Branko Miljkovic

  • Published on
    30-Jun-2015

  • View
    1.098

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<p> . ? / ? ? , , " " , ... Ana_lepotica 13.10.2003., 14:06 Po meni "Uzalud je budim" jeste njegova pesma nad pesmama, ali jedna koja je isto tako ostavila uzasno jak utisak na mene je, naravno, "Poeziju ce svi pisati" ( o epitafu "Ubi me prejaka rech" da ne govorim). "Dok su obale u svadji vode ce mirno proticati." SoBlue 14.10.2003., 21:21 Apsolutno podrzavam,Poeziju ce svi pisati je nesto najbolje sto sam ja procitala kada je poezija u pitanju.Skoro sam radila rad na temu Ubi me prejaka rec.. Tia 16.10.2003., 23:06 Ovi su nezaboravni:"Da li e sloboda umeti da peva kao to su sunji pevali o njoj?"Tako neno,a opet viestruko simbolino...Divno,stvarno! Justina 11.03.2004., 14:21 ... pamtim stihove koje prozivim. Ove stihove iz Tiptihona za Euridiku volim ("gorki sam ukusss tvoga odsustva osetio ..."), mozda i zbog toga shto se govori o jednom od najlepshih mitova svih vremena, mitu o Orfeju ...</p> <p>Triptihon za Euridiku Na ukletoj obali od dana duoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni elik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima. Jo mi smrt u uima zuji No s ove strane meseca esto ogrezne u nepotrebne istine i oduevljena klanja. O, ispod koe mlaz krvi moje ezne no s one strane meseca, no vianja.</p> <p>*** I Sunce ... koje zvuchi kao propovedanje neke zaboravljene religije, ili je to mozda ono u shta BM zeli da veruje. Malo me seca isto tako sugestivne rechenice koju Crnjanski kucka o stablo drveta u Parizu (1921) i shalje je nazad, kuci, a koja kaze "setite se vechnosti ... " ... Kao da je Miljkoviceva "negativna ontologija", zatim vera u neki vishi smisao koji ne mora biti zasnovan na hrishcanstvu, veza izmedju nashih velikih pesnika 20. veka ... i mit o Orfeju, i zapitanost nad smislom poezije ... a i sve to samo po sebi moze biti u vezi ... Evo ga Sunce! :) Sunce Ovo e se neizvesno kretanje zavriti suncem. Oseam to pomeranje juga u svome srcu. Majuno podne se ruga u kamenu, varnica to e osvetliti zvezdani sistem moga krvotoka. A dotle sve to bude nek je zbog pesme. Druga uteha nam ne treba. to trajanje se ruga pretnji crnog i otrovnog nekog soka Ne, nee se otrovom to putovanje zavriti. Neki e svemir ponovo da nas stvori. Makar slepog lica i mranog srca re pravu</p> <p>izgovori. U kamenu spava malo sunce to e nas osvetliti. uje li zvezdani sistem moga krvotoka! Ponavljam: neki e svemir ponovo da nas stvori makar slepog lica i mranog srca dok sunce ne progovori nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.</p> <p>*** pipi duga carapa 12.03.2004., 14:38 eh, sta bi bilo da nije umro mlad, stalno se to pitam. mnogo njegovih pesama volim, stihove sam nekad, dok sam bila klinka, ispisivala po zidu. isto je pevati u umirati. bundeva 13.03.2004., 13:14 ..umro mlad..sve u vezi njegove smrti je jos uvek misterija.. mamaVesna 13.03.2004., 13:25 Ja jos nisam nasla takvu caroliju ni kod jednog pesnika. Mozda ih ima negde u svetu, ali to sto mi se desilo kada sam prvi put citala Branka Miljkovica nikad kasnije se nije ponovilo. Ono sto mene fascinira kod njega jeste ta neka tajnovitost u njegovim pesmama. Kod drugih velikih pesnika nikad nisam nasla to nesto sto me je teralo da ih citam iznova i iznova i svaki put drugacije. Kao da je uspeo da zaviri u moje srce i isprica sve ono sto nisam ni znala da postoji unutra. mamaVesna 13.03.2004., 13:28 Ako kazemo rekli smo sto nismo hteli reci. Ako cutimo nismo nista rekli ali smo mnogo precutali. Svaka rec znaci ono sto znaci njeno cutanje. Milena_9 " Budan ja kradem ono to oni sanjaju." divlja-u-srcu 17.05.2004., 17:33 Hitno mi treba spisak kritika za B.M., nemam vremena da idem kod profesora , a i sve vase analize bi mi bile od inspiracije, pa ko hoce da nastavimo sa ovom temom, brzo nek odgovara!Unapred zahvalna! :D dusica_gou 17.05.2004., 20:16 Hitno mi treba spisak kritika za B.M., nemam vremena da idem kod profesora , a i sve vase analize bi mi bile od inspiracije, pa ko hoce da nastavimo sa ovom temom, brzo nek odgovara!Unapred zahvalna! :D Petar Dzadzic Branko Miljkovic ili neukrotiva rec, Sabrana dela, knj.10 Aleksandar Jovanovic Poezija spskog neosimbolizma Poezija i poetika Branka Miljkovica - zbornik Instituta za knjizevnost i umetnost, posebno vidi tekstove Novice Petkovica i Jelene Novakovic. Predpostavljam da ti treba za ispit, toplo preporucujem tekstove Novice Petkovica i Aleksandra Jovanovica, ukoliko ne pronadjes bas ova izdanja njihovi tekstovi su cesti kao predgovori u mnogim zbornicima njegovih pesama. Ne znam ko ti je ispitivac ali od toga ti zavisi i izbor kritika.Mislim da je i Radivoje Mikic pisao o njemu.Srecno!!! divlja-u-srcu 17.05.2004., 20:48 Hvala ti, srce si! :D :D Cmok! :wink: savo 17.05.2004., 23:09 . ? / ? ? , , " " , ...</p> <p>19.03.2004., 21:25</p> <p>- Tamo gde je bilo srce stajace sunce i nece biti reci kojih ce se pesma odreci, poeziju ce svi pisati -, tako da bi on, Lilit, sigurno napisao bolju pesmu stivlim 17.05.2004., 23:10 ..umro mlad..sve u vezi njegove smrti je jos uvek misterija.. Pa mom razredu je pricao profesor srpskog da su coveka u stvari ubili(postoji dve verzije ubistva, po jednoj su ga ubile ustase, bio je u vezi sa nekom devojkom ciji su rodjaci ustase, a po drugoj da ga je ubila Udba). Nadjen je obesen o vrbu. U trenutku smrti je imao oko 100 kg. Vrba bi bila slomljena pod takvim teretom, ali nije bila. Pismo napisano Petru Dzadzicu nekoliko nedelja pre smrti u kojem najavljuje je u stvari napisao u stanju tesko alkoholizma. Navodno da je bio veoma tezak covek, a znao je da kaze da je ustasa i nesto sl. kad je bio pijan. U svakom slucaju ubila ga je prejaka rec. bundeva ..umro mlad..sve u vezi njegove smrti je jos uvek misterija.. 18.05.2004., 01:11</p> <p>Pa mom razredu je pricao profesor srpskog da su coveka u stvari ubili(postoji dve verzije ubistva, po jednoj su ga ubile ustase, bio je u vezi sa nekom devojkom ciji su rodjaci ustase, a po drugoj da ga je ubila Udba). Nadjen je obesen o vrbu. U trenutku smrti je imao oko 100 kg. Vrba bi bila slomljena pod takvim teretom, ali nije bila. Pismo napisano Petru Dzadzicu nekoliko nedelja pre smrti u kojem najavljuje je u stvari napisao u stanju tesko alkoholizma. Navodno da je bio veoma tezak covek, a znao je da kaze da je ustasa i nesto sl. kad je bio pijan. U svakom slucaju ubila ga je prejaka rec. da,to "umro mlad" sam napisao zbog posta pipi duge carape..i ja znam dve verzije:po jednoj je izvrsio samoubistvo,a druga je ta koju ti pominjes...samo da dodam da je branko tog dana bio sa devojkom u kafani kada su dosli ti neki i odveli ga...ili,bolje,odvukli ga...jer dan je bio zimski i ostali su tragovi u snegu po kojima se lepo vidi da je branko odvucen do tog drveta...ta zena(zaboravio sam kako se zove i ne znam da li je jos uvek ziva)se zarekla da ce istinu isterati na cistac i citavog zivota je dokazivala da je branko ubijen,ali bez uspeha.. divlja-u-srcu 30.03.2005., 15:16 Jedva nadjoh temu! :) Spremite se, ima da vam postujem celog Ariljskog andjela ( tacno 304 stihova)! Ko nece da ga procita celog, sram ga bilo i bolje da ulazio nije. E tako , imate vremena da se pripremite! :lol: Inace, do sada sam jedva odolevala da ga ne ispostujem celog! :) Rekoh da ne budem smor, al' sad sam resila da cu opasno da smaram! :P diretore 30.03.2005., 17:16 Jedva nadjoh temu! :) Spremite se, ima da vam postujem celog Ariljskog andjela ( tacno 304 stihova)! Ko nece da ga procita celog, sram ga bilo i bolje da ulazio nije. E tako , imate vremena da se pripremite! :lol: Inace, do sada sam jedva odolevala da ga ne ispostujem celog! :) Rekoh da ne budem smor, al' sad sam resila da cu opasno da smaram! :P pa da te preduhitrim Ariljski aneo Anele gorki praznine i snage, Kad ukaza se sunce kakav nije Svet, gde nevoljan jae u voleti drage, Dok plod posejan u paklu na nebu ne sazrije Ako namere dobre srcu vou Podari, kakvom vatrom voeni idu, Dok pela stavlja aoku u slatkou Za smisao leta na iskusnom zidu. O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave ko prolee! Ko tebe nije video taj ne zna Sebe, ko tebe ne vide taj nee Nikuda stii, jer beskrajan je put. Gle mesec bliski iznad rujnog cveta</p> <p>Dobi oblik srpa: lepota je smrt Gde vrlina otkri mogunost uzleta. Nepomian si, zato te ne mogu stii; Tako blizu mene drugi vazduh die Dok silazak u dubinu obeava sve vie Zvezda na koju treba se tek navii. Divno praznoverje to izmilja krila Oslepljenom vazduhu u toj saetosti, Tvoja je mladost pre svih mladosti bila I ostala na zidu ko slika milosti. O sretna mladost koja proi nee! Da bi bio razumljiv srcu osta Mlad u izdvojenom danu koji posta Svetlost to me miri sa veitim proleem.</p> <p>Prah ruama taknut do mirisa se vinu Na zvezdanoj promaji gde mi dan odkrinu Vatru, vatru, slepo to oboavanje Elemenata, koje sagore sopstvenu Budunost i sunce pretvori u senu Nebeskoga bilja pred mrano svitanje. Ti me zgunjava na mestu gde padoh, Iza poslednje misli poslednja nado! Tvoja ula sebe oslukuju, svoju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde krenu U udno poimanje tvog duha u Broju. Sriem fosil tvoga imena u sui Vere i lanog rasta lanoj dui, Jer i da te nema, praznina u kojoj Zamiljasmo te, ipak, nikad ne bi Prestala da nas opija, u sebi Uvek druga prevarenoj sri mojoj. Da nisi aneo koga strah moj krotki udovite bi bio u svojoj lepoti ije poreklo u mojoj je elji Da uniten budem tamo gde postaje Moja nemo moja snaga koja daje Istinu reima u lanoj povelji. Zbog tvoje nadmoi ostah pust i sam, to snih zaboravih, pa me proe plam, Dok na kraju tvog imena butki barun Ptice to prelete svet unazad varav Do mirisa rue u kamenu. Bar um Naslikane grane da pomeri narav Bilja! Kako da te sauvam od tuih Misli u meni, dok bivam sve lui, Za vrednu gorinu, uplje dvojstvo lika, iji je rast odjek budunosti prazne, to podatno trai naine prolazne Da bujalost svoju neprolazno slika. Jo malo i zautau pred tobom, Dok bdi onocvetno nad ispranjenim grobom, Anele pred neumoljivom lepotom kraja Gde mir i zrelost pesmu zamenila, I mramor gde mrmor vene vode spaja Sa kamenom kome izrastaju krila.</p> <p>Sve to postoji tei nejasnosti, Galeb oponaa litice plahosti, to vrtlog odrazi samo vrtlog biva; Ima li dokaza lepote pomerene ulom u nebie koje zaodene Oblikom bekstva stvarnost to se skriva? Oh nae srce kog dostojni nismo Ni onda kada najmudriji mi smo, Dok budni pred onim to nas snom prevlada Ne zavapimo: milosti! To pelud Nekorisnog pada na nevinost belu Cveta treznog ije ime posta nada. O anele blagi uprkos svojoj moi, Il upravo zbog nje, vatro sa svojom noi, Kako se zbi divno da bie ti izbegne Mesto koje bi izvan tebe bilo, Jer zabunom sve se zbilo to se zbilo A sjaj koji kasni najdublje dosegne. Nae ime nee berbu doiveti Svega to moe sebe da seti Pojedinano nas, joj, unerazumi; Opte nas zaslepi. Zabuna je slinost. Moje lice tone u udnu bezlinost Koja mermerom svoje oi umi. Ah, nado koju vrisak zna izrei, Teskoba i gria, pre no mir u srei, Slabi smo i lomni kao list liskuna I ne usuujemo se da budemo drukiji. Preselili smo cvee pod rep zmiji. A ipak nam je dua nade puna. Daj lobanju za preivale lai; Neizbeni dodir sna i praha trai Imena posna trostrukih odraa. Vlastito me srce porazi. O, krah. Kad krv svoju buri podmeem, i plah Penjem se na vrh presahnulog mlaza. Vratie te vreme. Kleae i vlati Ko u Mateji, na gori to pati, Dok te u dubini preureuju zvezde, Koje ne vidi, al vidi zvezdanost Presvislu u vodi bez ari to zanos Tvog srca troi za hridine trezne. Moja te ljubav pretvori u neto to se ne moe voleti. Al veto Tvoj kostur prazno prepozna sazvee. Ko e preiveti Plod, ako ga bude, Siuan ispod drveta, kog lude Pokuae tresti u zore sve blee. Tu vrsta tla progovori sa grane Zavedena od sunca u nepojamne dane, Kada znam ta mi okruava vid, Al ne znam sunce to ga ispunjava Na ulasku u zemlju koja spava Sanjajui trule lobanje i zid.</p> <p>Prazno je dublje. Jao vreme, gde te</p> <p>Plamen preseca. Osporeni svete! Nije li straan let koji je dokaz Praznine u stvarima. Cvet umesto oka Isto sunce vide. Slepo slepim samo Videti moe. Zaleeni plam Ogledalo posta onome to sanja. Oblik je vrline strela ugledanja to svetlost raskopa orlu ispod grla: Zapamena zimo bit je neumrla. Jao, vreme, ustah, al se ne probudih: ta to videh, ta to sanjah, pa sad ludim, Asketska ruo, seni oploena Cvetom, krv ti zajmim, a sam bivam sena. Tu nema sunca, jer sve sobom zrai Mesto uzalud pokuano. Jai Postaje koji svoju slabost spozna, Cvet upljom rukom otkinut. O grozna Sviralo koja presauje vlati Iz pitome doline na liticu to plamti! Gluv da uje nemo kako veto svira upljinu frule iznutra i pepeo dodira Sluh saet zvezdom uspomenu zgusnu Prepria rosu i nevericu usnu Mamei sene iz svirale prazne Iezlim danom. Jao, rei razne Isto znae. Nikad cvet ne mogu rei Ako ne mirisah necvet mnogo vei. Najblii dan je koji proe davno, Smirenost seni primaknuta slavno. Jao, vreme strmo izraslo iza lanog Susreta ula u umu. Nevano Sprema u svemu vienom poraze Oku i uhu dok sazvea silaze Kroz levak cveta u zemlju, prestrogo tivo korenju. Tu sam iznemogo, I viak vatre posta suncem zlobe, Zlatni poetak otrova i teskobe.</p> <p>Sve je nestvarno dok traje i die; Stvaran je cvet ija odsutnost mirie I cveta, a cveta ve odavno nema: Bespuem do nade pesmu mi priprema, Kad izdan jo volim onu koja spava. Uspomeno zlatni prae zaborava! Iz presaenog otrova dan raste i sprema Poetak lepote, a lepote jo nema: U prekomernosti i izobilju se gubi, Lepo je manjkanje u sebi to ljubi Prazninu i mesto jo neoporavljeno Od odlaska anela, svislo bilje. Seno Na tragu odlutalog cveta ije ime Mirie izvan vrta i vodi me Do istih mesta, nestvarnih bez nade, Ruo pomerena najslai moj jade, O kako divno traje izmerena Svojom odsutnou, odvano mislena. Vatro bezbolna, o estino daha Onog ega nema, primedbo mog praha, to prista na sebe, ali nade pun, Zbog koje je svaki svretak nepotpun, Odsevom cilja neprozirnost smiri, Uvredu gline suncu, sjaj rairi. Zid mutni to se pod freskom otrezni I ojaa prazni zanos neoprezni,</p> <p>Nek lepe od zvuka sluti mi sutinu, Gubljenje vida i put u dolinu. Jer i pad je let dok se ne padne U sebe; a tamo - nema nas, ve gadne Kljuju nas ptice i ruglo smo svima; Ko nema vie srca taj ga ima. I pakao je ljubav kad dozrevanje oka Ruu u sliku pretvori, duboka Rasanjanost da joj ludi miris kroti I oduzme srce vedrini i lepoti, Jer ako krajnosti isto sunce doji Suvino je srce gde pesma postoji. Providnost lepotu opsednu da plane Kad prezirom kazni sve izline dane Gde dosada je vrlina bez nade Pepeo odbleska koji upoznade Ispranjen jug i posveene ruke Sjajem nove zvezde za prastare muke Kad pakao je ljubav i isti oganj gori U zloinakom srcu i na gori.</p> <p>Biljko, pomeanost smenu zemlje i vode Kanjenu blatom, blago prezri cvetom. Al pristani na svet koji zvezde vode Izlasku mutnom s bezbonim poletom. Srce rodi pono glave, al izbavi Sebe anelom kada vreme stade. I oploen prahom mutni cvet objavi Pomeranje porekla, dan vei od nade. Biljka te misli; moj um se iseli Smelo u cvet koji ironino gleda Lobanju praznu. Ko pticom isceli Ponor proleu b...</p>