Vatra i Nista - Branko Miljkovic

8/13/2019 Vatra i Nista - Branko Miljkovic

1/36

Vatra i nita

Svest o pesmi

*

Mene niega vie nije stid.Klonu sunce preko svega. eljen plodpun je noi. Glas, to sebe sanja, zidotkri u daljini gde zazidan mi brod.

U tom zidu uvam svoju gordost, pevamiz te zazidanosti lepe no na slobodi.

tkud ta mo da sebi odolevam,a ne odolee vinogradi rodni!

"e li to udna #elja da se #ivibez sebe$ elja za pesmom bez pesnika$d prolosti i zaborava vreme to se diviizdajstvu moga zaustavljenog lika$

%a li to znai rei promeni& neu!

' ostaviti pesmu da se sama menja$(okloniti sebe #ivotinjama i cveui snagu svoju dati gladi crnog korenja$

U ovoj noi mene nije stidto pevam iz zida lepe no na slobodi.)unce mi u peti bridi. *leti zidna kraju puta to nikud ne vodi.

**

+e vatra! ja sam joj rekao vala to #ivimtoj rei iju posedujem mo da je ka#em.-jen pepeo je zaborav. ko pred tom rei skrivim

1


2/36

pod elom mi poledica i dan pora#en.

+e krv! najlepa re koja se ne sme. koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoi!Mo#da izvan moga srca i nema pesme,

jer krv je vanvremena mastilo bez moi.

+e #udnja! jedina jo smisao ne na/e0' ptica u paklu kroz tu#nu mi glavu. gorko more za moje bele la/ekroz ispisani predeo i verbalnu javu!

+e smrt! vala joj to me ne spreava

da otputujem u sebe ko u nepoznato,gde ako ne na/em sebe i smisao to spasavanai u svoga dvojnika i njegovo zlato.

+e vatra! ja sam joj rekao vala to #ivim.+e smrt vala joj to me jo ne preida volim samog sebe i da se divimsvojoj ljudskoj moi da izgovaram rei.

***

1erujem da bi mogao da govorimda iza/em iz sebe s nadom na povratak,makar kroz pustinju do mesta gde gorim,makar kroz smrt do istinski vrata.

U pogrenom rasporedu rei uteno vrememo#da u nai. 'li u otkritikako je besciljno ljubim ko kia, kao vreme,ko onaj to menja rei a ne svet skroviti.

1erujem, mada bez nade ui mora

2


3/36

u no, u zaborav kroz koji se prostirem,ta pesma bez zaviaja, ta ptica bez gora,da smrt svoju ne izdam, da #ivim dok umirem.

naj ko peva ne zna je li to ljubav

ili smrt. Kada miris pomeri cvet,gde je cvet, da l tamo gde mirie sa rubasveta punog a praznog, ili tamo gde mu je cvet$

)vaka je pesma prazna i zvezdana,-i bol ni ljubav ne mo#e da je zameni.na je sve to mi osta od nepovratnog dana,(raznina to peva i mir moj rumeni.

(esmo prazna i zvezdana, tamo,tvoj cvet mi srce sla#e, kroz krv eta,ako ga uberem ostavlja me samog,ako ga napustim za le/ima mi cveta.

Ariljski aneo

O anelu na zidu

I

2auzme svoje mesto izme/u sedam zvezda kada prestaje vatra izbivanje i poinje ista kristalizacija podarena u smirivanju. n/eousamljen na zidu, mo#da on stvarno postoji u zidu, ali kada nije nazidu, on je sen. U svojoj prvobitnoj ozbiljnosti smanjuje vidljivost

nekim stvarima. 3ada poinje lutanje, osetim da se menja strukturamoji ula i da umesto ela imam jednu jedinu misao. -e postojitrijum4 izvan nesree. %ok smo to saznali neprimetno smo zamenilisebe. 3ako smo stavrno pretvorili u mit, da docnije posumnjamo unjega. li jedan pesnik koji je dugo stajao ispod zida u koji je bilonemogue posumnjati, valjda zbog njegovog gorkog ukusa ' tvrdoe,prepoznao je svoje lice bezbroj puta seljeno ne jednom srpskom

3


4/36

srednjovekovnom an/elu. nda on stvarno postoji izme/u elemenata 'odnosa koji poravnavaju svet, postoji u istoj mogunosti kao udo '

vernost silama koje su iza zida.

II

3o mogu da objasne samo vode koje ne teku, taj mirisni lik kadaprestaje vatra i zbivanje i poinje kristalizacija. ' mada je supstancijati zvezda oko glave nematerijalna, one pripadaju ovekovomprostoru. li to lice ostaje najbolji dokaz zelenoga sunca i vi/enikorpija. 'za toga lica neija krv eka da bude ro/ena i ona eprepoznati to lice. U srcu se pali svetlost koja obeava da e sve biti

vi/eno i sagledano u seanju i u budunosti i u sebi samom. %otletreba sauvati svoje oi koje gledaju da nekoga zida i uvati seoslepljenja i zaslepljenja. -isam prvi koji se plaim da ne oslepimzabrinut za sudbinu svoga oka kad gledam u jezero ili u prostor. nita nije te#e nego gledati itavu venost sa nekoga zida. ' navie nampri tom nedostaje praznina gde ne struji krv i gde bismo smestili svojepredstave o eventualnom bo#anstvu. 'pak nita nije izgubljeno, jerpraznina je to ega nema. li ima neto oko njegove glave to je ista

lepota i neprevazi/ena vrlina, a slino je praznini.

III

vaj konkretni n/eo, osvetljen sam sobom iznutra, da je upustinji rekao bi& ta e mi nada ako ne sauvam ovu pustinju. %a si/esa zida, rekao bi& ovo je predeo koji produ#uje ljubav.

Ariljski aneo

n/ele gorki praznine i snage,Kad ukaza se sunce kakav nije)vet, gde nevoljen, jae u voleti drage,

4


5/36

%ok plod posejan u paklu na nebu ne sazrije.ko namere dobre srcu vou(odari, kakvom vatrom vo/eni idu,%ok pela stavlja #aoku u slatkou2a smisao leta na iskusnom zidu.

, opija me vatra tako treznako tvoje glave ko prolee!Ko tebe nije video taj ne zna)ebe, ko tebe ne vide taj nee-ikuda stii, jer beskrajan je put.Gle mesec bliski iznad rujnog cveta%obi oblik srpa& lepota je smrt

Gde vrlina otkri mogunost uzleta.

-epomian si, zato te ne mogu stii03ako blizu mene drugi vazdu die%ok silazak u dubinu obeava sve vie2vezda na koju treba se tek navii.%ivno praznoverje to izmilja krilaslepljenom vazduu u toj sa#etosti,3voja je mladost pre svi mladosti bila' ostala na zidu ko slika milosti.

sretna mladost koja proi nee!%a bi bio razumljiv srcu ostaMlad u izdvojenom danu koji posta)vetlost to me miri sa veitim proleem.

5


6/36

(ra ru#ama taknut do mirisa se vinu-a zvezdanoj promaji gde mi dan odkrinu

1atru, vatru, slepo to obo#avanje

5lemenata, koje sagore sopstvenu*udunost i sunce pretvori u senu-ebeskoga bilja pred mrano svitanje.

3i me zgunjava na mestu gde pado,'za poslednje misli poslednja nado!3voja ula sebe oslukuju, svoju-estvarnost, svoju beskrajnu uspomenu0

3voja praznina svet i zvezde krenuU udno poimanje tvog dua u *roju.

)riem 4osil tvoga imena u sui1ere i la#nog rasta la#noj dui,"er i da te nema, praznina u kojoj2amiljasmo te, ipak, nikad ne bi(restala da nas opija, u sebiUvek druga prevarenoj sr#i mojoj.

%a nisi an/eo koga stra moj krotki6udovite bi bio u svojoj lepoti6ije poreklo u mojoj je #elji%a uniten budem tamo gde postajeMoja nemo moja snaga koja daje'stinu reima u la#noj povelji.

2bog tvoje nadmoi osta pust i sam,7to sni zaboravi, pa me pro#e plam,%ok na kraju tvog imena bukti barun(tice to prelete svet unazad varav%o mirisa ru#e u kamenu. *ar um-aslikane grane da pomeri narav

6


7/36

*ilja! Kako da te sauvam od tu/iMisli u meni, dok bivam sve lu/i,2a vrednu gorinu, uplje dvojstvo lika,6iji je rast odjek budunosti prazne,7to podatno tra#i naine prolazne

%a bujalost svoju neprolazno slika.

"o malo i zautau pred tobom,%ok bdi onocvetno nad ispra#njenim grobom,

n/ele pred neumoljivom lepotom krajaGde mir i zrelost pesmu zamenila,' mramor gde mrmor vene vode spaja)a kamenom kome izrastaju krila.

)ve to postoji te#i nejasnosti,Galeb oponaa litice plaosti,7to vrtlog odrazi samo vrtlog biva0'ma li dokaza lepote pomerene6ulom u nebie koje zaodeneblikom bekstva stvarnost to se skriva$

nae srce kog dostojni nismo-i onda kada najmudriji mi smo,%ok budni pred onim to nas snom prevlada-e zavapimo& milosti! 3o pelud-ekorisnog pada na nevinost belu8veta treznog ije ime posta nada.

an/ele blagi uprkos svojoj moi,

'l upravo zbog nje, vatro sa svojom noi,Kako se zbi divno da bie ti izbegneMesto koje bi izvan tebe bilo,"er zabunom sve se zbilo to se zbilo

sjaj koji kasni najdublje dosegne.

-ae ime nee berbu do#iveti

7


8/36

)vega to mo#e sebe da seti(ojedinano nas, joj, unerazumi0pte nas zaslepi. 2abuna je slinost.Moje lice tone u udnu bezlinostKoja mermerom svoje oi umi.

, nado koju vrisak zna izrei,3eskoba i gri#a, pre no mir u srei,)labi smo i lomni kao list liskuna' ne usu/ujemo se da budemo drukiji.(reselili smo cvee pod rep zmiji.

ipak nam je dua nade puna.

%aj lobanju za pre#ivale la#i0-eizbe#ni dodir sna i praa tra#i'mena posna trostruki odra#a.

1lastito me srce porazi. , kra.Kad krv svoju buri podmeem, i pla(enjem se na vr presanulog mlaza.

1ratie te vreme. Kleae i vlatiKo u Mateji, na gori to pati,%ok te u dubini preure/uju zvezde,Koje ne vidi, al vidi zvezdanost(resvislu u vodi bez ari to zanos3vog srca troi za ridine trezne.

Moja te ljubav pretvori u neto7to se ne mo#e voleti. l veto3voj kostur prazno prepozna sazve#/e.

Ko e pre#iveti (lod, ako ga bude,)iuan ispod drveta, kog lude(okuae tresti u zore sve ble/e.

3u vrsta tla progovori sa grane2avedena od sunca u nepojamne dane,Kada znam ta mi okru#ava vid,

8


9/36

l ne znam sunce to ga ispunjava-a ulasku u zemlju koja spava)anjajui trule lobanje i zid.

(razno je dublje. "ao vreme, gde te(lamen preseca. sporeni svete!-ije li straan let koji je dokaz(raznine u stvarima. 8vet umesto oka'sto sunce vide. )lepo slepim samo

1ideti mo#e. 2ale/eni plamgledalo posta onome to sanja.blik je vrline strela ugledanja7to svetlost raskopa orlu ispod grla&2apamena zimo bit je neumrla."ao, vreme, usta, al se ne probudi&7ta to vide, ta to sanja, pa sad ludim,

sketska ru#o, seni oplo/ena8vetom, krv ti zajmim, a sam bivam sena.3u nema sunca, jer sve sobom zraiMesto uzalud pokuano. "ai(ostaje koji svoju slabost spozna,8vet upljom rukom otkinut. grozna)viralo koja presa/uje vlati'z pitome doline na liticu to plamti!

Gluv da uje nemo kako veto svira7upljinu 4rule iznutra i pepeo dodira)lu sa#et zvezdom uspomenu zgusnu(repria rosu i nevericu usnuMamei sene iz svirale prazne'ezlim danom. "ao, rei razne'sto znae. -ikad cvet ne mogu rei

9


10/36

ko ne mirisa necvet mnogo vei.-ajbli#i dan je koji pro/e davno,)mirenost seni primaknuta slavno."ao, vreme strmo izraslo iza la#nog)usreta ula u umu. -eva#no

)prema u svemu vi/enom porazeku i uu dok sazve#/a silazeKroz levak cveta u zemlju, prestrogo7tivo korenju. 3u sam iznemogo,' viak vatre posta suncem zlobe,2latni poetak otrova i teskobe.

)ve je nestvarno dok traje i die0)tvaran je cvet ija odsutnost mirie' cveta, a cveta ve odavno nema&*espuem do nade pesmu mi priprema,Kad izdan jo volim onu koja spava.Uspomeno zlatni pra#e zaborava!'z presa/enog otrova dan raste i sprema(oetak lepote, a lepote jo nema&U prekomernosti i izobilju se gubi.9epo je manjkanje u sebi to ljubi(razninu i mesto jo neoporavljenod odlaska an/ela, svislo bilje. )eno-a tragu odlutalog cveta ije imeMirie izvan vrta i vodi me%o isti mesta, nestvarni bez nade,

+u#o pomerena najsla/i moj jade, kako divno traje izmerena)vojom odsutnou, odva#no mislena.

1atro bezbolna, o #estino daanog ega nema, primedbo mog praa,7to prista na sebe, ali nade pun,2bog koje je svaki svretak nepotpun,

10


11/36

dsevom cilja neprozirnost smiri,Uvredu gline suncu, sjaj rairi.2id mutni to se pod 4reskom otrezni' ojaa prazni zanos neoprezni,-ek lepe od zvuka sluti mi sutinu,

Gubljenje vida i put u dolinu."er i pad je let dok se ne padneU sebe0 a tamo : nema nas, ve gadneKljuju nas ptice i ruglo smo svima0Ko nema vie srca taj ga ima.' pakao je ljubav kad dozrevanje oka+u#u u sliku pretvori, duboka+asanjanost da joj ludi miris kroti

' oduzme srce vedrini i lepoti,"er ako krajnosti isto sunce doji)uvino je srce gde pesma postoji.(rovidnost lepotu opsednu da planeKad prezirom kazni sve izline daneGde dosada je vrlina bez nade(epeo odbleska koji upoznade'spra#njen jug i posveene ruke)jajem nove zvezde za prastare mukeKad pakao je ljubav i isti oganj goriU zloinakom srcu i na gori.

*iljko, pomeanost smenu zemlje i vode

Ka#njenu blatom, blago prezri cvetom.l pristani na svet koji zvezde vode'zlasku mutnom s bezbo#nim poletom.

)rce rodi pono glave, al izbavi)ebe an/elom kada vreme stade.' oplo/en praom mutni cvet objavi

11


12/36

(omeranje porekla, dan vei od nade.*iljka te misli0 moj um se iseli)melo u cvet koji ironino gleda9obanju praznu. Ko pticom isceli(onor proleu bezazlenost preda.

+u#om pogreno i ne#nije kazana vatro,(rolee pro/e i niko se ne stidi%a preostale dane kao budunost vidi,Koju preletaju gmizavci s ptijom matom.

(repora/anjem ispiraj sjaj svetu' zvezdi koja ponore zataji0

-eka se trule# otrezni u cvetu-epoznat nesvesnoj ru#i koja sjaji.

%r#i u ruci vatru kao da je3o neto stvarno, an/ele sa zida.-a ulasku u zaviaj koji daje9obanju trulu za zlato mog vida.

(rimi i cvet koga preziru ljiljani2apamene mudrosti u susret mom prau.'stinske su rei tu#ne0 pravi dani(razni. U praini trag na/i uzdau!

Kao oni to se oslobodie ljubavi9jubei silno, sii u jednom prazanU svet polutame, gde zaborav plavi(olja, a zvezde tamani zaraza.

3renjo neverice bez oblika srca9judskog, zvezdane padavice vrue,U poljupcu se nitavnost koprca,

put je samo upoznato bespue.

'z srca mi slavuje izmami gora,

12


13/36

(a prazan kleim pred onim to pade,)red nepokretni vetrova i mora(razni& pakao : predeo bez nade!

7umor bez ume i cvrkut bez ptice,

(razno to traje0 ne uje se to jeste.%ok s mrtvog oca skidam nasle/eno lice

1atrom se zveri i zvezde prieste.

6ista re koja ka#e sebe manom'zbe#e tvom biu, ali upozna zoru0%ovri ti nebo u neiskazanom,da ti ime eznu ostrva u moru.

%a umesto mene pati, pesme eto!'spra#njeno srce jo je uvek #ivo.2a veliko sunce u kamenu sa#etoKristal isturi prozirnost ko seivo.

Kamen je potinjen govoru i zimi. rei koje reeno potkupi!2vezdo, moj pakao i moje srce primiUgaenom rukom to beskraj iscrpi.

slepljenom rosom u nadanje i vee1ara me azur poklonom tebi slinim' stra stvarniji od oni to kleeU strau od promena pred zlom nepominim.

govaraju vode odra#eno

' dan prona/en pre nego to sine0(oetak sveta vide pora#eno'me svetlosti koja svetom mine.

tvoja milost puteve odvodiU ru#injake jasne, sestro krina.'zmenjena zvezdama odsutnim u vodi

13


14/36

-ad kojom lebdi njezina dubina.(jan od udaraca srca jo teturam-a "ugu bez Mora to prepliva ga ipak,"er nestvarnost je jaa i naj#ea je bura-a moru kog nema, a ui i /ipa.

2vonke ruke pru#am gradu koji spava(ometeni jezika, sa suncem u bari,Uzidani majki u zid muki glava,) an/elom u vou i oku to stra#ari.

9ukavstvo pozajmljeni doga/aja,-eizrecivo a naueno ko vreme,

1arko, u tebi udes i sluaj spaja,Gde preraste sliku i sjaj uspomene.

-ek ti ime eznu ostrva u plimi,n/ele, i pesma koja mesto mene(ati, jer pakao i moje srce primi,%a bela iznutra crnim tragom krene.

(omeranje porekla dan vei od nadeU kalemljenom plodu rei slutim,(onor u ruci an/ela to stade) vatrom na ulasku u zaviaj mutni,

%a dan prona/e pre nego to sine,U oku i vou tamni obris raja,-estvarnost punu volje i #estineKoja u nama kob i sluaj spaja.

Glavo sve dalja od srca mom prau3rule# u cvetu otrezni i celu-o kroz predele bez nade, u strau,(razno i zemljano vapi zvezdu belu.

14


15/36

Utva zlatokrila

Frula

Groznice ne#ne poremeenog cveta

)luti. Gle, bilju klanja se opet.3ragom pjanog juga i iezlog leta(o#uri, opevaj pre praznika svet.(onovi dan zbog nezavalnog tela7to suncu uzvraa senkom i pesmu kvari.

1rati oveku usamljenom pticu&(od praznim nebom plau sokolari.%ozovi utve s gora u predanje.)astavi ula pesmom da ne venuU noi tela. -ek bude sve manje

1idljivog da ostvari uspomenu.(razni mi koleno i uzima srceuri, krug opevaj, nesreu prevari)mederevo otvori, ptici se dodvori(od praznim nebom plau sokolari.

Gojkovica

' tako budunost mranoj nadi posta)u#anj i talac zlo #ivotu verno.Grlicu opeva kamenje to ostaU predelu koji raste lakoverno."esi li #ivi stub grada il mrtva*eli bedem doji prevaru sve veu$(razno ime nade i prelepa #rtvaU zidu bez zvezda pravedno se sreu.

3ela istijeg od izgubljeni rei gori%an posle vremena kojeg se svi boje,-o niz *ojanu otie u tvoje)rce prodano nesigurnoj zori.3rgovci asni to kupuju vatrom'z tvoji ruku istinito blago

15


16/36

-a tvome telu grad crtaju jatomrtveni #dralova umiljatom snagom.

Zova

'z zove koja se sobom zabavlja(redelom slepim poguban je poj.'zdajstvo i bruka ko pesma se javlja0Uspomena traje u nameri zloj.8vee nas ogovara0 uma se prikrada-aoj nakaznoj samoi. -ema tajne.)virala se ruga. +ugoba i e#nja'zjednaie se pred kraj leta. )jajne2ablude vatre nita ne savlada,'ntrige sunca u plodovima glasnim.)irene biljne pustolove mame' ine svet smenim i opasnim.+ei su izdajstvo& truljenje sunca vajnu)last ploda kukavilukom oznai.Mulj i progonstvo zvezda koje tajnuKazae ponoru bezvuno pomrai.

olani !oj"in

"e li istinito ono to je stvarno'l samo vlada$ (obednici be#e.(razan je praznik bie je utvarno%ok dostojni etnje kroz vrt mrtvi le#e.)unce je bolest i slabost je strelaU snu odvojeni vodom dok se mrznu.U visini vatre ladno je bez tela.

Ko pojede svoje srce taj se drznu%a pesnik bude predelu bez pamenja,8vet nedovren kad prolee ve pro/e.)vet e spoznati onaj ko ga menja.)labi su pozvani da postanu vo/e.%ozivaj pepeo bez straa jer nema(epela ve samo plamen koji spava

16


17/36

U kamenu mutnom to potajno sprema'zlazak sunca iznad mrtvi glava.

Slu#a $ilutin

(oslednju svetlost sablasti prate i bilje...Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara!1arnicom ne#nom niz crno kovilje%o#eljen predeo obuze prevara.7to je duboko nit leti nit tone,-it varkanjem varke bogojavno plane,%a no koja i naizust zna trone(otkupljivim srebrom mudrosti prerane.Gorka priest slua u sebi vas krije,6emerni labudi izlinosti britke.Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije)vako u svom mraku izgubljene bitke.

kad zid lobanja sve vreme opini-iko nee znati je l rano il kasno2a ljubav za put il smrt dok sunce jasnoKuva odbeglu gorinu u visini.

Utva

%aj nesanicu grane s koje slete2vuno u dane poslednje i tu#ne2latokrila koje ne mogu da se sete8rne ume iza glavobolje ru#ne.U tvrdu zemlju da l odlete upljad neba, prazna kao sve to traje$

1atra koja te vidi bie skuplja

d zlata koje sebe ne poznaje.sta samo ime& dosta da se rodi(esma u letu sjaj daleke zore.)anjam te dok peva u skamenjenoj vodiMorem bez molitve pro neprelet gore,dlete tragom izdajnike sree,d bleska srca rukom sklanjam lice.

17


18/36

-e kuni vodu izgoreti nee,Udanuo te kamen krilatice.

%amni vilajet

3u/om su pesmom oarani. 3eka-evarstva kriju u srcu to strepi&)lavuje stranputica. )unce je greka(laena vi/enim u#asima slepim.-o umesto oka lukava vatra nudi,

l stoje ku#ni u istroenom vazduu' slede vidljivost razliito ljudi,*iljke i zvezde podmiene u sluu.(onor sumnja u nji jer i ispunjava0)amo su slabi izvan opasnosti.U zloin je umean i onaj ko spava.-ikoga nema da jakima oprosti7to si/oe u tamni vilajet i zlatoKoje se ne mo#e uzeti otkrie.7to god da ini zlo ini jer blato'z tog podzemlja slavno je sve vie.

&avijojla

...tuna vila nije sjena puka3in

3voje je srce uzrok dana i noi1reme slino suncu dubokom i prazni2abranjeni slavuji slavni al bez moi3voje je srce uzrok dana i noi

%a sve to pro/e vrati se po kazni3u#na posestrimo emera i bune(elen je jedini lek i gorka nega)rcu jo gorem to se tobom kune3u#na posestrimo emera i bune"etki mudraca s izmiljena brega3voje je srce u drugima ti samo peva

18


19/36

' tvoja i praznina sve vie oaravaprotena im oporost dosneva3voje je srce u drugima dok peva iskri iskrenoj koja oajavaU tatom predelu kome odoleva.

'olo

1an njega sve je beskraj, varka i zloba,(raznina u vetar pretvorena tato.)amo je budnost pesma, i teskoba,*eulno mesto prevareno matom.'zmiljanje slepog u kovitlac oka, saplitanje kroz izmiljen vrt!'skustvo oslobo/eno pamenjapini bilje ne#nosti i smrtkolo vremena, okolo kostura,kolo dananjeg dana opratanje.%ok se srce igra svojom prozirnouUgasla jasnost eka ispatanje.6ikaju svet za potiljkom. 6uj7ta zakasnela 4rula ka#e svetu.

'z pepela oka izlee slavuj.Krilatost klisure odmeni sujetu.

!odole

Ko sat bez kazaljke svetom otkucava(rona/ena praznina danu sagorelom7to posva/a budno sa onim to spava' let zaustavljen s la#i odletelom.

(a pevaju& daj nam budunost ko seanje,)vet vie iza nas negoli u nama.%a bi eznuli i pevali daj manje-ego to nam treba. (adaj kio tamna!+u#u nutrine nude bezazleno(romuklom dodiru dana da se svlada.'zme/u nji i sveta strmog, eno,

19


20/36

Kao u jamu teka kia pada.uboriku biljno pesmom dozivaju' dan iza le/a ko potonji cvet.*ela im vrana na jeziku. 2naju)a la#nom slikom da pomire svet.

&askovnik

To je nekakva (moe biti izmiljena) trava za koju se misli da seod nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklopotvori sam od sebe.

1uk )t. Karad#i

tvori kam u kom iskra malaksava,%a lepi od praznika obian dan bude.'znesi blago iz la#ni ostava,'z izmiljenog pakla lekovit jed rude.(okloni svoju biljnu mudrost danu.tvori put u rei, u riznicu golje.ko zaodi za suncem, ne srce. svanu

1arka, rekavi& ajdemo u polje!*iljni sezame otvori obzorje

2a sve koji su se rodili prerano0-ek u/u u tu/e srce ako su otvorili svoje,tvori semenku u kojoj ne#no ami2aboravljeno prolee. tvoriKamen to preuta zvezde svojoj tami.tvori put ptici, oveku i zori.

(o)vale

(o)vala ilju

%ole su iz jednog sa#etog dana nepoznate i poznate)nebivljive u naoj upotrebi mnogobrojne biljke6ine vidljivom liniju kojom se granii izmiljeno i

20


21/36

stvarno)vuda gde ima minerala i vazdua vode i mate*iljke koje nam probadaju telo zranim kopljimamirisaKoje nas zaustavljaju otrovom i produ#uju

belanevinom)kupljaju nas po svetu i rane nau iznemoglost'z zemlje zakljuane pred naim moima

1ade neopodna blaga iz zatvorene brazde'z crne brave za koju nema drugog kljua osim bilja vrlo smele i inventivne biljke)ve to prona/u nesebino poka#u)toje izme/u nas i praznine kao najlepa ograda

*iljke to #deru prazninu i vraaju nam vazdu

''

'znalaze puteve izme/u krajnosti& izme/u minerala ukome nikada nije no, gde sunce ne zalazi,gde je simetrija stalna i naega srca

ne rastu van jave pa nam se onda jave6ine paralelnim prolost i budunost i staraju seda ne bude vie mrtve stvarnostinego #ive nestvarnosti'du do smrti i natrag i ine vreme potrebnim(omeaju dan i no i zanu slatke plodove(ripremaju ljubav

'''

3u sve poinje ako u njima zaista ima prilago/enesvetlosti;3amo gde ne posreduju izme/u nas i naegasunca pustinja je

Documents

Vatra i Nista - Branko Miljkovic