Predavanje br 8.Ispitivanje svojstava novosintetisanih

jedinjenja i utvrđivanje efikasnosti herbicida,Najvažniji načini primene herbicida:

prskanje ,rasipanje granula,Mašine i aparati za primenu herbicida,

značaj i podela (prskalice i rasipači granula),ravnomerna distribucija herbicida

Tehnika i organizacija primene herbicida

Količina upotrebljenog herbicida po jedinici površine, najčesće po jednom hektaru, predstavlja

normu utroška. Norma utroška herbicida po jedinici površine može da se izrazi u obliku količine aktivne supstance ili u obliku količine preparata herbicida. Imajuci u vidu da sadrzaj aktivne supstance jednog istog herbicida moze da varira u zavisnosti od oblika proizvodnje i proizvodača, a da dejstvo herbicida zavisi od upotrebljene količine aktivne supstance po jednom hektaru, to je sasvim razumljivo da je bolje normu utroška herbicida izražavati u obliku količine aktivne supstance utrošene po jedinici površine.

Usavršavanjem tehnike primene herbicida postignuta je mogućnost da se jedinica površine tretira različitim količinama tečnosti te izražavanje primene pojedinih herbicida u obliku koncentracije ne pruža stvarnu sliku o utrošenoj količini aktivne supstance po hektaru.

Npr. ako se napravi 0,5% rastvor preparata herbicida koji sadrzi 50% aktivne supstance, onda ce pri upotrebi prskalice koja izbacuje 600dm3/ha utrositi 3kg preparata, odnosno 1,5kg aktivne supstance. U slučaju da se koristi prskalica, koja izbacuje 200dm3/ha, onda ce se pri istoj koncentraciji utrositi tri puta manja kolicina preparata i aktivne supstance po jednom hektaru.

Iz ovih podataka proizilazi da je neophodno da se tačno zna kolicina tečnosti koju po jednom hektaru izbacuje aparat koji se primenjuje za tretiranje.Ukoliko ovo nije poznato, u konkretnim uslovima potrebno je to ustanoviti. Ovo se najjednostavnije moze učiniti na taj način što se aparatom čiji je rezervoar napunjen vodom istretira jedna površina (najmanje 100m duzine, a širine radnog zahvata) a zatim utvrdi količina potrošene vode i izmeri veličina istretirane površine (dužina pređenog puta pomnoži sa širinom radnog zahvata). Nakon toga izračunava se količina vode koju aparat troši po jednom hektaru, po sledećoj formuli:

Q=qx10.000 p

Q — utrošak vode u dm3/haq — utrošena količina vode za istretiranu površinu u dm3

p — istretirana površina u m2.

Najvažniji načini primene herbicidaZa pravilnu i uspešnu primenu herbicida od posebnog je

interesa izvrsiti izbor odgovarajuceg načina primene herbicida. Ovaj zadatak je važan koliko i izbor odgovarajuceg herbicida, jer ne samo nestručnim izborom herbicida već i nepravilnom primenom herbicida može smanjiti efikasnost odnosno mogu nastati velike štete kao posledica toksičnog delovanja herbicida na gajene biljke, čak veće nego koristi koje se mogu dobiti njihovom pravilnom primenom. I upravo velike štete utvrđene u našoj zemlji nastale su kao posledica izbora lošeg načina, tehnike i organizacije primene herbicida.Zavisno od površine na kojoj se herbicidi žele primeniti, primena može biti:— po celoj površini,— primena u trake,— primena samo na pojedinim mestima.

Kada se herbicidi primenjuju samo u trake, tretira se pojas izmedu redova gajenih biljaka. Ovaj načiin primenjuje se onda kada se sa primenom herbicida kombinuju i druge mere za međuredno unistavanje korova, ili kada je zbog nedovoljne selektivnosti herbicida opasno primeniti ih po celoj povrsini. Ovaj način naročito je podesan i mnogo se koristi u voćarstvu i vinogradarstvu.Herbicidi se primenjuju samo na pojedinim mestima onda kada zelimo da unistimo korove koji nisu ravnomerno rasporedeni na odredenoj povrsini vec su samo na pojedinim mestima brojno zastupljeni i predstavljaju izvore za rasejavanje na većim povrsinama. Mestimična primena herbicida neobično se mnogo koristi pri suzbijanju viline kosice (Cuscuta sp.) koja se u deteliništima pojavljuje u vidu krugova (oaza) razlicite veličine.

• Nacini primene herbicida zavise i od toga da li se herbicidi koriste u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju.

• U zavisnosti od oblika proizvodnje preparata herbicida, njegovih fizičko-hemijskih svojstava kao i do danas ostvarenih tehničkih rešenja, herbicidi se mogu primenjivati :Prskanjem zaprašivanjem irasipanjem granula

Na osnovu utroska tecnosti za tretiranje, metodi primene preparata u tečnom agregatnom stanju dobili su sledece nazive:HV metod, metod sa utroskora tecnosti > 150dm3/ha

MV metod, metod sa utroskom tecnosti 50-150dm3/ha

LV metod, metod sa utroskom tecnosti 5-50dm3/na

ULV metod, metod sa utroskom tecnosti 0,5-5 dm3/ha

UULV metod, metod sa utroskom tecnosti < 0,5dm3/ha

Oznake za pojedine metode primene preparata u tecnom agregatnomstanju poticu od pocetnih slova engleskih reci: HV — high volume, MV —medium volume, LV — low volume, ULV — ultra low volume, UULV —ultra, ultra low volume.

Prskanje• Prskanje predstavlja nacin primene herbicida u

tecnom stanju. • Kapi obrazovane u toku prskanja imaju velicinu iznad 150 um,

najcesce od 150 do 300 um. Prskanje je jedan od najvažnijih i najčešćih načina primene herbicida koji su pripremljeni u obliku suspenzije, emulzije i rastvora. Ovim načinom primene herbicida postiže se dobar kvalitet rada.

• Najveći nedostatak prskanja ogleda se u velikom utrošku tečnosti — vode za jedinicu tretirane površine. Kod upotrebe prskalica troši se najcesce 200—400 pa čak i do 2.000dm3

vode na jedan hektar, dok je utrosak vode kod prskanja uredajima iz aviona znatno manji

• (30—100dm3/ha). Dopremanje rastvora često i sa velikih udaljenosti u značajnom stepenu povećava troškove rada i usporava sam proces primene herbicida.

Rasipanje granulaRasipanje granula i mikrogranula predstavlja način primene herbicida koji postaje sve značajniji. Zbog izvesne težine granula i mikrogranula,

zanošenje herbicida svedeno je na najmanju meru, a zbog postepenog rastvaranja granula obezbeđuje se duži vremenski period delovanja herbicida što je naročito značajno kada se ima u vidu osobina periodičnog klijanja semena korovskih biljaka.

Mašine i aparati za primenu herbicidaZnačaj i podela mašina i aparata za primenu

herbicida

Uz napore koji se čine u cilju istraživanja novih herbicida, velika pažnja se posvećuje i usavršavanju mašina i aparata za njihovu primenu.Današnji razvoj mašina i aparata za primenu herbicida dostigao je takav stepen da njihove tehničke osobine omogućuju upotrebu herbicida u svim zemljišnim uslovima uz minimalan utrošak tečnosti po jedinici površine i uz postizanje ogromne proizvodnosti rada u jedinici vremena.

Primena herbicida ostvaruje se upotrebom veoma velikog broja različitih mašina i aparata čija tehnička rešenja predstavljaju osnovu za pravilnu primenu herbicida. U osnovi, sve mašine i aparati mogu se svrstati u tri grupe:

— mašine i aparati sa ručnim pogonom,— mašine i aparati sa hidrauličnim

pogonom i— avioni i helikopteri.

Prskalice

Prskalice predstavljaju osnovne i najjednostavnije aparate za primenu herbicida u tečnom agregatnom stanju.Aparati za prskanje, prema načinu pogona radnih delova, mogu se svrstati u sledece grupe:— prskalice s ručnim pogonom,— prskalice s pogonom od točka i— motorne prskalice.

Pored leđnih prskalica, koje su ranije bile mnogo u upotrebi, najširu primenu, na izuzetno malim površinama, imaju leđne automatske prskalice. Kod ovih prskalica potreban pritisak postiže se sabijanjem vazduha pre početka rada. Stvoreni pritisak dovoljan je da izbaci svu tečnost iz rezervoara tako da radnik tokom tretiranja ne mora i da pumpa, čime je omogucen kvalitetniji rad. Rezervoar ovih prskalica ima zapreminu 12—20dm3, a radni pritisak od 507 do 1013 kPa. Ucinak iznosi od 0,5 do 1,5 ha u toku desetočasovnog radog dana.

Da bi se radni zahvat povećao, na cev ove prskalice može se montirati širokozahvatni uređaj koji na krajevima ima po jedan rasprskivač tako da se u jednom prohodu istretira traka širine 4m.Za razliku od leđnih automatskih prskalica, kod kojih se skoro 50% vremena utroši na prethodno sabijanje vazduha i punjenje, postoje i takozvane baterijske prskalice, kod kojih se sabijanje vazduha vrši pomoću posebne motorne pumpe.

Motorna prskalica na kolicima VS-120

Prskalica Mankar sa pogonskim strojem.Prilagodljiva radna širina od 60 do 120cm.Radni učinak 0.3ha/h.

Prskalice s pogonom od točka potreban pritisak za izbacivanje tečnosti dobijaju pomoću uređaja koji se stavlja u pokret prilikom kretanja prskalice. Ovakve prskalice imaju veći kapacitet (zapremine rezervoara 100—300dm3 i radni pritisak 608—811 kPa).Najširu primenu imaju motorne prskalice čiju pumpu i ostale pokretne radne delove pokreće benzinski motor.U zavisnosti od tipa prskalice i jačine motora, rezervoar za tečnost ima zapreminu 250—500dm3, a radni pritisak se krece od 2,5 do 5,lMPa. Za 8 časova rada učinak iznosi oko 15 hektara. Pored traktorskih nošenih i traktorskih vučenih prskalica, postoje i samohodne prskalice, kod kojih motor pokreće ne samo radne delove nego i točkove i obezbeđuje kretanje.

Nošena prskalica volumena rezervoara 1200 litara, raspon grana 12

• Najvažniji delovi prskalica su:— rezervoar,— pumpa i— rasprskivači.

Pumpa ima zadatak da izbaci određenu količinu tečnosti iz rezervoara, pod određenim pritiskom. Rasprskivači (dizne ) vrše usitnjavanje kompaktnog

mlaza u kapljice, koje se kreću velikom brzinom. Od vrste i stanja rasprskivača zavisi ne samo kvalitet prskalice već i kapacitet prskalice. Ukoliko je radni pritisak veći ili veći otvor rasprskivača, utoliko je veci kapacitet prskalice.

Nošena traktorska prskalica zapremnine 330 litara, radnimzahvatom od 8 metara i standardnim diznama .04 (240

lt/ha). Ručni regulator protoka i pumpa protoka 65 lt/min.

Pumpa ima zadatak da izbaci određenu količinu tečnosti iz rezervoara, pod određenim pritiskom.

Rasprskivači (dizne ) vrše usitnjavanje kompaktnog mlaza u kapljice, koje se kreću velikom brzinom. Od vrste i stanja rasprskivača zavisi ne samo kvalitet prskalice već i kapacitet prskalice. Ukoliko je radni pritisak veći ili veći otvor rasprskivača, utoliko je veći kapacitet prskalice. Odnosi izmedu ovih veličina mogu se prikazati i formulom:k=K-d2-pk — kapacitet prskalice u dm3/minK — koeficijent izbacivanja (zavisi od vrste rasprskivaca i krece se od 0,15 do 0,40)d — precnik otvora rasprskivacap — pritisak u kN/cm2.

U odnosu na oblik mlaza, razlikuju se dva osnovna tipa rasprskivača:1. lepezasti 2. konični (s punim i šupljim konusom)Izborom vrste rasprskivača, ugla pod kojim mlaz izlazi i visine, moze se podesiti da se mlazevi spajaju na samoj površini zemlje ili na odredenoj visini iznad površine zemlje (npr. iznad korovskih biljaka koje se tretiraju).

Za jednostruko pokrivanje površine zemljista ili biljakarasprskivači se postave na visinu sa koje će se mlazevi svihrasprskivača spajati neposredno iznad površine zemlje ili iznadpovršine biljaka koje se tretiraju. Za dvostruko pokrivanjerasprskivači se moraju postaviti na visini koja će omogućiti dase na određenom mestu (na površini zemlje ili površini biljaka) spajaju mlazevi svakog drugog rasprskivača.Dvostrukim pokrivanjem površine povećava se ravnomernaraspodela određene kolicine herbicida posto se smanjujueventualne razlike u kapacitetu i kvalitetu rada pojedinihrasprskivaca, jer istu povrsinu pokriva tecnost dva rasprskivaca. Ali, za dvostruko pokrivanje moraju se rasprskivaci postaviti naveću visinu te se zahteva jos mirnije vreme za tretiranje. Ovajproblem delimično se moze ublažiti korišćenjem rasprskivača s velikim izlaznim uglom. Za ove i pojedine druge svrhe mogu se koristiti rasprskivaci s narocito velikim izlaznim uglom (npr. od150°).

Među novija dostignuća na području primene herbicidamoze se ubrojati nov metod primene herbicida koja se zove CDA (Controled Drop Aplication) ili tretiranjedirigovanim (usmerenim) mlazom kapljica. Pomoću ove tehnike moguće je proizvesti kapljice veomahomogene veličine i prosečnog dijametra izmedu 150 i350 um, ali sa mogućnočću da kapljice ispod 100 um u spektru budu zastupljene sa manje od 1%. Tako je moguće uz male zapremine po jedinici površinepostići vrlo dobar efekat, što nije bio slučaj kod poznatihULV i ULD postupaka, kod kojih je učešće sitnih kapljicabilo znatno pa su gubici usled zanošenja (drifta) bili veliki.I na našem trzištu su se pojavili Tee Jet LP rasprskivaci (LP-low pressure — nizak pritisak) koji daju lepezast mlaz i kojisu podesni za primenu herbicida.

Ovi rasprskivači izrađeni su za radne pritiske od 1 do 3 bara. Pri radnom pritisku od 1 bara, imaju isti kapacitet irasporedivanje tečnosti kao standardi rasprskivači pri radnom pritisku od 3 bara. LP rasprskivači imaju širok izlazni ugao, 110°, pa su zato pogodni za dvostruko preklapanje, pod uslovom da je razmak između rasprskivača 50cm a visina iznad biljaka 40—60cm.Primenom ovih rasprskivaca mogu se kvalitetno primenjivati herbicidi sa količinom tečnosti od 100 do 200dm3/ ha. Smanjen radni pritisak ne zahteva utrošak velike pogonske energije, što omogućuje upotrebu jeftinijih i jednostavnih pumpi.Jedna od veoma vaznih karakteristika ovih rasprskivača jesu podaci o veličini kapljica.

• Pored ovih rasprskivača mogu se upotrebiti rasprskivači sa lepezastim mlazom od 150°, koji se koriste za tretiranje površina ispod lista. Pored inovacija u proizvodnji razlicitih tipova rasprskivača, danas se ide i na razlicita tehnička rešenja čiji je cilj dezintegracija i transport kapljica. Ova rešenja baziraju se na kombinaciji triju klasičnih metoda automatizacije:

• hidraulične, rotacione i pneumatske. • Ciljevi svih tih tehničkih rešenja jesu da se dobije

homogen spektar kapljica, da se smanji utrosak tečnosti, da se postigne optimalan stepen pokrovnosti i ravnomernosti raspodele herbicida na tretiranoj povrsini.

Rasipači granulaZa primenu preparata herbicida formulisanih u obliku granula i mikrogranula, koriste se veoma razlicite masine namenjene prvenstveno za rasipanje mineralnih dubriva. Pored klasicnih rasipaca dubriva, koji imaju malu sirinu zahvata pa prema tome i mali ucinak, postoje i novija resenja — centrifugalni rasipači, cija konstrukciona sirina ne prelazi širinu traktora a imaju radni zahvat 10—15m.Postoje specijalni uredaji za rasipanje granula i njihovo inkorporisanje u zemljiste. Za primenu mikrogranula postoje specijalni aparati koji proizvode struju vazduha potrebnu za rasipanje mikrogranula po površini. U recipijent ovih aparata može da se smesti 40—50kg preparata herbicida formulisanih u obliku mikrogranula. Radni učinak traktorskog rasipača mikrogranula je 4—6 puta veći od učinka prskalica, a zanosenje je svedeno na najmanju moguću meru. Ovakvi aparati imaju širinu radnog zahvata 9 m, a postoji mogucnost regulisanja izbacivanja mikrogranula od 0 do 8kg/min.

Ravnomema distribucija herbicidaPored velikog broja drugih faktora, uspeh u suzbijanju korova zavisi i od stepena ravnomerne raspodele preparata herbicida po povrsini zemljista ili nadzemnim biljnim delovima. Povrsina zemljista jeste definisana, ali je povrsina nadzemnih delova biljaka promenljiva i, pored vrste gajenih i korovskih biljaka, zavisi od velikog broja faktora, prvenstveno od faze rasta i razvoja biljaka. Odmah posle klijanja i nicanja ukupna povrsina nadzemnih delova gajenih i korovskih biljaka znatno je manja od povrsine na kojoj se ove nalaze. Kada gajene i korovske biljke postignu maksimalan rast, ukupna povrsina nadzemnih delova biljaka nekoliko puta prevazilazi povrsinu na kojoj se ove biljke nalaze.Imajuci ovo u vidu, razumljivo je da je veoma tesko, gotovo nemoguce postici isti stepen pokrovnosti nadzemnih delova biljaka herbicidima pri istom utrosku tecnosti u razlicitim fazama njihovog rastenja i razvica. Ako se ovome doda da je i ukupna masa biljaka promenjena, a da je za efikasno dejstvo potrebno da se odredena kolicina herbicida nalazi na svakoj biljci posebno, lako je shvatiti da nije moguce, s istim utroskom herbicida, postici jednak stepen efikasnosti.

• S druge strane, pokrovnost povrsine i stepen rasporeda kapi ili cestica u kojima se nalazi aktivna supstanca herbicida pri nepromenjenoj velicini povrsine koja se tretira, zavisi od velicine kapi ili granula i utrosene kolicine tecnosti za tretiranje, odnosno utrosene kolicine preparata u cvrstom stanju.

• Usitnjavanjem granula ili čestica i smanjivanjem velicine kapi povecava se povrsina koju pokriva ista količina preparata herbicida. Time se stvaraju uslovi da se u jedinici vremena apsorbuje znatno veca kolicina aktivne supstance herbicida.

• Ukoliko su kapi sitnije, to se od iste zapremine tecnosti mogu dobiti znatno vece pokrovne vrednosti.

• Znajuci sve ovo danas se i ide na formulaciju herbicida inacine njihove primene koji ce obezbediti povecanueflkasnost herbicida uz znatno manji utrosak kolicineaktivne supstance po jedinici povrsine.