UVODUzimajui u obzir postojee izgradjene kapacitete, postignutog teholokog nivoa proizvodne strukture, znanja u pojedinim oblastima, uvodjenje novih tehnologija za proizvodnju postojeih proizvoda je opravdano samo ako doprinosi poboljanju performansi kvaliteta, irini asortimana i specifinim zahtevima pojedinih trinih segmenata.Prvi i najvaniji jeste uticaj savremene nauno-tehnike i tehnoloke revolucije. Tom fenomenu zemlje sveta poklanjaju izuzetnu panju. Nauno-tehnika i tehnoloka opredeljenja glavne su odrednice naeg doba, uzronici sadanjeg i budueg jaza u razvijenosti.U tom kontekstu, a u okviru postavljenih politikih odnosa u svetu, globalni problemi svetske privrede ispoljavaju se kroz nedostatak:prehrane, energije i mineralnih sirovina.Prva dva faktora Srbija ima i mogla bi postati jedna od vodeih zemalja u regionu i kod prehrane i kod energetike. Zatoenergetikapredstavlja najvei izazov za srpsku dravu i privredu. Prirodni resursi su iscrpivi, pa se ve krenulo u osvajanje novih tehnologija i proizvodnju alternativnih (obnovljivih) izvora energije. Naravno da u tome prednjae najrazvijenije zemlje sveta. Malim zemljama ostaje da se snalaze i da koriste ono o emu najvie znaju, koje resurse imaju i sa ijim e se proizvodima susretati u veoma jakoj konkurenciji na svetskom tritu. Zato se i namee veoma vano pitanje racionisanja energije i u naim uslovima.Energetska efikasnostpredstavlja smanjenje korienja energije po jedinici proizvoda bez uticaja na nivo kvaliteta proizvoda i usluga. Uslov za ostvarenje ovog zahteva pretpostavlja i institucionalne okvire da bi se preko zakonodavnih, strukturno-organizacionih i finansijsko ekonomskih reformi u odgovarajuim uslovima energetskog sektora.Srbija je potpisnik nekoliko veoma vanih dokumenata oko zamene upotrebe fosilnih goriva. Isto tako, naa zemlja je potpisnik i nekoliko Protokola u okviru Medjunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA International Renewable Energy Agency). ta vie, Srbija je uesnik osnivake konferencije ove medjunarodne institucije koja je odrana u Bonu 26. i 27 01. 2009. godine.Osnovni cilj Medjunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) je da postane glavna pokretaka snaga u ubrzanoj tranziciji prema iroko rasprostranjenom i odrivom korienju obnovljivih energija u itavom svetu.Drugi vaan dokumenat je tzv. Zelena knjiga koja nosi naslov Evropska strategija za sigurnost energetskih izvora, koja predvidja da se do 2020. godine 20% fosilnih goriva zameni biogorivima u sektoru drumskog transporta.Trei vaan dokumenat je ratifikacija Ugovora o osnivanju energetske zajednice koji je Srbija potpisala 2005. Godine u Atini. Ovaj Ugovor u lanu 20. obavezuje zemlje potpisnice da uvedu direktivu ES 2003/30. Ta direktiva podrazumeva donoenje Pravilnika o minimalnom sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila.Nadalje, Srbija je ratifikovala Kjoto protokol koji predvidja smanjenje gasova staklene bate i nunog korienja obnovljivih izvora energije. EU se obavezala da smanji emisiju CO2 za 8% do 2010. godine.Prema istraivanjima nekoliko zapadnih kompanija, eksploatacija nafte dananjim intenzitetom, mogla bi da potraje jo 60-80-ak godina.Fiskalna politika drava EU uspostavlja se kroz poreske olakice.POTRANJA ZA ELEKTRINOM ENERGIJOM U EVROPI I REGIONUU Evropi ve nekoliko godina postoji deficit u ponudi elektrine energije. Taj problem je naroito, izraen u jugoistonoj Evropi. Prema podacima iz EFT-a grupacije, region se suoava sa sve veim energetskim deficitom, koji je nastao kao posledica dugogodinjeg nedostatka investicija u nove proizvodne kapacitete. Ciklus investicija u regionu je zapoet, ali e prve nove elektrane krenuti sa radom tek 2012. godine. Zbog vee potranje za elektroenergijom u odnosu na ponudu, cena elektrine energije e imati tendenciju rasta. Nedostatak ponude el. energije u regionu kree se po stopi od 3% u odnosu na potranju godinje, to predstavlja problem, jer se oekuje da tokom 2012 godine kriza pone da jenjava i da e krenuti novi proizvodni kapaciteti.Srbija e sa svojim novim kapacitetima za proizvodnju el. energije veim delom biti okrenuta prema jugoistonoj Evropi , ali e struje imati i za ponudu zapadnoevropskim zemljama. I to bi bila ciljna grupa potroaa. A evo koliko elektrine energije nedostaje u naem okruenju:Tab. 1 Neophodni kapaciteti u elektroprivredama jugoistone EvropeZ e m l j a GW Z e m l j a GW

Rumunija 3,36Grka 3,00

Bugarska 1,82BiH 0,99

Madjarska 1,75Albanija 0,88

Hrvatska 1,21Makedonija 0,62

Srbija 1,46Crna Gora 0,25

Kosovo0,58Ukupno: 16,70 GW

Izvor: EPS, Beograd, 2010. (za rad pripremili autori rada)U zemljama jugoistine Evrope analize pokazuju da ja veoma slaba energetska efikasnost i neracionalno troenje. Skoro da se kree 40% u odnosu na razvojene zemlje Zapada. ak i kada bi se ta situacija popravila, ne bi se mogla dostii neka velika cifra, jer su vrednosti neracionalnog troenja dosta visoke. Postojae i dalje velika potreba za potronjom elektrine enrgije, a to bi za Srbiju bila velika ansa da ulae u svoje kapacitete. Tome ide u prilog i injenica da u Evropi postoji stalna tendencija porasta potronje energenata i elektrine energije. Velika se panja sada posveuje alternativnim izvorima enrgije u kome Nemaka prednjai.KAPACITET ZA PROIZVODNJU ELEKTRINE ENERGIJE U SRBIJIPouzdano snabdevanje potroaa energijom pod ekonomski najpovoljnijim i ekoloki najprihvatljivijim uslovima podrazumeva da se na nivou zemlje uradi dugorona procena energetskih potreba, zasnovana na sagledavanju postignutog nivoa energetskog razvoja i sadanjeg stanja energetskih kapaciteta, raspoloivih energetskih potencijala, tendencije razvoja energetike u svetu, oekivanog tehnolokog napretka u oblasti energetike i na pouzdanom sagledavanju rasta privredne aktivnosti stanovnitva Srbije. To je osnovna pretpostavka za uskladjeni razvoj energetike i cele privrede za izgradnju granske strukture energetskog sektora i obezbedjenje sigurnosti i ekonominosti snabdevanja privrede i stanovnitva energijom.Tab. 2 Instalisana snaga elektrana (na pragu prenosa)Instalisana neto snaga MW

Sa kapacitetima na Kosovu %Bez kapaciteta na Kosovu %

Termoelektrane na ugalj 5.17161,52 3.93655,16

Termoelektrane-toplane (gas, mazut 336 4,00 336 4,71

Hidroelektrane 2.89834,48 2,86340,13

Ukupno elektrane EPS-a 8.405100,00 7.135100,00

Izvor: EPS, Beograd,2010.Osnovni cilje reformi energetskog sistema je uspostavljanje kvalitetno novih uslova rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potronje energije, koji e podsticajno delovati na privredni razvoj Srbije, zatiti ivotnu sredinu i integraciju domaeg energetskog sektora u regionalno i evropsko trite energije.Tab. 3 Distributivna mreaSa kapacitetima na KosmetuBez kapaciteta na Kosmetu

Duina mree (km) 158.045 138.471

Instalisana snaga transformatora (MVA) 30.911 28.301

Izvor: EPS, Beograd, 2010.Kada je u pitanju distributivna mrea, skoro da u svim zemljama jugoistone Evrope postoje problemi na prenosnim mreama. I u tom delu se gubi elektrina enrgija, pa se tu, takodje, mora popraviti stanje.Na osnovu gore iznetog, izvlaimo zaljuak da se i u EPS-u preduzimaju sve mere radi energetske efikasnosti i to u domenu za koje su oni nadleni. Najvie zabrinjava stepen naplate potraivanja od potroaa, u prvom redu stanovnitva. Ilustracije radi, stanovnitvo duguje 70 milijardi dinara, a za taj novac mogu se kupiti jo tri nova bagera na nivou kapaciteta koji je nedavno instaliran u Kolubari. Tab. 4 Potronja elektrine energije u Srbijired.br. Kategorija potronje O s t v a r e n j e Indexi

2006. 2007. 4/3

2 3 4

1.Finalna potronja u Srbiji26.93227.156 101

isporuka na visokom i srednjem naponu 7.461 7.677 103

-isporuka na niskom naponu19.47119.479 100

2.Isporuka drugim sistemima 2.051 2.021 99

3.Gubici u prenosu i mrei ED 5.905 5.753 97

4.Pumpanje i sopstvena potronja 1.514 1.440 95

5.Bruto potronja34.35134.348 100

Izvor: Prema dokumentaciji EPS, pripremio BM.Problematika cena je uvek bila prisutna u poslovanjima svih kompanija od kojih zavisi socijalno stanje u zemlji. Tako je i sa EPS-om. Pratei kretanje cena u evrocentima zapaa se vee odstupanje od dinarske protivvrednosti. Jasno je da je to zbog toga to sve zavisi od platene moi potroaa, s jedne strane i s druge, to bi vee tereenje cene kotanja privrednih preduzea, znaajno umanjilo njihovu konkurentsku sposobnost. Postavlja se pitanje, dokle e to trajati zbog toga to se skoro 10 i vie godina kasni sa izgradnjom bilo kakvih kapaciteta koji bi bili u funkciji ponude elektrine energije.Zalihe ugljaSrbija ima znaajne zalihe uglja na raspolaganju. U sadanjim uslovima postoji redovna eksploatacija ve postojeih nalazita i ona izgleda ovako:Tab. 5 Kapaciteti za proizvodnju ugljau 000 tsa kapacitetima na Kosovubez kapaciteta na Kosovu

Povrinski kopovi 44.900 36.950

Izvor: EPS, Beograd 2009.Kao to smo napomenuli, najnovija istraivanja pokazuju da Srbija ima dovoljno uglja za proizvodnju elektrine energije. U strukturi kvaliteta je mahom lignit. Samo kopovi u Kostolcu imaju uglja za 60 godina koji je trenutno u eksploataciji. U neistraenom nalazitu Dubravica procenjuje se da ima oko 600 miliona tona. Kolubarski basen, takodje, ima dovoljno uglja. Procesom gasifikacije uglja, kao novom metodom zatite od ugljen dioksida, omoguie se i zatita ivotne sredine, tako da se oekuje i izgradnja novih kapaciteta termoelektrana ije e pogonsko gorivo biti gasifikovani ugalj.Vei deo potronje uglja odlazi na grejanje domainstava. Trenutno u naoj zemlji se potroi oko 2,5 miliona tona mrkog uglja. 1/3 domainstava se greje na ugalj. U srbiji ima oko 400.000 domainstava koja koriste ugalj ili drvo za grejanje, ukljuujui i daljinsko grejanje koje umesto gasa ili mazuta, koristi ugalj.Hidropotencijali Srbije Izgradnja malih hidroelektrana (perspektiva ravoja Srbije)Dosadanja istraivanja pokazuju da se od ukupnih koliina voda koje proteknu kroz Srbiju, samo 9% formira na teritoriji Srbije, a 91% ine tranzitne vode. Dunav od svog izvorita do Crnog mora ima duinu od 2.845 km, a kroz Srbiju protie u duini od 581 kilometar. Zahvaljujui tome, na pogodnim lokacijama izgradjene su dve hidrocentrale, a planira se i trea reverzibilna. Kako stoje hidropotencijali naih reka prikazaemo u narednoj tabeli:Tab. 6 Hidroenergetski potencijali SrbijeV o d o t o kTehniki iskoristiv potencijal (GWh)

Drina 1.472 *

Dunav, uzvodno od Novog Sada 1.045

Sava 530

Lim 439

Sliv Velike Morave 2.505

Sliv Belog Drima 517

S V E G A 6.508

Male hidroelektrane 1.699 **

Ukupno 8.207

(* raunato da polovina preostalog potencijala pripada Republici Srbiji** od 0,1 do 10 MW snageObnovljivi izvori energije predstavljaju pravi izazov za one koji ele da se bave proizvodnjom elektrine energije, a da ne zagadjuju ivotnu sredinu. Naime, proizvodeni konvencionalni kilovat sat iz nafte i uglja, naizgled jeftini, izazivaju velike posledice u naruavanju ivotne sredine, jer drava mora da uloi velike sume novca u sanaciju ekoloke tete koju prave takvi kapaciteti. S toga su svesni i u nadlenim ministarstvima nae zemlje, pa se u strategiji razvoja obnovljivih izvora energije , medju kojima je i hidropotencijal, stavlja prioritet do 2015. godine. ta vie u dokumentu Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. Navodi se kako se poveanim korienjem obnovljivih izvora, osim oiglednih ekonomskih efekata kao to su smanjenje potronje uvoznih energenata i ugroavanja okoline, angauje domai kapital, podstiu mala i srednja preduzea, kao i domaa proizvodnja opreme za korienje ovih izvora energije.Prema podacima Ministarstva energetike, trenutno se svega 10% ukupno proizvedene energije u Srbiji ili 0,86% miliona ten (tona ekvivalentne nafte) dobija iz obnovljivih izvora, pri emu celokupna ili gotovo celokupna proizvodnja pripada na velike hidroelektrane kao to su Djerdap 1 i 2 i sl.Ekonomska raunicaizgradnje minihidroelektrana ima sledee relacije:Kada su u pitanju trokovi izgradnje smatra se da jedan vat instalisane snage kota 1 evro. To znai da se za 10.000 evra uloenih u izgradnju moe dobiti elektrana snage deset kilovata. Ta energija je dovoljna da opskrbi jedno domainstvo. U itavom mini projektu oko 60% novca odlazi na maine koje su potrebne za proizvodnju elektrine energije. Ostali deo sredstava odlazi na gradjevinske radove. Na dalje, male hidroelektrane napr. 1,5MW moe se izgraditi za devet meseci ili do godinu dana. Nedavno je jedan investitor obezbedio 7 miliona evra za izgradnju 3 minielektrane ukupne snage 3,6 MW elektrine energije. Za takvu gradnju potreban je protok vode od 2,2 m3 u sekundi, to svaki na planinski izvor ili reica imaju. Ukupni vodotokovi u Srbiji u izgradnji minihidroelektrana mogu dati oko 500 MW elektrine energije. Najpogodnija podruja za izgradnju minielektrana nalaze se u ataru Kragujevca, Uica i Nia. Inae, utedaizgradnje minielektrana i njihovo ukljuenje u elektromreu Srbije sa snagom od 500 MW predstavlja sumu od 50 miliona evra, u odnosu na izgradnju termoelektrane sa istom snagom.Ekonomska isplativost izgradnje minihidroelektrane, naravno, zavisi od njene veliine. Minihidroelektrana snage 2 MW isplati e se u roku od 5-7 godina. Njena izgradnja, kao to smo naveli kota oko 2 miliona evra.Problemi sa kojima se susreu, eventualni, investitori u izgradnji minihidroelektrana su, slobodno se moe rei, apsurdni. Njihovi zahtevi se veoma efikasno reavaju na nivou Ministarstva energetike i to za 15-ak dana, ali kada se treba da dobije lokacijska i gradjevinska dozvola onda nastaju veliki problemi. Te se dozvole dobijaju na nivou lokalnih samouprava, odnosno, optina. Iako su po Zakonu dune da u roku najvie mesec dana izdaju sva potrebna dokumenta, mnoge od njih se ogluuju o tom roku pod izgovorom da nemaju usvojeni prostorni plan. ekanje na te dozvole moe trajati godinu i vie dana. Srbija je u tom kontekstu, ve potpisala obavezu sa EU da do 2020. godine proizvode bar 20% energije iz obnovljivih izvora. U ovom trenutku za Evropom kasnimo najmanje 15-20 godina, a proizvodimo samo 2-3% energije iz obnovljivih izvora.ELEKTROENERGETSKI POTENCIJALI REPUBLIKE SRBIJE I MOGUNOSTI ZA PROIZVODNJU ELEKTRINE ENERGIJE SA REPUBLIKOM SRPSKOMElektroenergetski kompleks je jedan od najznaajnijih pokretakih snaga koji, ako se ne koristi dobro, moe zemlju da eliminie u smislu njene konkurentske prednosti. Revitalizacijom postojeih i putanjem u pogon novih trafo-stanica i dalekovoda, elektromrea Srbije je obezbedila Srbiji lidersku poziciju u prenosu elektrine energije na visokom naponu, a planovi Elektroprivrede Srbije o novim kapacitetima u zemlji i Republici Srpskoj, garantuju da e biti struje za domae potroae, ali i za izvoz. Kada se u novembru 2006. godine dogodio raspad energetskog sistema Zapadne Evrope, i u mraku ostao vei deo Nemake, Belgije, Holandije, Francuske, panije, Portugala, vajcarske Italije, Austrije, Slovenijebez struje su ostali, pored gradjana, i industrijska postrojenja, a najdui prekidi u snabdevanju strujom trajali su 90 minuta. To je dovoljno da se naprave havarije i velike tete. Posledice su se osetile, ak, i u Maroku koji je kablom povezan sa panijom. Evropi nedostaje struja, a esto se pokazuje i kao problem prenosa visokog napona, naravno, preko visokonaponske mree. Sve je to bilo dovoljno da se efektom domino kockica, ispad u severnonemakoj visokonaponskoj mrei, automatski odrazi u celoj Evropi.U Srbiji nije bilo poremeaja u snabdevanju strujom, ali dispeeri srpskog nacionalnog dispeerskog centra ne samo da su pomno pratili ta se deava u Evropi i neposrednom okruenju, ve su i uspeli da vezujui njihove potroae na srpski sistem, od mraka sauvaju delove susednih elektroenergetskih sistema Maarske, BiH i Hrvatske.Da bi cela pria bila zanimljiva u ovom istraivakom projektu, treba rei da je do inicijalnog kurclusa u zapadnoevropskom elektro-energetskom sistemu dolo na delakovodima ne nemakoj reci Ems, koji se u pravnim intervalima, inae, iskljuuju radi prolaska brodova, a da je srpski EMS (Elektromrea Srbije) uspeo da ovdanje potroae struje zatiti od lanane reakcije i mraka. Naravno, Elektromrea Srbije to ne bi uspela bez Elektroprivrede Srbije. Dok se u EMS-u (Elektromrei) trude da se stalnim ulaganjima u mreu unapredi sistem prenosa elektrine energije i podigne sigurnost napajanja, EPS je taj koji proizvodi struju.U istraivanju smo doli do podataka da je EMS krajem prole godine pustio u rad trafo-stanicu 400/110 kV Sombor 3. Vrednost projekta je 16,9 miliona evra, s tim to je Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila 15,5 miliona, a ostatak je EMS iz sopstvenih sredstava. Znaaj ovog trafoa je izuzetno visok jer se podie kvalitet isporuene elektrine energije tako da se poveava napon koji stabilizuje isporuku struje, s jedne strane, a na drugoj strani ovako stabilna isporuka utie na sniavanje gubitaka elektrine energije u prenosnoj mrei (od 8 megavata), rastereenje okolnih trafo-stanica i na poveanje sigurnosti napajanja tarifnih potroaa.U drugoj faziizgradnje predvidja se povezivanje ove sa trafo-stanicom Sremska Mitrovica 2, dalekovodom napona 400 kV, izgradnju interkonektivne veze sa prenosnim sistemom Madjarske, ugradnju drugog transformatora snage 300 MVATrafo stanica Sombor 3 zajedno sa nedavno putenom u rad trafo-stanicom 400/110 kV Jagodina 4 je najmodernije postrojenje nae prenosne mree po svim karakteristikama, odgovara najsavremenijim evropskim standardima.Dalje, zahvaljujui geografskom poloaju Srbije, postojea prenosna mrea prepoznata je kao vaan inilac u evropskim integracijama. Da bi se ovaj poloaj uvrstio, EMS, pored redovnog odravanja prenosnog sistema, izuzetnu panju poklanja investicijama, pa e tokom ove godine otpoeti izgradnju medjunarodnog dalekovoda od Nia do makedonske granice (prema Skoplju), tako to e se najpre graditi deonica do Leskovca.Isto tako je od znaaja da se napomene da je EMS operator prenosnog sistema i trita elektrine energije, i da predstavlja prirodni monopol. EMS Srbije je u srcu regiona. Prirodni monopol podrazumeva transparentnost. EMS je koncipiran po ugledu na operatore prenosnog sistema u razvijenim evropskim zemljama i potpuno spreman za liberalizovane principe pri stvaranju trita elektrine energije. Obezbedjuje se, dakle, nediskriminatorski pristup prenosnoj mrei svih licenciranih uesnka na tritu elektrinom energijom, upravljanje zaguenjima u prenosnoj mrei, transprentne cene i procedure za dodelu prekograninih kapaciteta. EMS je vaan inilac u evropskim integracijama, naroito u regionu jugoistone Evrope, a za prenos velikih koliina elektrine energije na pravcima sever-jug i istok-zapad, ali i za implementaciju odredbi ugovora o osnivanju Energetske zajednice jugoistone Evrope.Svi ovi pokazatelji doveli su do toga da su planovi za razvoj prenosnih kapaciteta EMS do 2.015. godine u skladu sa regionalnim potrebama. To je, naroito, znaajno kada se radi o izgradnji novih, interkonektivnih dalekovoda sa susednim zemljama.S druge, strane, namee se i pitanje dalje ekonomije rada elektro-energetskih postrojenja u Srbiji? Naime, strunjaci EPS-a i EMS-a istiu da je cena struje u Srbjii najmanja u Evropi, pa je to uzrokovalo i neto loiji elektropotencijal Srbije i investicije u razvoj tog potencijala.I u EMS-u i EPS-u, istiu da se jedino na trinim principima koncipiran energetski sektor Srbije ima ansu da iskoristi svoje komparativne prednosti i da energetika bude viza za prikljuak Evropskoj uniji. Situacija nije toliko alarmantna, ali se zastoji u investicijama mogu odraziti loe na dui period, jer u EPS-u sa zadovoljstvom istiu da su i sa najniom tarifom u Evropi, 2006. godinu zavrili sa 15 milijardi dinara profita, odnosno oko 200 miliona evra.Nadalje, u istraivanjima doli smo do podataka da se EPS, spremajui se za predstojeu trinu utakmicu, angaovao tri konsultanske kue za tri projekta: organizaciono i finansijsko restruktuiranje kompanije, za izbor i privlaenje stratekih partnera za zavretak izgradnje TE Kolubara B i za Projekat rekonstrukcije TE-TO Novi Sad. Realizacijom ova tri projekta u EPS-u smatraju da e moi da zauzmu vodeu ulogu u elektroenergetskom sektoru u jugoistonoj Evropi, kao i da postane znaajan izvoznik struje.Konzorcijum, koji sainjavaju EPIC (Austrija) i Elektrotehniki fakultet iz Beograda, treba da analizira mogue investicione projekte za dovretak TE Kolubara B, ali i projekte izgradnje novog visokoefikasnog bloka slinog ili veeg kapaciteta. Obe elektrane treba da koriste isti tip goriva: lignit sa povrinskih kopova Kolubare. To treba da bude elektrana sa dva bloka od po 350 MW instalisane snage. Kako su pojedini potencijalni strateki partneri pokazali vei interes za izgradnju novog savremenog termoenergetskog postrojenja, takodje, snage oko 700 MW, ali na lokaciji TE Nikola Tesla B u Obrenovcu, a ne za nastavak izgradnje TE Kolubara B, u EPS-u kau da treba razmiljati i o gradnji, ove, druge elektrane. Izgradnja novog kapaciteta je dugorono ekonomski isplativija od ulaganja u ekoloku opremu na neefikasnim postrojenjima i omoguuje racionalnije raspolaganje ogranienim rezervama uglja.to se tie rekonstrukcije i dogradnje TE-TO Novi Sad, omoguie se da ovaj jedan od najveih termoenergetskih objekata u Srbiji, svojom proizvodnjom definitivno stabilizuje stanje na visoko naponskoj mrei. TE-TO Novi Sad, koristi kao gorivo prirodni gas ili mazut. Rekonstrukcija ovog objekta u kombinovano postrojenje sa gasnom i parnom turbinom, ili izgradnja novog gasno-parnog bloka na istoj lokaciji, treba da obezbedi konkurentnost i profitabilnost postrojenja u uslovima trinog poslovanja i normalnog pariteta cena goriva i energije. Novo postrojenje treba da bude fleksibilno u pogledu promene optereenja. Takodje, treba da ima mogunost ulaska u pogon velikom brzinom, to je od znaaja za funkcionisanje elektroenergetskog sistema. Uz to, dodatni elektroenergetski kapaciteti u Vojvodini e doprineti stabilizaciji rada prenosne mree i obezbediti potrebnu reaktivnu snagu.Model finansiranjapodrazumeva uee inostranog stratekog partnera, slino realizaciji projekta termoenergetskih postrojenja na kolubarski lignit.Tab. 7 Izgradnja kapaciteta za elektrinu energiju u Republici SrpskojRepublika Srpska-Termoelektrana Stanari, 420 MW-EFT

-Trmoelektrana Gacko, 300-660 W-NERS doo Gacko (51% CEZ, 49% E)

-Trmoelektrana Ugljevik, 300-660 W-AES/HSE

-Hidroelektrana Buk Bijela, 150 W-Pregovoti izmedju EPRS I EPS u pri kraju

Kada se ovim planovima doda i realizacija projekta sa Republikom Srpskom u izgradnji hidroelektrane Buk Bijela, zatim posao revitalizacije HE Viegrad, namee se, naravno, zakljuak da bi Srbija, zajedno sa Republikom Srpskom, mogla kompletno reiti zavisnost od uvozne struje. I jedna i druga Republika mogle bi postati vodei proizvodjai elektrine energije u jugoistonoj Evropi. A evo kako izgleda bilansno stanje elektro-energetskog kompleksa u Republici Srbiji: Tab. 8. Projekcija proizvodnje, potronje, uvoza elektrine energije i gubitaka u dis. mreiProizv.Jed. MereOstv.2007.2008.2009.2010.plan2011.plan2012.plan2013.plan2014.plan2015.

El.energ.GWh34.95235.22034.63834.88636.54337.16137.11938.36238.575

proizv.HEGWh10.45311.04111.12811.12811.12811.12811.12811.12811.128

Proizv.TEGWh24.49924.17923.51023.75825.41626.03325.99129.06229.139

Proizv.uglja za TE000 t35.47235.82435.55236.30935.80235.86437.26238.952

Uk.proiz.uglja000 t37.95137.70937.77238.52938.02238.08439.48241.172

Finalna potr EEGWh27.15628.51528.96329.46529.87130.29430.63330.91231.195

Ugovor isp.SrbijeGWh1.2351.1051.0711.0711.0711.0711.0711.0711.071

uvozGWh1.0411.0602.1262.3631.0297511.033 0 0

Gubici u mrei%12,213,813,613,413,213,012,812,712,6

Izvor: Na osnovu dokumentacije EPS-a, za rad pripremili autori rada.Navedeni parametri predstavlaju dovoljnu osnovu za nova ulaganja u energetske objekte obe Republike na kvalitetnim osnovama i, naravno, traei stratekog partnera.EKONOMSKI ASPEKTI KORIENJA VETRA ZA PROIZVODNJU ELEKTRINE ENERGIJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA ISKUSTVU NEMAKEElektrina energija dobijena pomou vetra je najistiji oblik energije. I pored znaajanih pomaka u iskorienost ovog vida energije, u svetu vetar koriste samo drave iji su potencijali istraeni ili one koje imaju finansijskih mogunosti da ulau u istraivanja i proizvodnju eolske energije.Srbija bi godinje iz energije vetra mogla da proizvodi 2,3 milijarde kwh elektrine energije, a zarada od te proizvodnje iznosila bi oko 120 miliona evra.Vetroelektrane su ponovo postale zanimljive kao jak energetski resurs. Naime, pored USA i evropskih drava Nemaka, Italija,panija i Danska su osamdesetih godina prolog veka krenule u osvajanje tehnologija korienja energije vetra. Holandjani su pravili najbolje elise, dok su se najkvalitetniji generator proizvodili u Danskoj.U kontekstu toga, najinteresantniji je podatak da je jedna od vodeih danskih firmi koristila asihrone motore koje je proizvodio subotiki Sever i ugradjivale ih u svoj finalni proizvod koji je izvozila na trite SAD.U periodu od osam godina, od 1991. do 2001. godine proseni godinji rast kapaciteta energije dobijene od vetra iznosio je oko 30% , dok se instalisana snaga uetvorostruila u razmaku od 1999. do 2005. godine. Vetroelektrane imaju kratak period investicione izgradnje, sezonska vrna proizvodnja elektrine energije poklapa se sa sezonskom vrnom potronjom, a proizvodnja se obavlja uz minimalno naruavanje ivotne sredine.U istraivanjima prof. Marka Popovia istie se da za ekonominu proizvodnju elektrine energije vetrogeneratorom potrebna je minimalna srednja godinja brzina vetra od pet metara u sekundi, na visini od 50 metara iznad tla. U Srbiji postoje lokacije koje su istraene i kod kojih je procenjeno da imaju najbolje uslove za izgradnju vetroelektrana. To su podruja na planiini Midor, Suvoj planini, Vrakom bregu, Staroj planini, Krepoljinu kod Donjeg Milanovca, Tupinici, Jastrepcu, Deli JovanuU Vojvodini su obavljena istraivanja u selu Dolovo, kao karakteristii model lokacije koja bi odgovarala daljim ispitivanjima u drugim podrujima. Naprimer, na podruju Bele Crkve moe se instalirati vetrogenerator ukupne snage 100 MW, a na podruju Indjije snage 20 MW itd. Ukupni potencijal vetroelektrana koje bi se izgradile u Srbiji imao bi energetsku snagu od 1.300 megavata.Vetrogenerator snage 6 kw mogao bi da proizvede 16.500 kwh elektrine energije. Istraivanja pokazuju da je najrentabilnije izgraditi i kombinovati solarni modul i vetroelektranu na naim gazdinstvima. Na taj nain dobie se velika iskorienost prirodnog resursa sunca i vetra, sa znaajnim finansijskim efektima.Nai strunjaci, takodje, mogu se pohvaliti da su srpski meteorolozi razvili svetski priznat metod modeliranja vazdunih strujanja, prvenstveno zbog tanijih vremenskih prognoza. Ti se metodi mogu primeniti i u vetroenergetici, jer se po tom modelu vazdunih strujanja, u Srbiji predvidjene oblasti interesantne za iskorienje energije vetra.U svetu je na energiju vetra instalirano preko 100 hiljada MW. Od tog broja u Evropi oko 60.000. Procene su da e do 2011. godine biti instalirano 160.000 MW, u kome Kina i Indija prednjae.Ekonomski aspekti izgradnje vetroelektrane:Izgradnja vetrenjaa je veoma skupa. Investicija u napr. vetropark kota oko 1,7 do 2 miliona dolara po jednom postrojenju. S obzirom da ne postoji proizvodnja u naim uslovima, predlog je da cene kwh iz vetroelektrana bude11,5evrocenti.Prosena, distributivna cena elektrine energije iz hidro i termoelektrana iznosi5,7centipo kwh. Naravno da se sada namee pitanje ko e da plati razliku do visine cene kwh dobijenih iz vetroelektrana? Bogate drave subvencioniraju izgradnju vetroparkova. Nemaka, Austrija i Danska su na tom putu najdalje odmakle, a u svetu Kina i Indija, kao i Kalifornija i Teksas.Kompenzacija cene elektrine enrgije se ne moe ostvarivati samo na teret individualnih potroaa, domainstava. I ovde se mora koristiti metod disperzije cena u akceleratoru, dakle, na teret svih koji koriste elektrinu energiju, a to znai i domainstva i privreda. Republika Srbija je predvidela odgovarajuu podrku proizvodnji zelene struje, ali o tome kasnije.Trenutno zainteresovani investitori su obezbedili oko 150 miliona $ za izgradnju vetroelektrana. Radi razreavanja problema koji se pojavljuju u proceduri dobijanja dokumentacije za izgradnju ovih instalacija, formirano je Srpsko udruenje investitora u energiju vetra (Serbain Wind Energy Association SEWEA).Iskustva Nemake:U Nemakoj iz godine u godinu raste proizvodnja elektrine energije iz obnovljivih izvora. Prema podacima Udruenja nemake energetske privrede, proizvodnja eko-struje poveana je na 41,4 milijarde KWh. Na taj nain uee obnovljivih izvora energije u ukupnoj nemakoj proizvodnji elektrine energije iznosi 13,3%. Uporedjujui, dakle, te podatke sa onima sa kojima Srbija raspolae, vrednosti su neuporedive jer, kao to smo ranije napomenuli, kod nas ne postoji nijedno postrojenje koje proizvodi struju koristei sangu vetra.Nemaka u momentu istraivanja ovog rada, proizvodi od snage vetra 24.000 MW. To je 10% od ukupno instalisane snage svoje elektroprivrede, to naravno, Nemci nisu zadovoljni. Planiraju da do 2020. godine od ukupno proizvedene elektrine energije, bar 50% bude iz obnovljivih izvora vetra, sunca ili snage morskih talasa.Da bi tako neto ostvarili, Nemci su razradili i mere sa kojima e pospeivati izgradnju vetroelektrana. Naime, osim to su postavili osnovna pravila igre putem propisa, nemaka drava je zbog dugoronog interesa elektroenergetske sigurnosti i stabilnosti, donela i odluku da e svakom ko na vetar proizvede i u mreu unese bar kilovat-as isplatiti deset evrocenti bonusa (prof. Egbert Bake u intervjuu Politici). Na taj nain drava podstie investitore da se time bave i da uveavaju kapacitete tog vida obnovljive energije.Nemci su, takodje, utvrdili da se pojavljuje manji problem kod vetroelektrana kada dodje do jaih orkanskih vetrova. Taj problem je reen na taj nain to se one zaustavljaju i ne rade dok traje nevreme, a eventualni, nedostatak tih kilovata nadoknadie iz drugih izvora proizvodnje.SUNEVA ENERGIJA KAO PRIRODNI RESURS U PROIZVODNJI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA ISKUSTVA NEMAKEU naoj zemlji suneva energija se koristi samo za zagrevanje stanova i, eventualno, plastenika. Naa istraivanja usmerena su na iskustva razvijenih zemalja iji finansijski potencijal tako neto omoguuje. Suneva svetlost mogla bi da podmiri kompletno potrebe oveanstva, samo ako bi se pronali naini jedne takve masovne iskorienosti potencijala koje ona prua. Veina nae strune javnosti ne poznaje metode proizvodnje elektrine enrgije pomou suneve toplote, pa je to moda sada prilika da u kraim crtama istaknemo neke bitne karakteristike. Nauno struni asopis (National geographic (septembar 2009.)opisuje na lokaciji Nevada Solar One kako to izgleda. Kada je sunan dan oekuju se visoka temperature, a posao inenjera je da nadgleda solarne elije, odnosno parabolina ogledala, koja sunevu svetlost usmeravaju na dugake eline cevi kroz koje tee ulje, zagrevajui ih sve do temperature od 400 stepeni Celzijusa. Sa polja ogledalavrela tenost se uliva u dinovske radijatore koji ekstrahuju toplotu i pretvaraju vodu u paru. Para pokree turbine i dinamo-mainu, proizvodei za naponsku mreu i do 64 MW, dovoljno da se obezbedi elekrina energija za 14.000 domainstava.Ameriki strunjaci su, takodje, doli do jedne veoma zanimljive raunice. Naime, oveanstvu danas je potrebno oko 16 teravati energije (1 teravat = trilion vati). Oekuje se da do 2020. godine se ta potreba povea na 22 teravata. Suneva energija na kopnenom delu zemlje iznosi 120.000 teravati. To praktino znai da je suneva energija neiscrpiva i, praktino, neograniena.Inovacije u proizvodnji:Strunjaci su, takodje, na korak do pronalaenja reenja oko iskorienja ovako velikog svetlosnog i toplotnog potencijala Sunca. Naime isti asopis (str. 32) navodi da postoje dva naina za prevazilaenje problema oko iskorienja sunevog potencijala. Prvi je proizvodnja pare putem parabolinih kanala, kao to su ovi u Nevadi, ili putem polja ravnih, kompjuterski navodjenih ogledala, tzv. heliostata, koji sunevu svetlost fokusiraju na prijemnik na vrhu ogromnog tornja. Drugi nain je da se suneva svetlost direktno pretvara u elektrinu energiju pomou fotovoltanih (FV) ploa, napravljenih od poluproizvoda kao to je silicijum.Sada je ve odmaklo istraivanje kako e raditi elektrane na sunevu svetlost kada ima oblaka! Ve se privode kraju ispitivanja sistema koji e posluiti skladitenju energije kada bude bilo oblaka i kada se ne moe tako efikasno koristiti suneva toplota.U naoj zemlji postoje uslovi za proizvodnju toplotne i elektro energije koristei sunevu svetlost. Naime, po insolaciji imamo vei intenzitet za 20-30% od evropskog proseka (M.eek-Sekretarijat za energetiku AP Vojvodine). Na osnovu broja osunanih dana, koji kod nas iznose 267 dana u toku godine, imamo i prosenu osunanost od 1000 kwh po metru kvadratnom. S obzirom na nau ekonomsku mo, mogli bi se izgraditi kapaciteti za snabdevanje energijom hotela i turistikih kompleksa. Ili, da svaka kua ima na svom krovu po jedan kolektor od 20 metara kvadratnih. U Srbiji ima oko 370 hiljada kua, pa ako se na svaku drugu kuu postavi solarni kolektor to bi bila proizvodnja od nekoliko milijardi kwh.U istraivanjim smo doli i do podataka da fotonaponski solarni modul od 3 KW moe da proizvede elektrinu energiju od 28.500 kwh.Iskustva Nemake u proizvodnji i korienju suneve toplote:Nemaka je vodei svetski proizvodja opreme za solarnu energiju. Nemci su u tome toliko uspeni da se danas konstatuje da 53% ukupne fotonaponske (PV) energije u svetu dobija na solarnim panelima postavljenim izmedju Baltikog mora i varcvalda, dugog 200, a irokog 60 kilometara.Industrija opreme PV za solarnu energiju u poslednjih nekoliko godina obezbedila je desetine hiljada radnih mesta, ostvarujui veoma visoku stopu rasta. U Nemakoj sada postoji vie od 300.000 fotonaponskih sistema (Izvor: RWA nemaka energetska korporacija u dokumentaciji Igora Mihajlovia). Sistemi su rasprostrti po celoj zemlji, zahvaljujui podsticajima koje daje drava. Elektroenergetske kompanije imaju obavezu da kupuju 20 godina po ceni tri puta veoj od trine. Nemaki fotonaponski sistemi obezbedjuju oko 3.000 MW elektrine energije, to je 1.000 puta vie nego 1990. godine.Sutina stimulansa za proizvodnju solarne, eolske i hidroenergije je u tzv. fid-in tarifi prema kojoj svakom ko ima takvu proizvodnju, lokalna elektroenergetska kompanija garantuje isplatu. Kompanije su obavezne da kupuju solarnu energiju po ceni od0,49 evra po kwh. A to je skoro, kao to smo napomenuli tri do etiri puta vea cena od trine.Nemaka drava e, takodje, izdvojiti preko svojih korporacija oko 400 milijardi evra za izgradnju postrojenja za proizvodnju solarne energije u Sahari. Isto tako, Nemci su i na putu da ree prenos tako dobijene elektrine energije, jer su trokovi prenosa energije visoki zbog udaljenosti potroaa od bazne proizvodnje. Strunjaci iz Simensa tvrde da e vrhunskom tehnologijom uspeno razreiti problem prenosa struje, jer moderni dalekovodi gubitak energije svode na tolerantnih 7%.A prema nekim raunicama, koje navode nemaki strunjaci, solarno ogledalo u pustinji veliine 360 x 360 kilometara moe da prikupi energiju dovoljnu da podmiri potrebe cele planete.EKONOMSKI ASPEKTI IZGRADNJE ENERGENA NA OTPADVelika klimatska nestabilnost, izazvana globalnim zagrevanjem koje je uzrokovao sam ovek, u svetskim razmerama svakako predstavlja ekoloki problem velikih dimenzija. Na alost, ljudi su u pohlepnom privrednom razvoju nainili niz greaka, tako da je globalni tehnoloki bum doao na naplatu, bez obzira na sadanju privrednu recesiju. U svetu se godinje baci izmedju 30 i 50 miliona tona otpada svih oblika i porekla, pri emu najvei deo od toga ide u zemlje u razvoju. Svesna da je tzv. e-otpad najbre rastua kategorija smea, i Evropska unija je utvrdila pravila o jasnoj obavezi svakog proizvodjaa elektronike da preuzmu odgovornost i za otpad koji ostaje iza njihovih proizvoda.I u Srbiji situacija nije mnogo bolja oko iskorienja samog otpada. Oko 460.000 tona opasnog otpada godinje se u Srbiji odnese na deponije u razliitim gradovima. Od toga, 2.314 tona proseno godinje otpada na medicinski otpad i to u Beogradu, a da ne govorimo o gradovima izvan Beograda.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u razvijenim zemljama koje imaju uredjen sistem upravljanja otpadom, dnevno se, raunajui po bolnikoj postelji registruje 0,35 kilograma medicinskog otpada. U naoj zemlji taj otpad po bolesnikoj postelji iznosi 0,70 kg.Uzimajui u obzir sve relevantne injenice, Ministarstvo energetike je preduzelo odgovarajue mere oko iskorienja takvog otpada za proizvodnju elektrine i toplotne energije. Naime, na podruju Uica napravljena je velika deponija za odlaganje smea iji kapaciteti mogu zadovoljiti kompletnu regiju za oko 12 godina. ak e se na toj deponiji dovoziti i otpad iz gradova u okolini.Da bi se zatitila ivotna sredina gradjana i prelepog Zlatibora, poee izgradnja energane na ovako sakupljeni otpad i na taj nain razreiti pitanje zagade ivotne sredine, a produiti prihvatni kapacitet deponije Duboko za jo sigurno desetak godina. Koliko je to efikasan i nezagadjujui rad govori injenica da se u Beu, skoro u centru grada nalazi jedan takav objekat. Nesumnjivo da e ovaj projekat u Uicu uspeti, a to moe posluiti i drugim gradovima da uz pomo fondova EU ili slinih, se ree takvog problema.U energanu u Uicu bie investirano izmedju 40 i 60 miliona eura, to zavisi od tehnologije koja bude izabrana. Raunice pokazuju da e dnevno na deponiju u Dubokom stizati oko 250 tona komunalnog i drugogo otpada, a to je koliina sa kojom se moe izgraditi energana snage od 8-10 MW. Cena po jednom kwh bila bi3,33 6,5 evrocenti,to bi sa najireg aspekta bilo ekonomski opravdano.Inae, u Srbiji se reciklira samo 3% otpadnog materijala. Takodje, napominjemo da se za elektrane koje koriste komunalni otpad za proizvodnju vodene pare i pokretanje proizvodnje el. energije, ne smeju koristiti plastini materijali i boce. Ti materijali u sebi sadre supstancu koja se zove vinil-hlorid, koji kada sagori tei je od vazduha i pada na zemlju povrinski. Na taj nain unitava floru, a veoma je opasan i za faunu. Jedino se mogu za eliminisanje takvih gasova, ugraditi filteri koji e sve to adsorbovati i kasnije, odloiti na sigurno mesto.ENERGIJA PROIZVEDENA IZ BIOMASEO ovom istraivakom projektu obavestili smo strunu javnost u decembru prole godine na istoj konferenciji. Ovom prilikom izneemo osnovne parametre veoma visoke efikasnosti korienjem biomase za proizvodnju elektrine energije.Svaka farma veliine 22 hektara moe da proizvede energiju koja je potrebna za njen rad. Instalacija od 12kW, moe dati oko 32.500 kwh el. energije.Isto tako, veoma je bitan podatak da se od 1 hektara poljoprivredne povrine, moe dobiti oko 3 tone otpadne biomase, a to odgovara jednoj toni lakog ulja godinje, odnosno 1 toni ekvivalenta nafte.Takodje, proraunom zemljita i broja ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, doli smo do zakljuka da se u regionima koji e davati sirovine za biodizel i bioetanol, moe na njivama uposliti po 20.000 ljudi, a da cela teritorija Srbije uposli 100.000 ljudi, jer e proizvodnja biti sigurna, plasman siguran, a sirovina e se doterivati do glavnih fabrika logistikom, to e, takodje, zaposliti veliki broj ljudi. U krajnjoj liniji i sela e oiveti.Nafta od ita(biodizel)je motorno ekoloko gorivo koje se proizvodi fermentacijom sirovih organskih materija, za sada penice, eerne repe i kukuruza. ine ga 85% etanola i 15% benzina, koji u izduvnim gasovima motora smanjuju koliinu ugljendioksida za 80 odsto. Direktna je zamena za fosilno gorivo, a najvei proizvodjai automobila, kao to su Volvo, Ford i SAAB, ve proizvode tzv. fleksifjuel automobile s motorima koje pokree ovo gorivo.Bioetanol, je isto gorivo koje se koristi u motorima na sagorevanje, umesto benzina i nafte, smatra se energetskim imperativom dvadeset prvog veka. Evropska unija je propisala da nefosilna goriva moraju predstavljati najmanje dva odsto njenog trita u 2010. godini, a iz godine u godinu e se obavezan deo poveavati za 0,75 poena sve do 5,75 poena 2013. godine.Prema naim istraivanjima, ako bi se izvrilo doterivanje gorionika samo u toplanama u veini gradova u Srbiji, uteda bi bila oko 0,8 do 1,0 milion tona nafte, naravno, uz korienje biomase kao obnovljivog izvora i utedu od oko 800 miliona dolara.PODSTICAJNE MERE DRAVE NA STIMULISANJU PROIZVODNJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJEPolitika podsticaja garantovae otkupne cene za sve koliine elektrine energije proizvedene u malim hidroelektranama, postrojenjima na biomasu, vetroelektranama, solarnim i elektranama na biogas, deponijski ili kanalizacioni gas, trajae u periodu od 12 godina od poetka proizvodnje u tim postrojenjima. Raunice trenutno pokazuju da je podsticaj drave za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora prihvatljiva.Republika Srbija ima Strategiju razvoja energetskog kompleksa. Jo prole godine definisane su i podsticajne mere za stimulisanje proizvodnje energije iz alternativnih izvora. One izgledaju ovako:Tab. 9 Cene podsticaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvoraVrste elektraneOtkupna cena(evrocenti/kwh)x 107,00 din

Male hidroelektrane 7,8 =8,35 din/kwh

Postrojenja na biomasu 11,4 13,6= 12,19-14,55 din/kwh

Biogas 12,0-16,0=12,84 17,12 din/kwh

Kanalizacioni i deponijski gas 6,7 =7,16 din/kwh

Vetroelektrane 9,5 =10,17din/kwh

Solarne elektrane 23,0 =24,61 din/kwh

Elektrane na geotermalnu energiju 7,5 =8,03 din/kwh

Elektrane sa kombinovanom proizvodnjom 7,6 10,4 =8,13 11,29 din/kWh

Elektrane koje koriste otpad 8,5 9,2 =9,10 9,84 din/kwh

Izvor: Ministarstvo rudarstvo i energetike, 2009.g.U zavisnosti od energetskog korienja vrste pogona odnovljivih izvora, nae raunice pokazuju da je najisplativije investirati u male hidroelektrane od 2 MW, ije je vreme isplativosti od 7-9 godina, dok je vreme isplativosti najdue kod solarne energije i vetroelektrana, koje ide od 10-15 godina. Naravno, ovde smo izraunali po cenama koje su u naoj zemlji. Ako se u tom intervalu prikljuimo EU, onda se vreme isplativosti investiranja po pojedinim vrstama elektrana i pogonskim izvorima, skrauje od jedne do tri godine.Planirano je da se do kraja 2013. godine izgradi najmanje 45 MW u malim hidroelektranama, kao i 45 MW postrojenja koja koriste energiju vetra. Solarne elektrane bi trebalo da se izgrade sa snagom od 5 megavata, zatim na biogas istom snagom, a dva MV na postrojenja na biomasu. Predvidjena sredstva za investiranje u razliite izvore energije iznosie 9 milijardi evra do 2015. godine.Interesantno je da e se prva elektrana na biomasu pustiti u rad u selu Dragaica kod aka koja je zavrena i oekuje se njen poetak rada i ukljuenje u elektromreu Srbije sledee godine.OSTALI OBNOVLJIVI IZVORI ZA PROIZVODNJU ENERGIJESrbija ima velike anse za proizvodnju obnovljivih izvora energije i iz geotermalnih voda i biogasa, odnosno tenog gasa.Geotermalna energija:U Vojvodini su izvrena prva ispitivanja na hidrotermalnim buotinama. Na 75 tih buotina (Izvor: M. eek, K.Dragutinovi) utvrdjena je prosena izdanost buotina od 9,5 l/s, a prosena temperatura je izosila 48,8 Celzijusa. Ukupni toplotni potencijal tih buotina iznosi oko 54MW, a koristi se oko 19 MW ili 26% raspoloivog potencijala. Upotreba, naroito energije iz ovih izvora mogla bi biti u hotelima i turistikim objektima.Izgradnja vetrogeneratora, (osvetljavanje po LED sistemu) i postavljanje solarnih kolektora.Na krajevima eleznikih i drumskih mostova, nadvonjaka i pogodnih terena blizu tih mostova, postoje razliita strujanja vazduha koja se mogu iskoristiti za izgradnju vetrogeneratora koji bi proizvodili elektrinu energiju za osvetljavanje istih i u duini puteva koji su nastavak tih mostova. Takodje se energija moe iskoristiti i za osvetljavanje bilborda pored puta, a ako postoji viak, onda se on moe isporuiti elektromrei Srbije, uz odgovarajuu stimulativnu nadoknadu. Isto tako, viak proizvedene energije na ovaj nain, moe se akumulirati u natrijumsumporne baterije, i tako iskoristiti kada je potrebno privredi ili domainstvima u vrhu korienja energije za svoje potebe. Prevodjenje struje iz akumulatora (jednosmerne) vri se putem invertora, i tako prilagodjena na 220 V ide u eksploataciju. Kada je u pitanju statika mostova zbog,evemtualnih, turbulencija vetra, strunjaci kau da tu ne postoji problem. Naime, vetar prolazi kroz propelere vetroelektrane prevodei kinetiku energiju u elektrinu. Drugo, svi mostovi su gradjeni da preko njih ide teret do dve i vie hiljada tona po jednom vunom telu, i tree, mogu se sagraditi dodatni potporni betonski stubovi na kraju mostova koji ne dodiruju konstrukciju i na taj nain iskoristiit energija vetra. S druge strane, kod solarnih kolektora je jo povoljnija situacija. Naime, solarni kolektor od 6 kw za proizvodnju struje koristi poliesterske plastificirane materijale koji su veoma laki.U svetu je na energiju vetra instalirano preko 100 hiljada MW. Od tog broja u Evropi oko 60.000. Na projekat ima sledeu raunicu:Tu postoje dva dugaka mosta na ijim krajevima se moe izgraditi po dva vetrogeneratora, na jednom i drugom kraju. Za proizvodnju elektrine energije dovoljna je snaga vetra od 5 m u sekundi na visini od 50 metara iznad tla, odnosno iznad doline ili reke preko kojih prolaze mostovi ili nadvonjaci.Inae, u Srbiji ukupni potencijal vetroelektrana ima energetsku snagu od 1.300 MW. Na lokaciji, kao to je kod Bele crkve u Banatu, moe se proizvesti 100 MW i sl., a kod Indjije oko 20 MW.Isto tako, na ista mesta ili na sredini mosta mogu se postaviti solarni kolektori koji bi, takodje, proizvodili elektrinu energiju.Primer izgradnje vetrogeneratora i solarnog kolektora, na autoputu Beograd-Novi Sad, kod Beke ili na nadvonjacima: (Na isti nain se moe istraiti i kod mosta na Adi).Solarni kolektori proizvodili bi elektrinu enrgiju po sistemu FV ploa (visokonaponskih fotovoltanih ploa) napravljenih od poluprovodnika kao to je silicijum. Proizvedena elektrina energija direktno se odvodi i akumulira u baterijama, tu se stabilizuje napon i kao takva isporuuje elektromrei Srbije ili direktno u elektromreu eleznica ili za osvetljavanje mostova i duine puteva koji se nastavljaju iz pravca mostova. Raunice su sledee:Most kod Beke (na jednom i drugom kraju mosta; ista je problematika i kod mosta na Adi):250 kW vetrogenerator x 4 (oba mosta) = 1.000 kW100 kW solarni kolektor x 4 = 400 kW250 radni dana za vetrogeneratore i solarni kolektor (U Srbiji postoji 267 osunanih dana godinje)1.000 kW x 250 x 24 = 6.000.000 kWh x 9,5 evrocenti = 570.000 EUR400 kW x 250 x12 = 1.200.000 kWh x 23 evrocenti = 276.000 EURUkupno: 846.000 EUR1 w instalisane snage = 1 euroFinansijski efekti izgradnje ovih postrojenja i doprinee jo vie ako se koristi sistem rasveteLED. Naime, ovaj sistem ima veoma visoke prednosti u pogledu utede el. energije od ak 50 i vie procenata.ZAKLJUNA RAZMATRANJASrbija je potpisnik dokumenata koja reguliu pitanja proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora. Uesnik je i Osnivake konferencije Medjunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA). Dokumenta sa te konferencije imaju obavezujui karakter.Srbija je, takoe, ratifikovala Kjoto protokol koji obavezuje zemlje potpisnice da smanje globalno zagrevanje u cilju zatite ivotne sredine. Isto tako, obaveza Srbije je da do 2020. godine potronju fosilnih goriva smanji za 20% i tu potronju zameni sa obnovljivim izvorima energije.Iz obnovljivih izvora energije Srbija bi mogla u nekom doglednom vremenu da proizvode oko 5.000 MW elektrine energije. Ako bi se u obnovljive izvore energije uloilo dve milijarde evra, , Srbija ne bi imala potrebe da uvozi elektrinu energiju za 30% u odnosu na dosadanji uvoz, a uvoz fosilnih goriva bi mogla da smanji za 25%.Ukupni bilans otpadne biomase je 1/3 ukupne biomase, to raunajui po kg/J, iznosi u ekvivalentu oko 1.000.000 t nafte godinje.Biomasa i biogoriva (1,0 + 800.000 t biodizel i bioetanol) u ukupnom ekvivalentu godinje bi mogli zameniti oko 1,8 miliona tona nafte.Podsticajne mere drave, ovako kako su postavljene, su stimulativne i omoguuju garanciju otkupa proizvodene el. energije za 12 godina, raunajui od momenta poetka proizvodnje.Uporedjujui podsticaje koje daju razvijene zemlje zapada, naroito Nemaka, nai podsticaji su nii, tako da se sve to mora pratiti i prilagodjavati. Visina podsticaja i njeno prilagodjavanje zavisie i od porekla izvora proizvedene energije.Zbog veoma velikih zastoja u dodeljivanju lokacijskih i gradjevinskih dozvola, izvriti strogu kontrolu kanjenja izdavanja dozvola. To e biti opravdano, jer se ve ovih dana usvojio prostorni plan Republike Srbije.Srbija sa Republikom Srpskom moe biti vodei snabdeva u proizvodnji elektrine energije u Evropi.U Srbiji, a naroito u Vojvodini, postoje uslovi da se na farmama proizvodi elektrina i toplotna energija. I to koristei biogas kao osnovno polazite za proizvodnju ove energije. Strunjaci iz Sekretarijata za energetiku AP Vojvodine izraunali su da se iz malog kogenerativnog biogas postrojenja za proizvodnju topolotne/elektrinu energiju moe dobiti 8.000 kWh toplotne energije i 16.450 Kwh elektrine energije. Toplotna energija bi se proizvela iz toplotnog dela biogasnog kogenerativnog postrojenja, a elektrini deo iz dela biogasnog kogenerativnog postorojenja.Ukupni finansijski efekat ukljuenja ovih potencijala u elektromreu Srbije, doneo bi zemlji veoma visok iznos deviznih sredstava. Najmanje milijardu evra na godinjem nivou, a ako bi se iskoristila energija Sunca i oslobodile koliine za izvoz, onda su finansijski iznosi veoma visoki. Najmanje 2-3 milijarde $, reavajui na taj nain i nedostatak elektrine energije i uopte, energije koja se koristi u industrijskoj proizvodnji i proizvodnji toplotne energije za domainstva i grejne prostore.Republika Srbija e do 2020. godine uloiti oko 9 milijardi $ u izgradnju energetskih postrojenja. Bilo bi dobro da se 2 milijarde $ investira u obnovljive izvore energije.Energetska efikasost u Srbji je u odnosu na Evropu 40% slabija. Zato se nameu nekoliko pitanja u primeni standarda kao to je gradjevinarstvo u izgradnji kua i stanova, zatim poslovnim prostorima, fabrikim halama i sl. To ukazuje i na mogunost postavljanja menadera za energetiku, koji e struno i na vreme ukazivati na neracionalno korienje energije u preduzeima.Izvori podataka:1.Strategija razvoja energetike u Srbji do 2015. godine, Slubeni glasnik, RS br. 44/052.RWA Energetska korporacija iz Nemake (Igor Mihajlovi)3.Sekretarijat za energetiku AP Vojvodine (eek-Dragutinovi)4.Sopstvena istraivanja autora rada 5.Manuel J. Blanco Tonatiuh;An object oriented, distributed computing, Monte-Carlo raytracer for he design and simulation of solar concentration system,The University of Texas at Brownsville, Brownsville, texas, 2003. 6.Jeff S.Haberlll. Ph.D., P.E.: Soolyeon Cho,LITEDRATURE REVIEW OF UNCERTAINTY OF ANALYSIS METHODS(DOE-2 Program), SL-TR-04/11-01, Report to the Texas Commission on Enviromental Quality; 7.Herrera Vasqez, Joel; Vasqezy Montiel Sergio:Design of a solar concetrator with hexagonal facets, Optical Modeling and Measrement for Solar Energy Systems, Etited by Myers, Daryl R., Procedings os the SPIE, Volume 6652, pp, 6652E (2007), DOI 10.1117/12.734470.8.C.A Amadei, G.Allesina, P.Tartarinia, Wu Yuting,Simulation of GEMASOLAR-based solar tower plants or the Chinesceenergy market; Influence of plant downsizing and locatiion change,renewable Energy 55 (2013) 366e373. 9.Directive 2009/28/EC of the European Parlament and od the Concil of 23. april 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC, Official Journal of the Euroipean Union, 2009.10.www.merz.gov.rs 11.www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mper 12.www.eps.rs 13..ngm.nationalgeographic.com/2009//serbs

12