mr Jasminka MilivojevićPoljoprivredni fakultet - Beograd

Savremena tehnologija proizvodnje jagode na otvorenom polju

Sistemi gajenja jagode na otvorenom polju

Prema načinu održavanja zemljišta razlikujemosledeće načine gajenja na otvorenom polju :

• Klasično /jalovi ugar/:• Prosti redovi : 80 x 20-30 cm /60-70 x 20-30 ručna obrada• Dvoredne pantljike - 80-100 x /40-50 x 25-30/ 40 – 70.000

b/ha• Gredice - širina 40 ili 80 cm za dva reda, a visina 15 cm.

Razmak između gredica 35-40 cm sa malčom• Malčiranje• Organski malčevi• Folija

Zasad jagode zasnovan po sistemu prostih redova (snimak iz Poljske)

Gajenje jagode na gredicama – dvoredni sistem

Priprema zemljišta i formiranje gredica sapostavljanjem folije

Malčiranje prirodnim malčevima

U upotrebi su različiti materijali: slama, strugotina, lišće, usitnjena kukuruzov.

Malčiranje sintetičkim malčevima

Kombinacija

Srebrno-braon folija

Belo-crna folija

Crna folija

Primena različito obojenih PE malč folija u gajenju jagode

Malčiranje sa crnom PE folijomNjivsko gajenje jagode na foliji ima niz prednosti u odnosu na klasičan način i u većini zemalja sa razvijenom proizvodnjom ovo je standardni sistem gajenja.

Prednosti primene PE folije su:1. Bolja je regulacija vodnog i toplotnog

režima zemljišta;

2. Sprečava se rast korova;

3. Pospešuje se rast bokora;

4. Povećava se prinos do 35%;

5. Ubrzava sazrevanje plodova za 3-6 dana;

6. Poboljšava se kvalitet plodova;

7. Olakšava se berba i povećava učinak.

Zasad jagode na gredicama zastrtim belom PE folijom- CHILE – decembar 2005.

Niski PE tuneliNoviji je način intenzivne proizvodnje

sa smanjenim rizikom od izmrzavanja, a investiciona ulaganja su manja i mogu se otplatiti već posle I godine gajenja jagode.

“KIKI KOMERC”

- Konarevo -

Troredni sistem gajenja sa primenom

niskih PE tunela

Termozaštitne tkanine – zaštita od PPM

Rumenka

Sadnja jagode na folijiOd vremena sadnje zavisi rodnost i kvalitet plodova,

ne samo u prvoj, već i u narednim godinama.

Tradicionalno su zastupljene:

I) Prolećna sadnja-najnepovoljnija.

II) Jesenja sadnja* U poslednje vreme sve popularnija

postaje:

III) Letnja sadnja- ima niz prednosti.

5 ha površina

Letnja sadnja jagode – izvodi se od sredine VII do kraja VIII meseca.

Najčešće se izvodi na gredicama prekrivenim crnom polietilenskom folijom uz obavezno navodnjavanje.

Koriste se frigo ili kontejnerske sadnice izvađene iz matičnjaka u jesen prethodne ili u proleće iste godine.

Prednosti: obezbeđuje maksimalne prinose u narednoj vegetaciji.

Tehnika sadnje

Uticaj vremena sadnje na projektovanje rodnosti jagode

22. Oktobar 2006.god.

15. Septembar 2006.

15. Avgust 2006.15. Jul 2006.

Nega zasada jagode

• Radovi posle sadnje• Nega u rodnim zasadima

Nega zasada jagode u periodu posle sadnje

- Obrada zemljišta (ručna ili mehanizovana - frezama, kultivatorima)

- Popravka sadnje (popuna praznih mesta i vraćanje živ. u normalan polož.)

- Navodnjavanje - Prihranjivanje (dodaje se azotno đub. oko svakog sad. mesta-200kg/ha ili se

prihrana vrši vodotopivim đubrivima)

- Uništavanje korova ( plevljenje ili okopavanje duž reda i freziranje međurednog prostora, ako se ne koriste prirodni malčevi)

- Zakidanje stolona (pospešuje se porast bokora i njegova bujnost povećava za 30%, a prinosi u zasadu se mogu povećati za 50%)

- Zakidanje cvasti (neophodna je mera pri letnjoj sadnji, jer su cvasti apsolutno nepotrebne u godini sadnje zato što iscrpljuju bokor i smanjuju rodni potencijal za narednu godinu).

Nega zasada jagode u roduU toku eksploatacionog perioda zasada jagode (2-3 godine u našim uslovima)

potrebno je u određenim rokovima izvesti niz agrotehničkih mera, koje obezbeđujuvisoke, stabilne prinose i vrhunski kvalitet ploda.

• Održavanje zemljišta• Malčiranje• Đubrenje• Navodnjavanje• Zaštita• Regulisanje rodnosti

Obrada zemljišta, malčiranje i primena herbicida

• 4 do 6 obrada godišnje - ručno ili mašinski

Osnovni principi pri izboru đubriva i određivanje režima đubrenja

•Folijarno (Vuxal, Fertigal, Ferticare, Murtonik i dr.) -najčešće se primenjuje istovremeno sa zaštitom.

1) Plodnost zemljišta i pristupačnost hraniva 2) Zahtevi za hranlj. elementima 3) Balansirana ishrana 4) Kvalitet i zdravstvena bezbednost plodova 5) Zaštita životne sredine

Navodnjavanje jagodeZalivanja su vezana za određene fenofaze jagode: pred cvetanje, u fazi

razvoja i sazrevanja plodova (berba), porasta novih listova i diferenciranjacvetnih pupoljaka.

Norme pojedinačnih zalivanja se kreću od 300 do 400 m3/ha, tj. 30-40 mmvod. taloga.

• Veštačkom kišom

• Sistemom “kap po kap”

Navodnjavanje veštačkom kišomPrednosti su: ujednačeno vlaženje, manja potrošnja vode, angažov. male

radne snage, podnosi različ. konfiguracije terena, koristi se u odbrani od poz. prolećnog mraza, a preporučljivo je da se kombinuje sa sistemom “kap po kap”pri gajenju jagode na foliji.

Navodnjavanje sistemom “kap po kap”Prednosti su: ekonomično trošenje vode, ravnomerno kvašenje zemljišta u zoni korena, ne kvasi se bokor i time se smanjuje pojava oboljenja i truljenje plodova, primenjuje se na svim konfiguracijama terena i omogućava đubrenje vodotopivim đubrivima – fertigacija.

INTEGRALNA ZAŠTITA JAGODE (IPM)

Definiše podesne strategije efikasnog upravljanja bolestima i štetočinama sa minimalnim rizikom za ljudsko zdravlje i očuvanjem životne sredine.

IPM podrazumeva korišćenje otpornih sorti, izviđanje i kontrolisanje prisustva određenih vrsta štetočina i bolesti na terenu, primenu nekih agrikulturnih mera(pravilan izbor terena, važnost pretkultura, rotacija useva, dezinfekcija zemljišta itd.), a naročito redukovanu primenu sintetičkih pesticida, koji nebi trebali biti štetni za korisne organizme.

Time se suzbijaju bolesti i populacija štetočina svodi na nivo koji ne izaziva značajne ekonomske štete, uz istovremenu proizvodnju visokokvalitetnih i zdravstveno bezbednih plodova na način koji je ekonomski prihvatljiv, bez značajnih nepoželjnih efekata na okolinu.

Tetranicus - grinjaRutava buba

Ljubičasta pegavost

Siva trulež ploda

Zaštita jagode od bolesti

Regulisanje rodnosti jagode• Uklanjanje cvasti• Zakidanje stolona• Uklanjanje starog lišća

Berba jagode na otvorenom polju

1 radnik za 10 sati rada ubere 80-120 kg.

Potreban broj berača po 1 ha: 15-20.

Berba jagode

Selenča – septembar 2006.

“BRAĆA MOLNAR”

PLASMAN PLODOVA

Evropski standardi ambalaže nalažu da to budu male plastične kutijice zapremine do 500g ili u novije vreme posudice od presovanog stiropora različitih dimenzija.

Zamrznuti plodovi jagode –hladnjača FLORA (Ivanjica)