Embed Size (px)
Citation preview
DIPLOMSKI RAD
„KAKO PROMOVISATI INTERESE PREDUZEĆA LOBIRANJEM KOD EU USTANOVA“
STUDENT: MENTOR:
KRSTIĆ IVICA PROF.DR.BORIS CIZELJ
1420180035
STUDIJSKI PROGRAM POSLOVANJE
PREVODILAC I LEKTOR:
IVANA TANACKOV-dipl.prof. engleskog jezika-master
2
In Serbia, the term lobbing still carries a negative connotation. Within the European Union, lobbing is a profession and legitimate way of interests’ advocacy, that is, organised and planned influence on the process of decision making. In this paper I tried to explain the process of lobbing, its goals and methods seeking to present lobbing as an efficient mechanism that contributes to the quality of decision making. Moreover, I attempted to break a myth of lobbing being illegitimate and illegal procedure.
By analysing lobbing in the EU and presenting it as a successful way of promoting company’s interest, using various activities I tried to define terms of lobbing, lobbyist and interest groups. I presented the most important EU institutions, like European Parliament, European Commission, Council of Ministers and their role in the process of lobbing. In this paper, I analysed the companies’ interests, their problems and the best ways for promoting their goals through the process of lobbing. Moreover, I presented the current situation in Serbia, as far as lobbing is concerned; challenges and problems Serbia is facing to on the way of creating its image worldwide. By processing examples from practise, I tried to show that lobbing can be the best way of promoting interests of a company but the whole country as well.
Key words: lobbing-lobbyist-interest groups-EU institutions-promoting of company’s interest-carriers of lobbing process-comitology
3
SADRŽAJ: STR
1.UVOD..................................................................................................................................6
1.1 Pojam lobiranja.................................................................................................................6
1.2 Pojam lobista – ko su lobisti?............................................................................................8
1.3 Istorijski razvoj lobiranja................................................................................................10
2.PROCES LOBIRANJA.....................................................................................................11
2.1 Vrste lobiranja.................................................................................................................11
2.2 Startegije lobiranja..........................................................................................................13
2.3 Finansiranje lobiranja......................................................................................................15
2.4 Problemi lobiranja..........................................................................................................16
2.5 Ciljevi lobiranja..............................................................................................................17
2.6 Alati i tehnike lobiranja..................................................................................................18
3.LOBIRANJE U EVROPSKOJ UNIJI.............................................................................22
3.1 Glavne institucije Evropske Unije..................................................................................22
3.1.1 Evropska Komisija....................................................................................................23
3.1.2 Evropski Parlament...................................................................................................23
3.1.3 Savet Evrope.............................................................................................................23
3.2 Pregled lobiranja u Briselu..............................................................................................25
3.3 Nosioci procesa lobiranja – struktura lobiranja..............................................................26
3.3.1 Evropska poslovna udruženja...................................................................................28
3.3.2 Nevladine organizacije..............................................................................................30
3.3.3 Evropski sindikati.....................................................................................................31
3.3.4 Predstavnici evropskog biznisa.................................................................................32
3.4 EU Komitologija.............................................................................................................33
3.5 Inicijativa za veću transparentnost lobiranja.................................................................34
4
4.PROMOVISANJE INTERESA PREDUZEĆA LOBIRANJEM U EU............................36
4.1 Savremeno preduzeće i drzava.....................................................................................36
4.2 Mala i srednja preduzeća i lobiranje............................................................................39
4.3 Lobiranje po regijama..................................................................................................42
4.4 Promovisanje interesa preduzeća lobiranjem u Srbiji..................................................44
4.4.1 Društvo lobista Srbije............................................................................................45
4.4.2 Uticaj tajkuna na proces lobiranja.........................................................................48
4.5 Promovisanje interesa preduzeća kroz proces poslovnog komuniciranja....................49
4.6 Primeri uspešnih promovisanja preduzeća kroz proces lobiranja................................50
4.7 Granica izmedju promovisanja interesa preduzeća lobiranjem i korupcije.................53
4.8 Lobiranje u neprofitnim organizacijama......................................................................55
5. ZAKLJUČAK..................................................................................................................58
6. LITERATURA I IZVORI...............................................................................................61
5
SADRŽAJ TABELA I DIJAGRAMA:
Dijagram 1: Kreiranje strategije lobiranja.............................................................................14
Tabela 1: Finansiranje lobiranja............................................................................................16
Dijagram 2: Od ideje do clija-put interesnih grupa za ostvarivanje ciljeva..........................17
Dijagram 3: Alati direktnog lobiranja...................................................................................19
Dijagram 4: Metode i alati indirektnog lobiranja..................................................................20
Dijagram 5: Sprega moći odlučivanja osnovnih evropskih institucija..................................22
Dijagram 6: Efikasnost lobiranja na nivou Evropske Unije..................................................24
Tabela 2: Kratak pregled broja zaposlenih u najvažnijim institucijama lobiranja u Evropi.26
Dijagram 7: Proces donošenja odluka u EU.........................................................................34
Tabela 3: Neki primeri promovisanja inside out i outside in ciljeva u preduzeću................37
Tabela 4: Struktura poslovanja malih preduzeća u Evropskoj Uniji.....................................40
6
1.UVOD
U razvijenom svetu lobiranje predstavlja jedan od najvažnijih procesa u društvu.Kroz istoriju se proces lobiranja i njegova uloga prilagodjavao sistemima vladavine i političkim načelima društva, dok u savremenom svetu sve više poprima ekonomske okvire.Lobiranje u mnogim državama ima negativnu konotaciju, prevashodno zbog nedovoljno uredjenog zakonskog okvira i nepotpunih pravnih normi, pa svaka zemlja za sebe treba da obrati pažnju na regulisanje zakonodavstva, prvo na nacionalnom a zatim i na evropskom nivou.
„U redu,uverili ste me...A sada izadjite napolje i izvršite ptitisak na mene.“
Franklin D.Roosevelt
Predsednik SAD 1933-1945
(odgovor poslovnoj delegaciji)
1.1 Pojam lobiranja
Rec „lobi“ vodi poreklo od latinske reči „ labium“ što znači predvorje, pa bi bukvalan prevod termina lobiranje bio-rasparvljanje u predvorju. Medju teoretičarima se još uvek nije iskristalisala zvanična definicija lobiranja, pa se zato sreće veliki broj objašnjenja ovog pojma.Prema pravnoj enciklopediji reč lobby predstavlja „organizaciju ili društvenu skupinu koju obrazuju lica koja nisu članovi zakonodavnog tela, s ciljem da utiču na rad zakonodavca“1.Ovaj termin podrazumeva i sve postupke i radnje ovih skupina preduzete sa namerom ostvarivanja pomenutih ciljeva.Njime se obuhvataju samo oni oblici delovanja na državnu vlast i njihovi nosioci usmereni prevashodno na zakonodavnu oblast državnog aparata, jer je delovanje lobija usmereno upravo na zakonodavstvo.Lobiranje predstavlja samo izraz i orudje odredjene grupe, a ne i tu samu interesnu grupu.Jednu od najslikovitijih definicija lobiranja pronašao sam u Rečniku M.Vujaklije koji kaže da „u poslovnom i političkom životu Amerike, lobista bi bio čovek koji poznaje svakoga, naročito one koje u poslovnom i političkom životu nešto znače, a bez koga se kao posrednika ništa važnije ne može svršiti.“2
Lobiranje znači „uticati privatnim razgovorom na zastupnike, progurati zakon privatnim razgovorima sa zastupnicima, ali i spletkariti, krišom ili u tajnosti raditi“.3Lobista je
1 „Osnove lobiranja”, prof.dr. Spahić B., 2005/2006., Sarajevo, str 1
2 „Leksikon stranih reči i izraza“ ,M.Vujaklija, 1996., Prosveta, Beograd, str 514.
3 „Macmillan English Dictionary“International Student Edition, Macmillan Education, 2002., str 839
7
političar koji putem individualnih i bilateralnih razgovora nastoji da pridobije zastupnike za svoju politiku ili ideju.
Nekoliko definicija lobiranja (Klaman M.,2004.,str 23)4:
1.Rečnik Concise Oxford Dictionnary-„lobi“ je velika prostorija otvorena za javnost, posebno za susrete parlamentaraca sa drugim licima
2.Rečnik Webster’s Dictionnary-lobiranje je obraćanje članovima parlamentarnog skupa u nameri da se utiče na zakonodavstvo
3.Advokat T.Lefebir-„lobirati ne znači samo uticati, već pre svega shvatiti i analizirati problem, kako bi onima koji odlučuju objasnili suštinu i posledice“.
4.Državni organi tumače lobiranje kao pružanje ili primanje pravih informacija u pravom trenutku kako bi se neka odluka usmerila u pravcu povoljnom za sopstvenu privredu ( Edith Cresson, Premijer Francuske 1991-92.)
5.Na pitanje „Šta je lobiranje?“ 34% Francuza je 1987.god odgovorilo da je „lobiranje delovanje grupe za pritisak na postojeću vlast radi sprovodjenja sopstvenih ideja ili interesa“.
Lobiranje se moze definisati i kao postupak ubedjivanja u kome se sučeljavaju dve strane-lobista, koji se komunikacijom trudi da utiče ili promeni stav ili mišljenje druge strane tj lobiranog.U savremenom demokratskom društvu lobiranje se može objasniti i kao oblik komunikacije izmedju ljudi, ali i kao umetnost ubedjivanja jer koristi različite tehnike javnog zagovaranja uz niz postupaka kojima se može uticati na donosioce odluka.Lobiranje se može posmatrati i kao način zastupanja interesa u politici, izvršnoj i zakonodavnoj vlasti i to kroz sopstvene, lične kontakte putem mas medija.Sindikati, nevladine organizacije i slična udruženja, kao i multinacionalne kompanije koriste lobiranje kako bi izvršili uticaj na sprovodjenje zakona koji su u njihovom interesu.
Na osnovu pročitane literature i različitih definicija lobiranja, moja definicija lobiranja bi glasila:lobiranje je komunikacijski postupak izmedju lobiranog i lobiste, pri kome osoba ili organizacija preduzima veliki broj različitih aktivnosti sa ciljem da utiče na proces donošenja odluka.Takodje, lobiranje se može opisati i kao proces kojim se utiče na formiranje mišljenja ili sprovodjenje ideja, kako u odgovarajućim institucijama, tako i na personalnom nivou.
4 „Lobiranje”, Klaman M., 2004., Clio, Beograd, str 23
8
1.2 Pojam lobista- ko su lobisti?
Lobista je ona osoba ili organizacija koja preduzima različite aktivnosti sa ciljem da utiče na proces donošenja odluka, formiranje mišljenja ili sprovodjenje ideja u državnim institucijama, ali i u privatnoj sferi.Lobista je ona osoba koja može da kontaktira sa nekim predstavnikom vlasti služeći se širokim spektrom postupaka, a sve u želji da utiče na sam proces donošenja odluka.Lobiranjem mogu da se bave lobisti i lobiji.Lobisti su pojedinci koji su ovlašćeni da u ime neke interesne grupe zastupaju njihove interese u pregovorima sa relevantnim predstavnicima vlasti, dok su lobiji interesne grupe koje se okupljaju oko zajedničke ideje ili mišljenja i imaju za cilj da ih zakonski ozvaniče, delujući na različite nivoe vlasti.Lobisti vrše uticaj na lobirane- to su sve vrste organizacija, osoba, pa čak i sama država i njeni nosioci vlasti, kompanije ili predstavnici medjunarodnih institucija koji imaju direktan uticaj na donošenje odluka.U američkoj pravnoj terminologiji „lobista je osoba koja obavlja posao javno ili privatno, vidjanjem sa članovima organa odlučivanja i navodi ih na donošenje nacrta zakona ubedjivanjem, molbom ili argumentovanjem kao i podrškom zainteresovanih strana“.5Lobisti koriste različita sredstva kako bi ostvarili zacrtane ciljeve, a jedno od osnovnih je uspostavljanje i održavanje odnosa sa važnim osobama sa političke scene, kao i sa udruženjima koja imaju slične interese i ciljeve.U američkoj praksi vlada uvaženo mišljenje da je dobar lobista onaj koji zna gde se nalazi stvarna moć u odredjenoj organizaciji, koji ima mogućnost da organizuje različite vrste aktivnosti koje će za cilj imati uticanje na donošenje konačne odluke.
Za profesiju lobiste ne postoji stručna škola niti neki specijalan način da se stekne obrazovanje iz ove oblasti.Medjutim, potrebno je imati sposobnosti i predispozicija za posao lobiste.Poželjno je da lobista ima široko opšte obrazovanje i da poznaje psihologiju, politiku, sociologiju, ekonomiju i slične društvene nauke koje mu mogu biti od koristi za uspešno bavljenje lobiranjem.
Suština lobiste je da lobiranog ubedi u svoje ideje i ciljeve.Kao takav, on je osnovni činilac tog komunikacijskog procesa, i od njega zavisi da li će data ideja biti sprovedena u delo.Svaki uspešan lobista mora da poseduje sledeće osobine:6
*verodostojnost-kredibilitet: svaki lobista mora raspolagati istinitim i tačnim informacijama, treba da bude kompetentan i pouzdan; mora da uveri lobiranog u svoje argumente ukoliko želi da dodje do cilja;
5 Black’s law dictionary, Definitions of The Terms and Phrases of American and English jurisprudence, St.
Paul, Minn, 1968., West Publishing Company, str1086.
6 . Lobiranje, (2010.) E-izvor, http://bb.doba.rs/webct/urw/lc9140001.tp0/cobaltMainFrame.dowebct
9
*socijalni kapital-podrazumeva veze i poznanstva lobiste, što vise poznanika iz različitih oblasti, to su veće šanse da se uvaže i prihvate njegovi stavovi;
*socijalna moć-predstavlja položaj lobiste u društvu kao i činjenicu šta može da ponudi lobiranom u zamenu za njegovu podršku, pa je uvek bolje da lobista raspolaže što većim stepenom socijalne moći;
*privlačnost-s obzirom na to da je osnovna funkcija lobiste ubedjivanje i pregovaranje, te aktivnosti su uvek uspešnije ukoliko se saradjuje sa privlačnijim ljudima;
*sposobnost empatije-predstavlja sposobnost razumevanja sagovornika i uživljavanja u njegove stavove;
*retoričke sposobnosti-veoma važno oružje svakog lobiste je bogat rečnik i mogućnost da u svakoj situaciji nadje prave reči, da se u datoj situaciji prilagodi okolnostima.
Prema autoru M.Klamanu(2004, str 276)7, postoji pet osnovnih funkcija svakog lobiste:
1.Stražar-podrazumeva praćenje i prikupljanje informacija, jer je svaki lobista odgovoran za pravno osmatranje:neophodno je da u svakom trenutku bude upoznat sa svim informacijama vezanim za njegov predmet;
2.Analitičar-iz prikupljenih podataka i raspoloživih informacija dobar lobista osmišljava plan i strategiju za svoje aktivnosti, načine na koje moze da svoju nameru dovede do cilja;
3.Savetnik za metodu-je najčešće jedna osoba u grupi koja najbolje poznaje odredjenu oblast i koja je može približiti ostalim članovima kako bi na što bolji način uticali na donošenje odluke;
4.Portparol- osoba zadužena za iznošenje poruke u javnost, izražava se u ime svoje interesne grupe i koristi svoje kanale komunikacije i lične kontakte kako bi preneo jasnu poruku;
5.Regulator-obezbedjuje uskladjivanje svih prikupljenih podataka i informacija koji mogu da se predstave državnim organima i pomognu pri donošenju odluka.
Pored ovih navedenih sposobnosti, dobar lobista treba da bude odlučan i pouzdan, uvek pripremljen da deluje, u pravom trenutku i na pravom mestu, da dobro zna da definiše problem i determiniše subjekte i da bude dobar lider kroz procedure i zakone.
7 „Lobiranje”, Klaman M., 2004., Clio, Beograd, str 276
10
1.3 Istorijski razvoj lobiranja
Prvi oblici usmenog lobiranja sreću se još u vreme antičkih govornika kao što je Ciceron.Lobiranje svoju političku konotaciju stiče u 17.veku kada je u engleskom parlamentu odredjena prostorija u kojoj su predstavnici vlasti primali gradjane koji su dolazili da iznesu svoje zahteve i ideje.U značenju kakvom ga danas poznajemo, lobiranje se ustalilo i definisalo 1791.god u Americi, donošenjem i usvajanjem prvog amandmana Ustava SAD.Prvi poznati zabeleženi slučaj lobiranja zabeležen je upravo u SAD-u, kada je jedna osoba angažovana od strane ratnih veterana države Virdžinija da lobira za njihove interese.Lobiranje je kao takvo intenzivnije počelo da se koristi u Američkom kongresu, jer su predstavnci raznih interesnih grupa ispred skupštinskih sala kongresa, u neformalnim razgovorima sa polsanicima i drugim nosiocima vlasti uticali na donošenje odluka.U 19.veku u SAD, uz razvoj kapitalizma dolazi do jačanja pojedinih poslovnih krugova naročito u oblastima bankarstva i železničkog saobraćaja, dok u Francuskoj jača korporacijsko lobiranje bankarskog sistema i proizvodjača vina.Lobiranje je uglavnom prihvaćeno u protestantskim državama, dok je nailazilo na otpor u latinskom i katoličkom svetu.Ova činjenica je kontradiktorna, s obzirom na to da je katolička crkva jedan od najaktivnijih lobista za sopstvene interese.Početkom 20.veka u Francuskoj su počela da se osnivaju prva društva lobista.Posle prve velike svetske ekonomske krize i kraha berze ’30.-tih god. prošlog veka, u SAD se javljaju prvi sindikati i slične organizacije.U Evropi se tek ’50.-tih godina 20.veka osnivaju lobiji koji su usmereni ka važnim institucijama.
Prema Danielu Gueguenu (2007.,str 13), evropsko lobiranje prošlo je kroz 4 osnovne faze:8
1.Period osnivanja (1957-1970) – lobiranje spajanja – period u kome je šest evropskih nacija, na čelu sa Francuskom i Nemačkom, želelo da poveže Evropu kroz tri osnovna cilja:zajedničku poljoprivrednu politiku, osnivanje carinske unije i suzbijanje unutrašnjih carinskih stopa.
2.Period oseke (1971-1987)- diplomatsko lobiranje – period mračnih godina evropskog lobiranja;javlja se snažna potreba za novom vrstom lobista-tzv diplomatama.Njihovo delovanje nije bilo često ali je bilo više nego uspešno i poverljivo;većina ih je bila stacionirana u Parizu i ostvarivala je kontakte sa najvišim predstavnicima u Briselu (Evropska ekonomska zajednica), Ženevi (GATT), i Rimu (FAO).
3.Period jedinstvenog tržišta (1988-2005)- strateško lobiranje – ojačana evropska zajednica dovela je do reformisanja institucija:vraćeno je glasanje velikom većinom,osnovano je jedinstveno tržište 1993.god,uvedeno je pravo veta i pravo predlaganja/donošenja amandmana. Razvijene su tehnike lobiranja koje su i dan danas u upotrebi-uticaj tehničkih
8 „European Lobbying”, Gueguen D., 2007., European Training Institute, Brussels, str 13
11
argumenata, osnivanje globalne mreže kada Evropski parlament postaje najvažniji element lobiranja, najbitnija je komunikacija kako na unutrašnjem tako i na sopljašnjem nivou.Ovo je rezultiralo pojavom ogromnog broja lobista (oko 15.000) pa je ponovo došlo do potrebe da se promeni sistem, jer se svaki kredibilitet izgubio.
4.Period 30 evropskih nacija (2006-...) – transverzalno lobiranje-proces lobiranja organizovan oko sistema vrednosti;uspostavljanje veza izmedju viših i nižih delova, od proizvodjača do potrošača.U narednim godinama zadatak je da se ovaj sistem usavrši kako bi što bolje funkcionisao u skladu sa zahtevima i mogućnostima elemenata koji ga čine, pa bi u budućnosti kanali uticaja u Briselu trebalo da se sastoje od lobiranja istomišljenika, a ne lobiranja protivnika.
2. PROCES LOBIRANJA
2.1 Vrste lobiranja
Medju različitim autorima važe podeljena mišljenja o vrstama lobiranja.U zavisnosti od cilja koji žele da postignu, strategije koju primenjuju, uticajnoj javnosti kojoj se obraćaju ali i lobiranom na kog vrše uticaj, različite su i vrste lobiranja.
Lobiranje moze biti direktno i indirektno.Direktno lobiranje podrazumeva svaki oblik delovanja koji se odnosi na donošenje konkretnog zakona ili direktive.Najčešće se koristi u situacijama kada se angažuju plaćeni pojedinci lobisti da učestvuju u direktnom pregovaračkom procesu sa organizacijama i pojedincima zaduženim za donošenje konkretne odluke.Direktno lobiranje se javlja u sledećim oblicima9:
*Briefing sastanci-lični sastanci sa političarima i njihovim saradnicima i savetnicima;
*Izrade predloga-planiranje i sastavljanje parlamentarnih instrumenata;
*Predformulisanje zakonskih elemenata;
*Izrada pozicija i materijala koje se koriste kao osnova za donošenje političkih odluka;
*Pisanje političkih govora ili predavanja za političke činovnike;
*Dostavljanje različitih oblika dokumentacije u vidu elaborata, istraživanja javnog mnjenja, pravnih osnova i sl.;
*Zajedničko delovanje u političkoj kampanji.
9 www.iskills.de/blog
12
Indirektno lobiranje se ne odnosi na konkretno sprovodjenje neke akcije već na uticanje na donosioce odluka nekim neposrednim putevima i elementima.Kao najvažnije orudje indirektnog lobiranja ističe se posredovanje.Indirektnim lobiranjem se želi uticati na odluku putem politizovanja odredjenog problema ili podsticanjem ili upoznavanjem odredjenih metoda rada.Kod ove vrste lobiranja nema direktnog kontakta izmedju lobiste i lobiranog, već se uvek javlja neki posrednik, najčesće u vidu javnog mnjenja ili uticajne javnosti.S obzirom na to da javno mišljenje može na posredan način moćno uticati na donosioce odluka, lobisti ga koriste u nadi da će tim putem lobirani doneti odluku u njihovu korist.Najčešći oblici indirektnog lobiranja su:internet sajtovi, direktni e-mailovi, besplatne telefonske linije, razne vrste oglašavanja i sl.
Pored direktnog i indirektnog,lobiranje može biti i (Spahic.B, 2006,str 3)10 :
-defanzivno i ofanzivno
-predupredjujuće i korporativno
-feudalno i osvajačko
-zakonodavno i normativno
-strukturno
-finansijsko i trgovinsko
Defanzivno lobiranje se svodi na procenu negativnih posledica odredjene odluke, dok ofanzivno lobiranje pruža podršku sprovodjenju datih ideja i programa u delo, uprkos činjenici da postoje ogranicavajući faktori i suprotni interesi.Predupredjujuće lobiranje podrazumeva ubacivanje svojih ljudi u suparničke redove, a korporativno lobiranje radi na očuvanju vec uradjenih uspešnih uticaja i odbijanje bilo kakvih promena.Feudalno lobiranje predstavlja sticanje novih znanja i moći, dok je osvajačko lobiranje okrenuto obradjivanju novih tržišta.Zakonodavno lobiranje se provlači izmedju zakonodavnih procesa i poreskog sistema i funkcionisanja u njima, a normativno pokušava da deluje u pravcu promena stavki, polazišta i odredbi tehničke prirode.Strukturno lobiranje podrazumeva uvodjenje trećih lica, kao što su komisije ili posmatrači sa ciljem promene metoda i struktura.Može se korisititi i kroz tzv. monitoring koji znači anticipativno pribavljanje važnih informacija.Finansijsko lobiranje se zasniva na prednostima finansijske moći, a trgovinsko lobiranje je okrenuto ka osvajanju javnih tržišta.
Kako lobiranje može da se primeni na različite aspekte društvenog i ekonomskog života, tako su se iskristalisale vrste lobiranja koje se na njih odnose: 10
„Osnove lobiranja”, prof.dr. Spahić B., 2005/2006., Sarajevo,str 3
13
-političko lobiranje - okrenuto je ka vršenju uticaja na politi čare,institucije i političke organizacije, pa čak i medije i nevladine organizacije, sa ciljem da se formira odredjena politička klima i da se politizuje odredjeni projekat ili akcija;
-poslovno lobiranje – u slučajevima kada se želi izgraditi pozicija za dobijanje odredjenog posla ili pridobijanje nekih poslovnih partnera, vrši se uticaj na donosioce odluka koji mogu da utiču na zakone, pravila tržišne utakmice, javne nabavke, tendere i sl.;
-zakonodavno lobiranje – odnosi se na lobiranje pojedinaca koji učestvuju u izradi i donošenju zakonskih regulativa, direktiva i pravila;
-lobiranje sa ciljem stvaranja što bolje slike u javnosti – odnosi se na lobiranje koje omogućava izgradnju reputacije i boljeg imidža lobista kao pojedinca ili čitave organizacije, kako bi se u javnosti stvorio lepši utisak o istim.
2.2 Strategije lobiranja
Da bi lobiranje bilo uspešno, mora mu se pristupiti sa visokim stepenom ozbiljnosti i planski uredjenim rasporedom aktivnosti.Strateški obuhvaćen nastup lobista jedini vodi ka uspešnom ostvarivanju zadatih ciljeva.Pre nego što se pristupi izradi strategije, neophodno je sagledati komparativne prednosti i mane konkretnog izbora, utvrditi realne ekonomske troškove preduzetih akcija ali i zakonska ograničenja i pravne regulative u okviru kojih se može delovati.
Kao dve osnovne vrste strategija koje su dotupne lobistima izdvajaju se interna i eksterna strategija.Interna strategija ima najrigidnije osnove jer je zasnovana na osnovnim postulatima lobiranja – daje prednost direktnom ličnom kontaktu sa onima koji su zaduženi za donošenje odluka.Osnovno orujde koje ova strategija koristi su upravo lični kontakti, pa je prvenstveno zadužena za utvrdjivanje instance rezervisane za odredjenu oblast koja je meta interesovanja lobista, a tek onda za izbor metoda kojima će se pristupiti datim izabranim subjektima.Usko je povezana sa direktnim tj neposrednim lobiranjem, pa komunikacija ima primat nad svim ostalim vrstama delovanja.Nasuprot tome, eksterna strategija se oslanja na posredno tj indirektno lobiranje, pa svoje delovanje usmerava na treća lica ili organizacije.Najčešći vid primene ove strategije se ogleda kroz medije-televiziju, štampane medije i u poslednje vreme sve više se oslanja na uznapredovale komunikacijske i tehnološke inovacije.Prednost ove strategije je u tome što može da utiče na veliki broj subjekata koji na drugi način ne bi imali mogućnosti da izraze svoje mišljenje jer nemaju pristup centrima moći i odlučivanja.
Da bi se ciljevi efikasno sproveli svaki uspešan lobista se prvenstveno mora dobro informisati o problemu kojim se bavi i akcijama koje želi da sprovede.To podrazumeva detaljno proučavanje zakonske i regulativne procedure, poštujući okvire u kojima sme da
14
deluje.Ukoliko tehnike i alati kojima namerava da se služi nisu adekvatno izabrani, ni kampanja neće dati pozitivan rezultat.Poterbno je da se iskoriste svi resursi i veze koje mogu da obezbede relevantne informacije o slučaju i da se na taj način steknu komparativne prednosti nad konkurencijom.Ključan element svake strategije je i proučavanje konkurencije i rivala, njihovih pozicija i informacija, ali i osvrtanje na moguće pomoćnike ili saveznike u sprovodjenju akcije do cilja.
Kod osmišljavanja strategije javlja se potreba za SWAT analizom i definisanjem ciljne grupe.Može se reci da su ovo dva ključna elementa svake strategije.Pored konkretnog definisanja problema, budžeta i mogućih rešenja, treba uraditi swat analizu koja je zasnovana na 4 elementa: mogućnostima, opasnostima, snazi i slabostima.Definisanje ciljne grupe podrazumeva konkretizovanje problema i njegovo predstavljanje izabranoj relevantnoj instituciji, odabir saveznika i označavanje protivnika i efikasan izbor tehnika i alata lobiranja.
Dijagram 1: Kreiranje strategije lobiranja:
Osmišljavanje uspešne strategije treba da zadovolji i nekoliko osnovnih zahteva neophodnih za efikasnost delovanja: potrebno je obezbediti kontinuitet u delovanju, iako će postojati situacije koje će svojom kompleksnošću zahtevati odstupanje od prvobitnih planova, sva raspoloživa sredstva treba podrediti ciljevima kojima se teži, preuzimanje inicijative u svim raspoloživim situacijama, dobro poznavanje političkih okolnosti, okruženja i tendencija i pravilno predvideti vreme delovanja odredjene strategije i uvek se kretati u zacrtanim vremenskim okvirima.
15
Strategija neće dati željene rezulltate ukoliko se ispuni samo jedan od predvidjenih stavova, već se akcije moraju kretati u sinhronom redu jedna za drugom, kao lančana reakcija da bi na kraju imali zadovoljen cilj.Postoje četiri kvaliteta (Klaman M.,2004.) koja strategiju čine uspešnom:ozbiljnost- sve servirane informacije moraju biti proverene i istinite, u protivnom će lobista biti markiran kao neozbiljan;medjusobna povezanost-svi učesnici u procesu moraju imati uskladjeno delovanje jer će protivnik svaku nelogičnost i suprotnost iskoristiti u svoju korist;raznolikost-lobista u svojim akcijama treba da se koristi različitim sredstvima, da se služi različitim tehnikama, da iskoristi što vise izvora i posrednika;fleksibilnost-svaka strategija mora biti dovoljno fleksibilna i da dozvoljava da se neophodne promene vrše u hodu.
2.3 Finansiranje lobiranja
Ko finansira lobije?Ovo pitanje predstavlja najveću enigmu, jer se još uvek pouzdano ne zna odakle pristiže novac za lobiranje.U poslednje vreme kao jedan od najvećih finansijera lobi grupa javljaju se same države.Finansijska sredstva se dodeljuju raznim organizacijama i strukturama koje se bave promocijom izvoza, istraživanjem i razvojem, inovacijama, ekološkim problemima, održavanju privrednih delatnosti koje su pred nestajanjem ili u krizi i sl.Medjutim, jedan od najistaknutijih oblika finasiranja lobija dolazi od strane političkih partija radi dobijanja političkih poena, pomaganja u sprovodjenju izbornih kampanja i ostvarivanju što boljih izbornih rezultata.
Ciljevi za koje se lobira su različiti, nekad su to ekonomski, nekad socijalni, nekad društveni ili politički, ali svi imaju jednu zajedničku osobinu – iza svega uvek stoji novac.Medjutim, treba skrenuti pažnju da je važno da svako finansiranje lobiranja mora biti transparentno, što još uvek predstavlja jedan od najvećih problema sa kojima se lobisti ali i uticajne javnosti sučeljavaju.
Najviše novca za lobiranje se troši u Americi.S obzirom na svetsku ekonomsku krizu koja je zahvatila sve aspekte ekonomskog i društvenog života, SAD su iz svojih federalnih fondova izdvojile milijarde dolara za spasavanje svojih najvećih kompanija kojima je pretio bankrot.Tokom 2008. i pocetkom 2009.god 25 najvećih američkih kopmpanija potrošilo je preko 71 miliona $ na lobiranje.Medju tim komapnijama se nalaze General Motors koji je potrošio najviše novca (preko 10 miliona$) na lobiranje, zatim Citigroup, Bank of America, JP morgan Chase, Goldman Sachs i AIG.
16
Tabela 1: Finansiranje lobiranja
Finansiranje lobiranja
U EUR
No Kompanija
Troškovi
lobiranja u EU
Troškovi
lobiranja u US
1 Telefonica 1.490.000,00 263.566,00
2 BASF 1.200.000,00 793.518,00
3 Deutsche Telekom 1.200.000,00 5.174.498,00
4 Statoil Hydro 750.000,00 632.405,00
5 ENI 671.000,00 0,00
6 Siemens 600.000,00 3.755.039,00
Interesantna je činjenica je na spisku Evropske komisije za prijavljivanje budžeta namenjenog lobiranju, prijavljena samo 21 evropska kompanija.Od tog broja njih 13 je takodje prijavila svoj budžet za lobiranje i na teritoriji SAD, prijavljujući pri tom veći budžet za američko tlo nego za Evropsku Uniju.Medju njima se nalaze Siemens koji na lobiranje troši šest puta više u Americi nego u Evropi, kao i Shell ciji je američki budžet za lobiranje pet puta veći nego evropski.Podaci kojima raspolaže Evropska Unija su zastareli i odnose se na 2008. godinu, dok će podaci za 2009. i 2010.god biti raspoloživi tek sredinom 2011., a možda i kasnije.Evropske banke i osiguravajuća društva takodje više novca troše na lobiranje u Americi nego u Evropi- oko 2.500.000 € se troši u Evropi, dok u SAD iznos prelazi 18.000.000 €.Medju evropskim kompanijama koje su budžet za lobiranje prijavile u SAD, ali ne i u Evropskoj Uniji nalaze se Nokia, Nestle, EON, Deutsche bank.Kompanije kao što su BMW,Tesco,Metro i Vodafone nemaju prijavljene budžete za lobiranje ni u Evropi ni u SAD-u.
2.4 Problemi lobiranja
Lobiranje kao vršenje uticaja na neku osobu ili organizaciju u postupku donošenja odluke je sasvim legitiman i zakonit postupak.Medjutim, medju širokim auditorijumom još uvek pojam lobiranja ima negativnu konotaciju.Lobiranje je u društvu svoju poziciju izgradilo relativno teško i kasno.Oduvek je bilo praćeno osudama i lobiranje se vršilo u tajnosti.Lobiranje zajedno sa interesnim grupama i lobistima je vec unapred bilo osudjivano zbog svog delovanja, jer su svojim postupcima i delovanjem kritikovale postojeću vlast.Upravo je taj negativni prizvuk koje lobiranje nosi sa sobom i osnovni problem priznavanja delovanja lobista kao legitimnog načina za ostvarivanje ciljeva.S obzirom na kratkotrajnu istoriju lobiranja, još uvek se radi na uspostavljanju poverenja u interesne grupe i proces lobiranja, na brisanju i rušenju predrasuda koje su se vezivale za sam pojam lobiranja kao neke nedozvoljene aktivnosti kojom se bave špekulanti i malverzanti krećući se političkim miljeima i skupštinskim okruženjem u želji da utiču na donošenje zakona u
17
sopstvenu korist i korist svojih saradnika.Negativan akcenat na lobiranje je posebno istaknut zbog činjenice da se zakonska regulativa nedovoljno poznaje, da su zakoni iz ove oblasti kasno doneti, da u mnogim zemljama tih zakona još uvek nema, zbog neadekvatno formulisane procedure samog postupka lobiranja.
Postoje različita iskustva medju zemljama kako da se nose sa ovim problemom, ali medju svim tim državama uvažava se isto mišljenje, a to je da se lobiranje ne može zabraniti niti sprečiti ni u jednoj demokratskoj vladavini.Svaka oblast, pa i lobiranje se da urediti zakonima i propisima, treba odrediti društveno i zakonski prihvatiljive norme ponasanja, ograničiti područja delovanja, formulisati šta je dopustivo a šta nije.Trenutno je najveći problem medju državama članicama EU, ali i državama koje to još uvek nisu, upravo regulativna oblast lobiranja i stepen rasprostranjenosti pravila i normi koji lobiranje regulišu.
2.5 Ciljevi lobiranja
Jedna od definicija lobiranja je da je lobiranje umetnost uveravanja.Lobiranje se sastoji od čitavog niza postupaka i akcija koje za cilj imaju da izvrše uticaj na onog ko odluke donosi.Osnovni cilj lobiranja je konkretan uticaj na nekoga ko ima moć, najčešće političku, i da putem pismene i usmene komunikacije uveri odredjene ljude na pozicijama da svoju političku moc usmere u njihovu korist.
Dijagram 2: Od ideje do clija-put interesnih grupa za ostvarivanje ciljeva11
Izvor: www.megatrender.rs
Lobiranje će biti uspešno samo ukoliko su ciljevi jasno i precizno definisani.“Dobar cilj je onaj koji je ambiciozno postavljen, ali ipak ostaje skroman“.12Da bi cilj bio dobar mora da sadrži sledeće karakteristike:
11 Internet izvor www. http://megatrender.blog.rs/blog/megatrender/megatrender-9/stranica/2
18
-cilj mora da bude dugotrajan:cilj se mora formulisati tako da protivnici ni u dužem vremenskom periodu ne mogu da osporavaju zadati cilj, delovanje i akcije moraju da su postojane i konzistentne u vremenu;
-cilj mora da bude prilagodjen političkom okruženju:cilj treba da bude postavljen tako da što više odgovara postulatima vladajuće politike, jer kao takav ima mnogo više šansi za uspeh nego da se suprotstavlja trenutnim političkim uverenjima vladajuće većine;
-clij mora da bude prilagodjen kontekstu:svaki cilj mora biti razuman i kredibilan;ne postoje univerzalni ciljevi već u zavisnosti od toga na kom nivou pregovaranja se nalazi, cilj će se prilagodjavati situaciji i mogućnostima, ali uvek mora da ostane realan i jasan;
-prilagodljiv vremenu:dugotrajnost cilja ne isključuje njegovu promenljivost, u smislu da osnovni principi treba da ostanu rigidni ali da se sve sporedne stvari moraju menjati u skladu sa pregovaračkim subjektima, okruženjem i fazom pregovaračkog ciklusa.
Svaka strategija lobiranja sa sobom nosi i skrivene ciljeve, jer svako želi da izgradi što bolji imidž u javnosti, da stvara nove kontakte, da upoznaje nove ljude, da stvara nove alijanse.Da bi se cilj ostvario potrebno je pravilno povezati odnose s javnošću, legalnu analizu, zakonodavne procese i komuniciranje.I ono što je najvažnije-biti u centru zbivanja.Dobar lobista mora da bude blizu izvora informacija i centara odlučivanja.Upravo iz tog razloga je većina lobista odabrala Brisel za mesto svog stalnog boravka.
2.6 Alati i tehnike lobiranja
Lobisti raspolažu različitim tehnikama i alatima kako bi svoju poruku preneli i kako bi ostvarili odredjeni cilj.U zavisnosti kojoj se javnosti obraćaju i koju vrstu lobiranja koriste, metode i orudja koja će primenjivati u postupku lobiranja su različiti.
Prva podela alata lobiranja je razlikovanje direktnih i indirektnih alatki lobiranja.U alate direktnog sistema lobiranja spadaju:prikupljanje informacija i istraživanje, sastanci sa donosiocima odluka „licem u lice“ i predstavljanje problema na tim sastancima, kao i direktno dostavljanje prikupljenih informacija onima koji utiču na donošenje odluka.U ove alate spada i organizovanje i prisustvovanje na političkim sastancima i skupovima na svim nivoima, pozivanje ostalih interesnih grupa na te sastanke, učestvovanje u donošenju zakona i davanje stručnih saveta. Korišćenje direktnih alata lobiranja često ne daje željene rezultate jer iziskuje poznavanje velikog broja uticajnih ljudi, kao i raspolaganje ekskluzivnim informacijama što nije jednostavno ostvariti.
12
„Lobiranje”, Klaman M., 2004., Clio, Beograd, str 39
19
Dijagram 3: Alati direktnog lobiranja
Lobisti češće koriste indirektne alatke za vršenje indirektnog uticaja, a u njih spadaju:prvenstveno korišćenje medija za postizanje rezultata i prenošenja poruke-obaveštavanje zainteresovane javnosti o problemima i objavljivanje postignutih rezultata putem mas medija; stvaranje partnerstava, alijansi i savezništava sa ostalim interesnim grupama, sprovodjenje anketiranja javnog mnjenja o odredjenim problemima kako bi se oslušnuo puls obicnih gradjana i njihovo uključivanje u akciju preko peticija, organizovanja javnih skupova i demonstracija.Naravno, organizovanje bilo kakvog oblika gradjanske neposlušnosti treba da bude poslednji korak koji će lobisti primeniti, on mora biti veoma dobro isplaniran ili uskladjen, u protivnom će predstavljati mač sa dve oštrice, pa se neće postici željena reakcija kod donosioca odluka.
Tehnike i metode koje lobisti imaju na raspolaganju su takodje raznovrsne.S obzirom na to da je lobiranje u Americi najrazvijenije, njihov Zakon o lobiranju ( lobiranje u Americi je regulisano kroz Zakon o porezima, ali i kroz najstariji Zakon o lobiranju na svetu iz 1946.god) izdvaja direktno i indirektno lobiranje.Direktno lobiranje ima uticaj na sam koren problema tj utiče na sam zakon i zakonodavnu vlast i njene organe; dok indirektno lobiranje ( jos se naziva i grassroots) utiče na javno mnjenje i celokupnu javnost i na taj način, preko običnog čoveka, indirektnim putem deluje na zakonodavni postupak.
20
Dijagram 4: Metode i alati indirektnog lobiranja
Najčesće metode i tehnike koje koriste lobisti su još:rad s medijima, praćenje političke inicijative, definisanje kanala komunikacije, business intelligence, prilagodjavanje promenama i stvaranje koalicija.
Rad s medijima:opšte je poznata činjenica da mediji mogu uticati na stvaranje mišljenja o odredjenom problemu ili situaciji, pa upravo zbog toga lobisti koriste najrasprostranjenije oblike komunikacije kroz mas medije da bi javnosti plasirali informacije i ostvarili podršku za vršenje daljeg uticanja na donosioce odluka.
Praćenje političke inicijative:dobar lobista prvenstveno se mora upoznati sa političkom klimom i tendencijama u okruženju da bi mogao da izabere najefikasniju strategiju.Pravilan izbor političkih saveznika ali i definisanje protivnika dobra su polazna osnova za dalji tok vršenja pritiska- tek onda može da predje na sastanke, plasiranje informacija i ideja.
Definisanje kanala komunikacije:komunikacija je osnovno orudje za rad svakog lobiste.Organizovanje sastanaka, prijema, okruglih stolova, debata... zahteva dobru pripremljenost i veliki broj poznanika, ali i puno vremena (nekada lobiranje za neki problem može da traje i nekoliko godina).
Business inteligence:primenjivanje različitih obilka pregovaranja i ubedjivanja koristeći prikupljene informacije.Dobar lobista u svakom trenutku mora da zna koju informaciju kad i kome da plasira, te da bude upoznat sa funkcionisanjem bitnih i relevantnih organizacija i institucija.
Prilagodjavanje promenama:cesto se desava da se nacin i cilj lobiranja menja u hodu; kako pristizu nove informacije i kako se menja okruzenje u kom lobista deluje tako se i tehnike lobiranja moraju prilagodjavati zadatim ciljevima.
21
Stvaranje koalicija:svaka ideja će se bolje ostvariti ukoliko iza sebe ima podršku velikog broja uticajne javnosti.Političke partije, nevladine organizacije, grupe gradjana i ostale interesne grupe je uvek bolje imati na svojoj strani, jer nisu retke situacije u kojima se pozitivna atmosfera stvara upravo zbog velike podrške različitih partnera.
22
3.LOBIRANJE U EVROPSKOJ UNIJI
3.1 Glavne instiitucije u Evropskoj Uniji
U savremenom svetu, da bi se postigao željeni cilj, odnosno, da bi interesne grupe ili država kroz lobiranje mogle da ostvare što efikasniji uticaj, pored političke i pregovaračke moći neophodno je da budu dobro upoznati sa centrima odlučivanja Evropske Unije, tj sa njenim institucijama i organima.
Poštujući Rimski ugovor, formirane su tri fundamentalne organizacije koje sprovode njegove principe:
-Evropska komisija ( Komisija ili EK) – inicira politiku i sprovodi već dogovorenu politiku
-Savet EU (Savet ministara ili Savet) – donosi zakone i odluke na osnovu predloga koje podnosi komisija
-Evropski parlament (EP) – ima savetodavnu ulogu, ali su mu ovlašćenja naknadno značajno uvećana.
Institucionalni okvir EU je mnogo širi, pa ga pored navedenih organizacija predstavljaju i: Evropski sud pravde, Savet Evrope, Evropska centralna banka, Evropski ekonomski i socijalni savet i Komitet regiona.
Dijagram 5: Sprega moći odlučivanja osnovnih evropskih institucija
23
3.1.1 Evropska komisija
Proces odlučivanja počinje u Komisiji, političkom organu koje je sastavljen od 27 komesara, zapošljava preko 20.000 službenika i ima sedište u Briselu.To je izvršno telo, koje zajedno sa savetodavnim komitetima priprema nacrte predloga u procesu zakonodavnog odlučivanja.Za lobiste je najvažnija institucija, s obzirom na to da istovremeno ima i zakonodavnu i izvršnu funkciju.Najviše ovlašćenja sprovodi u oblastima politike konkurencije, poljoprivredne politike i zaštite trgovinske politike.
Evropsku komisiju trenutno čini 27 komesara koji medju sobom biraju predsednika i potpredsednike.Kandidate za mesto komesara predlažu vlade država članica, a njihov izbor mora biti verifikovan od strane Evropskog parlamenta.Mandat komesara traje pet godina.Trenutno Evropskom komisijom predsedava Hose Manuel Baroso (José Manuel Barroso) iz Portugala.Svaki komesar ima posebnu oblast za koju je zadužen i ima na raspolaganju manji kabinet od najčešće šest lično izabranih savetnika koji povremeno mogu da intervenišu u ime komesara na svim nivioma.
Odgovornosti komisije su podeljene na oblasti inicijative, sprovodjenja i nadgledanja.Komisija ima posebno pravo da Savetu ministara podnosi predloge,ali ima obavezu da sprovodi odluke koje Savet usvoji.Takodje, upravlja fondovima koje je osnovala Zajednica, priprema predlog budžeta i obavlja pregovore sa trećim državama.Evropska komisija nadgleda sprovodjenje zakona medju državama članicama, i u slučaju da je neka država članica prekšila neku obavezu ima ovlašćenje da pokrene odgovarajuci postupak protiv nje kod Suda pravde.
3.1.2 Evropski parlament
Evropski parlament osnovan je u Strazburu 1952.godine, i kao institucija predstavlja gradjane država članica.Čini ga 785 clanova Evropskog parlamenta sa 342 miliona gradjana sa biračkim pravom, što ga svrstava na drugo po veličini demokratsko biračko telo na svetu.Parlament se bira na izborima na svakih pet godina i u njemu se nalaze predstavnici nekoliko velikih evropskih političkih grupacija i najvažnijih političkih partija zemalja članica.Trenutni predsednik Parlamenta je Poljak Jirži Buzek (Jerzy Buzek).
Parlament ima zakonodavnu, budžetsku i nadzornu funkciju.Njegova zakonodavna ovlašćenja se najčešće svode na savetodavnu ulogu, ali parlamentarni odbori predstavljaju jednu od osnovnih ciljnih grupa za lobiste.Najveća ovlašćenja Parlamenta vezana su za budžet, jer ni jedan budžet ne može biti usvojen bez njegovog odobrenja.
3.1.3 Savet EU
Ova organizacija (koja se zove još i Savet ministara) sa sedištem u Briselu, je najmoćniji organ EU i osnovno je telo za donošenje odluka u Evropskoj Uniji.Sačinjavaju je
24
predstavnici na nivou ministara iz svake države članice koji deluju u ime svoje vlade.Sastav Saveta nije fiksan, te se članstvo konstantno menja.U zavisnosti od toga koje pitanje je na dnevnom redu odgovarajući ministri će prisustvovati sastanku.
Savet ima predsednika ili predsedništvo koje se smenjuje na svakih šest meseci – ministri iz svake države članice se smenjuju na mestu predsedavajućeg na period od šest meseci.Funkciju predsednika Saveta preuzima ministar inostranih poslova odgovarajuće zemlje, dok njegovo ministarstvo uz pomoć sekretarijata saveza preuzima organizaciju rada samog Saveta za taj period.Trenutno Savetom predsedava Belgija, a od nje će tu funkciju preuzeti Madjarska.Svaka država članica u Briselu ima veliku delegaciju koja se naziva Stalno predstavništvo, i nju pored diplomata čine i funkcioneri lokalnih ministarstava.Šefovi delegacija, koji se još zovu i opunomoćeni ambasadori, sastaju se jednom nedeljno u Komitetu stalnog predstavnika (Coreper).
Savet ministara ima zakonodavnu ulogu, jer direktive ili propise EU usvaja/ne usvaja samo savet.Sistem glasanja je takav da se zasniva na modelu kvalifikovane većine, jer se državama članicama broj glasova dodeljuje na osnovu njihove veličine (najveći broj glasova-10 imaju Nemačka, Francuska, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo).
Pored obavljanja svoje osnovne zakonodavne funkcije, Savet se bavi i sledećim pitanjima:rukovodi budžetom, sprovodi i zaključuje medjunarodne dogovore sa drugim državama ili organizacijama, upravlja ekonomskim pravcima zemalja članica, sprovodi medjunarodnu i zajedničku bezbedonosnu politiku, itd.
Dijagram 6: Efikasnost lobiranja na nivou Evropske Unije
0 1 2 3 4 5 6
Vlade država članica EU
Ostale institucije EU
Industrija
Nevladine organizacije
Vlade država izvan EU
Efikasnost lobiranja na nivou EU
Stalne misije država članica pri EU Evropski parlament Evropska komisija
25
Evropski sud pravde – sa sedištem u Luksemburgu ima ulogu efikasnog sprovodjenja i pravilnog interpretiranja zakona i propisa unutar EU.U njegovu nadležnost spadaju sporovi izmedju država članica i EU, medjusobni sporovi država članica, sporovi izmedju fizičkih lica ili organizacija i EU, sporovi institucija i sl.Sud pravde trenutno sačinjava 27 sudija.
Evropski savet (Savet Evrope) – je medjunarodna organizacija čije je sedište u Strazburu u Palati Evrope. Sačinjavaju ga 47 država članica koje su potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji je ujedno i njegov najvažniji akt, donet 1950.god.Takodje je zaslužan za osnivanje Evropskog suda za ljudska prava.
Evropska centralna banka- nalazi se u Frankfurtu i osnovana je 1998.god.Zajedno sa nacionalnim centralnim bankama čini Evrosistem.Osnovne funkcije ECB su:kontola ponude novca na tržistu, inflacija manja od 2%, održavanje platežne sposobnosti, formulisanje i sprovodenje monetarne politike na teritoriji EU.
Evropska investiciona banka – osnovana je 1958.god i jedna je od najvažnijih finansijskih institucija EU.Osnovni zadatak je da finansira investicione projekte koji privlače dalje izvore investicija i koji doprinose ravnomernom razvoju EU.
Evropski ekonomski i socijalni savet- bavi se zastupanjem interesa i stavova civilnog društva u sve tri glavne evropske institucije-u Komisiji, Savetu i Evropskom parlamentu.Ova institucija mora biti konsultovana u vezi svih pitanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu politiku, i daje svoje mišljenje na sopstvenu samostalnu inicijativu o svim drugim pitanjima koje smatra bitnim i relevantnim.
Komitet regiona- ima za cilj regulisanje poštovanja regionalnih i lokalnih identiteta.Komitet regiona se konsultuje po pitanjima regionalne politike, obrazovanja, okoline i okruženja.Čine ga predstavnici regionalnih i lokalnih vlasti.
3.2 Pregled lobiranja u Briselu
Zakonodavni okvir u EU nije nimalo jednostavan, ali lobisti i pored toga mogu da utiču na niže nivoe administracije.Svaka grupa koja želi da promoviše sopstvene interese, prvo mora da obezbedi pristup Evropskoj komisiji, kao najvažnijem telu u vlasti EU.Savet Ministara je još jedna instanca lobista, jer ovaj organ donosi odluke koje mogu biti od koristi lobistima.Na nivou Evropske komisije, lobisti najčešće ostvare svoj cilj, jer u njoj sede komesari koji mogu da vrše i funkcije ministara u EU (a izabrani su na te pozicije od strana vlada država članica), i oni u velikom broju slučajeva podležu pritiscima i reaguju na komunikaciju sa lobistima.Lobisti svoju ulogu mogu da ojačaju tako sto će, u situacijama kada je znanje i stručnost eksperata koje su postavljeni od strane EU institucija nedovoljno, ponuditi svoje materijale i programe koje su pripremili i na taj način vrštiti uticaj na
26
donosioce odluka.Jedan od dobrih načina za postizanje uticaja kod EU ustanova je udruživanje lobista u veće grupacije ili koalicije, jer na taj način šire mrežu aktivnosti kojima mogu pristupiti nekoj od relevantnih institucija.Poznata je činjenica da članovi Parlamenta ili Komisije veoma često podržavaju stavove grupa ili koalicija iz različitih oblasti, zemalja ili sfera interesovanja.
3.3 Nosioci procesa lobiranja - struktura lobiranja
Iako je lobiranje kao legitiman proces stiglo relativno kasno u Evropu, danas se procenjuje da u EU svoj posao obavlja preko 16.500 profesionalnih lobista.Pored individualnih predstavnika, pod pojmom profesionalni lobista se smatraju i razne vrste udruženja, industrijske asocijacije, sindikati, advokatske kancelarije, komercijalne firme, gradjanske i nevladine organizacije itd.Brisel je grad sa najvećom koncentracijom lobista na svetu.Samo u Evropskom parlamentu tokom prošle godine bilo je registrovano preko 3.000 akreditovanih lobista koji imaju pristup poslanicima i pralamentu iz preko 1.600 razlicitih organizacija.
Tabela 2: Kratak pregled broja zaposlenih u najvažnijim institucijama lobiranja u Evropi
INSTITUCIONALNI
AKTERI
BROJ ZAPOSLENIH
Evropska komisija 25.000
Evropski parlament 4.000
Savet ministara 4.000
Odbor regija i ekonomsko-socijalni odbor
1.000
27 stalnih predstavništava EU 2.300
Nacionalna predstavništva 3.000
Prevodioci 6.000
Ukupno
45.300
27
Uporedo sa razvojem Evropske Unije došlo je i do decentralizacije lobističkih grupa i samih lobista u Briselu.Dok je lobiranje u Evropi još bilo u povoju, ciljna grupa lobista bila je jedino Evropska komisija, dok se danas uticaj lobista oslanja sve više i na Evropski parlament i na Komitet stalnih predstavnika država članica (Coreper).Evropska komisija i dalje zauzima prvo mesto kad je interes lobista u pitanju, jer pored toga što ima prvenstvo nad donošenjem odluka, ona je ta koja najčešće organizuje okrugle stolove i poziva na diskusije u vezi sa zakonima i propisima.Evropska komisija ima dva načina na koje organizuje konsultacije: jedan su tzv. otvorene konsultacije prema celokupnoj javnosti koje podrazumevaju i manju mogućnost uticanja interesnih grupa, i drugi u vidu fokusiranih konsultacija koje su mnogo značajnije za lobiste.
Postoji veliki broj važnih institucija i organizacija koje predstavljaju nosioce lobiranja u Briselu. Kao jedni od najvažnijih, sa najvećim brojem zaposlenih i široko rasprostranjenom mrežom filijala, sektora i organizacija, izdvajaju se Evropska poslovna udruženja.Ova institucija zastupa interese svojih članova u vezi oblasti koje se odnose na različite aspekte ekonomskog života-poljoprivreda, prehrambena industrija, duvanska industrija, hemijska industrija i sl.Zajedno sa Nacionalnim poslovnim udruženjima, koje su u stvari nacionalne institucije sa sedištem u Briselu, zapošljava oko 5000 ljudi i obuhvata oko 1200 različitih struktura i sektora.Sledeći, veoma važan deo procesa lobiranja u Briselu predstavljaju nevladine organizacije, koje u svojim redovima zapošljavaju oko 4000 ljudi, a broje preko 750 članica i institucija.Bave se pitanjima vezanim za kulturu, zaštitu životne sredine, socijalnim temama, ljudskim pravima i pravima potrošača.Korporacije su takodje bitan deo slagalice zvane lobiranje.Obuhvataju sve kompanije koje imaju svoja evropska predstavništva u Briselu.Zapošljavaju oko 2000 ljudi i ima ih više od 500.Veliki broj zaposlenih, 2300, imaju advokatske kancelarije, sa pravnicima specijalizovanim za prava organizacija i unija.Evropska poslovna unija sadrži oko 20 elemenata strukture i zapošljava svega stotinak lica, i u suštini predstavlja evropsku konfederaciju poslovnih unija i njenih specijalizovanih grana. Oko 1500 zaposlenih je u redovima delegacija pojedinih evropskih gradova ili regiona, rasporedjenih u oko 200 organizacija.Sektor koji se brine o informisanju, lobiranju i komunikaciji za firme, nevladine organizacije i poslovne asocijacije čini oko 150 različitih elemenata.Centar za istraživanje i razvoj spada u red manjih oblasti, sa oko 300 zaposlenih i oko 50 organizacija. Prema predstavljenim podacima, u Briselu, centru lobiranja, funkcioniše približno 3000 različitih organizacija sa oko 16.500 zaposlenih.
Medjutim, ako uzmemo u obzir sva lica koja su na neki način povezana sa procesom lobiranja, a kojima to nije osnovna profesija, dolazimo do činjenice da se u Briselu lobiranjem bavi oko 100.000 ljudi, što bi bilo negde oko 4000 osoba po državi članici.Od 15.000 lobista, kojima je to primarna praksa, oko trećine se nalazi u Briselu, dok ostatak deluje iz svojih matičnih država tj zemalja članica.
28
Kao osnovne elemente procesa lobiranja navešću 4 najvažnija sektora: Evropska poslovna udruženja, nevladine organizacije, trgovinske sindikate i korporacije.
3.3.1 Evropska poslovna udruženja
Sve organizacije koje spadaju u ovu kategoriju mogu se podeliti u tri celine: velike, srednje i male organizacije.Podela je izvršena prema broju stalnih predstavnika.
Velike asocijacije- okupljaju veliki broj važnih i specijalizovanih organizacija iz različitih sektora – bankarstva, naftne industrije, poljoprivrede, trgovine, železničkog saobraćaja, automobilske industrije i sl. Postoji oko 1200 organizacija koje se mogu svrstati u ovu kategoriju, medjutim samo 2% ima stalne predstavnike u vidu sekretarijata koje bi po pravilu trebalo da čini bar 15 clanova.Sve ove organizacije su podeljene na sledeće grupacije:
4 horizontalne asocijacije: CES,Eurochambers,Businesseurope,UEAPME
18 sektorskih asocijacija
1 tehnički centar za naftnu industriju: CONCAWE
1 „new look“ asocijacija, nešto izmedju sindikata i nevladine organizacije: ELO
Neke od organizacija koje spadaju u ovu grupu velikih su:
EuroChambers, Evropski komitet za osiguranje, Evropska bankarska asocijacija, Evropski savet za hemijsku industriju, Evropska asocijacija proizvodjača automobila itd.
Srednje asocijacije- u ovu grupu su rasporedjene organizacije koje imaju od 4 do 15 stalnih predstavnika i to su uglavnom čisto sektorske organizacije.Neke od najvažnijih su: Evropska federacija gradjevinske industrije, Evropska asocijacija telekomunikacionih operatera, Evropski institut za bakar, Evropski proizvodjači djubriva itd.
Male asocijacije- najvažnije pitanje koje se postavlja kod ove vrste grupacija je to da li su one zaista neophodne, s obzirom na to da imaju jednog, a neke ni jednog stalnog predstavnika.Ovakvih asocijacija ima izmedju 700 i 800, i one su važan deo lobiranja iz nekoliko razloga-čine poseban segment jedne veće dimenzije, ali i razvijaju specifične interese.Imaju koncentrisan izvor informacija, njihovo iskustvo iz datih oblasti je neprocenjivo jer su usko specijalizovani.
Asocojacija Eurochambers ili Evrokomore (Evropska asocijacija komora) zastupa interese privrede na nivou EU kod najvažnijih institucija vlasti.Ona se javlja kao jedan od najvažnijih nosilaca procesa pregovaranja izmedju odredjenih interesnih grupa i stavova koje zastupa i Evropske komisije ali i Evropskog parlamenta.Njihov zvanični status je
29
status stalnog partnera Evropske komisije, pa je njihov medjusoban odnos konstantan i održava se na svim nivoima.Eurokomore imaju svoje permanentne izaslanike u najmanje 10 radnih grupa i na sastancima propagiraju teme koje su veoma važne za funkcionisanje poslovnog sveta i evropskog biznisa.Evropska komisija poziva predstavnike Evrokomore da učestvuju u izradama i donošenju zakonskih propisa, da učestvuju na seminarima i diskusijama koje na dnevnom redu imaju teme kao što su podrška biznisu, formiranje i funkcionisanje klastera, kako obezbediti finansijska sredstva za uspešno poslovanje, programe politike razvoja malih i srednjih preduzeća, regulatornu formu jedinstvenog zajedničkog tržišta i sl.Evrokomore imaju priliku da sa generalnim direktoratima Evropske komisije učestvuju u raznim kampanjama i projektima koje se najčešće odnose na podršku malim i srednjim preduzećima.Neke od kampanja na kojima su ove dve institucije zajedno saradjivale su:“Komorska mreža kao podrška malim i srednjim preduzećima u nadzoru, izveštavanju i verifikaciji u kontekstu sistema trgovine emisijama gasova u EU“,“Održiva energija u Evropi“ i druge.Evrokomore su aktivne i u radu Evropskog parlamenta, putem učestvovanja na raznim forumima, sednicama i radnim grupama koje Parlament organizuje.Predstavnici Evrokomora se pozivaju na sastanke na kojima se raspravlja i odlučuje o raznim temama, pa su tako, na primer, bili učesnici foruma na kome se raspravljalo o klimatskim promenama.Evrokomore imaju velikog uticaja na funkcionisanje evropske privrede, pa aktivno učestvuju u pripremama i donošenju zakona iz ove oblasti.Preko učestvovanja u javnim raspravama kroz otvorene konsultacije do zvaničnih sastanaka sa funkcionerima Evropske komisije i parlamenta, Evrokomore su bitan i neophodan aktivista u procesu stvaranja zakona i donošenja pravnih regulativa i prospisa.Na ovaj način evropska zajednica poslovnih subjekata ima sveobuhvatan pregled tekućih aktivnosti i načina funkcionisanja najvažnijih evropskih institucija, što se najviše ogleda u postupku lobiranja i velikom uticaju na odlučivanje.
Navešću samo neke od komiteta tj ekspertskih grupa čije su članice Evrokomore, a koje je osnovala Evropska komisija13(podaci sa zvanične internet stranice Privredne komore Srbije):
Upravni odbor Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju, Ekspertska grupa za elektronsko fakturisanje, Radna grupa za sisitem trgovine emisijama gasova, Savetodavna grupa za implementaciju Evropskog okvira za kvalifikacije, Komitet za permanentno učenje, Mreža Evropske komisije za odlučivanje žena itd.
Medju evropskim konfederacijama posebno mesto zauzima Businesseurope konfederacija, ranije poznata pod nazivom UNICE.Ova organizacija povezuje poslovne konfederacije na nacionalnim nivoima i predstavlja najmoćniju konfederaciju evropskog biznisa.Kao
13
Privredna komora Srbije (2010.) E izvor, www.pks.rs
30
osnovni ciljevi za koje se zalaže Businesseurope izdvajaju se razni oblici pomoci i savetovanja evropskih zemalja u raznilokim aspektima poslovanja kao što su: pomoć zemljama u procesima globalizacije i pružanje zaštite različitih oblika u poslovanju, pomoć pri sprovodjenju i primeni reformi evropskog poslovanja i razvoja, pomoć pri integrisanju zajedničkog evropskog tržišta i funkcionisanju EU kao ekonomske unije, pomoć pri sprovodjenju platformi i rešenja za bolje očuvanje životne sredine, prilagodjavanje država i njenih društvenih i ekonomskih sistema izazovima savremenog doba kao što su globalizacija i internacionalizacija.
Tipična struktura Evropskih poslovnih udruženja zasnovana je na piramidalnom principu: odredjeni broj kompanija date zemlje se grupiše u nacionalnu asocijaciju, koje se dalje povezuju sa ostalim evropskim zemljama formirajući unije odredjenih sektora na evropskom nivou.
3.3.2 Nevladine organizacije
Nevladine organizacije predstavljaju najneistraženiju oblast sto se tiče lobiranja, medjutim njihova moć je tolika da se smatra da se nalaze medju najvećim lobistima, većim čak i od poslovnih asocijacija.Njihova moć svakim danom sve više raste, utiču na sve važne evropske institucije, pa čak i saradjuju sa njima.U zavisnosti od toga koje interese zastupaju, nevladine organizacije su podeljene na nekoliko nosećih grupa, pa je tako medju organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine najveća i najpoznatija GREEN 10, koja okuplja veliki broj organizacija koje se bave pitanjima zaštite čovekovog okruženja.Ističu se još i organizacije koje zastupaju ljudska prava, prava žena, zdravstvene organizacije, kulturne asocijacije...Iako se ne predstavljaju kao nosioci procesa lobiranja, one to ipak jesu i to jedan od najznačajnijih, jer imaju za cilj da sprovedu svoje interese koje zastupaju, kao i usvajanje i sprovodjenje zakona i regulativa za koje se zalažu.One čak imaju i privilegovan status kod najvažnijih evropskih institucija-najveću pažnju im poklanja Evropska komisija, dok nešto manje zaštićen položaj imaju kod Evropskog parlamenta i Saveta EU.Taj privilegovani položaj ogleda se na skoro svim nivoima- imaju jake kontakte koji im omogućavaju mnogo lakše i brže organizovanje sastanaka sa zvaničnicima, imaju mogućnosti da prisustvuju raznim dogadjajima (seminarima,kursevima..) koje organizuje Evropska komisija, na mnogo lakši način dolaze do novca za svoje projekte, dobijaju sredstva za finansiranje svojih organizacija i sl.Mnogo je razloga zbog kojih se nevladine organizacije smatraju centrima moći u Briselu, a trenutno su superiornije od bilo koje poslovne asocijacije.Vodje nevladinih organizacija su svakako dobro obučeni menadžeri koji za lobiranje koriste iste tehnike kao i ostale organizacije-upravljanje ljudskim i finansijskim potencijalima, mogućnost zadržavanja važnih informacija, prenošenje informacija izmedju članova i druge.
31
Jedna od najvećih i najjače utemeljenih organizacija u Briselu je Civil Society Contact Group14 (CSCG) ili Kontakt grupa civilnog društva.Ona predstavlja savez koji okuplja osam velikih nevladinih organizacija koje deluju u javnom interesu.U njenom sastavu se nalaze:
*CONCORD – Evropska konfederacija za pomoć i razvoj
*EFAH- Evropski forum za umetnost i nasledje
*EPHA – Evropski savez za javno zdravlje
*EWL- Evropski ženski lobi
*GREEN 10 – grupa vodecih evropskih ekoloških nevladinih organizacija
*HRDN – Evropska mreža za ljudska prava i demokratiju
*Socijalna platforma- platforma evropskih socijalnih nevladinih organizacija
*EUCIS – platforma evropskog civilnog društva za doživotno učenje
CSCG okuplja platforme najvažnijih i najvecih evropskih nevladinih organizacija koje podržavaju hiljade ljudi širom Evropske Unije, povezujući na taj način širok spektar interesa na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou sa evropskim standardima.Kao takva, najveći je lobista medju nevladinim organizacijama, sa najvećom moći uticaja jer se zalaže za mir, solidarnost, pravdu, jednakost za sve, toleranciju, održivi razvoj, kulturu, socijalni sklad, zaštitu životne sredine, iskorenjivanje diskriminacije i siromaštva, prava žena.Interesantno je da je jedna od članica CSCG i ETUC (Evropska konfederacija sindikata), što samo potvrdjuje činjenicu da su medju lobistima najistaknutije organizacije i da im se moć permanentno uvećava.Kontakt grupa sadrži po dva predstavnika iz svakog sektora.Trenutni predstavnici različitih sektora su:Evropska kancelarija za okolinu, kao predstavnik nevladinih organizacija za zaštitu životne sredine, iz oblasti ljudskih prava to su predstavnici evropske kancelarije Amnesty International, i Solidar u ime socijalnih nevladinih organizacija, kao i ETUC.
3.3.3 Evropski sindikati
Kada se govori o evropskim sindikatima prvenstveno se misli na jednu od najmoćnijih i najvažnijih evropskih organizacija- Evropsku konfederaciju sindikata-ETUC.
Osnovana je 1973.god sa ciljem da promoviše interese zaposlenih na evropskom nivou i da ih predstavlja kod evropskih institucija.Danas broji oko 60 miliona članova, obuhvaćenih u 14
E-izvor, (2010.), www.act4europe.org
32
okviru 12 evropskih industrijskih federacija i 82 nacionalnih konfederacija iz 36 evropskih zemalja.EUTC se bavi različitim oblastima na svim nivoima društva.Zagovara prava radnika, njihov bolji socijalni položaj i mehanizam doživotnog učenja, braneći evropski socijalni model i sprovodeći širok spektar makroekonomskih ciljeva.
Pod okriljem ove organizacije deluju još neke sindikalne strukture:EFREP/FERPA- Evropska federacija penzionisanih i starih lica, EUROCADERS-Savet evropskog profesionalnog i rukovodećeg kadra.
ETUC ima pristup svim važnim evropskim institucijama-Evropskoj komisiji, Parlamentu i Savetu.Ova organizacija konstantno učestvuje u radu ovih institucija tako što prisustvuje njihovim godišnjim sastancima, bori se za prava radnika tako što brani stavove radnika na konferencijama Evropske komisije i ubacuje elemente vezane za radnička prava u odluke koje Komisija donosi, učestvuje u radu velikog broja savetodavnih organa na ekonomskom i socijalnom nivou.
3.3.4 Predstavnici evropskog biznisa
Kao jedan od najvećih nosilaca zagovaračkih procesa javljaju se multinacionalne kompanije koje imaju predstavnike u Briselu.Tri kompanije sa najvecim brojem predstavnika su Alkatel sa 25 predstavnika, Phillip Morris International do 40 predstavnika i Ferruzzi Group sa 30 predstavnika.Kompanije koje imaju najviše uticaja u evropskom lobiranju su Unilever, Nokia, Ikea i TetraPak.
Najveći problem EU prepoznaje u činjenici da se 50 najvećih evropskih kompanije i dalje krije iza trgovinskih asocijacija koje u njihovo ime sprovode proces lobiranja, bez obzira na to što Evropska komisija radi na poboljšanju transparentnosti kad je odlučivanje u pitanju.Evropska komisija je 2008.god objavila šemu dobrovoljnog prijavljivanja lobista, medjutim čak 20 od 50 najvecih evropskih kompanija do danas se nije upisalo na tu listu.Medju kompanijama koje nisu želele da obelodane svoje prisustvo u Briselu našle su se i Nestlé,Vodafone, Deutsche bank i mnoge druge. Ono što ostaje nejasno je da većina ovih kompanija ima omogućen slobodan pristup Evropskom parlamentu, iako se zna da takvu dozvolu mogu dobiti samo registrovani lobisti. Kao razlog za to velike kompanije navode činjenicu da im je mnogo jednostavnije da im trgovinske asocijacije odrade lobiranje u njihovo ime, iako to izaziva velike troškove za samu kompaniju, ali im takodje nude i mnogo više diskrecije.Velike multinacionalne kompanije kao sto su Peugeuot, Shell, Arcelor Mittal su u svojim finansijskim izveštajima naveli mnogo manje iznose namenjene za lobiranje nego neke nevladine organizacije.Od 50 najvecih multinacionalnih kompanija na evropskom tlu samo pet ih je pijavilo iznos budžeta namenjen za lobiranje- prijavljeni iznosi se kreću izmedju 500.000 i 1.000.000€.
33
3.4 EU Komitologija
Pojam komitologija jedan je od najčešćih koji se spominje u evropskoj praksi lobiranja.Ne postoji bukvalan prevod ove reči, ali bi se u najkraćem mogao opisati kao konsultovanje odbora ili postupak odbora.Komitologija je pojam koji opisuje postupak Evropske komisije, koja prilikom sprovodjenja zakona i propisa EU, mora saradjivati i konsultovati različite odbore.Ti odbori su savetodavne prirode i imaju funkciju tela koje sprovodi rasprave.Njih sačinjavaju različiti stručnjaci iz zemalja članica, jer oni na taj način stvaraju mogućnost povezivanja i kontakta nacionalnih entiteta sa donosiocima odluka.
Komitologija kao postupak nalazi se medju najviše osporavanim elementima funkcionisanja EU, jer je o komitologiji i njenim odlukama malo stvari izneto u javnost, o samim sastancima je poznato vrlo malo podataka, što je dovelo u pitanje transparentnost samog procesa.
Komitiologija predstavlja sinonim za proceduru koju Evropska komisija primenjuje pri sprovodjenju zakona na nivou čitave Evropske zajednice.Odbori svoje stavove zasnivaju na nacrtima mera za sprovodjenje koje priprema Komisija.Oslanjajući se na komitologiju, odredjeni odbori pomažu Evropskoj komisiji u sprovodjenju njenih ciljeva i zadataka.Forumi za raspravu tj odbori su sačinjeni od predstavnika država članica kojima predsedavaju predstavnici Evropske komisije.Oni imaju ulogu posrednika izmedju Komisije i administracije država članica, i naročito su važni da uspostave dijalog u onim situacijama kada se usvajaju odredjene mere koje dotiču pojedine zemlje članice.Evropska komisija se brine da mere za sprovodjenje što bolje oslikavaju stanje u svakoj zemlji o kojoj je reč.Odbori se mogu podeliti u tri grupe:
-savetodavni odbori:njihovo mišljenje je Evropska komisija dužna da primi na razmatranje;
-upravljački odbori:njihovo mišljenje, Evropska komisija, u slučaju neslaganja sa merama koje se sprovode, je dužna da prosledi Veću EU na razmatranje;
-regulatorni odbori:njihovo odobrenje je neophodno kako bi Evropska komisija sprovela odredjenje mere.
Postoji 450 ovakvih odbora, uključujući i 30 odbora za zapošljavanje i privredne odnose, 26 odbora za saobraćaj i 43 odbora za životnu sredinu, nuklearnu bezbednost i civilnu zaštitu.
Komitologija je uvedena šezdesetih godina XX veka, a za cilj je imala sprovodjenje zajedničke poljoprivredne politike.Njena uloga u Parlamentu na samom početku bila je ograničena, medjutim sa rastom moći Evropskog parlamenta, dolazi do promena u funkcionisanju i stepenu moći ovog tela.1999.godina je donela Parlamentu pravo da prima obaveštenja o odlukama koje su donesene komitologijom, i poboljšan je pristup
34
dokumentima.2006.godine omogućena je tzv „regulatorna procedura uz proveru“ koja Parlamentu donosi bolju kontrolu i nadgledanje i pravo veta pri usvajanju mera Komisije.Medjutim, postojalo je pravo da se odredjene mere odbace ili prihvate, ali ne i da se izmene.Ovaj način funkcionisanja prestaje da se primenjuje sa Lisabonskim sporazumom.Komitologija će se primenjivati na pravnu regulativu usvojenu pre stupanja lisabonskog sporazuma na snagu, ukoliko se on pravno ne izmeni, pa bi se na taj način izmene vršile u skladu sa novim odredbama.U novom, tzv komitološkom odlučivanju sistem rada odbora postao je transparentniji, a od 2000.god Komisija objavljuje godišnji izveštaj dajući kratak pregled aktivnosti odbora tokom prethodne godine.
Dijagram 7: Proces donošenja odluka u EU
3.5 Inicijativa za veću transparentnost lobiranja
Još 2006.god Evropska komisija pokrenula je inicijativu za više transparentnosti u procesu lobiranja, koja se odnosila na rasvetljavanje uticaja velikog broja lobista i interesnih grupa koje su uključene u proces donošenja odluka u institucijama EU, kroz osnivanje lobističkog registra Evropske Unije.Komisija EU je zaključila da jedna ozbiljna profesija kao što je lobiranje, u savremenom demokratskom društvu mora da bude transparentno, legitimno i da negativan utisak o lobistima mora biti neutralisan.
Za osnivanje lobističkog registra EU i za sprovodjenje „Evropske transparentne inicijative“ , kako je nazvan čitav projekat, bio je zadužen komesar EU Sim Kalas (Sim Kallas).On je početkom 2007.god predložio da unošenje podataka u registar lobista za početak bude sprovedeno na dobrovoljnoj osnovi, ali je u narednom periodu zaključeno da se ne može ostati samo na dobrovoljnosti.Cilj ovog projekta je da se javnosti pokaže kakav doprinos evropskim ustanovama i institucijama daju lobističke grupe, koje potrebe teže da ostvare,
35
za koga deluju i koga zastupaju i na koji način se finansiraju.Osnovna namera je osnivanje registra lobista kako bi lobiranje postao otvoren i transparentan proces, kako bitnim institucijama tako i širokoj javnosti.
Lobistički registar postoji još od 1996.god, uveden od strane Evropskog parlamenta, takodje na dobrovoljnoj osnovi, i on se od 2003.god može videti na internet stranici Evropskog parlamenta.Medjutim, ovaj poduhvat je ostao uspešan samo na papiru, jer se ispostavilo da je registar omogućavao samo jednostavniji ulazak u zgradu Evropskog pralamenta (članovi registra su dobijali lobističke karte uz pomoc kojih su lakše ulazili u zgradu EP), lakše zakazivanje susreta sa poslanicima i prisustvovanje javnim sednicama parlamentarnih odbora.
Svako upisivanje u registar je dobrovoljno, a samoj instituciji koja se upisala omogućava da bude uključena u procese konsultacija prilikom pisanja novih evropskih zakona.Svaka zainteresovana institucija dobija na uvid predlog zakona o kom raspravlja Evropska komisija.Lobističke grupe od institucija EU imaju pravo da zatraže informacije i relevantne podatke.Evropska komisija je sprovela i kodeks ponašanja koji važi za sve registrovane članove i sve povrede ovog kodeksa snose odgovarajuće posledice.
Prilikom predstavljanja ove inicijative, Sim Kalas je objasnio da lobisti upis u registar ne treba da shvataju kao pretnju već kao priliku.Sama ideja o osnivanju registra potekla je, izmedju ostalog, i zbog velikog broja tumačenja pojmova lobiranja i lobista, ali i zbog različitih pravila i zakona koji vladaju u državama članicama.Komisija je očekivala da će se u registar dobrovoljno prijaviti veliki broj nevladinih organizacija, profesionalnih lobista, advokatskih kancelarija, savetodavnih organizacija i institucija.Medjutim, u prvih nekoliko meseci od osnivanja registra, broj prijavljenih članova je bio nezadovoljavajući.U periodu nakon samog osnivanja prijavillo se svega oko 300 organizacija, čime predstavnici Evropske komisije nisu bili zadovoljni.Od 300 prijavljenih organizacije koje se nalaze u registru, 126 su činila trgovačka udruženja, 56 nevladine organizacije, dok se nijedna veća lobistička grupa nije prijavila.
I pored pokrenute inicijative o transparentnosti, tačan broj lobista i lobističkih grupa koje su danas aktivne u Briselu, još uvek se ne može sa preciznošću utvrditi.Prema podacima kojima raspolaže Sim Kalas, taj broj iznosi oko 2600 etabliranih interesnih grupa, dok britanski politikolog Džastin Grinvud (Justin Greenwood) govori o svega 1450 lobističkih tela.Izveštaj Evropskog parlamenta spominje cifru od 15-20.000 lobista i oko 2500 interesnih grupa registrovanih u Briselu.Jedini pouzdani podatak se zasniva na činjenicama iz registra Evropskog parlamenta,onog iz 1996.god, a to je broj od 4570 akreditovanih lobista.
36
4.PROMOVISANJE INTERESA PREDUZEĆA LOBIRANJEM U EU
4.1 Savremeno preduzeće i država
Suočeni sa procesom integracija i globalizacije, savremeno preduzeće mora da pronadje način da se uspešno suprotstavi dominantnom uticaju sadašnjih tržišnih kretanja, modernom poslovnom okruženju i da se prilagodi novim pravcima u poslovanju.Ta pravila ogledaju se u pronalaženju idealnog rešenja za funkcionisanje u novonastaloj ekonomskoj, društvenoj i informacionoj sredini.Društvena sfera poslovanja odnosi se prevashodno na integraciju društvenih i ekonomskih normi.Nauka i tehnologija svakim danom sve više napreduju, pa se trendovi razvoja ovih oblasti moraju pažljivo pratiti i primenjivati u poslovanju.Dostignuća informacione tehnologije i moderni menadžment informacioni sistemi danas predstavljaju jedan od nosećih stubova uspešnog poslovanja svakog preduzeća.
U savremenom turbulentnom svetu poznavanje političkih prilika je veoma bitno, jer državna regulativa i političko okruženje u državi deluju u sprezi moći koja utiče na razvoj poslovanja, funkcionisanje državne ekonomije, a prvenstveno na opstanak preduzeća.Da bi preduzeće bilo uspešno prema današnjim merilima mora na pravi način da donosi strateški važne odluke, a to će moći samo ukoliko se pridržava inovacija i tehnoloških dostignuća.Moderno i efikasno preduzeće će opstati na savremenom tržištu samo ako se prilagodi trenutnim pravilima igre koje nameću moderni poslovni trendovi.Oni podrazumevaju:
-ekonomsku održivost- minimalni troškovi-maksimalan profit;
-pravljenje kompromisa-uspešna uzajamna saradnja izmedju zaposlenih i poslodavaca;
-informacione tehnologije-uvodjenje najsavremenije opreme i menadžment sistema;
-politički sistem- razumevanje političkog okruženja kao i stabilna državna regulativa.
Suočeni sa brzim tempom svetske ekonomije preduzeća danas se nalaze na klackalici.Treba se odlučiti izmedju velikih rizika i odličnih mogućnosti koje im se nude.Nije jednostavno napraviti pravilan izbor i prepustiti se novonastalim tendencijama, ali ako se prate tehnološki trendovi i zahtevi medjunarodne globalne ekonomije, izbor će svakako biti lakši.
Veliki broj preduzeća je već izbačen iz igre.Ona nisu umela da balansiraju u sredinama koje su turbulentne, sredinama koje su podložne stalnim i dinamičnim promenama.Zbog toga preduzeća moraju da promene način razmišljanja o samom poslovanju.Nije dovoljno samo kupiti najnoviju opremu ili tehnologiju, mnogo je važnije upoznati se sa tržištem i zakonitostima koje na njemu vladaju.I dalje je primarno tzv zlatno pravilo da je potrošač uvek u pravu, i da se sve aktivnosti moraju prilagoditi zahtevima potrošača.Medjutim,
37
danas je najteže ostvariti osnovnu premisu uspešnog poslovanja, jer je konkurencija nebrojiva, a želje potrošača je sve teže zadovoljiti.Opstanak preduzeća i njegovo poslovanje i prosperitet u modernim uslovima tržišta zavisi upravo od mogućnosti preduzeća da svoj proizvod prilagodi željama i potrebama kupaca, da tehnologiju i kvalitet proizvoda podredi zahtevima surove savremene ekonomije.Preduzeće mora da se ponaša tako da postane lider u svojoj oblasti, da ponudi na tržištu ono što niko drugi ne nudi, da bude jedino koje može da zadovolji potrebe potrošača na pravi način.Prvi korak je informisanost-preduzeće u svakom trenutku mora da bude obavešteno o promenama potreba. Svako preduzeće, ukoliko želi svoje mesto pod suncem na savremenom tržišnom nebu, mora da raspolaže sistemima obrade informacija o visokim poslovnim performansama.Ti sistemi sadrže podatke o potrošačima, tržištu, dobavljačima, konkurenciji, akcionarima, zaposlenima, finansijskim rezultatima.Ovakvi sistemi pomažu preduzećima da lakše prilagode svoje poslovanje savremenim trendovima, olakšava komunikaciju i omogućava brzu transformaciju u lidersko preduzeće na dinamičnom globalnom tržištu.
Nije samo tehnologija preduslov za uspešnost.Najvažniji činilac su svakako ljudski resursi.Savremene tendencije nalažu da se sve veća pažnja posvećuje razvoju lidera.Svakom preduzeću su potrebni ljudi koji će umeti da na pravi način osluškuju promene tržišta i okruženja, da izaberu pravu strategiju i nametnu svoju viziju i da je prenesu na druge.Uporedo sa osavremenjivanjem tehnologije, treba da se osposobljavaju stručni kadrovi, jer bez njih preduzeće ne može da prati korak sa savremenim svetom.
Ciljevi promovisanja interesa preduzeća mogu se svrstati u nekoliko osnovnih grupa:
-ciljevi koje preduzeće želi da ostvari tako što će sprečiti donošenje odredjene odluke;
-ciljevi koje će preduzeće ostvariti ukoliko izvršenje odredjene odluke odloži na neodredjeni period;
-ciljevi koje će preduzeće ostvariti ukoliko bitno utiče na promenu same suštine date odluke;
-uticati na raspravljanje o odredjenom problemu koji je bitan za dato preduzeće i napraviti političku podzadinu tog problema.
Tabela 3: Neki primeri promovisanja inside out i outside in ciljeva u preduzeću:
PROMOVISANJE INSIDE OUT CILJEVA U LOBIRANJU
PROMOVISANJE OUTSIDE IN CILJEVA U LOBIRANJU
U situaciji kada preduzeće želi da promoviše novi tehnološki proizvod na tržistu, potrebno je
Uticanje preduzeća na uslove za dobijanje investicija ili novčanih podticaja kako bi lakše
38
uticati na promenu zakonskih propisa došla do tih finansijskih sredstava
Kada preduzeće želi da učestvuje na nekom tenderu, želece da utiče na promenu uslova učestvovanja na tom tenderu
Učestvovanje u formulisanju politike tržišta i poslovanja one privredne grane u kojoj je preduzeće aktivno
Ukoliko preduzeće želi da uspešno sprovede neku tehnološku inovaciju, uticaće na smanjenje političkog pritiska
U slučaju kada kompanija želi da proširi svoje kapacitete, lobiraće za promenu plana prostornog planiranja u sopstvenu korist
U slučaju da je neophodno da neko preduzeće ili fabrika prekine sa radom, lobiraće za politički dogovor kako bi ublažilo negativne posledice tog zatvaranja
Preduzeće će lobirati protiv političke podrške odredjenog tehnološkog procesa, uvodjenja tehnologije ili bilo kakvog drugog procesa koji bi radio na štetu proizvoda koje preduzeće proizvodi
Izvor tabele: www.zorantomic.net/085_19.javni_poslovi_i_lobiranje.ppt
Sve složenija i dinamičnija ekonomija nameće potrebu da preduzeća razvijaju i stvaraju konkurentske prednosti i sposobnosti.Konkurentno orijentisano preduzeće na tržištu može da ponudi proizvod koji je kvaliteniji i po povoljnijim uslovima od svojih konkurenata.Svaka strategija koju lideri preduzeća biraju mora da se prilagodi aktivnostima u uslovima složenog okruženja, ali istovremeno mora da vodi stvaranju nekog oblika konkurentske prednosti.Savremene strategije povezuju najsavremeniju informacionu tehnologiju, reinžinjering i modernu tehniku i opremu.
Uspešnost savremenog preduzeća ogleda se i u njegovoj orijentaciji.Tokom transformacije preduzeće može da svoju orijentaciju bazira na samo jednom obliku unapredjivanja, ali do uspešnih rezultata dolazi se samo kombimnovanjem svih elemenata.Orijentisanost preduzeća moze biti:
-na proizvode:u prvom planu je čitav proizvodni asortiman,preduzeće se usmerilo na modifikovanje i poboljšanje kvaliteta postojećih proizvoda;
-na tehnologiju:prelazak na upotrebu najsavremenijih tehnoloških dostignuća i informacione tehnologije i sistema;
-na proizvodne procese:proces automatizacije i robotike, osavremenjivanje postojećeg proizvodnog procesa novim i naprednim alatima i opremom;
-na potrošače:primarni cilj preduzeća je zadovoljavanje potreba potrošača;
-na konkurenciju:proučavanje konkurencije,preduzeće svoje poslovanje usmerava tako da pobedi konkurenciju na svim nivoima
39
-na tržište:zadovoljavanje zahteva savremenog tržišta uz istovremeno orijentisanje i na potrošače i na konkurenciju.
Zadovoljenje osnovnih ekonomskih principa uspeće da održi preduzeće u tržišnoj utakmici.Medjutim, podrška države nikako ne treba da izostane.Svetska globalizacija i dinamičko okruženje teraju preduzeća da se transformišu, pa je pomoć države neophodna kako bi domaća privreda postala još uspešnija.Na putu prilagodjavanja preduzeća savremenim uslovima tržišnog nadmetanja, država treba da bude prvi partner koji ce pružiti ruku i pomoći uspešnost nacionalne privrede.
4.2 Mala i srednja preduzeća i lobiranje
Mala i srednja preduzeća su pokretači i nosioci nacionalnih privreda.U odnosu na velika preduzeća, ona mogu imati različita prava i obaveze.U mnogim državama postoje posebni programi podrške malim i srednjim preduzećima koje sprovodi Vlada i odgovarajuća ministarstva, koji treba da im olakšaju pristup sredstvima iz kreditnih izvora, obezbede informacije za otpočinjanje i vodjenje posla, pomognu u rešavanju polsovnih problema, obezbede obuku i trening, smanje poresko opterećenje i sl.
U preporukama Evropske komisije odredjuju se kriterijumi za definisanje mikro, malih i srednjih preduzeća.U mikro, mala i srednja preduzeća ubrajaju se preduzeća koja zapošljavaju manje od 250 zaposlenih, čiji godišnji prihod ne prelazi 50 miliona € i/ili čija vrednost ukupnih sredstava iznosi do 43 miliona €.U mala preduzeća se ubrajaju ona čiji godišnji prihod i/ili vrednost imovine nije veća od 10 miliona €, i koja zapošljavaju do 10 osoba.Najveća razlika izmedju malih i srednjih preduzeća je u organizaciji rada, hijerarhijskoj i organizacionoj strukturi i načinu upravljanja.
U Evropskoj Uniji je registrovano oko 20 miliona malih i srednjih preduzeća, koja su nosioci 99% ukupnog poslovanja Unije, i ključni su pokretač ekonomskog razvoja, inovacija, zapošljavanja i socijalne integracije. Evropska komisija ima za cilj da promoviše uspešne preduzetnike i da im poboljša poslovno okruženje, kao i da im omogući da ostvare svoj puni potencijal u globalnoj ekonomiji.
*60% SVIH INOVACIJA DOLAZI UPRAVO IZ MALIH PREDUZEĆA
*KADA BI SAMO POLOVINA OD CELOKUPNOG BROJA MALIH PREDUZEĆA U EVROPSKOJ UNIJI ZAPOSLILA SAMO PO JEDNOG NOVOG ZAPOSLENOG, TO BI ZNAČILO 10 MILIONA NOVOZAPOSLENIH OSOBA!
40
Tabela 4: Struktura poslovanja malih preduzeća u Evropskoj Uniji15(prema podacima sa zvanične internet stranice britanske federacije malih preduzeća)
STRUKTURA POSLOVANJA MALIH PREDUZEĆA U EU
*99.8% SVIH PREDUZEĆA U EVROPSKOJ UNIJI ČINE MALA PREDUZEĆA
*91.5% SU MIKRO PREDUZEĆA
*7.3% SU MALA PREDUZEĆA
*1.1% SU PREDUZEĆA SREDNJE VELIČINE
*0.2% SU VELIKA PREDUZEĆA
* ČAK 67.1% UKUPNE ZARADE SVIH PRIVATNIH SEKTORA GENERIŠE SE KROZ MALA PREDUZEĆA
Evropska komisija radi na širokom spektru pitanja politike koja se odnosi na mehanizme funkcionisanja malih i srednjih preduzeća sirom Evrope, kao i na širenju mreže za podršku očuvanja poslovanja malih i srednjih preduzeća.Njena podrška se zasniva kako na pomoći postojećim preduzetnicima, tako i na pomoći potencijalnim.Posebna pažnja je usmerena na specifične oblike preduzetništva kao što su žene preduzetnici, zanatstvo ili preduzeća iz oblasti društvenih delatnosti.Sve akcije podrške malim i srednjim preduzećima regulisane su kroz jedinstven i sveobuhvatan okvir, a to je Zakon o evropskim malim preduzećima, koji su se pored Evropske komisije, obavezale da sprovode i same države članice.S obzirom na to da mala i srednja preduzeća zahtevaju podršku i na lokalnim nivoima, aktivnosti Komisije se sastoje i u pružanju pomoći zemljama članicama i regiona da razviju politiku čiji je cilj promovisanje preduzetništva, poboljšanje stanja malih i srednjih preduzeća, omogućavanje pristupa novim tržištima.
Najpoznatija asocijacija na teritoriji Evropske Unije koja povezuje poslodavce malih i srednjih preduzeća je UEAPME. Ova organizacija udružuje proizvodjače, poslodavce, zanatlije i trgovce iz oblasti malih i srednjih preduzeća na području EU i zastupa ciljeve 81 udruženja iz zemalja članica. To su nacionalna udruženja malih i srednjih preduzeća, granske federacije okupljene na evropskom nivou i ostalih organizacija koje su uključene u sektor malih i srednjih preduzeća.
UEAPME zastupa interese gore navedenih članica, obezbedjujući im mogućnost da se njihov glas čuje i braneći im stavove i prava u vezi svih zakona koji se odnose na ovu
15
E-Izvor:www.fsb.org.uk/sme
41
oblast.Najveći izazov UEAPME vidi u činjenici da mala i srednja preduzeća moraju da odole premisama globalizacije i konkurentnog evropskog tržišta.UEAPME utvrdjuje načine na koje mala i srednja preduzeća mogu da se prilagode kompetitivnoj ekonomiji EU, predlazući im promene u fiskalnoj i ekonomskoj politici, savetujući ih u oblasti prava, podrzavajući ih u oblastima istraživanja i razvoja i sprovodeći im politiku internog tržišta.
Mala i srednja preduzeća su specifična kategorija svake nacionalne ekonomije jer su ona prva na udaru kad su javne odluke u pitanju.Ta osetljivost se ogleda u tome što mala i srednja preduzeća imaju nesigurniju finansijsku i komercijalnu strukturu, pa mogu da ozbiljno snose posledice javnih odluka.Njihova poslovna aktivnost je često ograničena na jedan proizvod ili uslugu, pa ukoliko su javne odluke vezane za npr strukturne promene, ova preduzeća mogu biti ozbiljno ugrožena.
Kod lobiranja malih i srednjih preduzeća, najveći problem je finansijske prirode.Naime, ova preduzeća ne raspolažu sa dovoljno sredstava da bi obezbedila sebi lobistu u Briselu.Prisustvo na skupovima i sastancima koja su od ključne važnosti za donošenje odluka, mala i srednja preduzeća skupo košta, jer to nije prioritet njihovog poslovanja, ali opet dovodi do toga da ona nemaju nikakav uticaj pri odlučivanju i ostavljaju utisak potpunog neangažovanja.Lobiranje je za mala i srednja preduzeća još uvek novost, jer nisu dovoljno važni i moćni da plate sebi lobistu na ključnim mestima.
Postoji nekoliko preporuka malim i srednjim preduzećima koja, sve je izvesnije, u narednom periodu moraju da se priklone lobiranju.
Prva preporuka je da se drže podalje od samostalnog delovanja. Na lokalnom, nacionalnom, pa možda i regionalnom nivou, njihova kompanija će te troškove podneti, medjutim sa svakom sledećom instancom troškovi toliko rastu da će ih biti nemoguće pokriti.Zato se preporučuje oprez i uvek je bolje da se oslone na stručnjaka.
Angažovanje konsultanta je zaista skupo za mala i srednja preduzeća, ali je moguće ugovoriti osmatranje za razumnu cenu (to naravno isključuje bilo kakav vid intervencije u Parizu ili Briselu).
Još jedan značajan problem malih i srednjih preduzeća, a vezan za lobiranje, je nedostatak organizacionih struktura u smislu zajedničkih federacija koje bi lobirale u njihovo ime.Velike kompanije su okupljene u European Round Table (Evropski okrugli sto), a mala i srednja preduzeća još nemaju formirane zajedničke organizacije koje bi im omogućile adetkvatan uticaj i pravo glasa kod odlučivanja.
Mala i srednja preduzeća su zato prinudjena da pribegavaju sporednim rešenjima kroz posredničke strukture (Klaman,M. 2004.,str 230):
42
1.Strukovni sindikati- najčešći oblik udruživanja malih i srednjih preduzeća koji sa sobom nose i odredjene izazove- važno je paziti da interesi čitave grupacije tj. grane nadjačaju individualne interese;
2.Multistrukovne konfederacije- kad je slab uticaj u lokalnoj sredini u pitanju moguće je nadoknaditi taj nedostatak formiranjem npr. opštih konfederacija malih i srednjih preduzeća;
3.Komercijalne organizacije- one podrazumevaju udruženja kao što su trgovačke i industrijske komore.Iako nisu na dobrom glasu, često predstavljaju jedino oružje za odbranu zajedničkih interesa sopstvenih članova;
4.Solidarnost prema aktivnosti- zasnovane na primerima iz Nemačke i Španije.Ove zemlje gaje veoma visok stepen regionalne osetljivosti i solidarnosti, pa su u Briselu medjunarodne grupacije, kao što je Atlantski luk, veoma dobro prihvaćene i efikasne.
4.3 Lobiranje po regijama
U poslednje vreme Evropu je zahvatio talas decentralizacije, bar što se tiče podele teritorijalnih jedinica na manje delove radi efikasnijeg lobiranja u Briselu.Manje teritorijalne jedinice su decentralizacijom ostvarile mogućnost da se njihov glas čuje u najvažnijim lobističkim centrima, što dugo vremena nisu mogle da postignu.Države se više ne pojavljuju u Briselu i drugim centrima kao autnonomne centralizovane jedinice, već su svoja prava počele da zahtevaju i manje teritorijalne celine – opštine, oblasti, regije, skupine gradova i sl.Danas u Briselu 316 gradova i regija iz Evrope ima svoju kancelariju zbog lobiranja.Lobira se prvenstveno za ekonomske interese, ali i za turističke, političke, kulturne, ekološke i mnoge druge.Jedan od istaknutijih predstavnika regionalnog lobiranja je nemačka opština Baden Virtemberg, u čijem predstavništvu u Brsielu radi 63 ljudi.Regionalna vlast još se nalazi u fazi razvijanja, medjutim postoje regije koje su izgradile veoma jake političke i ekonomske osnove-vlade španskih autonomnih pokrajina, tzv. Generalidades ili nemačke pokrajine Lander.
Uticanje se sprovodi na svim nivoima hijerarhije- od opština i gradonačelnika, preko državnog parlamenta i regionalnih centara, sve do Brisela.Lobiranje u svakom slučaju ima isti cilj, a razlikuje se samo sredina u kojoj se ono odvija, tako da u principu nema velikih razlika prilikom izbora metoda i alata lobiranja, bez obzira da li se pritisak vrši na prvom stepeniku, npr. kod gradonačelnika, ili se ono odigrava u samom centru dešavanja u Briselu.Delovanje lobista i interesnih grupa nije uvek identično, ali je uvek sa istim ciljem i slične prirode.
Ovakve jedinice su na neki način države u malom jer izvršavaju vlast, imaju svoje zakone koje sprovode, imaju svoje finansijske budžete kojima raspolazu i sl.Zbog toga one postaju
43
atraktivna meta lobista i agenata koji se bave lobiranjem, one predstavljaju značajnu instancu za uticanje na donošenje odluka.Teritorijalne jedinice iskorišćavaju svoje pozicije da bi izdejstvovale odluke i uticale na odlučivanje u onim aspektima koja prevazilaze njihova ovlašćenja.Naime, one nemaju potpunu autonomiju na svim nivoima, a Brisel često zaobilazi regije kao mete lobista, pa same regije moraju više da deluju kao interesne grupe nego kao „države“.
Iako je kod većine interesnih grupa cilj lobiranja vezan za donošenje nekog zakona, kod lobiranja u regijama to nije primarni zadatak.Najčešći zahtev koji se javlja kod lobiranja u regijama su finansijska sredstva.Odobravanje finansijskih dodataka i premija i ostalih oblika novčane pomoci i donacija, osnovni su cilj koji regija želi da postigne.Uz finansijsku pomoć srediće se teritorijalna slika i otkloniće se ekonomske i socijalne razlike, pa se regije utrkuju koja će biti prva na spisku za odobravanje finansijske pomoći; i upravo se u tome ogleda srž njihovog lobiranja.Promena zakonske regulative najčešće se odnosi na otvaranje zajedničkih tržišta, zaštitu i očuvanje životne sredine, regulisanje lokalne ekonomije.
Teritorijalne jedinice na raspolaganju imaju i sledeće adute (Klaman M., 2004, str 233):
-finansijska sredstva- ovaj vid podrške regijama omogućava da u Briselu osnuju pojedinačna ili grupna stalna predstavništva, kao što su to učinile skoro sve francuske regije;
-podrška poslanika- medju lokalnim poslanicima se često može naći neki od visokih nacionalnih ili evropskih donosilaca odluka što uveliko olakšava sam postupak pritiskanja i vršenja uticaja pri odlučivanju;
-povoljna slika- regije se same po sebi zalažu za ostvarivanje zajedničkih interesa, u većini slučajeva to čine zbog ekonomskog i socijalnog razvoja, otvaranja novih radnih mesta, pa njihovo lobiranje uvek ima pozitivnu konotaciju;
-specijalizovane strukture za dogovaranje- organizuju se različiti oblici organizacija i udruženja koji okupljaju regije i bore se za njihove ciljeve, jedna od najmladjih i najuspešnijih je savetodavni regionalni komitet Evropske Unije.
Kao i kod ostalih interesnih grupa, jedan od izazova izbora pravilne strategije lobiranja predstavlja pronalaženje idealnih saveznika.Iz tog razloga regionalni i lokalni lobiji oformili su Atlantski luk.
Atlantski luk je udruženje obalskih regija koje ima za cilj povezivanje obalskih zona zapadne Evrope u federaciju.Ova organizacija je članica konferencije pomorskih regija i okuplja 23 regije, preko Glazgova sve do Sevilje.Predstavlja lobi koji počiva na osnovama starih kulturnih veza, i zastupa zajedničke interese nekoliko država, pa svoj multinacionalni karakter koristi u Briselu što mu garantuje veliki kredibilitet i stalnu finansijsku
44
podršku.Pored finansijske pomoći, Atlantski luk lokalnim odgovornim licima omogućava dodatnu pažnju evropskih donosilaca odluka, što olakšava sam postupak uticanja zarad ostvarivanja ciljeva.Oni se zalažu za obnavljanje i održavanje pomorskih aktivnosti, poljoprivrednu diversifikaciju i sl., a najznačajnija promena koju su uspeli da izdejstvuju je reforma evropskih strukturnih fondova.
Značajna institucija koja okuplja regije i medjuregionalne organizacije je Skupština evropskih regija (Assembly of European Regions – AER). Ona predstavlja nezavisnu asocijaciju regija i najveću medjuregionalnu mrežu saradnje u Evropi.Ima više od 260 regija članica iz 33 države i 14 medjuregionalnih organizacija.Cilj ove organizacije je da regije medjusobno razmenjuju iskustva, znanja i da kroz zajedničku saradnju i projekte lobiraju za svoje interese kod medjunarodnih institucija.Značaj članstva regije u ovoj alijansi se ogleda u tome što regija postaje ravnopravni pratner koji ostvaruje kontakte, veze i saradnju sa Savetom Evrope i ostalim bitnim institucijama Evropske Unije.Regija članica je funkcionalna i priznata evropska regija koja može da utiče na odlučivanje i da saradjuje sa ostalim regijama članicama u raznim oblastima.
4.4 Promovisanje interesa preduzeća lobiranjem u Srbiji
Lobiranje u Srbiji još uvek predstavlja apstraktan pojam.Za ljude koji žele da se bave lobiranjem u Srbiji predstoji težak period, jer će se susresti sa mnogim izazovima na putu upoznavanja pojma lobiranja sa javnošću.U Srbiji, više nego u ostalim zemljama, vlada mišljenje da su lobisti ljudi koji se bave korupcijom, podmićivanjem i ucenjivanjem.Jedan od osnovnih zadataka budućih srpskih lobista biće da razbiju mit o lobiranju kao nelegitimnom postupku, što ce biti veoma teško, s obzirom na to da je ovdašnja javnost dobro upoznata sa problemima korupcije na svim nivoima društva.Prvi koji su rešili da krče put Srbije u Briselu su članovi novoosnovanog Društva lobista Srbije.
Malo je poznato da Srbiju u Briselu predstavljaju Ambasada, Privredna komora i Misija pri Evropskoj zajednici.Medjutim, ove institucije su predstavnici Srbije kao države, a prema stavovima iz bečke konvencije o lobiranju, one se ne mogu baviti aktivnostima lobiranja.Takodje, javnost u Srbiji gotovo da ne zna da je pre nekoliko godina srpska vlada sklopila ugovor o promovisanju Srbije sa lobističkom kompanijom „Gellis Communications“ (ova kompanija je pre toga vrlo uspešno gradila imidž Slovenije).Postoje neke naznake da je tokom 2004.god, kada je kampanja vodjena, imidž Srbije u okviru EU malo poboljšan.Kampanja je prekinuta jer je za dalji rad nestalo novca.Bez obzira na to da lobiranje nije preterano skup posao, pare iz državnog budžeta nikad nisu otišle na račun za lobiranje.Izgovor srpskih zvaničnika je da lobiranje nije bilo prepoznato kao efikasan diplomatski metod.
45
4.4.1 Društvo lobista Srbije
Iako je još 2005.god doneta nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, zajedno sa Akcionim planom za njeno sprovodjenje, koje predvidjaju da se 2008.god usvoji zakon o regulisanju lobiranja u Srbiji, ovaj zakon još uvek nije donet.
Grupa entuzijasta i stručnjaka koji su već imali iskustva u lobiranju, kao i oni koji žele da im buduća profesija bude lobiranje, u januaru 2009.god osnovali su Društvo lobista Srbije.Njihov osnovni cilj je suzbijanje korupcije na svim nivoima i usvajanje Zakona o lobiranju.
Ugledajući se na ostale zemlje koje imaju već donet Zakon o lobiranju, kao što su SAD, Kanada, Madjarska, Poljska, Slovenija (Slovenija od prošle godine ima Zakon o lobiranju koji je stavljen u kontekst borbe protiv korupcije, ali budući da se njima ne bave profesionalci nego vršioci javnih funkcija, oni svoju funkciju i moć zloupotrebljavaju zarad sticanja lične koristi) i druge, kao i na države kod kojih je lobiranje uredjeno zakonom o zaštiti društvenog integriteta, srpsko društvo lobista je oformilo radnu grupu za izradu Zakona o lobiranju.
Kao svoje osnovne ciljne grupe članovi drustva lobista navode predstavnike zakonodavne i izvršne vlasti.Pored suzbijanja korupcije, članovi ovog društva baviće se i pitanjima obučavanja lobista i razvijanju prakse profesionalnih i etičkih standarda kod ljudi koji se bave lobiranjem.Da bi se bavili lobiranjem u Srbiji, potencijalni lobisti će morati da dobiju odgovarajuću licencu društva lobista Srbije i da budu registrovani u udruženju, kao i da se pridržavaju strogih načela etičkog kodeksa lobiranja.
Društvo lobista Srbije ima zadatak da predstavlja i zastupa interese Srbije u institucijama Evropske Unije, da pomogne reintegraciju zemlje u EU, da promoviše interese srpske privrede u inostranstvu, ali i da radi na dovodjenju investicija u Srbiju i ostvarivanju kontakata sa kompanijama koje su zainteresovane da ulažu u Srbiji.
46
Društvo lobista Srbije predstavlja profesionalnu, nepolitičku, neprofitnu gradjansku organizaciju osnovanu radi ostvarivanja ciljeva Društva.Članovi Društva mogu biti gradjani svih nacionalnosti, koji će se boriti za promovisanje lobiranja radi suzbijanja korupcije i na uspostavljanju dugoročnih veza sa kompanijama, državom i njenim institucijama i zainteresovanim pojedincima i donosiocima odluka.Kreiranje strategija za očuvanje i promovisanje interesa Srbije u zemlji i inostranstvu i uspostavljanje odnosa Srbije sa društvima lobista ostalih zemalja, definisani su kao posebna aktivnost rada Društva.
Prema statutu Društva lobista Srbije kao osnovni ciljevi navode se ( korisceni podaci sa zvanične internet stranice Društva lobista Srbije):16
-uticaj na kreiranje zakonom uredjenih odnosa izmedju interesnih grupa i donosioca odluka;
-poštovanje tradicije, istorije, etike, prava, demokratije, verske opredeljenosti i drugih društvenih vrednosti u Srbiji;
-zaštita interesa strateških ciljeva Srbije u zemlji i inostranstvu;
-reintegracija Srbije u EU i saradnja sa zemljama u regionu, EU i svetu i sličnim srodnim organizacijama;
-uticaj na stvaranje razvijenih, transparentnih i legitimnih odnosa izmedju nosilaca javnih funkcija i ovlašćenja;
-borba protiv korupcije, kriminala, diskriminacije, bezakonja i drugih sličnih oblika ponašanja u srpskom društvu;
-edukacija članova, javnosti, sa posebnim akcentom na omladinu.
Društvo lobista Srbije je odredilo da u 2010.god broj članova može da iznosi ukupno 100, pri čemu se broj članova menja svake godine po odluci koju donosi Skupština Društva.Društvo je za sad pronašlo podršku u velikom broju partnera medju kojima su Privredna komora Srbije, Agencija i savet za borbu protiv korupcije, državne institucije iz oblasti suzbijanja nezakonitih delatnosti, advokatske komore Beograda i Srbije, strukovne komore i udruženja, organizacije i pojedinci iz dijaspore, nevladine organizacije, institucije regiona Jugoistočne Evrope i dr.
Kao najznačajnije aktivnosti koje su do sad preduzeli na promovisanju interesa Srbije, u Društvu lobista ističu se (na osnovu informacija sa zvanične internet stranice Društva lobista Srbije)17:
16
E- izvor, www.drustvolobistasrbije.org, 2010.
47
-izrada nacrta Zakona o lobiranju;
-susreti sa hrvatskim Društvom lobista u Beogradu i Zagrebu;
-poseta Draga Kosa, predsednika Grupe zemalja za borbu protiv korupcije-GRECO, koju je osnovao Savet Evrope;
-predstavnici Društva lobista Srbije su bili gosti na Crans Montana Forumu 2009 u Briselu;
-predstavljanje Zakona o lobiranju na Klubu Društva lobista Srbije.
Jedna od osnovnih delatnosti Društva lobista Srbije je tzv. Biznis lobing koji podrazumeva lobiranje za zakonodavna i strateška rešenja od interesa za privredu u Srbiji i njene interese u inostranstvu.Ova aktivnost se odnosi i na promovisanje interesa domaćih i stranih privatnih i javnih preduzeća u Srbiji i drugim zemljama.Takodje, radiće se na razvijanju i pronalaženju domaćih stručnih kadrova, pomaganju sa prevazilaženjem problema tranzicije, otvaranju Srbije ka drugim tržištima i jačanju veza sa multinacionalnim kompanijama.Kao rezultat ovih aktivnosti Društvo lobista Srbije želi da zaštiti srpske brendove u zemlji i svetu i da izgradi bolju sliku o privredi naše zemlje.
Unutar Društva lobista osnovan je Klub lobista koji ima za cilj edukaciju članova, uspostavljanje odnosa sa medjunarodnim i domaćim organizacijama i uspostavljanju odnosa sa važnim pojedincima i institucijama.Misija ovog Kluba je da na svojim sastancima, koji se održavaju barem jednom mesečno, raspravlja o najznačajnijim aktivnostima Društva lobista, upoznajući pritom članove Drustva, medije, organizacije i pojedince, stručnu i uticajnu javnost sa budućim potezima i ostvarenim rezultatima.U cilju što boljeg upoznavanja javnosti sa radom Društva, članovi ovog udruženja posebnu pažnju posvećuju odnosima sa javnošću.Razvijaju komunikaciju sa parlamentom, državnim institucijama, stranim predstavnicima u našoj zemlji, kompanijama, agencijama i pojedincima kroz redovne konferencije sa medijima, oglašavanje, putem biltena i godišnjaka Društva.
Društvo lobista Srbije je poslalo jasnu poruku da su svi koji žele da rade na promovisanju srpskog imidža i interesa dobrodošli, bilo da su iz oblasti kuture, medija, biznisa, nauke itd.Zbog sukoba interesa članovi društva ne mogu pripadati političkom miljeu ili državnoj upravi i administraciji.Želeci da sliku o Srbiji u svet pošalje na pravi način, za počasne članove Društva lobista Srbije imenovani su naši najbolji sportisti – teniser Novak Djoković i plivač Milorad Čavić.
17 E-izvor, www.drustvolobistasrbije.org, 2010
48
4.4.2 Uticaj tajkuna na proces lobiranja
U Srbiji se u poslednje vreme dosta govori o lobiranju, ali u negativnom smislu, pri čemu se prvenstveno misli na lobiste koji na nelegitiman način vrše pritiske na izvršnu i zakonodavnu vlast, u cilju sprovodjenja interesa najbogatijih domaćih privrednika tzv. tajkuna.S obzirom na to da ne postoji nikakav zakon ili propis koji bi ograničio aktivnosti lobista, ono se u Srbiji još uvek odvija „ispod žita“ tj. tajno i nelegalno.Sve ove aktivnosti su zapravo tekovine višedecenijskog kapitalističkog i ekonomskog sistema koji je vladao u Srbiji i koji je zapravo omogućio stvaranje monopolski kriminalizovanih struktura.
Tajni sistem lobiranja se u Srbiji svodi na samo dve instance- na tajkune i vrhove političkih partija.Najočigledniji primer se javlja u činjenici da pojedini tajkuni bogato učestvuju u finansiranju političkih stranaka, naročito kada su u pitanju njihove izborne kampanje, lobirajući pri tom za pogodnosti u poslovanju i promene u zakonima i propisima.Političke stranke, zbog neefikasne zakonske regulative u oblasti transparentnosti finansiranja političkih partija, ne prikazuju izvore svog finansiranja, a posebno ne spominju izdašne donacije velikodušnih srpskih tajkuna.
Važeći Zakon o zaštiti konkurencije nije uskladjen sa pravnom regulativom Evropske Unije, pa takva situacija još više pogoduje razvoju uzajamnih odnosa tajkuna i političkih partija.Evropska komisija za zaštitu konkurencije izriče visoke kazne ukoliko se utvrdi povredjivanje zakona ili stvaranje monopola na tržištu.Primenjujući svoja ovlašćenja nezavisna komisija EU je izrekla kaznu Bil Gejtsu od 900 miliona dolara zbog kršenja antimonopolskih propisa na teritoriji Evropske Unije.Da u Srbiji nije takav slučaj, pokazuje se skoro svakodnevno u aktivnostima kompanije „Delta“, a koja je u vlasništvu jednog od najvećih srpskih tajkuna.
Lobiranju na „srpski način“ podlegle su i mnogobrojne privatizacije državnih i društvenih preduzeća.Tema o kojoj se svojevremeno široko raspravljalo bila je izjava vlasnika televizije „Pink“ i jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu, Željka Mitrovića, o lobiranju u Skupštini, kako bi sprečio donošenje predloženog zakona o radikalnim antimonoplskim merama u medijskoj oblasti.Zbog sumnjivih okolnosti pod kojima je zaradio svoje bogatstvo, nije iznenadjujuće što se i u njegovo „časno lobiranje“ sumnjalo.Jedan od poslednjih slučajeva sumnjivog lobiranja se vezuje za još jednog poznatog tajkuna, kada je došlo do sukoba u Pralamentu zbog izglasavanja zakona o akcizama na duvan.Opravdavajući se izgovorom da na taj način štite najsiromašnije slojeve društva, opozicione partije podržane i nekim strankama iz vladajuće koalicije u Parlamentu su formirale većinu i podržale sporni amandman.
Poražavajuća činjenica za srpsko društvo u celini je da se poslednja Vlada formirala pod uticajem tajkuna koji je bio veći nego ikada ranije.Srpski tajkuni su veoma dosledni i vode
49
računa o sopstvenim interesima.Vladajući establišment im dozvoljava da se o tim interesima neometano brinu i dalje, a još je vise poražavajuće što su ti tajkuni isti oni ljudi koji su se obogatili za vreme vladavine Slobodana Miloševica.Po svemu sudeći, Srbiju čeka dug put izlečenja, bar što se tiče monopolista i korupcije i pravne procedure koja ih prati.
4.5 Promovisanje interesa preduzeća kroz proces poslovnog komuniciranja
Lobiranje se moze posmatrati kao deo procesa odnosa s javnošću.U poslednje vreme sve je više lobista koji svoje veštine koriste zajedno sa PR tehnikama u trenucima od velike važnosti za uticanje ili menjanje stava javnog mnjenja ili onih koji donose odluke.
Lobiranje kao profesija podrazumeva da se angažuju stručnjaci specijalisti – lobisti, bez obzira da li se radi o preduzeću, interesnoj grupi, nevladinoj organizaciji ili nekoj drugoj vrsti udruženja.Zadatak lobista je u svim slučajevima isti- da putem svojih veština ubedjivanja stvaraju nove odnose i poboljšavaju postojeće izmedju poslovne javnosti i državnog sektora.Lobisti deluju najčešće na zakonodavne i izvršne organe, zbog čega se lobiranje može definisati kao jedan od najbitnijih posrednika izmedju parlamenta i uticajne javnosti, i kao takvo ima ulogu u različitim aspektima odnosa sa javnošću.Iako su po svojoj suštini i sadržini lobiranje i poslovi odnosa sa javnošću slični, povezani i u mnogim aktivnostima se njihovo delovanje preklapa, treba voditi računa da se ova dva pojma ne poklope u potpunosti, tj. da se ne stope u jedan isti proces.Interesi preduzeća bi trebalo da se zastupaju na oba fronta-kako lobiranjem tako i putem odnosa sa javnošću.
Korporativne komunikacije predstavljaju važan deo poslovne strategije i politike, jer primenom odgovarajućih metoda korporativnog komuniciranja preduzeća mogu da unaprede svoju tržišnu poziciju i samo poslovanje.Svaka uspešna firma ozbiljno pristupa razvoju veština korporativnog komuniciranja.Dobro usavršene tehnike komunikacije mogu da dovedu do pozitivnog efekta na investitore, ukupnu konkurentnost privrede i transparentnost rada javnih organa.Nivo razvoja korporativnog komuniciranja dobar je pokazatelj stanja poslovne svesti datog preduzeća i njegovog odnosa sa poslovnim okruženjem u kome razvija svoj životni ciklus.
Sa preduzećima je isti slučaj kao i sa ostalim interesnim grupama, udruženjima gradjana ili mrežama nevladinih organizacija.U slučaju da žele da uvedu neku promenu, izdejstvuju neki zakon ili direktivu, preduzeće će pokrenuti kampanju zagovaranja za koju će angažovati profesionalca tj. lobistu.Lobista će u cilju ostvarivanja interesa preduzeća sprovesti kampanju koja predstavlja deo komunikacijskog programa, i korišćenjem tehnika lobiranja sprovešće svoje ideje u delo implementirajući ih kroz savremene modele odnosa sa javnošću.
50
Jedna od najvažnijih relacija koja se stvara u postupku lobiranja je veza izmedju vlade i mas medija.Ova relacija pomaže da se preciznije odrede i područja u kojima lobisti mogu da deluju.S obzirom na to da lobisti mogu (iako veoma retko), direktno ili indirektno, da zastupaju glas naroda, odnos koji lobista može da izgradi sa Vladom i njenim funkcionerima, koji su legalni predstavnici gradjana, mora biti jak i uzajaman.Ulogu najvećeg i najznačajnijeg posrednika u komunikaciji izmedju Vlade i gradjana obavljaju mas mediji, jer je nerealno očekivati da gradjani sve potrebne informacije dobiju direktno od Vlade.U toj situaciji lobista treba da bude i dobar stručnjak za odnose sa javnostima kako bi na pravi način prezentovao informaciju putem mas medija i stekao poverenje naroda.Lobista treba da zna da prepozna tačan momenat kada neku informaciju može da iskoristi u sopstvenu korist.
U preduzećima se funkcija lobiste organizuje u okviru poslovne jedinice koja se naziva PR (public relations) tj. odnosi sa javnošću, koja ima zadatak da stvara vezu izmedju preduzeća i njegovog okruženja.Osnovni zadatak poslovnog lobiranja je stvaranje promena i njihovo pokretanje.Postoje različiti načini na koje se ljudi mogu odnositi prema promenama u okruženju-čekanje na promene, delovanje u skladu sa promenama i njihovo posmatranje; a lobisti su ti koji ne posmatraju i ne čekaju već aktivno deluju i učestvuju u vršenju datih promena.Da bi promovisao interese preduzeća kroz poslovno komuniciranje lobista mora da stvara kontakte i širi informacije u različitim aspektima poslovnog okruženja.Njegova uloga je da ostvari vezu sa uticajnim osobama iz sveta politike, medija, nauke, sa konkurentima što još jednom potvrdjuje činjenicu da dobar lobista mora raspolagati velikim brojem veština iz različitih oblasti.Uloga lobiste u preduzeću je da organizuje pregovore, sastanke, da pronalazi nove kontakte, da prikuplja nove informacije i da ih pravovremeno prezentuje, da se kreće u poslovnim krugovima i proučava konkurenciju.Osnovni alat koji lobista koristi da bi promovisao interese preduzeća je pregovaranje, glavni resurs koji eksploatiše su veze i kontakti, a kapital kojim raspolaže je integritet, poverenje i profesionalizam.
Danas je sasvim uobičajena praksa da se za lobiranje u velikim preduzećima i kompanijama odvajaju veliki novčani iznosi.Savremeno preduzeće na lobiranje gleda kao na deo odnosa sa javnošću i posvećuje mu se sve veća pažnja.Menadžeri velikih kompanija su svesni činjenice da je lobiranje medjusobna razmena informacija sa uticajnim subjektima koji mogu da odrede budući tok poslovanja njihove firme.
4.6 Primeri uspešnih promovisanja preduzeća kroz proces lobiranja
U Briselu je lobiranje postalo toliko rasprostranjeno da su pojedinci već poceli da lobiranje nazivaju privrednom granom.Posle Vašingtona, Brisel je drugi grad u svetu po koncentraciji lobista i lobističkih organizacija.
51
Navešću nekoliko primera lobističkih kampanja preduzeća:
1.France telekom
U Francuskoj, krajem 2002.god ova telekomunikaciona kompanija se našla u problemima zbog preteranog zaduživanja.Da bi pomogla svom nacionalnom operateru, država pokušava da iznadje rešenje, pa tako stavlja na raspolaganje tzv. „avans akcionara“ koji je iznosio 9 milijardi €.Država takodje odobrava povećanje kapitala u istom iznosu.Komisija EU otvara istragu i angažuje spoljne pravne i finansijske eksperte kako bi utvrdila da li se zaista radi o državnoj pomoci ili je to mera koju su izlobirali privatni investitori.
2.Olupine automobila
Slučaj se odigrava krajem XX veka, kada se nekoliko nevladinih organizacija za zaštitu životne sredine pobunilo da postoji veliki broj automobilskih olupina koje se izbacuju u prirodu.Evropski parlament tada donosi odluku da se formira projekat koji će se baviti uklanjanjem otpada i kontrolisanjem proizvodjača automobila.Odluka je glasila da projekat sprovodi Nemačka.Kako su u Nemačkoj bili izbori, čitava procedura je ostavljena za period posle izbora.U medjuvremenu je usvojen sporazum iz Amsterdama koji je dodatno zakomplikovao proceduru.Trebalo je više od dve godine da se projekat sprovede u delo, a tokom tog perioda lobiranje je nailazilo na različite izazove i prepreke.
3.Industrija cementa
Evropska Unija je u jednom trenutku pokušala da uvede oporezivanje u industriju cementa, s obzirom na to da je ova grana veliki potrosač energije. Suočeni sa ovim problemom, industrija cementa je pokrenula lobističku kampanju koja se na kraju pokazala uspešnom.Imali su pred sobom dva načina borbe: ili da se bore protiv same ideje o uvodjenju poreza ili da pokušaju da izdejstvuju izuzeće od poreza ili olakšice.Iako se prvi način cinio izvesnijim i mnogo lakšim za formulisanje strategije, drugi način je preovladao.Da su tražili saveznike za oslobadjanje od poreza njihov broj bi bio ogroman-tu ideju su mogla da podrže kako privatna lica tako i industrijski potrošači, proizvodjači energije i svi ostali koji bi ovom merom bili pogodjeni.Kod izuzimanja od poreza ili olakšica, krug saveznika se sužava, jer je mnogo manje onih kojima bi to rešenje bilo prihvatljivo.Medjutim, Evropska komisija je prihvatila drugo rešenje i ono je uspešno sprovedeno i primenjeno.
4.Životinjska prava
U Nemačkoj su organizacije za zaštitu životinja lobirale za uvodjenje zakona da se životinje pre klanja ne mogu transportovati duže od šest sati.Ovi lobiji pripadaju poljoprivredno prehrambenoj industriji i nailazili su na tihu podršku odredjenih drugih interesnih grupa.Ovaj lobi uspeo je da izdejstvije ovaj zakon, iako je poljoprivredna
52
industrija u proteklom periodu odvajala značajna sredstva za izgradnju najsavremenijih klanica.Ovaj zakon je stvorio zatvoreno tržište i omogućio je da uvezene životinje neće moći dalje od klanica istočne Nemačke.
5.Preduzeće Sebir
Ovo preduzeće predstavlja primer kako se mala i srednja preduzeća mogu efikasno uključiti u proces lobiranja.Preduzeće Sebir se već više od 60 godina bavi proizvodnjom specijalizovanih bočica za bebe kao i drugih artikala i proizvoda za negu dece.Da bi ostali lider u svojoj oblasti dugo su radili na ulaganju u tehničke norme i aktivno su učestvovali u radu francuskog udruženja za norme.Uspeli su da pokrenu pitanje evropske harmonizacije ove oblasti, podnoseći predmet Evropskoj komisiji.Njihov lobi je odradio dobar posao, toliko da je Evropska komisija osnovala tehnički komitet.Preduzeće i dalje radi na usavršavanju normi, pokazavši da i malo i srednje preduzeće može da svoje stavove istakne u Brsielu.
6.Michelin
Čuvena kompanija Michelin jedna je od prvih koja je počela da lobira.Naime, još početkom XX veka, njen osnivač Andre Michelin počeo je sa lobiranjem.Iako je čuven po svojim pneumaticima, nije želeo da se zadrži samo na promovisanju automobila već je lobirao za uvodjenje kartografije koja do tad uopšte nije postojala.Lobirao je kod Ministarstva unutrašnjih poslova želeći da dobije i pomoć ostalih državnih organa za uvodjenje tabli, mapa, obeleženih puteva.Lobiranjem je uspeo da prikupi preko 200.000 potpisa, a izmedju ostalih, je kažu i sam tadašnji predsednik Francuske potpisao peticiju.Njegova kampanja je bila uspešna i pred početak Prvog svetskog rata prvi putevi su obeleženi.
7.Testovi na životinjama
Još jedna priča o uspešnom lobiranju organizacija koje se bave zaštitom životinjskih prava.Početkom devedesetih godina prošlog veka oformljena je evropska koalicija, koju su činila najveća i najpoznatija imena iz oblasti zaštite životinja, kako bi sprečili eksperimente nad životinjama u kozmetičke svrhe.Njihova lobistička kampanja ostala je upamćena po slanju razglednica predstavnicima Evropske komisije i ostalim zvaničnicima.Na razglednicama se nalazila slika životinja sa jedne strane i jasno definisan program i ciljevi lobističkih grupa sa druge.Njihovo lobiranje se ispostavilo veoma uspešnim jer je prvo uvedena odluka da će se testiranje prekinuti kroz pet godina, ukoliko laboratorije smisle nove načine testiranja, da bi početkom ovog veka ono bilo potpuno ukinuto.
8.Acroni
Radi se o slučaju proizvodjača nerdjajućeg čelika iz Slovenije, a koji se nalazi u sastavu koncerna slovenačke industrije čelika i spada medju najuspešnije firme tog koncerna.Sa
53
raspadom Jugoslavije, „Slovenske železarne“(kako se do 2005.zvao koncern industrije čelika kome pripada „Acroni“) se prebacuju u evropsku ekonomsku sredinu i svoje sisteme kroz privatizacije i sanacije sele na evropsko tržište.Zbog povećanog izvoza preduzeća „Acroni“ su se našla pod lupom evropskih komesara koji štite konkurenciju na evropskom tržištu.Na zahtev EUROFERA (organizacije koja je okupila evropske proizvodjače čelika) Evropska komisija sprovodi istragu kako bi utvrdila istinu o šteti koju je navodno pretrpela evropska industrija.Cilj lobističke kampanje „Acroni“ kompanija bio je da oformi dobar tim koji razume pravila koja vladaju u EU i koji će moći da prikupi i predstavi poterbne podatke i informacije.Takodje, imao je izabranu pomoć domaćih specijalizovanih pravnika, ali i specijalista iz Brisela i uspeo je da obezbedi podršku onih koji mogu da utiču na odlučivanje u EU.Rezultat njihovog uspešnog lobiranja je bio takav da je Evropska komisija presudila da nije bilo dovoljno dokaza da se slučaj potkrepi i da je šteta u evropskoj industriji izazvana nizom drugih faktora, naročito stvaranjem kartela.
4.7 Granica izmedju promovisanja interesa preduzeća lobiranjem i korupcije
U našem društvu i dalje je veoma rasprostranjeno saznanje da je lobiranje nedovoljno istražena oblast o kojoj se gotovo ništa ne zna, pa nije iznanadjujuće što vecina izjednačava lobiranje sa korupcijom.Lobiranje ima negativnu konotaciju, jer pretpostavlja da se radi o podmićivanju nadležnih pri donošenju odluka.Još uvek nije sa tačnošću utvrdjeno zašto se za lobiranje vezuje negativan predznak, ali se pretpostavlja da korene vuče još iz davne prošlosti, jer se lobiranje posmatralo kao nekakva tajna veza izmedju vlasti i lobista.Kako su SAD začetnice lobiranja u svetu, smatra se da taj negativan prizvuk ima veze i sa tim što su ranijih godina u Americi sve velike i skandalozne afere bile na neki način dovodjene u vezu sa lobistima.Danas je veoma teško lobistima koji se na pošten način bave svojim poslom, da izbrišu negativne posledice koje je za sobom ostavio mali broj lobista koji se služio nedozvoljenim sredstvima.
Argumenti koji potkrepljuju teorije da je lobiranje samo jedan od oblika korupcije ne pružaju ni jedan konkretan dokaz da je to i zaista tako.Tačno je samo da u postupku lobiranja postoje mogućnosti da se lako skrene sa dozvoljenog puta na onaj nedozvoljeni, i da se može skrenuti iz sfere zakonitog ka onome šta predstavlja korupcija.Granica izmedju lobiranja i korupcije je tanka, jer tu gde prestaje lobiranje, počinje korupcija.
Na strani lobiranja se nalazi i pravna nauka.Lobisti zastupaju i individualne i opšte interese, a to podrazumeva da lobisti mogu da utiču na donošenje opštih akata i propisa koji služe dobrobiti čitave društvene zajednice.Nasuprot tome, korupcija je oblik samopromovisanja i zadovoljavanja ličnih interesa i potreba.U tom smislu se lobiranje bavi prilagodjavanjem ličnih interesa radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva.
54
Lobisti se poistovećuju sa korupcijom zato što imaju kontakte sa donosiocima odluka ili sa onima koji na odluke mogu da utiču.Oni imaju pristup najvažnijim evropskim institucijama gde mogu da prisustvuju sastancima, seminarima, diskusijama.Smatra se da lobisti zbog toga mogu da potkupljuju donosioce odluka, nudeći im mito da prevagnu u njihovu korist, što naravno nije istina.Lobisti su ustvari medijum izmedju gradjana i vlasti, jer imaju priliku da učesnicima u vlasti prenesu glas naroda, zainteresovani su da čuju šta lobista ima da predstavi u ime interesne grupe za koju se bori.Lobisti se trude da aktivnosti vezane za zaštitu tržišta i potrošača stave u prihvatljive zakonske okvire, tako da se oni svojim zalaganjima bore protiv korupcije.Na taj način se omogućava državi da ostvari što bolju kontrolu funkcionisanja zakona, a lobistima na legalan način da zastupaju zainteresovana lica ili preduzeća u borbi za ostvarivanje sopstvenih interesa kod državnih organa.
Lobisti se često nalaze pred dilemom gde je granica izmedju lobiranja i korupcije?Svi se slažu sa jednom tezom – tehnike lobiranja se mogu koristiti u korupciji, ali tehnike korupcije se nikako ne mogu primenjivati kod lobiranja.Koristeći strategije, alate i tehnike lobiranja na sasvim legalan način, lobista može da zastupa stavove svog klijenta, ne pribegavajući korupciji ni u jednom trenutku.Srbija se suočava i sa problemom što nema još uvek donet Zakon o lobiranju koji može pomoći da se zakonski definiše jasna granica izmedju lobiranja i korupcije.U pravnoj regulativi u zemljama koje su ovu oblast uredile, nailazi se na odredjivanje i zabranu odredjenih načina i oblika lobiranja sa posebnim akcentom na korupciju u smislu davanja nagrada i lobiranja u cilju sticanja lične materijalne koristi, i zabrana i sankcija za nedozvoljene načine lobiranja.
U privrednim aktivnostima je tu granicu još teže definisati, pogotovo što živimo u društvenom miljeu koji nameće monopol i plasira privredne skandale na svakodnevnom nivou.Lobiranje u tom smislu treba da stavi akcenat na ostvarivanje obostranih interesa, kako preduzeća i kompanija, tako i Vlade i države i njenih gradjana.Društveno odgovorna preduzeća su u stalnom kontaktu sa nosiocima vlasti, obaveštavajući ih o svom poslovanju, tendencijama i budućim planovima.Država i njene institucije konstantno rade na usavršavanju zakona i organizaciji okruženja u kojima preduzeća posluju.To samo potvrdjuje zabludu da od lobiranja korist mogu da imaju samo odredjena preduzeća, jer je upravo suprotno – lobiranjem država dobija mogućnost da ostvari sopstvene interese i ciljeve od celokupne važnosti za čitavo društvo.
Jedan od poznatih primera saradnje preduzeća i države odigrao se u Nemačkoj, krajem devedesetih godina prošlog veka.Tada je kompanija Daimler Benz, čuveni proizvodjač automobila, objavila da želi da preseli svoje proizvodne pogone u druge države koje imaju niže stope poreza na zaposlene.Nakon te odluke, na sastanku koji su održali predstavnici kompanije i kancelar Nemačke, odlučeno je da se revidiraju obaveze za poslodavce, i da bi se sačuvale hiljade radnih mesta, proizvodnja nastavi u Nemačkoj.
55
U Srbiji je korupcija, na žalost još uvek sinonim za lobiranje.Prema istraživanjima, koje je sproveo naučno istraživački centar javnog medijskog servisa Radio-televizije Srbije, čak 50% gradjana na pitanje: Da li je lobiranje u Srbiji korupcija? odgovorilo potvrdno, 15% misli da lobiranje nije isto što i korupcija, dok je ostatak neopredeljen.18Srbija se i dalje bori sa fenomenom transparentnosti, jer ne postoji uvid u mnoge privatizacije preduzeća izvršene proteklih godina, pa nema ni mogućnosti da se utvrdi da li neki od tih ugovora kriju korupcione mehanizme.Mnogi ugovori koje država sklapa u ime dobrobiti gradjana ali i na njihovu štetu nisu dostupni javnosti.U Srbiji je čest slučaj da pojedini političari lobiraju za odredjena preduzeća, ali je to tesko dokazati zbog neefikasne regulative o sukobu interesa.U zemljama u kojima je ova oblast regulisana zakonom, zna se da će lobista zastupati interese nekog preduzeća i imati kontakte sa članovima različitih parlamentarnih odbora.Grupni interesi se zastupaju na ovakav način, dok u Srbiji direktori velikih kompanija lično obilaze poslaničke klubove ubedjujuci poslanike da podrže ili ne podrže usvajanje odredjenih zakona.
Uvodjenje Zakona o lobiranju u Srbiji trebalo bi da reguliše korupciju, jer je sada bilo kakav oblik lobiranja izložen korupciji.Zakon bi trebalo i da reguliše rad lobista, da utvrdi način njihovog registrovanja, uvodjenje licenci, utvrdjivanje interesa koje mogu da zastupaju, ali da se prvenstveno definiše pitanje lobiranja i korupcije, jer svi zakoni o lobiranju izričito zabranjuju davanje bilo kakvih materijalnih i novčanih poklona.
I sama Evropska Unija radi na sprovodjenju transparentnosti lobiranja.Sadašnja politika Komisije EU razvija se na osnovama informisanosti običnih gradjana i uticajne javnosti o odnosima izmedju institucija Evropske Unije i lobista, kako bi razbila mit o korumpiranosti.Takodje, postoje i zakonodavni okviri koji propisuju ponašanje lobista, njihov integritet, etičke i moralne norme i standarde, dozvoljene i nedozvoljene aktivnosti u procesu lobiranja.
Evropska komisija je upravo sa ciljem transparentnosti procesa lobiranja, oformila registar lobista koji sadrzi 879 imena registrovanih zastupnika interesa.Oni ne zastupaju samo interese velikih kompanija i preduzeća, već i sindikata, različitih udruženja, nevladinih organizacija, verskih organizacija.Sličan registar postoji i pri Evropskom parlamentu, i na njegovom spisku je navedeno 1619 imena.
4.8 Lobiranje u neprofitnim organizacijama
U neprofitni sektor se ubrajaju organizacije i pojedinci koji svojim zalaganjem i aktivnostima pomažu društvu u kom žive da postane zajednica odgovornih članova prema sopstvenom prosperitetu.To su one organizacije koje imaju za cilj ostvarivanje nekog
18
Istraživanje javnog mnjenja je sproveo Istrazivački centar RTS-a februara 2009.god
56
javnog interesa, ali im svrha postojanja nije zaradjivanje dobiti i ostvarivanje novčane koristi.
Pod pojmom neprofitna organizacija može se svrstati širok spektar različitih organizacija i drustava, kao što su udruženja gradjana, sindikati, fondacije, društveni pokreti, crkvena i verska udruženja, pa čak i političke partije.Sve ove strukture imaju dve zajedničke osobine: to su nestranačke i nedržavne organizacije.Nisu usmerene i vodjene ciljem da dodju na vlast, već mogućnostima da na postojeću vlast utiču.Upravo zbog toga su važan nosilac procesa lobiranja.Lobisti koji deluju u ime ovih organizacija imaju zadatak da se bave rešavanjem različitih društvenih problema, da rade na zagovaranju interesa svojih članova i da izvrše pritisak na vlast i na donosioce odluka.Oni kroz ostvarivanje interesa svojih organizacija imaju ulogu čuvanja javnih interesa i borbe za sprovodjenje aktivnosti koje su od važnosti za celokupno društvo i okruženje u kom deluju.
Neprofitne organizacije najčešće zavise od podrške javnosti, pa je lobiranje veoma važno za njihovo funkcionisanje.Poželjno je da ove organizacije imaju dobar odnos kako sa državom tako i sa kompanijama.Poznati su problemi sa kojima se skoro svakodnevno susreću multinacionalne kompanije zbog ignorisanja neprofitnih organizacija.Greenpeace, najpoznatija neprofitna organizacija za zaštiti životne sredine, dugo je vršila pritisak na globalne trgovce i preradjivače nafte, jer su se oglušavali o njihove apele. Skoro sve velike internacionalne kompanije, medju kojima su i Coca-Cola, Evian, Benetton, Nestle, McDonalds... bile su na meti neprofitnih organizacija iz različitih razloga, ali su uz adekvatne reakcije uspele da sačuvaju sopstvenu reputaciju.
U poslednje vreme velike kompanije su videle da je bolje da zastupaju tezu „ako ne mozeš da ih pobediš, ti im se pridruži“, pa tako neprofitne organizacije zajedno sa kompanijama podržavaju lobističke kampanje u svim sektorima društva.Uglavnom su ta lobiranja usmerena na smanjenje negativnih efekata odredjene proizvodnje, kao što je slucaj sa duvanskom proizvodnjom.Godišnja pomoć velikih proizvodjača cigareta društvu za borbu protiv raka predstavlja pozitivan primer odgovornog ponašanja kompanija i neprofitnih organizacija u lobiranju akcija protiv pusenja.Na ovaj način su kompanije i neprofitne organizacije pronašle zajednički jezik, jer su i same NPO svesne da bi lobiranje za zabranu proizvodnje cigareta bilo nemoguća misija.Svesne činjenice da bi zatvaranje fabrika cigareta mnoge ostavilo bez posla, država bi ostala bez značajnih prihoda i drugih negativnih konsekvenci tih zalaganja, neprofitne organizacije su ipak pronašle način da lobiranjem probaju da ostvare svoje ciljeve i to kroz koaliciju sa svojim ljutim neprijateljima.
Država treba da neguje svoj odnos sa neprofitnim organizacijama, jer je i suština njihovog postojanja obostrana korist.Da bi stimulisale društvenu aktivnost i odgovornost, neke
57
države oslobadjaju kompanije poreskih obaveza, u zamenu za novčana sredstva kojima će podržati rad neke neprofitne organizacije ili profesionalnog udruženja.
58
5.ZAKLJUČAK
Lobiji su prisutni u svim apektima života.U poslednje vreme postalo je više nego očigledno funkcionisanje interesnih grupa i njihovo uticanje na donosioce odluka.Danas se zna da se ni jedan zakon ne može usvojiti bez podrške lobija.Sve češće interesne grupe javno nastupaju, otkrivajući svoju moć, u tolikoj meri da se zakoni zbog njih menjaju.Lobiranje je, sada je već izvesno, postalo deo svakodnevice i tek će početi svoju dalju ekspanziju.
Lobiranje je odavno postalo običaj u anglosaksonskim zemljama, dok je Evropi trebalo više vremena da ga prihvati.Trebalo je dosta vremena da se Evropljani uvere u činjenicu da se na javno odlučivanje može uticati i da se može stvoriti antiteza vlasti koja vodi igru.Danas se lobiranjem bave svi, pa je samo pitanje koju metodu u svopstvenu korist sprovesti da bi se izvršio pritisak na donosioce odluka.
Lobiranje se bavi javnim odlukama.Oko mesta odlučivanja gravitiraju oni koji na odluke žele da utiču.Ključnu ulogu kod institucionalnog odlučivanja ima vreme.“Uticaj se stvara vremenom, strateškim pristupom, a cilj, troškovi i efikasnost su odlučujući elementi.“19
U svim razvijenim demokratijama lobiranje je neizostavan proces društvenih aktivnosti.Politički odnosi prestaju da imaju dominantnu ulogu u medjunarodnoj saradnji, sve više stavljajući akcenat na spoljnotrgovinsku razmenu, ekonomske odnose, uzajamnu zavisnost medjunarodnih ekonomija.Lobiranje nije više samo diplomatska funkcija, već u velikoj meri predstavlja sredstvo legitimne borbe sa ciljem odbrane interesa matične države.Lobiranje je alat pomoću kojih se zemlje i ostali privredni subjekti, organizacije i pojedinci aktivno uključuju u proces donošenja odluka.Evropska Unija, osnovana sa idejom interesnog i ekonomskog sublimiranja, postala je osnovni centar sad već široko rasprostranjene mreže lobista i lobističkih organizacija.Lobiranje je postalo demokratski i legitiman instrument za posredovanje i ostvarivanje odredjenih ciljeva i interesa.
Jačanje strukture Evropske Unije dovelo je i do jačanja nadležnosti njenih institucija.Danas nije dovoljna samo diplomatska i politička sardnja izmedju država.Pred svakom zemljom stoji izazov što boljeg upoznavanja institucija koje kreiraju život Evropske Unije, izgradnja medjusobnih odnosa sa njima i učestvovavnje i angazovanje u njihovom radu.Najvažniji su centri odlučivanja koji formiraju zakonodavni ovir funkcionisanja Evropske Unije, pa se najveći uticaj i vrši upravo na one delove strukture koji zakone donose.
Uspeh pojedinačnog slučaja zavisi od vrste faktora, a lobiranje zavisi od tehnika i strategija onih koji ga sprovode.Za uspešno lobiranje potreban je širok spektar znanja, iskustva, tehnika i njihova pravilna kombinacija.U tom miksu najviše se ističe dobro poznavanje
19
, „Lobiranje”, Klaman M., 2004., Clio, Beograd, str 32
59
institucija Evropske Unije, funcionisanje zakona i pravnih normi, ali i što vise kontakata i poznanstava na različitim nivoima i iz različitih struktura.Lobisti u svakom trenutku moraju biti suočeni sa mogućnošću neuspeha, i da u takvim situacijama brzo i efikasno odlučuju o promenama strategije i preformulisanju ciljeva.Svako aktivno ucešće u lobiranju podrazumeva strogo pridržavanje Zakona o lobiranju, i etičkih i moralnih načela, jer je poštovanje pravila igre jedini legitiman put ka ostvarivanju interesa i postizanju uticaja.Lobista mora da vodi računa o sukobu interesa, o pravovrevenom interpretiranju samo verodostojnih i istinitih informacija, pridržavajuci se principa i argumenata za koje lobira.
Lobiranje u savremenom svetu treba da bude legitimno pravo i obaveza svakog člana društva da ima mogućnost da utiče na donošenje odluka koje se odnose na interese svih gradjana.Zbog različitih oblika zloupotrebe pojma lobiranje, ono se i dalje negativno percipira.Lobiranje nije korumpiranje izvršioca vlasti ili podmićivanje donosioca odluka, već iznošenje činjenica koje mogu da promene tok nekog dogadjaja u smer odgovarajući za interesnu većinu.Da li će se lobiranje zasnivati na aktivnostima jedne osobe ili jedne organizacije, zavisiće prevashodno od predmeta za koji se lobira i ciljeva koji se žele ostvariti.Svaka država za sebe mora regulisati zakonskim putem proces lobiranja i vršiti kontinuiranu kontrolu aktivnosti lobista ali i lobiranih.
Profesija lobiste bi trebalo da izadje iz okvira nečasnih zanimanja i da se prestane sa poistovećivanjem lobista sa ljudima koji rade na ivici ili sa druge strane zakona.Lobisti su osobe koje pošteno obavljaju svoj posao i zajedno sa svim ostalim ravnopravnim učesnicima kreiraju bolje sutra za državu u kojoj žive.Oni su punopravni učesnici zakonodavnog procesa svake demokratske države i imaju podjednako važnu ulogu kao i svi ostali gradjani i subjekti koji u njoj žive i rade.
Što se tiče Srbije, njeno uklapanje u okvire Evropske Unije je tek na početku.Okolnosti koje nameće Evropska Unija zahtevaju da se Srbija pozicionira na različitim političkim nivoima i kanalima uticaja.Razvoj strategija za promovisanje sopstvenih interesa Srbija mora da generiše kroz delovanje velikog broja interesnih grupa u svim bitnim institucijama Evropske Unije.Svojim aktivnim nastupom na nivou Evropske Unije, Srbija će osloboditi sebi put ka integracijama u Uniji, njenim institucijama i organizacijama.Proces evropeizacije Srbija treba da počne da gradi prevashodno u sopstvenim procesima, na nivou nacionalne ekonomije i politike.Tek sa uspešno izgradjenim odnosom interesa i države, može se početi proces priklanjanja strukturama Evropske Unije, ali i prihvatanja lobiranja kao legitimne demokratske prakse.
Na kraju, osvrnuo bih se na zastupanje interesa Srbije na medjunarodnoj sceni.Pored već pomenutih sportista Novaka Djokovića i Milorada Čavića, za bolji imidž naše zemlje u svetu zaduženi su predstavnici Društva lobista Srbije.Medju najpoznatije i najistaknutije
60
zagovornike srpskih interesa spadaju predsednik Društva lobista Miroslav Miletić, Jovan Kovacić, koji je zadužen za medjunarodne odnose, jedna od najpoznatijih osoba iz sveta srpskog biznisa, Milka Forcan, članovi Saveta Drustva- prof.dr Radovan Bigović, Ana Bovan, prof.dr. Jovica Trkulja kao i ostali članovi Saveta, nadzornog odbora i Predsedništva društva.
61
6. LITERATURA I IZVORI
1.“Lobiranje“,Mišel Klaman, 2004., Clio, Beograd
2.“European Lobbying“, Daniel Gueguen, 2007., European Training Institute, Brussels
3.“Praktičan vodič kroz lavirint Evropske Zajednice“, Daniel Gueguen, 1991., IBN Centar, Beograd
4.“Vodič kroz Evropsku Uniju“,Dik Leonard, 2004., Narodna knjiga Alfa, Beograd
5.I. Peterlin (2006.) ’Značaj lobiranja u Evropskoj Uniji’, Anali,godina LIV, Beograd, str 230-250.
6. Društvo lobista Srbije, (2010.) E-izvor, http//www.drustvolobistasrbije.org, (pristup 10.05.2010.)
7.A.Hrsitov (2009) ’Lobiranje i šta je lobiranje’ – E magazin br.47 (online) dostupno na http//www. hristovconsulting.com/ (pristup 10.05.2010.)
8.M.Prljević (2003.) ’Lobiranje u EU-Parlez vouz lobby?’ – Emagazin br. 181 (online) dostupno na http//www.emagazin.co.rs (pristup 12.05.2010.)
9. Lobiranje, (2010.) E-izvor, http//www. hr.wikipedia.org/wiki/Lobiranje (pristup 09.05.2010.)
10.S.Matćc (2006.) ’Prednosti dobrog glasa – Korporativne komunikacije’ – Ekonomist br. 298 (online) dostupno na www.mediapraxis.net/image/tekstovi/prednosti_dobrog_glasa.pdf (pristup 13.05.2010.)
11. Lobiranje, (2010.) E-izvor, http://bb.doba.rs/webct/urw/lc9140001.tp0/cobaltMainFrame.dowebct (pristup 10.05.2010.)
12.“Lobiranje kao sastavni dio poslovnog komuniciranja u EU“, Besim Spahić, 2005/2006., Sarajevo
