BEZBEDNOST HRANE UTICAJ NA OVEANSTVO Biljana Matovi

WHOWHO meunarodna organizacija deluje u sastavu Ujedinjenih naroda kao upravlja i koordinator zdravstvenih akcija te jedinstveni instrument meunarodne zdravstvene saradnje meu dravama.Cilj delovanja SZO je dostignue najvieg stupnja zdravlja svih naroda

Istorijat 1945 god. konferencija u San Franciscu osnivanje WHO1946 god. Meunarodna zdravstvena konferencija u New Yorku doneen Statut SZO, prihvaen od 61lanice: DEKLARACIJA O PRAVIMA OVEKA ZA ZDRAVLJE7. 4. 1948 - stupio na snagu Ustav WHO-a taj dan se danas obeleava kao Dan zdravlja

istorijat24.6. 24.7.1948. - Prva Skuptina SZO- tadanji glavni problemi bili su: malarija, TBC, polne bolesti, zdravlje ene i dece, ishrana.Ustanovljena Meunarodna klasifikacija bolesti (MKB)1977. god. Skuptina SZO je meunarodnoj zajednici i zemljama lanicama uputila izazov: postii Zdravlje za sve pokree se preispitivanje temelja zdravstvene politike1984. su zemlje lanice prihvatile 38 ciljeva regionalne strategije Zdravlje za sve

WHOUnutar WHO, 166 zemalja lanica jednoglasno je prihvatilo program Zdravlje za sve temeljen na:spremnosti drutva za unapreenje zdravljasaradnji zdravstvenog sektora sa ostalim kljunim subjektimasudjelovanju itavog drutva i pojedinca u potrazi za boljim zdravljem

Prof. dr. Andrija tampar otac-osniva WHOOtvorio prvu Skuptinu WHO i njezin je prvi predsednikupotrebio je izraz da e se boriti za zdravlje za svakoga Health for everyone , health for everybody. kasnije, zdravlje za sve

Glavni zadaci WHOKoordinacija i usmeravanje zdravstvene politike meu lanicama radi poboljanja zdravstvenog standardaSZO osigurava zemljama lanicama razliite tehnike i laboratorijske servise, statistike i epidemioloke podatke, informacije i publikacijePodrka zemljama lanicama da prebrode odreene zdravstvene probleme, poboljaju zdravstvene slube.

SZO provodi i podupire meunarodna istraivanja na podruju zdravstva, koja su od interesa za zemlje lanice

Glavni drutveni cilj WHO je ZDRAVLJE ZA SVE

Bezbednost hraneHrana predstavlja znaajan faktor ekonomske, socijalne i politike stabilnosti u svetu.Dva kljuna standarda kojima se obezbeuje bezbednost hrane jesu HACCP sistem i standard ISO 22000.

Zdravstvena bezbednost hrane je imperativ savremenog drutva .

Uticaj hrane na ovekaUticaj hrane na organizam oveka je viestruk, veoma sloen i neprekidno prisutan u toku ivota od roenja pa do smrti.Prema European Consumer Centre (Dublin, Ireland) pod terminom hrana, podrazumeva se svaka supstanca ili proizvod koji je preraen, delimino preraen ili nepreraen, a namenjen je ili moe biti namenjen za ishranu ljudi.

Hrana treba da ispunjava 3 uslova:

1. Da bude dovoljna po koliini da bi obezbedila potrebnu energiju za rad, rast i obnovu elija i tkiva, 2. Da bude raznovrsna, odnosno da sadri u potrebnoj koliini sve hranljive i druge neophodne sastojke. 3. Da bude zdravstveno bezbedna.

Globalni problemiNavedeni aspekti predstavljaju osnovno pravo svakog oveka, budui da je hrana jedan od tri uslova ivota. Meutim, poslednjih godina oveanstvo se suoava sa nekoliko vanih globalnih problema, meu kojima je i jedan od navedenih aspekata - BEZBEDNOST HRANE. Zato?

Uticaj na oveanstvoZato to su neispravni hrana i/ili voda glavni uzronici bolesti i smrtnosti irom sveta.

Uticaj na oveanstvoU nerazvijenim i zemljama u razvoju, od posledica oboljenja izazvanih razliito kontaminiranom hranom i vodom godinje umre vie od 3 miliona ljudi, od kojih su u najveem broju deca.

Prisutnost oboljevanja u razvijenim zemljamaVie od 9000 fatalnih ishoda na godinjem nivou u SAD, uzrokovanih oboljenjima usled neispravne hrane i vode, ukazuju da je ovaj problem veoma prisutan i u najrazvijenijim zemljama. Zato ne iznenauje podatak da i u zemljama kao to SAD, Australija ili lanice EU na primer, udeo stanovnika ije je zdravlje na razliite naine ugroeno neispravnom hranom/vodom prelazi i 30%.

Znaaj bezbednosti hraneBrojni incidenti koji se irom sveta svakodnevno dogaaju zbog higijenski, toksikoloki ili na dugi nain neispravne (kontaminirane) hrane, impliciraju posledice koje se ispoljavaju kroz: zabrinjavajui nivo ugroenosti zdravlja i bezbednosti potroaa irom sveta, a to rezultira i znaajnim ekonomskim gubicima.

Bezbednost hraneDanas se prilaz bezbednosti hrane zasniva na:objektivnoj, racionalnoj i na naunim osnovama zasnovanoj analizi hazarda i proceni rizika. Glavni uzrok bolesti prenosivih hranom, prema epidemiolokim podacima i analizi rizika, su mikroorganizmi i njihovi toksini.

Podaci WHO

Podaci WHOPored ovoga jo oko 2,1 milion dece mlae od 5.g. oboli godinje u svetu od posledica konzumiranja vode i hrane inficirane patogenim bakterijama, razliitim virusima i parazitima.U SAD je oko 290 miliona stanovnika, prosean broj od oko 76 miliona registrovanih sluajeva trovanja hranom na godinjem nivou (350 hiljada hospitalizovanih, 5000 smrtnih sluajeva,to skrauje ameriki budet za oko 9,4-13,9 milrd US $ .

Podaci WHOInfekcije koje u 25 zemalja lanica EU uzrokuje samo jedna patogena bakterija Salmonella, najee Salmonella Enteritidis u proizvodima koji sadre jaja (30 % sluajeva), imaju za posledicu trokove koji na godinjem nivou iznose, oko 3 mlrd US $

Uticaj nedostatka hraneIstovremeno, nedostatak hrane i pothranjenost su i dalje znaajni javno-zdravstveni problemi, naroito u siromanim drutvenim slojevima i u vulnerabilnoj populaciji, kao to su deca, trudnice i stariji.

Podaci WHO

niska stopa iskljuivog dojenja odojadi do est meseci (146 %)

Uticaj hrane na zdravljeGojaznost je dostigla epidemijske proporcije, i ini 78% ukupnog optereenja bolestima. Bolesti izazvane hranom, i akutne i hronine masovne nezarazne bolesti, su iroko rairen problem javnog zdravlja irom Evrope. To su ili infektivne bolesti na primer, izazvane Salmonelama ili Campylobacterom, ili trovanja.

Uticaj hrane na zdravlje ljudiHrana koja nije zdravstveno ispravna je esto posledica loe higijeske prakse tokom proizvodnje i rukovanja hranom, ilinedostatka efikasnih sistema za spreavanje i kontrolu rizika.

bolesti izazvanih hranomBolesti koje se prenose hranom, naroito zoonoze predstavljaju znaajan problem javnog zdravlja irom Regiona.Samo u Evropskoj Uniji godinje se zabelei 400 000 sluajeva salmoneloze i kampilobakterioze, koje su najece prijavljivane zarazne bolesti koje se prenose hranom.Prisustvo hemikalija u hrani predstavlja rizik po javno zdravlje, a alergije na hranu se sve vie prepoznaju kao razlog za zabrinutost.

Prvi akcioni plan WHOZadovoljenje nutritivnih potreba i osiguranje zdravstvene bezbednosti hrane vani su faktori u prevenciji nastanka itavog niza bolesti I poremeaja. Stoga su zdrava ishrana i bezbednost hrane uslov postizanja, odravanja i unapreenja zdravlja ljudi.

Prvi akcioni plan WHO za politiku hrane i ishrane WHO evropske regije usvojila za 20002005. godinuNaglaava potrebu razvoja strategije o hrani i ishrani koje tite i promoviu zdravlje i umanjuju teinu bolesti uslovljenih hranom, Prepoznavanjem uloge i znaaja hrane u postizanju, odravanju i unapredenju zdravlja ljudi,Ispunjenje osnovnog ljudskog prava, prava na osiguranje dovoljne koliine raznovrsne i zdravstveno bezbedne hrane.

(Izvor: Food and Health in Europe: a new basis for action, WHO European Office for Europe, 2002).(Izvor: The First Action Plan for Food and Nutrition Policy, WHO European Region 20002005. Copenhagen, WHO Regional Office for Europe, 2000)

Rezolucija WHA

Odgovor WHO

Drugi Akcioni Plan Evropskog Regiona WHONastavak politike: Zdravlje za sve u 21. veku, sa optim ciljevima koje bi trebalo realizovati od 2005. do 2020. godine.nekoliko posebnih ciljeva istie ulogu zdravstvenog sistema u unapredenju prevencije bolesti koje se dovode u vezu sa nepravilnom ishranom. Integrisani pristup problemima ishrane, bezbednosti hrane i obezbeivanja adekvatnih koliina hrane, teei da ostvari maksimalnu dobrobit za javno zdravlje.

(Izvor: WHO. Health for all in the twentyfirst century. Geneva, 1998). Regionalni biro SZO za Evropu formulie 1998.

Drugi Akcioni Plan Evropskog Regiona SZOAkcioni plan postavlja opte i specifine ciljeve za smanjenje tereta bolesti koje su vezane za ishranu i zdravstvenu ispravnost (bezbednost) hrane, crevne bolesti koje se prenose hranom.

Drugi Akcioni Plan Evropskog Regiona SZO Osnovni cilj je postii pun zdravstveni potencijal za sve Doneta je odluka o pokretanju Projekta Jaanje slubi za osiguranje bezbednosti hrane i ishrane u Jugoistonoj Evropi, Prevalence mikrobiolokog i hemijskog zagaenja i pojave rezistencije na antibiotike, dajui prioritet smanjenju kontaminacije lanca ishrane Campylobacter-om Salmonelom i iskorenjivanju bruceloze.

Ciljevi Akcionog plana za ishranu i bezbednost hrane su:

Smanjiti prevalenciju nezaraznih bolesti vezanih za nain ishrane Preokrenuti trend gojaznosti kod dece i adolescenataSmanjiti prevalenciju deficita micronutrijenataSmanjiti pojavu bolesti koje se prenose hranom

(Izvor: Second WHO European Action Plan for Food and Nutrition Policy, 20072012).

Iako veina zemalja lanica ima izraene i usvojene nacionalne politike za bezbednost hrane i ishranu, optereenje bolestima povezanim sa neadekvatnom ishranom raste u zemljama evropskog regiona, delimino i kao rezultat epidemije gojaznosti, Dok bolesti prenosive hranom i dalje predstavljaju izazov za evropske zdravstvene sisteme

Drugi Akcioni Plan Evropskog Regiona SZOAkcioni plan identifikuje est oblasti za integrisanu aktivnost i specifine prioritetne aktivnosti, odabrane na osnovu njihove izvodljivosti i delotvornosti:

I - Podrka zdravom poetku ivotaObezbeivanje pravilne ishrane i bezbedne hrane tokom prvih nekoliko godina ivota predstavlja ulaganje koja se vraa tokom celog ivota. Kljune aktivnosti: promoviu pravilnu ishranu i bezbednu hranu za trudnice uz iskljuivo dojenje tokom prvih est meseci ivota, .

II Obezbeivanje zdravog i odrivog snabdevanja zdravstveno bezbednom hranom. Aktivnosti usmerene na odgovornost sektora za obezbeivanje zdrave i bezbedne hrane od proizvodnje do potronje.Promovisanje zdrave hrane u javnosti preko javnih institucija, upotreba ekonomskih instrumenata koji e osigurati da zdrava i bezbedna hrana bude dostupna i (ekonomski) pristupana.

III Pruanje sveobuhvatnih informacija i obrazovanja potroaimaKomunikacija i informacije su od sutinske vanosti za postizanje zdravih naina ivota, bezbedne ishrane i odrivog snabdevanja stanovnitva hranom. Na primer, javne kampanje treba da informiu potroae o zdravoj ishrani i znaaju pravilne higijene u toku celog lanca ishrane.

IV Preduzimanje integrisanih aktivnosti usmerenih ka problemima meusobno vezanih determinanti zdravlja Potrebno je usmeriti akcije i na druge faktore rizika, naroito na fiziku neaktivnost i potronju alkohola kako bi se smanjilo breme nezaraznih bolesti koje su vezane za ishranu. Problemi kvaliteta i bezbednosti vode za pie i drugi faktori ivotne sredine takoe moraju biti deo aktivnosti usmerenih ka prevenciji crevnih zaraznih bolesti.

V Zdravstveni sektor - kljuna odgovornostZdravstveni sektor ima kljunu odgovornost u smanjivanju bremena bolesti koje su izazvane nainom ishrane i bolesti koje se prenose hranom. Dosledno i profesionalno savetovanje u vezi ishrane i ivotnog stila od strane davalaca usluga u primarnoj zdravstvenoj zatiti moe znaajno da utie na individualni izbor (zdravog ivotnog stila).

V Zdravstveni sektor - kljuna odgovornostKljune aktivnosti obuhvataju: Ukljuivanje davalaca zdravstvenih usluga u nadzor rasta novoroenadi i dece, Korienje novih standarda WHO, merenjem teine i procenom ishrane odraslih i promovisanjem dojenja.

VI Praenje, evaluacija i istraivanje kao sistemi nadzoraNadzori nad alimentarnim epidemijama : jednostavni i odrivi, kreirani prema potrebama zemalja, koordinisani na meunarodnom nivou.

VI Praenje, evaluacija i istraivanje kao sistemi nadzoraUspostaviti sisteme za praenje: mikrobiolokih i hemijskih rizika,ukljuujui mikrobioloku rezistenciju, na razliitim takama u lancu hrane. Potrebno je evaluirati efekat programa i politika za smanjenje optereenja bolestima vezanim za hranu.

Zakonska regulativaOsnovu svakog sistema zdravstvene bezbednosti ine vaei zakoni i standardizovani propisi za dati proizvod ili privrednu oblast. Aktuelni zakoni u momentu objavljivanja dokumenta se ubrzano usaglaavaju sa propisima koje primenjuje Evropska Unija.

Zakonska regulativaJedan od kljunih zahteva evropskih propisa u ovoj oblasti je zahtev za primenom HACCP sistema. Stoga nije udno da se u poslednje vreme o HACCP-u i sistemima menadmenta zaosiguranje zdravstvene bezbednosti hrane mnogo govori.

Zakonska regulativaDugo najavljivani zakon nedavno je usvojen, Zakon o bezbednosti hrane, potpuno regulie oblast bezbednosti hrane i obavezuje sve privredne subjekte u poslovanju sa hranom, kako da se ponaaju i reaguju u skladu sa njim.Takoe, ovaj zakon je bio i uslov EU, zbog integracije Srbije u EU, odnosno izvoza njenih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Zakonska regulativaZakonom o bezbednosti hrane je uspostavljen lanac kontrole od njive do trpeze kako bi se osigurala bezbednost hrane, a na tritu svaki potroa bio siguran da hrana koju konzumira ispunjava sve zahteve zdravstveno-higijenske ispravnosti i da je propisanog kvaliteta.

Cilj zakona Cilj ovog zakona je da obezbedi visok nivo zatite ivota i zdravlja ljudi ukljuujui naelo potenja i savesnosti u prometu hranom, uzimajui u obzir kada je to mogue zatitu zdravlja i dobrobiti ivotinja, kao i zdravlja bilja i zatite ivotne sredine.

WHO

Zdravstveno bezbedna hranaInternacionalni naziv za osiguranje dovoljne koliine hrane je food security, a za zdravstvenu bezbednost hrane je food safety.Zdravstveno bezbedna hrana je hrana koja pokazuje odsustvo bilo kakvog mikrobiolokog, hemijskog i fizikog zagaenja.

Zdravstveno nebezbedna hranaPredstavlja rizik za nastajanje bolesti prenosivih hranom to predstavlja vodei javno zdravstveni problem u svetu.

Zdravstveno nebezbedna hranaNebezbedni proizvodi mogu prouzrokovati brojne zdravstvene problem.WHO dola do saznanja da zbog neispravne hrane na godinjem nivou umru milioni ljudi pri emu samo u jugoistonoj Aziji i Africi oko 1,2 miliona ljudi.

Za postizanje i odravanje zdravstvene bezbednosti hrane svi uesnici u lancu hrane su jednako odgovorni poevi od primarne proizvodnje, preraivake industrije, preko transporta, skladitenja, distribucije, pa do potroaa

Bezbednost hraneU celom evropskom regionu SZO, bolesti koje se prenose hranom predstavljaju znatno optereenje i izazov za javno zdravlje. Broj evidentiranih sluajeva salmoneloze i kampilobakterioze, to su najee evidentirane bolesti koje se prenose hranom, iznosio je 2005. godine 400 hiljada godinje samo u Evropskoj uniji (podaci European Food Safety Authority (EFSA).

Bezbednost hraneProcjenjuje se da u industrijalizovanim zemljama do 30% svake godine pati od oboljenja koje se prenosi hranom, a da do 20 u milion osoba umire od takvih bolesti svake godine. Globalno, procjenjuje se da je broj smrtnih sluajeva od dijareje 1, 8 miliona godinje. Bolesti koje su povezane sa hranom moda predstavljajunajraireniji problem javnog zdravlja u savremenoj Evropi pri emu bolesti tipa dijareje.Uzrokovane hranom predstavljaju glavni uzrok smrtnih sluajeva u zemljama u razvoju, posebno kod djece

Bezbednost hraneRaspoloivi podaci predstavljaju samo vrh ledenog brega, zbog nedostataka u sistemimaizvetavanja. Stoga se procenjuje da se bolesti koje se prenose hranom javljaju nekoliko puta ee i ak i vie u tranzicionim zemljama Istone Evrope, za koje su hitno potrebni podaci.

Bezbednost hraneUz to, sve je vie dokaza o dugoronim komplikacijama usled bolesti koje se prenose hranom. Takoe, postoji zaarani krug izmeu neishranjenosti i bolesti koje se prenose hranom bolest poveava rizik od neishranjenosti i obratno.Bolesti koje se prenose hranom su po svom nastanku ili infektivne (npr. Salmonella, Campylobacter) ili toksine po prirodi (npr. dioksini, mikotoksini, toksini metali, akrilamid, radioaktivni izotopi).

Bezbednost hrane - cilj da svede na najmanju meru kontaminaciju mikrobiolokim, fizikim, hemijskim, radiolokim ili drugom opasnim materijama koje predstavljaju rizik po bezbednost hrane za potroae.Hrana koja nije bezbedna moe biti rezultat zagaenja ivotne sredine, irenja zoonotskih mikroorganizama sa ivotinja, loe higijene u toku proizvodnje, skladitenja i ru kovanja, neadekvatne upotrebe pesticida, aditiva hrani i veterinarskih lekova, nedostatka efikasnih sistema za prevenciju i kontrolu rizika.

Bezbednost hrane Zbog sloenosti lanca hrane, efikasna prevencija i kontrola rizika na planu bezbednosti hrane oslanja se na integrisane i holistike sisteme za bezbednost hrane sa pristupom od njive do trpeze i uz ukljuivanje aspekata zatite ivotne sredine. To podrazumeva bavljenje rizicima koji se mogu javiti u svakoj fazi u lancu, od sirovine do konzumacije, od njive do trpeze.

Rizici za zdravstvenu bezbednost hrane u domainstvu

Najvanije preporuke za bezbednost hrane Odravanje line i opte higijene (ukljuujui i radne povrine, pribor za jelo i pripremu hrane, kao i zatita namirnica od insekata i glodara)Odvajanje sveih namirnica od kuvanih jelaDovoljno duga priprema hrane na visokim temperaturama (posebno mesa, ivine, jaja i morskih plodova)uvanje hrane na propisanoj temperaturiUpotreba higijenski ispravne vode i sveih namirnica kontrolisanog porekla.

Najvanije preporuke za bezbednost hrane

Vrste opasnosti

Opasnosti biolokog porekla

Nastanak infekcije i trovanja posledica uzimanja higijenski neispravne hrane, odnosno hrane koja sadri tetne mikroorganizme, bakterijske toksine i parazite.Mogue opasnosti ove vrste neizbene su i nalaze se praktino u svakom planu analize rizika i kritinih kontrolnih taaka (HACCP plan)

Tim koji sprovodi analizu opasnosti mora da

Opasnost hemijskog porekla ostaci veterinarskih lekova (antibiotici, antiparazitici, dezinficijensi);agrohemikalije pesticidi (herbicidi, insekticidi, fungicidi, limacidi, rodenticidi);ekohemikalije (teki metali, radionuklidi, PCB, PCDD, PCDF).

Opasnosti hemijskog porekla - opasnosti u vezi s hemikalijama koje se normalno pojavljuju u namirnicama, - opasnosti u vezi s hemikalijama koje se dodaju u namirnice tokom procesa proizvodnje.

Vrste hemijskih jedinjenja u hrani i njihovi dozvoljeni nivoi propisani su u nacionalnim propisima, usklaenim sa meunarodno priznatim normama. Najee zastupljene opasnosti hemijskog porekla potiu od hemikalija koje se normalno koriste u procesu proizvodnje hrane, ali se namerno ili nenamerno dodaju u nedozvoljenim koliinama.

Opasnosti od unoenja namirnica koje sadre prekomerne koliine hemijska jedinjenjaunakrsne i alergijske reakcije, akutna i hronina oboljenja, otpornost prema lekovima pa i smrtni ishod.

Opasnosti fizikog poreklaOve opasnosti potiu od prisustva vrstih predmeta koji se nikako ne bi smeli nai u namirnicama. Ti predmeti, pored opasnosti koje mogu znaiti za organe za varenje, mogu da prouzrokuju i psihike traume, npr. strah.

ta Je HACCP Standard? HACCP je skraenica od - Hazard Analysis Critical Control Point to u prevodu znai - Analiza Opasnosti i Kritine Kontrolne Take.

Definisan u najkraem, hasap (HACCP) je- sistem koji obuhvata niz postupaka za kontrolu procesa i osetljivih taaka u lancu proizvodnje hrane, predstavlja sistemski preventivni pristup kojim se osigurava bezbednost hrane.

Znaaj HACCP Treba imati u vidu da je HACCP samo jedan deo ukupnog sistema obezbeenja bezbednosti hrane, za razliku od standarda ISO 22000:2005, koji predstavlja integrisan sistem i bezbednosti i kvaliteta hrane.

HACCP - Hazard Analysis And Critical Control Points SystemsU proizvodnji i distribuciji hrane najznaniji aspekti su njen kvalitet i bezbednost.HACCPje integrisani sistem kontrole bezbednosti hrane u svim fazama njene proizvodnje i distribucije

Primena HACCPAnaliza opasnosti moe se sprovesti tek kada su zaposleni upoznati sa prirodom i izvorima tih opasnosti, te merama kojima se one mogu ukloniti ili svesti na prihvatljivu meru. Vie primera neuspelih pokuaja primene HACCP sistema upravo su nastali kao posledica nedovoljnog poznavanja prirode i izvora opasnosti.

HACCP -Hasap standard u SrbijiPrimena naela hasapaHACCPje iroko rasprostranjena u razvijenom svetu, dok je u EU i zakonski obavezujua (Council Directive 93/43/EEC, zamenjena 29. 04.2004 regulativom 852/2004/EC).Od 01. 01. 2009. godine primena HACCP-sistema postala je zakonska obaveza svih proizvoaa hrane na teritoriji Republike Srbije.

Koje Su Prednosti Primene HACCP Sistema?

HACCP HACCP sistem se sastoji od dve osnovne komponente:- HA - predstavlja analizu rizika, odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi procesa proizvodnje hrane i procenu znaaja tih opasnosti za ljudsko zdravlje.- CCP - predstavljaju faze u proizvodnji u kojima se moe kontrolisati, spreiti ili eliminisati rizik po bezbednost hrane, ili njihov uticaj svesti na prihvatljiv nivo.Uspeh HACCP-sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih.

BOLESTI KOJE SE PRENOSE HRANOM

Trovanja hranom (bolesti prenosive hranom) Normalno se povezuju sa simptomima kao to su dijareja i povraanje; Mogu takoe da budu ukljueni glavobolja, stomani grevi i groznica; Najvei broj trovanja hranom je izazvan bakterijama ili njihovim toksinima. Drugi uzroci trovanja hranom mogu da budu mikotoksini.

Alimentarna oboljenja (bolesti prenosive hranom) Procenjuje se da ima 250 uzronika bolesti prenosivih hranom. Alimentarno oboljenje 2 ili vie sluajeva istih oboljenja nastalih kao posledica konzumiranja hrane. Najei uzronici bolesti su bakterije. Takoe bolesti prenosive hranom mogu da izazovu virusi, paraziti, prirodne i sintetisane hemijske materije, kao i toksini mikroorganizama.

Alimentarna oboljenja (bolesti prenosive hranom)

Infekcije Toksoinfekcije Intoksikacije

klasifikacija

Definicije Trovanja: rezultat konzumiranja hrane koja sadri toksine materije (hemikalije ili toksine). Infekcije: rezultat konzumiranja hrane koja sadri patogene mikroorganizme.Toksini: otrovi koje stvaraju ivi organizmi. Intoksikacije: obolenja koja nastaju kao posledica konzumiranja hrane koja sadri toksine.

Etioloki agensi bolesti prenosivih hranom Bakterije S. aureus, B. cereus, C. perfringens, C. botulinum, E. coli, Salmonella, Shigella, Streptococcus, Brucella, Listeria monocytogenes, Yersinia sp. Campylobacter sp. Vibrio sp., idr. Paraziti Protozoa Giardia, Cryptosporidium, Entameoba histolytica, Toxoplasma gondii, Cylospora, dr. Helminti Trichinella spiralis, Pantljiare (npr. Tenia cisticerkus), idr. Virusi Hepatitis A, Norovirusi, idr.

est faktora koji utiu na rast bakterija u hraniHrana Kiselost (4,6 7,0) Vreme (generacijsko vreme u optimalnim uslovima 15-30 min) Temperatura (zona u kojoj se razmnoava najvei broj bakterija 5- 57 C) Kiseonik (aerobne i anaerobne bakterije)Vlanost (najvei broj bakterije se umnoava pri aw iznad 0,85).

Epidemioloki podaci

Alimentarna oboljenja u US: 76 million obolelih 325,000 hospitalizovanih 5,000 smrtnih sluajeva U 1,500 sluajeva uzrok smrti su Salmonella, Listeria, i Toxoplasma

Prenoenje

Kontaminacija moe da nastane u vie karika lanca hrane: Na farmi ili na njivi; U klanici, mlekari; Za vreme prerade; Na mestu prodaje; U domainstvu

Faktori koji su doprineli promeni uzronika alimentarnih oboljenja Starost ljudi i promene u njihovom ponaanju: Starenje populacije Promene u nainu ishrane Ishrana u restoranima brze hrane.

Razvoj prehrambene industrije Novi tehnoloki postupci Novi proizvodi.

Faktori koji su doprineli promeni uzronika alimentarnih oboljenja Nove proizvode karakterie: slabiji termiki tretman, poveanje aktivnosti vode, nii sadraj soli, malo nitrata ili njihovo potpuno odsustvo, kombinacija vie vrsta hrane u jednom proizvodu, nove metode pakovanja, dui rok upotrebe.

Faktori koji su doprineli promeni uzronika alimentarnih oboljenja Turistika putovanja i meunarodna trgovina. Adaptacija mikroorganizama: prirodna selekcija, rezistencija na antibiotike. Bolje dijagnostike metode.

ALIMENTARNE INFEKCIJENastaju posle unosa ivih mikroorganizama, koji se u digestivnom traktu umnoavaju ili ga kolonizuju i na taj nain izazivaju invazivnu infekciju. TOKSOINFEKCIJE nastaju posle unoenja u organizam ivih mikroorganizama hranom, koji se u digestivnom traktu razmnoavaju i stvaraju jedan ili vie toksina, kojima oteuju tkiva ili funkciju pojedinih organa.

Alimentarne intoksikacijeNastaju kao posledica unoenja specifinih toksina predhodno nastalih u namirnicama. Za njihovo nastajanje nije potrebno unoenje ivih bakterijskih elija (Staphylococcus aureus, Clostridium botulinum i Bacillus cereus)Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti namirnica propisani su uslovi u pogledu mikrobioloke ispravnosti namirnica.

TRIHINELOZALatinski naziv Trichinella spiralis mala valjkasta glista nevidljiva golim okomparazitarno obolenje od kojeg obolevaju sisari, pa samim tim i ovek (zoonoza bolesti od kojih obolevaju i ljudi i ivotinje).Bolest ne izaziva bakterija ni virus ve crvoliki parazit Trichinella spiralis.

ivotni ciklusKao larva parazit ivi u miinim elijama - miiima, a kao odrasli parazit u tankom crevu.Za razliku od ostalih parazita koji se javljaju kod svinja, trihinela je sklupana unutar miinog tkiva i zbog toga je potpuno nevidljiva golim okom.Parazit se moe videti samo pregledom mesa aparatom trihinoskopom ili mikroskopom

Bolest, simptomi, ta initi?U zavisnosti od zdravstvenog stanja i koliini unetog zaraenog mesa, bolest nastupa za 2 7 dana nakon konzumiranja mesa.Prvi znaci bolesti su: proliv (dijareja), poviena telesna temperatura, slabost, a kasnije se javlja otok lica, osip po koi (alergijska reakcija) i jaki bolovi u miiima.

ta initi?Neophodno se odmah obratiti lekaru koji treba da preduzme sve potrebne mere kako bi se poelo sa leenjem. Dodatne analize zaraenog mesa kako bi se potvrdila prisutnost larvi ovog parazita.

Posledice i leenje?

Ova, teka bolest u veini sluajeva se uspeno lei, ali ne treba zanemariti mogue srane smetnje.Ne postoji adekvatno leenje u trenutku kada larve parazita prodru u miie. Nastoji se da se izbace paraziti iz creva.

Mogue komplikacijeBolest traje nekoliko meseci, a smatra se da ozdravljenje nastupa prestankom svih simptoma bolesti i moguih komplikacija. Komplikacije su posledica migracije larve to moe rezultirati ozbiljnim oteenjima tkiva, osobito kada larve migriraju u srce i mozak.

komplikacijeNajtee komplikacije nastaju od strane srca kada parazit prodre u srani mii, a manifestuju se u vidu poremeaja sranog ritma i manjim ili veim stepenom sranog zastoja. kao komplikacije, mogu se javiti upala plua, mozga, bubrega i nervni poremeaji.

Preventiva !!!

Domae ivotinje za potrebe ishrane, uzgajati u zatvorenim prostorima.Pridravati se naela sigurne ishrane, konzumirati samo predhodno pregledano meso.Izbegavati nabavku mesa i suhomesnatih proizvoda bez dokumentacije kojom se potvrdjuje da u mesa nema parazita.

Preventiva!Kod pojave prvih znakova bolesti, nakon konzumiranja sumnjivog mesa, obratiti se hitno lekaru.Svinjetinu i mesa divljih ivotinja treba dobro ispei ili skuvati. Smrzavanje mesa na temperaturi od -15 C e ubiti ciste parazita, iako postoje serotipovi parazita koji podnose i te niske temperature.

Trihineloza (Trichinellosis)-BatutU 2012. godini, u Republici Srbiji prijavljeno je 46 lica obolelih od trihineloze sa incidencijom 0,64/100.000. Od toga je 35 sluajeva ili 76,1% registrovano u epidemijskoj formi (est epidemija).Prema topografskoj distribuciji najvia incidencija trihineloze registruje se u Niavskom (4,25/100.000), umadijskom (2,04/100.000), Rakom (1,61/100.000) i Sremskom okrugu (1,6/100.000), uz napomenu da su zabeleene znatno nie vrednosti stope incidencije u poreenju sa prethodnom godinom.

Trihineloza (Trichinellosis)-BatutObolele osobe registruju se u svim uzrasnim grupama, ali najvei broj obolelih je u uzrastu od 20 do 59 godina (ukupno 33 obolele osobe, odnosno 71,74%). U 2012. godini prema polnoj distribuciji obolelih zastupljeniji je muki pol (59:41).Tokom 2012. godine najvei broj obolelih je registrovan januaru, februaru i martu mesecu, odnosno u mesecima u kojima su prijavljene epidemije.

BRUCELOZAUzronici su razliite vrste bakterija iz roda BrucellaBruceloza je bolest ivotinja od koje mogu oboleti i ljudi ako dodju u kontakt sa bolesnom ivotinjom, borave u njihovoj blizini ili konzumiraju termiki neobradjene proizvode poreklom od bolesnih ivotinja.

Toksoplazma - Toxoplasmosis

Rasprostranjenost toksoplazmePrema nekim autorima, toksoplazmoza je najrasprostranjenije hronino infektivno oboljenje. Procenjuje se da je 5-20 % svetske populacije inficirano parazitomToxoplasma Gondii.U patologiji toksoplazmoze svakako je najinteresantnija njena povezanost sa trudnocom, pobacajima, anomalijama ploda i sterilitetom.

ivotni ciklus toksoplazme -

Put prenoenjaHorizontalni put irenja infekcije nije potvren.Vertikalni put (sa majke na dete tokom trudnoce) je veoma esta pojava. U 20-40% sluajeva inficirana majka prenese parazite na plod, najee se deava kod imunodeficijentnih osoba. Aktivacija toksoplazme u trudnoi esta je pojava.

Putevi prenoenja infekcijePrenosioci toksoplazme najee su make. Novija istraivanja su potvrdila da je jedan od estih puteva infekcije konzumiranje termiki nedovoljno obraenog mesa. Ovo je naroito izraeno u zemljama u kojima su "na ceni" jela od presnog ili "nedopeenog" mesa, naroito u Francuskoj, Engleskoj, SAD.Pojedina istraivanja iz ovih zemalja pokazala su da procenat inficiranih osoba u optoj populaciji iznosi i do 30% (Francuska).

Povezanost sa trudnoomU patologiji toksoplazmoze svakako je najinteresantnija njena povezanost sa trudnoom, pobaajima, anomalijama ploda i sterilitetom. Sama infekcija ovim parazitom, este reaktivacije bolesti, kao i stanja "oslabljenog" imunskog odgovora mogu da budu odgovorni za svaki od nabrojanih problema vezanih za reprodukciju.

ene sa aktivnom toksoplazmozom mogu zatrudneti, ali se ove trudnoe, naalost esto zavravaju pobaajima u prvom ili drugom trimestru trudnoe. Zbog injenice da parazit moe da proe kroz placentnu barijeru, infekcije ploda su ceste.

Posledice toksoplazmoze Posledice koje toksoplazma moze ostaviti na plod u razvoju, najee se odnose na infekcije oiju i centralnog nervnog sistema (CNS). Sama posteljica takoe moe biti oteena. Oteenja posteljice mogu dovesti do insuficijencije posteljice i intrauterine smrti ploda.

Miljenja, nekad i sada..Do nedavno je vladalo prilino konzervativno miljenje da prisustvo toksoplazmatinih cisti ak i u CNS, pre svega velikom mozgu, nema nikakve tetne posledice na zdravlje oveka. Naprednija i multidisciplinarna istrazivanja su pokazala neto sasvim suprotno. Naime, ova istrazivanja su otkrila da osobe koje su inficirane toksoplazmom pokazuju znaajne promene u ponaanju i funkcionisanju CNS-a.

Leenje toksoplazmePostoji vise ema i naina leenja toksoplazme. Nijedna ema kombinacije lekova ne garantuje radjanje zdravog i terminskog deteta.

Prevencija toksoplazme

Toksoplazmoza (Toxoplasmosis)-Batut

U odnosu na prethodnu godinu, u 2012. godini registruje se porast broja prijavljenih sluajeva toksoplazmoze za 13%.Prijavljena su ukupno 62 sluaja (inc. 0,86/100.000), od toga u centralnoj Srbiji 47 (inc. 0,89/100.000), a u Vojvodini 15 (inc. 0,77/100.000). Najvia uzrasno-specifina stopa registruje se u uzrastu od 15 do 19 godina (2,23/100.000), a zatim slede uzrasne grupe 2029 (1,63/100.000) i 3039 (1,31/100.000), uz dominaciju enskog pola (61,3%).

V.JERANT PATI,V. MILOEVI, I. HRNJAKOVI CVJETKOVI,A.PATI, S.STEFAN MIKI i M. RISTI. INFEKCIJE TOKSOPLAZMOM GONDII KOD GRAVIDNIH ENA. Med Pregl 2013; LXVI (11-12): 459-463. Novi SadCilj rada bio je da se utvrdi procenat seropozitivnih trudnica, inficiranih Toksoplazmom gondii,to bi omoguilo sagledavanje opasnosti od nastanka kongen.toksoplazmoze u naoj sredini. Materijal i metode. U periodu od dve godine, seroloki su pregledane 662 trudnice iz Vojvodine.Rezultati i diskusija:od 662 pregledane trudnice, seropozitivnih bilo 180 (27,19%). Najvie seropozitivnih (31,25%) bilo je u grupi trudnica koje su u prethodnoj trudnoi ili u ranijim trudnoama rodile mrtvo dete, ili je dolo do smrti ploda tokom trudnoe. Od 406 gravidnih ena, koje su bile upuene na pregled radi preteeg pobaaja, ili su ve imale jedan ili vie spontanih pobaaja, seropozitivnih je bilo 121 (29,80%).

V.JERANT PATI,V. MILOEVI, I. HRNJAKOVI CVJETKOVI,A.PATI, S.STEFAN MIKI i M. RISTI. INFEKCIJE TOKSOPLAZMOM GONDII KOD GRAVIDNIH ENA. Med Pregl 2013; LXVI (11-12): 459-463. Novi Sad Rezultati i diskusija: Grupa trudnica, koje su u prethodnim trudnoama rodile dete sa malformacijama, bila je relativno mala (svega 7 trudnica), ali je seropozitivnih meu njima bilo 28%. Gravidne ene, koje su u okviru rutinske kontrole u trudnoi bile pregledane i na Toksoplazmu gondii, bile su seropozitivne u 16,3% sluajeva. Prema tome, statistiki znaajno ee je dokazana seropozitivnost na Toksoplazmu gondii kod ena koje su imale patoloke trudnoe i poroaje, nego kod zdravih trudnica X2 = 9,49.

Rezultati i diskusija (Originalni nauni radprikazana je uestalost seropozitivnih nalaza na Toksoplazmu gondii kod pregledanih trudnica prema mestu stanovanja.Vidi se da je bilo pregledano znatno vie trudnica iz gradskih sredina (ukupno 428), dok su sa sela bile 234 trudnice. Procenat seropozitivnih u gradskim sredinama bio je22,66%, a u grupi trudnica sa sela bilo je seropozitivnih35,47%. Prema tome, statistiki znaajno vie trudnica sa sela bilo je inficirano Toksoplazmom gondii u odnosu na trudnice iz grada X2 = 11,89.

Jerant Pati V, i sar. 460 Toksoplazmoza trudnicaIntrauterina oteenja ploda usled toksoplazmoze majke predmet su mnogobrojnih ispitivanja i rasprava meu lekarima u razliitim delovima sveta. Meutim, svi se slau, da u sluaju akutne primoinfekcije majke u toku trudnoe, dolazi do prelaska Toksoplazme gondii na plod i do intrauterinog oteenja ploda. Od vremena infekcije, a i od nekih drugih faktora zavisi da li e pri tome doi do pobaaja, prevremenog poroaja, kongenitalnih malformacija, ili drugih oteenja ploda.

Jerant Pati V, i sar. 460 Toksoplazmoza trudnicaSvi ovi podaci su vrlo znaajni za rano otkrivanje,kao i za prevenciju ovakvih oteenja ploda.Ovaj rad je nastao u sklopu istraivanja u okviru projekta TR3 1084 pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke Republike Srbije

ta je trovanje hranom?Prema definiciji WHO, trovanje hranom je bilo koji zdravstveni problem izazvan konzumiranjem odreene hrane i vode.

Najee trovanje hranomSalmonelaje jedan od najeih uzroka trovanja hranom. Postoji vie vrsta salmonele, ali dve vrste su uzronici polovine svih sluajeva salmoneloze:Salmonella enteritidis i Salmonella tiphimurium. Salmonela ivi u crevima toplokrvnih organizama i insekata i u njihovim fekalijama . Ljudi esto mogu biti nosioci ove bakterije.

LETO I SALMONELOZE

ta su salmoneloze? Pod salmonelozama u uem smislu podrazumevaju se svi kliniki oblici izazvani salmonelama, izuzev tifusa i paratifusa. Od oko 2000 poznatih, vie od 100 serotipova je patogeno za oveka

Salmonele su gram negativne bakterije iz familije Enterobacteriaceae i najei su uzronici trovanja hranom. Salmonele su prirodni stanovnici creva mnogih ivotinja, ukljuujui i one ije meso ovek koristi za ishranu.

Sam ulaz bakterije u organizam oveka nije dovoljan da doe do razvoja bolesti. Bolest nastaje samo ukoliko u organizam ue velika, infektivna doza salmonela (nekoliko miliona bakterija)

Razmnoavanje salmonele

Za razmnoavanje salmonele posebno su pogodne poslastice koje su napravljene od sirovih jaja kao i meso i mesne preraevine koje se neadekvatno uvaju. Posebno su rizini pilee i uree meso

Razmnoavanje salmonelaRazmnoavanju pogoduje toplota pa su samim tim i salmoneloze ee leti nego zimi. Kontaminirana hrana je u najveem broju sluajeva bez vidljivih znakova kvarenja, to poveava mogunost neprimetne zaraze. Bolest se moe javiti sporadino, ili u vidu manjih ili veih epidemija.

Patogeneza salmoneloznih infekcija

Ko najee oboleva?Stari ljudideca trudnice kao i ljudi smanjenog imuniteta otpornosti

Koji su naini prenoenja?Konzumiranjem nedovoljno termiki obradjene hrane.rukama zaraene osobe, koja rukuje hranom, kontaminiranim priborom ili preko radne povrine.

Simptomi bolesti? Poetak bolesti nakon inkubacije od 6 72h,akutni bol u stomaku, poviena temperatura, glavobolja, munina, proliv povraanje, traje nekoliko dana (obino 2 5 dana), zavisno od otpornosti imuniteta organizma i tipu bakterije Salmonella.

SimptomiStolice su obilne, uestale, tene ili kaaste, neprijatnog mirisa, zelenkaste boje.Djagnoza se potvruje izolovanjem salmonele iz uzorka stolice (koprokultura)Ozbiljne komplikacije i smrt su retke i mogu se dogoditi samo kod vrlo mladih osoba, starijih i onih koji ve imaju druge zdravstvene probleme.

Klinika slika

Bolest poinje naglo jezom, drhtavicom, oseajem teine u elucu, mukom, povraanjem, a potom i prolivastom stolicom. Telesna temperatura je razliito poviena i kree se do 41oC. Bol u trbuhu je difuzan i najee lokalizovan i predelu pupka. Stolice su sa primesama sluzi a u tekim sluajevima sa primesama krvi. Trbuh je nadut, jezik suv, obloen, usne suve. esto je uveanja slezina.

0blici salmonelozeSalmoneloze se mogu manifestovati u vie klinikih oblika: akutni gastroenterokolitis, enteralna groznica (tifoidni oblik), bakteriemija (septiki oblik), lokalizirana infekcija i hronino kliconotvo. U razvijenim zemljama najei oblik je akutni gastroenterokolitis, a u nerazvijenim enteralna groznica.

Akutni gastroenterokolitisNajei oblik i javlja se u 70-80% sluajeva. Laki oblik salmoneloze.Inkubacija 6-48hPrenos salmonela mogu je kontaktom sa obolelom osobom , kao i preko ivotinja i insekata. Najei simptomi su: visoka temperatura (38-40 oC),muka, povraanje, malaksalost, glavobolja, bolovi Ovaj oblik salmoneloze nije smrtonosan.

Trajanje bolesti Bolest obino prolazi za 1-4 dana, ali se ponekad moe komplikovati tekim hidroelektrolitnim i acidobaznim poremeajima to dovodi do stanja oka praenog konvulzijama i gubitkom svesti.

Enteralna groznica tifoidni oblikJavlja se kada salmonele preko sluznice creva prodru u limfnu i krvnu cirkulaciju.Ovaj teki oblik salmoneloze je praen bakteriemijom, povienom temperaturom, drhtavicom, hepatosplenomegalijom i drugim simptomima koji podseaju na trbuni tifus. Najei izazivai bolesti su: S.enteritidis, S.paratyphi A i B i S.choleraesuis

Tifoidni oblikRetko se sree i svojim odlikama podsea na trbuni tifus. Bolest poinje naglo znacima intoksikacije, povienom telesnom temperaturom. Kod ovih bolesnika se zapaa uveanje jetre i slezine i razliiti stepen poremeaja svesti. Ovaj oblik se najee javlja kod starih osoba.

Bakteriemija (septiki oblik)Obino se nastavlja na klinike oblike salmonelozne groznice pri emu se kod bolesnika javlja visoka temperatura praena drhtavicom, a opte stanje je teko. Ponekad se opte stanje komplikuje pojavom drugih znakova sepse sa metastatskim gnojnim upalama u raznim organima. Septini oblik se esto zavrava letalno.

Bakteriemija (septiki oblik)Sree se najee kod najmlaih i najstarijih osoba, a prvenstveno kod novoroenadi

Trbuni tifusNajopasniji oblik salmoneloze je trbuni tifus, kojega uzrokuje bakterija Salmonella typhi. Meutim i manje opasne zaraze koje uzrokuje Salmonella enteritidis ostaju vaan javnozdravstveni problem.

ta uiniti kod trovanja?Ne uzimati lekove na svoju ruku, odmah se javiti lekaru.Kako se dijagnostikuje? Izolacijom uzronika iz stolice obolele osobe.Kako se lei? U teim sluajevima potrebna je hospitalizacija, a obino se primenjuje simptomatska terapija (nadoknada tenosti i elektrolita, zaustavljanje dijareje i povraanja, antibiotici).

Opstanak salmonele u raznim sredinamaljudi su kliconoe do 3 meseca (nakon izleenja)preko 10 dana u buteru na temperaturi od 23 do 25 C28 dana na povru u okoladi mesecima (za inaktivaciju Salmonella u okoladi je potrebno 78 minuta na 90C) U rastvoru kuhinjske soli ove bakterije ive nekoliko meseci

INAKTIVACIJASalmonele u jajima na 20 C preive 101 - 114 dana, na 40 C preive 55 - 81 danna 30 C preive 52 - 63 danaSalmonele u ivinskom mesuza 2-6 minuta na 60 C,na 70 C za 1 minut (sa izuzetkom S. senftenberg)zamrzavanje mesa ne daje potpunu sigurnost da nema salmonela u mesu.

Stopa incidencije crevnih zaraznih bolesti u Republici Srbiji u periodu od 2002. do 2012. godine U grupi crevnih zaraznih bolesti najzastupljenije bolesti su dijareja i gastroeneteritis pretpostavljeno zarazni (8810 sluajeva tj. 56,20%), a slede bakterijske crevne infekcije (3227 sluaja tj. 20,58%), salmoneloze (1550 sluajeva tj. 9,89%), bakterijske alimentarne intoksikacije (1110 sluajeva tj. 7,08%) i akutni virusni hepatitis A (514 sluajeva tj. 3,28%)

Salmoneloze (Salmonelloses) - BatutU grupi crevnih zaraznih bolesti registrovanih u 2012. godini animalne salmoneloze zauzimaju tree mesto sa 1550 sluajeva obolevanja - 9,89% i incidencijom 21,56/100.000 populacije Na teritoriji Republike Srbije registruje se trend pada stope incidencije salmoneloza.Najvia specifina incidencija registrovana je u uzrasnoj grupi 04 godine (157,19/100.000), a najnia u uzrasnoj grupi 4049 i 60 i vie godina (10,69/100.000, odnosno 10,96/100.000). U 2012. godini je registrovan jedan smrtni ishod kod osobe enskog pola u uzrasnoj kategoriji 60 i vie godina, obolele od salmoneloze sa teritorije Niavskog okruga.

Salmoneloze (Salmonelloses) - BatutRegistrovane su 63 epidemije salmoneloza u kojima je put prenosa bila hrana, sa ukupno 483 obolele osobe, od kojih je 139 osoba hospitalizovano,est epidemija sa neutvrenim putem prenosa, sa 18 obolelih i dvoje hospitalizovanih osoba i etiri epidemije sa kontaktnim putem prenosa, 66 obolelih i jednim hospitalizovanim licem.

Kako spreiti bolest?Linom higijenom i nainom ishrane, hranu termiki obraditi na temperaturi iznad 65C i konzumirati u roku od najdue 2h nakon obrade ili je uvati u friideru na temperaturi od 4C - 8C,zatititi hranu od kontakata sa insektima i glodarima, drati sirovu i spremljenu hranu odvojeno,najvanija preventivna mera je dobro pranje ruku i pribora za obradu namirnica, radne povrine na kojoj se hrana sprema.

NE ZABORAVITEDobra termika obrada je osnova spreavanja nastanka bolesti.Pre rukovanja sa hranom obavezno perite ruke, radne povrine i pribor vruom vodom i deterdentom, pre termike obrade namirnice detaljno operite, namirnice koje kuvate potpuno termiki obradite, izbegavajte pripreme jela od termiki neobradjenih jaja.

NE ZABORAVITEJelo ne sme stajati due od 2 3 sata na sobnoj temperaturi, odmrzavanje hrane kao i podgrevanje, obavite u to kraem roku bez dueg stajanja na sobnoj temperaturi, sirovu hranu uvajte u zatvorenim i posebnim posudama u friideru.

The 2005 USDA Dietary Guidelines give five Key Recommendations for food safety.Kljune preporuke za bezbednost hrane

Preporuka 1: istoiste ruke, hrana, kontaktne povrine, voe i povre.

Perite ruke!!Pranje ruku je najefikasniji nain da se zaustavi irenje bolesti!!

Kako oprati ruke?

*Perite ruke posleKorienja toaletaKijanja, brisanja nosapovredjivanjaRukovanja hranomKontakta sa ljubimcemAND before ...

Oistite radne povrineOperite toplom vodom upotrebljeni pribor za pripremu jela.

Izbegavajte irenje bakterijaKoristite papirne ubruse.Koristite iste krpe za sudove.

Prljava kuhinjska krpa iri bakterijePostoji vie bacila u prosenoj kuhinji nego u kupatilu. Suner? kuhinjske krpe su najvie krivciMokre ili vlane kuhinjske krpe su idealno okruenje za rast bakterija.

Preporuka 2: IZDVOJENOOdvojiti sirovu od pripremljene, skuvane hrane.

Koristite razliite daske za seenje!!

Preporuka 3: Kuvanje Kuvaj hranu na bezbednoj temperaturi da bi se ubili mikroorganizmi.

Preporuka 4: hlaenjeKvarljivu hranu otopite brzo.

DANGER ZONE

Mnoenje bakterijaBroj bakterija se moe udvostruiti za 20 min.

Koliko bakterija e porasti od 1 BAKTERIJE ostavljene na sobnoj temperaturi 7 sati?

*Answer: 2,097,152!Refrigerate perishable foods within TWO hours.

Preporuka 5: izbeiNepasterizovano mleko ili mleni proizvodSirova ili delimino kuvana jaja i hrana koja sadri sirova jajaSirova mesa i ivineNepasterizovani sokovi?Rav klice

U najveem riziku su bebe, male deca, trudnica, starije osobe i imunokompromitovani.

*Remember:

*

**