1

6.ДЕФИНИШИТЕ СИСТЕМСКУ ЕРГОНОМИЈУ И ЊЕНЕ ЦИЉЕВЕ Крајем 60-тих год. овог века системске науке су извршиле битан утицај на општу научну мисао па и на приступ корективне ергономије тако да се под вођством СИНГЛТОНА и МУНИПОВА усваја системски методолошки приступ у ергономским истраживањима , који је изменио и теоретске основе корективног мишљења и довео до појаве системске ергономије. Примена ергономије у жељеном тренутку израде систрема јарзлог сто је називамо Превентивном ергономијом.или ергономија система .Основни циљеви ергономије као науке везани су за проучавање кооперативних веза и појава у различитим истраживаним системима ради заједничког истраживачко-пројектанског деловања на остварењу како људске тако и техничко-технолошке ефикасности и продуктивности кроз свеобухватну савремену организацију и хуманизацију рада.7. У ЧЕМУ ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ СИСТЕМСКЕ И КОРЕКТИВНЕ ЕРГОНОМИЈЕПримена ергономије у жељеном тренутку израде систрема јарзлог сто је називамо Превентивном ергономијом.или ергономија система. Kod projektivne ergonomije se ergonomska rešenja uvode pri samom projektovanju. Основна тенденција овог прерастања је прелазак са нивоа једностраног испитивања бројних и неповезаних података о људској делатности због појединачних корекција , на изграђивање јединствене теорије пројектовања радне делатности која подразумева научно стручну сарадњу у истраживачком поступку и моѕе сџе рацланити на интер и мултидисциплинарни поступак.

2

8.ОБЈАСНИТЕ ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ У СИСТЕМСКОЈ ЕРГОНОМИЈИ подразумева истраживачко-пројектантски ,mетодолошки приступ, који обухвата низ сродних граничних научних подручја и области, које у свом заједништвu обезбеђују остварење постављених циљева уз неопходну примену мрежног плана, аналитичко-синтетичког модела ергономских истраживања и координацију тимског рада стручњака.9.ОБЈАСНИТЕ МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОСТ У СИСТЕМСКОЈ ЕРГОНОМИЈИ подразумева интегрални истраживачко-методолошки приступ, који обухвата читав низ различитих научних подручја, које у свом здруженом-системском стваралаштву обезбеђују решавање постављених системских циљева уз обавезну примену аналитичко-синтетичког, операционо-управљачког и математичко-статистичког модела ергономских истраживања.

10. ОПИШИТЕ 4 ОСНОВНЕ КОМПОНЕНТЕ ЕРГОНОМСКИХ СИСТЕМА Ергономски системи садрже 4 основне компоненте: структуру, функционисање, кооперативност и управљање.

- Структура система – у основи је састављена од три подсистема и то: подсистема човек-оператор, истраживаних технолошких подсистема и подсистема ржс.који сваки за себе имају дефинисане улазно-излазне релације и координате стања, циљне функције и своје детерминизме. Ови подсистеми су састављени од великог броја узајамно повезаних елеменатам функција параметара и сл.али то се не сме узети као одлучујућа чињеница за издвајање ЕС у засебну класу система јер је разлика између конвенционалних и ергономских система првенствено квалитативне, а не квантитативне природе. Овде ћемо анализитрати само подсистем човек-оператор

3

јер су особине живих бића високо-специјализованих хумано-биолошких система, посебно човека, у различитим условима рада везане за врло.

- Функционисање система- састоји се у подчињавању свих појединачних функционалних циљева разних делова, елемената и подсистема општем циљу функционисања јединственог ергономског система ЧМО. Карактерише га и присуство узајамног дејстваса спољашњом средином и функционисања у условима где постоје и утицаји случајних фактора.

- Кооперативност система – састији се у проучавању кооперативних веза, појава и информационих токова у ЕС ЧМО, насталих под непосредним дејством физичко-хемијских, микроклиматских, организационо-технолошкихм ерготехничкихм психосоцијалних и др,фактора и најчешће су узрочно-последичне природе.

- Управљање ергономским системима – остварује се помоћу аутоматског управљања, где је управљачки орган машина, полуаутоматског управљања, где је то човек-машина и неаутоматског управљања где је управљач човек.

4

11. ИДЕНТИФИКУЈТЕ ОСНОВНЕ ЕРГОНОМСКЕ ПРИНЦИПЕ

- Принцип одговорности – где најважније функције за правилно функционисање пројектованог система треба дати човеку-оператору, јер он има веће могућности за правилно реаговање у хаваријским ситуацијама, затим нејасним ситуацијама и ситуацијама када нема довољно усмеравајућих информација.- Принцип приоритетних могућности – где треба извршити детаљну анализу могућности и човека и машине за рад у систему и одредити њихова преимућства у односу на обављање постављених задатака.- Принцип рационалног оптерећења – човека операстора, где треба усагласити количину информација представљених човека-оператора са његовим могућностима за пријем и обраду тих информација.- Принцип узајамног допуњавања - где у току процеса треба омогућити прерасподелу функција између човека и технике ако је то у функцији квалитетније контроле и управљање процесом.- Принцип мотивације – којим треба одржати константну заинтересованост човека-оператора за функционисање процеса, рационалном организацијом његове радне делатности.- Принцип техничке реализације – где се анализирају техничке детерминисаности машина.- Принцип максимизације – који подржава идеју да је основни циљ оптимална ефикасност и функционисање целог система а не само његових компонената које морају међусобно да буду коперативне и подређене основном циљу.- Принцип активног оператора – који се ослања на природну особину човека да буде користан.- princip kompleksnosti, princip jedinstva kriterujuma, princip uzajamnosti i Princip humanizacije rada.

5

12.НАВЕДИТЕ ОСНОВНУ ПОДЕЛУ ПРОГРАМСКИХ ПОДРУЧЈА ЕРГОНОМСКИХ ИСТРАЖИВАЊА-Психофизиолошко, системотехничко,организационо,педагошко, и подручје заштите радне и животне средине..1.Karakterišu ona svojstva čoveka koja imaju najveći uticaj u procesu njegove upravljačke delatnosti. Dели се на две групе;Прву психолошу са подгрупама истраживања, визуелни, звучни, додирни, конгнитивни, и људски фактори. Другу анатомску са подгрупама истраживања, психологија и нервни системи ф-је органа.2.СИСТЕМОТЕХНИЧКО karakterišu pitanja vezana za sistem čovek-mašina, počev od prezentacija informacija i njihove obrade preko raznih sredstva za komuniciranje do sistemskih pitanja. Iма 8група,визуелна комуникација, аудио,дијалог човек-машина, програмски језици,базе података,грешке,дисплеј и контрола и системске карактеристике.3.ОРГАНИЗАЦИОНО sadrži pitanja vezana za organizaciju radnog mesta i opreme, postavljanja i unapređenja radnog procesa produktivnost rada i kvalitet rada i formiranje matoda i tehnika rada. Iма4 групе.радно место и објекат, радни процес, економско и социјално једниство система, методе и технике у ергономији.4.ПЕДАГОШКО sadrži pitanja vezana za profesionalnu orijentaciju i selekciju kadrova, obuku operatora i tehnička sredstva za tu obuku. има 3групе,професионална операција,обука оператера, техничка средства за обуку.5.ПОДРУЧЈЕ заштита радне и ж.редине sardži pitanja vezana za prevenciju profesionalna oboljenja, oštećenja i povrede i pitanja vezana za radnu i životnu sredinu. Iма 2групе,безбедност и здравље, радна и животна средина.

6

13. ПРИКАЖИТЕ ВЕЗУ ЕРГОНОМИЈЕ И ДРУГИХ НАУКА

СИСТЕМСКЕ НАУКЕ(кибернетика, општа теорија система, теорија инф. и теорија комуникације)

ПСИХОСОЦ.НАУКЕ(психологија рада, соц.рада педагогија, психосоциологија)

ТЕХНОЛОШ.НАУКЕ(орг.рада, зржс, индустријско инж, инд.дизајн)

МАТЕМАТИЧКЕ НАУКЕ(мат.логика, теорија вероватноће, т.масовног опслуживања, аут.управљања)

ЕРГОНОМИЈА

МЕД.БИО.НАУКЕ(медицина рада, екологија, физиологија, хигијена рада)

КОМП.НАУКЕ( комп.симулације, вешта. интелегенција, експертни системи)

ФИЗ.ХЕМ.НЕУКЕ(акустика, оптика, физичка хемија, механика)

7

14.ШТА СУ ЕРГОНОМСКИ ЦИЉЕВИ У ПРОИЗВОДНИМ СИСТЕМИМАCiljevi ergonomije se dele na one koji teže boljitku za pojedince (zaposleni i korisnici) i za radne (proizvodne sisteme). Ovi ciljevi se međusobno ne isključuju niti su nezavisni jer su rad ili oprema projektovni da zadovolje potrebe zaposlenog ili korisnika i ne smanjuju proizvodnu aktivnost već je povećavaju. За ЗАПОСЛЕНЕ (здравље, сигурност, комфор,задовољство).За КОРИСНИКА (здравље, сигурност, комфор,задовољство,поузданост и безбедност,при уптреби производа, продуктивност рада) За ПРОИЗВОЂАЧА (продуктивност рада).

15.НАБРОЈТЕ 4 ОСНОВНА ЗАДАТКА ЕРГОНОМИЈЕSu sistemski, metodski, projektantski i obrazovni. Sistemski se rešavaju skladnim i sistematičnim redosledom logičko povezanih istraživačkih postupaka u okviru istraživanja tri sistema čmo i njihovih podsistema istraživanja kako bi se modelirala ergonomska rešenja vezana za unapređenje radne sposobnosti i zadovoljstva radom operatora. Metodski zadaci se baziraju na psihološkim, fiziološkim, matematičkim i imitacionim metodama. Projektantski zadaci si vezani za izučavanje zakonomernosti prijema i predaje informacija, pamćenja i mišljenja pri upravljanju opsluživanju mašina i donošenja odluka, analizu delatnosti operatora, izučavanje izučavanje funkcionalnih stanja operatora u toku rada. Obrazovni zadaci obuhvataju učenje radi obrazovanja podmlatka (školovanje-edukacija, koabilacija), učenje radi usavršavanja i napredovanja u struci, učenje znanja radi, učenje u toku rešenja nestereoptipnog zadatka.

8

DEFINISATI KIBERNETIKU I OBJASNITE NJENU PODELUKibernetika se bavi opštim zakonima upravljanja, upravljačkim sistemima i sistemima kojima se upravlja i ona se prema svojim sistemskim ciljevima i nameni deli na:Teoretska ili opšta kibernetika- koja proučava filozofske, metematičke i probleme matematičke logike koji su u direktnoj vezi sa upravljanjem složenih dinamičkih sistema.Tehnička kibernetika- bavi se proučavanjem i razvojem različitih sistema automatskog upravljanja složenih dinamičkih sistema, zatim sistema za preradu informacija, automatskih i robotehničkih mašina itd.Primenjena kibernetika- koja koristi rezultate istraživanja teoretske kibernetike i praktičnih rešenja tehničke kibernetike za rešavanje upravljačkih zadataka u različitim oblastima bioloških, ekonomskih, medicinskih i drugih ljudskih delatnosti.Kibernetika je interdisciplinarna nauka koja daje teoretske osnove metode i tehnike upravljanja svim sistemima kojima čovek upravlja ili to želi, uključujući i samog sebe.

OBJASNITE NAČIN DELOVANJA POVRATNE SPREGEPomoću povratne sprege-feed back se na ulaz u sistem dovodi izlazna veličina koja se naziva upravljana veličina. U komparatoru se vrši upoređivanje realizovane upravljane veličine X(t) i vodeće veličine W(t) i na izlazu iz komparatora formira se veličina odstupanja. Zavisno od znaka razlikuju se sistemi sa pozitivnom i negativnom povratnom spregom.

9

KOJI SU OSNOVNI POJMOVI IZ UPRAVLJANJA I REGULACIJEUpravljanje je postupak kojim se pomoću ulaznih veličina nekog procesa utiče na izlazne veličine u skladu sa poznatim zakonitostima datog procesa. Osnovni pojmovi iz upravljanja su: objekat upravljanja (sistem kojim se upravlja) i upravljački sistem (sistem koji vrši zadatak upravljanja).

Na ulazu u sistem upravljanja deluje spolja vodeća veličina W(t) koja se naziva upravljačkom veličinom ili referentnim ulazom. Na izlazu iz objekta upravljanja formira se upravljana veličina X(t) kao rezultat upravljačkog dejstva m(t) na objekat upravljanja odnosno kao rezultat transformacije upravljačkog dejstva u objektu upravljanja. Osnovni pojmovi iz regulacije su: objekat regulisanja (S) i regulator (R).

U objektu regulisanja vrši se transformacija upravljačkog signala e(t)=W(t)+-y(t) pomoću operatera Ks u izlazni signal X(t) pa se dobija X(t)=Ks*e(t) za Ks>O. U zavisnosti od veličine Ks blok s može da predstavlja element pojačavanja (Ks>1) ili element prigušavanja (Ks<1) ili da vrši identičnu transformaciju (Ks=1). Nad izlaznim signalom iz objekta regulisanja X(t) vrši se transformacija u regulatoru pomoću operatora Kr. Na kraju se dobija X(t)/W(t)=K=Ks/(1+-Ks*Kr), ovaj odnos se označava kao prenosni faktor.

10

KOJI SU OSNOVNI POJMOVI U TEORIJI INFORMACIJATo su količina informacije i entropija. Količina informacije podrazumeva optimalan broj neophodnih simbola sadržanih u poruci da bi se prenela informacija o tome u kom se stanju nalazi sistem iz mnoštva N jednako dopustivih stanja sistema i izračunava se pomoću formule: 2m=N, m=log2*N. Jedinica za merenje količine informacija naziva se bit. Entropija je mera neodređenosti sistema. Za entropiju H uzima se srednja vrednost količine informacije potrebne za razjašnjenje stanja sistema. H=Ʃp(xi)Ii=-Ʃp(xi)log2p(xi)Izražava se u bitima. Kada između sistema postoji stohastička zavisnost javlja se entropija koja je povezana sa uslovnom verovatnoćom i naziva se uslovna entropija koja daje prosečnu meru neodređenosti, a ukupna entropija složenog sistema jednaka je zbiru entropija koji se sastoji iz entropije sistema S1 i uslovne entropije sistema S2.

NAVEDITE KLASIFIKACIJU SISTEMA Prema načinu postanka sistemi se dele na prirodne i veštačke.Prema obliku postojanja na realne i apstraktne.Prema aktivnostima statičke (pasivne) i dinamičke (aktivne).Prema ponašanju na deterministički i stohastički.Prema stabilnosti na nestabilni i stabilni.Prema načinu organizovanja na sisteme koji se sami organizuju, sisteme koji se spolja organizuju i sistemi koji se organizuju sami i spolja.Prema povezanošću sa okolinom na samoupravljive, samoregulacione, upravljive i regulacione.Prema razmeni materije i energije sa okolinom na otvorene i zatvorene.

11

OBJASNITE NAUČNO-TEHNIČKE PREUSLOVE ZA POJAVU ERGONOMIJESu: brzi razvoj nauke i tehnologije i postojanje raskoraka između tog razvoja i neadekvatnih radih uslova i neprilagođenosti ljudi na taj razvoj. Naučno-tehnološki progres je uslovljen razvojem sistema čovek-tehnologija-proizvodnja, mada to ne iscrpljuje njegovu suštinu jer se dostignuća nauke realizuju i u materijalnoj i u vanproizvodnoj delatnosti. Nauka generiše ideju, tehnologija je materijalizuje a proizvodnja je sfera korišćenja naučno-tehničkog progresa. Da bi se razumeli preduslovi za pojavu ergonomije neophodan je kratak prikaz naučne misli 19.i 20.veka. U 19.veku naučna misao se zasnivala na determinističkim, kvantitativnim i kontinuiranim ili prelazno-prirodnim naučnim principima. U 20. veku javila se ideja o naučnoj organizaciji rada koju je razvio Tejlor ispitujući metode rada, dao principe rukovodjenja proizvodnim radom.

DEFINIŠITE KOREKTIVNU ERGONOMIJU I NJENE CILJEVERazdoblje krajem 60-tih godina poznato je pod imenom korektivna ergonomija. U ovoj fazi ergonomije kao inženjerske nauke dominantnu ulogu su imali stručnjaci studije rada gde se težilo uređenju analogije s tehničkom mehanikom. Ergonomska istraživanja su se svodila na parcijalna istraživanja odnosa čovek-mašina u humanoj dimenziji rada bilo je reči smo u akcidentnim situacijama. Doprinos ovih istraživanja bio je u stvaranju baze podataka tako da su radne aktivnosti mogle da se analiziraju jednostavnim relacijama. Polazne osnove korektivne ergonomije bile su vezane za dezintegrisano proučavanje, ispitivanje korekcije i unapređenja oruđa za rad, opreme, proizvodnog rada i radne sredine i okoline.

12

IZ KOJIH RAZLOGA JE NASTALA IDEJA O NAUČNOJ ORGANIZACIJI RADANastala je zbog nesređenog i neodgovarajućeg proizvodnog rada, nastala je krajem 19. i početkom 20.veka a razvio je Tejlor koji je ispitivao metode rada i razvio osnovne principe rukovođenja proizvodnim radom. Tako se javio Tejlorizam koji je nastojao da primenom organizacionih mera poveća i iskoristi ljudski rad.

ŠTA USLOVLJAVA METODOLOŠKE PREORIJENTACIJE ERGONOMSKIH ISTRAŽIVANJAErgonomska istraživanja kod nas su se bavila problematikom starijih tehnologija i više sa aspekta žaštite na radu, medicine rada i organizacije rada što je vrlo ograničen pristup. Neki u svetu veoma izraženi pristupi koji su se koristili u okviru davanja ergonomskih rešenja, za projektovanje i konstrukciju novih tehnologija i proizvoda (matematički, kibernetski i projektivni) kod nas su se veoma malo upotrebljavali što dovodi do metodološke preorijentacije u ergonomskim istraživanjima kako bi se približili svetskim tendencijama.

ZAŠTO JE ERGONOMIJA NAUKA O HUMANIZACIJI RADAPre postavljanja novih tehnoloških linija i proizvoda neohodno je da se počne sa davanjem ergonomskih rešenja što ne zanči da treba zanemariti ergonomska istraživanja u već postavljenim ergonomskim sistemima gde se pri njihovom projektovanju i konstrukciji nije vodilo računa o raznim ergonomskim preporukama što je dovelo do mnogih neusklađenosti i teškoća u svakodnevnom radu čime će se poboljšati efikasnost, funkcionalnost a ljudimakoji na njima rade obezbediti humaniji uslovi rada. Postavljaju se mnogobrojni zahtevi za očuvanjem i unapređenjem životne i radne sredine kroz efikasniju racionalizaciju, organizaciju i humanizaciju rada u procesim proizvodnje koje može da ispuni ergonomija.

13

ISTORIJAT RAZVOJA ERGONOMIJEPrvi pisani trag o ergonomiji je knjiga Bernarda Ramazinija „Bolesti radnika“ u kojoj je prvi uspostavio vezu između rada i bolesti mišićno skeletnog sistema. Posle završetka II svetskog rata osnovan je u engleskoj odbor za ispitivanje zamora u industriji a Majers je 1920.god.formirao Nacionalni institut za industrijsku psihologiju što se smatra početkom istraživanja ljudskih faktora u industriji. Američki inženjer Tejlor je u svojoj studiji vremena počeo da proučava čoveka i čovekov rad na osnovu potrebnih i nepotrebnih pokreta pri radu utvrdio je potrebno vreme za svaku radnu operaciju. Tehničar Frank i Lilijen Gilberth psiholog oko 1900-te su proučili rad sa invalidima, uticaj monotonije na čoveka, zamor, studija mikropokreta sa ciljem zamene teških i zamornih pokreta za menje zamorne. Pod vođstvom Marela 1949.god.veliki broj engleskih naučnika su osnovali Društvo za ergonomska istraživanja, 1961.je formirana ergonomska asocijacija IEA. Marel u engleskoj izdaje delo Ergonomika 1965.a 1957.počćinje izdavanje časopisa Ergonomics. U SAD se 1938.formira laboratorija za izučavanje ljudskih faktora. Prvo simpozijum o problemima ljudskih faktora je održan na nacionalnom nivou 1953.i formira se na svim nivoima. Društvo ljudskih faktora konstituiše se 1958.kada izlazi američki časopis Human factors. Tanaka je u Japanu 1921.izdao knjigu Ljudska inženjerija i formiran je prvi Institut z aproučavanje rada koji se danas zove Naučno istraživački institut. Tokom 70-tih i 80-tih godina ergonomija je u fazi kompletnog sazrevanja i izlaženja iz debate o definisanju slabosti i razloga nepostojanja, i doživljava afirmaciju jer je brzi tehnološki razvoj doveo do novih proizvoda. U Jugoslaviji inicijativa za organizovani rad na polju ergonomije razvila se 1972.da bi 1973.bilo formirano Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1974.društva za ergonomiju SRS i Hrvatske, 1976.je nastao savez društva ergonoma.

14

U ČEMI JE DOPRINOS KOREKTIVNE ERGONOMIJEDoprinos je u stvaranju baze podataka (statičke informacije u obliku numeričkih podataka, tabela u funkcija) tako da su radne aktivnosti mogle da se analiziraju izolovano i sa jednostavnim relacijama. Polazne osnove korektivne ergonomije bile su vezane za deintegrisano proučavanje, ispitivanje, korekcije i unapređenja oruđa za rad, opreme proizvodnog rada i radne sredine i okoline na osnovu saznanja iz psihofiziologije rada, funkcionalne anatomije i organizacije rada utvrđujući šta ne valja i kako da se popravi.DEFINIŠITE SISTEM ČMONaučno tehnološka dostignuća predstavljala su polaznu osnovu naglog tehničko tehnološkog razvoja koji sve više ističe problem položaja čoveka u procesu rada, jer i pored savremene izgradnje fabričkih hala i pogona, nove konstrukcije mašina i uređaja zamene opasnih radnih operacija u mehanizovanim pogonima automatizovanim tehnološkim procesom-nezgode, povrede na radu i profesionalna oboljenja su jos uvek direktno uticala na zdravstveno stanje i radnu sposobnost savremenog radnika. Mnogi savremeni pronalasci su u tehnološkom procesu proizvodnje povećali radne napore i opasnosti koji ma je radnik izložen u hemijskoj industriji, rudarstvu, učinivši od njega sastavni deo tog tehnološkog procesa. Radnik je podvrgnut neprekidnom psihofizičkom naporu koji se manje manifestuje kao fizički napor a više kao psihičko opterećenje zbog održavanja rednog ritma sa montažnom trakom i drugih aktivnosti gde mora da ukljiči svoje mentalne potencijale da bi odgovorio postavljenim zadacima. Stvaranje ogromnih industrijskih kompleksa u neposrednoj blizini gradskih naselja, pristaništa ili većih putnih raskrsnica dovelo je do neracionalnog korišćenja zemljišta, poremećaja ekološke ravnoteže sa vidnim znacima degeneracije prirodnih sistema, a samim tim do krize životne sredine i ljudi. Razrešavanje ovako složene problematike vodi do formiranja problemskih područja istraživanja sa sistemskim ciljevima vezanim za proučavanje i sređivanje veza i pojava u sistemima čovek-tehnologija-okruženje radi delovanja na primenu projektantsko-konstruktorskih rešenja u praksi.

15

ZAŠTO JE NEOPHODAN SISTEMSKI PRILAZ ERGONOMSKIM ISTRAŽIVANJIMAZbog toga što samo on može da obezbedi sveobuhvatni istraživački postupak koji će uzimati u obzir i čoveka i tehnologiju i okruženje sa svim njihovim osobenostima i karakteristikama.

OBJASNITE RAZLIKU IZMEDJU MEHANIČKOG I ANTROPACENTRIČNOG METODOLOŠKOG PRISTUPAMehanički se definiše kao pristip od „mašine ka čoveku“, po kome se čovek posmatra kao specifična organizaciona struktura uključena u sistem tehničkih struktura koja određuje karakter njegovog funkcionisanja i u čijoj metodi se koriste metode i znanja tehničkih nauka. Međutim jednostrano prenošenje metoda nije prihvatljivo i ima nedostataka. Ali nesporno je da je ovakav pristup dao pozitivan doprinos jer je uveo precizne metode, otkrio i utvrdio bitne momente delatnosti u radu čoveka-operatora i omogućio otkrivanje raznih ograničenja tih delatnosti. Antropocentirčni pristup se definiše od „čoveka ka mašini“ a uzima u obzir mnoga svojstva čoveka-operatora i ukazuje da sistemi sa operatorom imaju mnogo veće mogućnosti kada se zasnivaju na osobinama čoveka kao što je sposobnost adaptacije, ponašanja i rada čoveka u širem dijapazonu različitih uslova donošenja adenvatnih odluka na osnovu nepotpunih informacija, nalaženja novih rešenja u nepredviđenim situacijama itd.

16

2.КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ МЕТОДОЛОШКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ЕР.ПРОЈЕКТ: у другој половини 60-тих год.појављује се пројектни приступ на новим идејама присутним у системским наукама које су довеле до појаве системске ерг. Први је подржао идеју пројектовања делатности човека бо је Б.Ф.Ломов у његовим публикацијама из 1967. У првој пуб.промовише 2 тезе: Уз пројектовање машина и технолошких процеса треба извршити пројектовање радне делатности човека; Задатак пројектовања је израда захтева за пројектовање средстава за приказивање информација (СПИ) органа управљања ОУ радне сред.РС, режим рада РР на основу изучавања психофизичких закономерности. Ова концепција заснована је на антропоц.основама. Другачији приказ реализован је у конц.система активности, развијеној у периоду 1969-1971. Почев од 1970.идеје пројектовања активности и ерг,прој.добијају све више простора у ерг.литераури.Тако се формира конц.комплексног пројектовања екстерних и интерних средстава активности. Средином 70.појављује се нова конц.која добија назив једнакокомпонентна јер се човек и машина сматрају као равноправне комп. СЧМ. Задаци ове конц: утврђивање ф-је система, подела системских ф-ја на људске и машинске, распоређивање људских ф-ја на поједине операторе, ерг.оцене пројекта СЧМ.У другој половини 70.год.развија се још једна конц.ерг.прој. – системско антропоцентрична која се базира на сл.одређењу ергатичког система. Он педставља комплекс састављен од одабраних људи и специјално разрађених уређаја код којих узајамно деловање приликом постизања неког циља добија каракер узајамног својства. Formira se i sistemsko sinergetski pristup koji se zasniva na naučnoj metodologiji deduktivnog tipa, koja skladnim i sistematičkim redosledom logičko povezanih istraživačkih postupka biokibernetskog, proizvodnog i pratećeg modelira ergonomska rešenja vezana za unapređenje operatera.

17

3. ОПИШИТЕ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ СТАВОВЕ ЕРГОНОМСКИХ КОНЦЕПЦИЈА - Sistematizujuћi ove koncepcije grupisali smo kao najznačajnije sledeće stavove: Ergonomsko pojektovanje nema nezavistan razvoj jer se formiralo u procesu razvoja sitemskog projektovanja sa čijim razvojem su se menjale i funkcije i struktura ergonomskog projektovanja. Odnos regonomskog projektovanja i ergonomije treba shvatiti kao odnos prakse i metodologije u kome ergonomija snabeeva ergonomsko projektovanje odgovarajučim tehnikama i metodama, koja omogućavaju praktična ergonomska rešenja. Ergonom – projektant se razlikuje od drugih ergonoma (npr. Ergonom – istraživača) po tome što realizuje drugačiju vrstu aktivnosti – aktivnost projektovanja, za koju su pored ergonomskih znanja potrebna i specifična znanja o preocedurama, metodma i principima, koja su neophodna za izradu projekta. Bez obzira na ot što se ergonomsko preojektovanje razlikuje od drugih aktivnosti u oblasti ljudksih faktora metodom delovanja (ne istraživanje, već projektovanje), a od drugih projektantskih delatnosti – specifičnim objektom projektvanja ono kao jedan od oblika specijalne praktične delatnosti ima karakteristike koje su zajeničke svakom metodološkom radu i koje se mogu konkretizovati na sledeći način: Praktična usmerenost prema objektu istraživanja jer suština ergonomskog istraživanja nije u razmevanju već u praktičnom transformisanju objekta istraživanja (kroz projekt i uputstva). Opsluživajući karakter istraživanja u odnosu na projektovanje, jer ergonomsko istraživanje ne predstavlja autonomni zadatak već je uvek praktično potčinjeno projektnim zadcima i usmerava se prema projektnim ciljevima. Višestrukost i raznovrsnost znanja jer ergonomska znanja i spadaju u principijelno različite tipove znanja, gde se pored znanja iz raznih naučnih disciplina nalaze i specifična inženjerska znanja (konstruktorska, projektanska...) a i različita metodološka i filozofska znanja.

18

Ergonomso projektovanje, vezano za sisteme, ima složenu hijerarhijsku strukturu Izučavanje i projektovanje sistema delanosti pretpostavlja složenu proceduralnu analizu koja se sastoji od četiri niova: nivoa procesa, nivoa funkcionalnih struktura, organizacionog nivoa i nivoa morfologije. Uključivanjem čoveka u informaciono-upravljački sistem dolazi do izmene projektantske koncepcije: umesto dvokomponentalnog funkcionisanja sitema čovek – mašina to sada postaje sistem delatnosti. Specifične osobne sistema delatnosti su: Ključnu ulogu ima cilj delatnosti, u odnosu na koju se usmeravaju sve ostale delatnosti, struktura sistema ima otvoreni karakter koji dopušta bilo kakva proširenja i dopune kako spolja, tako i iz samog sistema.

4.НАВЕДИТЕ ОСНОВНЕ ПРЕДНОСТИ ЕРГ.ПРОЈЕКТОВАЊА ПОМОЋУ РАЧУНАРА У ОДНОСУ НА КЛАСИЧНО ПРОЈЕКТОВАЊЕ - Projektovanje pomoću računara – Computer Aided Design (CAD), koje omogućuje veću leksibilnost nego klasične tehnike

19

projektovanja, postaje sve popularnije među nženjerima. Primene CAD metode se danas mnogo koriste u proizvodnim tehnologijama, ali ove metode su marginalizovale ljudski faktor, iako je to najznačajnija komponenta projektovanih sistema.

Međutim, kako se moderne tehnologije sve više razvijaju uz pomoć nauke, došlo se do zaključka da ergonomski ulazni parametri treba da budu dostupni u ranoj fazi projektovanja kako bi se u kooperativnim odnosima sa inženjerskim parametrima dobila optimalna rešenja. Osnovne prednosti korišćenja CAD u odnosu na klasično projektovanje sistema su skraćeno vreme projektovanja, rana dostupnost ergonomskih podataka, poboljšanje komunikacije u projektantskoj grupi i niska cena projekta. Kako proizvodne firme imaju za cilj da smanje vreme i cenu razvoja novih tehnologija i proizvoda to će se CAD sistemi sve više koristiti, i budući razvoj sadržaće realističko modeliranje dinamičke sile poboljšane metode kontrole modela ljudi, ekspertne sisteme za podršku projektovanju i ocenjivanju, modeliranje ljudskog ponešanja.

5.ОБРАЗЛОЖИТЕ ОСНОВНУ ПОДЕЛУ ЕРГОНОМСКИХ МЕТОДА -Na psihološke, fiziološke, matematičke i imitacione. Pomoću psih. metoda se ostvaruje analiza delatnosti operatora u realnim i laboratorijskim uslovima i ocena uticaja raznorodnih faktora na tu delatnost. Ove metode se u ergonomiji primenjuju u 2 osnovna pravca: za ispitivanje i za

20

istraživanje. Fiziolške se primenjuju u ergonomiji za izučavanje funkcionačlnih stanja operatora u procesu rada, one određuju reakcije delovanja ljudskog organizma pri izvršavanju datih delatnosti. Matematičke služe za statističku obradu rezultata posmatranja, opisivanju odnosa među izučavanim promenljivima i postojanjem modela delatnosti operatora.6. ИДЕНТИФИКУЈТЕ ПСИХОЛОШКЕ МЕТОДЕ У ЕРГОНОМСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА – у основи психолошких метода су посматрање и експериментисање. Циљ посматрања, као методе у ергономији је уочити карактеристичне психичке процесе путем изучавања и упоређивања спољних појава код човека при делвању (мимика, говор и ефекти рада). Посматрање се обично допуњава документима објективних регистратора појава. Ту спадају фото и видео снимци радних поза и израза лица, стања посматраних инструмената и панела. Важно је напоменути да се све ово може може обављати а да се не ремети активност оператора. Без обзира на неспорне резултате метод посматрања има и један суштински недостатак. Посматрање не уноси промене у изучавану делатност, зато се у току истог не може увек појавити ситуација која посебно интересује испитивача. Разговор има предност над анкетом због могућности примене питања или низа питања како би се побољшао резултат истраживања. Зато разговор треба да води са јасном циљном концепцијом и флексибилним дијалогом. Анкетни лист је везан за циљ испитивања али независно од циља анкетирања, успех анкетирања зависи од квалитета питања. Тест-тестом се назива задатак или ску задатака помоћу којих се код оператора проверава ниво развијеног психолошког стања. Тестови се могу обавити помоћу апаратура или писмено.

7. КОЈИ СЕ ПАРАМЕТРИ АНАЛИЗИРАЈУ ФИЗИОЛОШКИМ МЕТОДАМА - физиолшке методе се користе у ерг.истраживањима јер:

Физиолоšке кар.играју важну улогу у контроли стања човека-оператора

Свака психолочка појава има физиолочку основу

21

У медицини и знр развијен је богат арсенал оnх метода па се оне делимично користити у ергономији.

- Електроенцефалографија ЕЕГ је метода којом се региструју биоелектрични потенцијали настали као последица активности централног нервног система.

- Кожно-галванска реакција КГР се карактерише променом ел.отпора коже и ел.отенцијала коже. То је најбоља метода за регистрацију емоционалних напрезања човека.

- Електромиграфија ЕМГ је метода којом се региструју биопотенцијали мишића човека који служе као осетљиви објективи показатељи статичких и динамичких к-ка група мишића.

- Електрокардиологија ЕКГ је метода којом се региструју биоелектрични потенцијали срчаног мишића на површини тела.

- Електроокулографија ЕОГ карактерише ел.активност мишића ока.

- Електропнеумографија ЕПГ региструје спољни ефекат дисања. Користи се за психофизичко напрезање човека.

11.ДЕФИНИШИТЕ И ОБЈАСНИТЕ ЦЕНТИЛ - I ergonomski podaci imaju tendenciju grupisanja i

ravnomernog rasipanja oko srednje vrednosti, znači osobinu normalne (Gausove) raspodele, te se i ovde aritmetička sredina uzimala kao predstavnik niza merenja. Međutim, zbog potpunije interpretacije ergonomskih podataka koriste

22

se i centili (percentili) kojima se izražava procenat populacije koji sigurno ima manju vrednost od one koja pripada datom centilu. U praksi se najčešće radi sa tzv. centilima praga , tj. 5 i 95, medijanom – 50 (srednja vrednost), a samo u specifičnim i drugim centilima /15/.

- Izraz za izračunavanje centila je: Cx=x+kx*σ gde je: x – aritmetićčka sredina ergonomskog podatka, kx – koeficijenat koji odgovara datom centilu, σ – standardna devijacija.

NAVEDITE MATEMATIČKE METODE KOJE SE PRIMENJUJU U ERGONOMIJIMatematičke metode omogućuju da se analiziraju funkcionisanja sistema sa ljudima uz pomoć matematičkih metoda. Primenjuju se: interaktivnost (opisi procesa sa interaktivnim promenljivim), dinamičnost (uticaj faktora vremena), faktornost (uticaj specifičnih ponašanja čoveka), reprezentativnost (mogućnost opisivanja unutrašnjih psihofizioloških mehanizama čoveka) I slučajnost (verovatnoća stanja I pojava kod čoveka).

9.КАКО СЕ ВРШИ ИЗБОР УЗОРАКА ИСПИТИВАЊА – Glavni kriterijum za izbor ispitanika jeste uslov da se dobijeni rezultati mogu uopštiti na neki hipotetičan osnovni skup, a osnovni skup može biti: vrlo širok (svi odrasli muškarci), mnogo uži (operatori u centrima upravljanja)

23

Da bi se rezultati mogli uopštiti uzorak mora biti reprezentativan, a da bi bio reprezentativan on mora biti dovoljno velik i izabran na slučajan način.Iako je u principu važno da uzorak bude što je moguće veći, u mnogim slučajevima on se ograničava po veličini, i to uglavnom zato što: povećavanjem uzorka istraživanje postaje sve skuplje, što se uzorci uništavaju (npr. Analiza nekih prehrambenih artikala, itd.).Među većim brojem različitih uzoraka, najpoznatiji je tzv. Slučajni uzorak, th. Onaj u kojem svaki elemenat ima jednaku verovatnoću da bude izabran u uzorak. Ako neki elementi imaju veću šansu od drugih da budu izabrani, uzorak više nije slučajan, nego se naziva pristrasnim uzorkom. Gotovo sve vrste uzoraka imaju neku svoju raspodelu uzoraka, ali slučajni uzorci su jedini koji imaju poznatu raspodelu (većinom normalnu).

10. КОЈИ СЕ ОСНОВНИ СТАТИСТИЧКИ ПОЈМОВИ ПРИМЕЊУЈУ У ЕРГОНОМИЈИ - врсте променљивих: ерг.истраживања обухватају две врсте променљивих: независне и зависне.Избор узорка испитаника –главни критеријум за избор испитаника јесте услов да се добијени резултати могу

24

уопштити на неки хипотехничан основни скуп а основни скуп може бити врло широк (сви одрасли мушкарци) и много ужи(оператори у центрима управљања)Анализа података – после фазе прикупљања, сређивања, груписања и приказивања података истраживања одређује се одг.статистичке мере тј.статистички параметри чиме се маса података своди на неколико а некад и на једну једину бројчану вредност која носу високу информативост.Стандадна девијација – сама ариметичка средина није гаранција да се резултати групишу око ње, зато је потребно знати како и колико се они групишу тј.да ли нам је добијана аритм.средина добар или лош репрезент наших резултата.Корелација – често у животу примећујемо да две појаве показују неку међусобну зависност, знамо да постоји одређена повезаност између висине и тежине, повезаност између економског статуса и здравственог стања, између старости и крвног притиска.Центили - zbog potpunije interpretacije ergonomskih podataka koriste se i centili (percentili) kojima se izražava procenat populacije koji sigurno ima manju vrednost od one koja pripada datom centilu. U praksi se najčešće radi sa tzv. centilima praga , tj. 5 i 95, medijanom – 50 (srednja vrednost), a samo u specifičnim i drugim centilima /15/. Izraz za izračunavanje centila je: Cx=x+kx*σ gde je: x – aritmetićčka sredina ergonomskog podatka, kx – koeficijenat koji odgovara datom centilu, σ – standardna devijacija.

OBJANITE FORMIRANJE ANTROPOMETRIJSKE LISTEАнтропометрија је грана антропологије која се бави мерењима људског тела, његових делова и функционалних способности. Антропометријска мерења се врше стандардним инструментима по утврђеној методологији, што омогућава њихово упоређивање

25

Постоје 2 типа антропометријских мерења према којима се антропометрија дели на:Статичку (структуралну) антропометријуДинамичку (функционалну) антропометрију.Antropometrijske metode i tehnike koje utvrđuju dimenzije ljudskog tela i korelacije između tih dimenzija nalaze potpunu primenu u ergonomskom projektovanju. Na osnovu antropometrijskih merenja dolazi se do antropometrijskih podataka na osnovu kojih se formiraju antropometrijske liste. Formiraju se na osnovu merenja između antropometrijskih tačaka i neprekidno se dopunjavaju u zavisnosti od konkretnih ispitivanih radnih situacija. Неки од назива антропометријских тачака: VERTEX, TRAGION, AKROMION, ILIOCRISTALE, TROCHANTERION, BASIS. Две најпознатије листе антропометријских мерења су:Листа СЗО (15 мера), sačinjena je vodeći računa o prilagodljivosti radnog prostora, oruđa i kontrole radnika.Листа по Греку и Масалију (33 мера), to je najpodesnija lista za ergonomsko projektovanje, njom se indirektno naknadnim sabiranjem ili oduzimanjem pojedinih varijabli može izračunati još 20 varijabli.Пре сваког мерења је неопходно одредити антропометријске тачке које могу бити:фиксне (локализоване увек на истом делу тела) или виртуалне (мењају положај зависно од положаја тела).

DEFINIŠITE BIOMEHANIKUBiomehanika je multidisciplinarna nauka koja koristi zakone fizike i inženjerske koncepte da bi opisala pokrete različitih segmenata tela i sile koje deluju na te segmente tokom normalnih dnevnih aktivnosti.

26

Biomehanika rada se može definisati kao studija fizičke interakcija čoveka sa alatom, mašinama i materijalima koje koristi, u cilju unapređenja performansi čoveka uz istovremeno smanjenje zamora i rizika od pojave MSP.

KOJI SU ODNOVNI BIOMEHANIČKI PRINCIPI1. Ograničene i tačno programirane pokrete bi trebalo zameniti prirodnim i slobodnim pokretima ;2.Izbegavati statičko naprezanje mišića; 3.Pravolinijske pokrete zameniti kružnim pokretima; 4.Za savlađivanje većih otpora koristiti balističke i gravitacione pokrete; 5.Omogućiti da laktovi tokom rada budu u neutralnom položaju (nisko i uz telo); 6.Izbegavati pokrete glavom, savijanje trupa, rotacione pokrete trupa i ekstremiteta; 7.Izbegavati veća mišićna naprezanja pri istovremenom dejstvu vibracija; 8.Za veća mišićna naprezanja koristiti noge umesto ruku; 9.Izbegavati istovremeno brze i snažne pokrete; 10.Obezbediti dovoljno prostora za radne pokrete.TIPOVI POKRETA U ZGLOBUFleksija (savijanje, smanjenje ugla između delova tela, kao što je, na primer, savijanje lakta) Ekstenzija (opružanje, ispravljanje, povećanje ugla između delova tela, kao što je, na primer, ispravljanje noge u kolenu) Abdukcija (odvođenje, pokretanje dela tela od središne linije tela ili od dela tela za koji je vezan, kao što je podizanje ruku nagore) Adukcija (privođenje, pokretanje dela tela prema središnjoj liniji tela ili delu tela za koji je vezan, kao što je spuštanje ruku uz telo) Rotacija (pomeranje dela tela u kružni pokret oko zgloba, kao što je kruženje ruke u ramenom zglobu) Pronacija (okretanje podlaktice tako da dlan bude okrenut na dole) Supinacija (okretanje podlaktice tako da dlan bude na gore). OPIŠITE MODEL RADNIH POKRETA I NJEGOVE PARAMETREU formiranju svakog radnog pokreta operatora učestvuju dva mišićna sistema I to jedan koji je nosilac ubrzanja i drugi koji je nosilac usporavanja. Često je ukljućen i treći mišićni sistem koji je

27

nosilac statičkog opterećenja nastalog usled sopstvene težine odgovarajućeg dela tereta ako se prenosi. Za povezivanje ova tri mišićna sistema koristi se sinusoida što se ne može smatrati sasvim adekvatnim, ali čini se najpogodnijim načinom za predstavljanje vodoravnih pokreta ruku kako bi se došlo do izraza za maksimalnu silu koja je potrebna za obvljanje pokreta.

Gde su: t-vreme u nekom trenutku kretanja, T-ukupno vreme od početka do kraja pokreta, a-ubrzanje, am- maximalno ubrzanje pokreta ruke, Fm-maximalna sila, GTD-težina odgovarajućeg dela tela.

IZVEDITE IZRAZ ZA MAKSIMALNU SILU POKRETA RUKEDo izraza za maksimalnu silu pokreta ruku operatora dolazi se na osnovu rada gde je ubrzanje pokreta ruku operatora u horizontalnom pravcu: a=amsin(2π/T *t), nakon sređivanja dobija se am=2πs/T2. Maksimalna sila pokreta ruku u horizontalnom pravcu je Fm=am * mr gde je mr masa ruke, i kada se zameni izraz sa am dobija se Fm = 2πs/T2 * mr. Gde je s vrednost za pređeno puteve ruke operatora a T vreme za koje se ti pokreti obave.

OBJASNITE RAZLIKU IZMEĐU STATIČKOG I DINAMIČKOG RADAPostoje dva oblika fizičkog rada, dinamički i statički rad. Pri dinamičkom radu dolazi do naizmeničnog grčenja i opuštanja mišića i tom prilikom se pokreću delovi tela u prostoru a granično

28

opterećenje dinamičkog napora manifestuje se kao ubrzani rad srca i gubljenje daha. Kod statičkog rada nema pokretanja delova tela u prostoru već se mišići grče da bi savladali i suprotstavili se nekoj spoljnoj sili a granično opterećenje statičkog napora manifestuje se kao bol u mišićima.

KOJIM SE OSNOVNIM KARAKTERISTIKAMA DEFINIŠU STAVOVI TELADefiniše ih 5 karakteristika: ugaoni položaj između delova tela, raspored mase delova tela, sile kojima se za vreme držanja stavova tela deluje na okolinu, vreme držanja stavova tela i uticaji na osobu u vrema držanja stavova. Međutim, analize stavova tela zavisi i od konkretnih radnih aktivnosti vrste i opterećenja pri radu i uslova u kojima se konkretan rad odvija.

OPIŠITE „OWAS“ METODUZa analizu radnih položaja razvijena je OWAS metoda (O-čeličana „ovako“, W-radni položaj, A-analiziranje, S-sistem) koja definiše 4 položaja leđa, 3 položaja ruku i 7 položaja nogu, što ih ukupno čini (4X3X7)=84 osnovna radna položaja. Ako je pri radu potrebna snaga za teret do 10kg, preko 10kg i preko 20kg tada se dobijaju još tri promenljive čime je broj osnovnih radnih položaja (84X3) = 252. Pored osnovnih radnih položaja mogu da se posmatraju još tri posebna položaj anogu te je broj dodatnih radnih položaja (4X3X3X3)=108. Znači ovom metodom je moguće analizirati 252+108=360 radnih položaja. Utvrđivanje radnih položaja postiže se pomoću multimoment snimka. Kada se u tačno određenim intervalima najčešće 0,5min.vrši trenutno posmatranje izvođenja rada i ono se registruje na posebnom formularu za snimanje.

OBJASNITE OSNOVNE METODE ZA OCENJIVANJE STATIČKOG RADATo su Metode direktnog posmatranja, Metode direktnog merenja, Metode posrednog posmatranja i Subjektivne metode. Metode direktnog posmatranja su: OWAS metoda, metoda ciljanih

29

položaja tela, Tram metoda, RULA metoda koja predstavlja metodu za brzu ocenu gornjih udova jer su oni najopterećeniji pri radnim delatnostima. Metode direktnog merenja-služe za:merenje pojedinačnih uglova između susednih segmenata tela a i kičme, i koriste se jednostavni goniometri, za određivanje leđnog opterećenja, za snimanje oblika kičme koristi se kombinacija elemenata sa savitljivom šipkom, za snimanje pokreta kičme razvijen je instrument koji se priključuje na telo oko struka ili bokova a sva pomeranja preračunavaju se putem računara, za analizu aktivnosti mišića koristi se elektromiografija tj.snimanje mioelektričnih signala mišića u radu. Metode posrednog posmatranja se zasnivaju na korišćenju video kamera koje snimaju radne aktivnosti a zatim se vrši analiza stavova tela. Tu se ubrajaju Arban metoda koja vrši ergonomsku analizu radnog položaja pomoću 2 sinhronizovane video kamere, Coda metoda koja koristi kartezijanski optoelektronski dinamički antropometar gde se koristi optički sistem sa reflektujućim markerima koje računar prepoznaje i vrši preračunavanje stavova tela u prostoru. Subjektivne metode: prva je uz upotrebu Borgove skale koja ne koristi korelaciju izmedju vrednosti na skli i brzine rada srca, već služi samo za subjektivnu procenu statičkog napora. Druga koja koristi kodove u mišićima i subjektivne ocene o njima koji se prikazuju na mapi tela podeljenog u segmente.

OBJASNITE DIJAGRAM RELATIVNE RADNE SPOSOBNOSTI ČOVEKA Iz dijagrama se vidi da u periodu noćnog rada opada relativna radna sposobnost čoveka a s tim i njegova efikasnost tako da se povećava verovatnoća pojavljivanja grešaka. Najkritičniji period

30

rada za čoveka je između 23h i 04h. Taj vremenski period je veoma teško raspodeliti u dve radne smene kako bi se teškoće noćnog rada ravnomernije raspodelile. Ovaj problem je naročito izražen u radu operatora u centrima upravljanja, koji nije potrebno posebno analizirati jer su teškoće noćnog rada poznate. U ljudskom telu vladaju biološki ritmovi koji imaju uticaj na njegovo aktiviranje danju i deaktiviranje noću, u slučaju radnih aktivnosti koje odvijaju danju. Postoji poklapanje perioda biološke aktivacije sa radnim zadacima, a u slučaju noćnog rada postoji neslaganje perioda u dva slučaja:kada operator radi u periodu noćne deaktivacije gde ulaže dodatni napor za savlađivanje istih radnih opterećenja i kada spava u periodu dnevne aktivacije čime dobija san lošijeg kvaliteta koji nema veliku moć obnavljanja funkcija organizma. Zbog ovakve dvostruke neprilagođenosti javlja se zamor koji može dovesti do psihosomatskih promena koje mogu uticati na smanjenu funkcionalnost i efikasnost u radu operatora što dovodi do pojave grešaka u procesu upravljanja. Osim toga i starosno doba operatora utiče na prilagođavanje noćnom radu jer ranije buđenje uslovljeno godinama kao i poremećaj sna u toku dana povećavaju napor noćnog rada. Kao posledica svih navedenih problema noćnog rada dolazi do nagomilavanja hroničnog umora operatora što se kroz duži period takvog rada odražava na zdravstvenu i radnu sposobnost operatora.

OBJASNITE TRI OSNOVNE PODELE ZAMORAZamor je stanje koje varira od skoro prijatnog do neprijatnog osećaja kao posledica dugotrajnog i napornog rada. Osnovne podele zamora su: prema vrsti radne aktivnosti, prema dužini trajanja zamora i prema lokaciji zamora. Prema vrsti radne

31

aktivnosti postoje dva osnovna tipa zamora:fizički i mentalni. Za vreme fizičkog rada, gde je osnovna mišićna aktivnost, zamor se javlja usled različitog stepena fizičkog preopterećenja i usled duge angažovanosti mišića. Automatizacijom proizvodnog rada sve je više poslova kod kojih preovladava mentalna komponenta rada gde je sve prisutnije stanje intelektualnog odnosno informacionog preopterećenja koja se jevlja kao posledica prijema, obrade i prenosa informacija. Prema dužini trajanja zamora razlikuju se hronični i operativni zamor. Hronični je posledica kontinuiranog nagomilavanja zamora zbog neadekvatnog radnog režima i dugotrajnog radnog opterećenja, a može dovesti do umanjenosti radne sposobnosti i do kardiovaskularnih poremećaja. Operativni se javlja obavljanjem dnevnih radnih delatnosti i lako se otklanja odmorom. Prema lokaciji zamora deli se na lokalni i opšti. Lokalni zamor dolazi kao posledica prenaprezanja pojedinih sistema ili organa i manifestuje se kroz: smanjenje funkcionalnog kapaciteta određenog organa, lokalne neuro-vegetativne i neuro-vaskularne promene, lokalne biohemijske promene, neuro-hormonalne, enzimske, citohormonalne i metaboličke promene, lokalne citološke i histološke promene. Opšti zamor obuhvata ceo organizam i sastoji se iz psihomotornog sindroma sa smanjenjem ukupnog funkcionalnog kapaciteta, neuro-repetativnog sindroma sa kardiovaskularnim, respiratornim i sekretornim promenama, biohemijskog sindroma sa promenama minerala glicida, lipida i proteina, neuro-endokrinog sindroma i histološkog sindroma.

OPIŠITE BORGOVU SKALU ZA OCENJIVANJE SUBJEKTIVNOG OSEĆAJA ZAMORENOSTISubjektivni osećaj zamorenosti se manifestuje osećajem naprezanja aktivnih mišića i promenama kafdio respiratornih i metaboličkih funkcija. Za ocenjivanje subjektivnog osećaja

32

zamorenosti u toku fizičkog rada najviše se koristi Borgova skala. Prva Borgova skala sastojala se od 21.ocenu, a modifikovana skala ima 15 ocena tzv.RPE vrednosti sa verbalnom procenom zamorenosti. Analiza primene Borgovih skala ukazuju na to da je neophodno da se pre testa opterećenja ispitaniku pokaže način što tačnijeg subjektivnog procenjivanja osećaja zamorenosti, koju on verbalno ocenjuje na kraju testa. Neophodno je pri primenji Borgove skale utvrditi korelaciju sa frekvencijom srca. Na vrednosti RPE pri istim radnim opterećenjima utiču: vrsta fizičkog opterećenja, stepen utreniranosti, zdravstveno stanje i godine života.

ERGONOMSKI RIZIKTermin ergonomski rizik je novijeg datuma, a odabran je da bi istakao faktore rizika vezane za radni proces, koji utiču na nastanak i razvoj mišićno-skeletnih poremećaja. Ergonomski rizik odnosi se na fizičke stresogene faktore i uslove radnog mesta koji u sebi nose rizik od oštećenja ili oboljenja mišićno-skeletnog sistema operatora. Generalno, ergonomski rizik je prisutan uvek kada zahtevi posla prevazilaze mogućnosti operatora da izvrši radni zadatak.

FAKTORI KOJI UTICU NA RUMPSNajčešće je za nastanak mišićno-skeletnih poremećaja odgovorno više faktora rizika, pri čemu sinergetsko dejstvo različitih faktora usložnjava rizik. Samo prisustvo, tj. izloženost faktorima rizika nije dovoljno za nastanak RUMSP, ali je važno utvrditi sve faktore

33

rizika prisutne na određenom radnom mestu. Veza izloženost-odgovor odnosi se na nastanak oboljenja zavisno od intenziteta, učestalosti ili trajanja izloženosti kao i od kombinacije sva tri faktora. Na primer sila kao faktor rizika zavisi od intenziteta moze biti stvorena ili primenjena, od ucestalost primenjene sile i duzine trajanja primenjene sile, polozaj prema intenzitetu zavisi od ugla zgloba, od ucestalosti odredjenog polozaja i od vremena odrzavanja odredjenog polozaja, vibracije zavise od ubrzanja, ucestalosti nastanka vibracija i od vremena izlozenosti vibracijama.

PODELA FAKTORA RIZIKAPostoji mnogo, kako profesionalnih, tako i neprofesionalnih uzroka, mada još uvek ne postoji saglasnost, ni oko samih faktora rizika ni oko njihovog grupisanja u određene kategorijeGeneralno se može izvršiti podela faktora rizika na: Faktore rizika radnoд mesta/rada; Orдanizacione faktore rizika; Psihosocijalne faktore rizika i Individualne faktore rizika

FAKTORI RIZIKA RADNOG MESTADefinišu se kao radnje na radnom mestu, uslovi rada ili kombinacija radnji i uslova koji mogu uzrokovati ili pogoršati mišićno-skeletne poremećaje.

34

Značajni faktori iz ove grupe su: ponavljanje; snažan ili duдotrajan napor (prekomerna sila); statički ili neudoban radni položaj; neerдonomski dizajn (elemenata radnoд mesta, alata, mašina i sl.); kontaktni stres; vibracije (lokalnoд ili opšteд tipa); ekstremne temperature (naročito niske) Ponavljanje se može definisati kao ciklična i ponavljajuća radna aktivnost, koja uključuje ponavljajuće pokrete pojedinih delova tela, odnosi se na zadatke ili seriju pokreta koji se izvršavaju iznova i iznova sa malim varijacijama u zadatom vremenu. Ako se radni zadaci ili pokreti ponavljaju često (na primer, svakih nekoliko sekundi) naprezanje mišića i tetiva se može akumulirati, što može dovesti do trajnog oštećenja tkiva. Tetive i mišići često se mogu oporaviti od efekata ponavljajućeg stresa, ukoliko između ponavljanja ima dovoljno vremena za odmor. Dužina trajanja odmora/oporavka igra važnu ulogu u ponavljajućem radu. Koncept ciklusa rada i oporavka predstavio je najpre Rohmert, a kasnije razvio Rodgers Vreme oporavka može se proračunati na osnovu dijagrama, oduzimajući vreme trajanja napora ili vreme držanja predmeta od ukupnog vremena ciklusa. Na primer, zadatak koji zahteva mali fizički napor, ali je pri tome neophodno držanje u trajanju od 10 sekundi, zahtevaće vreme ciklusa od 12 sekundi, što omogućava 2 sekunde za oporavak tkiva. ORGANIZACIONI I PSIHOSOCIJALNI FAKTORI RIZIKANeadekvatni ciklusi rada i odmora ; smenski rad; prekovremeni rad (produženo trajanje rada); monoton rad (nedostatak različitosti radnih zadataka); tempo rada (posebno diktiran tempo koji određuje mašina); način/sistem nagrađivanja i zadovoljstvo poslom.

INDIVIDUALNI FAKTORI RIZIKAPol, godine starosti, godine provedene na radnom mestu , predispozicija/prethodna istorija bolesti (dijabetes, hipertenzija, artritis, poremećaji štitaste žlezde, hronični mišićno-skeletni problemi...), navike (pušenje, alkoholizam, način života,

35

spavanja...), hobi (bavljenje određenim sportovima, štrikanje, kukičanje, vrtlarstvo, modelarstvo, sviranje nekih instrumenata,...), antropometrijske karakteristike (posebno telesna težina – gojaznost) .

RADOM UZROKOVANI MISICNO SKELETNI POREMECAJIPoslednjih dvadesetak godina razvijene zemlje su se suočile sa problemom porasta broja radom uzrokovanih mišićno-skeletnih poremećaja (RUMSP), koji su postali vodeća grupa profesionalnih oboljenja. RUMSP predstavljaju veliki problem, kako u zdravstvenom, tako i u ekonomskom smislu.Radom uzrokovani mišićno-skeletni poremećaji prepoznati su kao problem još početkom osamnaestog veka, kada je Bernardo Ramazzini (1717. godine) prvi opisao bolesti izazvane “snažnim i nepravilnim pokretima i neprirodnim položajem tela”. U svom delu “De Morbis Artificum” on navodi naprezanja šaka i prstiju pisara, koja dovode do “nedostatka snage desne šake”.SZO karakteriše radom uzrokovane bolesti kao multifaktorske, da bi ukazala na prisustvo većeg broja faktora rizika koji doprinose uzroku nastanka ovih bolesti. Američki Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu definiše RUMSP kao poremećaje i oboljenja koja oštećuju mišićno-skeletni sistem, periferne nerve i neurovaskularni sistem, a koji su uzrokovani ili pogoršani usled izloženosti ergonomskom riziku na radu. U upotrebi su i termini: sindrom prekomerne upotrebe, oboljenja usled ponavljajućih pokreta, kumulativni traumatski poremećaji. Tri najpoznatije kategorije radom uzrokovanih mišićno-skeletnih poremećaja su: poremećaji tetiva ,poremećaji nerava i vaskularni poremećaji.

36

OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANALIZATORA ZVUKA: Analizator zvuka sastoji se iz perifernog I perceptivnog dela. Periferni deo cine spoljne, srednje I unutrasnje uvo sa Kortijevim organom u kome pocinje periferni deo koji se preko slusnog nerva zavrsava u kori velikog mozga. On raspoznaje formu talasa (promena vazdusnog pritiska), frekventbo podrucje I odnos singnal/sum. Zvucni analizator coveka, prima zvucne talase u opsegu 0.16Hz do 20kHz, a najveca osetljivost mu je od 1do4 kHz pri nivou zvucnog pritiska Lp=55-110 dB. Intenzitet zvuka I definise se akusticnom snagom koja prolazi kroz jedinicu povrsine ortogonalne na pravac prostiranja zvuka: Ic=Pc/A (W/m2). Pc-efektivna akusticna snaga, A-povrsina ortogonalna na pravac prostiranja zvuka. Nivo intenziteta zvuka L predstavlja karakteristiku pojacanja ili slabljenja zvuka. Nivo intenziteta zvuka definise se izrazom: L=10loдI/I0 (dB). Gde je I-intenzitet zvuka, I0 referentni intenzitet zvuka. Nivo zvucnog pritiska Lp predstavlja karakteristiku pojacanja ili slabljenja zvucnog pritiska u odnosu na referentini nivo zvucnog pritiska i definise se izrazom: Lp=20logP/Po

(dB). Gde je P zvucni pritisak, Po referentni zvucni pritisak. Referentni zvucni pritisak Po prema dodgovoru ima vrednost Po=2*10 -5 Pa. Nivo jacine zvuka predstavlja karakteristiku pojacavanja ili slabljenja glasnosti zvuka u odnosu na referentni zvucni pritisak P0: Ʌ=C*loд P/Po, gde je C konstanta, P zvucni pritisak a P0 referentni zvucni pritisak.UPOREDITE KARAKTERISTIKE ANALIZATORA VIDA I ZVUKA ZA POTREBE ERGONOMSKOG PROJEKTOVANJAKada se vrsi projektovanje uredjaja z aprikazivanje informacija izbor vrste culnih analizatora moze biti vrlo jednostavan (izbor cula vida za saobracajne znake ili cula sluhaza razne vrste alarma). Za slozenije situacije neophodann je kompleksni pristup izboru vrste culnih analizatora uz poznavanje prednosti jednog analizatora nad drugim. Analizator vida kada je: 1.poruka slozena, 2. Poruka duga, 3.poruka potrebna za kasnije, 4. Poruka vezana za mesto u prostoru , 5.poruka z aposrednu akciju, 6.culo sluha preoptereceno, 7.mesto prijema bucno, 8.posao koji ne trazikretanje.Analizator sluha kada je: 1.poruka prosta, 2.poruka kratka, 3. Poruka nepotrebna z akasnije, 4.poruka vezana za dogadjaje u vremenu, 5. Poruka za neposrednu akciju, 6.culo vida preoptereceno, 7.mesto prijema svatlo ili mracno, 8.posao takav da zahteva kretanje.

37

OBJASNITE MODEL OBRADE INFORMACIJA OD STRANE COVEKANa slici je prikazan model obrade informacija od strane coveka:

I ako nema mnogo saglasnosti oko objasnjavanja sadrzine tokova informacija postoje neki opsti zakljucci: -ljudske aktivnosti su zasnovane na obradi informacija koja obuhvata neke ili sve od ovih funkcija (paznja, pobudjivanje cula, opazanje, kodiranje, ucenje, pamcenje, dekodiranje, secanje, razmisljanje, rasudjivanje, odlucivanje, prenosenje informacija i fizicko izvrsenje odgovora). – najprostija je serijska obrada sa lancanim stupnjevima obrade tako da izlaz prethodnog predstavlja ulaz narednog dok kod slozenije paralelne obrade nekoliko stupnjeva istovremeno prihvataju izlaz prethodnog stupnja. – covek ima ogranicen kapacitet obrade informacija. –za olaksanje nekih funkcija obrade informacija vrsi se projektovanje pogodne prezentacije signala, formiraju razne metode za pomoc pri ucenju, pamcenju i secanju.- donetu odluku o izvrsenju, nervni impulsi prenose do misica za izvrsenje s povratna informacija iz misica pomaze kontrolu izvrsenja. –mozdana kora je neka vrsta „uskog grla“ u procesu obrade informacija, jer moze da primi samo mali deo onoga sto culni receprori prihvataju.

KOLIKA SU COVEKOVA OGRANICENJA PRI PRIJEMU, OBRADI, PAMCENJU I PREDAJI INFORMACIJANa slici su prikazana covekova ogranicenja pri prijemu, obradi, pamcenju i izdavanju informacija:

Najvecu brzinu pobrade dostize covek pri citanju. Neki podaci za brzinu obrade informacija pri nekim covekovim delatnostima su:Tiho citanje-45 bit/s, glasno citanje-30bit/s, stenografija- 30bit/s.sviranje na klaviru-20bit/s, kucanje na masini 16bit/s, mnozenje dva prostza broja 12bit/s. To znaci da su covekove sposobnosti za preuzimanje I obradu informacija ogranicene. Njegova informaciona propusnost je limitirana. Kada brzina predaje informacija coveku prekoraci

Skladiste kratkotrajnog pamcenja

Dugotrajna memorija

Radna memorija

opazanje Selekcija odluka i odgovora

Realizacija odgovora

Izvori paznja

38

njegove sposobnosti dolazi do raspada sistema te je zato neophodno da se pri konstrukciji I projektovanju uredjaja masina I sistema upravljanja postuju ogranicenja covekovih informacionih sposobnosti.OPISITE VRSTE PAMCENJA KOD COVEKACovek ima tri vrste pamcenja:Trenutno (kratkotrajno) pamcenje, povremeno (operativno) pamcenje i dugotrajno pamcenje. Kratkotrajna pamet preuzima trenutne informacije od svih culnih analizatora i te informacije cuva nekoliko sekundi.Operativna pamet predstavlja sposobnost operatera da cuva selektovane informacije neophodne za izvrsenje konkretne akcije. Duzina pamcenja ovih informacija ponekad iznosi nekoliko minuta. Dugotrajna pamet omogucava da covek cuva siri spektar informacija pretezno vezanih za konkretne dogadjaje. Duzina pamcenja kod dugotrajne pameti iznosi od jednog dana do nekoliko najvise 20 godina. Proces prevodjenja iz kratkotrajne u dugotrajnu pamet se sprovodi spontano bez posebnog naprezanja mozga. Obim pamcenja je karakteristika ukupnog informacionog kapaciteta nervnog sistema coveka. Covek poseduje 14-16*106 mozdanih celija a u jednoj sekundi moze da registruje maksimalno 14 bita pa je obim pamcenja 14*109 bita u sekundi.

NA OSNOVU CEGA OPERATOR DONOSI ODLUKEKljucni zadatak operatora pri vodjenju procesa je odlucivanje, sve druge aktivnosti su doprinos ili posledica toga. Odlucivanje je proces odabiranja adekvatne alternative iz mnostva datih alternative. Operator odlucuje tako sto:- sledi nepisana pravila donesena na osnovu iskustva iz slicnih situacija, -upotrebljava svoj mentalni model koji se formira pod uticajem fizickoд modela procesa i ta resenja su uдlavnom intuitivna, - upotrebljava loдican pristup, analizira situaciju i racionalno odlucuje. Prvi nacin se primenjuje u radu slabijih operatora drugi nacin je bolji I najvise se koristi u radu dok je treci nacin malo upotrebljiv.

ANALIZIRAJTE KORAKE ODLUCIVANJAKoraci u odlucivanju su:Identifikacija problema, znaci da treba identifikovati problem koji zahteva resenje, dijagnosticiranje problema znaci da treba utvrditi najverovatniji uzrok nastalog problema, izbor postupka za resavanje nastale situacije. Donosenje odluka je povezano sa ciljem koji operator treba da ostvari.

39

Kvalitet odluka zavisi od mnogih faktora od kojih su osnovni: - orдanizacija rada u sistemu (koordinacija medju operatorima) stepen osposobljenosti operatora, raspored elemenata radnog mesta), - interakcija operatora sa masinom (informaciona uskladjenost operatora sa informaciono upravljackim elementima sistema, automatizacija radnih mesta itd), - subjektivni kvalitet operatora (donosenje i kontrola resenja sa ili bez rizika, prerano i prekasno reagovanje itd)

Karakteristike procesa donosenja odluke prikazani su u tabeli:Deo procesa Metode resenja Odgovarajuci psihicki

processOblik resenja

Otkrivanje signala Informaciono pretrazivanje

Analiza (razumevanje)

Shvacen ili neshvacen signal

Raspoznavanje Informaciono trazenje oblika

Analiza razumevanje Raspoznat ili neraspoznat signal

Identifikacija signala Uporedjivanje sa modelom

Analiza dugotrajno i kratkoptrajno pamcenje

Odluka o tipu I obliku signala

Identifikacija situacije

Uporedjivanje sa konceptualnim modelom

Operativno misljenje obe vrste pamcenja

Odluka o resenju situacije

Izbor strategije Uporedjivanje sa ciljem i algoritmom delatnosti

Analiza(dugotrajno i kratkotrajno pamcenje)

Program delatnosti

Plan delatnosti Uporedjivanje sa raspolozivim resursima

Operativno misljenje obe vrste pamcenja

Operativni plan

Konkretne akcije Uporedjivanje ulaz izlaz

Operativno misljenje psihomotorika

Plan dopunskih akcija

Analiza realizacije cilja

Uporedjivanje zahteva I realizacije

Operativno misljenje Izmena strategije ili zavrsetak delatnosti.

1.Koje su osnovne karakteristike sistema ČMO?Meister je dao neke osnovne karakteristike sistema ČM sa gledišta sistemskog pristupa i to:

Kategorija ČM obrazuju sistem ( SČM), čiji elementi – čovek, mašina i sredina svaki z asebe predstavlja podsistem.

Elementi SČM su međusodbo povezani, između njih postoje međusobni odnosi, utiču jedan na drugoga i na sistem u celini

Funkcionisanje sistema SČM zavisi od promena u vremenu i prostoru

40

Izlazni parametri svakog podsistema moraju da udovolje osnovnim zahtevima postavljenih produktu na izlazu iz celog sistema, u protivnom rad sisteme se smatra neefikasnim.

U onoj meri koju dozvoljava struktura njegovih elemenata i postrojenja, sistem ostvaruje samoregulaciju s ciljem optimizacije ulaznih i izlaznih vrednosti i parametara, a u skladu sa opštim zahtevima i ciljevima.

5. Objasnite izraz za propusnu sposobnost čoveka. Propusna sposobnost čoveka-operatora određena je izrazom:

C=nlog2N/T (bit/sec)Gde je:T - vreme prikazivanjan - broj pravilno prepoznatih simbolaN - dužina alfavitaPrilikom prikazivanja obrade informacija čovek-operator vrši traženje kompletnih informacija i utrošak vremena može biti određen veličinom koja je jednaka proizvodu broja pokretanja očiju i srednje dužine fiksacije gledanja.Ispitivanja stranih autora su pokazala da je propusna sposobnost posmatračkog sistema pri prepoznavanju predmeta jednaka 50-70 bit/sec a slova i brojeva 55bit/sec. Pri prepoznavanju cifara prima samo 2,28 bita od prikazanih 5 bita.

41

2.U zavisnosti od nivoa automatizacije izvrsite klasifikaciju sistema upravljanja?U zavisnosti od nivoa automatizacije i uloge čoveka u sistemu upravljanja razlikiujemo više sistema upravljnja od kojih su najvažniji:

Decentralizovani sistem, u kome se čovek nalazi u neposrednoj blizini objekta upravljanja,

Centralizovani sitem bez sistema za automatsko regulisanje

Centralizovani sistem sa sistemom automatskog regulisanja

Sistem sa procesnim računarom

3. Koje funkcije u sistemu upravljanja obavlja čovek a koje mašina?

ČOVEK- OPERATOR

SREDSTVA ZA PRIKAZIVANJE INFORMACIJA

OBJEKAT UPRAVLJANJA

PULT UPRAVLJANJA

SISTEM AUTOMATSKOG REGULISANJA

SREDSTVA ZA PRIKAZIVANJE INFORMACIJA

PULT UPRAVLJANA

ČOVEK - OPERATOR

OBJEKAT UPRAVLJANJA

SISTEMI AUTOMATSKOG REGULISANJA

PULT UPRAVLJANJA

PROCESNI RAČUNAR

ČOVEK - OPERATOR

SREDSTVA ZA PRIKAZIVANJE INFORMACIJA

OBJEKAT UPRAVLJANJA

42

Funkcije koje čovek obično bolje obavlja od mašine su:

Prijem stimulusa minimalnog intenziteta, Funkcije pojačanja, Improvizija i fleksibilnost, Prebacivanje sa jednog „ulaza“ na drugi, Dugotrajno memorisanje velikog kapaciteta, Opažanje prostora, prostorne dubine i oblika, Interpolacija, Ekstrapolacija i predviđanje, Prevođenje, Induktivno rezonovanje, Donošenje kompleksnih procena ili odluka, Izmene u cilju prilagođenja okoline.

Funkcije koje mašina obično bolje obavlja od čoveka su:

Računanje i obrada podataka, Diferenciranje, Integriranje, Brzo reagovanje, Ravnomerno i precizno delovanje velikom silom, Precizno ponavljane radnji, Kratkotrajno memorisanje, Deduktivno rezonovanje, Složene simultane funkcije, Jednostavne odluke tipa da/ne, Verno prenošenje informacije.

4. Navedite osnovne zadatke čoveka-operatora u upravljanju automatizovanim sistemima.U upravljanju automatizovanim sistemima zadaci čoveka-operatora se bitno razlikuju od njegovih zadataka u

43

manuelnim i mehanizovanim sistemima i određeni su hijerarhijski na sledeći način:

Prijem informacija, Ocenjivanje saopštenja sadržanog u signalima, Rešavanje nastalog zadatka, Formulisanje rezultata odluke, Traženje rešenja za realizaciju komandi, Predaja komandi.

Iz ove klasifikacije se vidi da su zadaci čoveka-operatora zadaci odlučivanja. Zbog toga je sve više potreban operator sa visokom inteligencijom i poznavanjem savremene tehnologije i njegov potencijalni doprinos zavistan je od njegove sposobnosti i pripremljenosti da izvede pravilnu akciju u nenormanlim situacijama-jer u moddernim automatizovanim sistemima operator obavlja zadatke koji vremenski jako variraju i to od relativne neaktivnosti na jednoj strani, do velike aktivnosti na drugoj strani (havarije i smetnje).Operatori u procesu automatskog upravljanja imaju veoma važnu ulogu i oni i ako su relativno malobrojni imaju kontrolu nad veoma velikim investicionim i materijalnim dobrima jedne zemlje.