Copy of Korovi Predavanje 3

7/26/2019 Copy of Korovi Predavanje 3.

1/72

Predavanje br.3

Vegetativno razmnoavanje korova,Rasprostiranje( irenje) korova ,

Osnove ekologije korova:

Autekologija korova- odnos korova

prema toploti, vodi, svetlosti, zemljitu i

nadmorskoj visini,


2/72

Vegetativno razmnoavanje korovaVegetativno razmnoavanje je karakteristika

viegodinjih biljaka i zastupljeno je kodkorovskih vrsta, pre svega onih koje imaju

relativno dobro razvijene podzemne organe

(podzemne izdanke ili korenove sa adventivnimpupoljcma).

Znaajno je da ove biljke imaju i normalno polno

razmnoavanje, dakle pomo!u semena. "rematome, ovo je grupa korova koja ima i polno i

bespolno (vegetativno) razmnoavanje, te

predstavlja najtee iskorenljive korove, koji

zada u na vie roblema bil no roizvodn i.


3/72

Prema vegetativnim organima koji slue zarazmnoavanje, razlikuju se dva osnovna tipavegetativnog razmnoavanja korovskih biljaka:

1. vegetativno razmnoavanjeputem oiljavanja raznih tipova

izdanaka i

2. vegetativno razmnoavanjeiz adventivnih pupoljaka nakorenu.


4/72

I. Vegetativno razmnoavanjeoiljavanjem izdanaka:

l. Oiljavanje nadzemnih delova

izdanaka:

a pre odvajanja od matere biljke:

! oiljavanje listova "#l. l., ! oiljavanje izdankove

osovine "stabla$

b posle odvajanja spe%ijalnih delova sarezervnim materijama od matere biljke: ! oiljavanje lukovi%a, ! oiljavanje bo&nih izdanaka$


5/72


6/72

2. Oiljavanje podzemnihdelova izdanaka

a oiljavanje uspravne glavneosovine

b oiljavanje Vodoravne glavneosovine


7/72

Vegetativno razmnoavanje iz pupoljaka obrazovani

na korenu, odnosno delovima korena:

1. 'brazovanje pupoljaka isklju&ivo naadventivnim korenovima:! adventivni korenovi zadebljali u vidu krtole

! mest(mi&no delovi adventivnih korenova slueza rezervisanje materija2. 'brazovanje pupoljaka na glavnom i bo&nim

korenovima, ali i na adventivnim korenima:! pupolj%i obrazovani iz kalusa, odnosno priranjavanju

! pravi pupolj%i na korenu ...


8/72

#vi ovi raznovrsni obli%ivegetativnog razmnoavanja

nemaju isti prakti&ni zna&aj.)eke *orme pomenutih tipova

vegetativnog razmnoavanjaizuzetno se retko pojavljujukod korovskih biljaka.+ pregledu na&ina

vegetativnog razmnoavanja

korova zadraemo se samo


9/72


10/72


11/72


12/72

Palamida (Cirsium arvense) imaduboke i razgranate rizome


13/72

I


14/72

Iz nave en po ata a se v a e o napodzemnih vegetativnih organa kod pojedinihkorovskih vrsta veoma velika. #amo na jednom

kvadratnom metru orni&nog sloja njihova masaiznosi na kilograme, a duina na stotine metara.)aro&ito je vano -to se na tim podzemnimorganima nalazi ogroman broj pupoljaka, &ak i

na desetine hiljada.ko bi se broj pupoljaka prera&unao na povr-inuod jednog hektara, dobile bi se zapanjujue

vrednosti ! desetine i stotine miliona pupoljaka./bog &estih povreda pri obradi zemlji-ta iprimeni drugih agrotehni&kih mera, vi-egodi-njekorovske biljke nekad i ne stignu da %vetaju i

donesu plod i seme.


15/72

Zahvaljuju!i svemu ovome, intenzitet

razmnoavanja ovih korova vrlo je

velik i oni zbog toga vrlo brzo osvajajuvelike povrine. #ko se ovome doda i

to, da se ovi korov razmnoavaju i

ire i putem semena(polno razmnoavanje), lako je

razumeti to oni mogu za najkra!e

vreme da potisnu iz svoje okolinemnoge druge vrste korova.

& -


16/72

/bog &estih povreda pri obradi zemlji-ta i primenidrugih agrotehni&kih mera, vi-egodi-nje korovskebiljke nekad i ne stignu da %vetaju i donesu plod i

seme.0ok je kod jednogodi-njih korova razmnoavanjeusmereno skoro isklju&ivo u prav%u dono-enjaplodova i semena, dotle je kod vi-egodi-njih

korovskih vrsta ono upravljeno ka -to ja&em razviupodzemnih vegetativnih organa kojima se moguvegetativno razmnoavati. Prisustvo &esto ogromne mase vegetativnih organa

kod vi-egodi-njih korova, pomou kojih se intenzivnorazmnoavaju, kao i njihova velika vitalnost imajuveliki zna&aj i za otpornost ovih vrsta premamerama borbe koje &ovek primenjuje.


17/72

$uzbijanje viegodinjih korova, pored primene

plodoreda i i!enja odn.otklanjanja podzemnih

organa, vri se i metodom ,,znurivanja% korova.&na se sastoji u viekratnom unitavanju

nadzemnih delova biljaka tokom vegetacije

agrotehnikim merama ili primenom herbicida.'a taj nain dolazi do iscrpljivanja rezervnih

materija podzemnih organa i nemogu!nosti

njihovog obnavljanja zbog smanjene produkcijeorganskih materija to dovodi do iznurivanja

podzemnih organa vegetativnog

razmnoavanja.


18/72

'i zemljini herbicidi ne pokazuju neku

ve!u eikasnost na podzemne organe.

&tpornost viegodinjih korova sa

podzemnim organima vegetativnog

razmnoavanja ve!inom je pasivne prirode.

&na se zasniva na duboko postavljenim

podzemnim delovima i nedovoljnojrastvorljivosti herbicida.

z ove grupe korova najve!i problem

predstavlja divlji sirak (Sorghumhalepense ), koji ima snane debele rizome,

pune rezervnih hranljivih materija.


19/72

#P'#I)45 "6I5)45 7''V

7orovske biljke su prilago8ene za brzo ie9kasno rasprostiranje i -irenje na noveprostore. 7ao i kod drugih biljaka "%vetni%a ikod korova semena i plodovi se mogu

rasprostirati na razli&ite na&ine i to:autohorno ! samorasejavanjem,anemohorno ! pomou vetra,

hidrohorno ! vodom izoohorno! pomou ivotinja7ao poseban slu&aj smatra se rasprostiranje

korova pomou &oveka, ozna&eno kao

antropohorija.


20/72

Aktivno irenje (Erodiumcicutarium)

#ktivno irenje korova semenom (autoorija)nije tako

esto kao pasivno. "ri aktivnom irenju, korov odbacuje

seme usled automatskih osobenosti zrelih plodova. &ni

se naglo otvaraju ili se brzo uvijaju i na taj nainodbacuje seme na izvesnu daljinu. *daljenost prilikom

odbacivanja semena od majinske biljke nije velika (od

nekoliko desetaka centimetara do nekoliko metara.


21/72

Anemohorija! -irenje korova pomou vetra,odnosno rasejavanje korovskih plodova i semenavazdu-nim strujama, predstavlja jedan od

najvanijih na&ina da korovi brzo i e9kasno osvojenove prostore. Vetar prakti&no duva svuda pa seanemohorne biljke, me8u njima i korovske, nalazesvuda, na svim stani-tima, na svimprostranstvima.

Seme prilagoeno irenju vetrom -Taraxacumofcinale( papus), i Tragopogon pratensis (desno)

Hid h ij ti j l d i


22/72

Hidrohorija ! rasprostiranje plodova isemena posredstvom vode, ima dalekomanji zna&aj za korovske biljke od

anemohorije. Preno-enje semena i plodovana ovaj na&in ima zna&aja naro&ito uslu&ajevima kad se vode slivaju sa vi-ihterena u ravni%e. Posle ja&ih ki-a, ili pri

topljenju snega, vode koje se slivaju nizobronke brda nose uvek izvesne koli&inekorovskih semena, koja postepenozaostaju usput, i na taj na&in se korovi

rasprostiru &ak i na vee udaljenosti. )anjivama koje se nalaze u re&nim dolinama,u plavnom podru&ju reka, zaostaju semenakorovskih biljaka koja su no-ena vodenimtokovima.

ti j k d b & j


23/72

asprostiranje korova pomou vode poseban zna&ajdobija u uslovima navodnjavanja i odvodnjavanja.#emena i plodovi korovskih biljaka mogu sa

poljoprivrednih povr-ina, oti%anjem povr-inskihvoda, da dospeju u zalivne sisteme i vodotoke, azatim da se vodom prenesu na vea ili manjarastojanja.

#a vodom za zalivanje semena mogu da dospeju naobradive povr-ine, &ime se ostvaruje rasprostiranjekorova i zakorovljavanje novih poljoprivrednihpovr-ina.

#emena i plodovi koji se rasprostiru vodom imajuspe%i9&nu masu manju od vode, a &esto i posebnedodatke, mehure ili inter%elularne prostoreispunjene vazduhom, -to ima omoguava lak-e

odravanje u vodi.

! ij d t lj j j l d i


24/72

!ooorijapredstavlja rasejavanje plodova i

semena ivotinjama. "ostoji vie sluajeva

zohorije i to+. endozoi"no rasprostiranje - kada

ivotinje jedu!i plodove izbacuju semenke sa

ostacima nesvarene hrane,

# epizoi"no rasprostiranje - kada seplodovi i semena zakainju za perje,vunu,

krzno i druge delove ivotinja spolja i tako se

raznose i/# sinzoi"no rasprostiranje - u sluajevima

kada neke ivotinje skupljaju plodove i

semena, odnosne ih u svoja sklonita i time


25/72

0ndozoino rasprostiranje korovskih

biljaka predstavlja znaajan aktor irenja

korova. 'eke ivotinje, naroito doma!e,sa hranom unose i semena korovskih

biljaka. 1noga od ovih semena izlaze iz

organizma nesvarena, ne izgubivi

klijavost.

* raznoenju korovskih semena uestvuju

i ptice. kroz njihove organe za varenje

pro2e dosta neote!enih semena.Znaajno je jo i to da semena nekih

korova, kao na primer tira, koprive i dr.,

posle prolaska kroz crevni trakt, znatno se

1 i i j i t j


26/72

1ravi imaju izvestan znaaj za

raznoenje semena i plodova korovskih

biljaka. &ni briljivo sakupljaju hranu,

koriste!i pri tom i semena, narocito onakoja imaju posebne mesnate dodatke sa

hranljivim materijama koje mravi trae..

&vaj poseban i veomainteresantannain rasejavanja plodova i semena, u

kome uestvuju mravi, oznaava se kao

mirmekoorija#


27/72


28/72


29/72


30/72

ntropohorija predstavljarazno-enje semena i plodova

delovanjem &oveka.azne &ovekove aktivnosti ipostup%i doprinose -irenjusemena i plodova korovskihbiljaka "setva nedovoljnoo&i-enog semena, upotrebanezgorelog stajnjaka,

neadekvatna obrada zemlji-ta pri&emu se sitne i -ire rizomi,korenovi i lukovi%e korova i sl..

Za prenoenje i irenje korova ima znaaja i

saobra!aj. 3ransportom prekookeanskim

brodovima, eleznicom i drugim sredstvima

preneta su korovska semena sa jednog mesta u

razne druge delove sveta.


31/72

'#)'V5 57'';I45 7''V

0koloki odnosi korova mogu se pratiti i analizirati kao i u

ostalih biljaka njihovih grupacija, uz, razumljivo, brojnespeciinosti. "rema tome, osnovni principi 4toekologije

vae i ovde, sa napomenem da je kvantitet i kvalitet

delovanja pojedinih aktora drugaiji, to korovskim

biljkama i njihovim zajednicama daje speciino obeleje.&ba podruja ekologije, kako autekologija (idioekologija)

sinekologija (itocenologija) korova, ukazuju na itav niz

speciinosti korovskih vrsta i njihovog uzajamnog

odnosa sa brojnim aktorima (idioekoloke ili autekoloke

karakteristike), kao njihovih zajednica(sinekoloke ili

itocenoloke karakteristike).

#vaki biotop naseljavaju odre8ena iva bia


32/72

#vaki biotop naseljavaju odre8ena iva bia,karakteristi&na za te uslove, obrazujui ivotnezajedni%e ili bio%enoze.

+ agrobiotopu, pak, pod direktnim uti%ajem&oveka, stvaraju se kulturne bio%enoze iliagrobio%enoze, u kojima gajena biljka imadominantnu ulogu, izgra8ujui agro9to%enozu

zajedno sa prateim korovskim biljkama.


33/72

$koloki %aktori i njiov zna"aj5kolo-ki *aktori se dele u dve grupe = to su: a abioti&ki i b bioti&ki *aktori.+ prvu grupu dolaze raznovrsni 9zi&ko!hemijskiuslovi sredine, a udrugu grupu se ubrajaju uti%aji koje na ivi svet

ispoljavaju drugi organizmi "biljke, ivotinje,&ovek.

>e8u abioti&kim *aktorima najvaniji su:-klimatski(toplota, voda, svetlost, vazduh,-eda!ski (kompleksno delovanje zemlji"ta

+ okviru bioti&kih *aktora pored uzajamnih odnosa


34/72

+ okviru bioti&kih *aktora, pored uzajamnih odnosaizme8u raznih organizama, kad su korovi u pitanjuizuzetan zna&aj ima antropogeni *aktor "delovanje&oveka.4edna od vanih osobenosti ekolo-kih *aktora je

njihova promenljivost. ?aktori se menjaju u vremenu iprostoru. Intenzitet delovanja i kvalitet nekogekolo-kog *aktora, na svakom odre8enom mestu, u

su-tini stalno se menja, kako u vidu dnevnih, tako istoi sezonskih odn. godi-njih kolebanja./a agro9to%enoze, za pojavu i razvoj korovskih biljaka i

korovskih biljnih zajedni%a, antropogeni *aktor je ne

samo zna&ajan, ve i odlu&ujui &inila%. 'd kvaliteta iintenziteta delovanja antropogenog *aktora direktnozavisi pojava korovskih vrsta, njihovo dalje pona-anje,kao i nivo i stepen uspostavljanja %enoti&kihodnosa, tj.

karakter korovske zajedni%e i agro9to%enoze u %elini.

#ve vrste ne mogu istovremeno biti u istoj meri


35/72

#ve vrste ne mogu istovremeno biti u istoj meriprilago8ene na sve raznolike ekolo-ke uslove. 7oliko eneka biljka biti prilago8ena veoma promenljivim*aktorima spoljne sredine zavisi, pre svega, od njene

ekolo-ke valen%e, odnosno, u kojim grani%amavariranja nekog *aktora ona uspeva da se odri.)eki organizmi imaju -iroku ekolo-ku valen%u premanekom *aktoru ! to su eurivalentni organizmi, dok su

drugi usko spe%ijalizovani i imaju malu ekolo-kuvalen%u

o su stenovalentni organizmi./a mnoge korovske biljke se moe rei da sueurivalentni organizmi, -to im omoguuje pojavu iopstanak na razli&itim stani-tima, u raznim usevima,pa &ak i u u razli&itim geogra*skim podru&jima. )aime,poznato je da su mnoge, naro&ito one &este i obi&ne

korovske vrste, kosmopolitskog rasprostranjenja.

Od k t l ti


36/72

Odnos korova prema toploti(toplota kao ekolo"ki !aktoroplota je vaan ekolo-ki *aktor, jer se 9ziolo-ki i

biohemijski pro%esi u bilj%i odvijaju samo u odre8enimtemperaturnim grani%ama. #toga je ona vaan &inila% i zakorovske biljke. Vano je napomenuti da korovske biljke, uraznim svojim ivotnim mani*esta%ijama, imaju -iruekolo-ku valen%u prema toplotnom *aktoru nego gajenebiljke.emperaturne grani%e za klijanje semena korovskih

biljaka, na primer, znatno su -ire nego kod gajenih biljaka.

)aime, utvr8eno je da ! -to je vei areal rasprostranjenjaneke vrste, to je i vei temperatumi interval klijanjanjenog semena. Po-to su korovske biljke naj&e-e sa vrloprostranim arealom, &esto i kosmpolitske, onda su Itemperaturni zahtevi za klijanje vrlo mali.

7ad je u pitanju toplotni *aktor posebnu panju


37/72

7ad je u pitanju toplotni *aktor, posebnu panjuprivla&e ivotni obli%i biljaka "ili ivotne *ormebiljaka.

Ipak, najvei zna&aj i upotrebu ima sistem ivotnihoblika koji je razradio aunkije "aunkiaer.Prema ovom danskom botani&aru pripadnostbiljaka nekom ivotnom obliku odre8uje se po

poloaju i za-titi organa za obnavljanje "pupoljakau nepovoljnom periodu godine "u na-im uslovima !zimi.0akle, za dijagnosti%iranje ivotnih oblika od

odlu&ujueg je zna&aja prilago8enost biljaka nauspe-no podno-enje niskih temperatura.'snovni ivotni obli%i po aunkiaeru, u okviru

kojih se nalaze i korovske biljke, su: *anero9te,

hame9te, hemikripto9te, geo9te i tero9te.


38/72

5aneroite("haneroph6ta) obuhvataju

drvenaste biljke (drve!e i bunove) iji se

pupoljci nalaze visoko iznad povrinezemlje - preko 7 cm. 1e2u korovima

veoma je malo anero4ta. &d e!ih se

moe pomenuti samo kupina(Rubus

caesius).


39/72

@ame9te "AhamaephBta subiljke kod kojih se pupolj%i nalazeblizu povr-ine zemlje, do 2C%m

visine. + toku zime pupolj%i suza-tieni snegom ili osta%imaopalih listova i stabala. o su u

stvari polubunovi ili bunii,kojih je tako8e malo medukorovskim biljkama (Hypericum

perforatum kantarion.


40/72

@emikripto9te "@emi%r(ptophBta subiljke kod kojih se pupolj%i nalaze nasamoj povr-ini zemlji-ta, a svinadzemni delovi biljke preko zime

izumiru. + nepovoljnom dobu godine"zimi pupolj%i su pokriveni snegom ilili-em i granjem. /natan broj korovskihbiljaka pripada ovoj ivotnoj *ormi, kao-to su: Eup!orb"a cyparissias# $rticadioica# %#&ellis perennis# Ac!illeamillefolium

;eo9te ";eophBta ili kripto9te su biljke kod


41/72

;eo9te";eophBta ili kripto9tesu biljke kodkojih su pupolj%i u zemlji "ili u vodi, a ozna&enesu kao hidro9te. )epovoljne stadije svogarazvoja preive pomou podzemnih izdanaka

"rizoma, krtola, lukovi%a ili zadebljalihkorenova. 4edan broj vrlo opasnih i te-koiskorenjivih korova, koji se intenzivnorazmnoavaju i vegetativnim putem, pripada

ovom ivotnom obliku. o su:Agropyrum repensCynodon dactylon'org!um !alepenseConvolvulus arvensisCirsium arvense'onc!us arvens"s " dr%

ero9te "herrophBta su jednogodi-nje


42/72

ero9te "herrophBta su jednogodi-njezeljaste biljke, koje u nepovoljnom delugodine u %elini izumiru, a ostaju samo

semena "ili plodovi, koja preivljavaju Islue za razmnoavanje i -irenje.'voj ivotnoj *ormi pripada najvei broj

korovskih biljaka: anunculus arvensis

(ljuti)# Consolida regalis (*avornjak)#'inapis arvensis (goruica)# ap!anusrap!anistrum (divlja rotkva)# Eup!orbia!elioscop"a (mle+ika)# Polygonum avicu,are

(troskot)# Portulaca oleracea (tut)# 'tellariamedia (mijakinja)# Agrostemma git!ago(kukolj)# C!enopo-"um album (pepeljuga)#'olanum nigrum (pomonica)# .alium

apar"ne


43/72

'dnos korova prema vodnom reimustani-ta "voda kao ekolo-ki *aktor

/na&aj vode je veoma veliki kako u 9ziolo-kompogledu "jer se ivotni pro%esi ne mogu odvijati bezvode, tako i u &isto ekolo-kom smislu "jer u veoj ilimanjoj meri, u sadejstvu sa drugim *aktorima, daje

osnovnu karakteristiku stani-ta, &ime se omoguujopstanak na njima i izgradnja spe%i9&nih mor*olo-k9ziolo-kih karakteristika biljaka./na&aj vode kao ekolo-kog *aktora za korove moe

se posmatrati sa dva apsekta:l. odnosa korova prema vlanosti stani"ta i2. karakteristike vodnog reima samih

korovskih #iljaka.

+ odnosu na vlanost stani-ta moe se


44/72

+ odnosu na vlanost stani-ta moe serazlikovati vi-e ekolo-kih grupa biljaka,kao -to su: hidro$te, higro$te,

mezo$te i ksero$te.Hidro$te &ine ekolo-ku grupu biljaka

koje ive u vodenoj sredini "vodene

biljke.>e8u korovima, onim segetalnim, nema

mnogo hidro9ta. u dolazi svega okotridesetak vrsta koje se pojavljuju uusevu pirin&a. >e8utim, hidro9te imajuveliki zna&aj kao akvati&ni korovi uribnja%ima "stajae vode i kanalima

"tekue vode.

&igro'te ine ekoloku grupu biljaka koje su


45/72

&igro'te ine ekoloku grupu biljaka koje su

prilago2ene da ive na vlanim zemljitima,

odnosno, one podnose due vlaenje i

zadravanje vode. &d korovskih biljakanajve!i znaaj i najve!e rasprostranjenje iz

ove grupe ima veliki muhar (Panicum crus-

galli), a, osim toga, ovde dolaze: Galinsoga

parvilora, !idens tripartitus, Ranunculus

acer, Ranunculus sardous, "#uisetum

pratense i dr.

.

ezo%ite - biljke umereno vlanih i dobro


46/72

ezo%ite biljke umereno vlanih i dobro

provetrenih zemljita, koje zauzimaju

srednji poloaj izme2u biljaka vlanih i

suvih stanita, iroko su rasprostranjene iobuhvataju najve!i broj korovskih vrsta.

* mezo4te spadaju, izme2u ostalih, ove

znaajnije korovske vrste +

$grostemma gitago, %onsolida regalis,

Ranunculus arvensis, $donis aestivalis,

Sorghum ha&epense, 'igitaria

sanguinalis, Setaria glauca, $vena atua,eronica hederiolia, %irsium arvense, i

mnoge druge

% $ biljk ih t i-t


47/72

%sero$tesu biljke suvih stani-ta./natan broj korova pripada

ksero9tima. 'd vanijih i &e-ihkorovskih vrsta tu spadaju: Cynodondactylon# Eragrostis major#Eragrostis minor# /epidium draba# /ycopusarvensis## Amarant!us albus# Potent"l0aargentea# eseda lutea# Erodium cicutarium i dr%

%arakteristike vodnog reima korovskih #iljaka.


48/72

g j

Vodni reim biljaka uop-te, me8u njima i korova, moe sekarakterisati raznim parametrima.ajlak-e de9nisanje vodnih odnosa biljaka postie se

tvrdivanjem sadraja vode, bilo u %eloj bilj%i ili u pojedinimjenim organima "pre svega listu.romet vode, koli&ina primljene vode korenom i koli&inadate vode transpira%ijom = zna&ajni su parametri vodnog

eima biljaka.egistrovanje apsorp%ije vode korenom veoma je te-ko, tee obi&no zadovoljavamo promenama u sadraju vodeiljaka kao

arametrom koji bar priblino odraava odnose vodnogalansa. Poznato je da na toplom i suvom danu biljkeokazuju u podne, u odnosu na jutamje &asove, znatnopadanje sadraja vode, odnosno da se pojavljuje vodnie9%it. Vei vodni de9%it moe prouzrokovati venjenje

iljaka.

Vrste koje imaju velike mogunosti


49/72

Vrste koje imaju velike mogunostiodravanjasvog osmotskog pritiska na

odre8enom nivou, odnosno, biljke savi-e ili manje postojanim osmotskimpritiskom ozna&ene su kao

hidrosta#&lne, a vrste s malimmogunostima odravanja osmotskogpritiska na odre8enom nivou, dakle,

biljke kod kojih se dosta menjaosmotski pritisak, nazivaju sehidrola#ilne.Prou&avanja vodnog reima korovskih

bil aka okazala su da one ima u o u stvari zna&i da korovske biljke, u


50/72

o u stvari zna&i da korovske biljke, uprakti&no istim uslovima, uspostavljajupovoljniji svoj sopstveni vodni reim,

odnosno hidraturno stanje, od gajenihbiljaka sa kojima zajedno rastu. 'sim toga,ovo govori o velikoj prilago8enostikorovskih biljaka u konkurentskoj borbi sa

gajenim biljkama i interven%ijama &oveka.'vakva situa%ija koja je utvr8ena uokopavinskimusevima "kukuruz, -eerna repa

konstatovana je odgovarajuimprou&avanjima i u usevu strnih ita"p-eni%a.

'dnos korovskih biljaka prema svetlosti


51/72

'dnos korovskih biljaka prema svetlosti"svetlost kao ekolo-ki *aktor

#vetlost je jedan od veoma zna&ajnih ekolo-kih *aktora,naro&ito za zelene biljke, zbog pro%esa *otosinteze.


52/72

helio$te,s'io$te i

polus'io$te.Helio$tesu biljke koje se razvijaju uglavnom u uslovimapune dnevne svetlosti i one slabo podnose zasen&enost.

o su biljke otvorenih stani-ta.'io$te se optimalno razvijaju u uslovima slabeosvetljenosti i lo-e podnose jaku osvetljenost.)olus'io$teimaju -iru ekolo-ku amplitudu u odnosu nasvetlost. 0obro uspevaju pri punoj osvetljenosti, ali suznatno adaptirane i na oslabljenu svetlost.0obar deo korovskih biljaka ima -iroku ekolo-kuamplitudu prema svetlosnom *aktoru,odnosno pripadapolus%io9tama.

)aj&e-e i najpoznatije korovske vrste su polus%io9te

'dnos korova prema osobinama zemlji-ta


53/72

'dnos korova prema osobinama zemlji-ta"zemlji-te kao kompleks ekolo-kih *aktora

/emlji-te uti&e na vegeta%iju uop-te, pa i na korovsku, svojim

najvanijim osobinama kao -to su:

!sadraj humusa,-sadraj azota,

-sadraj kal'ijuma,-kiselost (pH,

-mehani*ki sastav,-vlanost i dr.

+ okolini


54/72

g p jsastav ozimih strnih ita i okopavina na tritipa zemlji-ta: &ernozemu, ritskoj %rni%i i

gajnja&i. 7orovska vegeta%ija ozimih strnihita ima samo devet korovskih vrstazastupljenih na sva tri tipa zemlji-ta:Consolida regalis# Convolvulus arvensis#

1eronica !eder2blia# /at!yrus ap!aca#Cirsium arvense# Polygonum aviculare#

Agrostemma git!ago# Po0ygonumconvolvulus i 1icia sativa%

#ve ostale vrste su, manje ili vi-e, vezaneza odre8ene tipove zemlji-ta. + usevukukumza na zemlji-tu tipa &ernozemdominiraju:Amarant!us retro3e4us#'etaria verticillata# Convolvulus arvensis#

/emlji-te kao ekolo-ki *aktor od velikog je


55/72

/emlji-te kao ekolo-ki *aktor od velikog jezna&aja ne samo za korovske biljke, ve i zaherbi%ide.

)ajaktivniju ulogu u adsorp%iji herbi%idnihsredstava imaju koloidne &esti%e tzv.adsorpt(vnog kompleksa zemlji-ta.

'rganski koloidi zemlji-ta imaju veikapa%itet adsorp%ije od mineralnih.Peskovita zemlji-ta sadre malo glinovitih i

koloidnih &esti%a i zato imaju maluadsporptivnu sposobnost za molekuleherbi%ida.

/ & j * k * kt k k D i


56/72

/na&aj orogra*skog *aktora za korovsku Doru ivegeta%iju

'd orogra*skih *aktora najvei zna&aj za biljke i biljnezajedni%e uop-te, a tako8e i za korove i korovske9to%enoze, imaju:nadmorska visina,

relje!,nagi#,izloenost (ekspozi'ija terena.'rogra*ski *aktori deluju indirektno uti&ui na modi9ka%iju

drugih *aktora "toplote, svetlosti, vlage.)admorska visina znatno uti&e na rasprostranjenje korovai korovskih biljnih zajedni%a. Instruktivnu sliku o tomepruaju istraivanja promena korovske Dore i vegeta%ijestrnih ita u zavisnosti od promena nadmorske visine .


57/72


58/72

pod raznih okolnosti kao -to su:l odnosi klijanja (#rzina klijanja,

temperatura klijanja i sl.,2 #rzina rastenja (#rzinao#razovanja korena, listova isl.,

nadmonija mogunost usvajanjavode i hranljivih materija, produktivnost i #rza regenera'ija(velika produk'ija semena,

vegetativno razmnoavanje i s/.,0 velika ekolo"ka "irina i1 uti'aj materinske #iljke.

Pasivna konkurentska sposobnost u stvari predstavljab t biljk d i i lj l


59/72

sposobnost biljke da preivi nepovoljne uslove.Preivljavanje se ne zasniva na direktnimkonkurentskim odnosima za *aktore spoljne sredine,ve na tome da je neka vrsta prilago8enija i sposobnijada opstane &ak i pri takvim uslovima u kojima drugavrsta usporava svoje rastenje i razvie ili &ak dolazi donjenog izumiranja.)asivna koukurentska sposo#nost moe se

pojaviti u sledeim o#li'ima:/ tolerantnost prema nepovoljnim zemlji"nimprilikama i nedostatku hranljivih materija,2 otpornost prema su"i ili prekomemomvlaenju, tolerantnost prema zasenjivanju, tolerantnost prema her#i'idima i0 na pasivnu konkurentsku sposo#nost moguuti'ati vremenske prilike, mrazevi, mali zahtevi

prema temperaturi i sl.

;l i i b i


60/72

;lavni uzro%i znatne sposobnostipreivljavanja nepovoljnih ekolo-kih

uslova kod korovskih biljaka lee uspe%i9&nostima njihovih mor*olo-kih,histolo-kih, anatomskih, 9ziolo-kih idrugih osobenosti i razlika u odnosuna gajene biljke.Pored toga, pasivna konkurentskasposobnost se u velikoj meri zasniva

na -irokoj ekolo-koj valen%i korovskihbiljaka kao i sposobnosti njihovogprilago8avanja nepovoljnim uslovima.

;ajene biljke su, u veini slu&ajeva, tokomi bil bi k j j k d


61/72

vremena izgubile ovu osobinu koja je kodkorovskih biljaka, naprotiv, tokom vekovne borbesa stihijom prirode i delovanjem &oveka sve vi-e

dolazila do izraaja. 'tuda su korovi u prednostiu odnosu na gajene biljke s obirom da moguopstati i dati potomstvo i pri nepovoljnimagroekolo-kim uslovima koji dovode do

smanjenja popula%ije gajenih biljaka.'vo je naro&ito zna&ajno za izuzetne i naglepromene ekolo-kih *aktora kakvi su na primerpoplave, su-e, toplotni udari, kasni mrazevi isli&no, kada dolazi do uginua gajenih biljaka,dok korovi, zbog izrane mogunostipreivljavanja, posle prestanka delovanja *aktoranastavljaju razvie pa &ak i poveavaju svojupopula%iju na ra&un oslabljene ili eliminisane

popula%ije gajene biljke.

Poseban vid pasivne konkurentske sposobnosti korovskih biljakapredstavlja


62/72

predstavlja

neotenija.)od neotenijom se podrazumevasposo#nost #iljaka da u nepovoljnimuslovima zavr"e svoje individualnorazvie i o#razuju seme, pri *emu

o#i*no ostaju mor!olo"ke oso#inekarakteristi*ne za mladi uzrast(neoteni*ne #iljke su niskog rasta.

eotenija je relativno *esta pojavakod korova.'na je konstatovana kod oko FG vrsta

korovskih biljaka. )eoteni&ne biljke )eoteni&ni obli%i biljaka se pojavljuju ne


63/72

j p j j jsamo kod e*emera, ve i kod nekihzimsko!prolenih i prolenih korovskih

vrsta, kao: 'inapis arvensis ap!anusrap!anistrum# 7!lasp" arvense# Centaureacyanus# .alinsoga parvi3ora# &"lderdykiaconvolvulus i dr%

#osobnost korovskih biljaka da obrazujuneoteni&ne jedinke takode potvr8ujenjihovu veliku plasti&nost i mo

prilago8avanja. 'vo im omoguuje da seodre u raznim nepovoljnim uslovima i daopstanu u raznim sredinama. ime korovisti&u znatnu konkurentsku prednost u

odnosu na gajene biljke. Pri razmatranju odnosa izme8u biljaka, posebno


64/72

j j , pizme8u korova i gajenih biljaka, veoma je vanoimati u vidu &injeni%u da ogroman broj biljaka lu&i

aktivnehemijske materije koje na druge biljke deluju vi-e ilimanje inhibitorno, a ponekad i stimulativno.

'va pojava koja se ozna&ava kao alelopatijaispoljava se pre svega u tome, da u prisustvu nizavrsta mnoge druge biljke nisu u stanju da uspevajuili se sporo razvijaju, -to je posledi%a ko&eeguti%aja izlu&enih materija.+ tom pogledu postoje vrlo sloeni odnosi.

#posobnost da lu&e ovakve hemijske materije imajukako vi-e tako i nie biljke, a dejstvo tih materija je

obi&no spe%i9&no.


65/72

Vi-e biljke lu&e spe%i9&ne hemijske materije kojeugla nom inhibitorno deluju na druge i-e biljke ' e


66/72

uglavnom inhibitorno deluju na druge vi-e biljke. 'vematerije su ozna&ene op-tim imenom kao kolinii onesu za ispoljavanje alelopatskih odnosa upravo od

posebnog zna&aja. )a mikroorganizrne deluju vi-e biljke nizom toksi&nih

materija, poznatih pod op-tim imenom kao $ton'idi.>ikroorganizmi takode izlu&uju niz materija kojima

deluju inhibitorno na vi-e biljke ! to su marazmini.Pod dejstvom ovih materija biljke se su-e.)ajzad, mikroorganizmi deluju jedni na druge

spe%i9&nim materijama, koje su op-tepoznate pod

imenom anti#ioti'i.lelopatija je -iroko rasprostranjena u biljnom svetu.

+tvrdeno je da se alelopatski uzajamni odnosi izmedubiljaka u prirodi mani*estuju razli&ito, pomou razli&itih

ekolo-kih i biohemijskih mehanizama, uz u&e-e vrlo

Vaan izvor aktivnih materija ! kolina u kulturnim


67/72

jbio%enozama "agrobio%enozama predstavljazaoravanje ostataka posle etve, zaoravanje

korova, kao i uno-enje organskih 8ubriva, po &emuse agro9to%enoze bitno razlikuju od prirodnihivotnih zajedni%a. )a poljima ostaje do CG H odukupne mase gajenih biljaka u vidu korenovih

ostataka, strnj(ke, prizemnih delova, slame i sl., akad su u pitanju korovske biljke u zemlji-te dospeva&itava njihova masa. Postavlja se pitanje da li se utom materijalu nalaze -tetne materije koje bi mogle

sniziti prinose i uti%ati na kvalitet prizvoda narednekulture. )a osnovu eksperimentalnih podataka nato pitaje se moe dati potvrdan odgovor.

8azmatranjem velikog broja primera alelopatskog delovanja

dolo se do zakljuka da mnoge korovske vrste obrazuju


68/72

dolo se do zakljuka da mnoge korovske vrste obrazuju

koline.

&ve materije deluju nepovoljno na druge korovske vrste ili

gajene biljke, ponekad i na jedinke sopstvene vrste, inhibiraju!iklijanje semena i rastenje kako klijanaca (ponika) tako i biljaka

u kasnijim azama razvi!a. $ druge strane, gajene biljke takode

stvaraju koline koji deluju na korove i mogu da inhibiraju klijanje

semena i rastenje ponika korovskih biljaka. * ovom sluaju bise 4totoksini, nastali u gajenim biljkama ili razlaganjem etvenih

ostataka u zemljitu, mogli razmatrati kao prirodni ,,herbicidi%.

&ni bi, u perspektivi, mogli da se koriste i za suzbijanje korova.

1e2utim, pri ovome se mora uzeti u obzir i injenica da kolini,

nastali u jednoj biljci, mogu da deluju tetno i na jedinke iste

vrste, to moe oteavati njihovu primenu u praksi.

ntropogeni *aktor


69/72

ntropogeni *aktor

aznovrsni su obli%i ispoljavanja delovanjaantropogenog *aktora, odnosno uti%aja &oveka naprirodu. 0elovanje &oveka se moe, bez o-trihgrani%a, svrstati u dve kategorije:

/. neposredno i2. posredno delovanje.

eposredno delovanje atropogenog*aktora je kada se radi o direktnom uti%ajuna biljke, aposredno!kada je re& o dejstvu na izmenu

drugih *aktora "klimatskih eda*skih i dr


70/72


71/72

Predsetvena priprema zemlji-ta obuhvata


72/72

Predsetvena priprema zemlji-ta obuhvatavei broj mera dopunske obrade, posleosnovne obrade "jesenjeg ili prolenog

dubokog oranja a pre setve useva.'na se moe vr-iti za setvu ozimih useva,

kada se obavlja neposredno posle dubokog

jesenjeg oranja, ili jarih useva u toku proleaposle prezimljavanja uzorane orni%e, ili ako seorni%a oi!ala tokom prolea. + okvirupredsetvene pripreme vr-i se

obrada povr-inskog sloja ornioe, uravnjavanjusame povr-ine zemlji-ta i obezbe8enju uslovaza zadravanje vlage u ovom sloju.

Documents

Copy of Korovi Predavanje 3