Embed Size (px)
Citation preview
2 Februar 2015.
P O R U K E
3www.serbianmirror.comFebruar 2015.
I Z R E D A K C I J E
Srb info strana 4
Politi~ke aktuelnosti strana 5
Generali iz SAD nude nagodbu `rtvama ”Oluje” strana 6
Australija i Hrvatska ru{e `enevsku konvenciju strana 7
Intervju: Rajko Roki Dvizac strana 8
Promocija knjige ”Pogled popreko” strana 9
Obraz ~ist, poput mleka strana 10
Borba za istinu: Racija 1942. strana 11
Na{ Beograd ima du{u: Hram Svetog Save strana 12
Iz matice: Markovi konaci strane 13
Love hunter: Pri~e iz njujork{kog taksija strana 14
Zavr{en Kustendorg 2015. strana 15
Pesnice bunta i slobode strana 17
Intervju sa mr Ivanom Georgievim strana 19
Konzulat strana 20
Vanjini biseri: Super TV No{a strana 21
Sport: Djokovi} kralj Melburna strana 22
Pravoslavlje strana 24
^itulje, pomeni strana 25
Horoskop strana 26
Dani ljubavi strana 27
Humanost strana 28
^estitike - oglasi - mediji strana 29
Vedra strana strana 30
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
· Phone: 773.744.0373
· OSNIVA^: Slavica Petrovi}
· UREDNIK: Slavica Petrovi}
· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}
· DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev
(Beograd), Ivan Kalauzovi}-Ivanus, Aleksandra Miti} (Ni{),
Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud)
Bo{ko Kuzmanovi}, Sa{a @ivkovi}
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
· PREDSTAVNI[TVA ·
· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
“[to god tka{,vezuj konce za nebo”
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite
na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613
U našojvoljenoj Srbiji,prole}e skoro daje stiglo. Blagizimski, sun~anidani nagoveš-tavaju poslednjetrzaje zime.
A nama,daleko odotad`bine, ovdeu ^ikagu, gdesmo naviknuti na
hladnu zimu, sneg i vetrove koji duvajupreko jezera, srce topi svaka dobra vestkoja sti`e iz otad`bine.
“Ogledalo” je uvek tu da vas pod-seti, ohrabri i informiše o svemu što usvakodnevnom `ivotu ne mo`ete sebipriuštiti. Zato }e i ovo februarsko izdanjeOgledala biti u znaku ljubavi.
Zapitajte se koliko ljubavi imate usebi za svoje najbli`e, za svoju okolinu, zasve drage ljude koji su hiljadama kilo-metara daleko od vas. I kako tu ljubavpokazujete ili uzvra}ate? Postoji neka
beskrajna, nevidljiva nit, koja nas ve`e zanaše poreklo i za ono što zaista jesmo.
U okviru kulturnih aktivnosti idogaðaja koja priprema “Ogledalo” unastupaju}em periodu bi}ete blagovre-meno informisani. Trudi}emo se da ukorak sa našim ljudima u Srbiji pratimodešavanja iz svih oblasti društvenog, kul-turnog i politi~kog `ivota, jer je odvitalnog zna~aja da srpska dijaspora uAmerici ima realnu informaciju o `ivotu umatici i bude u toku sa zbivanjima.
Nadamo se da smo do sada uspe-vali u tome, a ideja je i da nastavimo takona dalje, sa ciljem da budemo još bolji.Naravno, to zavisi i od vas, dragi pri-jatelji, jer koliko vi budete podr`avali“Ogledalo” u svakom pogledu, toliko }enaša dijaspora, a samim tim i naša zeml-ja i naš, srpski narod, biti sna`niji. Dobarglas se (i dalje) – daleko ~uje!
@elim Vam puno topline u srcima isre}an praznik ljubavi!
Srda~no vaša,Slavica Petrovi},gl. i odg. urednik
RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog Ogledala
S R B I N F O
Februar 2015.4
Nakon predstave banket uz muzikuu`ivo, u duhu tradicije dosada{njih
proslava. Ulaznice $25.00Srppsko-ameri~ki muzej
448 W. Barry ave. Chicago IL 60657
21. februara u 8:00pm
Premijerom predstave
vLaSTBranislava Nu{i}a
SRPSKO POZORI[TE MIRa SREM^EvI]Pri Srpsko-ameri~kom muzeju Sv. Sava u ^ikagu
obele`i}e svoju 10-tu godi{njicu rada
A K T U E L N O
5www.serbianmirror.comFebruar 2015.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
Posle ve}anja dugog deset
meseci, najvi{a sudska
instanca u svetu donela je
odluku kojom se odbijaju medju-
sobne tu`be Hrvatske i Srbije.
Ovakvom presudom u Hagu niko
nije bio iznenadjen, {to su
potvrdili i ministri pravde Srbije
i Hrvatske, Nikola Selakovi} i
Orsat Miljeni}, koji su prisustvo-
vali izricanju presude. U prvim
reakcijama na sudsku odluku, oni
su izneli potpuno opre~ne ocene
i tuma~enja su{tine presude.
Beograd, prema re~ima ministra
Selakovi}a, “ima razloga da ne
bude nezadovoljan“, jer je sud
utvrdio da Srbija nije po~inila
genocid, ka da je re~ o pro tiv -
tu`bi, i tu ima razloga za na{e
ve li ko za do volj stvo, tvrdi srpski
ministar. “Pr vi put je Me dju na -
rod ni sud prav de opo vr gao tvrd -
nju ko ja je stal no iz no {e na od hr -
vat ske stra ne, a ko ja se pro vla ~i -
la i kroz Medju na rod ni kri vi~ ni
tri bu nal za biv{u Ju go sla vi ju, da
su kra ji{ki Sr bi, navodno na pu sti -
li Hr vat sku na po ziv ru ko vod stva
Sr bi je. Sud je iz re kao da je od la -
zak Sr ba iz Hr vat ske po sle di ca
voj ne ak ci ja “Olu ja”, ko ja je bi la
na mer no or ga ni zo va na od hr vat -
skog voj no-po li ti~ kog ru ko vod -
stva i ~ak upo tre bio iz raz – ’di -
za je rabl’, da kle `e lje ni od la zak
Sr ba iz Hr vat ske“, re kao je
Selakovi}. Pre ma nje go vim re~i -
ma, pr vi put se “Olu ja” u medju -
na rod nim prav nim in stan ca ma
kva li fi ku je kao voj na ak ci ja Re -
pu bli ke Hr vat ske usme re na na
od la zak kra ji{kih Sr ba sa nje ne
te ri to ri je.
S druge strane zvani~ni
Zagreb, kako je rekao Miljeni},
nezadovoljan je odbijanjem
tu`be. Prema njegovom
tuma~enju, sud je samo potvrdio
ono {to Zagreb stalno tvrdi, da je
“na Hrvatsku izvr{ena agresija“,
te da je ona bila organizovana iz
Srbije.
Sud je usvojio i deo srp-
skog protivtu`benog zahteva u
kome je Beograd tra`io da ne
odgovara za dela po~injena pre
27. aprila 1992. godine, kada je
SRJ nastala kao dr`ava. MSP je,
naime, konstatovao da se dr`ava
koja je tek postala potpisnik kon-
vencije ne mo`e retroaktivno
smatrati odgovornom za genocid.
Hrvatska je, da podsetimo,
prete`ni deo svoje tu`be zasno-
vala na navodnim zlo~inima pro-
tiv hrvatskog stanovni{tva u
Vukovaru 1991. godine.
Odbijanje hrvatske tu`be
sudsko ve}e je izglasalo sa 15
glasova “za” i dva “protiv”
(usprotivili su se hrvatski ad hok
sudija Budislav Vukas i brazilski
sudija Kansado Trinidade).
Istovremeno, srpska protivtu`ba
odba~ena jejednoglasno, a za
takvu odluku glasao je i ad hok
sudija iz Beograda Milenko
Kre}a.
Govore}i o tome za{to
su odlu~ili da odbace hrvatsku
tu`bu, predsednik suda Peter
Tomka je rekao da nema dokaza
da su srpske jedinice po~inile
genocid jer njihov cilj nije bilo
fizi~ko uni{tenje nego proterivan-
je hrvatskih gradjana sa dela ter-
itorije, ~ime se, kako je rekao,
slo`io sa onim do ~ega je do{ao
Ha{ki tribunal. Sud je konstato-
vao da su na hrvatskoj teritoriji,
u isto~noj Slavoniji, Dalmaciji i
Lici, JNA i srpske snage po~inile
veliki broj ubistava i zlostavljan-
ja, ali, kako su zaklju~ile sudije,
hrvatski advokati tokom procesa
u martu pro{le godine nisu uspeli
da doka`u da je to bio genocid.
“JNA i srpske snage
nisu ubile hrvatske vojnike koji
su bili zarobljeni. Pomo}u pored-
jenja zarobljenih sa kona~nim
brojem `rtava, mo`emo videti da
li su JNA i srpske snage htele da
iskoriste priliku za uni{tavanje
grupe. Hrvatska nije uspela da
doka`e da je iskori{}ena prilika
da se uni{te pripadnici za{ti}ene
grupe”, rekao je Tomka i dodao
da samim tim Hrvatska nije
dokazala da su srpske snage
po~inile genocid onako kako je
on definisan Konvencijom o
genocidu.
Ova presuda MSP, kao
{to se i o~ekivalo, u mnogim
delovima se poziva na odluke i
stavove Ha{kog tribunala. Tako
je Tomka podsetio da tu`ila{tvo
Tribunala nije optu`ilo nikoga za
genocid protiv hrvatskog
stanovni{tva u toku rata od 1991.
do 1995. godine. Kako je rekao,
ni biv{i predsednik SRJ Slobodan
Milo{evi} nije pred Ha{kim tri-
bunalom bio optu`en za genocid
u Hrvatskoj, ve} za onaj u Bosni
i Hercegovini.
Sud je prihvatio i argu-
mentaciju Srbije koja je isticana
tokom javne rasprave pro{le
godine, pa je i on zauzeo
stanovi{te da su mnoga
svedo~enja koja je Hrvatska
iznela pred sud manjkava, a
HRVATSKA O^I[]ENA OD SRBA BEZ GENOCIDA
U Hrvatskoj je bilo etni~kog ~i{}enja i zlo~ina, ali ne i genocida, presudio je Medjunarodni sud pravde, odlu~uju}i po tu`bi Hrvatske iprotivtu`bi Srbije, u kojima su se dve dr`ave medjusobno optu`ivale za genocid po~injen od 1991. do 1995. godine. Mediji tuma~e da su Srbija
i Hrvatska vi{estruko pora`ene, jer su im tu`be odbijene, a konstatovano je da su ~inile zlo~ine. Protiv srpske tu`be glasao i ad hok sudijaMilenko Kre}a iz Beograda, koga je za tu funkciju, pre dve decenije i predlo`ila na{a dr`ava..
Dodik, Nikoli} i Vu~i} su u Beogradu gledali prenos iz Haga
A K T U E L N O
6 Februar 2015.
mnogi policijski zapisnici predatisudu bez potpisa od strane licakoja su davala izjave. “^ini se dasu u nekim svedo~enjima ~ak iprepri~ane izjave svedoka”, kon-statuje se u presudi.
Obrazla`u}i za{to suodbili srpsku protivtu`bu, Tomkaje rekao da Beograd nije dokazaopostojanje genocida niti namere ogenocidu za vreme i pre operaci-je “Oluja“. Sud smatra da ~ak ida se doka`e da je postojalanamera hrvatskih lidera da seistera srpsko stanovni{tvo sa ter-itorije Hrvatske, nema dokaza daje Zagreb imao za cilj fizi~kouni{tenje stanovni{tva. “Zbogtoga sud u potpunosti odbacujetu`bu Srbije”, rekao je Tomka.
U delu presude sud jeprihvatio argumentaciju Hrvatskekoja se pozivala na oslobadjaju}upresudu Ha{kog tribunala AnteGotovini. Tako je konstatovano danije utvrdjeno da je bilo nezakoni-tog, neselektivnog i namernog
granatiranja gradova u KninskojKrajini. To nije dokazano niBrionskim transkriptom, koji je
Srbija isticala kao klju~ni dokazda je postojala genocidna namera,niti izjavama svedoka.
Sud je zaklju~io da jeznatan deo Srba “pobegao“ izKrajine, {to je bila direktnaposledica hrvatskog granatiranja,a Brionski transkript, kako je
re~eno, pokazuje da je hrvatskovodjstvo bilo svesno da }e egzo-dus uslediti, pa ga je ~ak donek-
le i smatralo po`eljnim.Medjutim, “~ak i da je dokazananamera da se Srbi proteraju”, tonije dovoljno da se doka`e“genocidna namera” hrvatskogvodjstva da uni{ti Srbe kaoetni~ku grupu.
“Navodi srpske strane
ne dokazuju postojanje specifi~nenamere koja karakteri{e genocid.Samo etni~ko ~i{}enje ne ~inigenocid. Genocid je namera dase fizi~ki istrebi grupa ljudi, a nesamo da se proteraju”, obrazlo`ioje Tomka stav sudskog ve}a.
Na presudu suda pravdenema `albe, a kako su najavileobe strane, zasad se ne razmi{ljao pokretanju revizije postupka,jer bi to zna~ilo da se morajuprilo`iti neki novi dokazi kojestrane nisu iznele do sada.
Predsednik SrbijeTomislav Nikoli} izjavio je da jeli~no nezadovoljan presudomMedjunarodnog suda pravde.
“Hrvatska danas sve~e{}e govori kako je u stanju dastane na put Srbiji na evropskomputu, ali hajde da zatvorimoknjigu ovom presudom, da zado-voljstvo i nezadovoljstvo ostavi-mo za sobom“, rekao je Nikoli}u intervjuu za radio Sputnjik nasrpskom jeziku. “Medjunarodni
sud u Hagu nije se usudio dadonese pravdu ve} presudu kojumi moramo da po{tujemo. Uprincipu, presudom nije zadovol-jena ni jedna strana, ali mi }emona ovome zavr{iti svoje kofliktesa Hrvatskom. Ostaje da posleovoga po~nemo da `ivimo nor-malno“, poru~io je Nikoli}.
Vitomir Popovi}, dekanPravnog fakulteta u Banjaluci,ka`e, kako srpski narod nemanijedan razlog da bude zadovoljanovakvom presudomMedjunarodnog suda u Hagu. “Zarazliku od Srbije, Hrvatska je u“Bljesku“ i “Oluji“ etni~ki o~istilavi{e od 300.000 Srba. To se premamedjunarodnom pravu kvalifikujekao genocid. Bila je to ciljananamera za istrebljenje jednog nar-oda. Ne zaboravimo da je ovodrugi po redu genocid koji jeHrvatska po~inila nad Srbima i toposle nevidjenih strati{ta u kom-pleksu logora Jasenovac i drugihlogora u NDH“, naveo je Popovi}.
Sudije u Hagu koje su donele presudu
GENERALI IZ SAD NUDENAGODBU @RTVAMA ”OLUJE”Ameri~ka firma MPRI,
protiv koje su predSudom u ^ikagu Srbi iz
Krajine poveli spor, optu`uju}i jeda je bila savetnik Hrvatskevojske u operaciji “Oluja“ 1995.godine i tako joj pomogla u pro-terivanju i genocidu nad Srbima,spremna je na nagodbu s
Kraji{nicima. Naime, po{to jeFederalni sud u ^ikagu pro{logoktobra delimi~no prihvatio tu`buSrba iz Krajine, a sudija D`on Liodlu~io da agenciji MPRI trebasuditi po ameri~kom zakonu zboguni{tene imovine kraji{kih Srba,u decembru je odr`ano ro~i{te nakojem je tu`ena strana pristala dase povedu razgovori o nagodbi.
Ove novine u procesukoji traje od 2010. godine
prenosi Savo [trbac, direktordokumentacionog centar“Veritas“– To je pomak u pozitivnomsmeru za na{u stranu, jer se dosada poricala svaka odgovornost izahtevalo se odbacivanje svihtu`benih zahteva, kao i dase Sud proglasinenadle`nim. Za desetakdana Sud bi trebalo daimenuje medijatora, a premapraksi ameri~kog sistema, tosu obi~no penzionisanesudije.
O~ekivanja su dabi posrednik krajem martaili po~etkom aprila mogaoda pozove obe strane iizlo`i plan medijacije, a~itav proces verovatno }etrajati godinu dana, jer imedijator treba da se upoz-na sa dokazima i iskazimasvedoka. Na kraju, on }epredlog nagodbe dostavitiSudu, a Sud }e ga prosledi-ti obema stranama.
- Taj predlog mo`e bitiprihva}en iz prve, ili }e se“pogadjanje“ nastaviti, a mo`daga nijedna strana uop{te ne prih-vati i tada bi se, po pravnoj logi-ci, sudski proces nastavio –navodi [trbac.
Spor je, ina~e, pokrenu-la grupa Srba iz biv{e RSK, kojisu u “Oluji“ bili prisiljeni danapuste svoje domove. Oni su u
ime svih 200.000 prognanihKraji{nika podneli kolektivnutu`bu Federalnom sudu u ^ikaguprotiv pravnih naslednika agenci-je “Militeri profe{enal risorsiz“(MPRI). U tu`bi se pozivaju na
to da je MPRI savetovala,obu~avala i opremala Hrvatskuvojsku za operaciju “Oluja“,zbog ~ega je zatra`ena naknadanematerijalne {tete u iznosu od10,4 milijarde dolara.
Ameri~ki sud, medju-tim, nije prihvatio tu`bu protivMPRI za genocid nad Srbima,kao ni da se penzionisanimameri~kim generalima koji su u
njoj bili anga`ovani sudi po med-junarodnom pravu, ali jeodlu~eno da se ovoj firmi sudipo ameri~kim zakonima zboguni{tene imovine kraji{kih Srba.
Sada, ka`e [trbac, treba
dostaviti procenu koliko je bilosrpskih doma}instava u Hrvatskojkoja su pretrpela {tetu i kolika jebila prose~na imovina jednogtakvog doma}instva, jer severovatno ne}e “izlaziti na teren“i popisivati {teta svakog prog-nanog ponaosob. Ukoliko, nakraju, bude dogovora, sumuodredjenu za naknadu deli}e Sud,ali se jo{ ne zna po kom modelu
i da li }e to biti ravnopravniiznosi.
O izgledima ovogprocesa, Bogdan Kljaji}, predsed-nik Sabora kraji{kih Srba iz^ikaga, ka`e: – Spor je otvoren,
nismo ga ni izgubili, ali ganismo ni dobili. Sud u ^ikaguje prihvatio nadle`nost, {to dosada nijedan sud ovde uAmerici nije u~inio i ostavljenje prostor za nagodbu, a onase u su{tini odvija u direkt-nom kontakatu strana i bezjavnosti.
Kljaji} podse}a da jezahtev za od{tetu zbogprisilnog napu{tanja domovanastao po uzoru na slu~aj ukom su Japanci u SAD poslebombardovanja Perl Harborabili sme{teni u preseljeni~kekampove – logore, da binekoliko decenija kasnije nasudu dobili po 25.000 dolarazbog pretrpljenih patnji. Takoje ideja bila da se svakom
Kraji{niku isplati ista ta suma.Ina~e, Srbe zastupa oko
80 advokata iz tri ameri~keadvokatske firme, koje }e svojeusluge naplatiti po okon~anjuspora u visini tre}ine od dobi-jenog iznosa presudom ili nagod-bom, {to je uobi~ajeno uovakvim sporovima u SAD.
Izvor:
Ve~ernje Novosti
Bogdan Kljaji}
Tra`e nestale iz Oluje
A K T U E L N O
Pi{e: Marko Lopu{ina
Predmet DraganaVasiljkovi}a predstavljaslu~aj vojnika okrivljenog
za ratne zlo~ine. Mislim da svakivojnik, na bilo kojoj strani da seborio, zaslu`uje odgovaraju}uodbranu. Pre dve godine sam pri-hvatio da ga branim, jer sam seuverio da Australija i Hrvatska nepo{tuju @enevske konvencije.
Ovim re~ima australijskiadvokat Majkl Den Mori izMelburna obja{njava razloge zbog~ega je odlu~io da bude branilacKapetana Dragana. Mori je poznatpo preuzimanju nemogu}ihslu~ajeva, poput odbrane ljudizato~enih u ameri~kom zatvoruGvantanama. Zvani~no Majkl DenMori radi kao pravni konsultant zapitanja socijalne pravde uadvokatskoj kancelariji “{ajnlojers“. Tokom 28-godi{njevojni~ke karijere slu`io je kaoameri~ki marinac, kao vojnitu`ilac, savetnik ministra odbrane ivojni sudija. Borio se za pu{tanjeDejvida Hiksa, optu`enog za teror-izam iz zatvora u Gvantanamu. Otom slu~aju je objavio knjigu “Udru{tvu kukavica”. Kako tvrdisudbina Vasiljkovi}a ga podse}ana taj slu~aj.
Osam godina je zato~enbez da je osudjen za zlo~in.Ve}inu tih godina Vasiljkovi} jedr`an u samici. To je jako uticalona njega. Posetio sam ga prenekoliko nedelja. Upravo jeproslavio 60. rodjendan – pri~aadvokat Mori.
U medjuvremenuKapetan Dragan je podneo posled-nju `albu Vrhovnom suduAustralije na odluku o njegovojestradiciji Hrvatskoj i na kr{enjapraovosudne procedure i ljudskih
prava. Pojedini australijski medijisu ga nedavno optu`ili da je uGlini navodno ubio 1993. godinenekog nema~kog novinara.Branilac Mori tvdi da nemadokaza ni za jednu optu`nici pro-tiv Vasiljkovi}a.
Australija i Hrvatska sene pridr`avaju @enevske konvenci-je, iako ga optu`uju upravo zaru{enje te konvencije. Vasiljkovi}kao biv{i vojnik nema status uzatvoru predvidjen po @enevskojkonvenciji. Australija i Hrvatskanisu obezbedili fakte za svojeoptu`nice. Nismo videli nikakvedokaze da je Vasiljkovi} ume{an u
ubistvo dvojice ratnih zarobljenika– ka`e Majkl Den Mori iobja{njava:
- Postoje optu`be da suVasiljkovi} i neki vojnici podnjegovom komandom pogodilineke ratne zarobljenike. Da jenaredio ubistvo dvojice nepoz-natih ratnih zarobljenika. Taoptu`ba ne sadr`i imena navodnih`rtava. I tre}a optu`ba je bezdokaza, da su on i komandanttenka napali neki grad za vremerata – obja{njava Mori.
U `albama koje jenapisao advokat Majkl Den Moritvrdi da je potpuno nejasno za{to
Tribunal u Hagu nije optu`ioVasiljkovi}a za ratne zlo~ine, aZagreb je to u~inio dvanaest god-ina posle ratnih sukoba u Krajini.
– Optu`be se odnose na1991. i 1993. godinu, a Hrvatskaga je optu`ila 2005. Uz to je tvrdi-la da je Vasiljkovi} begunac, {tonije ta~no, jer je bio javna li~nostsa poznatom adresom. Uhap{en jena nezakonit na~in. Od devet god-ina provedenih u zatvoru, samo jedevet meseci bio na slobodi. Sveto je ozbiljan problem za australi-jsko i hrvatsko pravosudje – ka`eMori.
Od Vrhovnog suda
Australije advokat Majkl DenMori i njegov {ti}enik KapetanDragan tra`e da sankcioni{epravno nedopustivu situaciju da seAustralija i Hrvatska dogovarajuoko Kapetana Dragaa, da on otome nikada nije informisan, nitije bilo kako u~estvovao. OdVrhovnog suda se tra`i da sepru`e dokazi za optu`be protivVasiljkovi}a ili da se doneseoslobadjaju}a presuda.
Zahtevamo da Australijapo{tuje @enevsku konvenciju.Tra`imo od Hrvatske da pru`iprime facio dokaze za najte`eoptu`be protiv Vasiljkovi}a.Vrhovni sud Australije }eslede}ih meseci nastaviti sudskiproces. Obe strane }e podnetimnogo dokumenata i argumenataza svoje tvrdnje. O~ekujem da }eVrhovni sud Australije u aprilupo~eti da re{ava ovaj slu~aj –smatra Mori.
Kao iskusan branilacveruje da }e u slu~aju DraganaVasiljkovi}a pravda pobediti, alise priprema i za situaciju da se tone dogodi.
Nadam se da }e hrvatskopravosudje pru`iti Vasiljkovi}upo{teno sudjenje – ka`e opreznobranilac Mori – To }emo jedinoznati kad do sudjenja dodje. Brineme da li }e mu u Zagrebu bitipru`ena za{tita koju obezbedjuje@enevska konvencija. Brine me dali }e imati popust na kaznu zbogdugog ~ekanja na izru~enje uAustraliji. To stari zakon izJugoslavije nala`e, a novi hrvats-ki ne. Bojim se da kako @enevskekonvencije ne dozvoljavaju da seu ovakvim slu~ajevima koristinajmanja kazna, i to se mo`eiskoristiti protiv Vasiljkovi}a.Suo~i}e se sa kaznom od najvi{e20 godina !
AUSTRALIJA I HRVATSKA KR[E@ENEVSKU KONVENCIJU
7Februar 2015. www.serbianmirror.com
Advokat Majkl Den Mori : Zbog ~ega sam odlu~io da budem branilac Kapetana Dragana
Kapetan Dragan je osam godina u samici, a da nismo videli dokaze da je bio ume{an u ubistvo dvojice ratnih zarobljenika. Hrvati mu spremaju 20 godina robije – tvrdi Majkl Den Mori
STI@E ODGOVORAustralija priprema odgov-
or na zahtev Srbije da se
Kapetan Dragan kao srpski
dr`avljanin isporu~i Beogradu, a
ne Hrvatskoj, gde ne postoje
uslovi za po{teno sudjenje.
STRAH OD KAPETANAZvani~na Kanbera se boji slu~aja Kapetana Dragana, jer mo`e da
se otkrije da je uhap{en na neregularan na~in i da je medicinski
zloupotrebljavan u zatvoru. Australija strepi da izru~i Vasiljkovi}a
kao svoj dr`avljanina, jer }e se time otvoriti pitanje zahteva drugih
dr`ava za izru~enjem australijskih vojnih pla}enika, koje su po~inili
tamo zlo~ine, a skrivaju se na petom kontinentu.
P R E D S T A V L J A M O V A M
8 Februar 2015.
Intervju vodio:Ivan Kalauzovi} Ivanus
Po profesiji novinar, a po
umetni~koj vokaciji
knji`evnik, Rajko Roki
Dvizac upam}en je kao mag
jugoslovenskog profesionalnog
novinarstva, ~ije je boje, tokom
~etrdeset godina rada, kako sam
ka`e branio na sva tri fronta: u
{tampi, na radiju i na televiziji,
uvode}i disidentskom smelo{}u
nova pravila. Nesudjeni glumac i
~ovek festivala uporedo je gradio
karijeru pesnika i pisca, kojem je i
veliki Mika Anti} “pozavideo“ na
aplauzima. Krajem 2014. godine,
objavljen je njegov novi roman
“Utorkom nisam udata“, istinita
storija o jednoj Radmili i danu koji
je posvetila samo sebi. Danas Roki
pi{e za “Ilustrovanu Politiku“ i po
nekad za Ogledalo i sprema se da
poseti Ameriku.
Ko je u novinarstvunajvi{e uticao na Va{ razvojniput?
- Nikada medju kolegama
nisam imao nekog uzora, jer je to
zamka za postajanje ne~ije kopije,
a ja sam hteo i uspeo da budem
original. Ipak, bilo je ljudi od kojih
sam u~io, upijao kao sundjer sve
{to sam video i ~uo. Tu pre svega
mislim na ljude sa radija, Nikolu
Karaklaji}a i Milovana Ili}a
Minimaksa. {to se novina ti~e,
zanat sam najvi{e pekao kod
Ninoslava Milenkovi}a (“TV
novosti“), Zorana Predi}a (“RTV
revija“), Vi{nje Marjanovi}
(“Ilustrovana Politika“) i naravno
Mike Anti}a kroz njegove pri~e iz
`ivota u novosadskom “Dnevniku“.
Mika je, ina~e, glavni incijator da
se javnosti predstavim kao pesnik.
Na promociji Mikine zbirke
“Garavi sokak“, na njegovo insisti-
ranje sam bio gost, a odmah posle
mog nastupa ponudili su mi da
objavim prvu zbirku pesama.
Danas, kada vladaju silikonski
tabloidni mediji, u `urnalizmu ne
vidim novog Miku Anti}a. To ne
zna~i da takvih poput Mike nema,
ve} da im se ne da prostor.
Emotivna, topla re~ je danas u srp-
skom novinarstvu nepo`eljna.
Proterali su je silikonski novinari
za jednokratnu upotrebu.
U ~ijoj ko`i se boljeose}ate, novinara ili pesnika /pisca?
- Rodjen sam u znaku
blizanaca, {to zna~i da uvek sedim
na dve stolice, radim istovremeno
dva posla, flertujem na dve strane
itd. Dok je situacija bila
koliko-toliko normalna, ose}ao
sam se podjednako dobro u obe
uloge. Danas, pak, vi{e sam pisac,
a manje novinar.
Jesu li novinari boljipisci ili su pisci bolji novinari?
- Svakako da su novinari
bolji pisci, nego {to pisci mogu
biti novinari. To je dokazano. Ja
kada sam po~injao, vladalo je
uverenje da je to svetogrdje.
Novinar, a ho}e da bude pisac? O,
ne ide to. Borio sam se kao Don
Kihot protiv vetrenja~a. Vi{e su
me pitali {ta ja kao novinar tra`im
u knji`evnosti, nego o samom
delu. A po~inio sam u to vreme
jo{ jedan “ne~uven greh“ –
napravio sam pravu reklamu za
svoju prvu knjigu, zbirku pesama
“Poljupci“. Slogan je glasio:
“Poljupci – knjiga uz koju se
ljubi“. E, to je bio glavni razlog da
me pre}ute i u “Politici“ i na
Radio Beogradu. No, bumerang im
se vratio posle mesec dana i obio
o glavu kada su saznali da mene
kao beogradskog pisca na sva
ustahvale na Radio Zagrebu. Iako
posramljeni, greh prema meni
nikad nisu ispravili. ”Poljupci“ su
imali dve vrste kritika: ili hval-
ospeve ili }utanje.
Da mo`ete ponovo dabirate, da li biste se pre prihvatilipera ili biste ipak oti{li na pri-jemni za glumu?
- Da ste me to pitali pre
desetak godina, mo`da bih se i
dvoumio a danas... Danas se kajem
{to nisam oti{ao u svet filma.
Mo`da ne bih bio glumac, ali
re`iser svakako.
Radmila iz Va{eg novogromana je odabrala utorak zadan koji }e posvetiti sebi. Kojidan u nedelji je “pesni~ki
utorak“, pi{~ev dan – dan poseb-ne inspiracije? Je li to nedeljakoju svi uporno gubimo na krajusvake sedmice ili pravi stvaralacipak nema ose}aj za ovoze-maljsko vreme?
- Ja sam voleo ponedel-
jak kao dan inspiracije, petak kao
dan odmora, a utorak kao dan kada
sam uglavnom zapo~injao svaki
va`niji novi posao. Danas mi je
va`no da to bude no}, jer sam po
prirodi no}na ptica, a svejedno je
koji je dan, mesec, godina. Kada
no} prekrije svojim zvezdanim
pla{tom sve zvukove i sve boje
dana, po~inje magija.
^ekaju li u Va{oj fiocineka nova zbirka pesama iliroman svojih pet minuta?
- Kao {to rekoh, rodjen
sam u znaku blizanaca, pa sve radim
dvostruko. Trenutno paralelno pi{em
dva nova romana. Jedan je zasnovan
na romantici i emocijama i njime bi
trebalo da zavr{im svoju
“Romanti~nu trilogiju“, a drugi je
pravi triler sa elementima nest-
varnog, onostranog, a mogu}eg.
Neka vrsta srpske “Zone sumraka“,
ali sa dodacima starih proro~anstava.
[ta biste savetovalimladim kolegama novinarima, aza{to da ne i literarnim umetnici-ma?
- U ovoj zemlji je odu-
vek podjednako te{ko i nezahvalno
bilo baviti se i novinarstvom i
knji`evno{}u, pa moj savet onima
koji mogu da nadju hleb u drugim
profesijama je da to u~ine {to pre.
A onima poput mene, koji su
zara`eni virusom pisane re~i, ne
preostaje ni{ta drugo nego da budu
uporni, da se bore. Mnogo }e bita-
ka izgubiti, ali }e rat dobiti.
Ose}a li se u na{ojzemlji nedostatak muzi~kih festi-vala? Za{to su po Vama takvifestivali bitni i postoji li uregionu neka manifestacija koja idalje podse}a na vremena slave
“BOOM“ festivala, “Beogra-dskog prole}a“, “Jugovizije“?
- Srbija ima festivale
svetskog renomea, kao {to su
“Egzit“, ”Ni{vil“, ”Gu~a“,
”Zaje~arska gitarijada“. Onoga {to
nema je pravi festival zabavne pop
muzike i zato takvu vrstu muzike
uvozimo iz regiona. Nema ni
pravog folk festivala, jer se sve
svelo na fabri~ko {tancovanje rijal-
iti takmi~enja “Grandovih“ i
“Pinkovih“ novokomponovanih
zvezdica. Toliko zvezdica, a nigde
zvezde. Od pra{ine jo{ niko nije
stvorio zvezdu, pa ne}e ni ovi
rijaliti programi. Njihov vek trajan-
ja je kao i vek papirnih maramica.
Uskoro planirate put uSevernu Ameriku, poseti}eteKanadu i SAD...
- Pa stigla je jedna,
dodu{e jo{ uvek nezvani~na ponu-
da da tokom jeseni odr`im seriju
knji`evno-novinarskih ve~eri u
Kanadi i SAD. Pregovori su u
toku. Imam utisak da se radi o
ozbiljnim ljudima i nadam se da
}u ove jeseni pre}i preko okeana.
Radujem se tome.
Va{a poruka zapo{tovaoce u ^ikagu...
- Dragi moji prijatelji,
ceo svet je zasnovan na temeljima
odnosa mu{karca i `ene. Odatle
po~inje i tu se zavr{ava sve. Zato,
molim vas, nikada ne zaklju~avajte
vrata svog srca. {ta }e se sa vama
dogoditi ako u medjuvremenu
izgubite klju~? Samo}a je kao
hladna pustinja.
SVEDOK POSEBNIH UTORAKA
Intervju – Rajko Roki Dvizac
Statusni simbolNovinar Radija “Beograd 202”Dejan Gruji}
o svom kolegi ka`e:
– Rajko Dvizac je jedan od najuglednijih
novinara celog prostora nekada{nje
Jugoslavije. Sa novinarskom karijerom dugom
preko ~etrdeset godina ostavio je neizbrisiv
autorski pe~at tekstovima koje je ~itala~ka
publika gutala u dahu. Statusni simbol nekada{njih zvezda bilo je
prijateljstvo sa ~uvenim Rokijem, koji ih je podr`avao tako {to ih je
konstruktivnom kritikom usmeravao da postanu bolji nego {to jesu
ili {to zaslu`uju da budu. Zaslu`an je za slavu mnogih i danas poz-
natih izvodja~a, koji su mu u velikom broju slu~ajeva okretali ledja
~im bi malo omirisali popularnost. Nije mario {to je tako, bio je
svestan sa kakvim ljudskim karikaturama ima posla. Najve}i prob-
lem je bio to {to je kao hrabar ~ovek glasno i jasno isticao sve mane
estradnih, ali i socijalnih pojava u dobro na~etom socijalisti~kom
dru{tvu zemlje koja se raspadala po svim {avovima. Zbog tekstova
koje je pisao, pao je u nemilost onih kojima istina nije bila po volji,
pa se “dobrovoljno na silu“ povukao u vode knji`evnosti u kojoj je
pokazao neodoljiv {arm i talenat. Ogla{ava se i danas u novinama,
ali poku{aji da svoje znanje i talenat poka`e na radio i TV stanicama
do sada nisu urodili plodom. Nadam se da }e se na}i neko pametan
kome }e neosporan talenat i znanje Rajka Dvizca biti putokaz kako
stvarati nove, mlade i uspe{ne novinare u Srbiji, ali i regionu. On je
za sebe jednom, na po~etku karijere, rekao da je najbolji novinar.
Vreme je pokazalo da je vi{e nego bio u pravu.
P R I K A Z K N J I G E
www.serbianmirror.comFebruar 2015. 9
”pogled popreko”
Promocija knjige Mile Filipovi}
Nedavno je u prijatnomprostoru “East GateCafe-a“ u Oak Parku pred-
stavljena zbirka kolumni “Pogledpopreko“ Mile Filipovi}.
Knjiga je objavljenapo~etkom oktobra u izdanju“^igoja [tampe“ iz Beograda, ured-nik izdanja je dr Ratko Bo`ovi},recenzent Petar Arbutina, lekorRadmila [uljagi}, a o knjizi su napromociji govorile dr JelenaBankovic}, Milka Kova~evi} i MilaFilipovi}.
Dr Ratko Bo`ovi} oselekciji kolumni u predgovoruka`e:
“ U tekstovima MileFilipovi} na{li su se relevantnikomentari u kojima se prete`noprepli}u ameri~ki dogadjaji,tamo{nje li~nosti i svakodnevicavelike zemlje, koju su mnogi nekri-ti~ki videli kao ostvarenu utopiju.Njeni zapisi s lako}om sti`u doonih kojima su namenjeni. U njimadominiraju slike izopa~enostiameri~kog politi~kog `ivota, nead-ekvatnosti politi~ke kulture i neprik-ladnosti svakodnevnog na~ina`ivota. Svoja ubedjenja autorka jeobojila kriti~kom opservacijom.Njena sagledavanja su umna,ironi~na i uverljiva, ~ak i proro~ka.Duhovite i pronicljive oceneaktuelne ameri~ke stvarnosti, vid-jene iznutra, prate dobra civilizaci-jska predvidjanja i jo{ boljepoliti~ke procene. Lucidnojanaliti~arki ne promi~u ni uvre`enai stereotipna mi{ljenja, ni ukoren-jene predrasude, ni prizemnipragmatizam, ni posledice neoliber-alne recesije, ni trivijalnost instantzadovoljstava, ali ni ona latentnazbivanja kao {to su manipulacijasve{}u, skriveni rasizam i mre`ezarobljenosti postvarenim odnosimai lukavstvom interesa. Tu je i ono{to je vidljivo ali i ono {to senazire, nagove{tava i pretpostavlja.“
Pod naslovom “Da li jeKolumbo otkrio pogre{an konti-nent”, Petar Arbutina, knji`evnikriti~ar, izmedju ostalog, ka`e :
“Postoji samo dobro i lo{enovinarstvo i jedina njegova “zavis-nost“ je od istine, a jedina njegovasputanost je “nezavisnost“ i “objek-tivizam“. Objektivna /istinita infor-macija – da, ali objektivnost u kon-tekstu “univerzalnih vrednosti“,“demokratskih tekovina“, “o~uvanjaslobode“ stvara {iroko polje zamanipulacije svake vrste. “Uvekkada spomenu ~oveka sa velikim ~odlete glave hiljadama ljudi samalim ~“ – ka`e Emil Sioran. Zato
Mila Filipovi} poku{ava da doseg-ne vi{e od “univerzalnog“, a ovaknjiga je svedo~anstvo za to; nemavelikih i malih tema ima, samovelikih i malih novinara. Ona saistim profesionalnim odnosom pi{eo ameri~kim izborima, dru{tvenimaferama, “krizama demokratije“,crkvenim piknicima srpske zajed-nice i rodnom U`icu, kao da izmed-ju tih kota {iroke novinarske igeografske panorame ne stoje hil-
jade kilometara i godine civilizaci-jskog iskustva. Ona zna i to je,o~igledno, deo njenog novinarskog“vjeruju“ – civilizacija jedino auten-ti~no postoji u malim razlikama ivelikim sli~nostima. Veliki je samoonaj novinar koji uspeva da nadjevelike re~i za male ljude i male re~i
za velike ljude. Ovo nije igra re~i,retori~ka figura, ovo je preduslov~itljivosti teksta i jedino mogu}eobjektivnosti.“
Selekcija kolumni “Pogledpopreko“ nastala je kao izbor tek-stova koje je nekada{nja dopisnica“Vesti“ iz ^ikaga objavljivala podistim naslovom, u periodu izmedju2006. i 2011. godine.
“Pogledom popreko”,Mila nam ve} u naslovu nazna~ujeda su njeni zapisi na~injeni iz per-spektive nekoga ko gleda “izpreka”, sa distance, kakogeografske tako i one koja ukazujena objektivnost, kao i to da su tinjeni dopisi nezasladjeni ve} ~estokriti~ni, kada ju je ono {to je videlanagnalo da na to gleda “popreko“.Autorka pi{e o zbivanjima i uAmerici i u Srbiji i to u sferama
politike, ekonomije i svakodnevnog`ivota. Ona prati svih {est godinaskoro sve aspekte ameri~kogdru{tva pogledom osobe koja sedoselila u stranu zemlju 90-ih god-ina, ali koja je isto tako dobroupoznata sa `ivotom u zemlji izkoje je potekla. Jednako su lucidninjeni napisi o proslavama Dana
zahvalnosti ili Bo`i}a u Americi, opredsedni~kim izborima, oameri~koj opsesiji hranom itro{enjem novca, kao i oni koji seti~u dogadjaja u njenoj domovini.Mila pi{e o dve zemlje, dva konti-nenta i dve kulture koje se naravnou mnogome razlikuju. Ona to ~iniznala~ki, obave{teno, sa kriti~kimosvrtima koji u sebi imaju onu
neophodnu `aoku pronicljive anal-ize, mada sa merom koja jeoslobadja ostra{}enosti i sa smislomza humor koji ~itaocu poma`e dalak{e prihvati poglede na ponekadveoma surovu realnost. Ja vam pre-poru~ujem da pro~itate “Pogledepopreko“ Mile Filipovi}, jer }e oniva{im pogledima dati nove dimenz-ije. Bilo da vam se pogledi sretnuili ukrste, vidici vas, ~italaca, }e sesvakako pro{iriti.”- rekla je prisutni-
ma na promociji dr JelenaBankovi}.
Takodje novinar, MilkaKova~evi}, o izboru zanimljivihpogleda na razli~ita de{avanja,pojave i ljude, naglasila je da knji-ga “Pogled popreko“ nije novinars-ki korak ka knji`evnosti, {to biva~esto san mnogih novinara.
“Iskorakom iz svogU`ica, Mila je jo{ 2000., zajedno saSne`anom Bo{kovi} napisala “kon-centri~ne krugove”, roman ljubavi iprijateljstva. Obje su nastavilepisati, a sigurna sam da tamo gdjeu nama nastaje knjiga obje ve}imaju spremne ladice koje samotreba otvoriti.
U knjizi “Pogled
popreko“ (Prekookeanskekolumne) Mila neospoprno imalucidnu distancu izmedju shvatan-ja ameri~ke realnosti iprekokokeanske nacionalne scene.Iz toga, jednostavno, sa nov-inarskom kreativnom lako}om idugogodi{njim iskustvom, nastajukako komentari, tako i nekineobi~an emotivni na~inrazmi{ljanja o okru`enju u komese zapravo ve} dugo ne nalazi.“Pogled popreko“, simboli~no ali io{tro, je seciranje ameri~kogdru{tva i njegovog medijskog stan-ja, u kojem se istina taji.
No to je istovremeno ipoku{aj paraleliziranja sa stanjemu nacionalnoj regiji-sa druge straneokeana, gdje je, takodjer, istinadaleko u odnosu na takozvanupoliti~ku stvarnost, koja, ako ne naisti, onda na sli~an na~in kontroli{ei instruira medije. I bez obzira {tosu ovo “Prekookeanske kolumne“,to autoricu ne distancira odtamo{nje nacionalne scene. Jer,novinar ma gdje bio, mora biti “na licu mjesta“, da bi {to jemogu}e objektivnije izvje{tavao ikomentarisao. Ako govorimo o vre-menu, onda je jasno da sve {to jepro{lo ili se zbilo posljednjih godi-na, knjiga Mile Filipovi} zna~ajnozahvata. Tako ono {to je zapisanoima vi{e dnevni~ku ili arhivsku vri-jednost u kojoj se, pak, iskazujebogat i sna`an literarni, esejisti~kikoncept.“
I zbirku kolumni i promo-ciju Mila Filipovi} je posvetilasvom nedavno preminulomsuprugu, Marku, koji je biozaslu`an za njeno objavljivanje.
“Knjiga je iza{la iz{tampe u veoma te{kom trenutkumog `ivota, ali }e po Markovoj`elji ona imati svoj `ivot i veru-jem na}i put do ~italaca, onih kojime se se}aju kao dopisnika“Vesti“ i onih drugih, koji }e mojepisanje tek upoznavati. Trudilasam se da izborom kolumnipotvrdim i njihovu dana{njuaktuelnost, va`nost tih novinarskihtekstova sa stavom, iz mog,posebnog, druga~ijeg ugla.Beskrajnu zahvalnost izra`avammojim dragim prijateljicama kojesu promociju organizovale, vlas-nicima “East Gate Cafea“ i svimakoji su na promociju do{li. Oni supotvrdili da ipak jo{ uvek jestedobro vreme za knjigu.“ – ka`e za“Ogledalo” Mila Filipovic.
Knjiga se mo`e naru~itina web site “Cigoja Stampe” – “http://www.cigoja.co.rs/“
Milka Kova~evi}, Mila Filipovi} i
dr. Jelena Bankovi}
D R U [ T V O
Februar 2015.
Pi{e: Mirjana Bobi} – Mojsilovi}
Svet je oti{ao dodjavola, to je najmanje
{to se mo`e re}i o u`asima koji nas
obasipaju odasvud – od
strave u ulici politike, jeze
terorizma, iznenadjuju}e
teze da olovka nije
oru`je, horora siro-
m a { t v a ,
zaprepa{}uju}e
agresije politi~ke
korektnosti, poro-
di~nih tragedija i
ludila koja nam
s v a k o d n e v n o
oduzimaju dah, do uzne-
miruju}ih naznaka onoga
{to bi moglo da se desi.
U ovom sveop{tem
raspirivanju mr`nje, rata i
osvete, u ovom sistem-
atskom gradjenju besmisla i
potpirivanju o~aja, u
ovom planetarnom
umoru od grozota,
prona}i lepu malu pri~u
koja nema nikakve veze sa
onim {to predstavlja globalnu
stvarnost vidjenu o~ima medija,
ravno je podvigu.
E, pa, postoji takva pri~a
medju nama, i {to je najlep{e, sami
smo je napravili. Jedna siroma{na porodica, sa
troje dece, iz sela u koje autobus svra}a samo
dva puta nedeljno, u jednoj potresnoj televiz-
ijskoj reporta`i, izjavila je da bi sve bilo bolje
u njihovim `ivotima, kada bi, nekako, ako bi
ikako bilo mogu}e, imali samo jednu kravu,
jer bi onda deca imala mleko, i sir i kajmak,
i ne bi bili gladni.
Bez ikakve instituci-
je, fonda i organizacije,
bez ikakve medijske
pompe, grupa
anonimnih ljudi
pokrenula je na
dru{tvenim mre`ama akciju da se deci kupi
krava. Objavljen je ra~un oca porodice, i ljudi
su davali koliko su mogli, neki i po 500
dinara. I, pre Nove godine krava, kojoj su
deca dala ime Cvetanka, stigla je
u njihovo dvori{te. Uz kravu,
preostalo je novca, pa su kupili
i vepri}a i krma~icu. Deca
su ih nazvala Flekica i
Beli. Nekoliko dana kasnije
jedan ~ovek iz Austrije poslao je
takodje novac, i iz U`ica je deci
stigla jo{ jedna krava. Sa dve
krave i dva praseta, ta porodica
je dobila razlog da se osmehne
`ivotu. U novoj reporta`i o njima,
i kravama i prasi}ima, emito-
vanoj pre nekoliko dana,
majka porodice je
izjavila da ako bude sre}e i jedna od krava im
oteli `ensko tele, da }e ga rado pokloniti
nekoj drugoj porodici koja nema od ~ega da
`ivi.
Zbog te re~enice, zbog ove pri~e,
kao i zbog njenog glasa koji odzvanja poput
kristalnih zvon~i}a, ~ovek mo`e da pomisli
kako nije lo{e, ponekad, `iveti ovde. Jer, ima
ljudi, a ima i krava.
Ova pri~a je pri~a o Srbiji, o onoj
boljoj Srbiji za koju ponekad pomislimo da je
nema, da je nestala, da je prebijena, ogor~ena
i posustala, da je izmanipulisana i
obesmi{ljena, odustala usled svih onih
u`asavaju}ih vesti o lopovlucima, malverzaci-
jama, pokradenim
dobrotvornim akci-
jama, o
filantropiji
k o j a
voli da se slika za udarne vesti, ovo je pri~a
o onoj Srbiji za koju pomislimo da je uzmak-
la pred bezobzirno{}u propagandnog milosrd-
ja, koje je postalo drugo ime za ribarenje ljud-
skih du{a.
U ovoj pri~i postoji jo{ jedan mali
detalj, koji je fascinantan: majka ove porodice
je dva puta nedeljno javljala organizatoru
akcije koliko je novca upla}eno na ra~un – do
u dinar. Bez ikakvog lukavstva,
odugovla~enja, ~ekanja da se prikupi {to vi{e
novca, bez ikakve kalkulacije, a da joj to niko
nije tra`io, ta majka je ispostavljala izve{taj –
za pola krave, za dve tre}ine, i onda za sve
ostalo. ~ak je javila i da su prasi}i dva puta
jeli onog dana kad su stigli.
Cvetanka, Flekica i Beli, kao i {ara
koja je posle stigla, to je Srbija istinitija i
lep{a od svake Prve i Druge i Tre}e Srbije,
to je Srbija u kojoj nema pretnji, ni moran-
ja, ni koristoljublja, ni kalkulacije, ni
grandioznosti, ni politi~kih poena, nego samo
obi~nog golog `ivota, koji je flekav, i beli, i
{aren i ponekad cvetan. To je ona tiha, nor-
malna, obi~na Srbija koja nije izgubila ono
malo du{e, i koja razume da svi mi
ponekad i u pone~emu, mo`emo biti
o~ajni i sami, poput ove porodice iz
planinskog sela kod Ivanjice, u koje
autobus svra}a samo dva puta nedeljno,
kad nema smetova.
Izmedju svih onih grandioznih
tema koje zauzimaju sve prostore duha,
izmedju grmljavine u politi~kim gov-
orima, prete}ih vesti i pa`ljivog pako-
vanja lokalne i globalne filantropije,
ovo troje dece i njihove krave koje su
stigle pred Novu godinu, izborilo se
za maju{ni trenutak u kome smo
mogli da vidimo da Srbija, kad se
pogleda u ogledalo, ponekad ima
obraz jednostavan i ~ist, poput
mleka.
OBRAZ ^IST, POPUT MLEKA
Izvor
(Ve~ernje
novosti)
10
