Ekonomika preduzeca

document.doc Page 1 of 28

AMORTIZACIJA

METODE OBRAČUNA: VREMENSKA I FUNKCIONALNA METODA !!!

1. METOD VREMENSKE AMORTIZACIJE - PROPORCIONALNA,- DEGRESIVNA,- PROGRESIVNA.

Osnovica za obračun amortizacije je NABAVNA VREDNOST OSNOVNOG SREDSTVA. Na nju se primenjuje VEK UPOTREBE OS.

Godišnji iznos koji se dobija obračunom amortizacije je AMORTIZACIONA KVOTA odnosno OTPIS.

a) PROPORCIONALNA (RAVNOMERNA) Amg

NABAVNA VREDNOST OSNOVNOG SREDSTVA NvOSVEK UPOTREBE (BROJ GODINA) OSNOVNOG SREDSTVA t

Amg = NvOS/t Amg – u dinarima godisnjeiliAmg = NvOS x Ams Ams = 100/t Ams – u procentima (%) godisnje(Napomena: prvo se obracuna Ams u %) !!!

PRIMER:NvOS = 8.000 dinaraVek upotrebe = 5 godina

Amg = NvOS/t = 8.000 / 5 = 1.600 dinara/godisnje

Ams = 100/t = 100%/5 = 20% godisnjeAmg = NvOS x Ams = 8.000 x 20% = 1.600 dinara/godisnje

Sv – SADASNJA VREDNOST OSNOVNOG SREDSTVA


Kako utvrditi vrednost (sadasnju) posle odredjenog broja godina koriscenja (z)?

Sv(z) = NvOS – NvOS x z / tSv(3) = 50.000 – 50.000 x 3 / 8 = 50.000 – 150.000 / 8 = 50.000 – 18.750 = 31.250

Amortizaciona stopa (Ams u %) na osnovu LIKVIDACIONE VREDNOSTI (Lv) se obracunava tako sto se prvo izvrsi procena likvidacione vrednosti.

Ams = [(NvOS – Lv) / t x NvOS] x 100

PRIMER:NvOS = 430.000 dinarat = 16 godinaLv = 25.000 dinara (PROCENJENA)!!!

Ams = (430.000-25.000/16x430.000) x 100 = (405.000/6.880.000) x 100 = 0,058866 x 100 = 5,887 %

Amg = NvOS x Ams = 430.000 x 5,887% = 25.314 dinara godisnje25.314 x 16 (t) = 405.000 + 25.000 (Lv) = 430.000

b) DEGRESIVNA (OPADAJUĆA) RAVNOMERNA

Ams (%) = 100 x [t-(z-1)/t]2 – [t-z/t)2]

NAPOMENA: MORA se znati ili izracunati Ams za PRVU i DRUGU godinu !!!Razlika u Ams u te DVE godine zove se DIFERENCIJA. Ako imaš Ams za jednu godinu i diferenciju, lako izračunaš Ams za drugu godinu, vodeći računa da je OPADAJUĆA (druga u odnosu na prvu – znači druga godina je uvek MANJA) !!!Nadalje pri obračunu primenjuješ DIFERENCIJACIJU, ne računaš Ams !!!

Kako utvrditi vrednost (sadasnju) posle odredjenog broja godina koriscenja (z)?PRIMER:Utvrdi SvOS za OS iz gornjeg primera na kraju treće godine korišćenja.SvOS(z) = NvOS (t – z / t)2 SvOS(3) = 10.000 (5-3/5)2 = 10.000 (2/5)2 = 10.000 (4/25) = 40.000/25 = 1600 din.

ZADATAK: Utvrdi SvOS za OS iz gornjeg primera posle 4,5 godina korišćenja!c) PROGRESIVNA (RASTUĆA) RAVNOMERNA

Ams = 100 [(z/t)2 – (z-1/t)2]


Kako utvrditi vrednost (sadasnju) posle odredjenog broja godina koriscenja (z)?

PRIMER:Utvrdi SvOS za OS iz gornjeg primera na kraju treće godine korišćenja.

SvOS(3) = NvOS – NvOS(z/t)2 = 10.000 – 10.000 (3/5)2 = 10.000 – 10.000 (9/25) = 10.000 – 90.000/25 = 10.000 – 3.600 = 6.400 dinara

ZADATAK: Utvrdi SvOS za OS iz gornjeg primera posle 4 godina korišćenja!

2. METOD FUNKCIONALNE AMORTIZACIJE

Kod ovog metoda se ne koristi vek upotrebe OS nego UPOTREBA I KORISNI UČINAK OSNOVNOG SREDSTVA (KOLIČINA GOTOVOG PROIZVODA)!!!

Osnovica za obračun amortizacije je NABAVNA VREDNOST OSNOVNOG SREDSTVA. Na nju se primenjuje AMORTIZACIONA KVOTA (Amq).

AMORTIZACIONA KVOTA (Amq) je odnos između NABAVNE VREDNOSTI OS i FIZIČKOG OBIMA PROIZVODNJE tj. BROJA JEDINICA GOTOVOG PROIZVODA.

Amq = NvOS/Q Amg = Q x Amq

Primena kod TRANSPORTNIH SREDSTAVA – VOZILA:

Amortizacija se utvrdjuje u zavisnosti od NABAVNE VREDNOSTI OS i BROJA PREDJENIH KILOMETARA.

Nabavna vrednost VOZILA 120.000 dinara


Ukupan mogući broj KM pri normalnoj upotrebi vozila 200.000 kmAmortizacija po kilometru (Amq) 0,60 dinara/km

Amq = NvOS / Q = 120.000 / 200.000 = 0,60Amg = Q x Amq = 120.000 x 0,40 = 48.000 dinara

PRIMER:NvOS = 240.000 dinaraQ (UKUPAN BROJ KM) koje može preći: 600.000 kmVremenski period: 5 godinaPlanirano je da po godinama pređe sledeću kilometražu (vidi tabelu, kol.3)Obračunaj GODIŠNJU AMORTIZACIJU ZA 5 GODINA.

Amq = NvOS / Q = 240.000 / 600.000 = 0,40Amg(1) = Q(1) x Amq = 120.000 x 0,40 = 48.000 dinaraAmg(2) = Q(2) x Amq = 160.000 x 0,40 = 64.000 dinaraAmg(3) = Q(3) x Amq = …………

FIZIČKA SPOSOBNOST OSNOVNIH SREDSTAVA izražava STEPEN UPOTREBLJIVOSTI.Izražava se u PROCENTIMA (%)!Fs = (SvOS / NvOS) x 100 = (30.000 / 90.000) x 100 = 0,33 x 100 = 33 %

FIZIČKA ISTROŠENOST je OBRNUTO PROPORCIONALNA FIZIČKOJ SPOSOBNOSTI.Izražava se u PROCENTIMA (%)!Fi = (UAm / NvOS) x 100 = (60.000 / 90.000) x 100 = 0,66 x 100 = 66 %

ZADATAK:Izračunaj kolika je fizička sposobnost OS ako je fizička istrošenost 42 %.

ZAPAMTI: PROCES AMORTIZOVANJA GRADJEVINSKIH OBJEKATA JE SPOR UZ MALE AMORTIZACIONE STOPE DOK JE PROCES AMORTIZOVANJA OPREME BRŽI A AMORTIZACIONE STOPE SU VEĆE!!! OPREMA SE BRŽIJE TROŠI !!! Razlog: RAZLIČIT VEK UPOTREBE !!!

KAPACITET

Kapacitet preduzeća izražava njegove proizvodne rezultate odnosno poslovne mogućnosti u celini.

Utvrđuje se količinom robe ili usluga u određenom vremenskom periodu.

Kapacitet osnovnih sredstava predstavlja sposobnost da u određenom vremenskom periodu ostvare određene rezultate. Izražava se u satima, danima, mesečno, godišnje.


VRSTE KAPACITETA:

1. MAKSIMALNI (UGRAĐENI-INSTALIRANI) KAPACITET Kmax Ovo je teorijski ili idealni kapacitet koji se u praksi skoro nikada ne može postići.To je kapacitet prouzvodnje koji bi se ostvario uz pretpostavku da sredstvo radi 24 časa tokom 1 godine sa najvećom brzinom i opterećenjem.

2. REALNI KAPACITET Kre Predstavlja razliku izmedju maksimalnog kapaciteta i planiranih gubitaka zbog zastoja i prekida u toku korišćenja (planirani gubici radnog vremena zbog održavanja, kvarova, čišćenja, podmazivanja,...).

Kre = Kmax - Gp

3. OPTIMALNI KAPACITET Kopt Predstavlja takav nivo korišćenja osnovnih sredstava pri kome se ostvaruju najniži troškovi po jedinici proizvoda ili usluga.Kao posledica neskladnog odnosa pojavljuje se grlo proizvodnje ili neiskorišćeni kapacitet.

Grlo proizvodnje predstavljaju ona osnovna sredstva koja imaju najmanju propusnu moć odnosno čiji je kapacitet najmanji u odnosu na povezana osnovna sredstva.

Grlo proizvodnje se može otkloniti nabavkom druge mašine, kooperiranjem sa drugim preduzećem ili prodajom viška kapaciteta.

4. REALIZOVANI – OSTVARENI KAPACITET Kos Predstavlja kapacitet koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu.On je manji od realnog kapaciteta za sve NEPLANIRANE GUBITKE (Gn) vremena iz neplaniranih razloga.Kos = Kre – Gn ili Kos = Kmax - Gp – Gn

Stepen korišćenja kapaciteta ili koeficijent iskorišćenosti osnovnih sredstava (Kka) izračunava se uporedjivanjem gore navedenih kapaciteta:

Kka = Kos/Kre x 100 = Kos/Kopt x 100 = Kos/Kmax x 100

Osim kapaciteta koji se obračunava za određeno vremensko razdoblje, isti se može izraziti i količinom robe koja se proizvede, preradom sirovina u jedinici vremena idr.FAKTORI ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA

Na nivo iskorišćenosti kapaciteta deluju mnogi faktori. Mogu se svrstati u dve grupe.

FAKTORIKORIŠĆENJA KAPACITETA

OBJEKTIVNI SUBJEKTIVNI

TRŽIŠTE

PREDMETI RADAKVALITET I

RASPOLOŽIVOST

USKLAĐENOSTOSNOVNIH I OBRTNIH SREDSTAVA

ORGANIZACIJA POSLOVANJA

KVALIFIKOVANOSTRADNOG

KOLEKTIVA

RITAMREALIZACIJE

ROBE


OBJEKTIVNI:

1. TRŽIŠTE je limitirajući faktor korišćenja kapaciteta. Kupovna moć odnosno platežno sposobna tražnja proizvoda i ponuda konkurentnih proizvođača ograničavaju obim proizvodnje.

2. PREDMETI RADA (REPRODUKCIONI MATERIJAL) – raspoloživost istih na tržištu, otežani uvoz, carinska politika, devizni kurs i kvalitet istih utiču na nivo obima proizvodnje.

3. USKLAĐENOST OSNOVNIH I OBRTNIH SREDSTAVA – način upotrebe mase raspoloživih finansijskih sredstava, mogućnost korišćenja kredita ili odlaganja plaćanja dobavljačima u slučaju nedostatka obrtnih sredstava.

SUBJEKTIVNI:

1. ORGANIZACIONE SLABOSTI – su najbrojnije i nalaze se u svakom delu procesa rada:

2. STEPEN KVALIFIKACIONE STRUKTURE –3. RITAM REALIZACIJE gotovih proizvoda u okviru zahteva tržišta. Predstavlja

sposobnost prodajne operative da robu efikasno isporuče krajnjim potrošačima i istu naplati kako bi se sredstva angažovala u proces reprodukcije.

KAPACITET OSNOVNIH SREDSTAVA I EFIKASNOST POSLOVANJA PREDUZEĆA

Efikasnost poslovanja preduzeća (Ef) direktno zavisi od stepena korišćenja kapaciteta osnovnih sredstava. U funkciji je stepena korišćenja kapaciteta osnovnih sredstava.

Ef = f(Kka)

Povećanjem korišćenja kapaciteta povećava se efikasnost poslovanja.Smanjenjem korišćenja kapaciteta smanjuje se efikasnost poslovanja.


Povcećanjem korišćenja kapaciteta smanjuju se troškovi po jedinici proizvoda, snižava se cena koštanja proizvoda, smanjuje se prodajna cena i time se povećava konkurentska sposobnost preduzeća na tržištu. I obratno. Tržište predstavlja ograničavajući (limitirajući) faktor za stepen korišćenja kapaciteta jer ne postoji mogućnost prodaje (plasmana) celokupne proizvedene robe.Ukoliko tržište nije ograničavajući faktor za stepen korišćenja kapaciteta (što znači da sve što se proizvede može da se proda i naplati), onda se povećanje stepena korišćenja kapaciteta povećava organizacionim merama aktiviranjem unutrašnjih rezervi preduzeća kao što su:- povećanje radnih smena, naročito kod GRLA PROIZVODNJE,- smanjenje zastoja na mašinama redovnim održavanjem mašina – preventivno,- efikasna priprema tehničko-tehnološke dokumentacije sa razradom operativnih

postupaka sa odgovarajućim uputstvima za rad,- aktiviranje subjektivnih činilaca (radne snage i rukovodstva) za efikasno

upravljanje,- blagovremene informacije o svim bitnim faktorima koji utiču na korišćenje

kapaciteta i blagovremeno preduzimanje mera.

Razlika izmedju OSTVARENOG i OPTIMALNOG KAPACITETA predstavlja UNUTRAŠNJU REZERVU, a iskorišćenjem iste povećavaju se rezultati proizvodnje bez dodatnih ulaganja.

U cilju efikasnijeg korišćenja kapaciteta sačinjavaju se planovi korišćenja kapaciteta od godišnjeg – koji se razradjuje na tromesečne, mesečne, nedeljne i dnevne planove. Plan korišćenja kapaciteta donosi se na osnovu godišnjeg plana proizvodnje a koji je baziran na potrebama tržišta.

OSNOVNA SREDSTVA bitno utiču na efikasnost poslovanja preduzeća.Efikasnost korišćenja osnovnih sredstava ili RANDMAN (Efos) predstavlja odnos ostvarenih rezultata proizvodnje izraženih u vrednost proizvodnje za odredjeni vremenski period i angažovanih osnovnih sredstava za ostvarenje te proizvodnje.

Efos = Q x Cq/AsOS ili UP/AsOS (PRODUKTIVNOST OS)

Ocena efikasnosti korišćenja osnovnih sredstava može se izračunati i na sledeće načine:

A) odnosom ostvarene vrednosti proizvodnje izražene ukupnim prihodom ili dobiti i nabavne i sadašnje vrednosti ukupnih osnovnih sredstava,

B) odnosom ostvarene vrednosti proizvodnje izražene ukupnim prihodom ili dobiti i nabavne i sadašnje vrednosti ukupne opreme.

A) Efos (RANDMAN) = Q x Cq/Nv ili UP/Nv; UP/Sv; D/Nv; D/Sv;

Slika efikasnosti korišćenja osnovnih sredstava dobijena na ovaj način je dosta nepouzdana i nerealna zbog čestih promena prodajnih cena proizvoda koje utiču na ostvareni ukupan prihod kao i zbog promene vrednosti osnovnih sredstva zbog uzmene koeficijenta za revalorizaciju od strane države.

Realnija slika se može dobiti kada se izvrši korekcija ukupnog prihoda ili dobiti za nivo rasta prodajnih cena ili kada se isti obračunavaju po stalnim cenama.Korekcija nabavne i sadašnje vrednosti osnovnih sredstava i opreme treba se izvršiti prema prosečnoj stopi revalorizacije.

B) Efos (RANDMAN) = Q x Cq/Nv ili UP/NvOP; UP/SvOP; D/NvOP; D/SvOP;


Slika efikasnosti korišćenja osnovnih sredstava dobijena na ovaj način je u suštini ista kao i prethodna s tim što se ne uzimaju u obzir sva osnovna sredstva već samo OPREMA.

EVIDENCIJA OSNOVNIH SREDSTAVA

Osnovna sredstva (gradjevinski objekti, oprema, zemljište, šume, dugogodišnji zasadi,....) moraju biti evidentirana u poslovnim knjigama preduzeća radi sagledavanja imovine kojom se raspolaže.Osnovna sredstva se moraju evidentirati po naturalnim (fizičkim) jedinicama mere i po vrednosti.

Utvrđivanje stanja osnovnih sredstava vrši se POPISOM (INVENTARISANJEM), obavezno jednom godišnje. Popis može biti redovan i vanredan. Redovan je uvek potpun, vrši se jednom godišnje, na kraju poslovne godine sa stanjem na dan 31. 12. a vanredan prema potrebi.

Vanredan popis može biti potpun ili delimičan.Potpuni vanredan popis vrši se pri statusnim promenama preduzeća, pokretanje postupka likvidacije ili stečaja, primopredaje dužnosti direktora.Delimičan vanredni popis se vrši uglavnom kod primopredaje dužnosti direktora.Popisom se obuhvataju SVA osnovna sredstva – u upotrebi i van upotrebe.

Evidencijom osnovnih sredstava u knjigovodstvu preduzeća po vrednosti obezbeđuje se tačan uvid u NABAVNU VREDNOST (koja predstavlja osnovicu za obračun amortizacije ili osnovicu za osiguranje osnovnih sredstava), uvid u AMORTIZACIJU kao i uvid u SADAŠNJU VREDNOST osnovnog sredstva.

Evidencija osnovnih sredstva u knjigovodstvu vodi se u KLASI 0 (NULA) jedinstvenog kontnog plana. Jedinstvenim kontnim planom se propisuje minimalni broj sintetičkih konta (trocifrena konta), na osnovu kojih svako preduzeće po sopstvenom nahođenju i potrebama utvrđuje svoj analitički kontni plan (četvorocifrena konta) a po potrebi i subanalitička konta (petocifrena konta).

OBRTNA SREDSTVA

Obrtna sredstva su deo poslovnih sredstava ili imovine preduzeća. To su ona poslovna sredstva čija se vrednost najmanje jednom u toku godine preobrazi iz robnog u novčani oblik, bilo jednokratno bilo postepeno.Obrtna sredstva su: predmeti rada (sirovine i repromaterijal), nedovršena proizvodnja (poluproizvodi), gotovi proizvodi (roba), novčana sredstva na računu preduzeća, potraživanja od kupaca, deo sredstava za rad (kao i inventar) koja zbog veka upotrebe kraćeg od godinu dana ili male vrednosti ne ulaze u osnovna sredstva i dr.

KLASIFIKACIJA OBRTNIH SREDSTAVA

Kriterijumi za podelu obrtnih sredstava su sledeći:


I. POJAVNI OBLIK:

a) STVARI - predmeti rada (sirovine i repromaterijal), nedovršena proizvodnja (poluproizvodi), zalihe gotovih proizvoda (robe), deo sredstava za rad (kao i inventar, sitan alat, ambalaža) koja zbog veka upotrebe kraćeg od godinu dana ili male vrednosti ne ulaze u osnovna sredstva, rezervni delovi;

b) PRAVA – kratkoročna potraživanja kao što su avansi (plaćanje unapred), depozit kod banke ili ostava u novcu data na čuvanje, kaucije ili jemstva u gotovom novcu, potraživanja od kupaca za prodatu robu, potraživanja za više isplaćene zarade i drugo;

c) NOVČANA SREDSTVA – obuhvataju novac na računu kod banke, gotov novac u blagajni, novac na deviznom računu kod banke, gotov devizni novac u deviznoj blagajni, hartije od vrednosti (čekovi, menice i dr.), kratkoročna finansijska ulaganja i date pozajmice i krediti u zemlji i inostranstvu.

II. KARAKTER:

a) NOVČANI – gotov novac i sva potraživanja u novcu,b) ROBNI – zalihe repromaterijala i gotove robe, c) PRELAZNI – nedovršena proizvodnja (poluproizvodi).

III. ANGAŽOVANJU:

a) U FAZI PROIZVODNJE – sirovine, pomoćni materijali, gorivo, mazivo, sitan inventar, poluproizvodi i drugo,

b) U FAZI PROMETA – sirovine na putu, gotovi proizvodi u magacinu, prodata a nenaplaćena roba, novac i drugo.

IV. IZVORIMA:

a) SOPSTVENA – iz sopstvenih izvora od prodaje,b) TUĐA – pozajmljena sredstva ili krediti od banaka.

OBRTNA SREDSTVA

STVARI PRAVA NOVAC

PREDMETI RADA

POLUPROIZVODI

GOTOVA ROBA

DEO SREDSTAVA ZA RAD

DATI AVANSI

POTRAZIVANJA ODKUPACA

DEPOZIT, KAUCIJE

OSTALA POTRAZIVANJA

NOVAC NA RACUNU

NOVAC U BLAGAJNI

DEVIZE

HARTIJE ODVREDNOSTI

FINANSIJSKAULAGANJA


OBRTANJE OBRTNIH SREDSTAVA U PROCESU REPRODUKCIJE

Obrtanje obrtnih sredstava predstavlja njihovu stalnu cirkulaciju (kruženje) kroz faze proizvodnje i prometa, pri čemu se obrtna sredstva transformišu i menjaju svoj oblik.

POČETNINOVČANI OBLIK

POČETNIROBNIOBLIK(NABAVKA)

PRELAZNITEHNOLOŠKIOBLIK

ZAVRŠNIROBNIOBLIK

ZAVRŠNINOVČANIOBLIK(PRODAJA)

N

ZALIHEPREDMETA RADA PROIZVODNJA

GOTOVIPROIZVODI

N

„SALTO MORTALE“ (SMRTNI SKOK ROBE)!

NOVAC NA ŽIRO – RAČUNU

Prilikom kruženja angažovanih obrtnih sredstava preduzeće ima istovremeno sredstva angažovana u svim oblicima. Ona se neprestano transformišu iz novčanog u robni i iz robni u novčani oblik. Merna veličina brzine obrtaja obrtnih sredstava (N-N) je KOEFICIJENT OBRTANJA (Ko). Računski se utvrđuje stavljanjem u odnos vrednosti ostvarenih rezultata (UP) sa angažovanim obrtnim sredstvima za ostvarenje tog ukupnog prihoda (AsOB).

Ko = UP/AsOB

Preduzeće uvek teži da ostvari veći KOEFICIJENT OBRTANJA (Ko), jer se time uz najniža AsOB ostvaruje najveći UP. Neophodno je pratiti koeficijent obrtanja po fazama angažovanja obrtnih sredstava i to za:- zalihe predmeta rada UP/ZaPR- zalihe nedovršene proizvodnje UP/ZaPR- zalihe gotovih proizvoda UP/ZaGP- potraživanja od kupaca UP/Pot- novčana sredstva na računu UP/N

Na osnovu poznatog koegicijenta obrtanja (Ko) i poznatog ukupnog prihoda (UP) mogu se utvrditi potrebna obrtna sredstva (OBp):OBp = UP/Ko


Optimalna obrtna sredstva (OBSop) su ako Raspoloživa obrtna sredstva (OBr) i potrebna obrtna sredstva (OBp) približno jednake.

OBSop = OBr/OBp = 1

Ako je koeficijent optimalnosti <1 onda su raspoloživa OS < od potrebnih OS.Ako je koeficijent optimalnosti >1 onda su raspoloživa OS > od potrebnih OS.

Polazna osnova za utvrđivanje potrebnih obrtnih sredstava je utvrđivanje broja dana angažovanja obrtnih sredstava po fazama (nabavka, zalihe predmeta rada, proizvodnja, zaliha gotove robe, prodaja, potraživanje od kupaca). Na osnovu toga se utvrđuje se vreme obrta (To), odnosno koliko dana su angažovana obrtna sredstva u ukupnom procesu kruženja od početnog do završnog N.

Vreme obrta (To – broj dana angažovanja ili vezivanja obrtnih sredstava) je obrnuto proporcionalan koeficijentu obrtanja obrtnih sredstava (Ko) i dobija se stavljanjem istog u odnos sa godišnjim brojem dana (360):

To = 360/Ko (gke je Ko = UP/AsOB) sledi: Ko = 360/To

To = 360/UP/AsOB

Na osnovu koeficijenta obrtanja i vremena obrta, sašinjava se materijalni bilans potrebnih obrtnih sredstava za godišnju proizvodnju.

MATERIJALNI BILANS OBRTNIH SREDSTAVA: - PREDMETI RADA


- PROIZVODNJA U TOKU, ZALIHE GOTOVIH PROIZVODA, POTRAŽIVANJE OD KUPACA

- ŽIRO I DEVIZNI RAČUN, MENICE I ČEKOVI, DATI AVANSI I KREDITI, OSTALO

Na osnovu svih pojedinačnih obračuna potrebnih obrtnih sredstava utvrđuju se UKUPNE potrebe za obrtnim sredstvima za određeni vremenski period - OBp (REKAPITULACIJA), najčešće za godinu dana ali i operativne mesečne potrebe, pa čak nedeljne i dnevne.


UTVRĐIVANJE ZALIHA PREDMETA RADA

Zalihe predmeta rada predstavljaju ukupnu količinu materijalnih dobara neophodnih za ostvarenje konkretnog poslovnog zadatka. Zalihe po vrstama, količini i kvalitetu moraju postojati kako bi se proces proizvodnje odvijao kontinuirano. Zbog toga se vrši nabavka i drži optimalna zaliha predmeta rada. Zalihe mogu biti normalne, prekomerne i nedovoljne. Prekomerne zalihe nepotrebno angažuju više novčanih sredstava smanjujući koeficijent obrtanja, efikasnost poslovanja, smanjujući likvidnost i na kraju nepovoljno utiču na rezultate poslovanja. Nedovoljne zalihe ometaju odvijanje normalnog procesa proizvodnje, smanjuju obim proizvodnje, smanjuju iskorišćenost kapaciteta i negativno utiču na rezultate poslovanja.Normalne (optimalne) zalihe su zalihe koje omogućavaju normalno funkcionisanje procesa proizvodnje i najviše odgovaraju potrebama preduzeća.U okviru normalnih zaliha odredjuju se MINIMALNE ZALIHE koje predstavljaju donju granicu do koje se zalihe po vrsti, obimu i kvalitetu mogu spustiti a da obezbeđuje nesmetan proces reprodukcije i da preduzeće normalno funkcioniše.

MINIMALNE ZALIHE

Minimalne zalihe po količini (Zl min) se utvrđuju na bazi dnevne potrošnje (Pd) i vremena nabavke (Vn) potrebnog za nabavku tog predmeta rada.

Zl min = Pd x Vn

Ako je dnevna potrošnja nekog predmeta rada 300 jedinica mere a prosečno vreme nabavke 50 dana, onda je minimalna zaliha po količini 15.000 jedinica mere tog predmeta rada.

Minimalne zalihe po vrednosti (Zl min) se utvrđuju na bazi vrednosti godišnje potrošnje (VrPg), vremena nabavke (Vn) potrebnog za nabavku tog predmeta rada i broja radnih dana u godini (tg).

Zl min = (VrPg x Vn)/tg

Ako je godišnja potrošnja nekog predmeta rada 108.000 jedinica mere, nabavna cena 20 dinara po jedinici mere, prosečno vreme nabavke 20 dana a broj radnih dana u godini 300, onda je minimalna zaliha po vrednosti 144.000 dinara.OPTIMALNE ZALIHE

Optimalna zaliha predstavlja onu količinu predmeta rada koja uz minimalne troškove zaliha dovoljna za kontinuitet planiranog procesa proizvodnje.


Optimalne zalihe (Zl opt) se utvrđuju na bazi OPTIMALNE KOLIČINE NABAVKE (Qo) i OBAVEZNE SIGURNOSNE REZERVE (Ros). Izračunava se tako što se ½ OPTIMALNE KOLIČINE NABAVKE UVEĆA ZA SIGURNOSNU REZERVU.

Zl opt = Qo/2 + Ros

Ako je optimalna količina nabavke (jedne porudžbine) 200 komada određenog predmeta rada a sigurnosna rezerva 50 komada, onda je optimalna zaliha 150 komada tog predmeta rada.

OPTIMALNA ZALIHA ima DONJU I GORNJU GRANICU OPTIMUMA.

DONJA GRANICA OPTIMUMA je jednaka SIGURNOSNOJ REZERVI (Zl opt min = Ros).

GORNJA GRANICA OPTIMUMA je jednaka zbiru OPTIMALNE KOLIČINE NABAVKE I SIGURNOSNE REZERVE (Zl opt max = Qo + Ros).

OPTIMALNA KOLIČINA NABAVKE (Qo)

Optimalna količina nabavke (Qo) utvrđuje se na osnovu:- GODIŠNJE POTROŠNJE (Pg) predmeta rada izraženoj u jedinici mere,- FIKSNIH TROŠKOVA NABAVKE (Tfn) – ugovaranje, isporuka i prijem,- NABAVNE CENE predmeta rada (Nc),- TROŠKOVI DRŽANJA I ČUVANJA ZALIHA predmeta rada u % (s).

TROŠKOVI SKLADIŠTENJA I ČUVANJA predmeta rada (s) izračunavaju se iz odnosa SVIH TROŠKOVA SKLADIŠTENJA (Ts) i IZNOSA ZALIHA (Zl).

s = Ts/Zl x 100

Qo = (200 x Pg x Tfn)/Nc x s

OPTIMALNI BROJ GODIŠNJIH PORUDŽBINA (No)

Optimalni broj poručivanja utvrdjuje se na sledeći način:

No = (Pg x Nc x s)/200 x Tfn ili No = Pg/Qo

MAKSIMALNA ZALIHA (Zl max)

Maksimalna zaliha predstavlja GORNJU GRANICU NORMALNIH ZALIHA. To je u suštini najveća ekonomski opravdana uskladištena količina predmeta rada koja se ne bi smela prekoračiri jer izaziva negativne posledice. Maksimalna zaliha se formira u principu u danima prispeća isporuke predmeta rada.

Zl max = Zl min + Qo

EFIKASNOST FUNKCIONISANJA OBRTNIH SREDSTAVA (Efob)

Efikasnost funkcionisanja obrtnih sredstava ispoljava se kao funkcija veličine angažovanih obrtnih sredstava (As) i brzinom njihovog obrtanja – koeficijenta obrtanja (Ko).


Efob = f (As; Ko)

Efikasnost poslovanja je veća ukoliko je masa angažovanih obrtnih sredstava manja a koeficijent obrtanja veći. Povećanjem koeficijenta obrtanja smanjuje se masa angažovanih obrtnih sredstava.Koeficijenat obrtanja obrtnih sredstava UPRAVNO JE PROPORCIONALAN ostvarenim rezultatima preduzeća (veći Ko - veći rezultati, manji Ko – manji rezultati preduzeća) a OBRNUTO JE PROPORCIONALAN obimu angažovanja obrtnih sredstava (veća As – manji rezultati, manja As – veći rezultati preduzeća).

Efikasnost poslovanja preduzeća se zbog toga ocenjuje na osnovu koeficijenta obrtanja ukupnih obrtnih sredstava, koji pokazuje broj obrtanja angažovanih obrtnih sredstava u odredjenom vremenskom periodu (godišnje).

Ko = UP/AsOB

Za potpunu ocenu uticaja obrtnih sredstava na efikasnost poslovanja preduzeća potrebno je pratiti osim ukupnog i parcijalne koeficijente obrtanja najznačajnijih vidova obrtnih sredstava (novca, potraživanja od kupaca i zaliha).

KoN = UP/N KoPot = UP/Pot KoZl = UP/Zl

Stepen uticaja pojedinih vidova obrtnih sredstava na koeficijenat obrtanja ukupnih obrtnih sredstava (a preko njega i na efikasnost poslovanja preduzeća) zavisi od učešća određenog vida obrtnih sredstava u ukupnim obrtnim sredstvima preduzeća. Onaj vid koji ima manje učešće u ukupnim obrtnim sredstvima ima i manji uticaj na koeficijenat obrtanja ukupnih obrtnih sredstava, i obrnuto - onaj vid koji ima veće učešće u ukupnim obrtnim sredstvima ima i veći uticaj na koeficijenat obrtanja ukupnih obrtnih sredstava.

U knjigovodstvenoj evidenciji preduzeća obrtna sredstva se vode prema kontnom okviru i to:- klasa 1: novčana sredstva i kratkoročna potraživanja,- klasa 3: materijal, rezervni delovi i sitan inventar,- klasa 6: proizvodnja i gotovi proizvodi (roba).

Popisom obrtnih sredstava utvrđuje se njihovo stanje.

TROŠKOVI

Da bi se proizvodilo i stvorio neki učinak mora se i trošiti. Stvaranje učinka iziskuje trošenje predmeta rada (sirovine i repromaterijal), sredstava za rad (amortizacija), ulaganje živog rada – radne snage (zarade) i drugi troškovi.Utrošene elemente u procesu proizvodnje možemo posmatrati naturalno (izraženo u jedinicama mere – fizičkom obimu) što predstavlja UTROŠAK i vrednosno (u novcu) što predstavlja TROŠAK. Naturalni izraz utrošenih elemenata proizvodnje su UTROŠCI (U).


Utrošci se izražavaju u različitim jedinicama mere: metri, kilogrami, litre, KW, radni sati, idr.) pa ih je nemoguće izraziti zajedno u jednu jedinicu mere pa preko njih je teško sagledati ukupna ulaganja u proizvodnju i obračunati cenu koštanja proizvoda.

Vrednosni (novčani) izraz utrošenih elemenata proizvodnje predstavlja TROŠKOVE (T). Do vrednosnog izraza se dolazi kada se UTROŠCI pomnože CENOM po jedinici utroška.Predmeti rada: Tpr = Upr x Cpr Sredstva za rad: Tsr = Usr x CsrRad: Trs = Urs x Crs

TROŠAK = UTROŠAK X CENA Jasno je da TROŠAK zavisi od VELIČINE UTROŠKA U PROIZVODNJI i VISINE NABAVNE CENE. Troškovi predmeta rada, sredstava za rad i radne snage predstavljaju DEO UKUPNIH TROŠKOVA POSLOVANJA, tzv. TROŠKOVE U UŽEM SMISLU. Preduzeće može da svojom poslovnom politikom utiče na visinu ovih troškova.Ukupan trošak sredstava rada se izražava ZBIROM: AMORTIZACIJE, troškova TEKUĆEG ODRŽAVANJA (čišćenje, podmazivanje, manji kvarovi), troškova INVESTICIONOG ODRŽAVANJA (generalni remont), troškovi OSIGURANJA i troškovi KAMATE.Troškove rada predstavljaju ZARADE. Izračunava se time što se VREME NA RADU pomnoži CENOM RADA.

Troškovi USLUGA drugih preduzeća (transport, zastupanje, istraživanje tržišta, propagande idr.) kao i PODMIRIVANJE USLUGA PREMA DRŽAVI (porezi i doprinosi) su tzv. TROŠKOVI U ŠIREM SMISLU. Preduzeće ne može da svojom poslovnom politikom utiče na visinu ovih troškova.U zavisnosti kako se ponašaju (menjaju) pri promeni stepena iskorišćenosti kapaciteta, troškovi se dele na FIKSNE I VARIJABILNE.FIKSNI TROŠKOVI se NE MENJAJU ZAVISNO OD PROMENE OBIMA PROIZVODNJE. Oni postoje iako proizvodnje nema.VARIJABILNI TROŠKOVI SE MENJAJU ZAVISNO OD PROMENE OBIMA PROIZVODNJE. Oni postoje samo kada ima proizvodnje. Ako nema proizvodnje – nema ni varijabilnih troškova.

REAGIBILNOST troškova predstavlja elastičnost (reakciju) troškova na promenu STEPENA KORIŠĆENJA KAPACITETA.Reagibilnost se izražava KOEFICIJENTOM REAGIBILNOSTI (Kr). Predstavlja količnik PROMENE UKUPNIH TROŠKOVA U % (%UT) i PROMENE STEPENA KORIŠĆENJA KAPACITETA U % (%Q).

Kr = % UT/% Q

TROŠKOVI

FIKSNI VARIJABILNI

APSOLUTNO FIKSNI

RELATIVNO FIKSNI

PROGRESIVNI

PROPORCIONALNI

DEGRESIVNI


Kr = %UT/%QKr = 110%/115% = 0,95

Koeficijent reagibilnosti može biti: 0 ≤ Kr ≤ 1 ≥ 1

Kr = 0 UT se NE MENJA pri promeni OBIMA PROIZVODNJE – FIKSNI TROŠAK.

0 ≤ Kr ≤ 1 UT se MENJAJU SPORIJE od promena OBIMA PROIZVODNJE – DEGRESIVNI TROŠAK.Ukoliko je Kr bliže 0 onda u strukturi ukupnih troškova preovladjuju FIKSNI troškovi.Ukoliko je Kr bliže 1 onda u strukturi ukupnih troškova preovladjuju PROPORCIONALNI troškovi.

Kr = 1 UT se MENJA SRAZMERNO promeni OBIMA PROIZVODNJE – PROPORCIONALNI TROŠAK.

Kr ≥ 1 UT se MENJAJU BRŽIJE od promena OBIMA PROIZVODNJE – PROGRESIVNI TROŠAK.

FIKSNI TROŠKOVI (FT)

Fiksni troškovi su oni troškovi čiji se ukupan iznos ne menja pri promeni stepena korišćenja kapaciteta. Oni ne zavise od proizvodnje.Fiksni troškovi su konstantni. Grafički se prikazuju pravom linijom paralelnom sa x-osom obima proizvodnje.

Neki fiksni troškovi su APSOLUTNO NEPROMENLJIVI (FIKSNI) bez obzira da li se kapaciteti koriste sa 0 ili 100%, dok su neki fiksni troškovi RELATIVNO NEPROMENLJIVI (FIKSNI) jer se menjaju samo promenom ZONE KAPACITETA.

APSOLUTNO FIKSNI

To su oni troškovi koji nastaju zbog samog postojanja preduzeća bez obzira da li ono obavlja proizvodnju. U ove troškove spadaju: amortizacija, kamate na kredite, zakupnina, osiguranje imovine, troškovi istraživanja i razvoja, zarade rukovodećeg kadra. Oni se ne menjaju pri promeni obima proizvodnje.


Apsolutno fiksni troškovi se MENJAJU PO JEDINICI PROIZVODA jer se njihov iznos po jedinici proizvoda SMANJUJE SA POVEĆANJEM OBIMA PROIZVODNJE. (Najniži iznos je pri maksimalnom obimu proizvodnje – OBRNUTO PROPORCIONALNI SU OBIMU PROIZVODNJE I STEPENU KORIŠĆENJA KAPACITETA).

APSOLUTNO FIKSNI TROŠKOVI PO JEDINICI PROIZVODA (PROSEČAN FIKSNI TROŠAK - ftp) ima degresivni karakter a grafički imaju oblik HIPERBOLE. Kriva hiperbole NIKADA NE SEČE X ili Y osu, već im se samo približava.


PROSEČAN FIKSNI TROŠAK PO JEDINICI PROIZVODA ZA DODATNI OBIM (SLOJ) PROIZVODNJE NE MENJA SE I UVEK JE JEDNAK NULI (0).

ft = FT/ Q Pri prelasku obima proiyvodnje od 400 na 500 komada proizvoda, obračun je:FT = FT(500 komada) - FT(400 komada) = 2.000 – 2.000 = 0Q = 500 – 400 = 100 komada proiyvoda

ft = FT/Q = 0/100 = 0

RELATIVNO FIKSNI TROŠKOVI (FTr)Relativno fiksni troškovi su nepromenljivi u okviru jedne ZONE PROIZVODNJE, dok se prelaskom iz ZONE U ZONU NAGLO MENJAJU. Zato se nazivaju i STEPENASTO FIKSNIM TROŠKOVIMA. Javljaju se pri promeni OBIMA PROIZVODNJE. Primer za to je uvodjenje nove smene ili pak pustanje nove mašine u pogon.


RELATIVNO FIKSNI TROŠKOVI PO JEDINICI (ftr) ili tzv. PROSEČNI RELATIVNO FIKSNI TROŠKOVI PADAJU SA PORASTOM OBIMA PROIZVODNJE U OKVIRU ISTE ZONE, s tim što u zonama sa nižim obimom proizvodnje OPADAJU BRŽIJE od zona sa većim obimom proizvodnje gde OPADAJU SPORIJE.Pri prelasku iz ZONE U ZONU, manji su na kraju prethodne a veći na početku naredne zone. U okviru ISTE ZONE oni se smanjuju sa povećanjem obima proizvodnje. Na kraju NAREDNE ZONE UVEK SU NIŽI NEGO NA KRAJU PRETHODNE ZONE.

VARIJABILNI TROŠKOVI (VT)


Varijabilni troškovi su troškovi čiji se iznos menja sa promenom obima proizvodnje. U zavisnosti od toga kako prate promenu obima proizvodnje, dele se na: PROPORCIONALNE, DEGRESIVNE I PROGRESIVNE VARIJABILNE TROŠKOVE.

PROPORCIONALNI VARIJABILNI TROŠKOVI

Proporcionalni varijabilni troškovi su DIREKTNO SRAZMERNI obimu proizvodnje što znači da se menjaju srazmerno promeni obima proizvodnje. Ako je obim proizvodnje povećan 2 puta, 2 puta će se povećati i proporcionalni VT. Tipični proporcionalni VT su troškovi sirovina i repromaterijala (materijal za izradu), pomoćni materijal, zarade radnika, funkcionalna amortizacija idr. Apsolutna proporcionalnost u praksi ne postoji ali se neznatna odstupanja mogu apstrahovati i pratiti trend. Kada nema proizvodnje – nema ni proporcionalnih VT. Proporcionalni VT po jedinici proizvoda su KONSTANTNI i ne zavise od OBIMA proizvodnje.

PROSEČNI (PO JEDINICI) PROPORCIONALNI VARIJABILNI TROŠKOVI (vt)

PROGRESIVNI VARIJABILNI TROŠKOVI


PROGRESIVNI VT su oni troškovi ćiji je rast VEĆI od rasta OBIMA PROIZVODNJE. Pojava ovih troškova je znak poremećenih odnosa u proizvodnji i organizacionih slabosti. Tipični primeri ovog troška su prekovremeni rad, redovno održavanje preopterećenih sredstava za rad, troškovi prodaje usled hiperprodukcije (reklama, popusti, rabati) itd. Najčešće se javljaju kod visokog stepena iskorišćenosti kapaciteta.

PROSEČNI PROGRESIVNI VT (vt)

DEGRESIVNI VARIJABILNI TROŠKOVI


DEGRESIVNI VT su oni troškovi ćiji je rast MANJI od stepena rasta OBIMA PROIZVODNJE. Tipični primeri ovog troška su troškovi pogonske energije (smanjenje praznog hoda), pomoćnog materijala (uštede), transporta (dobra organizacija) idr.

PROSEČNI DEGRESIVNI VT

UKUPNI VARIJABILNI TROŠKOVI


ZBIR svih vrsta varijabilnih troškova (PROPORCIONALNIH, PROGRESIVNIH I DEGRESIVNIH) predstavlja UKUPNE VARIJABILNE TROŠKOVE.

U zavisnosti od procentualnog (relativnog) učešća svakog pojedinačnog troška u ukupnoj masi varijabilnih troškova, ukupni VT mogu pokazivati tendenciju najzastupljenijeg troška. Zbog toga se u kretanju varijabilnih troškova uočava kretanje kroz zone DEGRESIJA-PROPORCIONALNO-PROGRESIJA.

ZONA DEGRESIJE – ZONA PROPORCIJE – ZONA PROGRESIJE

UKUPNI TROŠKOVI (UT)


UKUPNI TROŠKOVI predstavljaju zbir svih troškova nastalih u jednom obračunskom periodu. Sa aspekta zavisnosti od obima proizvodnje, ukupni troškovi predstavljaju zbir ukupnih fiksnih (FT) i ukupnih varijabilnih troškova (VT).

UT = FT + VT

PROSEČNI TROŠKOVI - ut (TROŠKOVI PO JEDINICI PROIZVODA) dobijaju se kada se UKUPNI TROŠKOVI (UT) PODELE OSTVARENIM OBIMOM PROIZVODNJE (Q). Oni predstavljaju CENU KOŠTANJA PROIZVODA.

UT/Q = FT + VT / Q odnosno ut = ft + vt

TR OŠKOVI I PRIHODI

Proizvodnja nije sama sebi cilj. Preduzeće proizvodi da bi ostvarilo odredjenu DOBIT. Proizvodnjom se ne treba baviti ako se proizvode gubitci.


Uspešnost poslovanja preduzeća se utvrdjuje uporednim praćenjem troškova i prihoda tokom procesa proizvodnje. Zbog toga se moraju pratiti i znati sledeći parametri.

MRTVA TAČKA RENTABILNOSTI (PRAG KORISNOSTI)

MRTVA TAČKA RENTABILNOSTI (PRAG KORISNOSTI) pokazuje minimalni stepen iskorišćenosti kapaciteta (minimalni obim proizvodnje Q) kojim se posluje bez GUBITKA (PRIHODI = TROŠKOVI). Preduzeće teži da iz svojih PRIHODA naknadi TROŠKOVE. OBIM PROIZVODNJE pri kome će se preduzeće nalaziti na mrtvoj tački rentabilnosti izračunava se na sledeći način:

PRIHODI = TROŠKOVIUP = Q X CqUT = FT + (Q X vt)

Iz ovih formula potrebno je obračunati nepoznati OBIM PROIZVODNJE – Q !!!

Qmtr = FT/Cq – vtpri čemu je: Cq - prodajna cena proizvedene robe, vt – prosečni varijabilni troškovi.

Kada nam je poznata mrtva tačka rentabilnosti (OBIM PROIZVODNJE) lako se dolazi do podatka sa kojim stepenom iskorišćenosti kapaciteta se ta količina proizvoda može ostvariti. Uporedi se Qmtr sa maksimalnim kapacitetom (Qmax) u %.

Q% = Qmtr / Qmax = 500/2000 x 100 = 25%

ZONA RENTABILNOSTI (DONJA I GORNJA GRANICA ZONE RENTABILNOSTI)


ZONA RENTABILNOSTI se nalazi izmedju MRTVE TAČKE RENTABILNOSTI (DONJA GRANICA) I GORNJE GRANICE RENTABILNOSTI. U njoj se ostvaruje DOBITAK. Van te zone ostvaruje se GUBITAK.U našem primeru ZONA RENTABILNOSTI (ostvaruje se DOBIT) je pri OBIMU proizvodnje od 400 do 800 jedinica proizvoda. U zoni nižoj od 400 i višoj od 800 proizvoda ostvaruje se GUBITAK.

PRI MIROVANJU (OBIM proizvodnje = 0) ne ostvaruju se PRIHODI a moraju se pokriti FIKSNI TROŠKOVI. Pošto su UT > UP posluje se sa GUBITKOM.

POČETKOM PROIZVODNJE (OBIM proizvodnje > 0) pa sve do MRTVE TAČKE RENTABILNOSTI (400 proizvoda) ostvaruje se GUBITAK. Pošto su UT > UP posluje se sa GUBITKOM. To je zona NEDOVOLJNE ZAPOSLENOSTI I PRODAJE.

ZONA RENTABILNOSTI (DOBITKA) kreće se od MRTVE TAČKE RENTABILNOSTI (MTR) DO GORNJE GRANICE RENTABILNOSTI (GR). U ovoj zoni UT < UP.

DALJIM POVEĆANJEM OBIMA PROIZVODNJE IZNAD GORNJE GRANICE RENTABILNOSTI (GR 800) OSTARUJE SE GUBITAK JER UT NAGLO RASTU U ODNOSU NA UP. Razlog ovom je PROGRESIJA UT koja se javlja na visokom stepenu iskorišćenosti kapaciteta. ZONA OBIMA PROIZVODNJE IZNAD GORNJE GRANICE RENTABILNOSTI JE ZONA PREZAPOSLENOSTI. Presudan uticaj na ulazak u zonu PROGRESIJE je narastanje dejstva PROGRESIVNIH VARIJABILNIH TROŠKOVA.


U OKVIRU ZONE RENTABILNOSTI OPTIMALNI OBIM PROIZVODNJE JE ONAJ OBIM KADA SE OSTVARUJU NAJNIŽI TROŠKOVI PO JEDINICI PROIZVODA. Iz gragikona se jasno uočava da se pri OBIMU od 500 proizvoda ostvaruju NAJNIŽI TROŠKOVI PO JEDINICI PROIZVODA (5,6 dinara).

Preduzeće zaradjuje najviše po jedinici proizvoda u zoni gde ima najniže prosečne troškove. Preduzeću nije cilj da ostvari najvišu zaradu po jedinici proizvoda već NAJVIŠU UKUPNU ZARADU. Otuda i logika da je bolje proizvesti i prodati više po nižoj ceni nego skupo a malo.Da se OBIM PROIZVODNJE zadržao na 60.000 jedinica (gde je granični trošak najniži jer se tu seku krivulje prosečnih i graničnih troškova i iznosi 324. dinara) ostvarilo bi zaradu od 1.560.000 dinara. Povećanjem OBIMA za 1000 komada uvećalo je zaradu za 190.000 dinara (1000 komada x 19 dinara), IAKO JE ZARADA PO KOMADU PALA sa 26 na 25 dinara. Povećanjem OBIMA PROIZVODNJE DODATNO SE ZARAĐUJE PO SVAKOJ JEDINICI DODATNOG OBIMA PROIZVODNJE SVE DO GRANICE OD 80.000 PROIZVODA.

Documents

Ekonomika preduzeca