of 122/122
ERGONOMIJA U POLJOPRIVREDI Doc dr Nenad Simeunović [email protected] MSc Jovan Muškinja [email protected]

Ergonomija u poljoprivredi prvi deo

  • View
    33

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Ergonomija u poljoprivredi prvi deo

  • ERG

    ON

    OM

    IJA U

    PO

    LJO

    PRIV

    REDI

    Doc

    dr Nen

    ad S

    imeu

    novi

    nsim

    [email protected]

    uns.ac.rs

    MSc

    Jov

    an

    Mu

    kinja

    jmus

    [email protected]

    uns.ac.rs

  • Agen

    da

    Uvod(Radi negativneposledicerada)

    Ergonomijau poljoprivredi

    11:30-12:00 Kafe

    pauza

    Principiracionalnogizvoenja

    operacija

    Primenaprincipau procesimapoljoprivredneproizvodnje

    13:30-14:30 Pauzazaruak

    Ergonomskirizici

    Runorukovanje

    teretom

    16:00-16:30 Kafe

    pauza

    Korienje

    runih

    alata

    Studijasluaja

  • 3Tema:

    Radi negativne poslediceradau poljoprivredi

  • Negativne poslediceradau svetu ...

    2,8

    milija

    rdi,

    radno

    akt

    ivnih

    ljudi

    280 m

    ilion

    a, g

    odinje

    se p

    ovre

    di

    160 m

    ilion

    a, o

    bol

    i.

    Direk

    tni t

    rok

    ovi

    27 m

    ilija

    rdi E

    UR

    u

    dr

    ava

    ma E

    U,

    171 m

    ilija

    rdu

    EUR

    -u

    SAD.

    To

    je ak

    4%

    GDP.

  • Poljo

    privr

    eda -viso

    korizin

    a d

    elatn

    ost

    20%

    -30 %

    radnika

    u p

    oljo

    privr

    edi u

    tok

    u god

    ine

    do

    ivi

    pov

    redu

    na radu

    ili d

    a se

    razb

    oli

    23,5

    % svih

    smrtnih

    pov

    reda n

    a radu

    su se

    des

    ile u

    pol

    joprivr

    edi.

    St

    opa sm

    rtno

    sti:

    7,0

    6%

    ,pol

    joprivr

    eda

    2,9

    1%

    , ostale

    del

    atn

    osti.

    -vie od duplo nego u industriji (posebno smrtne)!!!

  • Povr

    ede

    na radu

    u pol

    joprivr

    edi .

    ..

    U p

    erio

    du

    (1998-2

    008.g

    .), o

    d u

    kupno

    g b

    roja

    pov

    reda

    pol

    joprivr

    ednim

    maina

    ma:

    28%

    individ

    ualni p

    oljo

    privr

    ednici,

    56%

    , oni k

    ojim

    a je

    rad u

    pol

    joprivr

    edi b

    io d

    opun

    ski r

    ad.

    na

    je

    e su

    pos

    ledice

    kori

    enja

    meh

    aniza

    cije

    .

    (najm

    anje

    170 0

    00 sm

    rtno

    nastra

    da u

    tok

    u god

    ine

    (MO

    R).

    najei razlozisu

    :

    nedovoljna obuenost radnika,

    teki i promenljivi uslovi rada

  • Poljo

    privr

    edne

    maine

    izaziva

    i n

    esre

    a

    Tr

    akt

    or se

    smatra je

    dnim

    od g

    lavn

    ih iz

    aziva

    a n

    esre

    a u

    pol

    joprivr

    edi.

    U A

    mer

    ici,

    na 1

    00.0

    00 radnika

    u p

    oljo

    privr

    edi g

    odinje

    u pro

    seku

    26 tra

    ginih

    slu

    aje

    va je

    izazv

    ano

    tra

    ktor

    om

  • Trakt

    ori .

    ..

    T

    rakt

    or je

    izazivamno

    gob

    rojnih n

    esre

    a n

    a farm

    ama, u

    pol

    joprivr

    edi,

    u sa

    obra

    aju, r

    adov

    ima u

    um

    ars

    tvu

    i gra

    ev

    inars

    tvu, a

    uzr

    onici su

    naje

    e n

    estru

    no rukovanje:

    (nes

    tru

    na v

    onja tra

    ktor

    a n

    eadek

    vatn

    om teh

    niko

    m il

    i brz

    inama, n

    a n

    agib

    ima, i

    bo

    nim k

    osinama, s

    a p

    ojavo

    m

    pre

    vrta

    nja il

    i nep

    ravilna v

    onja u

    javn

    om saob

    raa

    ju)

  • Prev

    rtanje

    trakt

    ora ..

    .

    Nezgode sa prevrtanjem traktora, uestvuju sa 40% u

    nesreama i povredama koje se dogaaju u toku korienja

    traktora.

  • Ogro

    mna

    te

    ta ..

    .

    N

    esre

    e u

    javn

    om saob

    raa

    ju iz

    azv

    ane

    tra

    ktor

    ima

    i dru

    gim

    pol

    joprivr

    ednim

    maina

    ma k

    ota

    ju o

    ko

    2%

    bru

    to n

    acion

    alnog

    doh

    otka

    (to

    liko

    izno

    se

    sred

    stva

    koj

    a se

    izdva

    jaju z

    a z

    dra

    vstv

    o i n

    auk

    u)

  • Posled

    ice

    i uzr

    oci

    Posledice

    ... i uzroci

    21%

    14%

    37%

    4%13%

    11%

    Psihofiziko stanje

    Upotreba alkohola

    Neprilagoena brzina

    Nepropisno kretanje

    Neustupanje prvenstva

    Nepropisno preticanje

  • U S

    RBIJI...

  • Nes

    ree

    su

    este

    ...

  • Razlog

    a je

    mno

    go

    ...

    M

    aina

    ma ruk

    uju

    nedov

    oljno

    obu

    ena li

    ca

    N

    e poz

    nava

    nje

    tehn

    olo

    kog p

    roce

    sa rada m

    aine

    N

    epan

    ja u

    tok

    u ra

    da

    Upot

    reba a

    lkoh

    ola u

    tok

    u ra

    da

    N

    e pridr

    ava

    nje

    pre

    vent

    ivnih

    pra

    vila

    rada

  • Rad u

    pol

    joprivr

    edi j

    e slo

    en ..

    .

    ra

    d se

    obavlja

    , kako

    na in

    divid

    ualnim

    gazd

    instvim

    a,

    tako

    i na

    vel

    ikim

    pol

    joprivr

    ednim k

    omple

    ksim

    a, s

    a

    velikim

    brojem zaposlenih

    pol

    joprivr

    ednih

    radnika

    .

    ra

    d se obavlja primenom tradicionalnih m

    etoda

    rada, p

    oseb

    no n

    a m

    alim

    imanjim

    a, a

    li i p

    rimen

    om

    sloene tehnologije i savremenih poljoprivrednih

    maina.

  • Tek

    i uslov

    i rada ..

    .

    M

    nogi p

    oslo

    vi se

    obavlja

    ju n

    apol

    ju, u

    svim

    vre

    men

    skim

    us

    lovima, (

    leti

    vru

    ina, z

    imi h

    ladno

    a).

    U v

    elikoj

    mer

    i je

    prisu

    tan

    i te

    ak

    fizik

    i rad.

    Fizik

    i napor

    se

    olak

    ava

    primen

    om m

    ehaniza

    cije

    zn

    aa

    jno

    olak

    ava

    fiziki n

    apor

    pol

    joprivr

    ednih

    radnika

    ali poveava psihiki napor, to

    dov

    odi

    do

    novih

    tet

    nosti i

    izla

    ganja o

    pasn

    osti.

  • Poljo

    privr

    edni p

    oslo

    vi su

    vrlo

    kom

    ple

    ksni

    u

    pol

    joprivr

    edi i

    ma p

    reko

    300 o

    per

    acija

    rada,

    je

    dno

    lice

    u is

    tom

    danu

    obavlja

    vie

    razliiti

    h op

    eracija

    ra

    da.

    ve

    liki b

    roj s

    ezon

    skih p

    oslo

    va,

    fo

    rsiran

    tempo

    rada,

    ra

    dni sati

    gen

    eralno

    neujed

    nae

    ni,

    ra

    dno

    vre

    me

    pro

    du

    eno,

    radi s

    e i v

    iken

    dom

    , odno

    sno,

    sva

    kog d

    ana

    u g

    odini,

    (pos

    ebno

    kada su

    setv

    a,

    etva

    , ish

    rana

    sto

    ke...)

    pol

    joprivr

    edni p

    oslo

    vi o

    buh

    vata

    ju i

    mno

    ge

    dru

    ge

    pos

    love

    , ka

    o to

    su: n

    avo

    dnjava

    nje,

    ub

    renje,

    pako

    vanje

    i sk

    ladite

    nje

    pol

    joprivr

    ednih

    pro

    izvo

    da i

    dr.

  • Mes

    to rada

    esto

    je m

    esto

    rada u

    dalje

    no o

    d k

    ue,

    ne

    regulara

    n ciklus

    rad

    odmor

    , ish

    rana

    ,..

    ne

    ma o

    dgov

    ara

    juih

    sanita

    rnih u

    slov

    a,

    ot

    eana

    primen

    a m

    edicinsk

    e za

    tite

    .

  • Zdra

    vstv

    eni p

    roble

    mi

    Mog

    u se

    pod

    eliti

    na tri k

    ate

    gor

    ije:

    pog

    ora

    nje

    opteg

    zdra

    vlja

    pol

    joprivr

    ednika

    , uz

    roko

    vano

    g spec

    ifinim

    uslovim

    a rada.

    poj

    ava

    infektivnih, parazitskih bolesti i trovanja

    , koj

    ima

    ne samo

    to

    su iz

    loe

    ni p

    oljo

    privr

    edni radnici, v

    ese

    mog

    u pre

    neti

    i na la

    nove

    por

    odice.

    poj

    ava

    profesionalnih oboljenja, povreda na radu i

    bolesti u vezi sa radom

    , koj

    ima su

    izlo

    eni sam

    o ne

    pos

    redni p

    oljo

    privr

    edni radnici.

  • Naje

    a p

    rofe

    sion

    alna o

    bol

    jenja

    N

    aje

    a p

    rofe

    sion

    alna o

    bol

    jenja k

    od p

    oljo

    privr

    ednika

    su:

    hr

    onina

    res

    pirato

    rna o

    bol

    jenja,

    ob

    olje

    nja k

    ota

    nom

    iino

    g siste

    ma,

    artritis

    ,

    stre

    s

  • Smanjen

    je rizika o

    d p

    ovre

    da

    Pr

    even

    tivne

    -er

    gon

    omsk

    e m

    ere

    Er

    gon

    omija

    pripisuje

    nezg

    odu

    ili p

    ovre

    du

    vie

    datim

    ok

    olno

    stim

    a n

    ego

    sam

    om ra

    dniku

    .

    Pristu

    p e

    rgon

    omije

    se

    temel

    ji na

    te

    nji d

    a se

    pro

    jekt

    uju

    i biraju u

    reaji

    i pos

    tupci k

    oji s

    u bez

    bed

    ni u

    skladu, n

    e sa

    mo

    sa radom

    maine

    , ve

    i sa p

    osta

    vije

    nim z

    adacim

    a i

    mog

    uim

    situ

    acija

    ma

    npr. konstrukcijski reiti rizine

    delove maine da nije mogue

    uraditi neto to bi izazvalo

    povredu, to prua veu zatitu

    nego da na njemu stoji natpis

    "Pre otvaranja iskljuiti".

  • zako

    nske

    obave

    ze z

    a p

    oslo

    davc

    e

    U lanu 7 Zakona

    o bez

    bed

    nosti i

    zdra

    vlju n

    a radu

    ( sl.

    gla

    snik R

    S br 101/0

    5) in

    sistira se

    na p

    rimen

    i savr

    emen

    ih

    pre

    vent

    ivnih, por

    ed o

    stalih

    i ergonomskih mera

    , kako

    bi s

    e ot

    klon

    io il

    i sve

    o na

    najm

    anju

    mog

    uu

    mer

    u rizik

    od

    pov

    reivanja i/

    ili o

    tee

    nja z

    dra

    vlja

    zapos

    lenih.

    U stavu

    4 la

    na 9 o

    vog Z

    ako

    na stoj

    i poslodavac je

    duan da obezbedi da radni proces bude prilagoen

    telesn

    im i psihikim

    mogunostim

    a zaposlenog,a

    radna

    oko

    lina, s

    redstva

    za rad i

    sred

    stva

    i op

    rem

    a z

    a

    linu

    zatitu

    na radu

    bud

    u ur

    een

    i odno

    sno

    pro

    izve

    den

    i i

    obez

    be

    eni d

    a n

    e ug

    roa

    vaju b

    ezbed

    nost i

    zdra

    vlje

    za

    pos

    leno

    g.

  • 23

    Teme:

    Ergonomija u poljoprivredi

  • Ergonomija prilagoava posao oveku!

    Ergonomija ima za ciljda prilagodi proces rada

    karakteristikama oveka.

    Primenom ergonomije

    se:

    sm

    anjuje

    napre

    zanje,

    sm

    anjuje

    stre

    s,

    pov

    eava

    bez

    bed

    nost

    ur

    eaji

    i maine

    se

    koriste

    efikasn

    ije i

    pou

    zdanije

    .

    Osnovni ciljevi:

    hu

    maniji

    i bez

    bed

    niji

    rad i

    ve

    a p

    roduk

    tivno

    st.

  • Ergon

    omija

    ...

    Ergon

    omija

    uzima u

    obzir ovekove:

    -mogunosti

    -sposo

    bnost

    , ali

    i

    -ogranienja.

    Posledice neergonomskih radnih uslovasu oteenje

    zdravlja radnika

    i to

    prv

    enstve

    no:

    o

    tee

    nja miinog i kotano-zglobnog sistema,

    poj

    ave

    pov

    rede,

    pro

    fesion

    alnog

    obol

    jenja i

    bol

    esti

    u ve

    zi sa radom

    .

  • Kol

    iko

    ergon

    omsk

    o us

    kladjiv

    anje

    kota?

    Pr

    imen

    a e

    rgon

    omije

    uti

    e na

    :

    pov

    eanje

    kom

    fora

    radnika

    u tok

    u ra

    da i

    o

    uvanje

    zdra

    vlja

    i bez

    bed

    nost ka

    ko radnika

    tako

    i ko

    risn

    ika p

    roizvo

    da,

    u

    tedu

    novc

    a i

    pov

    eanje

    pro

    duk

    tivno

    sti

    Cilj je prepoznati i smanjiti faktore koji loe utiu na rad

    Ulo

    en

    nova

    c u

    pre

    vent

    ivu

    ted

    i 4 p

    uta v

    ie

    kroz

    sp

    rea

    vanje

    pos

    ledica

    x 4

  • Uzr

    onici o

    te

    enja

    org

    anizm

    a

    Naje

    i uz

    ron

    ici k

    oji d

    oprino

    se o

    tee

    nju

    ove

    ije

    g

    organizm

    a su:

    del

    ovanje

    sile

    pon

    avlja

    jui

    pok

    reti

    prinu

    dan

    pol

    oajt

    ela

    lo

    edr

    anje

    tela

    buk

    a

    vibra

    cija

    hladno

    a

  • Ergon

    omija

    je in

    terd

    isciplin

    arn

    a n

    auk

    a

    koristi z

    nanja razliiti

    h na

    unih

    obla

    sti:

    medicine

    (nain

    funk

    cion

    isanja o

    rganizm

    a iz

    fizio

    logije

    rada),

    antropometrije

    (van

    o je

    prila

    god

    iti sre

    dstva

    rada d

    imen

    zija

    ma

    ove

    ka)

    biomehanike

    (pro

    uava

    nje

    pok

    reta

    sa sta

    novita fun

    kcio

    nisa

    nja

    ove

    ka),

    psihologije

    (psihik

    i odno

    s o

    veka

    pre

    ma radu, a

    latu

    , ure

    aju,

    razn

    im u

    poz

    oren

    jima i

    sl)

    sociologije

    (odno

    s o

    veka

    u g

    rupi p

    rema sara

    dnicima),

    tehnologije

    (kor

    iste

    se

    sazn

    anja iz

    razn

    ih teh

    nolo

    gija

    , kako

    ih

    primen

    iti d

    a ov

    eku

    bud

    e bol

    je),

    industrijskog inenjerstva

    (oblik

    ovanje

    rada, p

    roje

    ktov

    anje

    pro

    cesa

    rada, o

    rganiza

    cija

    rada sa ciljem

    pov

    eanja e

    fika

    snos

    ti),

    fizika okruenja

    (buk

    a, r

    asv

    eta, v

    ibra

    cije

    , mikro

    klim

    a, i

    td.),

  • Ergon

    omsk

    iprinc

    ipi

    Er

    gon

    omsk

    iprinc

    ipip

    redstavlja

    jute

    hniki

    najcel

    isho

    dnija

    sazn

    anja

    veza

    naza

    ispun

    jenje:

    Fiziolokih

    uslovarada

    Uslovaradnogokruenja

    Psiho-sociolokih

    uslovarada

    Antoropometrijskih

    uslovarada

  • Fiziol

    oki u

    slov

    i rada

    Izu

    ava

    nje

    radne

    spos

    obno

    sti

    ovek

    a i

    razliiti

    h ut

    icaja

    na radnu

    spos

    obno

    st

    (jedno

    od p

    odru

    ja u

    okv

    iru

    fiziol

    ogije

    rada).

  • Zaht

    evi z

    a iz

    vre

    nje

    radno

    g z

    adatk

    a

    Potreb

    na: r

    adna

    spos

    obno

    st i

    volja

    za rad

  • Fakt

    ori k

    oji u

    tiu

    na radnu

    spos

    obno

    st ov

    eka

    Pol

    Starost

    Telesnekarakteristike

    Kondicija

    Psihikoraspoloenje

    Obuenost

    Motivisanost

    Uslovirada

    Zamor

    Zdravstvenostanje

    Obrazovanje

    Bioritam

    DUG

    ORO

    N

    I:KRA

    TKO

    RON

    I:

    DO

    PUN

    SKI:

  • Stati

    kii d

    inamiki

    rad

    Protokkrvikrozmiiepridinamikomi statikomradu

  • Utic

    aj v

    rste

    rada n

    a k

    apacite

    t miia

    Smanjenje kapaciteta miia u zavisnosti od trajanja statikog rada

  • ZAM

    OR

    Za

    mor

    je p

    osle

    dica p

    rodu

    enog

    rada.

    Za

    mor

    mo

    e biti

    :

    fiziol

    oke

    priro

    de

    ( tj.

    fizike

    ili h

    emijs

    ke p

    riro

    de

    ), ili

    psihik

    e priro

    de

    (men

    talni i

    li fu

    nkcion

    alni z

    amor

    ).

    ob

    jekt

    ivan

    (tj.

    ispol

    java

    se

    smanjen

    jem radno

    g u

    ink

    a),

    ili

    subje

    ktivan

    ( sm

    anjen

    jem

    per

    cepcije

    i step

    ena b

    udno

    sti).

    Fiziol

    oki z

    am

    or se

    oig

    ledno

    pov

    ezuje

    sa sna

    bdev

    anjem

    m

    iia e

    nerg

    ijom

    .

    Ps

    ihiki z

    amor

    , koj

    i se

    manife

    stuje

    ose

    ajim

    a, u

    tiscim

    a

    (zlo

    voljn

    ost ),

    je n

    esta

    lan.

  • Zamor

    Za

    mara

    nje

    je o

    padanje

    funk

    cion

    alne

    spos

    obno

    sti j

    edno

    g

    organa

    ili o

    rganizm

    a

  • Zamor

    -ut

    icajni f

    akt

    ori

  • Utic

    aj o

    dmor

    a n

    a z

    amor

    Zavisnost zamora usled rada

    i vremena odmora

    Potronja kiseonikapri radu i odmaranju:

  • Kate

    gor

    ije rada

    Prem

    a k

    alo

    rijsko

    mop

    tere

    enju

    organizm

    a:

    -la

    k ra

    d1

    -3

    kca

    l/m

    in

    -sr

    edn

    je t

    eak

    rad

    3 -

    6 k

    cal/

    min

    -vr

    lo t

    eak

    rad

    6 -

    11

    kca

    l/m

    in

    -iz

    uze

    tno

    te

    ak r

    ad

    vi

    e o

    d1

    1 k

    cal/

    min

    ZEM

    LJO

    RA

    DN

    JAK

    cal

    (kca

    l/m

    in)

    Ov

    ari

    2.8

    00

    5.8

    3

    Trak

    tori

    sti

    3.0

    00

    6.2

    5

    Po

    vrta

    ri3

    .80

    07

    .92

    ete

    oci

    5.2

    00

    10

    .83

  • Zamor

    -od

    mor

    Na

    pri

    mer

    :Za

    8

    aso

    va r

    ada

    tro

    i se

    24

    00

    kca

    l ili

    5 k

    cal/

    min

    . Od

    atle

    sled

    i da

    je v

    rem

    e o

    dm

    ora

    Od

    = 2

    0%

    ili 1

    ,6

    as n

    a 8

    sat

    i.O

    vde

    treb

    a p

    ose

    bn

    o n

    agla

    siti

    da:

    od

    mo

    rn

    e tr

    eba

    da

    bu

    de

    du

    iod

    15

    min

    Vre

    me

    odmor

    a z

    avisi o

    d u

    tro

    ka k

    alo

    rija

    pri o

    bavlja

    nju

    pos

    la!

    Odmore

    trebadavatikadakrivauinkadostignemaksimum

  • opte

    ree

    nje

    i na

    pre

    zanje

    Utic

    aj n

    a n

    apre

    zanje

    ima: s

    taro

    st, p

    ol, k

    onstitu

    cija

    , zdra

    vlje

    , isku

    stvo

    , int

    elig

    encija

    , obra

    zova

    nje,

    uve

    bano

    st

    Isto optereenje

    -razliita naprezanja.

  • Radna

    spos

    obno

    st

    Radna sposobnost oveka u toku dana

  • Utro

    ak

    ener

    gije

    ...

    Utroak energije u odnosu na poloaj pri leanju

    Idealnim se smatra poloaj tela koji se m

    oe zauzimati neusiljeno, slobodno,

    a da pri tome ne dolazi do tetnog uticaja pri izvravanju rada.

  • Priti

    sak

    na k

    imen

    e prlje

    nove

    Pritisak na prljenove u zavisnosti od dranja tela

  • Pros

    ene

    pre

    por

    uen

    e mase

    ter

    eta

    Prosene preporuene mase tereta u zavisnosti od poloaja tereta

    u odnosu na kimeni stub

    Maks

    imalno

    opte

    ree

    nje

    zavisi o

    d p

    ola radnika

    i pol

    oaja

    tel

    a p

    ri

    opte

    ree

    nju!

  • Upozorenja

    Ako

    se

    napre

    zanja n

    ala

    ze iz

    nad g

    ranice

    tra

    jnog

    uink

    a

    onda sle

    de

    poj

    ave

    zamara

    nja k

    oje

    se p

    ovez

    uju

    sa

    smanjen

    jem radne

    spos

    obno

    sti.

    Ako

    se

    del

    atn

    ost dalje

    nastavi n

    astup

    a tot

    alno

    iscr

    plje

    nje,

    a

    pos

    ledica je

    pre

    kidanje

    del

    atn

    osti.

  • Preporuke

    Za izuavanje fiziolokih uslova rada neophodno je

    pored ritmike rada i ostalih uslova i uticaja posvetiti

    panju i fenomenu opaanja.

    Signali i indikatorii komandni uredjajise moraju birati, konstruisati i

    rasporedjivati u skladu sa karakteristikama percepcijeradnika

  • Preporuke

    Za

    pri

    jem

    op

    tik

    ih in

    form

    acija

    , po

    red

    do

    bre

    sve

    tlo

    sti i

    b

    oje

    veo

    ma

    je b

    itan

    i ti

    p s

    kale

    sa

    koga

    se

    vri

    oi

    tava

    nje

  • Preporuke

    Za

    laka

    ukljuiva

    nja, i

    sklju

    iva

    nja i

    pod

    eava

    nja u

    radu

    pre

    por

    uuju

    se sle

    de

    i oblic

    i taster

    a, p

    ode

    ivaa

    itd.,

    sve

    u cilju

    lako

    g ruk

    ovanja i

    br

    eg rea

    gov

    anja radnika

    bez

    dod

    atn

    og z

    am

    ora.

  • Vre

    me

    reakc

    ijeza

    visi

    i od

    staro

    sti

    Pose

    bna

    obla

    st fizio

    logije

    pro

    uava

    uticaj buke,

    osv

    etljenja i m

    ikro klime

    na radnu sposobnost

    oveka, n

    a b

    rzinu

    zam

    ara

    nja i

    bro

    j udes

    a, d

    o ko

    jih, u

    inae

    jedna

    kim

    uslo

    vim

    a, d

    olazi.

    Zavisnost vremena reakcije

    od godina starosti

  • Psiho

    socioloki uslovi

    Monotonija u radu

    Psihiko zasienje

    Stres

  • Uslovi radnog okruenja

    U

    fakt

    ore

    kojim

    a se

    obez

    be

    uju

    uslo

    vi radne

    oko

    line

    u pol

    joprivr

    edi s

    padaju:

    osve

    tljen

    je, b

    oja, k

    lima, b

    uka i

    vibra

    cija

    .

  • Osv

    etlje

    nje

  • (Mikro) klimatski uslovi

    ko

    liina sve

    eg v

    azd

    uha,

    te

    mper

    atu

    ra,

    re

    lativ

    na v

    lan

    ost va

    zduh

    a,

    brz

    ina strujanja v

    azd

    uha,

    ut

    icaj s

    unca

    ,

    ko

    liina p

    raine

    oko

    radnika

    ,

    ko

    ncen

    tracija

    gaso

    va o

    ko radnika

    itd.

  • (Mikro) klimatski uslovi

    Temper

    atu

    ra

  • Utic

    aj t

    emper

    atu

    re n

    a u

    estalo

    st p

    ovre

    da

  • Buka

    120 m

    iliona

    ljudi i

    ma v

    ee

    ili m

    anje

    ote

    enje

    sluh

    a k

    oje

    je iz

    azv

    ano

    buk

    om

    U S

    AD o

    ko 3

    0 m

    ilion

    a lj

    udi s

    u sv

    ako

    dne

    vno

    izlo

    eni b

    uci o

    d 8

    5 d

    B.

    U N

    emak

    oj i

    dru

    gim

    evr

    opsk

    im razv

    ijenim

    ze

    mlja

    ma u

    pro

    seku

    je (12-15%

    ) lju

    di

    per

    mane

    ntno

    izlo

    eno

    buc

    i od 8

    5 i

    vie

    dec

    ibel

    a

  • Uticajbukenaradnesposobnosti

    Utic

    aj b

    uke

    na radne

    spos

    obno

    sti z

    avisi o

    d:

    -vr

    ste

    i slo

    eno

    sti p

    osla

    , -

    zvu

    nog p

    ritis

    ka i

    spek

    tra fre

    kven

    cija

    ,-

    traja

    nja b

    uke

    i ind

    ivid

    ualne

    oset

    ljivo

    sti.

  • Fakt

    ori k

    oji u

    tiu

    na o

    te

    enje

    sluha

    fakt

    ori b

    uke:

    Intenzitet (jaina) buke p

    redstavlja

    jedan

    od n

    ajvan

    ijih

    fakt

    ora b

    uke

    (dB)

    .

    Frekvencija buke.Ve

    e traum

    atiz

    irajue

    dej

    stvo

    imaju

    tono

    vi v

    isok

    e fr

    ekve

    ncije

    , dok

    su

    dub

    oki t

    onov

    i manje

    tet

    ni

    nego

    sred

    nji i

    visok

    i.

    Ritam buke. B

    uka m

    oe

    biti

    po

    svom

    ritm

    u ko

    ntinuira

    na i

    disko

    ntinuira

    na.

    Trajanje buke. Da b

    i se

    spre

    ilo

    ote

    enje

    sluha

    , vre

    me

    izlo

    eno

    sti b

    uci m

    ora d

    a se

    smanjuje

    sa p

    orastom

    inte

    nzite

    ta.

  • Delovanje buke na oveka

    zdra

    vstv

    eni p

    roble

    mi:

    ne

    urop

    sihik

    e por

    eme

    aje

    u v

    idu

    stre

    sa, g

    lavo

    bol

    je, n

    esanice

    , iriti

    rano

    sti,

    umor

    a, n

    euro

    tino

    sti;

    ka

    rdio

    vask

    ularn

    e pro

    ble

    me

    kao

    to

    su v

    isok

    ili n

    izak

    pritis

    ak,

    bol

    esti

    srca

    ;

    pro

    reme

    aji

    sistem

    a z

    a v

    are

    nje;

    por

    eme

    aji

    endok

    rino

    g siste

    ma

    Ovi zdravstveni problemi utiu na:

    mot

    ivaciju, n

    ezadov

    oljstv

    o ra

    dnika

    pro

    duk

    tivno

    st i

    smanjen

    kva

    litet

    ra

    da

    ve

    i b

    roj n

    esre

    a n

    a radu

    op

    te

    zdra

    vstv

    eno

    stanje

    radnika

    .

  • Doz

    volje

    no v

    reme

    izla

    ganja o

    dre

    en

    om n

    ivou

    buk

    e

    Izvo

    r: W

    ork

    Sa

    fe

    Alb

    ert

    a,

    (20

    05

    )

    Jaina

    buk

    e dB

    Sadilica

    za v

    oke

    98 -

    102

    Prsk

    alic

    a z

    a v

    oe

    85 -

    101

    Trakt

    or (bez

    kabine)

    92 -

    94

    Trakt

    or (sa

    kabinom

    )77 -

    80

  • Mer

    enje

    buk

    e

    Do

    zim

    etar

  • Suzb

    ijanje

    buk

    e

    PR

    IMA

    RN

    E M

    ERE

    KO

    NST

    RU

    KC

    IJSK

    E M

    ERE

    TEH

    NO

    LOK

    E

    MER

    E

    Up

    otr

    eba

    ma

    ina

    koje

    ne

    pro

    izvo

    de

    jaku

    bu

    ku

    Up

    otr

    eba

    elem

    enat

    a ko

    ji n

    e p

    roiz

    vod

    e ja

    ku

    bu

    ku

    Pri

    men

    a m

    ater

    ijala

    ko

    ji n

    e p

    roiz

    vod

    e

    bu

    ku

    Raz

    voj i

    up

    otr

    eba

    po

    stu

    pak

    a ko

    ji u

    zro

    kuju

    mal

    o

    bu

    ke

    Mere koje imaju za cilj uklanjanje izvora buke oznaavaju se kao primarne m

    ere

  • SE

    KU

    ND

    AR

    NE

    ME

    RE

    PR

    OJE

    KTN

    E M

    ERE

    OR

    GA

    NIZ

    AC

    ION

    E

    MER

    E

    MER

    E N

    A

    UR

    EA

    JU IL

    I M

    AI

    NI

    GR

    A

    EVIN

    SKE

    MER

    E P

    ERSO

    NA

    LNE

    MER

    E

    Izb

    or

    loka

    cije

    p

    ogo

    n, d

    eo

    po

    gon

    a, m

    ain

    a

    Do

    da

    tne

    pa

    uze

    zbo

    gb

    uk

    e,

    vre

    me

    nsk

    a

    og

    ran

    ie

    nja

    ra

    da

    SLA

    BLJ

    ENJE

    ZV

    UK

    A

    ZVU

    N

    A

    IZO

    LAC

    IJA

    Ob

    lik i

    aku

    stik

    a zg

    rad

    e, p

    rim

    en

    a m

    ater

    ijala

    , zv

    un

    a iz

    ola

    cija

    Zat

    ita

    slu

    ha,

    za

    tit

    na

    kab

    ina,

    m

    edic

    insk

    e m

    ere

    zat

    ite

    Slab

    ljen

    je

    zvu

    ne

    bu

    ke:

    apso

    rber

    ,u

    re

    aj z

    a sl

    ablje

    nje

    b

    uke

    Pre

    grad

    e,

    okl

    op

    i

    smanjiti

    ili u

    klon

    iti

    pre

    nos buk

    e

  • Mer

    e za

    tite

    Lin

    e mer

    e za

    tite

    uk

    ljuu

    ju:

    ko

    ri

    enje

    zatitn

    ika z

    a u

    i,

    za

    titn

    ih k

    abina i

    zd

    ravs

    tven

    ih m

    era z

    atite

    .

  • Rad u

    z muz

    iku

    U radnim

    sred

    inam

    asa

    nisk

    imnivo

    ima

    buk

    e, p

    repor

    uuje

    se e

    mito

    vanje

    muz

    ike,

    u cilju

    smanjen

    jamon

    oton

    ijei

    pob

    oljanja radne

    atm

    osfe

    re.

    M

    uzika m

    oe

    biti

    gla

    snija

    7-1

    0 d

    b o

    d b

    uke

    u ra

    dno

    m p

    rostor

    u

    Ra

    dio

    pre

    nosi se

    ne p

    repor

    uuju

  • Vib

    racije

    Te

    lo v

    ibrira

    pri fre

    kven

    cija

    ma

    od

    7 d

    o 12 H

    z,

    t

    etne

    vib

    racije

    :

    pri lo

    kalnom

    del

    ovanju

    od 8

    do

    150 H

    z,

    pri o

    ptem

    od 2

    do

    100 H

    z

    Ra

    dnici m

    ogu

    biti

    izlo

    eni v

    ertik

    alnim

    , ho

    rizo

    ntalnim

    ili k

    run

    im v

    ibra

    cija

    ma n

    a radno

    m

    mes

    tu.

    Kom

    ple

    tna p

    roce

    na iz

    laganja radnika

    vibra

    cija

    ma z

    aht

    eva m

    eren

    je:

    ub

    rzanja fre

    kven

    cije

    vib

    racija

    ,

    traja

    nja iz

    laganja v

    ibra

    cija

    ma,

    ko

    liko

    radnik

    vrsto

    dr

    i -stiska

    ala

    t ko

    ji vibrira

    .

  • Vib

    raci

    je u

    po

    ljop

    rivr

    edi

    t

    etn

    o d

    ejst

    vo i

    po

    vea

    nje

    op

    asn

    ost

    i od

    po

    vred

    a n

    a ra

    du

    usl

    ed

    bu

    ke i

    vib

    raci

    je je

    naj

    zast

    up

    ljen

    ije k

    od

    po

    ljop

    rivr

    edn

    e m

    ehan

    izac

    ije.

    Sr

    bija

    ras

    po

    lae

    sa

    40

    8.7

    34

    tra

    kto

    ra.

    St

    aro

    sna

    stru

    ktu

    ra:

    -vi

    e o

    d 1

    0 g

    od

    ina

    na

    dru

    tve

    no

    m/d

    rav

    no

    m i

    -1

    5 g

    od

    ina

    na

    pri

    vatn

    om

    sek

    toru

    ,

    (pre

    ko 3

    5%

    tra

    kto

    ra s

    tari

    je je

    od

    15

    go

    din

    a).

    P

    oljo

    pri

    vred

    na

    me

    han

    izac

    ija u

    Srb

    iji s

    e go

    di

    nje

    , u p

    rose

    ku,

    kori

    sti o

    d 4

    30

    -74

    0 s

    ati,

    o

    d 1

    -2 s

    ata

    po

    dan

    u g

    od

    in

    je, a

    ko s

    e ra

    un

    a se

    dm

    od

    nev

    na

    rad

    na

    ned

    elja

    .

  • Kod

    tra

    ktor

    a n

    ajve

    i zna

    aj i

    maju

    vertikalne

    vibra

    cije

    , (pre

    ko sed

    ita

    se

    pre

    nose

    na k

    im

    u i c

    elo

    telo

    -op

    te

    vibra

    cije

    )

    Dru

    gi a

    spek

    t del

    ovanja v

    ibra

    cija

    , (p

    reno

    se se

    pre

    ko ru

    nih

    kom

    and

    i i to

    ka

    upra

    vlja

    a, p

    ri em

    u izaziva

    ju v

    ibra

    cije

    gor

    njih e

    kstrem

    iteta

    -lo

    kalne

    vibra

    cije

    .

  • tet

    no

    dej

    stvo

    vib

    raci

    je

    Bel

    i prs

    ti

    po

    sled

    ica

    del

    ova

    nja

    loka

    lnih

    vi

    bra

    cija

    P

    osl

    edic

    a su

    pro

    men

    a n

    a kr

    vnim

    su

    do

    vim

    a, n

    erv

    ima,

    mi

    iim

    a, t

    etiv

    ama

    i ko

    stim

    a.

    Rad

    nic

    i se

    ale

    na

    :-

    ble

    dilo

    jed

    no

    g ili

    vi

    e p

    rsti

    ju

    ake,

    -tr

    nje

    nje

    , pec

    kan

    je, g

    ub

    itak

    ose

    aja

    za

    do

    dir

    u p

    rsti

    ma,

    -b

    ol i

    ose

    aj h

    lad

    no

    e,

    -ci

    sti

    ne

    pro

    men

    e n

    a ko

    stim

    a p

    rsti

    ju i

    zg

    lob

    ovi

    ma

    ruku

    .

  • tet

    no

    dej

    stvo

    vib

    raci

    je ..

    .

    stom

    an

    e, cirku

    lato

    rne,

    res

    pirato

    rne

    tegob

    e,

    bol

    ovi u

    leim

    a, g

    lavo

    bol

    je, u

    mor

    , nes

    anica

    i drh

    tavica

    pov

    eano

    prisu

    stvo

    sr

    anih, p

    lun

    ih o

    bol

    jenja,

    pro

    men

    e u

    krvi i

    urinu.

    v

    ibra

    cion

    a b

    oles

    t

    glo

    valno

    obol

    jenje

    organizm

    a

    usle

    d iz

    laganja cel

    og tel

    a v

    ibra

    cija

    ma

  • Zatita

    od v

    ibra

    cija

    Za

    titn

    a o

    pre

    ma i

    dod

    aci k

    oji u

    manjuju

    vibra

    cije

    radne

    opre

    me,

    ala

    ta i

    maina

    .

    Ant

    ivib

    racion

    ie ruk

    avice

    (im

    aju o

    gra

    nie

    nu

    zatitu

    u a

    pso

    rpciji

    nisk

    ofre

    kven

    tnih

    vibra

    cija

    , tit

    e od

    top

    lote

    , vod

    e i v

    ibra

    cija

    ).

    Dod

    ava

    njem

    spec

    ijalnih iz

    olato

    ra i

    apso

    rber

    a u

    vib

    rira

    jui a

    lat,

    maine

    i op

    rem

    u,

    Ugra

    dnjom

    adek

    vatn

    og g

    ela (pne

    umatski

    pito

    lj)

    Ugra

    dnjom

    ok

    -apso

    rber

    a i

    smanjen

    jem

    nivo

    a u

    brz

    anja.

  • Za

    tita

    radnika

    od o

    pasn

    ih v

    ibra

    cija

    cel

    og tel

    a

    mo

    e se

    obez

    bed

    iti n

    a v

    ie

    naina

    :

    nabavlja

    njem

    voz

    ila sa sus

    pen

    zion

    im siste

    mom

    ko

    ji minim

    izira v

    ibra

    cije

    , a a

    ko je

    mog

    ue,

    ug

    rauje

    meh

    anik

    u izol

    aciju (tz

    v. p

    luta

    jua

    ka

    bina);

    dod

    ava

    njem

    izol

    acije

    ispod

    maine

    rije

    koj

    a

    izaziva

    vib

    racije

    . Tim

    e je

    one

    mog

    uen

    a

    trans

    misija

    vib

    racija

    na o

    stale

    struk

    ture

    voz

    ila;

    uv

    oen

    jem p

    erio

    dinih

    odmor

    a (na

    1-2

    sata

    ) i

    pro

    men

    e pol

    oaja

    tel

    a, h

    odanja i

    laganih

    veb

    i za

    razg

    ibava

    nje;

    re

    dov

    ne z

    dra

    vstv

    ene

    kont

    role

  • Boja

    oseanje oveka koje boja izaziva

  • Antropometrijski uslovi

    Ant

    ropom

    etrija

  • Ant

    ropom

    etrija

    uti

    e na

    ispun

    jenje

    cilje

    va e

    rgon

    omije

    Hum

    ani

    cilje

    viPa

    ram

    etari

    pos

    lova

    nja

    za

    dov

    oljstv

    ou

    radu

    mot

    ivacija

    zara

    d

    dov

    oljno

    vrem

    ena z

    a

    odmor

    od p

    osla

    vr

    eme

    izvo

    en

    jara

    da

    ef

    ektiv

    nost

    rada

    brz

    inu

    rada

    tro

    kove

    rada

    ra

    dnu

    pre

    cizn

    ost

    kv

    alit

    etpro

    izvo

    da

    isko

    ri

    enos

    tvr

    emen

    ara

    da

    uk

    upne

    tro

    kove

    itd.

  • Mer

    e ra

    dno

    g m

    esta

    Najvan

    ijipod

    loge

    zaod

    reivanje

    mer

    ara

    dno

    gm

    esta

    su:

    Dim

    enzije

    tela

    (te

    lesn

    iodno

    sm

    era),

    koje

    su o

    dre

    en

    e:

    god

    inama

    staro

    sti

    pripadno

    u

    naciji

    Po

    loa

    ji d

    ranje

    tela

    pri

    radu, (se

    de

    i, stoj

    eii

    pro

    men

    ljiv)

    , ko

    jije

    uslov

    ljen:

    pre

    dmet

    om rada (masa

    , vrsta

    , vel

    iina)

    def

    inisanim radnim z

    adatk

    om u

    smislu:

    za

    htev

    a tan

    osti

    pot

    rebnih

    pok

    reta

    (vr

    sta, u

    estalo

    st iz

    voen

    ja)

    brz

    ine

    izvo

    en

    ja

  • dim

    enzije

    ...

  • Antropometrijskedimenzijemukarcai ene

  • Vid

    no p

    olje

    Udobno dranje glave pri radu

    Operacijuizvoditiu podrujuvidnogpolja(B) kojene izazivapomeranjeglave

  • Gra

    nice

    dos

    ezanja

    Visina dosezanja

  • Gra

    nice

    dos

    ezanja

    Granice dosezanja u horizontalnoj ravni

  • M

    esto

    za sed

    enje

  • Polo

    aj p

    ri sed

    enju

  • Doh

    vatn

    i pro

    stor

    ob

    imom

    kret

    anja

    zglo

    bov

    a

    pot

    rebom

    odr

    ava

    nja

    ravn

    ote

    e

    izos

    tavlja

    njem

    svih

    kret

    anja

    koja

    supov

    ezana

    save

    likim

    napre

    zanjim

    am

    iia

    izos

    tavlja

    njem

    skor

    osv

    ihkr

    etanja

    koja

    ne m

    ogu

    da

    se k

    ontrol

    iu

    oim

    a

    ogra

    nia

    va se:

  • Prostor za kretanje

  • Ergonomski principi kreiranja radnog m

    esta

    se o

    dno

    se n

    a:

    ra

    dnu

    sre

    dinu,

    sred

    stva

    rada,

    pro

    cese

    rada

    m

    ate

    rija

    le

    or

    ganiza

    ciju it

    d

  • Ergonomski principi kreiranja radnog m

    esta

    1. R

    adno

    mes

    to i

    sred

    stva

    za rad m

    oraju b

    iti p

    rila

    god

    jeni

    dim

    enzija

    ma

    tela

    radnika

    .

    2. M

    ora se

    izbeg

    ava

    ti ne

    pot

    rebno

    napre

    zanje

    miia, z

    glo

    bov

    a,

    te

    tiva, r

    espirato

    rnog

    i ka

    rdio

    vask

    ularn

    og siste

    ma.

    3. S

    igna

    li i i

    ndikato

    ri i

    kom

    and

    ni u

    redja

    je se

    mor

    aju b

    irati,

    ko

    nstruisa

    ti i r

    asp

    ore

    ivati

    u sk

    ladu

    sa k

    ara

    kter

    istik

    ama

    per

    cepcije

    radnika

    .

  • 4. R

    adna

    sre

    dina m

    ora b

    iti tako

    oblik

    ovana

    da fiziki, h

    emijs

    ki i

    bio

    lok

    i ne utie tetno

    na radnika

    5.R

    adni p

    roce

    si m

    oraju b

    iti tako

    oblik

    ovani d

    a o

    bez

    be

    uju

    zdra

    vlje

    i sigur

    nost radnika

    , stim

    uliu

    njihov

    u ra

    dnu

    spos

    obno

    st i

    zadov

    oljstv

    o.

  • Radni prostor

  • Radni prostor

  • Radni prostor

  • Prim

    er ..

    .

  • Osn

    ovne preventivne m

    ere su:

    1.promena u dizajnu i organizaciji radnog m

    esta (ra

    spor

    ed

    maina

    , opre

    me

    i sre

    dstava

    za rad d

    a se

    izbeg

    ne uv

    ijanja,

    iste

    zanje,

    savija

    nja i

    slini p

    okre

    ti te

    la p

    ri radu

    i oblik

    ovanje

    ala

    ta2. P

    obol

    janje radne okoline (os

    vetlj

    enje

    ; buk

    a; vibra

    cije

    , i d

    r.)

    3.promena u nainu organizovanja i realizaciji radnih

    aktivnosti (rot

    acija

    radnika

    , upot

    reba d

    izalic

    a, i

    sl)

    4. o

    dmor i fizike vebe (ra

    zgib

    ava

    nje)

    5. obuka za rad na ergonomski ispravan nain rada

  • Principi koji se odnose na radno m

    esto

    Alatu i m

    aterijalu odrediti stalno m

    esto

  • Principi koji se odnose na radno m

    esto

    Alate i m

    aterijale smestiti u propisana radna podruja

    Granice radnog podruja ruku oveka

  • Principi koji se odnose na radno m

    esto

    Alati i m

    aterijali koji se ee koriste treba da lee blie radniku

    Granice domaaja oka

  • Principi koji se odnose na radno m

    esto

    Teitioptimalnomrasporeduelemenatanaradnommestu

    Ra

    spo

    red

    ala

    ta i

    ma

    teri

    jala

    mo

    ra o

    dg

    ov

    ara

    ti r

    asp

    ore

    du

    po

    kre

    ta

  • Principi koji se odnose na radno m

    esto

    Dovod m

    aterijala vriti uz pomoposuda sa slobodnim

    padom

  • Prim

    er ..

    .

  • Principi koji se odnose na radno m

    esto

    Za odvod m

    aterijala koristiti silu gravitacije

  • Principi koji se odnose na radno m

    esto

    Nuno je osigurati vidljivost predmeta rada

  • Potrebno je naizmenino smenjivati sedei i stojei stav pri radu

    Principi koji se odnose na radno m

    esto

  • Principi koji se odnose na radno m

    esto

    Radna povrina stola i stolica m

    oraju obezbediti pogodan poloaj tela

    oveka

  • Principi koji se odnose na ureaje

    Ruke treba osloboditi tekog rada

  • Draalata

    Primer oslobaanja od tekog rada

  • Principi koji se odnose na ureaje

    Pokuati spojiti dva ili vie alata

  • Prste optereivati prema njihovim

    sposobnostim

    a

    =

    =

    5 kg

    1 kg

    Principi koji se odnose na ureaje

  • Prste optereivati prema njihovim

    sposobnostima

    Primer

  • Ili ..

    .

  • Principi koji se odnose na ureaje

    Oblicima drke alata posvetiti posebnu panju

  • Oblicima drke alata posv

    etiti posebnu panju

  • Jomalo

    erg

    onom

    skih

    ala

    ta

    114

    PPT-010-02

  • Principi koji se odnose na ureaje

    Koristiti usavrene rune alate

  • Principi koji se odnose na ureaje

    Konstrukcije ureaja prilagoditi oso

    binama i snazi ruku

  • Vrlo

    este

    bol

    esti

    ...

    Dev

    edes

    etih

    god

    ina

    pro

    log

    veka

    znaa

    jno

    se u

    vea

    vabro

    job

    olel

    ihod

    dve

    bol

    esti

    koje

    suu

    direk

    tnoj

    vezi

    saprimen

    omer

    gon

    omsk

    ihprinc

    ipa:

    bol

    estkim

    e(le

    a) i

    bol

    estzg

    loba

    ake

    .O

    be

    bol

    esti

    javlja

    ju se

    zbog

    dug

    otra

    jnih, n

    eugod

    nih

    pol

    oaja

    ruk

    e i l

    ea, a

    iste

    se

    mog

    u sm

    anjiti

    upot

    rebom

    erg

    onom

    skih p

    rinc

    ipa.

  • Prim

    er ..

    .

  • Prim

    er ..

    .

  • Prim

    er ..

    .

  • Prim

    er ..

    .

  • HVALA

    NA P

    AN

    JI

    122