Copy of Korovi Predavanje 1

8/18/2019 Copy of Korovi Predavanje 1.

1/54

ПОЗНАВАЊЕ ИСУЗБИЈАЊЕ КОРОВА

др Јелица Живић


2/54


3/54

CILJ PREDMETA


4/54


5/54


6/54


7/54


8/54

Najvažnije je upoznati načinrazmnožavanja korova, vreme

plodonošenja i način rasejevanja kako bise blagovremeno preduzele mere nasuzbijanju korova, odnosno njegove

brojnosti.Zato treba preduzeti niz agrotehničkihmera koje imaju za cilj uništavanje

reproduktivnih organa korova,smanjivanje njegovog širenja kao iiznurivanje biljaka.


9/54

САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА

, Увод у хербологију ,Подела корова ,Биолошке особине коровских биљака

,Штете од корова ,Размножавање и начини ширења корова ,Инвазивни процеси код коровских биљака : Аутекологија корова однос корова према

, , ,топлоти води светлости земљишту и ,надморској висини

,Корови као индикатори станишта


10/54

- ,Интеракције усев коров и прагови штетности однос корова према системима биљне производње и

,агротехници ,Резистентност корова на хербициде ,Морфологија динамика и класификација

,коровских заједница ,Мере у сузбијању корова ,Корови усева и засада и њихово сузбијање .Корови необрадивих површина и њихово сузбијање


11/54

:Практична настава ,Морфологија размножавање и екологија економски штетних коровских врста и

.сузбијање у зависности од усева у којима се јављају ,Испитивање биолошке ефикасности хербицида Усаглашавање избора хербицида са грађом

,коровске заједнице


12/54

И С П И Т ( 100)Оцена знања максимални број поена

Предиспитне обавезе( 70) :максимални број поена

> 5 + 5активност у току предавања и вежби- > 40колоквијум и

- > 20семинар и : 30Минимално за излазак на усмени део / >30-70Завршни испит усмени испит

: 5Број ЕСПБ


13/54

:ЛИТЕРАТУРА -Kojić !" #i$%&' (! )*+,-./ Ko'o0i" 1&23$& 4$ji5&" (6o5'&7

89':$i3&$i$ ;&0&" #i$%&' (! )./ ?@6A6$BiC6':o@o5ij6 D& E'&4Bi42AoA! F&06B i Go@joE'i0'67$iH&42@B6B (6o5'&7 8 F6A2$!

8 oA3i@o Kojić" 9&D4'Dij& I&$jić" J&76$4o ;B6Eić

)*++. / Ko'o0i i $jiCo0o D2L:ij&$j6 " (i'o5'&Hi4&";2:oBiM&


14/54

NG#OP Q?N

OSNOVNE KARAKTERISTIKE KOROVA

R9NQ RS?J(NTNUPIR


15/54

(i@j$i i %i0oBi$jD4i o'5&$iLAi 2 D@o:o7$oj E'i'o7i $6 %i06 iLo@o0&$o67$i o7 7'25iC!

N7'6V6$6 :i@j$6 i %i0oBi$jD46 0'DB6" 4oj6 $&D6@j&0&j2 j67&$ 76o%i0oB$o5 E'oDBo'&" $6 E'67DB&0@j&j2 E'oDB D42E BiC 0'DB&" 06ć0iDo4oi$B65'iD&$2 M6@i$2" 4oj& D6 oL$&3&0& 4&o

životna zajednica ili biocenoza.

GoDA&B'&j2ći :ioM6$oL2 2 D@o:o7$oj E'i'o7i" $6 Ao%6 D6 '6ći 7& D267$6 0'DB6 W4o'iD$6X L& $j2" & 7'256 WYB6B$6X! ;06 o$6 2:ioM6$oLi iA&j2 o7'6V6$o A6DBo i 2D4o D2 A6V2 Do:oA Eo06L&$6"E'6 D065& o7$oDiA& i@i @&$MiA& iDC'&$6!

OiA6 D6 EoDBi%6 iL06D$& 7i$&Ai34& '&0$oB6%&" YBo D6 iL'&%&0& i 2o7'6V6$oA 40&$BiB&Bi0$o'$ o7$oD2 j67i$4i 8D0&46 0'DB6 4oj& 2@&Li 2D&DB&0 j67$6 :ioM6$oL6!


16/54

K&7& D6 '&7i" E&4" o 42@B2'$oj E'i'o7i" o :i@j$iA 0'DB&A& 4oj6%i06 2 o40i'2 o7'6V6$o5 Eo@joE'i0'67$o5 E'oDBo'&" 2 j67$oj42@B2'$oj :ioM6$oLi" 4oj& D6 oL$&3&0& 4&o

a g r o b i o c e n o z a,o$7& D6 :i@j46 4oj6 j6 iL5'&V2j2 Ao52 7iH6'6$Mi'&Bi $& 706oD$o0$6 4&B65o'ij6/

&. j67$2 4&B65o'ij2 E'67DB&0@j&j2 o7'6V6$6 0'DB642@B2'$iC :i@j&4& 4oj6 3o064 5&ji L& L&7o0o@j&0&$j6 D0ojiCEoB'6:& i

:. 7'252 4&B65o'ij2 D&3i$j&0&j2 :i@j46 4oj6 %i06 $& o7'6V6$iA

Eo@joE'i0'67$iA o:j64BiA& )$ji0&A&" @i0&7&A&" 0oć$j&MiA&"0i$o5'&7iA& ! ! !. L&j67$o D& 42@B2'$iA :i@j4&A&" i 4oj6 D6 B2o7'%&0&j2 AiAo 3o064o06 0o@j6!


17/54

N0& 7'25& 4&B65o'ij& :i@j&4& 2 o40i'2 &5'o:ioM6$oL6 2A&$j2j6$& '&L@i3iB6 $&3i$6 E'i$oD6 i 40&@iB6B Eo@joE'i0'67$iC E'oiL0o7&" BoD2" 2 DB0&'i

k o r o v s k e b i lj k e- k o r o v i. GoDA&B'&$6 D& 64o@oY4o5 DB&$o0iYB& o06 :i@j46 iA&j2 o7'6V6$oA6DBo i E'67DB&0@j&j2 j67$2 4&'i42 2 D4@oE2 A$o5o:'oj$iC 0'DB&4oj6 D6 j&0@j&j2 2 E'i'o7$oj L&j67$iMi!

6V2BiA" 2 o7$oD2 $& 3o064& i $j65o06 EoB'6:6" o$6 D6oL$&3&0&j2 4&o YB6B$6 i 3o064 D0iA '&DEo@o%i0iA D'67DB0iA&$&DBoji 7& iC 2$iYBi" D2L:ij6 i@i :&' D0676 $& $&jA&$j2 A6'2!


18/54

Ko'o0i E'67DB&0@j&j2 EoD6:$2" iL2L6B$o 7i$&Ai3$2" 06oA&i$B6'6D&$B$2 4&B65o'ij2 :i@j&4&" 4oj6 D6 j&0@j&j2 2 2D@o0iA&D$&%$o5 &$B'oEo56$o5 2BiM&j&!

N$i 3i$6 DE6MiHi3$2 64o@oY42 5'2E2 :i@j&4& 4oj6 D6" DC0&ć6$6 22%6A DAiD@2" j&0@j&j2 4&o E'&BioMi Eoj67i$iC 42@B2'&!

Ko'o0i $iD2 D@23&j$i E'&BioMi" 06ć 6@6A6$Bi 4oji D2 2 72%6A

0'6A6$D4oA E6'io72" %i06ći L&j67$o D& Eoj67i$iA 42@B2'&A&"EoD6:$o D6 E'i@&5o7i@i L&j67$i34oA %i0oB2" 4&o i &5'oB6C$i34iA"C6AijD4iA i 7'25iA A6'&A& 4oj6 D2 E'iA6$ji0&$6! Ko'o0i o:'&L2j2 DE6MiHi3$6 :i@j$6 L&j67$iM6" 4oj6 D6 o7 oDB&@iCZBoM6$oL& )4&o YBo D2 Y2AD46" @i0&7D46 i 7'!. o7@i42j2 BiA6" YBo2 $jiCo0oA Ho'Ai'&$j2" 5'&7i i '&L0iB42 E'6D27$i L$&3&j iA&2BiM&j 3o064& o7$! &$B'oEo56$o5 H&4Bo'&!


19/54

(6L o:Li'& $& D06 YBo j6 EoA6$2Bo" iE&4" 2 D0&4oAo7'6V6$oA D@23&j2 $ij6 2064 @&4o E'6MiL$o '6ći 4oj& j6:i@j4& 4o'o0!

J&L@o5 BoA6 7o@&Li iL 3i$j6$iM6 7& 4&B65o'ij& ""4o'o0[$ij6 E'i'o7$& 06ć 06YB&34& B0o'60i$&" 2D@o0@j6$&76@o0&$j6A 3o064&! N076 D6 Eo@&Li o7 E'oM6$6 7& D2o7'6V6$6 :i@j46 L& @j276 YB6B$6" o7$oD$o 7& iA

DA6B&j2" EoD'67$o i@i $6EoD'67$o" $&$oD6ći YB6B6:i@j$oj E'oiL0o7$ji i@i $& :i@o 4oji 7'25i $&3i$!

F:o5 Bo5& D6 36DBo j&0@j&j2 E'o:@6Ai E'i i$06$B&'iD&$j2

4o'o0D4iC :i@j$iC 0'DB&" j6' $64& 0'DB& 2 j67$oA D@23&j2Ao%6 :iBi YB6B$&" & 2 7'25oA \ :6L L$&3&j& i@i 3&4 i4o'iD$&!

164& 0'DB& 5&j6$6 :i@j46 &4o D6 $&76 2 2D602 $646

7'256" DA&B'& D6 $6Eo%6@j$oA o7$! 4o'o0oA!


20/54

K&4o D6" $& oD$o02 D065& o0o5&" Ao%6 76Hi$iD&Bi4o'o0]

Sa poljoprivrednog gledišta,korovima se smatraju sve biljke(čak i kulturne) koje protiv

čovekove volje rastu sa gajenimbiljkama nanoseći im štetusmanjenjem prinosa i kvaliteta

proizvoda. ;'o7$6 4o'o0iA& D2 BL0! '276'&@$6 :i@j46" 4oj6 '&DB2 $&DB&$iYBiA& D& 3o064o0iA 2BiM&j6A" &@i $6 D@2%6 2

Eo@joE'i0'67$6 D0'C6 )$E'! Eo'67 E2B60&" Eo'67 DB&j& i70o'iYB& 2L V2:'iYB& $& A6V&A& iLA6V2 $ i0& $&

F1^_^I JRQ?J^T1PS (PTI^K^ I? 9?N^ 9?TPKP I?J


21/54

F1^_^I JRQ?J^T1PS (PTI^K^ I? 9?N^ 9?TPKP" I?JN1? NUR (POP GNO?1`PI^T1P PF9NJF^KNJN9TI^9^1I^ R;?9^!KNJN9;K? (PTIK? GJ? ;9?U^ ;? NUR GNQ?TPOP R

Q9? 9?TPK? UJRG? P ON/T! KNJN9;K? (PTIK? R Ra? ;P;TR P

orovske biljke u užem smislu predstavljajuposebnu ekološku grupu biljaka koje se javljajuuglavnom kao pratioci gajeni! biljaka, dakle, kaokomponente agro"tocenoza.672 4o'o0D4iA 0'DB&A& 2 2%6A DAiD@2 iA& i B&40iC 4oj6 D2 2D4oDE6Mij&@iLo0&$6 L& Eoj67i$6 2D606 i Eo@joE'i0'67$6 L&D&76" & iL0&$$jiC D6 '6B4o i@i 2oEYB6 $6 Eoj&0@j2j2! O&40i 4o'o0i D6 oL$&3&0&j24&o D656B&@$6 :i@j46!

#O?O1? (PTIK? KNI? ;? GNI^9TIRIR 1^


22/54

#O?O1? (PTIK? KNI? ;? GNI^9TIRIR 1^ ^1OJNGNU?1P ;O^1P#OP^" PF9^1 J^O^J;KPS"GN9JO^J;KbS P 9Nc^J;KN89P1NUJ^Q^J;KPSKRTORJ^!

N9Q? ;G^Q^IR/ JRQ?J^T1? (PTIK?" KNJN9P 1^GJPJNQ1P TP9^Q^^ P G^#1I^`P^" #R;KPKNJN9P" (PTIK? JP(1I^K^ P K^1^T^ P QJ!

PLA6V2 4o'o0& 2 2%6A i 4o'o0& 2 Yi'6A DAiD@2 $6 EoDBoji2064 oYB'& 5'&$iM&!_6DB& j6 Eoj&0& 7& D6 Eoj67i$6 0'DB6 D'6ć2 i 2 2D60iA& i

$& '276'&@$iA DB&$iYBiA&!N06 0'DB6 Ao52 D6 oL$&3iBi 4&o 4o'o0D4o8'276'&@$6:i@j46!

P dž ž k kblk


23/54

Po dužini života korovske biljke mogu sesvrstati u dve grupe:

jednogodišnje ivišegodišnjeJednogodišnji korovi mogu se podeliti na

a) efemere,b) zimske korove,c) zimsko-prolećne i

d) prolećne. a)Efemere imaju kratak vegetacioni period(nekoliko nedelja ili jedan do dva meseca) i

mogu u jednoj sezoni obrazovati više od jedne

b)Zi kik iklijjiič tk i


24/54

b)Zimski koroviklijaju i niču tokom zime,a u proleće formiraju cvetonosna stabla.Zakorovljuju uglavnom ozima strna žita.

c)Zimsko-prolećni korovi čine brojnu iznačajnu grupu. Prezimljuju u fazi rozeteali deo njihovog semena klija u proleće.

d)Prolećni koroviklijaju u toku proleća, au zavisnosti od vremena klijanja iplodonošenja dele se na:

a)ranoprolećne ib) poznoprolećne korove.

Viš dišjik ii j ij


25/54

Višegodišnji koroviimaju razvijenepodzemne organe (podzemne izdanke -rizome, zadebljale korenove),

koji žive duži niz godina (a nadzemni deloviodumiru svake godine) i pomoću kojih serazmnožavaju vegetativno (vegetativno

razmnožavanje kod mnogih višegodišnjihkorova je u vrlo visokom stepenu izraženo(npr. kod palamide, poponca, zubače, pirevine

i dr.).

Č tj t bii ktič dlk


26/54

Često je u upotrebi i praktična podela korova na :

a) uskolisne ib) širokolisne

Naime, uskolisni korovi su uglavnom trave(Poaceae) i poneki predstavnik kiselih trava(Cyperaceae), dakle monokotile, a širokolisni

korovi su biljke raznih familija dikotila.


27/54

OSNOVNE BIOLOŠKE OSOBINEKOROVA

Ko'o0D46 :i@j46 D6 o7@i42j2 $iLoA :io@oY4iC )i 64o@oY4iC. oDo:i$&" 4oj6 D2 EoD@67iM&

$jiCo0o5 E'i@&5oV&0&$j& D$&%$iA &$B'oEo56$iA 2BiM&jiA 2 064o0$oj :o':i E'oBi03o064o0iC i$B6'06$Mij&" 4o'o0i D2 DB64@i 06@i42 0iB&@$oDB i 4o$42'6$BD42 DEoDo:$oDB!

9&%$ij& D0ojDB0& 4o'o0D4iC :i@j&4& D2/

*! DEoDo:$oDB D&Aoo7'%&0&$j& 4o'o0D4iC :i@j&4&"


28/54

*. Sposobnost samoodržavanjaAo%6 :iBi iL'&%6$& 2 06oA& '&L@i3iBiA

o:@iMiA&" o7$oD$o 2 06oA& '&L$o@i4iAE'i@&5oV6$oDBiA& Eoj67i$iC 4o'o0D4iC 0'DB&4&4o 2 o7$oD2 $& &5'o64o@oY46 2D@o06 B&4o i2 o7$oD2 $& 5&j6$2 :i@j42 D 4ojoA D6 D'6ć6!

O&4o" j67$6 4o'o0D46 0'DB6 4@ij&j2 2 j6D6$"7'256 2 E'o@6ć6" & $646 Bo4oA M6@6 5o7i$6!Q2%i$& %i0oB& 4o'o0D4iC :i@j&4& 06oA& j6

'&L@i3iB& 4o7 '&L$iC 0'DB& i 2 E'0oA '672 j6E'i@&5oV6$& 2D602 2 4oA6 D6 7oBi3$& 0'DB&A&Do0$o i E'6B6%$o j&0@j&!


29/54

I67$6 0'DB6 D&L'60&j2 2 0'6A6 %6B06" & 7'256 B64EoD@6 %6B06 i@i $&4o$ 72%65 0'6A6$& EoD@6 Bo5&!

1646 7o$oD6 E@o7 i D6A6 D&Ao j67&$E2B 2 %i0oB2 i

EoD@6 Bo5& 25i$2" 7o4 7'256 %i06 i E@o7o$oD6 0iY65o7i$&!

@L06D$6 4o'o0D46 :i@j46 D6 '&LA$o%&0&j2 iD4@j23i0o

D6A6$oA" 7o4 D6 7'256 '&LA$o%&0&j2 i D6A6$oA i0656B&Bi0$iA E2B6A 8 EoAoć2 'iLoA&" 4o'6$o0& D&&706$Bi0$iA E2Eo@jMiA&" @24o0iM& i@i $& $64i 7'25i$&3i$!

;06 o06 '&L$o@i4oDBi i E'i@&5o76$oDBi 4o'o0D4iC :i@j&4&2DA6'6$6 D2 4& Mi@j2 $jiCo0o5 o7'%&$j& 2 DB&@$oE'oA6$@ji0iA i Eo $jiC o:i3$o $6Eo0o@j$iA 2D@o0iA&&5'o:ioBoE&!


30/54

#.S$%S%&'%S $*+%/'0

Korovi imaju u visokom stepenu izraženu i

sposobnost prilagođavanja . Ona se ogleda kako uodnosu na agroekološke uslove spoljašnje sredine

tako i na biološke i ekološke osobine gajene biljke.

To može biti tako specifično da se određena vrsta

sreće samo u određenom usevu. rimer za to može biti lanik! Camelina sativa.

Ovakve korovske vrte koje se sreću samo na

poljoprivrednim površinama a van nji" se retko iliuopšte ne sreću označene su kao Segetalne biljke .rimer Agrostemma githago, Consolida regalis ,

Centaurea cyanus.

1 /*S%% *234' $+S*5'%S


31/54

1./*S%% *234' $+S*5'%S%%/S*6 &*+0

G'i E'oA6$&A& H&4Bo'& DEo@j&Y$j6 D'67i$64o'o0D46 :i@j46 D2 DEoDo:$6 7& D6 E'i@&5o76 $o0oDB0o'6$iA 2D@o0iA& P 36DBo 2 06oA& $6Eo0o@j$iA2D@o0iA& DEo@j&Y$j6 D'67i$6 M06B&j2 " 7o$6D2 E@o7

i D6A6!G'iA6' Setaria glauca(muhar) 2 2D602 $64o5

52DBo5 D4@oE& DB'$i$6 j670& 7& o:'&L2j6 $&7L6A$i

iL7&$&4 &@i 2 '&L'6V6$oA 2D602 L$&B$o D6 j&36'&L0ij& i o:'&L2j6 :o4o' D& 06ćiA :'oj6A iL7&$&4&!O&4oV6 E'iA6' Cynodon dactylon , Chenopodiumalbum ( preko 3 m i 700 000 semenki ) ...

4 VELIKA EKOLOŠKA VALENCA


32/54

4.VELIKA EKOLOŠKA VALENCAQ6@o0&$j6 D0&4o5 64o@oY4o5 H&4Bo'& Ao%6 7& :276 Eo0o@j$o" i@i"

A&$j6 i@i 0iY6 $6Eo0o@j$o L& Eoj67i$6 :i@j46!

P$B6$LiB6B 76@o0&$j& D0&4o5 H&4Bo'& 4oji o:6L:672j6 Eo0o@j$62D@o06" $& E'iA6'" L& 4@ij&$j6" M06B&$j6" 7o$oY6$j6 E@o7& iD6A6$& iB7! oL$&3&0& D6 4&o optimum toga 7aktora zaodredenu životnu 7unkciju ili 7azu razvoja!

R4o@i4o D6 i$B6$LiB6B Bo5 H&4Bo'& Eo06ć&0& i@i DA&$j2j6" $j65o0o76jDB0o $& :i@j46 EoDB&j6 D06 $6Eo0o@j$ij6!

#i'i$& )&AE@iB27&. 0&'i'&$j& j67$o5 H&4Bo'& 2 4ojoj j6 Ao52foEDB&$&4 0'DB6" i@i iDEo@j&0&$j6 $646 $j6$6 &4Bi0$oDBi" oL$&3&0&D6 4&o 64o@oY4& 0&@6$M&! K'&j$j6 B&346 64o@oY46 0&@6$M6 D2Ai$iA2A i A&4DiA2A" iLA672 4ojiC D6" o:i3$o :@i%6A&4DiA2A2" $&@&Li oEBiA2A! i$iA2A" A&4DiA2A i oEBiA2AE'67DB&0@i&j2 B'i 4&'7i$&@$6 B&346 D0&4o5 64o@oY4o5 H&4Bo'&!

K k biljk ći i l č j i j b


33/54

Korovske biljke# u većini slučajeva# imaju sposobno

održanja u veoma širokim granicama kolebanja

ekološki" faktora# odnosno# korovi imaju

veoma široku ekološku valencu u ono!u na ve"inuekološki# $aktora.

$ ovom pogledu korovi se bitno razlikuju od gajeni

biljaka# koje većinom imaju usku ekološku valencu.

ojedine vrste imaju široku ekološku valencu prema

nekom faktoru# dok u odnosu na druge# ekološka

valenca je uža.

%rste koje podnose šira kolebanja ećeg broja


34/54

%rste koje podnose šira kolebanja većeg broja

ekološki" faktora označavaju se kao

eurivalentne.

&eđu korovskim biljkama znatan broj vrsta

pripada ovoj kategoriji 'Convolvulus arvensis,

Cirsium arvense i dr.(.

%rste# pak# koje podnose samo mala kolebanja

delovanja faktora su !tenovalentne.

&eđu korovima stenovalentne su pre svega

segetalne vrste ' Agrostemma githago, Centaureacyanus, Camelina sativa i dr.(.

%%/


35/54

%%/ Go7 4oDAoEo@iBD4iA 0'DB&A& Eo7'&L2A60&Ao 0'DB6

4oj6 D2 Yi'o4o '&DE'oDB'&$j6$6 $& D0iA 4o$Bi$6$BiA&

i L& 4oj6 j6 B6Y4o & $64&7& i $6Ao52ć6 2B0'7iBi$jiCo02 EoDBoj:i$2.

Oo j6 EoD@67iM& &$B'oEo56$o5 '&DE'oDBi'&$j&4o'o0& "Yi'6$j6A 5&j6$iC :i@j&4& E'6$oY6$i D2 i $jiCo0iE'&BioMi 4o'o0D46 :i@j46

: $ d k ij


36/54

:.$rodukcija orgomnekoličine semena

j6DB6 j67$& o7 0&%$iC 4&'&4B6'iDBi4& 06ći$6 4o'o0D4iC:i@j&4&! Oo iA oAo52ć2j6 @&4Y6 Yi'6$j6 i 06@i4264DE&$Lij2 2 E'oDBo'2! RB0'V6$o j6 7& $646 0'DB6 4o'o0&

E'oiL0o76 6$o'A$o 06@i42 4o@i3i$2 D6A6$&! O&4o" $&E'iA6'" 2 j67$oA D@23&j2 j6 4o$DB&Bo0&$o 7& j6 j67&$E'iA6'&4 :2$i46 )Hyosciamus niger ." 2 Eo0o@j$iA2D@o0iA&" E'oiL06o83&4 +*!=== D6A6$&!

GoDBoj6 :'oj$i Eo7&Mi o E'oiL0o7$ji D6A6$& 4o'o0D4iC:i@j&4&" 4oji D6 2064 $6 D@&%2 i Eo$64&7 D2 3&4E'oBi0'63$i )YBo D0&4&4o L&0iDi i o7 Eo7'23j& iL 4ojiCEoBi32 Eo7&Mi.! J&7i i@2DB'&Mij6 $&06Yć6 D6 Eo7&Mi o

E'o724Miji D6A6$& $64iC 4o'o0D4iC :i@j&4&/


37/54

Chenopodium album 3.l00- 0.000

Stellaria media !".000-#".000

$alinsoga par%i&ora 300.000 'aucus carota .000-!0.000

nthemis ar%ensis .00 - 30.000

Capsel*a bursa-pastoris #.000-0.000 Solanum nigrum 0.000

Cynodon dactylon !.000-#.000

+ortulaca oleracea .#00

Sonchus ar%ensis .00

i/ora radians l00- !.#00

idens tripartitus


38/54

Korovske biljke ne samo da proizvode velike

količine semena i plodova# vec što je možda još

značajnije# semena i plodovi korovski" biljaka

%o!euju veoma veliku ugove&no!t i

'ivotnu !%o!obno!t( kao i ni) rugi#biološki# o!obina( što im !ve omogu"ava%re'ivljavanje i !talno or'avanje u atom

%ro!toru.

; /4+* /*0&*+'%S /4


39/54

;./4+* /*0&*+'%S /4


40/54

8.DOMINANTNOST TEROFITAKorovi pokazuju niz osobina koje su posledica

domestikacije.Živeći zajedno sa gajenom biljkama u toku dugogprocesa evolucije u korova je izražena tendecijapreovlađivanja

TEROFITA – JEDNOGODIŠNJIH BILJAKA KOJESE RAZMNOŽAVAJU ISKLJUČIVO SEMENOM. To je zaštita u odnosu na primenu agrotehničkih ihemijskih mera koje korovske vrste lakše prežive uobliku semena .

Primer u voćnjacima u redu i između redova.


41/54

=44 %> %%/ Ko'o0i E'67DB&0@j&j2 iL2L6B$o 06@i4i E'o:@6A 2

Eo@joE'i0'67$oj E'oiL0o7$ji" & i 2 $64iA 7'25iA76@&B$oDBiA&! #B6B6 4oj6 4o'o0i $&$oD6 :i@j$ojE'oiL0o7$ji 06oA& D2 06@i46 i '&L$o0'D$6!

16 EoDBoj6 E'6MiL$i Eo7&Mi 4o@i4o B6 YB6B6 iL$oD6!G'6A& $64iA &$&@iL&A& YB6B6 o7 4o'o0& 06ć6 D2

o7 YB6B& 4oj6 $&$oD6 E'o2L'o4o0&3i :i@j$iC

:o@6DBi i YB6Bo3i$6 )i$D64Bi. L&j67$o!

G'6A& E'oM6$&A& 6V2$&'o7$6 o'5&$iL&Mij6

2j67i$j6$iC $&Mij& L& Eo@joE'i0'672 i iDC'&$2 )g^N.YB6B6 o7 4o'o0& iL$oD6 *=h o7 0'67$oDBi D06BD46

Eo@joE'i0'67$6 E'oiL0o7$j6!

#B6B6 o7 4o'o0& Ao52 D6 $& '&L@i3iB6 $&3i$6 iDEo@jiBi" i Bo Eoj67i$&3$o i@i $& 0iY6


42/54

5 E j " E j'&L@i3iBiC $&3i$& iDBo0'6A6$o!#B6B6 o7 4o'o0& Ao52 D6 iDEo@jiBi E'6 D065& 2D@676ćiA o:@iMiA&/

l. Korovi smanjuju prinose gajeni" biljaka i

znatno poskupljuju biljnu proizvodnju zbog

troškova oko nji"ovog suzbijanja#

). Korovi zauzimaju podzemni i nadzemniprostor# zasenjuju i guše gajene biljke#

*. Korovi troše velike količine vode i

mineralni" materija iz zemljišta# snižavajutemperaturu zemljišta i# zbog visoke

transpiracije isušuju ga#


43/54

+. Korovi otežavaju# a u nekim slučajevima i

onemogućavaju obradu zemljišta i izvođenje

agrote"nički" i drugi" mera# te zakorovljenozemljište ima manju vrednost a izbor gajeni"

biljaka na njemu je ograničen#

,. Korovi snižavaju kvalitet poljoprivredni"

proizvoda ! kako biljni" tako i životinjski"# a u

nekim slučajevima predstavljaju opasnost po

zdravlje ljudi i domaći" životinja#

-. Korovi su često žarišta širenja i prelazni

domaćini štetočinama i prouzrokovačima

biljni" bolesti.

GN;KRGTIRIR (PTI1R GJNPF9NQ1IR F(NU


44/54

GN;KRGTIRIR (PTI1R GJNPF9NQ1IR F(NUOJN#KN9^ NKN 1IPSN9NU ;RF(PI^1I^"

$kupni gubici prinosa gajeni" biljaka veoma su veliki i urazličitom stepenu su ispoljeni u pojedinim kulturama.

rema podacima koje navodi &aier!ode svetski gubici

potencijalno mogućeg prinosa najznačajniji" gajeni" biljaka

usled delovanja korova# kao idrugi" biološki" agenasa'štetočine# prouzrokovači bolesti(# mogu se videti iz sledeće

tabele 'tab. l.(.

/a tabeli su prikazani gubici prinosa kod važniji"

ratarski"#povrtarski" i voćarsko!vinogradarski" kultura# a

iskazani su u procentima od potencijalno očekivani" prinosa.


45/54


46/54

Oduzimajući nadzemni i podzemni prostorkorovi usporavaju rastenje i razviće gajeni"

biljaka a rastući brže od gajeni" biljaka korovi

takođe zasenjuju usev.$ ogledima sa crnim lukom i krompirom u

zakorovljenim uslovima smanjena je ukupna

težina suve mase i veličina lisne površine po biljci i kao posledica došlo je do smanjenja

prinosa crnog luka za +0 1 a krompira za *+1.

> KNJN9P OJN#? 9?TPK? KNTP_P1? 9NQ? P


47/54

>! KNJN9P OJN#? 9?TPK? KNTP_P1? 9NQ? PP1?J^T1PS Ô?JPI^ PF F?TIP#O^";1Pa^9ÎR O?G?JÔRJR F?TIP#O^ P" F(NU

9P;NK? OJ^1;GPJ^`PI? P;R#RIR U^"

Korovi obično rastu brže od gajene biljke te

troše i veće količine vode .2ajena biljka za 0g biljne mase troši prosečno

)#+) g vode a korovska *#,3gvode.

$tvrđeno je da zakorovljeno zemljište sadrži za), 1 manje vlage od nezakorovljenog.

! "N1?NURc^9ÎR N(J^QR F?TIP#O^ P PF9N?1I?


48/54

"N1?NURc^9ÎR N(J^QR F?TIP#O^ P PF9N?1I? ÛJNO?S1P_KPS P QJRUPS ?J^" O? F^KNJN9TI?1N

F?TIP#O? P^ ^1IR 9J?Q1N;O ^ PF(NJ UÎ?1PS(PTI^K^ 1^ 1I?R I? NUJ^1P_?1"

Korovi svojim podzemnim organima( rizomima , korenima) onemogućavaju obraduzemljišta .

Primeri : Sonchus arvensis , Sorghum halepense

GJNPF9NQ^ 8 K^KN (PTI1PS O^KN P P9NOP1I;KPS" ^_


49/54

GJNPF9NQ^ K^KN (PTI1PS O^KN P P9NOP1I;KPS" ^R 1?KP ;TR_^I?9P^ GJ?Q;O^9TI^IR

NG^;1N;O GN FQJ^9TI? TIRQP P QN^cPSaP9NOP1I^"

Semana korova smanjuju vrednost prinosa kvantitativno alii kvalitatativno.

Primer : seme korova u pš. dovodi do lošijeg kvalitetabrašna . Seme kokotca ( Melilotus officinalis)daje brašnu

neprijatan miris itd. Sdržaj semena kukolja ili ljulja u količini od 0,5 % u žitudovodi do toga da brašno bude otrovno za ljude .

Korovi i maju štetno delovanje i na domaće životinje jer

sadrži otrovne materije( Euphorbia cyparissias ,E. helioscopia,Senecio vulgaris , Roripa silvestris , Datura sramonium idr.

Korovske biljke prirodni" i veštački" 'sejani"( livada


50/54

Korovske biljke prirodni" i veštački" 'sejani"( livada

smanjuju kvalitet sena.

Otrovne vrste# ako su masovno zastupljene# mogu dovesti do

toga da seno postane neupotrebljivo za is"ranu stoke. $ tom pogledu je značajno da se naglasi da je veliki broj

travnjački" korova otrovan u većoj ili manjoj meri. &edu

otrovnim vrstama najčešće se javljaju na livadama i

pašnjacima sledeće4 Colchicum autumnale(mrazovac),

Veratrum album (bele čemerika), Veratrum nigrum (crna

čemerika),Gratiola officinalis (rol!evak), arat ("teridium

a#uilinum), i mnoge vrste l!uti$a (%anunculus) i mnogedruge.


51/54

! KNJN9P ;R _?;ON a^JP#O^ #PJ?1I^ P GJ?T^F1P QN^cP1P

#O?ON_P1^^ P GJNRFJNKN9^_P^ (PTI1PS (NT?;OP!

Primeri : Plasmodiophora brassicae( prouzrokovač kupusne kile )nalazi se i na korovima

Capsella bursa- pastoris i Sinapis arvensis. Kao dopunski domaćin raka kromira (Synchitryum

endoboiticum) javljaju se korovi iz fam Solanaceae – Solanum

nigrum i S. dulcamara.

Pored toga korovi mogu biti prelazni domaćini za veliki brojinsekata ( vaši ,grinja )koji su vrlo često prenosioci virusa na

gajenu biljku .


52/54

9%? '%S* * ?$%4& %%/ ?


53/54

9%? '%S* * ?$%4& %%/ ?%*S'4 S/64

Korovi kao hranljive i lekovite biljke :-jestive-začinske-lekovite

Neke su bogatije po sadržaju vitamina od gajenih ,npr.

Urtica dioica sadrži u 100g materije 105 mg vitamina C.U nedostatku vode koriste se ceđenjem plodova ,listova npr.

Rumex acetosella, Sedum album i dr.

Korovi kao krmne biljke:

Fam . Fabaceae i Poaceae ,Brassicaceae itd. Neke kor.biljke se mogu koristiti kao dekorativne biljke npr

Liliaceae, Ranunculaceae ...

Korovske biljke mogu da služe kao indikatori osobina

zemljišta ( plodnosti,kiselosti ..)


54/54

Documents

Copy of Korovi Predavanje 1