bilo je divnih momenata ali i ne takodobrih u `ivotu, ali sve to dolazi po na{ojzasluzi. Mislim da je najsve~aniji dogadjaju pro{loj godini proslavanovog svetitelja na{ihdana, Sv. MardarijaLibertivilskog, koga smosve~ano proveli u julumesecu. To je bio predi-van duhovni dogadjajkoji nadma{uje sve ostalo {to nam sedogodilo u pro{loj godini. To je dogadjajkoji je potvrda na{e prave vere, kojom cese napajati i hrabriti na{a deca ovde udijaspori. Jedna od velikih pozitivnih vestijesu bili i izbori u ovoj zemlji, na ~ije ~eloje do{ao ~ovek za koga smo maltene sviglasali i time smo ohrabreni da }e na{astara otad`bina `iveti u miru. Neka Gospodbude s nama i ubudu}e i {titi i brani na{narod od svakog zla i neprijatelja.

Mislim da se ni{ta nije drasti~nodogodilo {to bi nam ostavilo pro{lu godinuu negativnom se}anju. Bilo je tu i tamonekih sitnih problema, ali ako ih shvatimokao sastavni deo `ivota, brzo }emo ih zab-oraviti i krenuti napred sa novim nadanji-ma u bolji i prosperitetniji `ivot. NekaGospod blagoslovi i sve va{e ~itaoce i nekaim je svima sre}na Nova godina i Bozi}nipraznici.

Dr JOVAN ^UPI]Godinu }u pamtiti i po dobru i po

zlu. Pro{le godine nam se rodilo tre}eunu~e i na{oj sre}i nije bilo kraja. Ali,mojoj sre}i nije bio dugvek, jer sam pri krajugodine izgubio jedinogbrata, koji je umro odnajopakije bolesti.

U idu}oj godini`elim da nas prati zdravl-je, po{to kad to imate onda imate sve, a jasam to najvi{e osetio na svojoj ko`i. HvalaBogu, radim punom parom u dve ordinaci-je. Ako neko `eli da stupi u vezu samnom,moj telefon je 847-401-7407.

MARIJA KARAN - glumicaGodinu 2017. }u pamtiti po tome

{to je moj sin napunio jednu godinu, {to jeprohodao u Beogradu i propri~ao na trijezika.

Pamti}u je po snimanju “Serije 5“i serije “Odd mom out“.

Pamti}u po izlo`bi Fade in 2 ~iji

je tvorac moja inicijacija /fondacija BalkanProjectsorganizivala uBeogradu sa Muzejemsavremene umetnosti izBeogradu, Swiss instituteiz NYC i JulieBoukobza!

Godina 2017. je definitivno mojagodina!

Nemam ba{ nekih stvari koje bihizbrisala, a da mogu da se setim.

BOBAN ILI] – umetnik, vajarOva godina }e u meni ostati

zabele`ene po ogromnom uspehu na{ihsportista. Da mi je neko rekao da }e se srp-ski fudbaleri plasirati na svetsko prvenstvoi da ce se Crvena zvezdai Partizan plasirati uevropski vrh, da }eko{arka{i sa drugimtimom osvojiti srebro naEvropskom prvenstvu,da}e [panovi}eva onolikonadma{iti ostale skaka~ice i da }e njenskok biti poni{ten zbog broja na njenimledjima koji je ostavio trag u pesku, sve bito bilo ravno fantasti~nom romanu. Bravoza sportiste, daju mi krila, daju nam velikupodr{ku da istrajemo i uspevamo svako usvom zanatu i talentu.

Razo~aranje mi je da je kriminalu Srbiji nanovo uzeo veliki zamah.Navija~ke horde diktiraju i divljaju, uteru-ju strah u Kosti gradjanstvu, bez ozbiljnihsankcija. Nasilje u porodici, a sigurne ku}euop{te nisu sigurne. Strah me da otvorimnovine i da se suo~im sa hororom dana{njeSrbije. Ipak, nadam se boljem, bolji smomi od tog zla. I to je ono po ~emu ne bihda pamtim proteklu 2017. godinu.

Dr BORKO DJORDJEVI] – hirurg iz Kalifornije:Pamtim 2017. kao godinu opti-

mizma za Srbiju i srpski narod. Kriza jeoslabila, privreda jeo`ivela, a fudbaleri idu naMundijal u Rusiju, gde }epostati prvaci sveta!

Na`alost, ku}nonasilje je u porastu, jer jesve vi{e alkoholi~ara,narkomana i nasilnika, koji misle da je`ivot u pesnici, a ne u mozgu.

MARKO LOPU[INA -novinar i pisac:Pamtim 2017.

godinu kao vreme velikog`rtvovanja penzionera zanarod i dr`avu. Vlastnama uzima 10 odsto odpenzija, a to je 649 mil-

iona evra za razvoj zemlje. Lepo je da jegradimo, a da ne krademo! Sre}na Nova2018. godina!

@alosno je da je Srbija prvakEvrope u raku materice kod `ena i kancerukod dece.

MILAN ANDRIJANI]Odlaze}u 2017. godinu pamti}u

po uspesima na{ih sportista.Na privatno-poslovnom planu,

pamti}u je zbog premijerepozori{ne predstave“Jedan narod - jednapri~a“ u ^ikagu idru`enju i saradnji sadivnim ljudima i umet-nicima iz pozori{ta “MiraSrem~evi}“.

Ne}u je pamtiti i `eleo bih dazaboravim de{avanja vezana za mnogobro-jne teroristi~ke napade {irom sveta, koji suodneli mnogo nevinih `ivota, a posebno zanemogu}nost da se na globalnom nivouspre~i i zaustavi nasilje nad `enama u svimoblicima, koje je za mene nezamislivo, aposebno u 21.veku.

I jedno i drugo, na`alost, moramopamtiti, da bismo se protiv tog zla mogli iboriti.

MILO[ RASTOVI] – SerbNationalFederation – American SrbobranU mojoj lepoj uspomeni }e ostati

trenuci koje sam proveosa svojim najbli`ima i pri-jateljima koje dugo nisamvideo u Srbiji i svi uspe-si Srpskog narodnogsaveza.

[to se ti~e drugog dela pitanja,toga se ve} ne se}am.

Dr @ELJKO ATLAGI]Pamti}u je po

tome {to sam dobio unukaOskara.

Po ~emu ne bihda pamtim? Po prevelikojvru}ini letos u Beogradu.

IGOR OBRADOVI]- glumac srpskog pozori{ta “Mira Srem~evi}“, ^ikagoGodina 2017. je

bila za mene veoma pop-unjena ve}inom pozitivn-im dogadjajima, a neki odtih su: moja sestri~inaNikolina je polo`ilavoza~ki ispit, moja }erkaAndjelina krenula u drugi razred, srpski

ljubimac Donald Tramp preuzeo predsed-ni~ki mandat, popravljanje ekonomskesituacije zahvaljuju}i srpskom festivalu,veliki broj kulturnih dogadjaja, poznanstvosa Slavkom ([timac), Ma{om (Daki}),Hristinom (Popovi}), Marijom (Karan).Zahvaljuju}i svim ovim lepim uspomenamaonih manje lepih se i ne se}am.

Dr DEJAN GLI[OVI]Godinu 2017. }u pamtiti po

zavr{etku 26 godina duge klini~ke studije oterapiji multiple skleroze, zatim popozori{noj predstavu “Jedan narod – jednapri~a“, predivnom filmu “Ime: Dobrica,prezime: nepoznato“ igostovanju Slavka [timcau ^ikagu, po nastupuZorana Star~evi}a i po jo{nekoliko lepih muzi~kihdogadjaja. Takodje }upamtiti 2017. po nekimdobrim ljudima koje sam te godine upoz-nao.

Po ~emu ne bih pamtio 2017... papo tome {to nam je otela veliki brojvelikana. Kao da se takmi~ila sa 2016. Potome bih rado zaboravio 2017, uz nadu da2018. u tom smislu ne}e biti tako nemilos-rdna. U se}anju zauvek ostaju MilivojeMarkovi}, Cune Gojkovi}, MikiJevremovi}, Bata Kameni, Petar Lazi},Ra{a Popov, Ljubi{a Samard`i},ChuckBerry, Tom Petty...

PO ^EMU ^ETE PAMTITI 2017. GODINU,A PO ^EMU JE NEBISTE PAMTILI?

Novogodi{nja anketa Srpskog ogledala

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE U

OGLEDALU773.744.0373

P O R U K E

Ugodini koja je iza nas Srbi suimali mno{tvo dogadjaja pokojima bi i cela nacija i svaki

pojedinac mogli da je pamte i po lepimi po ru`nim stvarima. Takvi dogadjajigotovo svakodnevno susti`u jedan drugi.

Jedno od onoga ~ega }emo senajdu`e se}ati jesu diplomatske aktivnos-ti na{e dr`ave. To ovoj vlasti ne mo`eosporiti ni opozicija, koja po prirodistvari uvek ima primedbe i na ono {to jedobro i na ono {to jelo{e. Tako `ivu diplo-matsku aktivnost na{aSrbija odavno nijeimala. Mislili smo da }enedavna poseta predsed-nika Vu~i}a Rusiji i sus-ret sa Putinom bitidogadjaj koji }eobele`iti ovu godinu.Iako je to bila istorijskaposeta, dogadjaj koji sezbio u Generalnojskup{tini UN zasenio jesve prethodne. Srbija jeu glasanju na vanrednoj sedniciSkup{tine UN bila na ispravnoj strani.Odba~ena je odluka ameri~kog predsed-nika Trampa da prizna Jerusalim za pre-stonicu Izraela. Protiv odluke ameri~kogpredsednika bilo je 128 zemalja sveta,medju kojima je bila i Srbija, a podr`aloga je samo devet zemalja. Tramp jedo`iveo te`ak diplomatski poraz.Opredelio se za ~in koji mo`e da iza-zove rat nesagledivih razmera. Niko nemo`e da objasni takvu odluku, u vremekada je Amerika, u poku{aju da SevernuKoreju zaustavi u {irenju nuklearnognaoru`anja, na putu da izazove nuklearnisukob sa najte`im posledicama i milion-skim `rtvama.

U glasanju u UN Srbija je bilaprotiv odluke Amerike. Srbija, koja je upro{losti provereno bila ameri~kisaveznik i uvek na ispravnoj strani,glasala je protiv odluke ~ije posledicemogu da budu te{ke za ceo svet.Upozorenje da }e oni koji budu protiv,biti ka`njeni, nije moglo da pokolebatakvu odluku. Srbija, koja `eli iskrenodobre odnose i sa Amerikom i EU, ali isa Rusijom, i koja `eli vojnu neutralnost,bila je na strani onih koji su svojomodlukom `eleli da upozore ameri~kogpredsednika da nije u pravu. Srbija je ipo cenu posledica koje mogu uslediti,uspela da sa~uva dostojanstvo i da budena strani pravde. Verujemo da }e razumu svemu tome prevladati i da }esrpsko-ameri~ki odnosi nastaviti da se

kre}u uzlaznom linijom i da }e se topotvrditi ve} u godini koja je pred namau kojoj Srbija o~ekuje da ugostiameri~kog predsednika Trampa.

U godini koja isti~e, Srbija je utra`enju re{enja za mir sa Albancima, usvojoj ju`noj pokrajini Kosovu iMetohiji, ponovo izlo`ena jednoj ner-azumnoj odluci albanskog rukovodstva,koje podr`ava da kosovski parlamentukine Zakon o specijalnom sudu za ratne

zlo~ine OVK. Ta~i iHaradinaj ka`u da }eslu{ati parlament, ali sedobro zna da iz svojihrazloga potajno stoje izatog predloga. Tu inicija-tivu osudila je EU, a iameri~ki ambasador jeovoga puta bio na straniSrba. Jasno je rekao dabi takva odluka odvelaKosovo u izolaciju.Ostaje da verujemo da}e Albanci prihvatitisavete svojih mentora,koji su medju prvima

priznali njihovo nezakonito otcepljenje.Medjutim, ako se zna da oni koji su topokrenuli ne}e tako lako odustati odsvoje inicijative, onda i sama pomisao{ta su u pro{losti sve uradili, {to bimoglo da ostane neka`njeno, izazivagadjenje. Zbog ru`nih epizoda koje su sedogadjale u minuloj godini, `elimo {topre da je zaboravimo, ali uz `elju davinovnici zlo~ina ne ostanu neka`njeni,da sud utvrdi nedela i da bude pravedan.

Srbi u matici nastavljaju dabrinu brigu o medjunarodnom statususvoje dr`ave. @ele iznad svega mir. @eleda u narednoj godini `ive bolje. @ele da{to manje mladih odlazi u svet, u potraziza poslom. @ele da na{i ljudi u svetuo~uvaju svoj nacionalni duh i da asimi-lacija ne u~ini svoje. @ele vi{e posla –da po{tenim radom imaju vi{e i bolje.@ele svojim sunarodnicima u svetu svenajlep{e. Znaju da nigde danas nije lako.@ele da Srbi u rasejanju nikada ne zab-orave ko su i gde su im koreni. O~uvan-je nacionalnog identiteta svake nacije jeimperativ i to je va`no i za dr`avumaticu, ali i za dr`avu u kojoj ti ljudidanas `ive.

Srbima u Americi, ali i u svimdelovima sveta, `elimo sve najlep{e.@elimo ostvarenje nekih najva`nijihstvari u `ivotu. @elimo mir, dobrozdravlje i li~nu sre}u svakom pojedincu.Neka je svima sre}na Nova godina isre}ni Bo`i}ni praznici.

Aleksandar Vlajkovi}, novinar

2017. GODINA VELIKIH ISKU[ENJA

– 2018. GODINA NOVE NADE

TONY S KALOGERAKOS ATTORNEY AT LAW

* Li~ne povrede* Povrede na poslu

* Povrede u saobra}ajnim udesima, ne brinite, obratitese sa punim poverenjem advokatskoj firmi specijalizo-vanoj u toj pravnoj grani. Oni }e vas za{titi i re{iti va{

slu~aj u va{u korist, na najbolji mogu}i na~in.

Prepustite va{ problem profesinalcima iz stru~nog timaadvokatske firme gospodina Kalogerakosa

Ne brinite, oni govore srpski jezik!

27Januar 2018. www.serbianmirror.com

Januar 2018.28

J U B I L E J I

“ A m e r i k a n s k iSrbobran“ }e 18. januara2018. godine obele`iti 112godina postojanja. Za razlikuod beogradske “Politike“ kojaje imala prekid u objavljivanjuu toku Prvog i Drugog svet-skog rata, “AmerikanskiSrbobran“ izlazi u kontinuitetuod 1906. godine.

“ A m e r i k a n s k iSrbobran“ je osnovan uPitsburgu, u dr`avi Pensilvanijiod strane Srpskog pravoslavnogsaveza Srbobrana (1901), pot-porne organizacije ~iji jeutemeljiva~ bio Sava Hajdin.Prema Hajdinovim re~ima, glavnauloga “Amerikanskog Srbobrana“je bila unapredjenje rada i delo-vanja Srpskog pravoslavnog savezaSrbobrana u Americi. Na konvenci-ji 1929. godine, Srpski pravoslavnisavez Srbobran se ujedinio sadru{tvima Sloga, Sloboda i SvesnaSrbadija i tako je dobio naziv Srpskinarodni savez. Od tada je”Amerikanski Srbobran“ postaozvani~no glasilo Srpskog narodnogsaveza.

Od svog osnivanja “AmerikanskiSrbobran“ je izve{tavao o dogadjajima uAmerici i matici kao {to su: socijalni iekonomski problemi, kulturni i sportskidogadjaji i osnivanje srpskih parohija,crkava i {kola. Od svog osnivanja do30-ih godina pro{log veka novine suisklju~ivo {tampane na srpskom jeziku na}irili~nom pismu. Nakon toga se uvodiengleska sekcija novina kako bi se prvageneracija iseljenika, kojima je engleski

bio maternji jezik, vi{e zainteresovala za

srpsku tradiciju iobi~aje. Kada su se po~ele objavljivati,one su bile nedeljne, da bi 1916. godinepostale dnevne novine. Danas se“Amerikanski Srbobran“ se objavljujedva puta mese~no na engleskom i srp-skom jeziku na }irili~nom pismu. Novinese arhiviraju u Kongresnoj biblioteci uVa{ingtonu i Narodnoj biblioteci Srbije uBeogradu.

Prvi urednik novina je bioMilivoje Buzad`i}. Nakon njega srpskusekciju novina su uredjivali ^edomirPavi}, Jovan Krajnovi}, Petar

Budisavljevi}, Milo{ Mrvo{, Budimir

Grahovac, Branko Daja~i}, MilanMarkovi}, Mladen Trbuhovi},Kosta Elesin, Milutin Devrnja,Mom~ilo Soki}, Jovan Brati},Jovan Joveti}, Bo`idar Puri},Jovan Dereti}, Milivoje Vasi} idanas je urednik dr AleksandarPetrov. Urednici engleske sekcijeod 1930-ih godina su bili:Aleksandar Kordin, MarkoCiganovi}, Filip Stanojevi},Bo`ica Milkovi}, VilijamNikolin, Milan Karlo, NikolaIvo{evi}, Nenad Mari}, MelvinMamula, Viktor Danilov,Miodrag Petrovi}, NikolaMaruni}, Ana Tumbas, RobertStoun, D`ord` Marti}, Du{anLjubenko, dr KrinkaVidakovi} Petrov i danas jeurednica Sandra Radoja.

Mnogi poznati srps-ki pisci i knji`evnici su dalisvoj doprinos“Amerikanskom Srbobranu“i srpskoj kulturi u Americikao {to su: Jovan Du~i},

Milo{ Crnjanski, Ivo Andri}, DesankaMaksimovi}, Vojislav Ili}, Milan Raki},~arls Simi}, Vasko Popa, VasaMihailovi} i dr Aleksandar Petrov.

“Amerikanski Srbobran“ jenagradjen kao najbolje novine na kongre-su dobrotvornih dru{tava dr`avePensilvanije 2001. godine.

Glavni cilj “AmerikanskogSrbobrana“ je na najbolji na~in for-mulisao otac Sava Vojvodi} u ~lankukoji je objavljen na naslovnoj straniprvog izdanja novina 18. januara 1906.godine slede}im re~ima:

“Na{ list }e upu}ivati svoje~itaoce i pou~avati ih o srpskoj narod-nosti i svetoj pravoslavnoj vjeri, utvrd-jiva}e ih da u ovom dalekom kraju nezaborave na vjeru i narod iz koga sunikli i postali i za koji su na{i starisvoju krv potocima prolijevali i nama tedvije na{e najve}e svetinje u amanetostavili... Da nam samo u zajednici le`ispas, napredak i pomo}...Te nam ve}sada neki tihi glas u na{em srcu {ap}erije~i Hristove: ’Zaista vam ka`em:kada u~inite jednom od ove moje malebra}e meni u~iniste’ (Matej gl. 25, st.40).“

Milo{ Rastovi}, koordinator zakulturu, Srpski narodni savez

Stopama na{ih predaka gradimona{u budu}nost i budu}nost na{e dece saAMERIKANSKIM SRBOBRANOM.

AMERIKANSKI SRBOBRAN

Preplatite se na najstarije srpske novine.Pridru`ite se Srpskom narodnom savezu i dajte svoj doprinos

o~uvanju srpskog etni~kog i pravoslavnog identiteta u Americi.Postanite ~lan kupovinom polise `ivotnog osiguranja ili {tednje.Pozovite glavnu kancelariju Srpskog narodnog saveza na412-458-5227 ili posetite web sajt: www.snflife.org

Najstarije srpske novine obele`avaju jubilej

Vajar Simenon Roksandi}spada u najstariju gen-eraciju srpskih vajara.

Rodjen je 14. maja 1874. godinena Baniji na Majskim poljana-ma. Umro je 12. januara 1943.godine u Beogradu.Pozavr{enom {kolovanju uZagrebu, nekoliko godina bio jestipendistau Pe{ti gde je zavr{ioumetni~ko - zanatsku {kolu.Akademiju umetnosti pohadjaoje u Minhenu. Za svoj diplomski rad 1896.godine izvajao je skulpturu “Roba“ u kojoj je,kao Srbin iz Austrougarske, izrazio svojrevolt i gnev protiv omrzmute dvojnemonarhije. Delo je pohvalio MihailoValtrovi}, profesor Velike {kole. Na predlogDjordja Krsti}a, slikara, pre{ao je u Srbiju

1897. godine kao vojni begunac. Slu`bovaoje u U`icu i Kragujevcu kao nastavnik neko-liko godina, kada je preme{ten za Beogradu.Pored redovnih nastavni~kih du`nosti, pre-davao je i vajarstvo u beogradskojUmetni~ko-zanatskoj {koli.

Roksandi} je zadu`io Beogradnaro~ito dvema skulpturama: “Borbom”(skulptura na Kalemegrdanu) i “De~akom sa

razbijenim kr~agom“ (uDobra~inoj ulici) kao i mnogimspomenicima i bistama poznatijihli~nosti iz na{e kulturne pro{losti(Karadjordje, Vuk Karad`i},Filip Vi{nji}, Knez Ivo odSemberije, Radomir Putnik,MihiloValtrovi}, Jovan Cviji},Bogdan Popovi}, Tihomir R.Djordjevi}, Nikola Spasi}, RistaJ. Odavi}). U najzna~ajnija nje-gova dela ubrajaju se `enske fig-

ure na grobu Sime Matavulja iz 1910. godine,ako i spomenici dr Lazi Pa~uu i @ivojinuMi{i}u.

Skulpturu “Borba“ , kompozicijukoja prestavlja ribara u borbi na `ivot i smrtsa vodenom zmijom, Roksandi} je zavr{io uRimu1906. godine i sa jo{ dve kompozicijeje izlo`io je na Medjunarodnoj izlo`bi uLondonu. Prema podacima iz bro{ure“Srbija“ na Balkanskoj izlo`bi u Londonu1907. godine do`iveo je sa ostalimizlaga~ima, ~lanovima jugoslovenskogudru`enja Lada, potpun uspeh. O samomdelu hroni~ar “Politike“, u broju od 2. sep-tembra 1907. godine pi{e: “...Deset godi-naizmedju ‘Roba’ i ‘Borbe’ proveo jeRoksandi} u srpskoj palanci gde se njegovveliki i otmeni talenat uni`avao u~enjemdece, kako se prave trougaonici i krugovi.Trebalo je da se jednog dana otme od nas,od sredine kojoj je deset bezmernih godinapla}ao svoj poraz u telu i duhu, da na samonekoliko meseci ode u Italiju, i da udavisvoju ~amotinju kao u ‘Borbi’ njegov ribarsvoju zmijurinu, pa da nam eto dadne jednodelo velike inspiracije i umetni~kogpo{tenja. ‘Borba’ je delo i po smelosti svojezamisli i svojoj majstorskoj fakturi ne{to {topokazuje u ovom mladom umetniku odnepunih trideset pet godina budu}eg maes-tra... ‘Borba’ koja predstavlja ribarakojisede}i na jednoj steni davi svojim bronzan-

im pesnicama jednuogromnu zmijurinu imadetalja koji iznenadjujuhrabro{}u i naponomzamisli ...“

Zanimljivo jeovde napomenuti{tajesam autor 1940. godineizjavio ZvonimiruKulund`i}u, novinarupovodom tog dela:“..Bilo je to pre trideset

i tri godine. U Londonu se priredjivala veli-ka jugoslovenska izlo`ba i ja sam bio poz-van da sudelujem. Poslao sam tu grupu.Odjednom sam dobio obave{tenje od na{egposlanika u Londonu da je ladja koja jeprenosila taj moj rad potonula – i prematome da je moj rad propao. Posle seispostavilo da je potonula neka druga ladja,da se radilo o zabuni i da je moja ‘Borba’

`iva i zdrava stigla u London. Potom jejednu otkupila Op{tina zagreba~ka, a druguOp{tina beogradska.“

Druga skulptura je “De~ak sarazbijenim kr~agom“. Trgovac beogradskiVandjel Toma (1834-1906), rodom izMakedonije, odredio je testamentom 100dukata za podizanje spomenika u

Beogradu kojim be seovekove~io znameniti istorijskidatum kod~ukur-~esme od 3.juna 1862. godine. Na osnovutoga zave{tanjaizradio jeRosandi} statuu “De~ak sarazbijenim kr~agom“. De~ak jeizradjen anatomski besprekornoi posle skoro 25 godinebeogradska op{tina je otkri-laspomenik 1931. godine sanatpisom: “U spomen dogadjajaod 26. maja 1862. godine na~ukur-~esmi. Podi`e ovajspomenik zadu`binaVandjelaToma, 1831.god.”Medjutim, datum naspomeniku “26. maja 1862”jepogre{an. Dogadjaj se desio,premapri~anju o~evidaca Nikole

Hristi}a, Mihaila Barlovca i svedo~enjuKarla Perola, 3. juna 1862. godine, a ne26. maja 1862. godine.

Roksandi} je ̀ iveo 69 godina i izra-dio sto trideset umetni~kih dela. Radove jeizlagao kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Mnoga njegova dela su propala zavreme austrijske okupacije.

Dr Vojin Drenovac

STARI BROGRAD

SKULPTURESIMEONA ROKSANDI]A

^ukur-~esma^ukur-~esma u Dobra~inoj ulici

podignuta je 1931. Delo je SimeonaRoksandi}a. Na toj ~esmi je jedan turs-ki vojnik (nizam) udario,3. juna 1862.godine, srpskog de~aka, {egrta SavuPetkovi}a, jer je protestovao {to mu jeTur~in sklonio kr~ag sa ~esme. Turskevojnike koji su se tu zatekli opkolila jegrupa Srba. Tuma~ srpske policije,dragoman, i posrednik kod turskihvlasti, terd`uman, uspeli su da odveduTurke sa tog mesta. Medjutim, Turci supred zgradom policije ubili srpskogterd`umana Simu Ne{i}a i smrtnoranili Djordja Ni{liju. Ovi dogadjajiotpo~eli su krvave sukobe izmedjubeogradskih Srba i Turaka i povod zabombardovanje Beograda od straneTuraka 5. juna 1862. U spomen na tedogadjaje, podignut je na tom mestu,iz sredstava Zadu`bine trgovca TomeVandjela, spomenik sa statuomde~aka.

De~ak sa razbijenim kr~agom

Fontana Ribar “Borba“

D R U [ T V O

29www.serbianmirror.comJanuar 2018.

30 Januar 2018.

F E L J T O N

Stotinu godina posle~udesnih podviga najodliko-vanije jedinice srpske vojskeodštampan je roman o njoj i taknjiga, “Gvozdeni puk”, se neprodaje. Deli se besplatno.

Autor Darko Nikoli},novinar iz Beograda, posle više-godišnjeg istra`ivanja rešio jeda ono što je pronašao poarhivima, bibliotekama, muzeji-ma i kod potomaka, podeli nar-odu. Uz pomo} naroda, koji je ibio darodavac priloga kako bi

do štampanja moglo da dodje.- Mi smo ponosni na

mnogo toga, ali i mnogo togane znamo. A `eljni smo znanja,jer postoji prekid u kolektivnompam}enju svih onih naših divnihkvaliteta koji su nas i krasili unajte`im danima. Ne znamo nisve naše mane iako posledicenjihovog postojanja svakod-nevno ose}amo. Roman o timkvalitetima i tim manama pisao

sam upravo da ne bismo zabo-ravili ko smo – ka`e Nikoli}.

Pisci obi~no pišu da biod pisanja `iveli. Autor oveknjige na nju ne gleda kao naproizvod, ve} kao na poklon.

- Zaboravili smo radostdarivanja. Ne razmišljamomnogo o drugima. Putokazikoje su ostavili ljudi koji su~inili Gvozdeni puk, a koji suprošli kroz najve}a iskušenja od

1912. do 1918, dragoceni su.@ivot ne za sebe ve} za druge,`ivot utemeljen u veri da se zaDobro vredi boriti, za njega`iveti a ne samo mreti, drago-cena su otkri}a tokom oveistra`iva~ke avanture. I tootkri}e sada je dostupno svima– isti~e Nikoli}.

Knjiga od 400 strana, asve informacije o njoj nalaze sena sajtu gvozdenipuk.rs, deli se

besplatno i to najpre biblioteka-ma.

- Ko `eli da zna kako su`iveli, razgovarali, kako su sedr`ali i šta razmišljali ljudi ~ijadela pamtimo i sto godina kas-nije, u`iva}e u romanu. On seupravo šalje svim našim bib-liotekama, a ako bude dovoljnonovca, štampa}e se još primer-aka i deliti svim zainteresovani-ma – zaklju~uje Nikoli}, uz naduda }e se putem sajta javiti svikoji mogu da pomognu.

Liturgija je tra-jala koliko toobi~no i biva.

Uz Mitropolita,slu`io je veliki brojsve{tenika i djakona.Lazar nije bio prisu-tan na njoj. Fizi~kida, ali mislimanikako. Osim {to jenije voleo zbog stajan-ja pored oca, nikadaje, zapravo, nije ni razumeo. Zatoje i nije smatrao bitnom. Ali, dvaoka, koja su bila levo od njega, anikako da se ponovo susretnu sanjegovim pogledom, po~injao je dasmatra sve bitnijim. Samo je o tojdevojci razmi{ljao, nesvestan toga,dabome. Nije ni gledao, ni slu{ao,{ta se ispred oltara de{ava.Poslednje “Amin“ ga prenu, jer senarod potom pribli`i ikonostasu, pai njega pogura ka MitropolituDimitriju. A ovaj se tada spremaoza besedu, koju su brojni oficiri iokupljeni svet i{~ekivali netremice.Molitva za vi{e od trista hiljadasrpskih vojnika i jo{ vi{esavezni~kih, koji su se spremali zanapad na osvaja~a, Otomanskuimperiju, bila je svr{ena. Ali, ne icela slu`ba.

Mitropolit prisloni velikikrst na grudi i pomoli se u sebikratko. Po~e da govori o slobodi okojoj je svaki Srbin od detinjstvasanjao od Kosovskog boja dodanas. Sanjao i sve ja~e ose}aopotrebu za njom poslednjih godina,poslednjih meseci. Naro~ito posled-njih dana, kako su se umno`ilejezive vesti o novom talasumu~enja, silovanja i ubijanja Srba,koji su na Kosovu i u Makedonijiostali pod Turcima. Srca krenu{eda udaraju ja~e ~im suMitropolitove re~i po~ele da seni`u:

“Pobo`ni Srbi! Tamo sena{a porobljena bra}a mole Boguskoro pet stotina godina. Svaki dan

tako kroz suze {aljuBogu molitve. I tesuze njihove, suzevapaja mu~eni~kog,gorko padaju predpresto Bo`iji.

Bog vidipravdu njihovu i znate{ka stradanja njiho-va, ali je nemilosrdna

ljudska sebi~nost, kojaje sve do sada ometala

njihovo izbavljenje. Pa ipak je, evo,kucnuo na posletku `eljeni ~as.Uvredjena pravda Bo`ja javlja sekao osvetnik potla~enih pa}enika.Na{a bra}a po krvi i veri udru`i{ese s nama, da zajedni~kom snagomoslobodimo vekovne mu~enike.Na{a vojska i njihove, evo se javl-jaju, kao izvr{ioci Bo`je pravde,kao izaslanici samoga Boga `ivog,da pru`e bratsku ruku o~ajnicima,da za njih proliju krv svoju i da ihslobodne uvedu u zajednicu svogadr`avnog doma.

Hri{}ani! Znate li kudami idemo?

Ne idemo tudjinima, negosvojoj bra}i. Idemo tamo, gde namje kolevka, gde je neprijatelj zapre-tao ognji{te na{e presvete slave.Idemo da na tom zaga{enomognji{tu ponovo nalo`imo oganjslobode i da oko njega okupimosve srpske du{e, `udne sre}e imirnog napredovanja. Idemo u svojdom, u kome se ljuti bezbo`niknastanio, pregaziv{i reke mu~eni~kekrvi i suza na{ih `alosnih predaka.Idemo u svoju cvetnu domovinu,koju je neprijatelj pretvorio uzemlju pusto{i, u zemlju tuge ipla~a, krvi i u`asa. Idemo da rask-inemo ropske verige sa roblja, kojeza nama ~ezne. Idemo da od crnogroblja napravimo vitezove, da imvratimo ponos Du{anovih junaka,idemo da `ivotvornom vodom, sasvetoga izvora slobode, speremo sdrumova i prostranih poljamu~eni~ku krv na{ih predaka.

Idemo da poni`ene ljudeiz praha podignemo i da im vrati-mo ~ove~ansko dostojanstvo. Jo{idemo slavnom Kosovu da se pok-lonimo juna~kim senima ~estitogaKneza Lazara, Milo{a Obili}a idrugih hrabrih vitezova, koji snjima izginu{e da ve~ito `ive.Idemo veli~anstvenim De~anima,da se poklonimo prahu pobo`nogakralja De~anskoga. Idemo slavnojGra~anici, da pomenemo vite{kogakralja Milutina. Idemo divnomSkoplju, da potra`imo sjajni prestosilnoga Du{ana. Idemo graduPrilepu, juna~kome gnjezduKraljevi}a Marka. Idemo starimrazboji{tima, na kojima su svetiNemanji}i stvorili staru mo}nu srp-sku dr`avu!

Tamo idemo, jer nastamo ~ekaju na{a bra}a, koja daljene mogu bez nas opstati, niti mibez njih. Tamo idemo, da se sbra}om Crnogorcima zagrlimo uzagrljaj nerazlu~ni. Tamo idemo dase s bra}om Bugarima i Grcimasastanemo, i da izme{anomvite{kom krvlju utvrdimo ve~nodru`bu za dela prosvete, civilizaci-je i zajedni~ke sre}e i blagostanja.Tamo idemo, neka razumeju nepri-jatelji, silni i lukavi. Straha se nji-hova ne pla{imo, jer je s namaBog!

Gospod neka blagoslovizastave na{ih i savezni~kih vojnika,te da budu strah i u`as zajedni~kimvekovnim neprijateljima. NekaGospod pristavi andjelske sile imo}nu za{titu na{im i savezni~kimvojnicima, i neka zastavama nji-hovim podari blagodat, da sa njimajuna~ki i nepovredjeni prodiru krozneprijateljske redove i da odnosepobedu za pobedom! Sila ~asnogakrsta neka ih hrabri, neka ih {titi i~uva, da se, uven~ani vencempobede nad neprijateljima, vratenepovredjeni svojim dragim, da svizajedno slavimo Boga, SvetuTrojicu: Oca, Sina i Svetoga Duha.

Amin!“Lazar vide bratovljevu

suzu. I jednu na obrazu ~oveka u{injelu. I na licima dve starice. I uBosiljkinom oku.

Beogradsko Peva~koDru{tvo je pevalo himnu dok jenarod izlazio. U toj gu`vi, on izgu-bi onu zbog koje je i do{ao ucrkvu. To ga je uznemirilo.Potra`io je brzo novu temu, kao isvaki put kada bi hteo da ne~imnadomesti unutra{nju pusto{.

“Luka!“, zaustavi na ulicibrata koji je krenuo na posao.

“E, tu si“.“Da, ku}i }u. Nego... {to

su sad pominjali Grke?““Misli{, Grke, Bugare i

Crnogorce?““Da, njih...““Pa, saveznici su nam,

pobogu, Lazare! Oni }e da isterujuTurke sa svojih teritorija, a u istovreme mi sa na{ih. Ponekadstvarno mislim da sedi{ na u{ima,kao {to otac ka`e...“

Lazara ovo poslednje ba{pogodi.

“Ama, Luka, Nije...Otkud ja znam {ta se de{ava usvetskoj politici...“

Brat samo odmahnuglavom u neverici, prekrsti se, stavi{e{ir i ode.

Lazar se dovu~e ku}i.“Sad se dolazi?! “Idem

samo ~askom napolje sadru{tvom“. U {est popodne je torekao, a u podne sutradan se vra-tio! Bitangu sam odgajio, Roso, ane sina. Bitangu!“, grmeo jeVojislav Milovanovi}, ne dozvol-javaju}i Lazaru ni da gukne.

“Danju sa kojekakvimfi}firi}ima, a onda po kafanamacelu no}! Jutros mi gospodinBanovi} ka`e da ga je video kakoizlazi iz “Crnog konja“! Ej, izkafane, u sedam ujutru!Razba{tiniti te treba, Lazare! Ne}e{mi vi{e mukom stvoreno brukati“,

nastavi Vojislav, name{taju}i boljekravatu. Na izlazu se okrenu i savrata re~e:

“Prijavio sam te“.“Ne razumem, o~e...

Kome si me prijavio?““Ministarstvu vojnom,

Lazare. Prijavio sam te“.“Ali... Ja sam oslobodjen

slu`enja do daljnjeg...““E, pa, do{lo je to “daljn-

je“. Vi{e nisi. Prvi je dan mobi-lizacije. Ovaj, ili naredna dva, birajsam. Roso, {e{ir!“.

“O~e?!“, upita ga Lazarjednom re~i, a sve {to ~u, bi vrlokratko:

“Ne}e{, vala, maj~insinko, vi{e tro{iti moje pare nakafane i dru{tvo, na svetskelumperajke i besciljna putovanja,na beogradske terevenke i ko znakoje kurve... U Prokuplje ide{!“

Lazar Milovanovi}zaneme. Prokuplje nije bio gradkoji se ~esto spominjao u njegovojporodici, iako su mu i otac i majkaodande bili. I on sam je u njemurodjen. Ali, otkako krajem pro{logveka dodjo{e u Beograd i tuVojislav od radnje stvori trgova~kilanac, finansijski jak i politi~ki sveuticajniji, sve se manje spominjalapro{lost. Roda tamo maltene vi{e inije ostalo sa o~eve strane, zbogbolesti koja ih je pokosila. Rosinisu bili iz sela, kojega se odreklakada se ono odreklo nje, “pobegul-je“.

^im je Vojislav za sobomljutito zatvorio vrata, zanemeliLazar upita majku pogledom.

“Istina je, sine“, re~e mui sede. “Zaboravi Rusiju i konje.Prijavio te kao pe{aka, kao obi~nogobveznika, po mestu rodjenja. ^ekate...“, pa uze nao~are da pro~itape~atirani dokument izMinistarstva:

“... Drugi pe{adijski puk“Knjaz Mihailo“„.

nastavi}e se

BESPLATNA KNJIGA O GVOZDENOM PUKU

Darko Nikoli}

”Roman Darka Nikoli}a o naj~uvenijoj jedinici srpske vojske” 3. deo

”GVOZDENI PUK”

31www.serbianmirror.comJanuar 2018.

B I Z N I S

32 Januar 2018.

A S T R O L O G I J A

OVANOvnovi su entuzijastiu ljubavi, kada se

zaljube, partner za njih predstavljacentar sveta. Svaka nova ljubav zaOvnove je divna kao i prva,po~inju je sa istim `arom.Ponekad su neumereni, suvi{eagresivno ispoljavaju svojaoseæanja, tako da mogu da pre-pla{e partnera. Obo`avaju dakoriste ljubavne fraze {to partnerasilno zabavlja. StrastvenostOvnova je njihov dvosekli ma~, itreba da se ~uvaju da od njegasami ne stradaju.

U 2018. godini, Ovnovibi mogli da zavr{e odredjeneva`ne odluke u `ivotu. Stvari kojevi{e nisu relevantne mogu bitiodba~ene. Planete Saturn i Jupiterblagoslovi}e obilno Ovnove.Saturn obe}ava naporan rad iJupiter je tu za sre}an rad i treba-lo bi da stvorite ravnote`u izmed-ju ove dve stvari. Ove godine }ese pojaviti fenomenalni rast va{egprofesionalnog napretka i va{efinansije }e takodje uve}ati vi{eputa. Karijera }e ove godine bitizadovoljavaju}a oblast za ve}inuOvnova ove godine. Naravno,imali biste i prepreka, ali ima}etei hrabrosti da ih presko~te. Odnossa vlastima i vr{njacima na va{emradnom mestu bi}e srda~niji iispravniji. O~ekujte unapredjenja ipove}anja isplata do kraja godine.

Ovnovi }e u 2018. godi-ni pokazivati vrlo jasan put usvom ljubavnom `ivotu. Bolje }eterazumeti svog partnera ilisupru`nika. Za neke od vas bi tobio kraj puta u dugom inesre}nom odnosu, dok bi zadruge to bio sladak po~etak.

Odnosi }e biti prili~nointenzivni, i u tom slu~aju buditeodgovorni i donosite odluke naosnovu va{e savesti. Ne{to {tovam je u pro{losti nanosilo bolkao i lo{e emocije nestaju i bi}eteslobodni. Op{te zdravlje iblagostanje Ovnova bi}e odli~notokom ~itave godine. Iako vasUran ~ini krhkim i sklonimzdravstvenim problemima, Jupiterje na va{oj strani i {titi vas od bilokojih ve}ih zdravstvenih komp-likacija.

BIKRodjeni u znaku Bikaimaju tvrdu glavu i

meko srce. Oni su, sajedne strane, racionalni i prakti~ni,sa izra`enim smislom za materi-jalne vrednosti. Medjutim, drugastrana Bikovske prirode je vrlo

osetljiva, romanti~na i sentimental-na.

Bi}e puno mira i slobodeza akciju u `ivotima Bikova ovegodine. Klima }e biti za vasprili~no pogodna da se odmorite iopustite. Kako Pluton prolazi krozku}u Jarca, ose}a}ete se mnogolak{e i sa fizi~ke i sa mentalneta~ke gledi{ta. Odredjeni aspektiva{eg `ivota pozivaju vas danapravite jedan korak nazad i dase malo povu~ete u `ivotu.Najbolji savet bio bi ~ekanje i str-pljivost. Va{a osetljivost bi}e jakata~ka ove godine i gledajte da tone uti~e na one oko vas.

Egzaltiran Mars izmedjumaja i novembra 2018. godinedonosi konstruktivne promene u`ivotu Bikova. Va{e finansije bi}edobre i ostvari}ete ih prekobra~nih partnera u ovom vremen-skom roku. Godina obiluje izne-nadjuju}im mogu}nostima za kari-jeru, a krediti i gubici polako sesmanjuju i nestaju. Planete }e vampomo}i da rizikujete u `ivotutokom 2018. godine. Sredinagodine done}e mnogo dobrote uva{em bra~nom ili ljubavnom`ivotu. Uop{teno gledano, 2018.godina se ~ini prili~no mirnimperiodom va{eg `ivota.

Ljubavni `ivot Bikova u2018. bi}e u harmoniji. Ovo }ebiti period sjajnog spokojstva ibogatih iskustava u va{emljubavnom `ivotu. Za neke od vasljubav }e biti glavni prioritet u`ivotu, dok }e za neke Bikove tobiti totalno gubljenje vremena ienergije. Va{a osetljivost iliodr`ava va{e veze ili ih odbacujeod sebe.

Sredina godine bi mogladoneti potencijalne partnere u va{`ivot Godina 2018. godinezapo~inje napomenom za Bikoveda }e njihovo zdravlje i energijabili prili~no dobri. Ovo bi bilodobro vreme za po~etak bavljenjanekim sportom i odustajanje odnezdravih navika koje ste stekli u`ivotu, a koje bi imale dugotrajnureperkusiju u va{em `ivotu.

BLIZANCIPrilagodljivi, alipromenljivi i nestabil-

ni... Bezbri`ni i te`epromenama. Godina 2018. bi}e zaBlizance period gde }e im energi-ja biti na visokom nivou u skorosvim oblastima `ivota. Bi}ete pot-puno obnovljeni, kako fizi~ki takoi mentalno. Nove prilike }e vamdo}i na put. Uzmite ih i krenitenapred. Nagrade vas ~ekaju upra-

vo tu iza ugla. Ovo }e biti vremekada }e va{a istinska priroda do}iu prvi plan. Blizanci }e biti punipozitivne energije u 2018. godini.Zato }e do}i velika sre}a i bogat-stvo, medjutim, razna ka{njenja iprepreke su takodje na tapetu. Va{dru{tveni `ivot bi}e prili~no akti-van za taj period. Jupiter je ret-rogradan izmedju marta i jula2018. godine i done}e Blizancimame{ovita ose}anja. Marsovskaegzaltacija u periodu od maja donovembra }e vam pru`iti punosnage za borbu protiv neprijateljai drugih podela. Budite oprezniprilikom vo`nje i rukovanjate{kom opremom. Povremeneprepreke se ne mogu isklju~iti u2018. godini. Ljubavni `ivot bi}esasvim dobar ako se pojedincisretnu sa ljubavlju svog `ivota naradnom mestu. Godina 2018.godine done}e Blizancima ose}ajolak{anja i stabilnosti u `ivotu, zarazliku od prethodnih godina.

Ljubavni `ivot Blizanacaove godine bi}e pun energije iukusa. Jupiterova pozicija }e vampomo}i da se pobolj{ate emo-cionalno i ima}ete vi{e entuzijaz-ma u va{em ljubavnom `ivotu.Pojedinci bi mogli da pove}ajunivo privla~nosti da bi se suo~ilisa suprotnim polom. Va{ dru{tveni`ivot se sada pro{iruje kako bi sepobolj{ao va{ ljubavni `ivot. Nebojte se da se poka`ete kao poten-cijalni partner. Ove godine bi uva{oj ljubavi moglo biti punostrasti, zadovoljstva i senzualnihpoteza. Tokom ve}eg dela godine,va{i op{ti nivoi zdravlja i energijebi}e najbolji mogu}i.

RAKSenzitivni i saodbrambenim stavom

u emotivnom `ivotu...Pod uticajem svog vladaoca,Meseca, Rakovi su osetljivi,romanti~ni i intuitivni. Rakovi }e2018. godinu videti sa novimnivoom optimizma i pozitivnosti.Godina }e biti sa puno sre}e ibogatstva. Va{ nivo pouzdanosti}e se pove}ati i preovladjuje har-monija u va{oj blizini tokom~itave godine. Rakovi }e videti da}e 2018. biti malo te`a u smisluda treba da donesu neke va`neodluke u vezi sa `ivotom.Medjutim, i sre}a je na vidiku.Va{a trenutna imovina }e vam datidobre plodove tokom godine 2018.o ~emu god da se radi. Po~etaknovih poduhvata ove godine bi bioprili~no dobar. Egzaltirani Marsizmedju maja i novembra 2018.

godine donosi dosta dobitaka.Bra~na sre}a je osigurana zaRakove u ovoj godini. Pu{ajte daodr`ite kompatibilnu atmosferukod ku}e i na poslu. Saturn ideretrogradno izmedju aprila i sep-tembra 2018. godine, kada bi va{efinansije mogle biti na udaru.Budite pa`ljivi u tro{enju i nepreterujete. Od oktobra stvariponovo dolaze u va{u korist.Rakovi }e u 2018. biti svedociemocionalnog preokreta u nji-hovom ljubavnom `ivotu. Odnosiu kojima ste sada za~ini}e va{`ivot nabolje i podi}i na novinivo. Ove godina }e vas videti udobrom zdravlju i pru`iti vamprili~no ve}e mogu}nosti zasmirenje va{eg fizi~kog i men-talnog jaza. Odmorite se i podm-ladite svoj duh kad god imate vre-mena za to. Ostanite aktivni ijedite zdravo. ~uvajte se emo-cionalnih nemira koji razbijajuva{e `ivce. Budite pozitivni idopustite da vas okru`uje ose}ajoptimizma.

LAVDinami~ni, mo}ni,impresivni, posesivni...

Po{ten i plemenit, pre-duzimljiv u pitanjima ljubavi iemocija. Lavovi su dosta eroti~ni iimaju dovoljno ljubavnog iskustva.U 2018. godini Lavovi }e prona}isvoju materijalisti~ku i zemaljskustranu i staviti ih u prvi plan. Nekiod vas }e mo`da da odustanu odsvojih dugo kori{}enih navika.Jupiter i Saturn }e vam pomo}i dabudete u centru pa`nje tokom celegodine. Godina 2018. bi}e zaLavove divan period bez stresa inapora. Izmedju marta i jula 2018.godine Jupiter }e biti retrogradin uva{oj ku}i. Ovo mo`e dovesti domnogih putovanja i preseljenja zaneke od vas. Mars }e biti egzalti-ran od maja do novembra kada }ese va{i imovinski poslovi materi-jalizovati. Takodje je predvidjenabra~na harmonija za ovu godinu.Karijerni `ivot Lavova }e pro}ikroz nekoliko uspona i padova utoku 2018. godine. Kratkoro~niciljevi }e biti ispunjeni. Ljubavni`ivot Lavova }e biti fenome-nalan ove godine. Pojedinci i onikoji su ve} u vezi bi}e svedocivelikih promena u njihovomljubavnom `ivotu. Nemojte pastina emocionalne turbulencije izaz-vane od stane nekog vamabliskog. Gledajte da {to vi{eu{tedite u 2018. godini kako bisteobezbedili va{u finansijskubudu}nost.

Va{e zdravlje }e bitiprose~no u 2018. godini. Iakobiste mogli da imate dobro zdravl-je, ipak mogu da se pojave nekeslabosti, kako fizi~ke tako i men-talne. Vratite se prirodi i njenimvrednostima da bi obnovili va{uduh. Neka dobro organizovanadijeta i ve`banje trebalo bi dapobolj{aju va{e stanje na du`evreme.

DEVICAAnaliti~ne, uredne,kriti~ki nastrojene i

sujetne. Devica je perfekcionista,metodi~na i analiti~na. Ona te`isavr{enstvu, kako u sebi tako ivan sebe, ali Devica lak{e podnosipropuste nego gre{ke. Za Device, godina 2018. bi}eprili~no uznemirena sa velikimbrojem aktivnosti. Zadr`ite fokusna svojim ciljevima i ostvaritenapredak u `ivotu, ~ak i ako tozna~i velike tro{kove. Pripazite,`ivot nije uvek savr{en. Godina2018. done}e velike promene kodDevica. Vi biste mogli da osvojiteljude i re{ite svaku situaciju va{im~istim razumoma i razgovorima,jer dominacija i agresivnost mogudelovati protiv vas. Uop{tenogovore}i, Device bi ove godinemogle da se nadju u centru pa`nje.Pretvorite svoje slabosti u snagu, aonda je pobeda va{a. Poslovnipotezi bi donosili dobar dobitak,ali se dr`ate dalje od novih poduh-vata. Bra~ni odnosi }e ostatisna`ni tokom cele 2018. godine.Sveukupno, godina }e se pokazatiprili~no pozitivnom, ali neke udar-ci i padovi u karijeri se moguizbe}i opreznim pristupom. Device}e u 2018. godini imati okru`enjepogodno za unapredjenje svojihljubavnih odnosa. Device koje sujo{ same mogli bi da u ovoj godi-ni pronadju romansu i ljubav kojusu `eleli. Device bez partneraimaju priliku da se upoznaju saljubavlju svog `ivota u ovom vre-menskom periodu. Va{ materijalni`ivot bi}e dvostuko blagosloven,po{to imate {ansu da ne{to dobi-jete i od svog partnera tokomgodine koja je pred nama. U 2018.godini postoja}e zna~ajne promeneu finansijskom polo`aju Devica.Ne dozvolite da va{e emocijevladaju va{im finansijama. Kakogodina ide, tako i vi uzmitedovoljno vremena za odmor. Poslemarta 2018. godine, medjutim,potrebno je da obratite pa`nju nava{e fizi~ko zdravlje. Napravitedobru ravnote`u u onome {tojedete i {ta radite. Savet za 2018.

VELIKI GODI[NJI HOROSKOP