OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

DIPLOMSKI RAD

Ni 2009.god.

SADRAJ

1. UVODNA RAZMATRANJA................................................................3 1.01. 1.02. 1.03. Saobraaj..............................................................................5 Bezbednost saobraaja.......................................................10 Okruenje - okolina............................................................12

2. OKRUENJE KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA......13 2.01. 2.02. 2.03. 2.04. Pravila saobraaja...............................................................15 Saobraajni znakovi............................................................16 Okruenje u funkciji zatite ivotne sredine.......................19 Ostali faktori okruenja.......................................................24 2.04.1. Objektivni faktori okruenja...................................24 2.04.2. Subjektivni faktori okruenja..................................26 3. ZAKLJUNA RAZMATRANJA........................................................29 LITERATURA......................................................................................32

2

1.

UVODNA RAZMATRANJA

Jedan od najuticajnijih fakrora promena i razvoja privrednih sistema regiona i zemalja u svetu je saobraaj. On vri transfer ljudi, roba, informacija i tehnologija, to je njegova osnovna uloga u realizaciji globalnih svetskih procesa. U Evropi on direktno utie na integraciju svih zemalja, pri emu nezaobilazno obuhvata i Srbiju. Kod nas je saobraaj opravdano izdvojen u jedan od najvanijih prioriteta razvoja zemlje, uz povoljnu okolnost raspoloivog geostratekog znaaja kao resursa. On se osnovano namee kao realno nezaobilazni prioritet stratekog razvoja drave. Meutim, razvoj saobraaja sa sobom neminovno donosi posebne probleme celokupnom drutvu vezane za razliite pozitivne i negativne pratee pojave, stanja i aktivnosti ljudskog drutva. Zbog svega navedenog, neophodno je da se saobraaj ne sputava, ve ga treba pratiti, podravati i razvijati. tetne posledice koje realno prate saobraaj, ne smeju se prihvatiti kao cena procesa. Zato je neophodno stvaranje uslova za uredno i bezbedno funkcionisanje ovog sloenog sistema, koji e ublaiti, sa tenjom ka eliminaciji, potencijalne izvora opasnosti. Strategijski i odgovoran zadatak drave je da upravlja bezbednou saobraaja, ime bi se maksimalno neutralisale negativne pojave u pogledu zatite ljudskih ivota i imovine, uz stvaranje to povoljnijih i to bezbednijih uslova za ivot i rad. Stanje bezbednosti u saobraaju se permanentno prati u svetu i kod nas. Poreenjem podataka sa zemljama u Evropi, Srbija se nalazi pri dnu ove lestvice. Ovakvo negativno stanje posebno u drumskom saobraaju, ukazuje na stalnu potrebu za ozbiljnim i strunim radom na unapreenja bezbednosti u saobraaju. Znaajna odgovornost je na strunjacima, koji bilo kao konstruktori vozila i puteva, ili kao organizatori procesa upravljanja saobraajem, neposredno mogu da doprinesu razvoju i usavravanju svih komponenti aktivne ili pasivne bezbednosti u saobraaju, a prvenstveno spreavaju saobraajnih nezgoda i ublaavanju njihovih posledica, iskazanih izgubljenim ivotima, povreenima i materijalnom tetom. Primer statistikih podataka stanja bezbednosti u drumskom saobraaju, kao najobimnijeg segmenta saobraaja u Srbiji, daje jasno stanje u duem vremenskom periodu. Posebno je zabrinjavajue to to u poslednje tri godine imamo tendenciju porasta povreenih, dok je u Evropi taj trend u opadanju. To govori da je neophodan veliki rad u vie pravaca, a posebno u pogledu poboljanja kvaliteta puteva, modernizovanja saobraajnih sredstava i efikasnijom kontrolom ispravnosti vozila i svih uesnika u saobraaju. Na osnovu pregleda stanja bezbednosti drumskog saobraaja u Srbiji, u narednoj tabeli 1.1. i dijagramu 2.1. prikazano je stvarno stanje u naoj dravi.

3

Republika Srbija bez A P K osovo i Metohija Red.br. godina poginuli povreeni nezgode 1 1990 1790 20940 33576 2 1991 1700 20193 32683 3 1992 1458 16633 27286 4 1993 1042 11753 17257 5 1994 1097 12843 17755 6 1995 999 13938 18827 7 1996 1124 16880 61464 8 1997 1327 20296 67994 9 1998 1331 18857 62223 10 1999 1100 15079 45339 11 2000 1048 16618 48822 12 2001 1275 19906 61711 13 2002 847 14736 52072 14 2003 868 15953 55660 15 2004 953 17557 62334 16 2005 841 16890 62036 17 2006 900 18403 63913 18 2007 968 18403 63913 19 2008 897 22275 67708 Tabe la 1.1. az broja saobraajnih nezgoda na putev im a Srbije Prik80000 70000 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

poginuli povreeni nezgode

D ijagram 2.1. rafik i prik az broja saobraajnih nezgoda na putev im a Srbije G4

Statistiki podaci prikazani u tabeli i priloenom dijagramu, pokazuju da se poslednjih godina, skoro svakoga dana na putevima Srbije desi oko dve stotine saobraajnih nezgoda. U njima doe do povreivanja najmanje ezdeset osoba, sa proseno tri smrtna ishoda. Ovi podaci govore o alarmantnom stanju saobraaja u Srbiji i iziskuju hitno preduzimanje odgovarajuih mera u cilju poboljanja stanja. Najvii nivo vlasti u naoj zemlji, Skuptina Republike Srbije, je usvolila promenu Zakona o bezbednosti u saobraaju, koja e stupiti na snagu 01.01.2010.god., te lino oekujem da primenom ovog Zakona doe do pozitivnog pomaka u pogledu smanjenja tetnih posledica saobraaja po celokupno nae drutvo. Uopteno najee uoeni uzroci saobraajnih nezgoda u drumskom saobraaju su: - nepropisna brzina, - nepropisno kretanje vozila (skretanje i okretanje), - neustupanje prvenstva prolaza, - nepropisno kretanje peaka, - nepropisno preticanje i obilaenje i - nedozvoljena koliina alkohola u organizmu uesnika u saobraaju. U Srbiji vie od 80% saobraajnih nesrea direktno prouzrokuje ljudski faktor. Istovremeno, materijalna teta se meri milionima evra, to dravi postavlja neodloiv i ozbiljan prioritetni zadatak, sa ciljem uvoenja mera za smanjenje i eliminaciju ovako tetnih pojava po nae drutvo.

1.01. SaobraajSaobraajna delatnost se javlja jo u mlae kameno doba (neolit), pojavom prvih ljudskih naselja, kao potreba za prevozom roba dobijenih lovom i poljoprivrednom delatnou. Danas se smatra da je saobraajna delatnost, ona delatnost, koja se sastoji u promeni mesta ljudi, stvari ili informacija. Ona se pojavila kao neminovna svakodnevna potreba velikog broja ljudi za promenom mesta, promenom mesta velikih koliina hrane, kao i u prenosu informacija. Pored navedenog porasla su i rastojanja za prevoz (prenos), posebno posle formiranja organizovanih ljudskih naselja. Saobraaj nije isto to i saobraajna delatnost, on se moe definisati na vie naina: 1.- Saobraaj je samostalna ljudska delatnost iji je cilj promena poloaja ljudi, stvari ili informacija. Ova delatnost je nastala u okviru podele rada, izdvajanjem iz trgovine. Danas je izdvojena u transportnu industriju (privredu), ime dobija i ekonomski smisao.

5

2.Saobraaj je organizovano kretanje saobraajnih jedinica saobraajnim putevima. U saobraajne puteve spadaju: magistralni, regionalni i lokalni putevi (drumski saobraaj), glavne i sporedne pruge (elezniki saobraaj), meunarodni i domai koridori (vazduni saobraaj), mora, okeani, reke, jezera i vetaki izgraeni plovni putevi (vodni saobraaj) i frekvencije (radio saobraaj i telekomunikacije). Osnovni elementi saobraaja su saobraajni put, saobraajna sredstva i organizovanost saobraaja. Saobraajni put je deo prostora koji se koristi za kretanje saobraajnih sredstava. Saobraajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobraaj, a u koja spadaju u drumskom saobraaju drumska prevozna sredstva - vozila, u eleznikom saobraaju lokomotive i vagoni, u vazdunom su to letilice, a u vodnom saobraaju su to razna plovila. 3.- Saobraaj je jedna od etiri egzistencijalne funkcije svakog ivotnog prostora (rad, stanovanje, rekreacija i saobraaj), iji je cilj povezivanje ostalih funkcija, uz to manje negativne efekte. Od navedenih definicija, za definisanje bezbednosti saobraaja najvanija je trea. Na osnovu nje proizilazi, da je saobraaj egzistencijalna funkcija, bez koje nije mogue funkcionisanje i trajan opstanak ivotnog prostora. Bezbednost saobraaja se bavi negativnim efektima saobraaja. To je nauna disciplina koja izuava tetne posledice saobraaja i otkriva i uvodi metode za njihovog smanjivanja. Iz navedenog proizilazi osnovni zadatak bezbednosti da da odgovor na pitanje kako obavljati saobraaj sa to manje tetnih posledica po celokupno drutvo. Potpuna bezbednost saobraaja ne moe biti obezbeena, na ovom nivou razvoja ljudskog drutva. Zbog toga ona treba da obezbedi optimalnu sigurnost ljudi, uz realno nezaobilazni dalji razvoj i usavravanje saobraaja. Saobraaj aktivno doprinosi ukupnom razvoju civilizacije u svetu i predstavlja jedan od vanih elemenata njenog razvoja. tetne posledice saobraaja, kao sopstveni negativan efekat, prete da umanje veliku korist koju prua saobraaj. Najznaajnije tetne posledice saobraaja danas su: - iscrpljivanje ljudskih resursa, - zagaivanje okoline (bukom, izduvnim gasovima i otpadnim materijama), - nastradali u saobraajnim nezgodama (lake i tee povreeni i poginuli), - materijalne tete, gubici i trokovi saobraajnih nezgoda i - socijalno zagaivanje meuljudskih odnosa izazvano saobraajem, a posebno saobraajnim nezgodama.

6

Globalno posmatrano, termin saobraaj, predstavlja najrazliitije oblike organizovanog savlaivanja prostora. Rezultat organizovanog savlaivanja prostora, je saobraajna aktivnost prevoenja ljudi ili roba (tereta). U najirem smislu savladavanje prostora kroz saobraajnu aktivnost moe da se odnosi i na telekomunikacije, transport cevovodima (tenosti i gasova) i sl. U saobraaj se opravdano moe svrstati i komunikacija meu ljudima, koja se obavlja govorom ili pokretom. Prevozom se ostvaruje razmetaj ljudi i roba (stvari) u prostoru. Govor ili slika se prenose na daljinu. Protok tenosti ili gasova uspostavlja se cevovodima, ime se isti prenose na daljinu. Navedeno znai da razliiti oblici organizovanog savlaivanja prostora imaju u sutini istu svrhu, povezivanje prostora, kako bi: - mogli menjati razmetaj ljudi i stvari u prostoru, - omoguili razmenu informacija ili - dostavu razliitih vrsta dobara. Zakljuak se namee sam, i sledi da je jedinstvena osobina saobraaja, organizovanost savlaivanja prostora, a njeni oblici se razlikuju po: - vrsti saobraajne aktivnosti, - karakteru procesa prenoenja ili - nekom drugom obeleju povezivanja, tj. savlaivanja prostranstva. Organizovanost u savlaivanju prostora je veoma bitna osobina saobraaja, kao i saobraaja u prenosnom smislu izraenog kroz komuniciranje govorom, jer podrazumeva da se veza meu ljudima, sporazumevanje, ostvaruje ureeno, po jezikim pravilima. Transport cevima ostvaruje se u skladu sa fizikim zakonima prostiranja gasova i tenosti, dok telekomunikacije koriste provodnost ianih provodnika, odnosno prirodu prostiranja elektromagnetnih talasa, za prenos signala koji fiziki ine poruke. Saobraajna delatnost odvija se razliitim prevoznim i prenosnim sredstvima, po razliitim saobraajnicama i na razliitim udaljenostima, pa se ovi inioci najee uzimaju kao kriterijumi za podelu saobraaja. Saobraaj se deli i prema obelejima objekata, odnosno predmeta prevoza ili prenosa, zatim prema korisniku saobraajnih usluga i sl. Smisao podele saobraaja je da se sagledaju posebne osobine pojedinih oblika. Prema infrastrukturi, putu, kojim se saobraaj odvija, saobraajne usluge mogu da budu: 1.- na kopnu: - drumski saobraaj, - elezniki saobraaj,

7

- cevni i - prenosne trake. 2.- na vodi: - reni, jezerski i kanalski saobraaj i - pomorski saobraaj. 3.- u vazduhu: - vazduni saobraaj. Kopneni saobraaj je saobraajna delatnost u kojoj se prevozne usluge obavljaju raznim vrstama kopnenih vozila na izgraenim putevima i izvan njih. Ovaj saobraaj se odlikuje veom brzinom i elastinou prevoza. Drumska transportna sredstva su veoma pokretljiva i omoguavaju prevoz "od vrata do vrata". Ovaj saobraaj je posebno pogodan za krae i srednje relacije, kao i za prevoz lako kvarljive robe i robe vee vrednosti. Posebno izdvajam gradski saobraaj kao delatnost koja se obavlja na podruju grada, gde se prevozne usluge obavljaju raznim vrstama prevoznih sredstava. elezniki saobraaj je delatnost u kojoj se saobraajne usluge obavljaju vozom i drugim vunim eleznikim sredstvima podesnim za kretanje po specijalno izgraenom putu, eleznikim kolosecima. Unutranji transport je poseban vid saobraaja koji se obavlja unutar kruga fabrika, rudnika, umskih gazdinstava i sl. i to posebnim sredstvima transporta (transporterima, viljukarima, elektrokaretima, kranovima i dr.). Pomorski saobraaj je saobraajna delatnost u kojoj se prevozne usluge obavljaju raznim vrstama plovila po moru izmeu vetaki izgraenih poetnih i krajnjih taaka (luka). Reni, jezerski i kanalski saobraaj je saobraajna delatnost u kojoj se prevozne usluge obavljaju raznim vrstama plovila po plovnim rekama, jezerima i vetaki iskopanim kanalima izmeu vetaki izgraenih poetno - zavrnih taaka (luka) na unutranjim plovnim putevima. Vazduni saobraaj je saobraajna delatnost u kojoj se prevozne usluge obavljaju kroz vazduni prostor raznim vrstama letilica, a izmeu vetaki izgraenih poetno - zavrnih taaka (vazdunih luka - aerodroma). Odlikuje se velikom brzinom prevoza, ali i velikim trokovima transporta. Grana vazdunog saobraaja, dobila je razvojem tehnike kosmiki saobraaj kao posebnu granu, pored ranije poznatog vazdunog saobraaja ili saobraaja u vazdunom prostoru. Cevni saobraaj je saobraajana delatnost novijeg datuma u kojoj se prevozne usluge ostvaruju odgovarajuim tehnikim ureajima za transport nafte, gasa, vode, sipkih materijala i drugih

8

proizvoda, od mesta proizvodnje do mesta krajnjeg prenosa (odredita), tj. do potroaa kao krajnjeg korisnika ili mesta predvienog za dalju preradu. Zasebnu vrstu saobraaja predstavlja PTT saobraaj. Potansko - telekomunikaciona delatnost je saobraajna delatnost, koja obavlja prenos vesti i poruka sa jednog mesta na drugo, odnosno to je skup potansko - telekomunikacionih usluga koje se proizvode tom delatnou. Prema teritoriji (podruju) delovanja saobraaj delimo na: 1.- unutar dravni saobraaj: - gradski, - prigradski i - meugradski. 2.- meunarodni saobraaj: - pogranini, - meunarodni na kraim rastojanjima, - meunarodni na duim rastojanjima i - tranzitni. Prema nameni saobraaj delimo na: - javni i - za sopstvene potrebe. Saobraaj prema nainu prevoza moe biti: - linijski i - slobodni. Najvei praktian znaaj ima podela saobraajnog sistema na sobraajne grane prema kojima i kod nas i u svetu razlikujemo: drumski saobraaj, elezniki saobraaj, vazduni saobraaj, vodni saobraaj,

9

prenos cevima i pota i telekomunikacije.

Zakljuujem, da je saobraaj, nezaobilazna privredna grana civilizovanog drutva, pa i savremenog . Zbog svog velikog znaaja predmet je konstantog naunog praenja i prouavanja, na najviem nivou, ravnom visini razvoja drutva i njegovom standardu. On tei stalnom razvoju i usavravanju, proporcijonalno razvoju tehnike i rastuim potrebama ljudskog drutva u celini.

1.02. Bezbednost saobraajaBezbednost saobraaja je nauna disciplina, koja pripada saobraajnoj nauci. Ona prouava meuzavisnost izmeu saobraajnih i drugih pozitivnih procesa u drutvu, sa jedne strane i prateih, a neizbenih tetnih posledica saobraaja sa druge strane. Takoe ona izuava i pokuava da otkrije zakonitosti nastanka neizbenih tetnih posledica saobraaja po ljude i okolinu, a sve sa ciljem optimalizacije saobraajnog procesa i smanjivanja tetnih posledica. Na bezbednost drumskog saobraaja, kao i na upravljanje saobraajem, uticaj ima veliki broj faktora. Svi uticajni faktori mogu se svrstati u sledee grupe: 1. Objektivni faktori i 2. Subjektivni faktori U objektivne faktore ubrajaju se: - drutveni faktori, - tehniki faktori (putevi i vozila) i - prirodni faktori. Subjektivni faktori su ljudski faktori. Strukturu drumskog saobraaja sainjava: 1.- mehaniki sistem, koji se sa jedne strane sastoji od veze: - "vozilo - put" i 2.- biomehaniki sistem, koji se sa druge strane sastoji od veze: - "ovek - vozilo" i - "ovek - put".

10

Delovanje ova tri sistema istovremeno na bezbednost saobraaja, kao tri osnovna inioca bezbednosti drumskog saobraaja, prikazan je Vennovim dijagramom na slici 1.2.

V P VP

V P

PV

Slika 1.2. Vennov dijagram sadejstva inilaca bezbednosti drumskog saobraaja Na predhodnoj slici prikazana je meusobna zavisnost podsistema, delovanjem osnovnih inioca bezbednosti drumskog saobraaja: o v e k () - v o z i l o (V) - p u t (P) Zakljuujem i naglaavam, da su osnovni faktori vezani za bezbednos u saobraaja ovek, vozilo i put. Zbog toga sve napore i mere za eliminacijom tetnih posledica saobraaja, treba usmeriti, ka to efikasnijem regulisanju tih faktora, kroz odgovarajue propise i odgovarajue zakonske norme.

11

1.03. Okruenje - okolinaOkruenje (okolina) je jedna od veoma uticajnih komponenti u bezbednosti saobraaja, obzirom da sve to nas okruuje utie na ponaanje uesnika u saobraaju Po bezbednost u saobraaju, poseban znaaj ima prostor, u kome se preklapaju sva tri inioca (podsistema). esto se umesto inioca "put" uvodi pojam "okruenje". Kada se analizira sistem koji se sastoji od inilaca "voza", "vozilo" i "okruenje", jasno je da funkciju upravljanja vri voza, objekat upravljanja je vozilo, dok je okruenje izvor informacija, na osnovu kojih se definie sastav sistema. Pri prouavanju veze izmeu pojedinih elemenata voza - vozilo - okruenje, jasno se uoava dvostruka razmena informacija na relaciji: okruenje - vozilo i voza - vozilo, i jednostruka razmena na relaciji okruenje - voza. U okruenju kao jednom od elemenata bezbednosti, a kao vaan nosilac obavetenja izdvaja se put, a na osnovu informacija o putu i subjektivnoj proceni spoljanjih okolnosti voza upravlja vozilom. Slobodno se moe rei da okruenje obuhvataju sledei inioci: - Put sa svojim elementima: putanja, povrina kolovoza i pojas pored puta, - Druga vozila sa svojim elementima: brzina, razmak i karakteristike saobraajnog toka i - Klimatski uslovi: vetar, vidljivost, i kia, sneg i led. Na osnovu do sada navedenog, moe se zakljuiti da je opasnost od nastanka saobraajnih nezgoda funkcija etiri osnovna inioca, koji ine sistem i to: - ovek, - vozilo, - put i - okruenje (okolina). Kod nas i u svetu postoje razliiti podaci i nauna saznanja o uticaju pojedinih inilaca na nastanak saobraaajnih nezgoda. Najrairenije miljenje je da su vozai krivi za oko 85% ukupnog broja nezgoda, a na loe puteve, neispravna vozila i druge inioce otpada ostalih 15%.

12

2.

OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

Za sline pojmove u prouavanju bezbednosti drumskog saobraaja nailazi se na razliite termine. Takoe se problem javlja i u odrivanju osnovne relacije ovek - vozilo - put okruenje. Zbog toga se komponenta okruenje najee svodi samo na okolinu. Tako, pojam okruenja, kao inioc bezbednosti u drumskom saobraaju, podrazumeva sve faktore koji su prisutni pri odvijanju pre svega drumskog, kao i drugih vrsta saobraaja, a koji imaju uticaj na bezbednost i sigurnost odvijanja saobraaja. Dejstvo ovih faktora je razliito i na bezbednost se odraava posredno, preko delovanja na ljudski i tehniki faktor prilikom obavljanja svih vrsta saobraaja. Takoe su razliiti i naini i mogunosti upravljanja njima, prvenstveno u odnosu na njihove mnogobrojne kombinacije koje su objektivno mogue. Povezanost normi o vozau i vozilu, posmatrano iz ugla saobraajnog prava, pokazuje da i formalno postoji zatvorena kontura. Okruenje kao komponenta se teko prepoznaje direktno kao termin normativnog regulisanja bezbednosti drumskog saobraaja. Teorijski, termin okruenje obuhvata zaokruenu celinu normativnog odreenja onih sadraja ili komponenti, koji direktno ne pripadaju ni vozilu ni vozau, ali od kojih bitno zavisi stanje upravljanja vozilom. Sadraji se odnose na: A.- pravila saobraaja. B.- odreenja bezbednosnih uslova puta, saobraajnih znakova i znakova kojima se regulie saobraaj (kompletan reim saobraaja) i C.- drugi (posebni) oblici zatite i bezbednosti. Postoji jo itav niz objektivnih i subjektivnih faktora povezanih sa bezbednou drumskog saobraaja. Nabrojani sadraji u kontekstu definisanja okruenja, teoretski su opravdani iz ugla bezbednosti i direktno u odnosu na dogaanja nezgoda. Dokazano je da saobraajne nezgode nastaju disfunkcijom konture, a norme bezbednosti osiguravaju eljene odnose komponenti. Pravila saobraaja usko su povezana sa obelejima okruenja, a formalno posmatrano su izreka iskazana zakonom. Pravila su izraz uoptene i sveobuhvatne predstave o organizovanom korienju puteva za kretanje saobraajnih sredstava, a u kome se manifestuju odnosi, kako prema drugim uesnicima tako i prema drugim kategorijama uesnika u saobraaju.

13

Put kao element okruenja, utie tako da se vozilo ponaa na putu po fizikim zakonima kretanja. Vozau se na neposredan i uobiajeni nain saoptavaju one poruke koje ine reim saobraaja sigurnim, a regulisan je saobraajnim znakovima, koji blagovremeno pripremaju vozaa da pravovremeno donese odgovarajuu optimalnu i ispravnu odluku. U procesu odluivanja o neophodnim i pravilnim kontrolama vozila, presudno znaenje ima predstava o okruenju, kao stvarni i realni inilac. Saobraajni znakovi nisu proizvoljno odabrana sredstva komuniciranja sa vozaem, jer voza izgrauje subjektivan stav prema saoptenjima saobraajnog znaka. Dokazano je da poznavanje fizike zakonitosti kretanja ne podstie podjednako svakog vozaa da bezbedno izvrava radnje upravljanja, tj kontrole kretanja vozila. Ponaanje pojedinaca u saobraaju, kao organizovanoj i ureenoj drutvenoj delatnosti, podloan je sa jedne strane verifikaciji. Sa druge strane u normativnom regulisanju bezbednosti drumskog saobraaja, posebne mere bezbednosti direktan su vid zatite stanja bezbednosti kao ureenog svojstva saobraajne aktivnosti, a sankcijama se odmerava kazna za apstraktnu opasnost koja se ispoljava u odreenom stanju okruenja. injenice o statusu okruenja u normativnom regulisanju bezbednosti su: - predstava o okruenju, asocira na bezbednosni aspekt puta kome pripadaju saobraajni znakovi, - znaenje pojma okruenja moe se proiriti na pravila saobraaja, jer je njihov smisao blizak odlikama puta i saoptenju saobraajnih znakova o sigurnom i bezbednom reimu odvijanja saobraaja, - formulacija posebnih mera bezbednosti i sankcionisanje materijalnih odredaba propisa, u delu koji se odnosi na okruenje u uem smislu i pravila saobraaja, koja zaokruuju kompletan sistem normativnog regulisanja statusa okruenja kao nezaobilazne komponente bezbednosti u odvijanju saobraaja. Okruenje sadri precizno odreen i definisan sopstveni fiziki izgled, koji je predmet normativnog regulisanja bezbednosti drumskog saobraaja. Takoe uticaje koje proizvodi okruenje, zajedno sa zatitom i prinudom, neophodno je ukljuiti u prouavanja normativnog i bezbednosnog regulisanja drumskog saobraaja.

2.01. Pravila saobraajaZakon izriito u svojim uvodnim odredbama propisuje obavezu svih uesnika u saobraaju da iskljuivo postupaju po pravilima saobraaja, postavljenim saobraajnim znakovima, kao i

14

znacima i naredbama ovlaenog lica. Takoe obavezuje uesnike u saobraaju da postupaju po zakonu ili po naredbi ovlaenog lica, iako se time odstupa od propisanog pravila saobraaja ili od saobraajnog znaka. Ova odredba reava nastalu moguu situaciju kada se razlikuje pravilo saobraaja na odreenoj saobraajnici zbog trenutne potrebe ili nekog dogaaja. Uput (pravila), saoptenja (znakova) i znak ili naredba ovlaenog lica su usmereni ka uesnicima u saobraaju, a njihov je cilj da pospee organizovano kretanje, uz zadovoljavajuu sigurnost. Pravila saobraaja je skup saznanja zakonodavca kako treba urediti postupanje uesnika u saobraaju, radi optimalne sigurnosti. Prouavanjem relativnih inilaca stiu se predstave o: radnjama vozaa pri upravljanju vozilom, svrsishodnom postupanju uesnika koji koriste saobraajne povrine, meusobnom odnosu razliitih kategorija uesnika u saobraaju i dr.

Pravila ine odredbe o: kretanju peaka i o saobraaju vozila; propisivanje radnji vozilom u odreivanju brzine, preticanja, obilaenja i mimoilaenja,

saobraaju; zaustavljanja i parkiranja, prvenstva prolaza; saobraaju na raskrsnici, u tunelu, na autoputu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, kao i druga pravila. Postoji mogunost da se u sistemu propisa o bezbednosti u saobraaju ugrade odredbe, po karakteru sline pravilima, koje vae za regiju ili odreeno lokalno podruje i pored toga to su pravila grupisana po izvesnim obelejima u normativnom aktu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima. Primena pravila se titi kaznenom politikom. Sankcije su razliite i zavise od apstraktne ili konkretne opasnosti, a oigledno je da pravila stvarno svim svojim biem odraavaju uticaj okruenja.

2.02. Saobraajni znakoviSaobraajni znakovi zajedno sa znakovima koje upuuju ovlaena lica prilikom regulisanja saobraaja, upuuju na predvieni reim odvijanja saobraaja i stvaraju uslove za odvijanje saobraaja po optimalnom reimu.

15

Izvori prava koji ureuju materiju saobraajnih znakova su primer unifikacije normi meunarodnog i nacionalnog prava, prihvaenih u celom svetu pa i kod nas. Neophodna su struna znanja da bi se proverila zapaanja i reagovanja vozaa na odreene detalje kao to su oblik, izgled ili simbol saobraajnog znaka. Ispitivanja su pokazala da od naina postavljanja saobraajnog znaka, ili od poloaja ovlaenog lica kada regulie saobraaj, zavise efekti prevoza i sigurnost odvijanja saobraaja. Znakovi i znaci ostvaruju svoju ulogu zavisno od okruenja, od uslova sredine ukljuujui i lini stav vozaa prema ogranienju, naredbi ili obavetenju koje se predoava. Materija saobraajnih znakova u svetu, kao i u Evropskoj Uniji, ureuje se meunarodnim izvorima prava, Konvencijom o saobraajnoj signalizaciji i Evropskim sporazumom, koji dopunjuje Konvenciju. U naem pravu, koje je usklaeno sa meunarodnim izvorima prava, Konvencijom o saobraajnoj signalizaciji i Evropskim sporazumom, odredbe o saobraajnim znakovima i znacima u regulisanju saobraaja, sadrani su u Zakonu o bezbednosti saobraaja, a detalji u potpunosti definisani Pravilnikom o saobraajnim znakovima na putevima. U nacionalnim propisima u svim zemljama sveta, kao i kod nas, u odredbama koje sadri Zakon, nedvosmisleno je definisano da voza mora unapred da upozna sistem koji ine saobraajni znakovi. On takoe mora da upravlja vozilom tako, da u potpunosti potuje propisane odredbe, kako u suprotnom ne bi trpeo zakonske sankcije. Odredbe o znakovima i znacima koje propisuje zakon su: 1.svi uesnici u saobraaju, duni su da postupaju u skladu sa propisima o

pravilima saobraaja, saobraajnim znakovima postavljenim na putu i naredbama koje daju ovlaena lica i 2.ogranienja saobraaja, za odreene kategorije vozila, odreeno vreme ili na

odreenom putu, kao i opte ogranienje brzine kretanja motornih vozila i druge zabrane, obaveze i ogranienja, moraju da se saopte uesnicima u saobraaju propisanim saobraajnim znakovima. Svi uesnici u saobraaju na putu, preko sistema saobraajnih znakova dobijaju saoptenja, kojih su duni da se pridravaju i to o: - zabrani, - ogranienjima i

16

- obavezama. Ujedno oni ukazuju na opasnosti koje unapred signaliziraju, a ujedno daju niz obavetenja znaajnih uesnicima u saobraaju, ime direktno doprinose veoj bezbednosti svih uesnika u saobraaju. Sistem sadri i svetlosne saobraajne znakove koji su u funkciji regulisanja bezbednog odvijanja saobraaja. Pored svetlosnih saobraajnih znakova postoje i svetlosne oznaka, kao i druge oznake na kolovozu, koje propisi u potpunosti definiu i utvruju sve to je potrebno i za ostale saobraajne znakove, kako bi ostvarili svoju pozitivnu ulogu u vezi sa vrenjem bezbednog saobraaja. Znaenje i oblik svetlosnih signala su unificirani i uglavnom priznati u celom svetu, zemljama Evropske Unije, kao i kod nas..Njima se upravljanje i vri kontrola daljinskim sistemima i to tako, da postoji mogunost menjanja duina trajanja faza na pojedinim smerovima prema trenutnim i najoptimalnijih zahtevima saobraaja. Na primer, sistem svetlosnih signalizacija moe povezivati vie raskrsnica u jedan koordinisani niz, svodei vremenske gubitke pri odvijanju saobraaja na najmanju moguu meru, uz maksimalno iskoriavanje postojeih ulinih mrea i naravno uz odgovarajuu visoku bezbednost svih uesnika u saobraaju.. Kriterijumi za uvoenje svetlosne signalizacije nisu strogo unificirani i razlikuju se u pojedinim zemljama. Opte preporuke i iroki kriterijumi za uvoenje svetlosne signalizacije su:1.

asovni protok na glavnom pravcu, ukoliko je u granicama 500 do 600 vozila/as;

2.

asovni protok na sporednom pravcu, ukoliko je u granicama 75 do 200 vozila/as i

3.

veliina peakog saobraaja, ukoliko je u granicama 150 do 250 peaka/as.

U pogledu svetlosne signalizacije, naa zemlja nema posebno definisane kriterijume, ali se primenjuju preporuke francuske direkcije za puteve "Setra". Ove preporuke su prema naim potrebama sasvim zadovoljavajue, a smatraju se najsveobuhvatnijm i najprilagodljivijim preporukama, jer uvaavaju sve relevantne kriterijume za uvoenje svetlosne signalizacije u saobraaju. Zbog svega navedenog, kod nas su i nale iroku primenu Napredak tehnike, pre svega u oblasti elektronike i kompjuterske tehnologije, naao je primenu njenog usavravanja u oblasti razvoja sistema svetlosnih saobraajnih znakova. Primena ovih

17

naprednih tehnologija omoguila je na primer, sukcesivno prolaenje vozila kada je ukljueno zeleno svetlo na vie uzastopnih raskrsnica, pod nazivom "zeleni talas", bez gubitka vremena i zadravanja, uz maksimalnu sigurnost i bezbednost svih uesnika u saobraaju. Tehnika se i dalje razvija i usavrava i to posebno u pogledu automatizacije, sinhronizacije i centralizacije upravljanja saobraajem, a sve u skladu sa stvarnim potrebama njegovog obima i odvijanja uz veliku sigurnost u pogledu oekivane bezbednosti u saobraaju. Zakonska obaveza svih uesnika u saobraaju je da izriito moraju postupati po znaku ili naredbi, a svi su detaljno opisani i potpuno definisani pravilnikom za izvrenje osnova bezbednosti saobraaja na putevima. Pojedini znaci kojima se regulie saobraaj imaju sledea znaenja: 1. obavezu zaustavljanja, 2. zabranu prolaza uesnicima u saobraaju u odreenom smeru kretanja, 3. da treba smanjiti brzinu, odnosno ubrzati kretanje vozila, 4. pravo prolaza i obavezu zaustavljanja, zavisno od pravca kretanja i td. Uesnicima u saobraaju propisana je obaveza da postupaju i po: - zvunim znacima, - svetlosnim znacima i - znacima pitaljkom. Uspostavljanje kontrole saobraaja obavezuje uesnike u saobraaju da postupaju po saobraajnim znakovima. Time se osigurava primena najbitnije komponente reima, to je uslov da se saobraaj odvija ureeno. Na osnovu napred navedenog proizilazi da ureenje okruenja u ovom delu ima svoj normativni izraz u meunarodnim i unutranjim izvorima prava.

2.03. Okruenje u funkciji zatite ivotne sredinePoveanje obima proizvodnje prouzrokuje i poveanje obima saobraaja. Objektivna posledica ovoga je poveanje opasnosti ekolokog zagaenja ivotne sredine, to direktno negativno utie na kvalitet ivota ljudi. Osnovno zagaenje od vozila u saobraaju potie od izduvnih gasova, ostalih curenja sa vozila (gorivo, ulje i dr.), otpadne praine i posledica saobraajnih nezgoda, pri emu je zagaenje koncentrisano i moe imati velike razmere, ime se posebno ugroava ovekova okolina.

18

Motorna vozila kroz izduvne gasove izbacuju oko dve stotine elemenata i jedinjenja u sagorelim sastojcima iz izduvnog sistema kao ostatak procesa sagorevanja motora. Kvalitet izduvnih gasova meri se, ali ne svih dve stotine elemenata, ve samo onih koji direktno ili indirektno najvie tete ljudskom organizmu, a ije su dozvoljene koliine precizno definisane zakonom. U tabeli 1.2., prikazane su izmerene koncentracije komponenti iz grupe CO (ugljenmonoksida), CO2 (ugljendioksida) i vrstih materija u razliitim reimima rada, dizel i otto, pogonskih motora vozila.

Zagaiva

CO 2 (%) CO (%) vrste materije 6 - 17

ekanje dizel otto 4,3 6,5 - 8 0 10 - 14 5 - 72

Reim rada motora ubrzanje vonja dizel otto dizel otto 4,2 9 - 11 7 12 - 13 0,05 3 0 3,4 17 16 112

usporavanje dizel otto 0 29 5,5 28,9

7

Tabela 1.2. Izmerene koncentracije CO, CO

i vrstih materija

Na osnovu merenjem utvrenih podataka jasno je da se benzinski motori mogu proglasiti najveim zagaivaima, mada su njima po tetnosti po oveka vrlo bliski i izduvni gasovi iz dizel motora, zbog pre svega "proizvodnje" tetnih kancerogenih materija. Veliko poveanje sadraja ugljenmonoksida od nominalnog ukazuje da je vozilo ekoloki neispravno, zbog tehnike neispravnosti. Ekoloki je neispravno, jer zagauje okolinu, a tehniki zato to ima poveanu potronju goriva, koje ne sagoreva u potpunosti, kako je to konstrukciono predvieno. Kod vozila sa katalizatorom, vri se ispitivanje koncentracije ugljendioksida, radi utvrivanja ispravnosti katalizatora, odnosno pogonskog agregata, motora.. Kod dizel motora pored merenja ugljen dioksida i ugljen monoksida, meri se i sadraj ai u izduvnim gasovima, koji se manifestuje u vidu estica ugljenika, a to obino govori o stanju ispravnosti motora. Kako a sadri ugljovodonike, onda pored smanjene vidljivosti, izduvni gasovi dizel motora imaju direktno tetno dejstvo po zdravlje oveka i ostalih ivih bia u prostoru u kome se odvija proces saobraajne delatnosti. Dimnost motora direktno zavisi od tehnikog stanja ispravnosti motora, kao i nominalne snage motora i trenutnog optereenja motora. Sadraj ai i koliina dimnosti kod izduvnih gasova dizel motora u zavisnosti od veliine motora, reima rada motora i optereenja motora, orjentaciono je prikazan u narednoj tabeli 1.3.

19

Zapremina motora lit. 1,5 2,2 5,6 7,7

broj obrt. motora obr./min. 1.820 2.200 1.790 1.300

25 44 51 36 35

Optereenje motora u %, od nominalnog 50 75 25 50 75 dimnost sadraj ai u g/m3 59 70 0,233 0,347 0,479 67 78 0,274 0,440 0,611 49 60 0,162 0,258 0,356 45 54 0,158 0,229 0,300

Tabela 1.3. Orjentacioni sadraj dimnosti kod izduvnih gasova dizel motora

Na osnovu tabele 1.2. zakljuuje se da su tetne materije iz izduvnih sistema dizel motora viestruko manje od onih kod otto motora, u svim reimima rada. Uoljivo je da je oko sto puta manje ugljen - monoksida u izduvnim gasovima dizel motora nego kod otto motora. Jedna od tehnikih karakteristika dizel motora je da u procesu sagorevanja postoji veliki viak vazduha te ugljenik sagoreva skoro u potpunosti, tj. ostaje nesagorelo svega ispod 0,1% ugljenika. Kod otto motora zbog tehnikih karakteristika motora situacija je sasvim drugaija, te nesagorelo ostaje oko 5% ugljenika. Druga tetna materija je ugljovodonik. U izduvnim gasovima dizel motora ga ima do deset puta nanje nego kod otto motora. Trea tetna materija koja se pojavljuje u izduvnim gasovima motora, je oksid azota (uglavnom NO2). On je priblino jednako zastupljen u izduvnim gasovima i dizel i otto motora. Specifinosti izduvnih gasova svake vrste motora su i prisustvo organskih jedinjenja olova (kod benzinskih motora) i crni ili plavi dim (kod dizel motora). Ovo je naroito izraeno kod starih motora, koji su kod nas u saobraaju u velikom broju jo uvek zastupljeni. Meutim, saobraaj na oveka utie i posredno. Na primer, poljoprivredno zemljite moe da se lako zagadi, kroz uticaj saobraaja na okolinu pored saobraajnica. Zagaenje vazduha, izduvnim gasovima vozila, se direktno odvija. Posredno zagaenje se deava spiranjem otpadne praine sa saobraajnica putem padavina i prodiranjem zagaenih materija u zemljite oko saobraajnica, ime se ak pored zemljita zagauju i podzemne vode, koje sa sobom nose tetne materije u duem vremenskom periodu. I kod nas, kao i u velikom broju visoko razvijenih zemalja Evropske unije, poinju da se primenjuju novi propisi, a sve u cilju to ire zatite ovekove okoline i poveanja bezbednosti saobraaja na putevima. Tako je u Srbiji, od 01.04.2007.godine za putnika vozila i od 01.10.2007.godine za teretna vozila, dozvoljen uvoz vozila iskljuivo sa euro 4 motorima.

20

Uz vozila sa ovim motorima su neophodna odgovarajua kvalitetnija goriva. Znaajno je napomenuti da e gorivo evrodizel koji sadri 350 ppm sumpora sa oznakom Eko3, uskoro biti zamenjeno evrodizelom sa oznakom Eko4, koje sadri samo 50 ppm sumpora. Smernice EU govore da e se u narednom periodu smanjivati upotreba goriva fosilnog porekla, bio gorivima. Od 31.decembra 2010.godine, obaveza u zemljama EU je da u fosilnim gorivima bude zastupljenost bio goriva minimalno 5,75%. Na ovaj nain dolo bi do smanjenja emisije tetnih materija iz dimnih gasova do 2012.godine za 8%. Cilj EU je da se do 2020.godine, realizuje zamena fosilnih goriva pre svega biogorivima, ak sa 20%, to bi svakako bio veliki doprinos ukupnom smanjenju zagaenosti ovekove okoline. U naoj zemlji poelo se sa proizvodnjom biogoriva u manjoj meri, koja e se u narednom periodu uveavati. Proizvodnja ovog goriva uslovljena je proizvodnjom uljane repice, koja je osnovni element neophodan za proizvodnju biogoriva. Zasaivanjem uljane repice u velikim koliinama na obradivom poljoprivrednom zemljitu, dovelo bi do smanjenja poljoprivredne proizvodnje. Na zagaivanje ovekove okoline oko saobraajnica imaju uticaj i sledei nepromenljivi ali permanentni elementi: - Zagaenje sa vozila od rasipanja raznih elemenata, otpadanjem boje, opiljaka guma usled troenja, kapanja ulja, rashladnih tenosti, goriva, akomulatorske kiseline i troenja delova sa vozila, ili kroz sasuenu prainu, koja se prolaskom vozila podie sa kolovoza, a zatim u zavisnosti od vrtloga vazduha stvorenog od kretanja vozila i u zavisnosti od brzine vozila i vetra prenosi na okolno zemljite blie ili dalje u zoni saobraajnice do oko 50m. - Padanjem kie, dolazi do spiranja kolovoza od sasuene praine sa navedenim otpadom sa vozila i slivanja na okolno zemljite. - Zagaenjem posle saobraajnih nezgoda, kada dolazi do curenja znaajnijih koliina raznih tenosti koje se slivaju na kolovoz i van kolovoza na okolno zemljite. Posebnu opasnost od zagaenja predstavljaju saobraajne nesree u kojima uestvuju vozila koja prevoze opasne materije. Ovako nastaje veoma velika opasnost zazagaenjem, kako okolnog zemljita, tako i podzemnih voda, koje indirektno prenose zagaenje mnogo dalje od mesta dogaaja, bez ikakve

21

mogunosti da se takvo zagaenje sanira. Na ovaj nain dolazi do zagaenja i zemljita i podzemnih voda u duem vremenskom periodu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Svetska banka za razvoj (WB) su propisale dozvoljene granice emisije izduvnih gasova iz motora sa unutranjim sagorevanjem, koji su prikazani u tabeli 1.4.

ORGANIZACIJA (ZEMLJA)

WHO

WB SAD

SUMPORDIOKSID (SO 2 ) vrednost vreme (h) (g/m3) 500 0,17 350 1 500 24(max) 100 1godina 365 24(max) 80 -

OKSIDI AZOTA UGLJENMONOKSID (NO x ) (CO) vrednost vreme vrednost vreme (h) (h) (g/m3) (g/m3) 400 100 0,25 150 60 0,5 30 1 10 8 jedanput godinje srednja aritmetika godinja vrednost

2 , NOx i CO od Tabela 1.4. Preporuke (u odnosu na zdravlje ljudi) za SO strane WHO i WB i standard SAD za SO 2

Uoljivo je da su najstroiji kriterijumi u SAD i Japanu. Zemlje EU se razliito ponaaju u odnosu na preporuke. Neke zemlje primenjuju Amerike standarde, dok druge primenjuju neto blae kriterijume Evropske ekonomske zajednice. Zemlje proizvoai vozila iz Evrope prate taj trend kroz pravilnike Evropske komisije Ujedinjenih nacija. Danas u zemljama Evropske unije, postoje precizno definisane granine vrednosti emisije za nova vozila i u toku je usklaivanje metoda merenja emisije i maksimalnih dozvoljenih vrednosti. U velikim urbanim sredinama danas, imamo emisiju elemenata iz izduvnih gasova, u sastavu: - CO preko 90%, - CxHy i NOx oko 50 - 80% i

22

- lebdee eszice do 50% od celokupne emisije nastale raznim ljudskim delatnostima. U svetu i kod nas uvode se sve rigoroznije norme kontrole vozila, da bi se zatitio ovek i njegova sredina. Normativi koje je utvrdila Ekonomic Commission for Europe (ECE) velikim brojem amandmana na ECE Pravilnik iz 1988. godine, definie granice nivoa buke u naseljenim mestima i dozvoljenu emisiju toksinih materija iz motornih vozila 1992. godine EURO 1, EURO 2 od 1995. godine, a sada EURO 3 i EURO 4, radi smanjenja zagaenja. Ovim normativima neophodno je da se postupno priblii do potpunog prihvatanja normativa i naa drava. U tabeli 1.5. je prikaz graninih vrednosti emisija toksinih materija za privredna vozila mase preko 3,5t, prikazane po fazama Evro - normi za dizel motore u Evropskoj uniji.

ZAGAUJUA EURO 1 EURO 2 MATERIJA 01.10.1992. 01.10.1995. CO (g/kWh) 4,5 4,00 Cx Hy (g/kWh) 1,1 1,10 NOx (g/kWh) 8,0* 7,00 A (g/kWh) 0,36** 0,15*** *9.0 za seriju **snaga motora>85kW ***nema definicije tip/serija

EURO 3