Korovi u zasadu jagode i merenjihovog suzbijanja

Mogućnosti suzbijanja korova u zasadu jagoda

Jagoda je voćna vrsta sa niskim habitusom, te je vrlo osetljiva na prisustvo korova. Radi uspešnog njenog gajenja korovi se moraju tokom celog vegetacionog perioda suzbijati.

S obzirom da je jagoda niska biljka, korovi je zasenjuju i umanjuju fotosinezu, oduzimajući joj vodu i mineralne mateije, gusti sklop stvara uslove za jači napad bolesti i štetočina, usporava se razvoj, prinosi su manji, kvalitet polodova lošiji, a krajnji rezultat je uginuće biljke. Zbog toga se ovom problemu mora prilaziti krajnje ozbiljno počev od pripreme zemljišta, pa do kraja eksploatacije zasada.

Korovi u zasadu jagode se mogu suzbijati mehaničkim i hemijskim putem.

Mehaničko suzbijanje korova je kombinacija ručnog plevljenja i uništavanja korova pomoću mašina, najčešće motokultivatora, rotofrezera. Održavanjem zemljišta između redova jagoda u stanju čistog ugara, pored razbijanja pokorice, očuvanje vlage i pravljenja rastresitog zemljišta, ujedno se uništavaju i korovi.

Istovremeno sa frezovanjem treba pleviti korove u redu sa jagodama i to još dok su mladi i mali, a zemljište vlažno, jer se tako lakše čupaju. Ručno okopavanje i plevljenje je naporno, postiže se mali učinak, a često se obavlja u uslovima vlage ili suše. Na većim površinama zahteva dosta radne snage.

U situacijama kada ne možemo obezbediti dovoljno radne snage i mašina, ili nam spoljni uslovi to ne dozvoljavaju i kada korovi zbog plodne zemlje intezivno rastu, njihovo uništavanje sprovodimo pomoću herbicida. Primena herbicida u zasadima jagode je dopunska mera koja može da zameni jedno do dva kultiviranja.

Uništavanje korova u zasadima jagode je mnogo teže nego kod drugih voćaka. Većina herbicida koji se koriste kod jagode deluje uglavnom na jednogodišnje korovske vrste, što je otežavajuća okolnost. Kao niska zeljasta biljka sa plitkim korenovim sistemom jagoda je osetljiva prema mnogim efikasnim herbicidima, pa ih ne smemo koristiti čime je njihov izbor dosta sužen. S druge strane, efikasnost primene nekog herbicida zavisi od niza činilaca: osobine zemljišta, količine

11

padavina, stepena zakorovljenosti i vrste korova, sorte jagoda, starosti zasada, njegove ishranjenosti.

Efikasnost primene herbicida na korove ocenjuje se prema internacionalnoj skali.

EWRC ( European Weed Research Council)od 1 do 9, gde je:

1= 0% zakorovljenosti2= 2-5% zakorovljenosti3= 5% zakorovljenosti4= 10% zakorovljenosti5= 15% zakorovljenosti6= 25% zakorovljenosti7= 35% zakorovljenosti8= 67,5% zakorovljenosti9= 100% zakorovljenosti

Ova skala odražava ocenu zakorovljenosti tretirane površine u odnosu na netretiranu površinu. Brojevi od 1-4 znače dobru efikasnost herbicida, a brojevi od 6-9 nezadovoljavajući rezultat.

Efikasnost primene herbicida ocenjuje se i koeficijentom efikasnosti (K.E.) po formuli:

gde je:

A- broj korova na tretiranoj površini (na m2)B- broj korova na m2 na kontroli ( netretiranoj površini)

Koeficijent efikasnosti predstavlja relativan odnos uništenih korova tretiranjem u odnosu na kontrolu.

D. Jovanović (1995) je u svojim istraživanjima utvrdio kombinacije herbicida koje zahtevaju najmanja ulaganja, daju najveći efekat i obezbeđuju maksimalno moguću ekološki zdravu hranu. Najstabilniju efikasnost ostvarila je kombinacija preparata Venzar + Fusilade super, a koeficijent efikasnosti je iznosio od 92-95%.

12

Hemijske mere borbe protiv korova

Suzbijanje korova obuhvata brojne i raznovrsne mere, koje imaju za cilj eliminisanje korova i povećanje prinosa gajenih biljaka. U savremenoj borbi protiv korova veoma važno i značajno mesto imaju herbicidi. Njihovom primenom omogućeno je povećanje prinosa uz prelazak na mehanizovanu proizvodnju i smanjenje neposrednog ljudskog rada.

Izbor herbicida, pored vrste gajenih biljaka, faze njenog razvića i načina (sistema) gajenja, zavisi kako od stanja zakorovljenosti i stepena razvića korova, tako i od kompleksa agrotehničkih mera i agroekoloških faktora datog područja. Za pravilan izbor herbicida takođe je važno poznavanje načina njihovog usvajanja i delovanja kao i perzistetnost herbicida i vreme njigove eliminacije iz spoljašnje sredine. Poznavanje svih ovih činilaca omogućuje primenu herbicida bez mogućih negativnih posledica, naročito pri uzastopnoj višegodišnjoj primeni istih herbicida na jednoj proizvodnoj površini.

Na osnovu rezultata višegodišnjih ispitivanja primene herbicida u zasadima jagoda (R. Janković, 1996; D. Jovanović, 1995.), preporučuju se sledeći: Difenamid WP-80 ili Dymid 80, Venzar WP 80 ili Lenacil S 80, Tenoran, Simazin, Devrinol WP-50 i kao dopunski Gramokson, Reglon i u novije vreme Betanal, Sinbar i Selekt super.

Dajmid ili Difenamid WP-80 se koristi u količini 6 do 8 kg/ha sa 400 do 600 l vode. Efikasan je protiv mnogih jednogodišnjih širokolisnih i uskolisnih korova, a može se koristiti i u novim zasadima od 2 do 6 nedelja posle sadnje. Deluje samo u fazi klijanja semena korova, pa zato već nikle korove treba suzbiti mehanički ili istovremeno koristiti Gramokson ili Reglon: u međurednom prostoru ili između folija. U starijim zasadima se koristi tokom februara-marta. Od momenta prskanja do berbe treba da prođe najmanje 2 meseca. Ako se koristi posle berbe, onda treba koristiti štitnike da rastvor herbicida ne padne na zelene delove bokora, a pogotovu ne na centralnu rozetu. Ovaj preparat se koristi isključivo na srednje teškim i težim zemljištima.

Venzar WP-80 ili Lenacil S-80 suzbija mnoge širokolisne jednogodišnje vrste i neke jednogodišnje uskolisne vrste korova. Primenjuje se pre i posle sadnje u količinama 1,5 do 2 kg/ha, sa obaveznim unošenjem u zemljište na dubinu 5 do 8 cm. U rodnim

13

zasadima primenjuje se rano u proleće po čitavoj površini ili duž redova i samo jedanput godišnje na istoj površini. Ne sme se koristiti na lakim i peskovitim zemljištima. Za pun efekat potrebna je optimalna vlažnost, te ukoliko toga nema treba primeniti navodnjavanje.

Tenoran ( Tenoran R-50) se primenjuje u količini 6-8 kg/ha u jesen, rano u proleće ili posle berbe. Namenjen je suzbijanju jednogodišnjih širokolisnih korova, a slabo deluje na uskolisne korove. Deluje na korove u fazi klijanja i nicanja do pojave dva lista i to uglavnom preko korena. Najmanje 15 dana pre tretiranja zemljište držati u obrađenom stanju-da korovi počnu klijati, a posle tretiranja ne vrši se obrada najmanje 20 dana da bi dejstvo herbicida došlo do izražaja.

Simazin ( Simazin S-50) je dosta primenjivan herbicid u gajenju jagodastih voćaka. Širokog je spektra delovanja na širokolisne i uskolisne korove u fazi klijanja i nicanja. Koristi se u količinama oko 2 kg/ha uz puni oprez da rastvorom ne budu zahvaćeni bokori jagode. Primenjuju se od novembra do kraja februara, jedanput godišnje i ne sme se koristiti na lakim i peskovitim zemljištima.

Devrinol WP-50 sa aktivnom materijom napropamid se vrlo uspešno koristi kod gajenja jagoda, kako u mladim tako i u rodnim zasadima u količinama od 3 do 6 kg/ha. Primenjuje se u jesen i zimu, uništava mnoge jednogodišnje korove u fazi klijanja, a pre nicanja. Ako se primenjuje u proleće zemljište treba plitko iskultivirati na 3 do 5 cm dubine, a u slučaju manjka vlage treba izvršiti navodnjavanje.

Devrinol se može u rano proleće, kombinovati sa kontaktnim herbicidima Gramoksonom i Reglonom- kako bi se uništili prezimljavajući korovi.

Tabela 1.Neke karakteristike najvažnijih herbicida

PreparatSadržaj aktivne materije

Rastvorlji-vost u

vodi mg/l

Perzistet-nost

(dana)

Grupa otrova

LD-50 mg/kgDeluje preko

Venzar Lenacil 80 WP 6 III 11.000 Korena

DevrinolNapropamid 50

WP 73 70 III 5.000 Korena

DifenamidDifenamid 50

WP 260 90 III 1.050 Korena

Fusilade super

Fluazifop-p-butil 125 KE

2 28 III 2.451-3.680 Lista

Za suzbijanje korova u zasadima jagoda iz svog proizvodnog programa Galenika-fitofarmacija a.d. preporučuje preparat Gallant Super

14

u količini od 0.8 l/ha za uskolisne jednogodišnje korove i od 1.3-1.5 l/ha za uskolisne višegodišnje korove, kao i preparat Monosan herbi u dozi od 1-1.5 l/ha. Delta Agrohemija Beograd iz svog proizvodnog programa preporučuje preparat Fusilade forte za suzbijanje uskolisnih korova u količini od 0.8-1.5 l/ha.

Osnove izbora herbicida

Herbicidi su različita hemijska jedinjenja organskog i neorganskog porekla, koja služe za uništavanje biljaka. Sama reč herbicid potiče od latinske reči herba, što znači trava, biljka, i cedo, cedere, što znači ubiti, uništiti. Prema tome, sva jedinjenja i različite druge materije sa fitocidnim delovanjem mogle bi se nazvati herbicidima. Međutim u praksi se pod herbicidima, po pravilu, podrazumevaju samo ona jedinjenja koja se koriste, ili dolaze u obzir za borbu protiv korovskih biljaka.

Herbicidi mogu delovati i na gajene biljke. Zbog toga je od posebnog značaja poznavati, kod svakog herbicida, njegovo delovanje kako na korovske tako i na gajene biljke. Isto tako, od izuzetnog je značaja znati kako, kada, na koji način i pod kojim uslovima herbicid deluje, pošto njegovo delovanje nastupa često u određenim fazama svake biljne vrste, a u velikom stepenu zavisi i od ekoloških uslova. Otuda je primena herbicida veoma složen zadatak jer se nepravilnom primenom mogu naneti ozbiljne štete gajenim biljkama, čak i veće nego štete koje bi naneo korov u svom optimalnom razvoju.

Po karakteru dejstva na biljke, herbicidi se dele na dve osnovne grupe:

1. Totalne (koji uništavaju sve biljke) i2. Selektivne (koji uništavaju samo određene vrste

biljaka, pre svega korovske biljke)

Selektivna svojstva pojedinih grupa herbicida koja zavise ne samo od prirode aktivne supstance već i od čitavog niza drugih faktora, iskorišćena su za suzbijanje korovskih biljaka u usevu gajenih biljaka.

Problem racionalne primene herbicida podrazumeva efkasno suzbijanje korova u optimalnim uslovima i uz minimalne troškove je naročito značajan danas, u vreme prelaska na intezivnu, skoro potpuno mehanizovanu proizvodnju. Unošenjem velikih količina mineralnih đubriva, gajenjem visokorodnih sorti i hibrida, navodnjavanjem, mehanizacijom procesa proizvodnje, utiče se na promenu sastava korovske flore određenog useva, pojavljuju se neki novi korovi ili se šire oni koji su bili malo zastupljeni.

15

S druge strane, u svakom području, usled različitih klimatskih i edafskih uslova postoji i niz za dotična područja specifičnih vrsta korova. Osim toga, sastav flore korova u pojedinim usevima karakterističan je za svaku vrstu gajenih biljaka. Pored ovih, za svaku vrstu gajenih biljaka specifičnih korova, ima i niz opšte raširenih korova, koje u određenom području nalazimo u svim gajenim biljkama koje se u tom području gaje.

Sve ovo usložnjava i visok stepen varijabilnosti korovskih biljaka. Na pojavu velikog broja infraspecijskih jedinica korovskih vrsta uticaja je svakako imala i primena različitih agrotehničkih mera.

Imajući sve ovo u vidu, kao i načine razmnožavanja, dužinu života, individualnu otpornost i dr. , podrazumeva da izbor načina, vremena i količine primene herbicida predstavlja izuzetno složen i delikatan zadatak. Stoga za uspešnu primenu herbicida nije dovoljno poznavati samo selektivnost u odnosu na određenu gajenu biljku.

Selektivnost u odnosu na gajenu biljku, stepen efikasnosti i spektar delovanja na korovske biljke predstavljaju osnovu od koje se mora poći pri izboru hebricida. Selektivna svojstva herbicida određuju njihovu primenu u određenoj gajenoj biljci, a stepen efikasnosti i spektar delovanja određuje širinu delovanja kao i efikasnost u odnosu na zastupljene korovske biljke. Pošto je svaki herbicid efikasan za određene vrste korovskih biljaka, to znači da je dobro poznavanje pojedinih vrsta korova i njihovih nižih sistematskih jedinica jedan od osnovnih faktora za izbor herbicida.

Međutim, sve veća primena herbicida stvara jedan nov problem- problem otpornosti pojedinih korovskih biljaka na herbicide. Taj problem nastaje otuda što ni jedan herbicid ne uništava sve vrste korova nego samo izvestan broj najzastupljenijih korova.

Za pravilan izbror herbicida potrebno je znati i koliko traje delovanje svakog pojedinog herbicida. Danas preovlađuje mišljenje da su za praksu pogodniji herbicidi čije je delovanje kraće.

16

Perzistentnost primenjenih herbicida u zasadu jagoda

Poznato je da, čim molekul herbicida dospe na direktan ili indirektan način (putem spiranja sa tretiranih biljaka) u dodir sa komponentama zemljišta, usledi čitav niz različitih fizičkih, hemijskih i bioloških procesa, koji direktno određuju herbicidni efekat i njegovu dalju sudbinu.

Perzistentnost je vremenski period u kome neki herbicidi ostaju u zemljištu u aktivnom obliku, a njegove rezidne su nepromenjene ostale u zemljištu mogu, ali i ne moraju biti dostupne biljci (Anderson, 1977). S obzirom da je stepen perzistentnosti zemljišnih herbicida rezultat interakcije između herbicida-zemljišta i klimatskih činilaca to je i perzistentnost nekih herbicida različita i menja se od lokaliteta do lokaliteta.

Preparati kao što su: Venzar, Devrinol i Difenamid pripadaju grupi perzistentnih zemljišnih herbicida čije je vreme poluraspada duže od šest meseci. U takvim slučajevima potrebno je obratiti posebnu pažnju, te putem laboratorijskih ispitivanja utvrditi njihove ostatke, jer rezidne perzistentnih zemljišnih herbicida mogu da: oštete osetljive kulture u plodoredu, suze plodored, a time i izbor herbicida, da doprinesu akumulaciji herbicida u zemljištu i biljnim proizvodima i nepovoljno da utiču na mikroorganizme zemljišta (Hurle i Walker, 1980).

Skoro svake godine se događa da određene površine, koje su zasejane i tretirane herbicidima iz bilo kojih razloga (mraz, suša, višak vlage, bolesti, štetočine i sl.) treba preorati i zasejati ili zasaditi drugom kulturom. Tada mogu nastupiti problemi, jer su ostaci herbicida još prisutni u zemljištu, a kako je većina herbicida selektivna samo na određeni broj kultura, to je mogućnost izbora naredne kulture veoma mala.

17

Uticaj zakorovljenosti zasada jagoda na pojavu i intezitet prouzrokovača biljnih bolesti

Pored toga što korovi, na koje je jagoda veoma osetljiva, uzimaju vodu i mineralne materije, te zasenjuju i umanjuju fotosintezu, oni stvaraju veoma povoljne usove za razvoj nekih biljnih bolesti. Naime, poznato je iz ranijih ispitivanja (Powelson, 1959 i Muler 1966) da uslovi za zarazu parazitom Botrytis cinerea postoje kada je visoka relativna vlažnost vazduha, u takvim uslovima spore gljive ostvaruju infekciju čašice već nakon 24 časa od otvaranja cvasti. Upravo u uslovima zakorovljenosti zasada jagoda, postižu se uslovi veće vlažnosti, a samim tim i veće mogućnosti zaraze biljnim patogenima.

Jagoda je izložena napadu velikog broja parazita kao što su: Mycosphaerella fragariae-lisna pegavost, Botrytis cinerea- prouzrokovač truleži plodova, Sphaerothem macularis- pepelnica, Verticillium dahlie- uvenuće i dr.

Mycosphaerella fragariae se javlja svake godine u slabijem ili jačem intezitetu. Bolest se manifestuje iskljičivo na lišću i to rano s proleća u vidu sitnih pega okruglastog oblika 2-4 mm u prečniku, tamno crvene boje, koje se vrlo lako uočavaju. Sa razvojem bolesti pege se povećavaju, u sredini poprimaju svetlo sivu boju, a oivičene su crvenkasto ljubičastom bojom. Prilikom jače zaraze susedne pege se mogu spajati i zahvataju veću lisnu površinu. Sa donje strane lišća u početku se simptomi slbo uočavaju, a kasnije se jasnije vide. U okviru pega lisno tkivo izumire tako da može biti sasušena čitava liska. U godinama kada su pogodni uslovi za razvoj parazita, plodovi zaostaju u porastu, sitniji su, sporije dozrevaju i lošijeg su kvaliteta. Na lisnim drškama i na peteljkama cvetova javljaju se pege slične onima na lišću dužine do 1cm. Parazit se održava na obolelom suvom lišću u vidu plodonosnih tela peritecija, sa askusima i askosporama.

U proleće kad nastupe povoljni uslovi za razvoj parazita, oslobađaju se askospore i plodonosnih tela, klijaju i vrše primarnu infekciju. U svom razvoju parazit stvara u toku proleća ili jeseni piknide s piknosporama pa primarna zaraza može nastati i od piknospora. Micelija može prodreti u biljku na dva načina bilo preko prirodnih otvora (stoma) bilo performacijom micelije preko kutikule i epidermisa lista. Posle inkubacionog perioda, koji traje oko dve nedelje, micelija stvara konidiofore koje u vidu snopića izbijaju kroz stomine otvore, na kojima

18

se formiraju cilindrične, obično višećelijske konidije. One se raznose vetrom, padaju na biljke, klijaju i micelija vrši primarnu zarazu. Konidijski stadijum je opisan kao Ranmlaria tulasnei. Plodonosna tela- peritecije stvara u zaraženom mrtvom lišću.

Na razvoj parazita i širenje povoljno deluje hladnije i vlažno vreme pogotovu ako su jagode u većem stepenu zakorovljenosti i uzgajaju se na teškom i slabo propustljivom zemljištu. Viša vlažnost odgovara razvoju parazita, naročito ako su češće kiše sa sunčanim vremenskim periodima. U uslovima navodnjavanja jagoda, intezitet napada parazita je jači naročito osetljivih sorata.

Botrytis cinerea napada veliki broj različitih vrsta biljaka. U proizvodnji jagoda spada u najopasnije prouzrokovače bolesti, koja može u pojedinim godinama potpuno da kompromituje proizvodnju. Za razvoj ovog parazita potrebna je visoka vlažnost i odgovarajuća temperatura. Dovoljno je da zasad bude zakorovljen ili samo da padne slabija kiša 2-3 dana da bi došlo do masovne infekcije. Stvara konidije u velikom broju, koje se vetrom raznose na sve strane. U kapi vode počinju da klijaju na temperaturi od 5-12o C da bi dostigle najveći broj klijanja na temperaturi od 25o C. Napada prvenstveno plodove bilo zrele ili zelene, zatim cvetove, cvetne i plodonosne peteljke.

Cvet može biti napadnut od početka do završetka cvetanja. Osetljivost cveta na infekciju varira i zavisi od razvoja i dospevanja konidija na cvet, uz uslov da su faktori temperatura i vlažnost povoljni. Zeleni pupoljci su takođe u početku cvetanja jako osetljivi na parazita.

Po Đačenku (1982) infekcija nastaje i na listovima kada nastupa nekroza na mestu gde je parazit prodro, stvarajući na taj način pege nepravilnog oblika. Optimalna temperatura za infekciju je između 13 i 15o C uz visoku relativnu vlažnost vazduha. U jesen parazit obrazuje na obolelim delovima sklerocije veličine 2-3 mm, nepravilnog oblika. Na njima se u toku proleća razvijaju konidije ili plodonosna tela- apotecije što je ređi slučaj. U povoljnim uslovima za razvoj može biti zahvaćeno i upropašćeno 60-80% plodova. Zaraženi mladi plodovi obično ne dostižu zrelost, a zreli plodovi ukoliko ne propadnu daju loš kvalitet proizvoda.

Smeđa pegavost lišća jagode javlja se skoro u čitavom svetu. Prouzrukuje je gljivica Phomopsis abscurans. U našoj zemlji otkrivena je 1975 godine. Mnogi je mešaju sa pegavošću lišća. Najveće štete nanosi krajem leta uništavajući većinu lišća matične biljke, što ima za posledicu loš rod u narednoj godini. Simptomi se najčešće ispoljavaju na lišću u obliku okruglastih pega crveno-purpurne boje, a pege se mogu uočiti i na čašici.

Crvenilo srži i trulež korena jagode je veoma raširena bolest u SAD i Evropi. Nanosi ogromne štete zasadima. Prouzrokovač je gljivica

19

Phytophthora fragariae Hickman. Kod nas nema podataka o pričinjenim štetama. Karantinska je bolest. Simptomi počinju zaostajanjem biljke u porastu, mlađe lišće je modrozeleno, a starije crveno ili žuto. Stolone se slabo razvijaju, a plodovi su sitni. Retko se javlja duž reda, već u zonama gde je zemljište vlažnije.

Pepelnica jagode napada sve delove biljke: list, cvet, plod i stolone. Nanosi veće štete u godinama sa većom vlagom. Prouzrokovač je gljivica Sphaerothea macularis f. sp. fragariae. Simptomi se lako uočavaju, jer se zaraženo lišće uvija na gore, na naličju se pojavljuje sivkasta prevlaka, a ivica lišća je najčšće sasušena. Napadnuti plodovi su sitniji, nekvalitetni i izgledaju kao da su posuti belim prahom.

20

Zaključak

Najzančajniji korovi koji se javljaju u zasadu jagode su: Agropyron repens, Amaranthus retroflexus, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Cynodom dactylon, Equisetum arvense, Bromus sterilis, Sonchus arvensis, i drugi.

Suzbijanje korova obuhvata brojne i raznovrsne mere, koje imaju za cilj eliminisanje korova i povećanje prinosa gajenih biljaka.

Najvažnije mere borbe protiv korova u zasadu jagoda su agrotehničke i hemijske. Od agrotehničkih mera najčešće se koristi ručno plevljenje korova i kultivisanje pomoću motokultivatora. Savremena proizvodnja jagoda ima sve veću potrebu za primenu herbicida u suzbijanju korova.

Najčešći herbicidi koji se primenjuju u suzbijanju korova u zasadima jagoda su : Difenamid WP 80 ili Dymid 80, Venzar WP 80 ili Lenacil S 80, Tenoran, Simazin, Devrinol WP 50, Gramokson, Reglon, Betanol, Sinbar, Select super, Monosan herbi.

Korovi u zasadu jagoda stvaraju veoma povoljne uslove za razvoj nekih biljnih bolesti.

Jagodu najčešće napadaju i najveće štete joj pričinjavaju prouzrokovači gljivičnih i virusnih bolesti a napadaju je i mnogobrojne štetočine.

Kombinacija agrotehničkih-mehaničkih i hemijskih mera borbe daje najbolje rezultate u suzbijanju korova u zasadu jagoda.

21

Literatura

Avall, H. (1974): Results from weed control trials up to 1973. Procceedings of the 15th Swedish Weed Conference, Upsala, Sweden

Ahrens, J.F. (1980): Herbicides for newly planted strawberries. Proc.of the Northeasternn Weed Science Sovety, 4, 259-263, USA

Ashton, F.M. , Crafts, A.S. (1981): Mode od action of herbicides, A Wiley-Inter science Publ. , New York- Chilchester-Toronto

Anderson, W. (1977): Herbicide and the soil. In Weed Science principles, 171-200, St.Paul

Belov, V.F. , Rakitin, A.J. , Ivanov, A.N. (1974): Borba s sornjakani na promislennih plantacijah zemlajniki. Zascita rstenij, 1, 21-22 Moscow USS strawberries 1967-1970. Lantrbukshogskolans Meedeladen, 18

Cianciara, T. , Smolarz, K. (1968) Wstepne vymiki badan nad stosowaniem herbicydow na borzdo mlodych plantacjah truskver. Prace Instituty Sadownictwa w Skierniewicach, 12, 261-269, Polland

Devjatov, A.C. , Vasilijev M.J. , Skruk, G.V. (1966); O rezultatima ispitivanja garbicodov, Sadovodstvo, 5, Moskva

Djačenko, I.D. (1982): Peimenjenie Gerbicidov na jagodnikah, Zaštita rastenij, 11,36, Moskva USSR

Eagle, D.J. (1978): Interpretation of soil analysis for herbicide residnes. Proceed. British Crop. Protection Conference, 2, 535-539, London, England

Freeman, J. A. (1982): Preplant herbicide tested for weed control in Strawberries. Research review, Research Station, Agassiz, Canada

Faedi, W., Arcut, P. , Lovatti, L. , Recupero, S. , Tura, P. (1988): Monograph on strawberry cultivars. Monografia di cultuvar di fragola, 81, Rome, Italy

Fedke, D. (1982) : Biochemistry and physiology of herbicide action. Springer, Berlin

Herdi, L. B. (1967): Results of trials with triazine herbicide incultures od strawberries. Fruhe van Eszterhaza, Proc. 6th int. Congres Plam Protection, 405-406, Bienna, Austria

Hertz, L.B. (1978): Weed control with terbacil, Bentazon and napropamid in strawberies. Proc. North Control, Weed Control Conference, Vol. 3.44.45

Hughes, H.M. (1970): Use of Lenacil and simazine on newly planted strawberries. Exp. Horticultural, 21, 33-35, England

Hurle, R. , Walker, A. (1980): Persistance and its prediction in interaction between herbicides and the soil, London, 83-122

22

Janković, R., Bugarčić, V. (1976): Ispitivanje mogućnosti primene herbicida u matičnim zasadima jagode. Jugoslovenski simpozijum o borbi protiv korova u voćnjacima i vinogradima, 329-335, Peć

Janković, R. (1984): Dejstvo nekih herbicida na korove i rodnost jagode Senga Sengana. Zbornik radova sa II Jugoslovenskog kongresa o korovima, 365-373, Osijek

Janković, R., Bugarčić, V. (1979): Neka iskustva u primeni herbicida u zasadima jagoda u rodu. Jugoslovensko voćarstvo, 47-48, 49-64, Beograd

Janković, R. (1996) Suzbijanje korova herbicidima u zasadima jagodastog voća. Biljni lekar, Novi Sad, 2, 154-159.

Jovanović, D. (1995) Delovanje herbicida na korove u zasadima jagoda. Doktorski rad. Zajednica za voće i povrće Republike Srbije-Beograd

Kljajić, R. (1966): Neki osnovni preduslovi za racionalnu primenu herbicida. Hrana i ishrana.6. 9-10

Konstantinović, B. (1984): Proučavanje mogućnosti suzbijanja emerznih vrsta korova u kanalima Dunav-Tisa-Dunav uz osvrt na kombinaciju vode i zemlje. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Osijek

Konstantinović, B., Jovanović, D. (1992): Ispitivanje efikasnosti herbicida u jagodama. IX jugoslovenski simpozijum o zaštiti bilja, Zbornik rezimea referata, Vrnjačka Banja

Lansari, A., Lasheen, A.M., Hertz, L.B. (1989):Weed control is newly planted strawberries in Maroco, Fruit

Varietes Journal, 43(4), 143-147, Minessolta, USALeefe, J.S. (1968): Efect of soil on the phytotoxicity of simazine to

strawberries 1965-1972. Canadian Journal Plant Science, 48, 424-425, Canada

Leefe, J.S. (1972): Chemical weed control in strawberries 1965-1972. Annual report 1972, Research Station, Canada Department of Agriculture, 51-54, Kentville, Canada

Literitz, R., Piltz, T. (1988): Use of herbicides in strawberries and varietal specific reactions. Gartenbau, 35(7), 151-153, Pflanzenschutzaht, Dresden, Germany

Nikolova, G. (1968): Opiti za borbu s plevelite pri jagodi s triazinovi herbicidi. Gradinarska i lozarska nauka, V, 8, 21-28, Sofia, Bulgaria

Nikolova, G., Fetvadjleva, N. (1985): Effect of fluarifop-butil on annual and perenial grass weeds and strawberrz plants. Proc. British Crop Protection Conference, Weeds vol 3, 1059-1063, Brighton

23

Nikolova, G. , Baeva, G. , Marinkov, P. (1989): Post harvest weed control and runner control with glufosinate-ammonium in strawberries. Proc. of Brighton Crop Protection Conf. 3, 1039-1044, Brighton, England

Nicholls, P.M. (1988): Factors influensing entry of pesticides into soil water. Pesticide science, vol. 22

Ostojić, Z. (1983): Firofarmakološka vrednost etofumesata kao herbicida za šećernu repu. Doktorska disertacija, Sveučilište u Zagrebu, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb

Powelson, R.L. (1959): Etiology and epiphytology of strawberry fruit rot caused by Botrytis cinera Pers. , Ph. D. thesis, Oregon State College, Corvallies, 91 USA

Putnam, A.R. , Kesner, C.D. , Hess, F.D. (1969): Herbicides and herbicide combinations for newly planted strawberries. Proceedings 24th

N. cont Weed Control Conference, 53, USAŽivanović, M. (1965): Proizvodnja jagoda, Diplomski rad.

Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd

24

SADRŽAJ:

Uvod...........................................................................................str:3Pregled literature........................................................................str:4Najznačajniji korovi u zasadu jagoda........................................ str:7Mogućnosti suzbijanja korova u zasadu jagoda.........................str:11Hemijske mere borbe protiv korova...........................................str:13Osnove izbora herbicida.............................................................str:15Perzistentnost primenjenih herbicida u zasadu jagoda........................Uticaj zakorovljenosti zasada jagoda na pojavu i intenzitet

prouzrokovača biljnih bolesti.......................................................................Zaključak..............................................................................................Literatura..............................................................................................

25