Ergonomija u poljoprivredi prvi deo

ERG

ON

OM

IJA U

PO

LJO

PRIV

REDI

Doc

dr Nen

ad S

imeu

nović

nsim

eun@

uns.ac.rs

MSc

Jov

an

Muš

kinja

jmus

kinja@

uns.ac.rs

Agen

da

�Uvod(Radi negativneposledicerada)

�Ergonomijau poljoprivredi

�11:30-12:00 Kafe

pauza

�Principiracionalnogizvođenja

operacija

�Primenaprincipau procesimapoljoprivredneproizvodnje

�13:30-14:30 Pauzazaručak

�Ergonomskirizici

�Ručnorukovanje

teretom

�16:00-16:30 Kafe

pauza

�Korišćenje

ručnih

alata

�Studijaslučaja

3

Tema:

•Radi negativne poslediceradau poljoprivredi

Negativne poslediceradau svetu ...

�2,8

milija

rdi,

radno

akt

ivnih

ljudi

�280 m

ilion

a, g

odišnje

se p

ovre

di

�160 m

ilion

a, o

bol

i.

Direk

tni t

rošk

ovi

�27 m

ilija

rdi E

UR

–u

drž

ava

ma E

U,

�171 m

ilija

rdu

EUR

-u

SAD.

�To

je čak

4%

GDP.

Poljo

privr

eda -viso

korizičn

a d

elatn

ost

�20%

-30 %

radnika

u p

oljo

privr

edi u

tok

u god

ine

dož

ivi

pov

redu

na radu

ili d

a se

razb

oli

�23,5

% svih

smrtnih

pov

reda n

a radu

su se

des

ile u

pol

joprivr

edi.

�St

opa sm

rtno

sti:

�7,0

6%

,pol

joprivr

eda

�2,9

1%

, ostale

del

atn

osti.

-više od duplo nego u industriji (posebno smrtne)!!!

Povr

ede

na radu

u pol

joprivr

edi .

..

U p

erio

du

(1998-2

008.g

.), o

d u

kupno

g b

roja

pov

reda

pol

joprivr

ednim

mašina

ma:

�28%

individ

ualni p

oljo

privr

ednici,

�56%

, oni k

ojim

a je

rad u

pol

joprivr

edi b

io d

opun

ski r

ad.

�na

jčeš

će su

pos

ledice

korišć

enja

meh

aniza

cije

.

(najm

anje

170 0

00 sm

rtno

nastra

da u

tok

u god

ine

(MO

R).

�najčešći razlozisu

:

�nedovoljna obučenost radnika,

�teški i promenljivi uslovi rada

Poljo

privr

edne

mašine

–izaziva

či n

esre

ća

�Tr

akt

or se

smatra je

dnim

od g

lavn

ih iz

aziva

ča n

esre

ća u

pol

joprivr

edi.

�U A

mer

ici,

na 1

00.0

00 radnika

u p

oljo

privr

edi g

odišnje

u pro

seku

26 tra

gičnih

sluč

aje

va je

izazv

ano

tra

ktor

om

Trakt

ori .

..

�“T

rakt

or je

izazivačmno

gob

rojnih n

esre

ća n

a farm

ama, u

pol

joprivr

edi,

u sa

obra

ćaju, r

adov

ima u

šum

ars

tvu

i gra

đev

inars

tvu, a

uzr

očnici su

najčeš

će n

estruč

no rukovanje:

(nes

truč

na v

ožnja tra

ktor

a n

eadek

vatn

om teh

niko

m il

i brz

inama, n

a n

agib

ima, i

boč

nim k

osinama, s

a p

ojavo

m

pre

vrta

nja il

i nep

ravilna v

ožnja u

javn

om saob

raća

ju)”

Prev

rtanje

trakt

ora ..

.

Nezgode sa prevrtanjem traktora, učestvuju sa 40% u

nesrećama i povredama koje se događaju u toku korišćenja

traktora.

Ogro

mna

šte

ta ..

.

�N

esre

će u

javn

om saob

raća

ju iz

azv

ane

tra

ktor

ima

i dru

gim

pol

joprivr

ednim

mašina

ma k

ošta

ju o

ko

2%

bru

to n

acion

alnog

doh

otka

(to

liko

izno

se

sred

stva

koj

a se

izdva

jaju z

a z

dra

vstv

o i n

auk

u)

Posled

ice

i uzr

oci

Posledice

... i uzroci

21%

14%

37%

4%13%

11%

Psihofizičko stanje

Upotreba alkohola

Neprilagođena brzina

Nepropisno kretanje

Neustupanje prvenstva

Nepropisno preticanje

U S

RBIJI...

Nes

reće

su

česte

...

Razlog

a je

mno

go

...

�M

ašina

ma ruk

uju

nedov

oljno

obuč

ena li

ca

�N

e poz

nava

nje

tehn

ološ

kog p

roce

sa rada m

ašine

�N

epažn

ja u

tok

u ra

da

�Upot

reba a

lkoh

ola u

tok

u ra

da

�N

e pridrž

ava

nje

pre

vent

ivnih

pra

vila

rada

Rad u

pol

joprivr

edi j

e slož

en ..

.

•ra

d se

obavlja

, kako

na in

divid

ualnim

gazd

instvim

a,

tako

i na

vel

ikim

pol

joprivr

ednim k

omple

ksim

a, s

a

velikim

brojem zaposlenih

pol

joprivr

ednih

radnika

.

•ra

d se obavlja primenom tradicionalnih m

etoda

rada, p

oseb

no n

a m

alim

imanjim

a, a

li i p

rimen

om

složene tehnologije i savremenih poljoprivrednih

mašina.

Tešk

i uslov

i rada ..

.

�M

nogi p

oslo

vi se

obavlja

ju n

apol

ju, u

svim

vre

men

skim

us

lovima, (

leti

vruć

ina, z

imi h

ladno

ća).

�U v

elikoj

mer

i je

prisu

tan

i tež

ak

fizičk

i rad.

�Fizičk

i napor

se

olakš

ava

primen

om m

ehaniza

cije

�zn

ača

jno

olakš

ava

fizički n

apor

pol

joprivr

ednih

radnika

ali povećava psihički napor, što

dov

odi

do

novih

štet

nosti i

izla

ganja o

pasn

osti.

Poljo

privr

edni p

oslo

vi su

vrlo

kom

ple

ksni

•u

pol

joprivr

edi i

ma p

reko

300 o

per

acija

rada,

•je

dno

lice

u is

tom

danu

obavlja

više

različiti

h op

eracija

ra

da.

�ve

liki b

roj s

ezon

skih p

oslo

va,

�fo

rsiran

tempo

rada,

�ra

dni sati

gen

eralno

neujed

nače

ni,

�ra

dno

vre

me

pro

duž

eno,

�

radi s

e i v

iken

dom

, odno

sno,

sva

kog d

ana

u g

odini,

(pos

ebno

kada su

setv

a, ž

etva

, ish

rana

sto

ke...)

�pol

joprivr

edni p

oslo

vi o

buh

vata

ju i

mno

ge

dru

ge

pos

love

, ka

o što

su: n

avo

dnjava

nje,

đub

renje,

pako

vanje

i sk

ladište

nje

pol

joprivr

ednih

pro

izvo

da i

dr.

Mes

to rada

često

je m

esto

rada u

dalje

no o

d k

uće,

�ne

regulara

n ciklus

rad –

odmor

, ish

rana

,..

�ne

ma o

dgov

ara

jućih

sanita

rnih u

slov

a,

�ot

ežana

primen

a m

edicinsk

e za

štite

.

Zdra

vstv

eni p

roble

mi

Mog

u se

pod

eliti

na tri k

ate

gor

ije:

�pog

orša

nje

opšteg

zdra

vlja

pol

joprivr

ednika

, uz

roko

vano

g spec

ifičnim

uslovim

a rada.

�poj

ava

infektivnih, parazitskih bolesti i trovanja

, koj

ima

ne samo

što

su iz

lože

ni p

oljo

privr

edni radnici, v

ećse

mog

u pre

neti

i na čla

nove

por

odice.

�poj

ava

profesionalnih oboljenja, povreda na radu i

bolesti u vezi sa radom

, koj

ima su

izlo

ženi sam

o ne

pos

redni p

oljo

privr

edni radnici.

Najčeš

ća p

rofe

sion

alna o

bol

jenja

�N

ajčeš

ća p

rofe

sion

alna o

bol

jenja k

od p

oljo

privr

ednika

su:

�hr

onična

res

pirato

rna o

bol

jenja,

�ob

olje

nja k

ošta

nom

išićno

g siste

ma,

�artritis

,

�stre

s

Smanjen

je rizika o

d p

ovre

da

�Pr

even

tivne

-er

gon

omsk

e m

ere

�Er

gon

omija

pripisuje

nezg

odu

ili p

ovre

du

više

datim

ok

olno

stim

a n

ego

sam

om ra

dniku

. �

Pristu

p e

rgon

omije

se

temel

ji na

tež

nji d

a se

pro

jekt

uju

i biraju u

ređaji

i pos

tupci k

oji s

u bez

bed

ni u

skladu, n

e sa

mo

sa radom

mašine

, već

i sa p

osta

vije

nim z

adacim

a i

mog

ućim

situ

acija

ma

npr. konstrukcijski rešiti rizične

delove mašine da nije moguće

uraditi nešto što bi izazvalo

povredu, što pruža veću zaštitu

nego da na njemu stoji natpis

"Pre otvaranja isključiti".

zako

nske

obave

ze z

a p

oslo

davc

e

U članu 7 Zakona

o bez

bed

nosti i

zdra

vlju n

a radu

( sl.

gla

snik R

S br 101/0

5) in

sistira se

na p

rimen

i savr

emen

ih

pre

vent

ivnih, por

ed o

stalih

i ergonomskih mera

, kako

bi s

e ot

klon

io il

i sve

o na

najm

anju

mog

uću

mer

u rizik

od

pov

ređivanja i/

ili oš

teće

nja z

dra

vlja

zapos

lenih.

U stavu

4 čla

na 9 o

vog Z

ako

na stoj

i „poslodavac je

dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen

telesn

im i psihičkim

mogućnostim

a zaposlenog,a

radna

oko

lina, s

redstva

za rad i

sred

stva

i op

rem

a z

a

ličnu

zaštitu

na radu

bud

u ur

eđen

i odno

sno

pro

izve

den

i i

obez

beđ

eni d

a n

e ug

roža

vaju b

ezbed

nost i

zdra

vlje

za

pos

leno

g“.

23

Teme:

•Ergonomija u poljoprivredi

Ergonomija prilagođava posao čoveku!

�Ergonomija ima za ciljda prilagodi proces rada

karakteristikama čoveka.

�Primenom ergonomije

se:

�sm

anjuje

napre

zanje,

�sm

anjuje

stre

s,

�pov

ećava

bez

bed

nost

�ur

eđaji

i mašine

se

koriste

efikasn

ije i

pou

zdanije

.

�Osnovni ciljevi:

�hu

maniji

i bez

bed

niji

rad i

�ve

ća p

roduk

tivno

st.

Ergon

omija

...

Ergon

omija

uzima u

obzir čovekove:

-mogućnosti

-sposo

bnost

, ali

i

-ograničenja.

�Posledice neergonomskih radnih uslovasu oštećenje

zdravlja radnika

i to

prv

enstve

no:

�oš

teće

nja mišićnog i koštano-zglobnog sistema,

�poj

ave

pov

rede,

�pro

fesion

alnog

obol

jenja i

bol

esti

u ve

zi sa radom

.

Kol

iko

ergon

omsk

o us

kladjiv

anje

košta?

�Pr

imen

a e

rgon

omije

utič

e na

: �

pov

ećanje

kom

fora

radnika

u tok

u ra

da i

�oč

uvanje

zdra

vlja

i bez

bed

nost ka

ko radnika

tako

i ko

risn

ika p

roizvo

da,

�uš

tedu

novc

a i

pov

ećanje

pro

duk

tivno

sti

�Cilj je prepoznati i smanjiti faktore koji loše utiču na rad

�Ulo

žen

nova

c u

pre

vent

ivu

šted

i 4 p

uta v

iše

kroz

sp

reča

vanje

pos

ledica

x 4

Uzr

očnici o

šteć

enja

org

anizm

a

Najčeš

ći uz

ročn

ici k

oji d

oprino

se oš

teće

nju

čove

čije

g

organizm

a su:

�del

ovanje

sile

�pon

avlja

jući

pok

reti

�prinu

dan

pol

ožajt

ela

�lo

šedrž

anje

tela

�buk

a

�vibra

cija

�hladno

ća

Ergon

omija

je in

terd

isciplin

arn

a n

auk

a

koristi z

nanja različiti

h na

učnih

obla

sti:

�medicine

(način

funk

cion

isanja o

rganizm

a iz

fizio

logije

rada),

�antropometrije

(važn

o je

prila

god

iti sre

dstva

rada d

imen

zija

ma

čove

ka)

�biomehanike

(pro

učava

nje

pok

reta

sa sta

novišta fun

kcio

nisa

nja

čove

ka),

�psihologije

(psihičk

i odno

s čo

veka

pre

ma radu, a

latu

, ure

đaju,

razn

im u

poz

oren

jima i

sl)

�sociologije

(odno

s čo

veka

u g

rupi p

rema sara

dnicima),

�tehnologije

(kor

iste

se

sazn

anja iz

razn

ih teh

nolo

gija

, kako

ih

primen

iti d

a čov

eku

bud

e bol

je),

�industrijskog inženjerstva

(oblik

ovanje

rada, p

roje

ktov

anje

pro

cesa

rada, o

rganiza

cija

rada sa ciljem

pov

ećanja e

fika

snos

ti),

�fizika okruženja

(buk

a, r

asv

eta, v

ibra

cije

, mikro

klim

a, i

td.),

Ergon

omsk

iprinc

ipi

�Er

gon

omsk

iprinc

ipip

redstavlja

jute

hnički

najcel

isho

dnija

sazn

anja

veza

naza

ispun

jenje:

�Fizioloških

uslovarada

�Uslovaradnogokruženja

�Psiho-socioloških

uslovarada

�Antoropometrijskih

uslovarada

Fiziol

oški u

slov

i rada

�Izuč

ava

nje

radne

spos

obno

sti č

ovek

a i

različiti

h ut

icaja

na radnu

spos

obno

st

(jedno

od p

odru

čja u

okv

iru

fiziol

ogije

rada).

Zaht

evi z

a iz

vrše

nje

radno

g z

adatk

a

Potreb

na: r

adna

spos

obno

st i

volja

za rad

Fakt

ori k

oji u

tiču

na radnu

spos

obno

st čov

eka

•Pol

•Starost

•Telesnekarakteristike

•Kondicija

•Psihičkoraspoloženje

•Obučenost

•Motivisanost

•Uslovirada

•Zamor

•Zdravstvenostanje

•Obrazovanje

•Bioritam

DUG

ORO

ČN

I:KRA

TKO

ROČN

I:

DO

PUN

SKI:

Statič

kii d

inamički

rad

Protokkrvikrozmišićepridinamičkomi statičkomradu

Utic

aj v

rste

rada n

a k

apacite

t mišića

Smanjenje kapaciteta mišića u zavisnosti od trajanja statičkog rada

ZAM

OR

�Za

mor

je p

osle

dica p

roduž

enog

rada.

�Za

mor

mož

e biti

:

�fiziol

oške

priro

de

( tj.

fizičke

ili h

emijs

ke p

riro

de

), ili

psihičk

e priro

de

(men

talni i

li fu

nkcion

alni z

amor

).

�ob

jekt

ivan

(tj.

ispol

java

se

smanjen

jem radno

g u

čink

a),

ili

subje

ktivan

( sm

anjen

jem

per

cepcije

i step

ena b

udno

sti).

�Fiziol

oški z

am

or se

očig

ledno

pov

ezuje

sa sna

bdev

anjem

m

išića e

nerg

ijom

.

�Ps

ihički z

amor

, koj

i se

manife

stuje

oseć

ajim

a, u

tiscim

a

(zlo

voljn

ost ),

je n

esta

lan.

Zamor

�Za

mara

nje

je o

padanje

funk

cion

alne

spos

obno

sti j

edno

g

organa

ili o

rganizm

a

Zamor

-ut

icajni f

akt

ori

Utic

aj o

dmor

a n

a z

amor

Zavisnost zamora usled rada

i vremena odmora

Potrošnja kiseonikapri radu i odmaranju:

Kate

gor

ije rada

Prem

a k

alo

rijsko

mop

tere

ćenju

organizm

a:

-la

k ra

d1

-3

kca

l/m

in

-sr

edn

je t

ežak

rad

3 -

6 k

cal/

min

-vr

lo t

ežak

rad

6 -

11

kca

l/m

in

-iz

uze

tno

tež

ak r

ad

viš

e o

d1

1 k

cal/

min

ZEM

LJO

RA

DN

JAK

cal

(kca

l/m

in)

Ovč

ari

2.8

00

5.8

3

Trak

tori

sti

3.0

00

6.2

5

Po

vrta

ri3

.80

07

.92

Žete

oci

5.2

00

10

.83

Zamor

-od

mor

Na

pri

mer

:Za

8 č

aso

va r

ada

troš

i se

24

00

kca

l ili

5 k

cal/

min

. Od

atle

sled

i da

je v

rem

e o

dm

ora

Od

= 2

0%

ili 1

,6 č

as n

a 8

sat

i.O

vde

treb

a p

ose

bn

o n

agla

siti

da:

od

mo

rn

e tr

eba

da

bu

de

duž

iod

15

min

Vre

me

odmor

a z

avisi o

d u

troš

ka k

alo

rija

pri o

bavlja

nju

pos

la!

Odmore

trebadavatikadakrivaučinkadostignemaksimum

„opte

reće

nje”

i „na

pre

zanje”

�Utic

aj n

a n

apre

zanje

ima: s

taro

st, p

ol, k

onstitu

cija

, zdra

vlje

, isku

stvo

, int

elig

encija

, obra

zova

nje,

uve

žbano

st

Isto opterećenje

-različita naprezanja.

Radna

spos

obno

st

Radna sposobnost čoveka u toku dana

Utroš

ak

ener

gije

...

Utrošak energije u odnosu na položaj pri ležanju

Idealnim se smatra položaj tela koji se m

ože zauzimati neusiljeno, slobodno,

a da pri tome ne dolazi do štetnog uticaja pri izvršavanju rada.

Priti

sak

na k

ičmen

e pršlje

nove

Pritisak na pršljenove u zavisnosti od držanja tela

Pros

ečne

pre

por

učen

e mase

ter

eta

Prosečne preporučene mase tereta u zavisnosti od položaja tereta

u odnosu na kičmeni stub

Maks

imalno

opte

reće

nje

zavisi o

d p

ola radnika

i pol

ožaja

tel

a p

ri

opte

reće

nju!

Upozorenja

�Ako

se

napre

zanja n

ala

ze iz

nad g

ranice

tra

jnog

učink

a

onda sle

de

poj

ave

zamara

nja k

oje

se p

ovez

uju

sa

smanjen

jem radne

spos

obno

sti.

�Ako

se

del

atn

ost dalje

nastavi n

astup

a tot

alno

iscr

plje

nje,

a

pos

ledica je

pre

kidanje

del

atn

osti.

Preporuke

•Za izučavanje fizioloških uslova rada neophodno je

pored ritmike rada i ostalih uslova i uticaja posvetiti

pažnju i fenomenu opažanja.

Signali i indikatorii komandni uredjajise moraju birati, konstruisati i

rasporedjivati u skladu sa karakteristikama percepcijeradnika

Preporuke

�Za

pri

jem

op

tičk

ih in

form

acija

, po

red

do

bre

sve

tlo

sti i

b

oje

veo

ma

je b

itan

i ti

p s

kale

sa

koga

se

vrši

oči

tava

nje

Preporuke

�Za

laka

uključiva

nja, i

sklju

čiva

nja i

pod

ešava

nja u

radu

pre

por

učuju

se sle

deć

i oblic

i taster

a, p

odeš

ivača

itd.,

sve

u cilju

lako

g ruk

ovanja i

brž

eg rea

gov

anja radnika

bez

dod

atn

og z

am

ora.

Vre

me

reakc

ijeza

visi

i od

staro

sti

Pose

bna

obla

st fizio

logije

pro

učava

uticaj buke,

osv

etljenja i m

ikro klime

na radnu sposobnost

čoveka, n

a b

rzinu

zam

ara

nja i

bro

j udes

a, d

o ko

jih, u

inače

jedna

kim

uslo

vim

a, d

olazi.

Zavisnost vremena reakcije

od godina starosti

Psiho –

sociološki uslovi

�Monotonija u radu

�Psihičko zasićenje

�Stres

Uslovi radnog okruženja

U

fakt

ore

kojim

a se

obez

beđ

uju

uslo

vi radne

oko

line

u pol

joprivr

edi s

padaju:

osve

tljen

je, b

oja, k

lima, b

uka i

vibra

cija

.

Osv

etlje

nje

(Mikro) klimatski uslovi

�ko

ličina sve

žeg v

azd

uha,

�te

mper

atu

ra,

�re

lativ

na v

lažn

ost va

zduh

a,

�brz

ina strujanja v

azd

uha,

�ut

icaj s

unca

,

�ko

ličina p

rašine

oko

radnika

,

�ko

ncen

tracija

gaso

va o

ko radnika

itd.

(Mikro) klimatski uslovi

Temper

atu

ra

Utic

aj t

emper

atu

re n

a u

čestalo

st p

ovre

da

Buka

�120 m

iliona

ljudi i

ma v

eće

ili m

anje

ošte

ćenje

sluh

a k

oje

je iz

azv

ano

buk

om

�U S

AD o

ko 3

0 m

ilion

a lj

udi s

u sv

ako

dne

vno

izlo

ženi b

uci o

d 8

5 d

B.

�U N

emačk

oj i

dru

gim

evr

opsk

im razv

ijenim

ze

mlja

ma u

pro

seku

je (12-15%

) lju

di

per

mane

ntno

izlo

ženo

buc

i od 8

5 i

više

dec

ibel

a

Uticajbukenaradnesposobnosti

Utic

aj b

uke

na radne

spos

obno

sti z

avisi o

d:

-vr

ste

i slo

ženo

sti p

osla

, -

zvuč

nog p

ritis

ka i

spek

tra fre

kven

cija

,-

traja

nja b

uke

i ind

ivid

ualne

oset

ljivo

sti.

Fakt

ori k

oji u

tiču

na o

šteć

enje

sluha

fakt

ori b

uke:

�Intenzitet (jačina) buke p

redstavlja

jedan

od n

ajvažn

ijih

fakt

ora b

uke

(dB)

.�

Frekvencija buke.Već

e traum

atiz

irajuće

dej

stvo

imaju

tono

vi v

isok

e fr

ekve

ncije

, dok

su

dub

oki t

onov

i manje

štet

ni

nego

sred

nji i

visok

i. �

Ritam buke. B

uka m

ože

biti

po

svom

ritm

u ko

ntinuira

na i

disko

ntinuira

na.

�Trajanje buke. Da b

i se

spre

čilo

ošteć

enje

sluha

, vre

me

izlo

ženo

sti b

uci m

ora d

a se

smanjuje

sa p

orastom

inte

nzite

ta.

Delovanje buke na čoveka

zdra

vstv

eni p

roble

mi:

�ne

urop

sihičk

e por

emeć

aje

u v

idu

stre

sa, g

lavo

bol

je, n

esanice

, iriti

rano

sti,

umor

a, n

euro

tično

sti;

�ka

rdio

vask

ularn

e pro

ble

me

kao

što

su v

isok

ili n

izak

pritis

ak,

bol

esti

srca

;�

pro

remeć

aji

sistem

a z

a v

are

nje;

�por

emeć

aji

endok

rino

g siste

ma

Ovi zdravstveni problemi utiču na:

�mot

ivaciju, n

ezadov

oljstv

o ra

dnika

�pro

duk

tivno

st i

smanjen

kva

litet

ra

da

�ve

ći b

roj n

esre

ća n

a radu

�op

šte

zdra

vstv

eno

stanje

radnika

.

Doz

volje

no v

reme

izla

ganja o

dre

đen

om n

ivou

buk

e

Izvo

r: W

ork

Sa

fe –

Alb

ert

a,

(20

05

)

Jačina

buk

e dB

Sadilica

za v

oćke

98 -

102

Prsk

alic

a z

a v

oće

85 -

101

Trakt

or (bez

kabine)

92 -

94

Trakt

or (sa

kabinom

)77 -

80

Mer

enje

buk

e

Do

zim

etar

Suzb

ijanje

buk

e

PR

IMA

RN

E M

ERE

KO

NST

RU

KC

IJSK

E M

ERE

TEH

NO

LOŠK

E

MER

E

Up

otr

eba

maš

ina

koje

ne

pro

izvo

de

jaku

bu

ku

Up

otr

eba

elem

enat

a ko

ji n

e p

roiz

vod

e ja

ku

bu

ku

Pri

men

a m

ater

ijala

ko

ji n

e p

roiz

vod

e

bu

ku

Raz

voj i

up

otr

eba

po

stu

pak

a ko

ji u

zro

kuju

mal

o

bu

ke

Mere koje imaju za cilj uklanjanje izvora buke označavaju se kao primarne m

ere

SE

KU

ND

AR

NE

ME

RE

PR

OJE

KTN

E M

ERE

OR

GA

NIZ

AC

ION

E

MER

E

MER

E N

A

UR

EĐA

JU IL

I M

AŠI

NI

GR

AĐ

EVIN

SKE

MER

E P

ERSO

NA

LNE

MER

E

Izb

or

loka

cije

p

ogo

n, d

eo

po

gon

a, m

ašin

a

Do

da

tne

pa

uze

zbo

gb

uk

e,

vre

me

nsk

a

og

ran

iče

nja

ra

da

SLA

BLJ

ENJE

ZV

UK

A

ZVU

ČN

A

IZO

LAC

IJA

Ob

lik i

aku

stik

a zg

rad

e, p

rim

en

a m

ater

ijala

, zv

učn

a iz

ola

cija

Zašt

ita

slu

ha,

za

štit

na

kab

ina,

m

edic

insk

e m

ere

zašt

ite

Slab

ljen

je

zvu

čne

bu

ke:

apso

rber

,u

ređ

aj z

a sl

ablje

nje

b

uke

Pre

grad

e,

okl

op

i

smanjiti

ili u

klon

iti

pre

nos buk

e

Mer

e za

štite

�Ličn

e mer

e za

štite

uk

ljuču

ju:

�ko

rišć

enje

zaštitn

ika z

a u

ši,

�za

štitn

ih k

abina i

�zd

ravs

tven

ih m

era z

aštite

.

Rad u

z muz

iku

�U radnim

sred

inam

asa

nisk

imnivo

ima

buk

e, p

repor

učuje

se e

mito

vanje

muz

ike,

u cilju

smanjen

jamon

oton

ijei

pob

oljšanja radne

atm

osfe

re.

�M

uzika m

ože

biti

gla

snija

7-1

0 d

b o

d b

uke

u ra

dno

m p

rostor

u

�Ra

dio

pre

nosi se

ne p

repor

učuju

Vib

racije

�Te

lo v

ibrira

pri fre

kven

cija

ma

�od

7 d

o 12 H

z,

�Št

etne

vib

racije

:

�pri lo

kalnom

del

ovanju

od 8

do

150 H

z,

�pri o

pštem

od 2

do

100 H

z

�Ra

dnici m

ogu

biti

izlo

ženi v

ertik

alnim

, ho

rizo

ntalnim

ili k

ružn

im v

ibra

cija

ma n

a radno

m

mes

tu.

�Kom

ple

tna p

roce

na iz

laganja radnika

vibra

cija

ma z

aht

eva m

eren

je:

�ub

rzanja fre

kven

cije

vib

racija

,

�traja

nja iz

laganja v

ibra

cija

ma,

�ko

liko

radnik

čvrsto

drž

i -stiska

ala

t ko

ji vibrira

.

Vib

raci

je u

po

ljop

rivr

edi

�Št

etn

o d

ejst

vo i

po

veća

nje

op

asn

ost

i od

po

vred

a n

a ra

du

usl

ed

bu

ke i

vib

raci

je je

naj

zast

up

ljen

ije k

od

po

ljop

rivr

edn

e m

ehan

izac

ije.

�Sr

bija

ras

po

laže

sa

40

8.7

34

tra

kto

ra.

�St

aro

sna

stru

ktu

ra:

-vi

še o

d 1

0 g

od

ina

na

dru

štve

no

m/d

ržav

no

m i

-1

5 g

od

ina

na

pri

vatn

om

sek

toru

,

(pre

ko 3

5%

tra

kto

ra s

tari

je je

od

15

go

din

a).

�P

oljo

pri

vred

na

me

han

izac

ija u

Srb

iji s

e go

diš

nje

, u p

rose

ku,

kori

sti o

d 4

30

-74

0 s

ati,

�o

d 1

-2 s

ata

po

dan

u g

od

išn

je, a

ko s

e ra

čun

a se

dm

od

nev

na

rad

na

ned

elja

.

�Kod

tra

ktor

a n

ajveć

i zna

čaj i

maju

vertikalne

vibra

cije

, (pre

ko sed

išta

se

pre

nose

na k

ičm

u i c

elo

telo

-op

šte

vibra

cije

)

�Dru

gi a

spek

t del

ovanja v

ibra

cija

, (p

reno

se se

pre

ko ruč

nih

kom

and

i i toč

ka

upra

vlja

ča, p

ri čem

u izaziva

ju v

ibra

cije

gor

njih e

kstrem

iteta

-lo

kalne

vibra

cije

.

Štet

no

dej

stvo

vib

raci

je

“Bel

i prs

ti”

po

sled

ica

del

ova

nja

loka

lnih

vi

bra

cija

P

osl

edic

a su

pro

men

a n

a kr

vnim

su

do

vim

a, n

erv

ima,

miš

ićim

a, t

etiv

ama

i ko

stim

a.

Rad

nic

i se

žale

na

:-

ble

dilo

jed

no

g ili

viš

e p

rsti

ju š

ake,

-tr

nje

nje

, pec

kan

je, g

ub

itak

ose

ćaja

za

do

dir

u p

rsti

ma,

-b

ol i

ose

ćaj h

lad

no

će,

-ci

stič

ne

pro

men

e n

a ko

stim

a p

rsti

ju i

zg

lob

ovi

ma

ruku

.

Štet

no

dej

stvo

vib

raci

je ..

.

�stom

ačn

e, cirku

lato

rne,

res

pirato

rne

tegob

e,

�bol

ovi u

leđim

a, g

lavo

bol

je, u

mor

, nes

anica

i drh

tavica

�pov

ećano

prisu

stvo

srč

anih, p

lućn

ih o

bol

jenja,

�pro

men

e u

krvi i

urinu.

�„v

ibra

cion

a b

oles

t“–

glo

valno

obol

jenje

organizm

a

usle

d iz

laganja cel

og tel

a v

ibra

cija

ma

Zaštita

od v

ibra

cija

�Za

štitn

a o

pre

ma i

dod

aci k

oji u

manjuju

vibra

cije

radne

opre

me,

ala

ta i

mašina

.�

Ant

ivib

racion

ie ruk

avice

(im

aju o

gra

niče

nu

zaštitu

u a

pso

rpciji

nisk

ofre

kven

tnih

vibra

cija

, štit

e od

top

lote

, vod

e i v

ibra

cija

).

�Dod

ava

njem

spec

ijalnih iz

olato

ra i

apso

rber

a u

vib

rira

jući a

lat,

mašine

i op

rem

u,�

Ugra

dnjom

adek

vatn

og g

ela (pne

umatski

pišto

lj)�

Ugra

dnjom

šok

-apso

rber

a i

smanjen

jem

nivo

a u

brz

anja.

�Za

štita

radnika

od o

pasn

ih v

ibra

cija

cel

og tel

a

mož

e se

obez

bed

iti n

a v

iše

načina

:�

nabavlja

njem

voz

ila sa sus

pen

zion

im siste

mom

ko

ji minim

izira v

ibra

cije

, a a

ko je

mog

uće,

ug

rađuje

meh

aničk

u izol

aciju (tz

v. p

luta

juća

ka

bina);

�dod

ava

njem

izol

acije

ispod

mašine

rije

koj

a

izaziva

vib

racije

. Tim

e je

one

mog

ućen

a

trans

misija

vib

racija

na o

stale

struk

ture

voz

ila;

�uv

ođen

jem p

erio

dičnih

odmor

a (na

1-2

sata

) i

pro

men

e pol

ožaja

tel

a, h

odanja i

laganih

vežb

i za

razg

ibava

nje;

�re

dov

ne z

dra

vstv

ene

kont

role

Boja

osećanje čoveka koje boja izaziva

Antropometrijski uslovi

�Ant

ropom

etrija

Ant

ropom

etrija

utič

e na

ispun

jenje

cilje

va e

rgon

omije

Hum

ani

cilje

viPa

ram

etari

pos

lova

nja

�za

dov

oljstv

ou

radu

�mot

ivacija

zara

d

�dov

oljno

vrem

ena z

a

odmor

od p

osla

�vr

eme

izvo

đen

jara

da

�ef

ektiv

nost

rada

�brz

inu

rada

�troš

kove

rada

�ra

dnu

pre

cizn

ost

�kv

alit

etpro

izvo

da

�isko

rišć

enos

tvr

emen

ara

da

�uk

upne

troš

kove

itd.

Mer

e ra

dno

g m

esta

Najvažn

ijipod

loge

zaod

ređivanje

mer

ara

dno

gm

esta

su:

�Dim

enzije

tela

(te

lesn

iodno

sm

era),

koje

su o

dre

đen

e:�

god

inama

staro

sti

�pripadno

šću

naciji

�Po

loža

ji d

ržanje

tela

pri

radu, (se

deć

i, stoj

ećii

pro

men

ljiv)

, ko

jije

uslov

ljen:

�pre

dmet

om rada (masa

, vrsta

, vel

ičina)

�def

inisanim radnim z

adatk

om u

smislu:

�za

htev

a tačn

osti

�pot

rebnih

pok

reta

(vr

sta, u

čestalo

st iz

vođen

ja)

�brz

ine

izvo

đen

ja

dim

enzije

...

Antropometrijskedimenzijemuškarcai žene

Vid

no p

olje

�Udobno držanje glave pri radu

Operacijuizvoditiu područjuvidnogpolja(B) kojene izazivapomeranjeglave

Gra

nice

dos

ezanja

�Visina dosezanja

Gra

nice

dos

ezanja

�Granice dosezanja u horizontalnoj ravni

�M

esto

za sed

enje

Polo

žaj p

ri sed

enju

Doh

vatn

i pro

stor

�ob

imom

kret

anja

zglo

bov

a

�pot

rebom

održ

ava

nja

ravn

otež

e

�izos

tavlja

njem

svih

kret

anja

koja

supov

ezana

save

likim

napre

zanjim

am

išića

�izos

tavlja

njem

skor

osv

ihkr

etanja

koja

ne m

ogu

da

se k

ontrol

išu

očim

a

ogra

niča

va se:

�Prostor za kretanje

Ergonomski principi kreiranja radnog m

esta

se o

dno

se n

a:

�ra

dnu

sre

dinu,

�sred

stva

rada,

�pro

cese

rada

�m

ate

rija

le

�or

ganiza

ciju it

d

Ergonomski principi kreiranja radnog m

esta

1. R

adno

mes

to i

sred

stva

za rad m

oraju b

iti p

rila

god

jeni

dim

enzija

ma

tela

radnika

.

2. M

ora se

izbeg

ava

ti ne

pot

rebno

napre

zanje

mišića, z

glo

bov

a,

te

tiva, r

espirato

rnog

i ka

rdio

vask

ularn

og siste

ma.

3. S

igna

li i i

ndikato

ri i

kom

and

ni u

redja

je se

mor

aju b

irati,

ko

nstruisa

ti i r

asp

oređ

ivati

u sk

ladu

sa k

ara

kter

istik

ama

per

cepcije

radnika

.

4. R

adna

sre

dina m

ora b

iti tako

oblik

ovana

da fizički, h

emijs

ki i

bio

lošk

i ne utiče štetno

na radnika

5.R

adni p

roce

si m

oraju b

iti tako

oblik

ovani d

a o

bez

beđ

uju

zdra

vlje

i sigur

nost radnika

, stim

ulišu

njihov

u ra

dnu

spos

obno

st i

zadov

oljstv

o.

Radni prostor

Radni prostor

Radni prostor

Prim

er ..

.

Osn

ovne preventivne m

ere su:

1.promena u dizajnu i organizaciji radnog m

esta (ra

spor

ed

mašina

, opre

me

i sre

dstava

za rad d

a se

izbeg

ne uv

ijanja,

iste

zanje,

savija

nja i

slični p

okre

ti te

la p

ri radu

i oblik

ovanje

ala

ta2. P

obol

jšanje radne okoline (os

vetlj

enje

; buk

a; vibra

cije

, i d

r.)

3.promena u načinu organizovanja i realizaciji radnih

aktivnosti (rot

acija

radnika

, upot

reba d

izalic

a, i

sl)

4. o

dmor i fizičke vežbe (ra

zgib

ava

nje)

5. obuka za rad na ergonomski ispravan način rada

Principi koji se odnose na radno m

esto

�Alatu i m

aterijalu odrediti stalno m

esto


esto

�Alate i m

aterijale smestiti u propisana radna područja

Granice radnog područja ruku čoveka


esto

�Alati i m

aterijali koji se češće koriste treba da leže bliže radniku

Granice domašaja oka


esto

Težitioptimalnomrasporeduelemenatanaradnommestu

Ra

spo

red

ala

ta i

ma

teri

jala

mo

ra o

dg

ov

ara

ti r

asp

ore

du

po

kre

ta


esto

�Dovod m

aterijala vršiti uz pomoćposuda sa slobodnim

padom

Prim

er ..

.


esto

�Za odvod m

aterijala koristiti silu gravitacije


esto

�Nužno je osigurati vidljivost predmeta rada

Potrebno je naizmenično smenjivati sedeći i stojeći stav pri radu


esto


esto

�Radna površina stola i stolica m

oraju obezbediti pogodan položaj tela

čoveka

Principi koji se odnose na uređaje

�Ruke treba osloboditi teškog rada

Držačalata

Primer oslobađanja od teškog rada


�Pokušati spojiti dva ili više alata

�Prste opterećivati prema njihovim

sposobnostim

a

=

=

5 kg

1 kg


“Prste opterećivati prema njihovim

sposobnostima”

Primer

Ili ..

.


�Oblicima drške alata posvetiti posebnu pažnju

“Oblicima drške alata posv

etiti posebnu pažnju”

Jošmalo

erg

onom

skih

ala

ta

114

PPT-010-02


�Koristiti usavršene ručne alate


�Konstrukcije uređaja prilagoditi oso

binama i snazi ruku

Vrlo

česte

bol

esti

...

�Dev

edes

etih

god

ina

pro

šlog

veka

znača

jno

se u

veća

vabro

job

olel

ihod

dve

bol

esti

koje

suu

direk

tnoj

vezi

saprimen

omer

gon

omsk

ihprinc

ipa:

�bol

estkičm

e(le

đa) i

�bol

estzg

loba

šake

.O

be

bol

esti

javlja

ju se

zbog

dug

otra

jnih, n

eugod

nih

pol

ožaja

ruk

e i l

eđa, a

iste

se

mog

u sm

anjiti

upot

rebom

erg

onom

skih p

rinc

ipa.

Prim

er ..

.

Prim

er ..

.

Prim

er ..

.

Prim

er ..

.

HVALA

NA P

AŽN

JI

122

Business

Ergonomija u poljoprivredi prvi deo