B I Z N I S

2 Jul 2009.

I Z R E D A K C I J E

Jul 2009. 3

SADR@AJ

Naslovna strana:

Trebinje, pogled sa brda kod manastira Nova

Gra~anica, koju je sazidao gospodin Branko Tupanjac

Srb info strana 4

Vidovdan-Dan srpske dijaspore strana 5

Varljivo leto 2009. strana 6

Kosovski mjuzikl strana 7

Da se ne zamerimo - Lobanje strana 9

Vidovdan u ^ikagu i Parizu strana 11

Doga|aji iz kulture strana 12

Damin gambit

Mileva Ajn{tajn dobila spomen obele`je strana 13

Trebinje - Kolevka velikana strana 14

Ma~vanska idila Janka Veselinovi}a strana 19

Knji`evnost - Tango del Amor strana 20

Sportske teme strana 21

Postekologija-Muvoubica u Beloj ku}i strana 22

Zakon: Prava stranih dr`avljana strana 23

Numerolo{ka obrada datuma ven~anja strana 24

Politi~ka (zlo)upotreba [. Bajramovi}a strana 25

Astrologija strana 26

^estitke strana 27

Kolumna strana 28

Porodica strana 29

Vedra strana 30

Mediji strana 31

TIRA@: 20. 000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

Re~ urednika

@elimo da vas obaves-

timo, da smo u cilju

na{eg opstanka, a nakon

punih sedam godina odl

u~ili da od maja meseca

na{ list Ogledalo ne delimo vi{e besplatno.

Ogledalo ne}e mo}i da se na|e u na{im crk-

vama, doktorskim ordinacijama i restorani-

ma... Nego samo u na{im prodavnicama gde

ga mo`ete kupiti po ceni od $1.50. Smatramo

da $1.50 jednom mese~no, nije mnogo za

opstanak jedinog lista, koji se na ovim pros-

torima stvara za nas. Lista koji ima za cilj da

pove`e sunarodnike {irom Amerike i da

objektivno informi{e ~itaoce o doga|ajima

kako iz na{e zemlje tako i iz na{ih zajednica

u dijaspori.

Ogledalo }e i dalje nastojati da ostavlja

vredan pisani trag u o~uvanju srpskog jezika

i tradicije, promovisanju kulture, afirmisanju

na{ih poznatih li~nosti iz sveta nauke, umet-

nosti, biznisa i drugih va`nih oblasti korisnih

za na{u zajednicu i postojanje.

Ukoliko `elite da Ogledalo dobijate na

ku}nu adresu, godi{nja pretplata je $50.00.

Ogledalo preko na{eg websajta:

www.serbianmirror.com ~ita ceo svet.

Ogledalo i njen urednik Slavica

Petrovi} dobili su Vidovdansku povelju u

Parizu, pa se tim povodom zahvaljujemo

na poverenju i podr{ci.

Po{tovani ~itaoci i

prijatelji lista Ogledala,

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,

Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi},

Ruzica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

G O D I [ N J A P R E T P L A T A

NAME:

------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

--------------------------------------------------------------------

CITY:

---------------------------------

STATE:

-----------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

----------------------------------------

NA OGLEDALO

12 meseci $50.00

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom

po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

OVDE

JE

MOGLA

BITI

VA[A

R

E

K

L

A

M

A

BUBAMARA

CAFE KNJI@ARA

2903 W Irving Park Rd Chicago IL 60618

tel: 1-773-293-6337

KLINCI I KLINCEZE, BUBAMARE I PRINCEZE

DODJITE U KNJI@ARU BUBAMARA NA LIKOVNE ^AROLIJE

SVAKE SUBOTE OD 3-5 POPODNE.

VA@I ZA DECU OD 5-11 GODINA.

MESEC JUL ]E BITI ISPUNJEN

RAZNOVRSNIM LIKOVNIM ^AROLIJAMA.

S R B I N F O

4 Jul 2009.

Pozori{te TUTA zbog velikog interesovanja

izvodi}e predstavu

“UJKA VANJA”

naredne tri nedelje tokom jula.

Predstava je izabrana od strane

Time-Out Chicago Magazine kao jedna

od pet vrhunskih produkcija u 2008. godini

i kao najbolja lokalna produkcija u pro{loj godini

od strane Chicago Reader.

Chopin Studio Theatre,

1543 W. Division Street,

Chicago, IL 60618

^etvrtkom, petkom i subotom

u 20:00 ~asova,

Nedeljom u 15:00 ~asova,

do 26. jula

Info: (773) 680-0826

E-mail: jackie@tutato.com

CREATIVE STUDIO

2941 WEST BELMONT AVENUE

CHICAGO, IL 60618

E-mail: workshops@goranmilev.com

Website:www.goranmilev.com

Phone: (312) 927-5773

LETNJA GLUMA^KA

RADIONICA

Improvizacije & Imitacije

11. 18. 25. jul, 1. 8. 15. avgust;

subota, 11am-3pm

De~ja gluma~ka radionica

12. 19. 26. jul, 2. 9. 16. avgust;

nedelja, 1pm-3pm

Monolozi

15. jul 2009;

Sreda, 6:30-9:30pm

PISMA REDAKCIJI

Po{tovanje,

`ivimo u Orahovcu, u izolaciji 11 godina, a

nada da }e nam jednog dana biti bolje vremenom

umire. Podlo`ni smo psiholo{kom pritisku, vlada

ravnodu{nost i defitizam. Veliki broj mladih ljudi

ne radi, neki od nas nikada nismo bili na odmoru,

uvek su prednost imali neki dugi, ~iji su roditelji

materijalno i finansijski dobro situirani. Da bi

iza{li iz Orahovca moramo da ~ekamo odredjen

dan, da tzv. konvojem izadjemo do susednih

enklava.

Veoma te{ka neizvesna i napeta sitacija, uti~e

na psihi~ko stanje pre svega omladine. Ose}amo

se kao da smo zaboravljeni od svih i da smo

prepu{teni na milost i nemilost zubu vremena.

Na{a `elja je da malo izadjemo iz svakodnevnog

`ivota i odmorimo se od aktuelne sitacije. Molim

vas da na{u `elju pretvorite u realnost tako {to

biste nam omogu}ili letovanje. Da bar na kratko

budemo malo dalje od neprijateljskog okru`enja,

raznih provokacija, pritisaka, medijskog bombar-

dovanja informacijama. I da strah da li }emo

do~ekati novi dan zamenimo bezbri`nim jutrima

koja obe}avaju lep{u i sigurniju budu}nost.

Unapred zahvalna omladina Orahovca koje

nema puno.

PRAVO NA MEDICINSKOG TUMA^A

Ve}ina bolnica u Ilinoisu i u drugim ameri~kim dr`avama nude mogu}nost pacijentima

da imaju prevodioca – medicinskog tuma~a na pregledima kod doktora. Postoje ~esto

istaknute table gde na vi{e stranih jezika upravo pi{e: “Da li vam treba pomo} prevodioca?”

Za jezike kao sto su {panski, bolnice imaju stalno zaposlene prevodioce, a za druge jezike,

uklju~uju}i i srpski, bolni~ki servis za pacijente (“Pateint Relations Department”) mo`e da

naru~i prevodioca. To se mora tra`iti u vreme kada se i zakazuje pregled, ali i ako se neko

nadje na odeljenju hitne pomo}i, ovde poznate kao “Emergency department” mo`e takod-

je tra`iti da mu lekari ili drugo medicinsko osoblje naru~i prevodioca.

Ove usluge sve vi{e koriste pacijenti svih etni~kih grupa u Americi. Sve vi{e medicins-

ki prevodioci/tuma~i postaju neizostavni deo tima u bolnicama {irom ve}ih gradova, jer je

daleko lak{a komunikacija pacijenata koji ne pri~aju dobro ili uopste engleski jezik i dokto-

ra, ukoliko je prisutan medicinski prevodilac. Time se izbegavaju gre{ke do kojih je povre-

meno dolazilo.

Pacijent ima pravo i da koristi usluge profesionalnog medicinskog prevodioca (medical

interpreter) koji je usavr{en za medicine i ~iji rad je utvrdjen standardima Nacionalnog

Odbora Prevodilaca u Zdravstvu (National Council on Interpreting in Health Care).

U JULU FOTO RADARI

U ILINOISU

Dr`ava Ilinois je od 1. jula po~ela da korisiti radare sa kamerama na glavn-

im autoputevima ozna~enim kao “poslovne zone”. Svako ko prekora~i

dozvoljenu brzinu dobi}e kaznu od 375 dolara za prvi prekr{aj. Prilikom dru-

gog prekora~enja brzine kazna je 1000

dolara i povla~i 90 dana oduzimanja

voza~ke dozvole.

Voza~i uhva}eni u

prekora~enju brzine

}e takodje dobiti

negativne poene na

dozvoli, {to }e rezul-

tovati poskupljenjem nji-

hove polise osiguranja.

Jul 2009. 5

A K T U E L N O

N

akon usvajanja Zakona o dijaspori,

koje se o~ekuje na jesen, Vidovdan

}e i zvani~no biti obele`avan kao

dan dijaspore, ali i sabornosti dr`ave Srbije,

najavio je resorni ministar Sr|an Sre}kovi},

na skupu u beogradskom Sava Centru. Na

„Vidovdanskim danima dijaspore i Srba u

regionu” u ime patrijarha Pavla skup je

blagoslovio mitropolit crnogorsko-primorski

Amfilohije Radovi}, a me|u gostima je

bilo vi{e od 500 predstavnika udru`enja

dijaspore, predstavnici Vlade Srbije, premi-

jer Republike Srpske Milorad Dodik, pred-

stavnici novinarskih udru`enja i SANU,

brojne diplomate...

Usvajanjem

Zakona o dijaspori,

Srbija }e prvi put

imati pravni okvir za

odnos prema Srbima

iz rasejanja, kojih ima

tri miliona, {to je

tre}ina na{eg naroda.

Vi ste ogroman ljuds-

ki, politi~ki i ekonom-

ski potencijal na{e

otad`bine. Vi ste na{a,

evropska, svetska

„velika Srbija” – obra-

tio se gostima ministar Sre}kovi}. Svake

godine oko pet milijardi dolara sti`u u

Srbiju po osnovu deviznih doznaka, {to ~ini

oko 14 odsto BDP-a ove zemlje. Ovaj kap-

ital zna~ajno uti~e na standard gra|ana i

jedan je od klju~nih razloga {to se u Srbiji

`ivi malo bolje nego {to govori zvani~na

statistika. Dijaspora je u Srbiji od

demokratskih promena investirala oko 500

miliona dolara u mala i srednja preduze}u

zakona. “Dr`ava je vi{e puta do sada izn-

everila ljude iz rasejanja. Na{ zadatak je da

vam doka`emo da se Srbija menja na bolje

i da smo svakog dana bolji nego {to smo

bili ju~e”, rekao je Sre}kovi}.

U pozdravnom pismu, predsednik

Srbije Boris Tadi} istakao je da su brojne

vidovdanske sve~anosti koje se odr`avaju

{irom sveta najbolji dokaz da Srbi, oni u

matici i oni {irom sveta, `ive duhovno i

kulturno povezani kao jedinstven narod,

bez obzira na postoje}u politi~ku realnost i

granice.

U ime predsednika Tadi}a govorio

je njegov savetnih Mla|an \or|evi}. On je

podsetio na va`nost vidovdanske ideje i

njenog sagledavanja u svetlu politi~ke real-

nosti, pre svega diplomatske i pravne borbe

za odbranu Kosova i Metohije. “Evropske

integracije otvaraju vrata da se neposredno

za{tite interesi svih Srba kojih je vi{e od tri

miliona rasuto {irom sveta. Odgovornost je

na dr`avi da tu strategiju osmisli i

sprovede, a na vama koji `ivite i radite van

Srbije da budete najbolji ambasadori te

politike”, poru~io je \or|evi}.

Potpredsednik vlade i ministar za

nauku rekao je da }e se Srbija najbolje

boriti za srpstvo i nacionalne interese kao

punopravna ~lanica Evropske unije. Srbija

}e zahvaljuju}i sredstvima iz bud`eta i

me|unarodnih finansijskih organizacija u

naredne ~etiri godine realizovati projekte

kojima }e se u zemlju vratiti 400 nau~nika,

istakao je \eli}.

Organizovanje nastave na srpskom

jeziku u drugim zemljama, jedan je od

strate{kih ciljeva Srbije i ministarstva

prosvete, tvrdi resorni ministar @arko

Obradovi}. On je naveo da trenutno 3.700

|aka u~i srpski jezik u pet zemalja Evrope

i da se planira pro{irenje dr`ava u kojima

}e biti organizovana dopunska nastava srp-

skog jezika.

Predsednik Vlade Republike

Srpske Milorad Dodik zahvalio se pred-

stavnicima dijaspore za svu pomo} koju su

uputili, ne pitaju}i se da li su iz Srbije ili

iz RS. Pozvao ih je da, kao i u Srbiju,

ula`u i u Republiku Srpsku. “Republika

Srpska je i va{a ku}a. A Srbija je

zajedni~ka ku}a za sve”, rekao je Dodik.

On je podsetio da Republika Srpska sa

Srbijom ima potpisan ugovor o specijalnim

paralelnim vezama, istakav{i da je RS pros-

tor koji je ure|en u svakom pogledu i koji

je pogodan za investiranje. Dodik je poz-

vao dijasporu da pomogne vra}anju dosto-

janstva srpskom narodu i razbijanju

“stereotipa o krivici” tokom ratova na pros-

toru bi{e Jugoslavije. “Nisam protiv proce-

suiranja onih koji su se ogre{ili o zakon i

po~inili ratne zlo~ine, ali tra`imo da odgo-

varaju i oni koji su odgovorni za stradanje

29.000 Srba”, istakao je Dodik.

Prvi

predlog za-

kona o dijas-

pori koji bi

Srbija, po

o~ekivanjima

predlaga~a,

trebalo da

dobije u sep-

tembru u{ao

je u zvani~nu

skup{tinsku

p r o c edu r u .

Njime se predla`e osnivanje Skup{tine

dijaspore i Srba u regionu, Savet za odnose

sa Srbima u regionu, Bud`etski fond za

dijasporu i Srbe u regionu, pa i nacionalna

priznanja za doprinose u ja~anju veza

mati~ne dr`ave sa Srbima iz inostranstva.

Skup{tina bi se prema predlogu sastajala na

Vidovdan, a njenim sednicama bi kao

po~asni gost prisustvovao i predsednik

Republike, koji bi ina~e imao i dodatnu

ulogu predsedavaju}eg Saveta za odnose sa

Srbima u regionu. Skup{tina dijaspore i

Srba u regionu imala bi 44 delegata.

Sre}kovi} je podr`ao nameru jednog broja

predstavnika dijaspore

da se bave politikom

u matici. Rekao je da

se tra`i model kako bi

glasanje dijaspore bilo

{to jeftinije i svima

dostupno, a ukoliko

interesovanje bude

veliko, nastoja}e da

dijaspora dobije svoje

predstavnike u srp-

skom parlamentu.

Ministarstvo

dijaspore predlo`ilo je

i dodeljivanje sedam

nagrada zaslu`nima: „Majka Srbija”, „Car

Du{an” za politiku, „Mihajlo Pupin” za

informacione tehnologije, „Nikola Tesla”

za nauku i pronalaza{tvo, „Dositej

Obradovi}” za obrazovanje, „Vuk

Karad`i}” za o~uvanje }irilice i srpskog

jezika i „Milo{ Crnjanski” za knji`evnost.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

VIDOVDAN - DAN

SRPSKE DIJASPORE

6 Jul 2009.

V

esnik leta u [umadiji je vi{nja.

Ove bordo crvene gospodjice su

ove godine u depresiji. Depresija

je nastupila usled malog procenta dodira

prstiju bera~a. Da li zbog lo{e vi{edeceni-

jske strategije dr`ave ili zbog sve ~e{}e

upotrebe hemijskih supstanci u proizvodnji,

klikeraste gospodjice nisu na ceni. Osim

ako ne dresiramo hobotnicu, prose~na

bera~ica-bera~, mo`e dnevno ubrati najvi{e

100 kg. Cena od tri~avih 15 dinara (cena

je varirala od 11 -20 dinara) daje nam

matemati~ku ra~unicu da je prihod bedan,

a euro je pritom 94,00 din. Retke su plan-

ta`e na kojima rodi vi{e od 5.000 kg.

Neophodna je anga`ovanost desetak ljudi

kako bi se u nekoliko dana, koliko traje

branje postigao kakav takav finansijski

rezultat. Ako vam po{tovane zemljakinje i

zemljaci sada ka`em da su u nekim selima

buldo`erima sravnili vi{njare sa zemljom,

onda sam ovom re~enicom opisao stanje u

poljoprivredi. Da bi poljoprivredni horor

bio upe~atljiviji, za scenario se pobrinula,

ko bi drugi nego, priroda. Ki{a uz grmljav-

inu i munje onemogu}i{e malobrojnim

prkosnim poljoprivrednicima da uberu koji

plod.

Zemlja u kojoj je dozvoljen

neograni~en uvoz sirovina i gotovih

proizvoda daje signal i najupornijima da

iskoriste stabla vo}ki za grejnu sezonu. Uz

poljoprivredno slepilo i {lihtanje stranim

dr`avama, tranzicija je izgovor da tako

mora. Ali da ne ispadne da je ovde dr`ava

jedini i najve}i de`urni krivac, nave{}u jo{

neke razloge. Rusija je, uprkos izno{enju

podataka da nije, ipak i dalje najve}i otku-

pljiva~ vo}a u Srbiji. Sa Rusijom, a od

skoro i sa Belorusijom, imamo ugovore o

povla{}enom izvozu. Medjutim, nesloga

koja nas vekovima prati je ume{ala svoje

prste i u ovoj oblasti. Najave Rusi a na{i

im potvrde, da im treba 50 tona jabuka.

Dodjo{e kamioni, a na{i im obezbedili

samo 38 tona. Precizna bra}a razo~arana.

Pa ne treba njima ni tona dole ni gore ve}

dogovorena koli~ina. Pitate se gde je onih

12 tona koje nedostaju. Pojela zloba sa sve

peteljkama i gajbama. Po{to ugovorna

strana iz na{e zemlje nije imala dogovorenu

koli~inu, pozvana je hladnja~a iz okru`enja.

Dogovorena je koli~ina od 12 tona i pro-

dajna cena (od 20 dinara, a ta cena i odgo-

vara ne bi li se ne{to zaradilo), dolaskom

po jabuke cena se di`e (na 30 dinara), a

ucenjivanjem posao dolazi u pat polo`aj.

Ovakvih slu~ajeva je bilo nebrojano, a

vrhunac ljudske kreativnosti je kada se pro-

data koli~ina isporu~i krajnjim potro{a~ima

u Moskvi. A jabuke lepe, krupne, zdrave

po vrhu, a ispod od sredine gajbi na dole

[ klasa. Nije praksa, niti su ovi primeri

zastupljeni u ve}ini slu~ajeva, ali ima i

toga. Vredne ruke i zdravi umovi na{ih

poljoprivredika su dokaz da po{tenje i dalje

`ivi u Srbiji. Malo vi{e posve}ivanja ovoj

oblasti mo`e nam dati mnogo. Pri~u

zavr{avam podatkom da je p{enica

progla{ena za nestrate{ku kulturu, te se ista

ne mo`e osigurati valjano od elementarnih

nepogoda.

Iz ku}nih kreativnih radionica

doma}ice odr`avaju tradiciju, pa svojim

spretnim rukama sa osmehom na licu

pripremaju slatko i sokove. Osmeh je jedan

od neizostavnih za~ina, {to sladji bude,

takvo }e biti i slatko. Ironija je to {to tegla

sa poklopcem ko{ta vi{e od kilograma vo}a.

Ali srpsko slatko i doma}i sok nemaju

cenu, ma koliko ga platili dobro ste pro{li.

Pedja Filipovi}

publicista iz Topole

+381642123321

(pedjatopola@gmail.com)

I Z S R C A S R B I J E

VA R L J I V O L E T O 2 0 0 9 .

M U Z I K A

Jul 2009. 7

S

a najboljom namerom sam nedavno

krenula na premijeru mjuzikla “You

took away my Flag” (“Ti si mi uzeo

zastavu”), za koji sam slu~ajno saznala,

slusaju}i radio intervju autora teksta i

muzike na dr`avnom radiju u ^ikagu, a

~ija intrigantna tema o Kosovu, kosovskim

Albancima i ljubavnoj pri~i sakrivenoj iza

zastave, nikoga od nas ne mo`e ostaviti

ravnodu{nim. Na `alost (ko zna za{to je to

dobro), mjuzikl nisam videla, jer je umesto

u 7h, kako je bilo najavljeno, po~eo u 8h,

ali sam intervjuisala Henrija Perita, autora.

Medju Srbima u ^ikagu on je

poznat kao prijatelj terorista, jer se ne libi

da za KLA ka`e kako to vi{e

nije teroristi~ka grupa, ve}

moderna armija, ~iji je

osnovni cilj, kosovska nezav-

isnost, kona~no ostvaren. A

nije mala pomo} koju je ba{

ovaj ~ovek, na `alost profe-

sor prava, u poslednjih 10

godina upu}ivao Albancima,

voljan da na osnovu slika sa

samo jedne strane donosi

zaklju~ke, koje je kasnije

pretakao u autorske tekstove,

knjige, a evo sada i u

pozori{ni ~in.

Zato ovo ne}e biti

tekst o mjuziklu, ve} `u~an

razgovor sa Henrijem

Peritom, koji je u nekoliko

navrata priznao da se nije ba{ trudio da

sagleda problem i sa srpske ili nealbanske

strane, pa je tako i lik Dragana iz pomenu-

tog mjuzikla, gradio na osnovu lika

ameri~kog vojnika, koji je na Kosovu

slu`bovao. Lik Albanca je stvaran, ustvari

kombinacija razli~itih likova, koje je upoz-

nao dok je radio knjigu o KLA: “KLA-

Inside Story of Insergency” (Pri~a o

ustanku, ili Kako je vojna pobuna vodila

put od rata do mira), ponovo ne skrivaju}i

da je odu{evljen Albancima sa Kosova, da

se veoma vezao za taj narod i da je kroz

projekat “Operacija Kosovo” godinama

pomagao njihov pokret za nezavisnost.

Na moje pitanje koliko je Srba

upoznao borave}i na Kosovu u poslednjih

10 godina, Perit je sa nelagodom odgovo-

rio:

“Moram priznati ne mnogo, istina

je da imam mnogo vi{e poznanika i pri-

jatelja medju Albancima. Ali, nije da nisam

probao, nastojao sam da ih upoznam, ali su

ljudi bili nepoverljivi.”

Da li znate zbog ~ega – glasilo je

moje slede}e pitanje. Albanci su se borili

za nezavisnost, a Srbi za goli `ivot! Zar to

nije dovoljno za obja{njenje nepoverenja?

Osim toga, ovo je i dalje veoma te{ka,

ozbiljna i bolna tema, zato ~udi Va{a odlu-

ka da je smestite u formu mjuzikla.

“Mo`da ste u pravu. Tema jeste

bolna. Kada sam zavr{io KLA knjigu shva-

tio sam da nije mnogo re~eno o ljudskim

stradanjima sa tog prostora u razli~itim

umetni~kim formama. Bilo je romana,

pri~a, ali ne pesama i mjuzikala, zato sam

odlu~io da uradim mjuzikl, jer i sam

stvaram muziku, komponujem.”

Kako je mogu}e da ste, bez

ikakve istorijske distance, definisali KLA

kao modernu armiju, tvrde}i da se ne radi

o teroristima, {ta Vas je navelo na takav

zaklju~ak?

“Dok sam radio istra`ivanje,

na{ao sam mnoge dokaze da je KLA

prekr{io zakone dr`ave Srbije, posebno u

operacijama {verca oruzja. Ali nisam na{ao

nikakve dokaze da su kr{ili prava {vercu-

ju}i drogu”- nesigurno se pravdao Perit.

“Zar ne mislite da za {vercovanje

droge dokazi uglavnom ne postoje i da je

to medjunarodno normalna procedura? I

kako taj povr{an zaklju~ak mo`e da ih

transformi{e od terorista do moderne

vojske?

“Razumem {ta `elite da ka`ete,

ali ja svakako nisam na{ao nikakve dokaze

o tome!”- uporan je Perit.

“Trebalo je da istra`ujete temelji-

tije”- dodajem ja, gledaju}i kako mu se

menja boja u licu.

“Ja moram da ka`em da je

Slobodan Milo{evi} ustvari najbolje regru-

tovao KLA, oni su se okupljali zbog frus-

tracija i pritisaka koji su dolazili od tog

~oveka.”

Koliko ste, onda, istra`ivali Srbiju

posle demokratskih promena 2000. godine?

“Mislim da je i Ko{tunica takodje

ostao na istoj nacionalisti~koj liniji po

pitanju Kosova”

I Ko{tunica, i Tadi}, i svaki

slede}i srpski predsednik ima}e isti stav

prema Kosovu, jer Kosovo za Srbe nije

politika, Kosovo je srce Srbije”- dodajem

izri~ito.

“To je mesto oko koga se ne

sla`emo, mada razumem

poziciju Srbije i ~injenicu

da ne priznaje nezavisnost

Kosova. Ali, moj mjuzikl

se ne bavi samo KLA pri-

padnicima, tu je i lik

Dragana, koji ima mo-ralne

dileme i konflikte. To je

ljubavna pri~a, u su{tini, to

je umetnost.”

Zar ne mislite

onda da je malo ~udno da

u naslovu ljubavne pri~e,

koja je preto~ena u

mjuzikl, stoji zastava?

“Ne mislim, ovo

je ljubavna pri~a sa

geopoliti~kom pozadi-

nom.”

Koliko ste puta

za 10 godina razgovarali

sa predstavnicima srpske

zajednice i vlasti?

“Ne mnogo.”

Jeste li nekada

bili u nekoj srpskoj crkvi

na Kosovu?

“Nisam.”

Zar ne mislite onda, kao ~ovek od

prava, pravde, kao profesor koji studente

u~i i moralu i razre{enju eti~kih dilema, da

je Va{ stav nedopustivo jednostran i da

nije primeren jednom akademcu?

“Mo`da, mo`da je trebalo da

istra`ujem druga~ije. Ali, za svih ovih 10

godina, mene niko nije finansirao u mojim

boravcima na Kosovu, ja sam uvek bio

nezavisan.”

Znaci, sami ste finansirali svoje

tro{kove?

“Uglavnom, ponekad je to ~inio i

pravni fakultet na kome radim.”

Naravno, nemamo informaciju o

tome kolike su i kakve donacije od alban-

skih lobista dobili fakultet ili ovaj profesor

li~no. Nema ni obja{njenja o tome zbog

~ega je i mjuzikl finansirao iz sopstvenog

d`epa, tvrde}i da ga je ko{tao 20.000

dolara, a igra}e se samo 4 puta i mo`da

biti prikazan u Njujorku, Pri{tini, Los

Andjelesu. Pitam ga da li je povodom pre-

mijere kontaktirao i predstavnike srpske

zajednice u ^ikagu.

“Svakako, moj publicist D`im

Perez je kontaktirao razli-~ite strane i

obavestio i predstavnike va{e zajednice”-

tvrdi profesor, ali ne ume da objasni kako

to da novinari nisu dobili poziv, ve} da

sam slu~ajno o predstavi saznala sa radija.

U pozori{tu nisam videla ni jednog Srbina.

Peret se i u svojim tekstovima i u

ovom razgovoru hvali ~injenicom da je

odli~an prijatelj i sa Ta~ijem i sa

Haradinajem, i tvrdi da oni `ele kolaboraci-

ju sa kosovskim Srbima i izgradnju zajed-

nice ravnopravnih ljudi.

Kada ste poslednji put bili na

Kosovu?

“Bio sam u avgustu pro{le godine,

video neke Srbe seljake i Albance seljake,

kom{ije, koji ne `ele da ih politika spre~i

u razvoju `ivota.”

Jeste li bili u srpskim enklavama?

“Nisam”.

Jeste li razgovarali sa sve{tenici-

ma?

“Jesam, sreo sam se sa jednim

rimo-katoli~kim svestenikom.”

Mislila sam na pravoslavne

sve{tenike?

“Ne, nisam osim jednom sa

ambasadorom Vinzerom.”

[teta, mogli bi Vam ti razgovori

pomo}i, tamo je mnogo srpskih

crkava i manastira, trebalo je da se

potrudite i razgovarate sa tim ljudi-

ma.

“U pravu ste, nastoja}u da

to ubudu~e promenim. Ja znam da

me Srbi posmatraju kao prijatelja

Albanaca.”

[ta se, onda, desilo sa

profesorskom objektivno{}u, gde je

nestala potreba pravnika da po{tuje

pravo i zakone, kako }ete studente

u~iti osnovama? “Opet ka`em,

verovatno ste u pravu, ali da bih

do{ao do tih informacija, treba mi

vi{e sagovornika sa srpske strane, a

do sada ih nisam imao”- nelagodno

zavr{ava Henri Perit.

Na fotografijama iz

mjuzikla vidim albansku zastavu, u

holu novine Kosovo Independent,

sa scenariom mjuzikla i pri~om o

kosovskoj borbi za nezavisnost, ~iji se

po~etak vezuje za 1993. godinu. Nisam sig-

urna da }e uskoro biti napravljen mjuzikl o

patnjama Srba na Kosovu, pa i ako neka

od tih pri~a bude stavljena u muzi~ku

formu, to bi samo mogao biti rekvijem. Sa

jedinim mogu}im naslovom – “You took

my Land way”!

Mila Filipovi}

KOSOVSKI MJUZIKL

Henri Perit je profesor na ^ikago Kent

fakultetu prava, 2002. godine bio je kan-

didat Demokrata za kongresmena,

objavio je 15 knjiga, u~estvovao u

operacijama “Project Bosnia” i “Operation

Kosovo”, u Klintonovoj administraciji bio

je ~lan tranzicionog tima.

Ozlogla{ena KLA o kojoj Perit pi{e u knjizi

B I Z N I S

8 Jul 2009.

Vesna - 312.482.9800

pre preposle posle

Joseph Michael's

Salon and Spa

715 North State Street - Chicago IL 60610 - 312.482.9800

Salon # 1 u ^ikagu

Potra`ite specijalistu za farbanje,

izvla~enje pramenova

i kreiranje frizura VESNU.

Ona ima 27 godina iskustva

AVEDA sertifikat za obu~avanje studenata u Americi

Kvalitetan rad i bezbroj zadovoljnih mu{terija.

D A S E N E Z A M E R I M O

Jul 2009. 9

P

re dve godine u telu moje `ene

je konstantovan rak, nekada

neizle~iva bolest, danas prili~no

le~iva i savladiva. Pojavio se

kao nezvani gost lupkajuci

{tipaljkama po ku}i, no}u, danju, u podne,

u jedan sat ili u dva, kao dobo{, kao ona

kukavica iz starinskog sata koja uz gong i

dreku progla{ava dobrodo{licu vremenu, u

mom slu~aju lo{em vremenu. Onda sve

onako za}uti i zavlada ti{ina kao odgovor

na `ivot dvoje ljudi koji su se dr`ali za

ruke i voleli, radjali decu i pevali. Ovu

poslednju novu godinu smo do~ekali sami

u ku}i. ^uli smo petarde i uzvike preko

ulice, a celom zelenom planetom je

preletela satnica novogodi{nje no}i.

Po`eleo sam joj zdravlje i tu na tom mestu

smo zaplakali kao dva nemo}na bo`ja

stvorenja, no{ena se}anjem i lahorom

muzike sa `ala herceg-novske rivijere,

no{eni nekim vetrom koji je punio jedra

na{e male jedrilice na kojoj smo sedeli

sami, samcati, vodjeni u nepoznato ravno

more. Onda je vetar stao, a jedrilica je nas-

tavila da jedri sve dok nije postala bela

ta~ka na ve~ernjem horizontu, po`eleo sam

joj sre}nu novu godinu.

[ta je to u ljudskoj glavi {to

~oveka dr`i u `ivotu i {ta je ja~e od svake

bolesti? [ta je stvarno u glavi? To zvu~i

kao medicinski prosto pitanje, obja{njivo

pitanje, ja se ~esto pitam i mislim na one

slavne Srpske glave od kojih je sazidana

]ele kula, taj na{ srpski potro{ni materijal

i {ta je bilo u tim glavama.

Nedavno, ovde u ^ikagu, glumci

Ni{kog narodnog pozori{ta odigra{e komad,

senke ]ele kule, jednu izuzetnu ispovest

dvojice begunaca sa bitke, bitke na ^egru,

dvojice sa dve sa~uvane glave. Kako je

te{ko nekad sa~uvati odbeglu glavu od

`ivota. Ta ]ele kula je u mom kom{iluku

oduvek stajala kao nesto normalno, nekad

smo se tu oko nje igrali kaubojaca i indi-

janaca. Kad svaki dan gleda{ u glave,

lobanje uzidane u zid to nekako postane

kao i svaki drugi zid, a lobanje postanu

sasvim obi~na stvar. Eto u mislima stojim

ispred tih junaka i razmi{ljam, da sam tamo

bio, da li bi i moja lobanja bila ovako lepo

izlo`ena oglancana i doterana uzidana u

miru pored dobrih drugova ili bih i ja pobe-

gao bezglavo nose}i svoju glavu u neki

nepoznati svet bez opro{taja i bez molitve.

A

kako li je sve bolelo samo nju,

moju `enu. Sve te hemoterapije,

sve te operacije svo to stra{no i

stravi~no le~enje i borba sa {tipaljkama

jednog neumoljivog stvora i nezvanog gosta

u telu. Koliko ~ovek brzo nau~i sve o tome

i koliko brzo bolnica postane svakodnevno

mesto za dru`enje, koliko brzo pacijenti

postanu prijatelji i koliko se brzo bol

pretvori u ne{to zajedni~ko, u jedan zajed-

ni~ki talas, u zajedni~ki zvuk zvona koje

odzvanja i budi `ivot u krajevima mozga za

koje si verovao da ne postoje. Kako brzo

sve zdrave }elije

postanu jedna

vojska i kako

~ovek lako nau~i

da druga~ije `ivi.

Koliko nama

zapravo malo

treba za sre}u. Eto

hiljadu puta sam

razmisljao o tome

{ta bih ja kad bih

dobio milione u

nekoj nagradnoj

igri. Mislio sam

uvek, kome bih {ta

kupio, koja kola

bih vozio gleda-

ju}i u mapu sveta

razapetu ispred

{kolske table birao

sam zemlje i

gradove i lebdeo

iznad kontinenata

kao nategnut zmaj

sa koncem u ruka-

ma de~aka i eto

taj de~ak me jo{ i

danas pu{ta da

letim na vetru,

lebdim ponekad

gore na nebu i

~itav svet ispod

mene izgleda kao

geografska mapa. Karta na kojoj nema

granica, svet u kome nema tu`nih lica nego

je sve nekako preliveno bojama tople `etve

i mirisom pe~enog kestenja koji se pro-

davao u velikim i malim fi{ecima ispred

bioskopa Istra. To kestenje je meni nekada

bila najve}a poslastica, a posle kestenja film

o Tarzanu koji se udara u prsa i priziva

`ivotinje neke daleke D`ungle. E tamo sam

putovao i tad mi ba{ ni{ta vi{e nije trebalo

za istinsku sre}u.

I dok sam gledao tu predstavu

Senke ]ele Kule u meni su se desile dve

paralelne predstave `ivota, jedna sada{nja,

a druga stara dvesto godina koja se okame-

nila na zidu od ljudskih lobanja, mislio sam

o sre}i i o nesre}i, mislio sam o molitva-

ma i o bo`jim rukama koje su pomilovale

te lude srpske glave. Mislio sam o na{im

glavama u pozori{noj sali i beskona~no

duboko sam mislio o `ivotu i njegovoj

munjevitoj prolaznosti.

Dan dva nakon toga stigli su i

rezultati le~enja snu`den i pomalo

pripremljen za sve {to mogu ~uti, gledao

sam u doktora koji je u rukama dr`ao sve

mogu}e nalaze sa ove na{e planete zemlje,

sedeo je za kompjuterom obradjivao

podatke okretao slike iz svih mogu}ih i

nemogu}ih uglova, a zatom i na kraju je

pogledao mene sa re~ima: “^estitam, ovo

je pravo ~udo, va{a `ena ima ni{ta manje

nego izvanredne rezultate, ona pobedjuje

rak, rak nestaje.”

O

djekivale su i jo{ odjekuju ove re~i

kao ono zvono Saborne crkve,

pomislio sam i na Svetog Vasilija

i na Vladiku Nikolaja i njegovu besedu i

re~ da je ~ovek suvi{e veliki da bi stao u

jedan grob. I obuzela me je sre}a i neko

beskona~no plavetnilo iznad kog su se

jurile dve ptice, pribli`avale mi se i udal-

javale, kao neko nebesko klatno koje

cvrku}e. Jednostavno sam ~itav svet video

kao jedan veliki akvarijum prelepih riba i

ribica, koje radosno plivaju kroz svoju

vodu i video sam jednog re~nog raka na

dnu sa zavezanim {tipalkama samog i

pobedjenog zakopanog u pesak, oko tog

akvarijuma su leteli leptiri, a ja nisam

mogao da zaustavim sme{ak koji mi je

{etao sa kraja na kraj usne, golicao me je

kao travka preko usana.

A `ivot, pa {ta da vam ka`em.

^esto razmi{ljam {ta to `ivi u mojoj glavi

i kako da isteram onog sebe kog ne `elim

i onog kog ne volim iz sebe i gde li se

zapravo sve deli, gde se odvaja radost od

tuge i sre}a od nesre}e ili jedno drugo

zapravo dere kao {to se dere `ivotinjska

ko`a i tako odvaja jedno od drugog,

tajanstvena je glava, da li su to dve reke

koje se sastaju i rastaju ili mi sami priziva-

mo jednu ili drugu vodu, od bistrog potoka

nekad nabujaju reke i popucaju mostovi pa

se onda i zemlja preokrene i misli{ dosao

je kraj sveta i madjijom boga sve nestane i

slak{a, povu~e i se nebo u svetlosti, svetlost

obasja na{e glave. A glava? Zaista bih

voleo da izmislim neki prekida~ koji pali

lampu i osvetljava svet na{e ma{te i

unutra{nje sre}e, lampu koju spolja mo`e{

da upali{ kao svetlost koja rasvetljava tajne

i vra}a nas na po~etak. To je svetlo za

kojim tragam. Dok stojim u mislima ispred

senki ]ele Kule, sa po{tovanjem palim

sve}u tim besmrtnim glavama, nema takvih

na ovom belom svetu, mislim na njihove, a

gledam u na{e `ive, ponosne i vesele glave,

glave koje blistaju kao opojna vetlost koja

dopire sa tog zida pored moje rodne ku}e,

u op{tini ]ele kula, i tako korak po korak

~ujem i korake narodnog kola i zagrljene

stasite momke koji igraju i tresu zemlju kao

jedan i ~ujem onaj ritam u kolu i tabane i

pesmu “Igrale se delije na sred zemlje

Srbije” i svi zvuci se stope u jednu re~ i

prelete preko ^egra kao jedna senka ptice i

~uje se ti{ina i vidi se jasno svetlo, kao {to

se jasno vidi mrak iznad jednog de~ijeg

kreveta i de~aka koga miluje mese~eva luna

preko obraza, dete koje tone u miran san.

Ti{ina je, skoro da je sve mirno, ~uju se

samo po nekad {apati ]ele Kule.

TROJERU^ICA ZA

SIMOVI]A

Dobitnik Svetske pravoslavne

knji`evne nagrade "Bogorodica Trojeru~ica"

za 2009. godinu, koju dodeljuje Fondacija

"Ivanka Milo{evi}" iz ^ikaga za celokupno

knji`evno delo, je pesnik Ljubomir

Simovi}. ^lanovi Saveta, koji predla`e kan-

didate za knji`evnu nagradu za ovu godinu,

bili su Matija Be}kovi}, Jovan Deli},

Miroslav Egeri}, Aleksandar Jovanovi} i

Slobodan Rakiti}, a Upravni odbor

Fondacije je proglasio laureata tradicionalno

na Vidovdan u Srpskoj narodnoj biblioteci,

zadu`bini Miluna i Nade Nikoli}.

P

esnik i dramski pisac, romanopisac,

izvanredan tuma~ poezije, esejista

raspevan me|u slikama, putopisac,

intelektualac koji opipava puls svoga doba,

Simovi} je autor jednog od najbogatijih i

najraznovrsnijih knji`evnih opusa. Osniva~

i predsednik Fondacije Dragica Milo{evi}

je obrazlo`ila odluku Upravnog odbora

stavom da je Simovi} bio me}u "prvim srp-

skim pesnicima koji su se obratili ikoni

Bogorodice Trojeru~ice, u vreme kada je u

srpstvu beznade`nost zapretila i veri i

ljubavi i nadi".

"Bogorodica Trojeru~ica" se

dodeljuje pravoslavnim knji`evnim

stvaraocima koji, "nadahnuti hri{}anstvom,

izra`avaju bi}e svojih pravoslavnih naroda,

njihovih temelja i svetinja". Nagrada, koja

}e biti uru~ena Simovi}u na jesen u

Beogradu, sastoji se od Ikone Presvete

Bogorodice Trojeru~ice, Povelje, {tampanja

knjige i nov~anog dela.

Pi{e: Boban Ili}

10 Jul 2009.

B I Z N I S