Branko Miljkovic - Izabrane Pesme

  • Published on
    05-Dec-2014

  • View
    62

  • Download
    5

Embed Size (px)

Transcript

<p> Branko Miljkovi</p> <p>Izabrane pesmeRukopis priloen Projektu Rastko ljubaznou gospodina Danka ipke (Univerzitet u Poznanju, Poljska). Original u FTP arhivi Serbo-Croatian Text Corpus, Adam Mickiewicz University Poznan, Poland. Konvertovanje i prireivanje ove verzije uradili aprila 2000. Zoran Stefanovi, vebmastering Milan Stoji(Projekat Rastko) Sadraj:</p> <p>Jovan Dereti: O Branku Miljkoviu</p> <p>Za one koje volimo 1. Uzalud je budim 2. Prvo pevanje Sedam mrtvih pesnika 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Branko Grob na Lovenu Laza Kosti Dis Tin Momilo Nastasijevi Goran</p> <p>Nos one strane meseca 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. Sonet Triptihon za Euridiku Orfej u podzemlju Slepi pesnik Graenje pesme Raspored rei Rondel Sonet o ptici Sonet o neporonoj ljubavi Usnih je od kamena</p> <p>Tragini soneti 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. Poetak sna Kula lobanja Odbacivanje sumnje Poetak putovanja Poetak traganja za biem Poistoveivanje bia i rei Ispatanje Seanje na pokojnika</p> <p>28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.</p> <p>Poetak zaborava Izmiljanje sveta Zaaravanje Propovedanje vatre Kraj putovanja Propovedanje ljubavi Magistrale Posveta elegija</p> <p>etiri pesme o snu 36. 37. 38. 39. Crni jamb sna Daktil sna Sonet Sunce Smru protiv smrti 40. 41. 42. 43. Hronika Odbrana zemlje Requiem Jugoslavija Svest o pesmi 44. * 45. ** 46. *** Ariljski aneo 47. Ariljski aneo Utva zlatokrila 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. Frula Gojkovica Zova Bolani Dojin Sluga Milutin Utva Tamni vilajet Ravijojla Kolo Dodole Raskovnik</p> <p>Pohvale 59. 60. 61. 62. Pohvala bilju Pohvala svetu Paralelna pesma Pohvala vatri</p> <p>Patetika vatre 63. 64. 65. 66. 67. 68. Dva prelida Feniks Bol i sunce Nojaa od sveta Svest o zaboravu Feniks(1)</p> <p>Lauda 69. Lauda 70. Balada 71. More pre nego usnim Oseanje sveta 72. 73. 74. 75. Prolost vatre Budunost vatre Zemlja i vatra Oseanje sveta</p> <p>Kritika poezije 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. Radni cvet Orfika pesma Pesnik Beda poezije More za radnike Moravska elegija Nizvodno Ljubav poezije Kap mastila Kritika metafore Pripremanje pesme Provetravanje pesme Zamorena pesma Sunce iskorieno kao epitaf Crna vatra Sudbina pesnika Poeziju e svi pisati</p> <p>Smeli cvet 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. Agon Rudari More bez pesnika Epitaf Cveta Pesma Spavai</p> <p>O Branku Miljkoviu[Iz knjige: Jovan Dereti, Kratka istorija srpske knjievnosti, BIGZ, Beograd 1983.] Nov narataj pesnika, koji se afirmie u drugoj polovini 50-ih godina, doao je na pripremljen teren i vec na samom pocetku pokazao niz prednosti to su im omogucile brz prodor u knjievnost: znatnu knjievnu kulturu, poznavanje stranih jezika i svetske poezije, negovanost izraza, ovladanost raznim pesnickim tehnikama, preuranjenu zrelost. U tom narataju javlja se nekoliko orijentacija. Najizrazitija je neosimbolicka. Njoj pripada glavni pesnik ovog pokolenja Branko Miljkovic (1934-1961). On je prekratio ivot u dvadesetsedmoj godini i tim cinom snano obeleio svoju poeziju, koja je od pocetka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza sebe zbirke Uzalud je budim (1957), Poreklo nade i Vatra i nita (obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama Smrcu protiv smrti (1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom Blaom cepanovicem (1934-1966). Pisao je takode eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog i francuskog. U celom tom opsenom radu pokazao je neumornost i urbu ali i umetnicku disciplinu i samosvest. Miljkovic je pesnik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se ona dostie umom" i da izraava "stanja uma", a ne duevna raspoloenja. Po obrazovanju filosof, on je verovao da se mogu prepevati filosofski sistemi. Zato se vracao prvim grckim filosofima, narocito Heraklitu, dovodeci u vezu njihovo ucenje o praelementima s modernom filosofijom bica. U pesnickom izrazu teio je da spoji moderna istraivanja s klasicnim zahtevima, zalagao se za savrenstvo kao najveci ideal pesme, smatrao da "nema velike poezije bez stroge i odredene forme", bio vrstan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u naoj posleratnoj poeziji. Odbojan prema tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i simbolima iz nae narodne pesme. </p> <p>Za one koje volimo1. Uzalud je budim Budim je zbog sunca koje objanjava sebe biljkama zbog neba razapetog izmeu prstiju budim je zbog rei koje peku grlo volim je uima treba ii do kraja sveta i nai rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje lie na ove ovde zbog ljudi koji bez ela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih rei trgova budim je zbog manufakturnih pejzaa javnih parkova budim je zbog ove nae planete koja e moda</p> <p>biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmeu dve bitke kada nebo nije bilo vie veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu sigurno je rekla: neka me trai i vidi da me nema ta ena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavi suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer e se probuditi drukija i nova uzalud je budim jer njena usta nee moi da joj kau uzalud je budim ti zna da voda protie ali ne kae nita uzalud je budim treba obeati izgubljenom imenu neije lice u pesku 2. Prvo pevanje Obreh se u nekoj mranoj umi DANTE To je bila uma koja je pojela nebo uma iz koje kad izaoh videh da nisam izaao da su me zveri pojele i znah da e biti gorko da priam o tome ta sam video i nisam video kad uoh u njen mrak i ne izaoh iz te ume to je zelenim eljustima pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna Beatria ali su tri eljusti tri makaze i tri noa da voleo bih povratak iao sam ispred sebe po isplakanom putu i pesak je ujedao za stopala ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju videh grenike kako ih vitla zli vetar nebo to laje i kiu prokletstva teku i veitu videh slepe vode Stiksa i blato mrnje videh grad u plamenu i ene ije su ruke zmije videh zid plaa bez zvezda i uh rei bola u vrtlogu onih koji su postali drvo ili kamen i ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili</p> <p>videh videh videh i uh i zaplakah svirala od zemlje od ume od krvi dozivala drugu obalu na kobnom alu stajo narod i plako o jao jao vama due uklete s balsamovanim rukama i usnama od krvi videh videh videh uh i padoh mrtav o Aheronte Aheronte sve strane sveta stiu se na tvojim obalama.</p> <p>Sedam mrtvih pesnika3. Branko Noispod zemlje razveselim Izraste vetar u nenu biljku iz tog podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da doselim Nepronaene proplanke krvi i peano podne sam odbolovo al topli hleb tvog imena jo mrtvim ptico meu predelima, Strailovo zemljo preko moga zaspalog uma dok list po list umire uma Dete sakriveno u jednom poljupcu pati sutra roeno. O nek se vetar s biljkama izmotava Neka se kamenje pred nevidljivim raskr em uspava Samo da l e na skeletu osmeh moj prepoznati? 4. Grob na Lovenu Ali ne, to jo uvek nije vreme To je jedno mesto koje prepoznajem u prostoru Mrtve su gore odakle ta redoe Svingo s pticom laljivom umesto lica koje Svlada tajna iza slepe maske. Roenje je jedina nada. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da proe. Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spasava. Dan i nosi pomirio u svojoj smrti to nas obasjava. Taj san je u noi produetak dana i puta.</p> <p>ta si ptica ili glas koji luga pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovena s elom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost uta negde u visini uva otisak tvoga lica. ovee tajno feniks je jedina istinska ptica. 5. Laza Kosti Oprosti, majko sveta, oprosti, to naih gora poalih bor. Da li emo je nai u povratku noi u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu nemoi od nae ei i mrtvog anela gde se skamenila mora Lice svih doba u oekivanju vatre da l e moi da sauva uspomenu na nju od zaborava i prostora Neka Veliko Sazvee u smrti tvojoj zanoi O pusti ali i alosna mora Koji su predeli u tvome srcu sada? Mrtva je a negde jo traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mranih nada U pustinji si to u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tiini slepe je oi slute Santa Maria della Salute 6. Dis</p> <p>O moje sunano poreklo ta potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo drvea i ptica Neka se zemlja razvena sa suncem ica od vode prodenuta kroz ui bolja je nego crv Otiao Izaao na vrata kojih nema U svim vodama zeleni psi me trae Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, tople lai poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se sprema krvoedna tiina koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izoblienom prostoru ija smo polomljena rebra iz ijeg kamena udovine ptice vire Ruko ispruena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je no to se ivotu opire 7. Tin</p> <p>S druge strane groba iva zvezda kuca I zapaljeni vetar na poetku dana sniva Nou mome glasu vie ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko iva Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zato smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okree oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tiina zla Najzad sam dovoljno mrtav nita me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema ta da se voli Neka nie cvee iz prokletog tla 8. Momilo Nastasijevi</p> <p>Umesto zvezde slavuj iz nekog zida to se od nje razlikuje tek oblikom i matom. Predeo kome sam se privoleo, platom uva svoju providnost za one koji vide. Neka muzika udna neujna iznad gorja razmeta predmete u prostoru i staje kad zapljusne tajna mramorja sred morja: dozivano nedozvano ta je? O nena maglo koja me izdvaja, evo vraam se ist na svoje prvobitno mesto. Tiino u svetoj senci to snove moje vaja hoe li primiti to telo ukleto, koje nastanjujem poslednji i prvi zatoenik odbegle tajne i svoje krvi. 9. Goran Nosuvie velika za moje zvezdano elo u nekim umama crnim nepoznatim I drvo je reklo nemoj. Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pele sleu na le koga nema Zvona odlaze u prostor crnim stepenitem Moj je zavren dan. Al se na poinak ne sprema san moj iza brda gde mrtav sebe item. Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice. O ne ima</p> <p>puta kojim bi do mene mogli do i Ko prolee koje zaboravi da cveta sad leim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najvea moja noi!</p> <p>Nos one strane meseca10. Sonet</p> <p>Ti prostori me uasavaju PASKAL Prostor koji niim ne podsea na sebe, pticama pomeran, vetrovima slian, sam u sebi, sam za sebe, ni emu vian veiti poetak uasan, bez potrebe. Prostor jezikom trajanja preprian i pretvoren u venost koja nikom ne treba, venost za prokletstvo, koje budno treba pod sveom humkom plen svoj nepomian. Zaboravimo mrano poverenje sebe sa sobom, u strano podozrenje prostori se rue i crna nailazi plima. U krtosti tiine bez sebe i imetka mi smo poslednji zatonici poetka pod kamenom to ime ima. 11. Triptihon za Euridiku</p> <p>I Na ukletoj obali od dana duoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni elik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima. Jo mi smrt u uima zuji Nos ove strane meseca esto ogrezne u nepotrebne istine i oduevljena klanja. O, ispod koe mlaz krvi moje ezne nos one strane meseca, novianja. Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. Da li u iznenaditi tajnu smrti, ja rtva. Gorka suza u srcu. Na kunom vetru sam. Nikad da se zavri taj kameni san Probuditi te moram Euridiko mrtva.</p> <p>II Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti gde su prizori, s one strane krvi gde voe otrovno raste, sioh, tamo gde uskoro noe pokrasti sazvee suza koje e u oku mi zriti. O, u slepoonice se svoje nastaniti. Evo me bez odbrane ispred strane samoe. Ne okrenuti se ma koliko da se to hoe. Lice bez oiju na pustome zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleu oko moje glave. Neka mi elo bude naeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice. III Noto su zvezde. Iz moje zaspale glave izlee ptica. Izmeu dve gorke dubine jedna ptica: I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomau kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica. Izgubio sam te noi podzemnoj daleku ja divlji lovac zvezda krivotvorno suo en sa neistinom, nepomirljivi spavauoen od sudbine, ja ije suze sada niz tue lice teku. Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko? Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko moga crnoga grada i izgubljenog cilja. Svuda u svetu uasna ljubav vlada. Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada Oblaci puni ptica i budueg bilja. 12. Orfej u podzemlju M. P. Ne osvri se. Velika se tajna iza tebe odigrava. Ptice gnjiju visoko nad tvojom glavom dok beskrajna patnja zri u pogledu i otrovne kie liju. Zvezdama ranjen u snu luta. Sjajna ona ide tvojim tragom, al od sviju jedini je ne sme videti. O sjaj</p> <p>na tebe njen dok pada nek je i sakriju ti e nai ulaz dva mutna psa gde stoje. Spavaj, u zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasie te ivim. Eto to je taj iza ijih lea nasta svet ko veita zavera i tuan zaokret. 13. Slepi pesnik Filipu Vinjiu O elo moje od sna i vetra mapo udnih otkria vidu ispod koe u izmiljenoj senci cvete i lampo umesto rei koja se ponoviti ne moe. O elo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesrea i posle smrti traje. Slepi jasno vide sudbinu pred kojom ene predeli nebesni satvoreni od izdaje. Odajem se mrtav suncu posle mene. To je sve to je ostalo od moga glasa, taj odjek u kome su zatoeni svi dani. Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa predeo koji u zauvek da nastanim. I to je sve to je ostalo od moga glasa. U tihom se cvetu neke vatre pale. Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tune noi preko sna mog pale! Nek nebo usni oganj i oluju! U tihom se cvetu neke vatre pale. O elo moje od sna i vetra mapo udnih otkria vidu ispod koe, u izmiljenoj senci cvete i lampo umesto rei koja se ponoviti ne moe. O elo moje o moja slepa mapo! 14. Graenje pesme Stanislavu Vinaveru Zimska muzika svira Osobino praha i kremena Oprotaj sna iza temena Kada me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi Tu gorku umu da se plavi</p> <p>Usred venosti na domaku Nestvarnosti ptici i oblaku Prahptico sunevog uroka Skok od pepela i let Nek budu jedini putokaz Za napor smisla i rast Sutine u vrlet Kada joj osvanu glas 15. Raspored rei Plod neumoljen vidom slep Dozivanje zdravca pokoj i san Vek njie se peskom i sen Padom i harfom probuen slap Isceljen zabludom pretvoren u kip Javu kad zbuni pesnik i mag Krije poetak tajnu i mig Od jezera dublja stoji kap Poverene boli dostojan stih Marljivim zaboravom izmenjen lik Veni u gromu kasna za lek Prognane ume gde nogom stah 16. Rondel M. D. Slepi hod da te od prostora skloni, posustalog, od noi osvetljene pozajmljen...</p>