1

1. TRADICIONALNO SHVATANJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Nacionalna bezbdnost je povezana sa pojmovima drava i nacija, odnosno pojmom nacionalna drava. *drava je nezavisan pravni entitet koji obuhvata teritoriju, stanovnitvi i vlast, a nacija je kolektiv ljudi koji vide sebe kao pripadnike iste grupe zbog zajednikog etnikog porekla, kulture ili jezika.Pojam nacionalne bezbednosti izvodi se iz dravnog suvereniteta kao sposobnost drave da suvereno ostvaruje svoju vlast, koja je neograniena u ureivanju i upravljanju unutranjim poslovima i spoljnim odnosima. Pojam je prvi upotrebio LIPMAN, ameriki novinar, koji je u svojoj knjizi Amerika spoljna politika napisao:,,Nacija ima sigurnost kada ne mora rtvovati svoje legitimne interese kako bi izbegla rat i kada je sposobna ouvati ih ratom ako bude izazvana.U vreme nuklearne konfrontacije 50-tih i 60-tih godina u centru panje je bila opasnost od vojnih konvencionalnih, nuklearnih i termonuklearnih pretnji, dok su terorizam, etniki i verski sukobi i druge ne-vojne pretnje ostale izvan izuavanja nacionalne bezbednosti.

Korienje rei ,,nacionalni je predstavljalo sredstvo kako bi se drutvo ubedilo da se pridrui vladi. Hladni rat i globalno nuklearno sukobljavanje u drugoj polovini 20. veka uinili su da se bezbednost pojedinca stopi sa bezbednou njihovih vlada. Tadanje drave su prihvatile odgovornost da zatite svoje graane ali su zauzvrat traile njihovu neogranienu lojalnost.Nacizam, nemaka varijanta nacionalnog socijalizma, imao je posebno tumaenje nacionalne bezbednosti. Ne samo da je u nacizmu uloga drave neto to je suprotno pojedincu, ve je nacizam priznavao rat kao instrument nacionalne politike. Tradicionalna shvatanja nacionalne bezbednosti vie nisu u stanju da objasbe sloene bezbednosne pojave, jer se danas nacionalna bezbednost pored vojnih umai i ne-vojnim aspektima bezbednosti.

*SAVREMENA SHVATANJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Poslehladnoratovski period i raspad biopolarizma uticali su na oblikovanje studija bezbednosti u 3 pravca:

HORIZONTALNA DIMENZIJA BEZBEDNOSTITeoretiari koji se zalau za proirenje neorealistikog pristupa bezbednosti (teorijski pristup koji ponaanje drava objanjava razlikama u njihovoj relativnoj moi) i izuavanje irih potencijalnih pretnji bezbednosti ekonomski razvoj, degradacija ivotne sredine i migracijska kretanja

VERTIKALNA DIMENZIJA BEZBEDNOSTIZalae se za proirenje agende izuavanja, poevi od individualne bezbednosti, preko nacionalne bezbednosti do regionalnog, meunarodnog i globalnog aspekta bezbednosti.

Trea grupa ostajui kod dravnocentrinog pristupa izuavanju bezbednosti, ukljuuje nove forme bezbednosti zajednika, kolektivna, kooperativna bezbednost. . .

2. HORIZONTALNO IRENJE ISTRAIVAKOG POLJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Horizontalna dimenzija bezbednosti pripada savremenim shvatanjima nacionalne bezbednosti.Do sada se pojam nacionalne bezbednosti odnosio na odravanje jake vojne odbrane zbog napada ili invazije neprijatelja, ali sada kada otrovi koji se prenose putem vazduha mogu da dovedu do rasprostranjivanja bolesti i smrti, i mogu da ugroze blagostanje itave planete, ovo gledite je zastarelo.Kada su se smanjili strahovi od rata meu velikim silama, ekonomska i ekoloka dimenzija nacionalne bezbednosti poprimile su veliki znaaj. U 21. veku bezbednost bi trebalo da bude definisana u irem smislu i da ukljuuje kako vojne tako i ne-vojne pretnje za ljudski opstanak. Koncept nacionalne bezbednosti mora da obuhvati zatitu od svih velikih pretnji.

Odbrana od vojne agresije e idalje biti znaajna komponenta bezbednosti, ali njoj moraju da se dodaju i :

Odbrana od opasne ekoloke degradacije Ekonomske krize irom sveta Ogromna ljudska patnja

VERTIKALNO IRENJE ISTRAIVAKOG POLJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI

U nauci se razvijaju pojmovi bezbednost drave, s jedne strane i bezbednost drutva i pojedinca, s druge strane.

Mnogi autori smatraju da pojmovi bezbednost drave i bezbednost drutva ne mogu jedno bez drugog, jer je drava ta koja prua zatitu i legitimitet drutvu, kada ona izgubi suverenitet prestaje da bude drava, a kada drutvi izgubi identitet prestaje da postoji kao suverena kategorija. Isto tako se ne pravi razlika izmeu nacionalne i dravne bezbednosti.

Kada govorimo o odnosu drava-pojedinac, dolazimo takoe do povezanosti. Jos je Hobs tvrdio da je bezbednost drave osnovni preduslov za individualnu bezbednost. Meutim esto se pojavljuje teza kako su to sukobljene vrednosti, njihov odnos se opisuje teorijom nultog broja poveanjem jedne, slabi druga vrednost. Bezbednost drave nije mogue meriti krenjem ljudskih prava, jer u oba sluaja dolazi do gubitka na obe strane.

3. MINIMALISTIKI I MAKSIMALISTIKI MODEL SHVATANJA DRAVE PO B. BAZANU

2 modela shvatanja drave: minimalistiki maksimalistikikoje je razdvojio Bazan u svom delu Ljudi, drava i strah.Graninik ova dva modela je izbijanje graanskih nereda koji treba da pokau sposobnost maksimalne drave da ostvari interese na tetu pojedinca i s druge strane nesposobnost koja prati minimalne drave da izae na kraj sa takvim stanjem. Pojedincima moe pretiti opasnost od sopstvene drave u meri u kojoj to ugroava i nacionalnu dravu, a te pretnje su: one koje nastaju iz domaeg zakonodavstva kao rezultat neprimerenog zakonodavstva ili rigorozne primene zakona pretnje koje nastaju iz politikih nemira i potrebe da se kontroliu institucije politikog sistema pretnje koje proizilaze iz kriznih situacija kada se oekuje od graana podrka ili neposredno uee u odbrambenim ili bezbednosnim aktivnostima (ovaj problem je vie izraen kod minimalnih drava) pretnje i problemi nacionalne bezbednosti koji proizilaze iz meunarodne osude naruavanja kompleksa ljudskih prava kao meunarodno priznatih standarda

4. OGRANIENI I NEOGRANIENI DRAVNO ORIJENTISANI PRISTUP NACIONALNOJ BEZBEDNOSTINeogranien dravno orijentisan pristup sadri UNUTRANJE PRETNJE, NESTABILNOSTI i NASILJE.Ogranieni dravno orijentisani pristup smatra dravu jedinim referentnim objektom i subjektom bezebednosti. Usresreen na meudravno nasilje, on zanemaruje politika, ekonomska, socijalna, ekoloka i druga pitanja, koja mogu prouzrokovati unutranju nestabilnost drave i drutva.Razlika ova dva pristupa je u nainu na koji se drava organizuje da titi svoje vitalne vrednosti.

5. SINTETIKI PRISTUP DEFINISANJU NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Sintetiko poimanje nacionalne bezbednosti je specifian spoj spoljnih i unutranjih aspekata bezbednosti.BERI BAZAN analizira nacionalnu bezbednost kroz dva podrujka:

Podruje ljudske delatnosti:

1) Individualni nivo2) Dravni (nacionalni) nivo 3) Meunarodni nivo

Podruje posmatranja:

1) Vojno ofanzivne i defanzivne sposobnosti drave2) Politiko briga drave za organizaciju svoje stabilnosti, sistema vlasti i ideologije3) Ekonomsko mogunost pristupa prirodnim bogastvima , tritu i finansijama4) Socijalno uslovi za razvoj tradicije, kulture, jezika, nacionalnog identiteta5) Podruje zatite ivotne sredine briga o zatiti biosfere

Sintetika definicija nacionalne bezbednosti iz dravnocentrine perspektive obuhvata stanje bezbednosti i aktivnost koja je usmerena ka ostvarivanju takvog stanja.

Nacionalna bezbednost je nastojanje nacionalne drave da osigura svim lanovima drutva bezbednost, podrazumeva zatitu i omoguavanje nesmetanog funkcionisanja osnovnih vrednosti drutva, ima svoj meunarodni i unutranji vid.Unutranji vid predstavlja nesmetano funkcionisanje drutveno-ekonomskog i politikog sistema i ouvanje javnog reda i mira.Meunarodni vid pojma bezbednosti podrazumeva zatitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

6. ODNOS NACIONALNE BEZBEDNOSTI I NACIONALNIH INTERESA

Da bi neto postalo pretnja bezbednosti mora da ukljuuje: strateki interese, nacionalni suverenitet i nacionalni interes. Po OLEI VEVERI kada je neto ili neko pretnja nacionalnoj bezbednosti, onda je ta pretnja predstavljena kao ,,egzistencijalna pretnja odreenom objektu. Po tim ,,egzistencijalnim se podrazumeva da ukoliko se ne odgovara adekvatno na bezbednosni problem moe doi do ozbiljnih posledica. Pitanja bezbednosti dozvoljavaju vladama i politikim liderima da se slobodno ograde od nekih procedura ili pravila, koje bi inae morali da ispotuju.

Jako je bitna VAJNBERGEROVA DOKTRINA, u kojoj Vajnberger predlae 6 glavnih merila koje treba primeniti prilikom procene da li treba upotrebiti vojnu silu SAD-a u inostranstvi, a to su:1) Da li je u pitanju vitalni interes SAD-a?2) Da li e SAD agaovati neophodne resurse potrebne za uspeh?3) Da li su ciljevi jasno definisani?4) Da li e angaovanje u ratu moi da se izdri?5) Da li e Kongres i ameriki narod podrati operaciju?6) Da li je upotreba vojne sile poslednje sredstvo?

Oni koji brane Vajnbergerovu doktinu okarakterisali su je kao dobar primer Klauzevicovog naela da je RAT POLITIKI INSTRUMENT I ZATO MORA IMATI PRAVILA.Ali kritiari smatraju da bi primena Vajnbergerovih merila ustvari znaila da SAD praktino ne bi mogle nikada da upotrebe vojnu silu i na taj nain ovaj veoma vaan instrument spoljne politike bi bio izgubljen.

Teritorijalni integritet i pitanje granica su najvanija pitanja nacionalne bezbednosti. S jedne strane liberalni teoretiari smatraju i zalau se za ,,svet bez granica i slobodu kretanja, dok su s druge strane granice neophodne da bi zatitile nacionalni identitet i kulturoloke razliitosti. Idealni pristup bi bio onaj u kojem se liberalni pristup slobodnog kretanja harmonizuje sa principom negovanja sopstvene etno-nacionalne zajednice.Podela na spoljne i unutranje pretnje ne moe da objasni kompleks pretnji po nacionalnu bezbednost koje nastaju u uzajamnom delovanju spoljnih i unutranjih inilaca i ne-dravnih aktera. Mnogi smatraju da je svet zakoraio u novu eru u kojoj su drave izgubile monopol nad upotrebom nasilja i na domaem i na stranom terenu. Karakteristike tog ,,novog sveta po FILIP ERNU su: konkurentne institucije i nadlenosti koje se preklapaju u dravi nevladine i privatne interesne grupe porozne teritorijale granice unutar i izmeu drava poveana izolacija marginalizovanih grupa sporno pravi imovine i iren je geografskih podruja ,,gde ne treba ii, gde vladina prava vie ne postojeU takvom sistemu kod bezbednosti vie nije u pitanju sudar velikih sila, a kod strategije vie nije u pitanju upotreba pretnje ili vojnih snaga.

Po realistima drave su jedini znaajan akter u meunarodnim odnosim, vojna sila je dominantan instrument, a bezbednost je dominantan cilj, dok antirealistiki svet po DOZEFU HAJU moemo definisati kao kompleks meuzavisnosti gde: drave nisu jedini znaajan akter u meunarodnim odnosima ve su meunarodni akteri koji prelaze granice takoe kljuni akteri sila nije jedini instrumeni, ve takoe domonantan instrument su ekonomske manipulacije meunarodnih finansijskih institucija i multinacionalnih korporacija nije bezbednost jedini dominantan cilj ve je to blagostanje

Nacionalna bezbednost je:1) bezbednost drave u skladu sa nacionalni interesimapredmet nacionalne bezbednosti je unutranja i spoljna bezbednost u odnosu na bezbednosne izazove u cilju ostvarivanja dravne samobitnosti i zatite vitalnih nacionalnih interesa, uz potovanje vladavine prava2) koncept ,,nacionalna bezbednost se mora objediniti sa konceptom ,,svetska bezbednostzbog velikog broja ozbiljnih svetskih pretnjiPotreba za bezbednou je sve vie proces u kojem se nacionalno blagostanje postie zajednikim snagama svih zemalja ili se ne postie uopte.

7. INSTITUCIONALNI I VANINSTITUCIONALNI AKTERI SFERE BEZBEDNOSTI

Elementi nacionalne politike su: Bezbednosna politika Bezbednosna struktura (kod veine drava obuhvata odbranu i unutranju bezbednost ) Bezbednosno samoorganizovanje civilnog drutva

Akteri bezbednosti koji su deo institucionalne ili vaninstitucionalne strukture sfere bezbednosti drutva:1) Dravne bezbednosne snage (vojska, policija, andarmerija. . . )2) Nedravne bezbednosne snage (agencije za usluge linog obezbeenja, teroristike organizacije. . . )3) Izvrne strukture vlasti (predsednik i premijer, Ministarstvo pravde, Ministarstvo spoljnih poslova . . )4) Zakonodavna tela (parlament)5) Pravosudne i instituceje za sprovoenje zakona (sudstvo, zatvorske ustanove, carina . . )6) Organizacije civilnog drutva (mediji, ekspertske grupe, poslovna zajednica . . .)7) Spoljni akteri (nevladine organizacije, donatorske i sponzorske grupe, kriminalne grupe)

to se tie vaninstitucionalne strukture pojedinci mogu uraditi mnoge stvari na poveanju svoje bezbednosti od pretnji koje potiu od strane drave i od onih koje je drava propustila da ublai. U zemljama u kojima je struktura vlasti slaba ne-dravne strukture (porodice, klanovi, plemena, religiozne zajednice) mogu pored bezbednosnih institucija igrati centralnu ulogu u pojedinanoj bezbednosti. Nacionalni, etniki i religiozni kolektivi mogu ouvati drutvenu bezbednost kroz sposobnost drutva da sauva svoj ,,identitet.

BARI BAZAN navodi 4 naina na koja akteri imaju sutinske implikacije na nacionalnu bezbednost:

Pojedinci ili poddravne grupe (atentatori, teroristi, revolucionari i drugi) mogu sami po sebi postati problem nacionalne bezbednosti jer oni predstavljaju pretnju dravi Znaajna je uloga koju graani mogu da imaju kao ,,peta kolona, podravajui interese neke druge drave Uticaj koji javno mnjenje vri na politiku drave, moe da uini dravnu strukturu slabom. Uloga koju pojedinci imaju kao lideri drave kreirajui sopstvene stavove kao stavove nacionalne bezbednosti i esto svesno radei na njenom razbijanju

*U ekstremno centralizovanim dravama pojedinac i drava se stapaju do toga da ih je nemogue razlikovati.*U ektremno imperijalistikim dravama podele moi spreavaju bilo kog pojedinca da ima uticaj na nacionalnu politiku.

Sa stanovita bezbednosti drava moe biti ugroena delovanjem snaga unutar nje, delovanjem spolja od strane drugih drava ili organizacija i kombinovanjem ova dva. Tako su sistemi bezbednosti su rezultanta spoljne i unutranje bezbednosti, ija interakcija predstavlja funkciju integralne bezbednosti.

8. SISTEM NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE ISTORIJAT I ELEMENTI

Konkretni politiko-bezbednosni procesi odvijali su se mnogo bre nego to je teorija o bezbednosti mogla na naunoj osnovi da prati te promene

U domaoj praksi sestem bezbednosti ima svoje korene u ustavu iz 1974, ali u normativnom i institucionalnom smislu najlake je pratiti razvoj sistema bezbednosti kroz funkciju drutvene samozatite.

Drutvena samozatita u drugoj polovini prolog veka imala je 2 faze:

1) Donoenje Zakona o osnovama drutvene samozatite 1973., kojim se institucionalizuje preventivna funkcija bezbednosti

2) Donoenje Zakona o sistemu drutvene samozatite 1986., koji je omoguio dalji razvoj nekonvencionalne bezbednosti u novim uslovima trine privrede, ukljuivanjem graana i privatnih institucija bezbednosti u pluralizam bezbednosnih interesa i organizovanja

Od 2000. kao preduslov uljuivanja Republike Srbije evropskim i evro-atlantskim integracijama, prioritet bezbednosne politike Srbije je:

definisanje nacionalnih interesa, donoenje strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane, reforma sektora bezbednosti i postojeih obavetajnih, kontraobavetajnih i drugih slubi bezbednosti, usvajanje novih zakona o delovanju i organizaciji obavetajno-bezbednosnog sistema.

Ovi prioriteti su bili posebno aktuelni posle referenduma 21. maja 2006. godine u Crnoj Gori, kojim je Crna Gora izala iz dravne zajednice, a Republika Srbija postala meunarodno priznata, samostalna i suverena drava. Nakon ovoga Srbija se nalazi u procesu zaokruivanja svog dravno-pravnog identiteta. Sistem bezbednosti Republike Srbije nalazi se u procesu reformi ija je bitna stavka postojanje jedinstvene strategije nacionalne bezbednosti.

Elementi nacionalne politike su: Bezbednosna politika Bezbednosna struktura (kod veine drava obuhvata odbranu i unutranju bezbednost ) Bezbednosno samoorganizovanje civilnog drutva

9. POJAM BEZBEDNOSNE POLITIKE

Bezbednost kao politika predstavlja drutvenu delatnost odreivanja ciljeva bezbednosti i delatnosti i sredstava za njihovo ostvarivanje, i ispoljava se kroz sistem bezebdnosti.*cilj bezbednosti dostii takav stepen odsustva opasnosti koji omoguava nesmetanu egzistenciju i razvoj drutva.

Drave su do sada ograniavale problem nacionalne bezbednosti na vojna pitanja. Nova ugroavanja (ekonomske krize, etniki sukobi, migracije, meunarodni terorizam, globalno zagaivanje) zahtevaju promenu bezbednosne politike savremenih drava tako to e sve vie biti biti akcenat na ne-vojnim faktorima, izboru legitimnih ciljeva i metoda politike i demokratskoj politikoj bezbednosti koja predstavlja izraz pluralizma interesa izmeu slobode i sigurnosti.

*sekuritizacija je ekstremnija verzija politizaciije, kojom je neki problem oznaen ne samo kao stvar od javnog znaaja, ve kao pitanje opstanka.

Bezbednosna politika u uem smislu predstavlja mere, delatnosti i postupke namenjene uspostavljanju i delovanju sistema bebednosti.Nacionalni interesi su jedan osnovnih delova politike bezbednosti. Oni odreuju ciljeve unutranje i spoljne politike bezbdnosti.

Unutar drave postoje razliiti slojevi poddravnih inilaca koje ukljuiju ekonomske, politike, medijske organizacije i graane uopte koji imaju razliite interese u nacionalnij bezbednosti pa se na raznim nivoima ukljuuju u proces kreiranja bezbednosne politike.

*od politike bezbednosti bitno je razlikovati doktriku i strategiju bezbednosti.Doktrina bezbednosti podrazumeva usvojeni sistem stavova i pogleda drave na politike ciljeve i karakter bezbednosti.

10. POJAM BEZBEDNOSNE STRATEGIJE

Izazovi i pretnje po bezbednost, uz ciljeve i zadatke ine osnovni sadraj svake strategije bezbednosti, doktrina bezbednosti odreuje snage, sredstva i postavlja opte i posebne stavove strategiji bezbednosti, a politika bezbednosti je teorijsko-metodoloki oblik strategije bezbednosti.Strategija bezbednosti uobliava naine, oblike i metode ostvarivanja bezbednosti.Cilj strategije bezbednosti je osigura: Zatitu temeljnih i trajnih potreba drave i drutva Opstanak drave kao politike zajednice Normalno delovanje drave sa svim elementima njene nezavisnosti

Enciklopedija britanika definie strategiju nacionalne bezbednosti kao vetinu efikasne primene nacionalnih resursa sa ciljem ostvarenja nacionalnih interesa.Kova : Strategija nacionalne bezbednosti je sistem komplementarnih normi iz domena dravnih strategija koje se neposredno odnose na sistem bezbednosti i na realizovanje specifinih odbrambenih funkcija drave u politikoj, ekonomskoj, pravnoj, tehnolokoj, edukativnoj, informacionoj, vojnoj, verskoj i drugim oblastima funkcionisanja drave. To je celovit i relativno trajan program ijom realizacijom treba da se ostvari spoljna i unutranja bezbednost drave, u miru i ratu, kroz efikasno reavanje bezbednosnih rizika, izazova i pretnji, radi zatite sloboda, imovinske sigurnosti, prava graana i demokratskih tekovina.Metodoloki pristup smatra da se strategija nacionalne bezbednosti realizuje preko politike odbrane i bezbednosti, a oznaava se kao politika bezbednosti.Iako je jasno da politika upravlja strategojom, kreatori politike i pojedinanih strategija ne vide to tako. Meutim iako politika vodi strategiju, sposobnost i granice vojnog instrumenta oblikuju politiku.

Strategija nacionalne bezbednosti je:

1) Programsko stanovite za realizovanje funkcije bezbednosti2) Podruje praktinog delovanja sistema bezbednosti drave u miru i ratu U strategiji nacionalne bezbednosti centar panje jeste snienje nivoa ranjivosti drave. Najee strategije nude predlog saradnje sa drugim dravama radi smanjenja ranjivosti sopstvene drave. Republika Srbija se nalazi pred usvajanjem strategije nacionalne bezbednosti, kao najvanijim stratekim dokumentom u zatiti nacionalnih interesa i interesa Republike Srbije. (? Moda su od 2009. I usvojili tu strategiju, ne znam da li ovo uopte i da kaemo...mwa)Strategije nacionalne bezbednosti ine: Potovanje ljudskih prava, Socijalnu stabilnost Ekonomski prosperitet Razvoj demokratije i vladavina prava Proevropsku spoljnu politiku Unapreenje odnosa i saradnje sa subjektima meunarodne zajednice, susednim dravama i ostalim dravama

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije: Analizira okruenje Republike Srbije Identifikuje izazove, rizike i pretnje bezbednosti Utvruje nacionalne interese Odreuje ciljeve, osnovna naela i elemente politike nacionalne bezbednosti Definie strukturu, neela funkcionisanja i odgovornosti u okviru sistema bezbednosti*najveom pretnjom Republike Srbije smatra se protivpravno proglaena nezavisnost Kosova i Metohije.U Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije sadrani su sledei elementi nacionalne bezbednosne politike:1) Spoljna politika2) Politika odbrane3) Politika unutranje bezbednosti4) Ekonomska politika5) Socijalna politika6) Politika u drugim oblastima drutvenog ivota

11. SPOLJNA POLITIKA KAO ELEMENAT BEZBEDNOSNE POLITIKE

Koristei Lipmanovu definiciju nacionalne bezbednosti, spoljnu zatitu drava ostvaruje preduzimanjem raznih aktivnosto na spoljnopolitikom planu, ali i NEDELOVANJEM, ukoliko proceni da e to smanjiti ugroenost.Posredstvom spoljne bezbednosti sistem bezbednosti doprinosi ostvarivanju spoljne ravnotee u meunarodnoj zajednici, meutim spoljna ravnotea je mogua samo ukoliko postoji unutranja ravnotea. Meunarodna ravnotea postoji kada vlada mir, jer stepen razvoja meunarodne zajednice i uopte meunarodnih odnosa nije doao do tog nivoa da moe da prevazie ogroman broj razliitih interesa.Formula spoljne politike je interesi + pretnje + anse = ciljeviDefinisanje spoljnopolitikih ciljeva i prioriteta lake je u nekim zemljama nego u drugim, kao to je lake definisati nacionalne ciljeve u diktaturi nego u demokratiji.Spoljna politika Republike Srbije zalae se za jaanje uloge OUN, OEBS-a i EU, unapreenje stanja nacionalne i regionalne bezbednosti, prihvata i sprovodi obaveze preuzete na osnovu meunarodnih ugovora i lanstava u meunarodnim organizacijama, angauje se u zatiti meunarodnog humanitarnog prava, zalae se za regionalnu saradnju u oblastima zajednike obuke, zajedniko suprotstaljanje terorizmu, organizovanom kriminalu, korupciji, ilegalnoj migraciji, trgovini ljudima, u zatiti od elementarnih nepogoda i tehniko-tehnolokih nesrea, zatiti ivotne sredine, prirodnih resursa i zdravlja graana . . Glavni ciljevi spoljne politike Srbije:1) Odbrana ustavnog poretka diplomatskim sredstvima2) lanstvo u Evropskoj uniji, programu NATO-a ,,Partnerstvo za mir3) Unapreenje odnosa sa SAD i Rusijom4) Unapreenje regionalne saradnjaZadaci koji tome doprinose su:1) Regionalna saradnja2) Upravljanje krizama3) Upravljanje granicom4) Suprotstavljanje terorizmu, organizovanom kriminalu, korupciji, ilegalnoj migraciji, trafikingu, proliferaciji malog i lakog naoruanja i oruja za masovno unitenje.

12. POLITIKA ODBRANE KAO ELEMENAT BEZBEDNOSNE POLITIKE

Verovatno e mnoge zemlje da ne bi bile meta razliitih politikih i vojnih ucena, teiti da podignu nivo svoje nuklearne i konvencionalne sposobnosti, jer iako vojne pretnje nemaju toliku ulogu koliku su imale u 20. veku idalje su aktuelne.Danas je politika odbrane Srbije usmerena na razvoj politikih i vojnih sposobnosti koje su potrebne za kolektivnu odbranu i meunarodne misije UN, kao i za uee u izgradnji bezbednosne i odbrambene politike EU.U Nacrtu strategije odbrane Republike Srbije sadrana su osnovna opredeljenja politike odbrane:1) Zajedno sa drugim dravama doprinosi jaanju globalne, regionalnei nacionalne bezbednosti2) Da svim raspoloivim meterijalnim i ljudskim resursima zatiti svoju suverenost, teritorijalnu celovitost i bezbednost3) Ne priznaje jednostrano proglaenu nezavisnost Kosova i Metohije i spremna jeda nastavi pregovore u cilju nalaenja obostrano prihvatljivog reenja koje je zasnovano na odredbama neunarodnog prava4) Ne poseduje i nee razvijati oruije za masovno unitenje, ve e aktivno uticati u spreavanju njegovog irenja5) Spremna je da pravovremeno ispunjava svoje obaveze na podruju kontrole naoruanja i spreavanja proliferacije oruja6) Dozvoljava privremeno stacioniranje stranih oruanih snaga na svojoj teritoriji samo u okviru mirovnih misija7) Odluna je da izgrauje i jaa mehanizme demokratske i civilne kontrole Vojske Srbije8) Opredeljena je da svoje odbrambene potencijale angauje na osnovu Ustava, Povelje UN i principa meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile

13. POLITIKA UNUTRANJE BEZBEDNOSTI KAO ELEMENAT BEZBEDNOSNE POLITIKE

Osnov politike unutranje bezbednosti je usklaivanje pluralizma intresa izmeu slobode i sigurnosti graana.

U demokratskim drutvima ciljevi politike unutranje bezbednosti su: Zatita ustavnog poretka Zatita demokratskog politikog sistema Zatita ljudskih sloboda i prava Zatita drugih Ustavom definisanih vrednosti

U ostvarivanju unutranje bezbednosne politike deluju zakonodavni, izvrni i sudski organi.Republika Srbija svoje delovanje u oblasti unutranje politike usmerava na spreavanje i suzbijanje terorizma, organizovanog, finansijskog i ekonomskog kriminala, korupcije, pranja novca, trgovine ljudima, narkomanije i svih drugih oblika deliktnog ponaanja.

Ostvaruje saranju sa drugim institucijama, lokalnim smoupravama, medijima, ustanovama, radi bezbednosne zatite: ivota, imovine, ljudskih i manjinskih prava.

Politika unutranje bezbednosti takoe ukljuuje i izgradnju i jaanje modernog i jedinstvenog sistema zatite i spasavanja u uslovima poara, elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea, dejstava opasnih materija . . .

14. EKONOMSKA POLITIKA KAO ELEMENAT BEZBEDNOSNE POLITIKE

Meusobna zavisnost drava je najvie izraena u sferi ekonomskih odnosa. Naftna ikriza 1973. i dananja ekonomska kriza uinile su ekonomsko pitanje jako bitnim u oblasti nacionalne bezbednosti.

Ekonomska stabilnost je jako bitna za realizaciju ciljeva politike nacionalne bezbednosti Srbije.Ciljevi ekonomske politike su dostizanje ekonomske stabilnosti drave i stvaranje uslova za strana ulaganja. Time se stvaraju uslovi za unapreenje ivotnog standarda graana i otklanjanje svih negativnih ekonomsko-socijalnih posledica tranzicije.

Glavni ZADACI u ostvarivanju ciljeva ekonomske politike:

1) Ulaganje u infrastrukturu2) Razvoj vlastitih naunoistraivakih potencijala i obrazovanje na svim nivoima3) Smanjenje ekonomskih razlika u razvijenosti regiona4) Smanjenje stope siromatva i nezaposlenosti i smanjenje udela sive ekonomije u ukupnoj ekonomiji drave5) Spreavanje odlaska visokoobrazovanog kadra iz drave, to e posledino obezbediti i razvoj visokih tehnologija

Ovo bi uticalo na poboljanje konkurentnosti nae zemljei smanjenje zavisnosti od uvoza, to bi smanjilo spoljni dug.

U ekonomske ciljeve spadaju i hitne ekonomske mere, koje podrazumevaju energetsku sigurnost drave i snabdevanje zemlje stratekim rezervama.

Integralni deo ekonomske politike podrazumeva ouvanje pretpostavki odrivog razvoja. Ekonomski instrumenti zatite ivotne sredine u naoj zemlji su tek u zaetku, a obuhvataju: nadiknade za korienje prirodnih resursa, poreze, takse, osiguranje, kredite.

15. SOCIJALNA POLITIKA KAO ELEMENAT BEZBEDNOSNE POLITIKE

Nizak ivotni standard stanovnitva, smanjena reproduktivna sposobnost privreda i njihova zavisnost od centara politike i ekonomske moi je izvor kriminalnih aktivnosti. Posebnu ekspanziju je doiveo privredni kriminal, to je kanalisalo trine procese u tokove sive ekonomije. Ograniavanje osnovnih uslova za ivot dovelo je do smanjenja ivotnog standarda stanovnitva i do opteg socijalnog nezadovoljstva koje je mnoge odvelo na put amoralnog ili deliktnog ponaanja prostitucija, alkoholizam, narkomanija, kocka, prosjaenje . . .

Kriza je izazvala takve socijalne i ekonomske promene u radnim i ivotnim uslovima koje dovode do zabrinjavajue velikog broja ljudi koji ne mogu da zadovolje svoje egzistencijalne potrebe.

Socijalna politika prihvata stav da inkriminisana zla nisu najtea zla, ve samo posledina zla. Ona preventivno deluje na mogunost razvoja inkriminisanog zla. Takoe je povezana sa pitanjima zatite i ouvanja ivotne sredine.

Konferencija o ivotnoj sredini u Riju 1993. Zadala je zadatak nacijama da iskorene siromatvo kao negativnu pretpostavku odrivog razvoja, kroz programe usmerene na seoska podruja, ugroenu gradsku populaciju, ene, decu i slino.

Socijalna politika ima funkciju zatite ljudskih prava , jer je u vezi sa zadovoljavanje osnovnih potreba graana unapreenje na poljima zapoljavanja i uslova rada, socijalnog dijaloga, obrazovanja i unapreivanje ljudskih resursa.

16. SISTEM NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE POJAM I TIENE VREDNOSTI

Sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije predstavlja normativno ureenu, strukturnu i funkcionalnu celinu odnosa izmeu nadlenih dravnih organa, organizacija i ustanova, njihovih delatvosti, kao i drugih subjekata drutva u cilju zatite nacionalnih interesa Republike Srbije.

Republika Srbija svojim osnovnim nacionalnim vrednostima smatra:1) Vladavina prava

2) Izgradnja i ouvanje mira

3) Demokratija

4) Socijalna pravda

5) Sloboda

6) Jednakost

7) Nacionalna, rasna i verska ravnopravnost

8) Ravnopravnost polova

9) Prava oveka

10) Nepovredivost vlasnitva

11) Ouvanje ivotne sredine

NACIONALNE VREDNOSTI TITE SE OSTVARIVANJEM NACIONALNIH INTERESA.

17. NAELA SISTEMA BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

1) DRUTVENA USLOVLJENOST CILJEVAZnai da sistem ne utvruje sam sebi ciljeve ve mu ciljeve utvruje drutvo.2) SVEOBUHVATNOSTSrbija razvija funkcionalno integrisan sistem u kojem se osim institucijama sistema nacionalne bezbednosti pridaje znaaj i ulozi civilnog drutva, civilno-vojnoj i civilno-policijskoj saradnji u oblasti bezbednosti, kao i razvoju civilnog sektora za unapreenje bezbednosti.3) PREVENCIJAPravovremena identifikacija, prikupljanje podatka i preduzimanje aktivnosti radi smanjenje rizika i pretnji bezbednosti.4) RELATIVNA AUTONOMNOST I ODGOVORNOSTSvaka institucija sistema nacionalne bezbednosti ima definisanu nadlenost i odgovornost u ostvarivanju bezbednosnih aktivnosti, poslova i zadataka.5) EFIKASNOSTKadrovska strunost, opremljenost, sposobnost drave da preventivno deluje na izazove, rizike i pretnje po bezbednost i da na njih adekvatno odgovori uslovi su za efikasno funkcionisanje delova sistema bezbednosti. 6) TRANSPARENTNOST RADAOmoguava visok stepen civilne kontrole funkcionisanja elemenata sistema i integrisanost svih delova drutva u bezbednosne tokove i procese.7) KOOPERATIVNOST SA BEZBEDNOSNIM SISTEMIMA MEUNARODNE ZAJEDNICE NA GLOBALNOM NIVOUU emu se ustvari i ogleda snaga sistema nacionalne bezbednosti8) KOMPLEMENTARNOST SA FUNKCIJOM ODBRANEOgleda se u jdinstvenim ciljevima sistema primenom razliitih metoda i sredstava u zatiti nacionalnih interesa Srbije.

*Neka naela su suprotstavljena, npr. od policije se trai da potuje i princip javnosti i princip tajnosti

18. STRUKTURA SISTEMA NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLEKE SRBIJE

Strukturu sistema nacionalne bezbednosti ine institucije i organi drave koji UPRAVLJAJU, PLANIRAJU, ORGANIZUJU, USKLAUJU I OSTVARUJU propisane mere i aktivnosti i sistemu bezbednosti.

Struktura sistema ima 3 dela koja ine: Bezbednosnu strukturu sistema Institucije civilnog drutva Ta 3 dela su:

1) INSTITUCIONALNI DEO ine:

Upravljaki deo predstavlja onaj deo dravnog aparata koji donosi odluke i zakone od stratekog znaaja za sistem bezbednosti: Narodna skuptina Republike Srbije Predsednik Republike Srbije Vlada Republike Srbije

Izvrni deo ine razna ministarstva i agencije koji sprovode zakone, naredbe odluke najviih organa politike i zakonodavne vlasti: Ministarstvo spoljnih poslova Ministarstvo odbrane Ministarstvo unutranjih poslova Ministarstvo pravde Ministarstvo finansija Bezbednosni-informativna agencija

2) FUNKCIONALNI DEO ine aktivnosti preko kojih taj sistem deluje funkcionalne i aktivnosti kojima se sistem uspostavlja i razvija sistemske. Bezbednost se ostvaruje grupisanjem aktivnosti, izvravanjem etiri misije:

Odbrana Odravanje i unapreivanje unutranje bezbednosti Upravljanje vanrednim situacijama Uee u meunarodnim mirovnim i humanitarnim operacijama pod vostvom UN, NATO, EU

3) NORMATIVNI DEO predstavlja sve norme kojima se reguliu pitanja vana za sistem nacionalne bezbednosti i ine ga:

norme kojima se taj sistem konstituie i norme kojima se odreuju nadlenosti i nain funkcionisanja dravnih i drugih organa u obavljanju poslova bitnih za nacionalnu bezbednost

Institucije civilnog drutva se bezbednosno organizuju za svoje potrebe.

Sunjekti sistema bezbednosti:

I. KONVENCIONALNEObavetajno-bezbednosne slube, policija, vojska, sudovi, javno tuilatvo, inspekcijski organi, zatvorske ustanove

II. NEKONVENCIONALNIParlament, predsednik, vlada, organi inostranih poslova

III. OSTALI SUPLEMENTARNIOrgani lokalne samouprave, privredna drutva, obrazovne institucije

19. UPRAVLJAKA STRUKTURA SISTEMA NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Upravljaki deo predstavlja onaj deo dravnog aparata koji donosi odluke i zakone od stratekog znaaja za sistem bezbednosti:

Narodna skuptina Republike SrbijeOstvaruje upravljaki uticaj na sve delove sistema bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnom delatnou. Skuptina odluuje o ratu i miru. Za sagledavanje stanja nacionalne bezbednosti Skuptina moe formirati i anketni odbor.

Predsednik Republike SrbijePredsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i komanduje Vojskom Srbije, ukazuje na odreena pitanja i problema iz domena nacionalne bezbednosti i inicira njihovo reavanja.

Vlada Republike Srbije:

Upravlja ministarstvima i institucijama u domenu nacionalne bezbednosti

Predlae i realizuje politiku nacionalne bezbednosti

Usmerava i kontrolie funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti

Obezbeuje materijalna i finansijska sredstva za potrebe nacionalne bezbednosti

Upravlja delatnou dravnih organa, organizacija, ustanova, fizikih i pravnih lica u oblasto ostvarivanja nacionalne bezbednosti

Obezbeuje realizaciju meunarodnih ugovora i sporazuma

20. IZVRNA STRUKTURA SISTEMA NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Izvrni deo ine razna ministarstva i agencije koji sprovode zakone, naredbe odluke najviih organa politike i zakonodavne vlasti:

Ministarstvo spoljnih poslova Ministarstvo odbrane Ministarstvo unutranjih poslova Ministarstvo pravde Ministarstvo finansija Bezbednosni-informativna agencija

U irem smislu izvrni deo ine i ministarstva i institucije naddlene za obrazovanje i naunu delatnost, lokalnu samoupravu, zatitu ivotne sredine . .

21. FUNKCIONALNE AKTIVNOSTI NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

FUNKCIONALNI DEO ine aktivnosti preko kojih taj sistem deluje funkcionalne i aktivnosti kojima se sistem uspostavlja i razvija sistemske. Bezbednost se ostvaruje grupisanjem aktivnosti, izvravanjem etiri misije:

Odbrana Srbija razvija i odrava svoju sposobnost da odbrani svoj suverenitet, granice, teritoriju, vazduni prostor, stanovnitvo. Sposobnost zatite i odbrane podrazumeva:

Odravanje kredibilnog odbrambenog kapaciteta Interoperabilnost sa efikasnim i fleksibilnim podsistemom unutranje bezbednosti Visoke standarde opremanja i obuke Stepen spremnosti koji se moe prilagoavati razvoju situacije Interoperabilne snage, sposobne da deluju sa snagama drugih drava

Odravanje i unapreivanje unutranje bezbednosti Zatitom ustavnog poretka Demokratskog politikog sistema Ljudskih prava i odnovnih sloboda Odravanjem unutranje stabilnosti Bezbednost i zatita granica, koja se ostvaruje sistemom integrisanog upravljanja granicama i saradnjom sa drugim zemljama i meunarodnim organizacijama

Upravljanje vanrednim situacijama

Podrazumeva uee u pruanju pomoi u otklanjanju posledica katastrofa na meunarodnom planu.

Uee u meunarodnim mirovnim i humanitarnim operacijama pod vostvom UN, NATO, EU

Pri donoenju odluka o ueu u meunarodnim mirovnim i humanitarnim operacijama treba voditi rauna o:

Meunarodnopravnoj osnovi mandata Integracionim ciljevima Srbije Raspoloivim resursima Lokaciji kriznog arita Uticaju na nacionalnu bezbednost

22. BEZBEDNOSNA STRUKTURA SISTEMA NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Bezbednosnu strukturu sistema nacionalne bezbednosti kao deo izvrne strukture sistema bezbednosti ine predmetno i hijerarhijski razliiti sadraji, odnosno podsistemi:policijski, odbrambeni, obavetajno-bezbednosni, pravosudni i drugi

Osnovne komponente su UNUTRANJA i SPOLJANJA bezbednost, pa se svi podsistemi mogu razvrstati po tome da li deluju primarno u okviru unutranje ili spoljanje bezbednosti.

Funkcije unutranje beubednosti su: 1) ouvanje zakonitosti i poretka 2) zatita celokupne drutvene infrastrukture

Te funkcije sprovode: 1) policija 2) obavetajno-bezbednosni sistemi3) inspekcijske slube4) carina5) drugi organi formalne drutvene kontrole i nadzoraSavet za nacionalnu bezbednost ima izvrnu vlast u sistemu nacionalne bezbednosti.

23. SAVET ZA NACIONALNU BEZBEDNOST

Vlada Srbije je 31. maja 2007. donela posebnu Odluku o Savetu za nacionalnu bezbednost Republike Srbije kojom je obrazovala Savet kao telo Republike Srbije koje obavlja odreene poslove i zadatne iz oblasti nacionalne bezbednosti.Savet za nacionalnu bezbednost je specijalizovano telo kontrole i nadzora nad radom organa nacionalne bezbednosti obavetajnih i bezbednosnih slubi.Savet se stara o nacionalnoj bezbednosti tako to razmatra pitanja iz oblasti odbrane, unutranjih poslova i rada Bezbednosno-informacione agencije (BIA), vojnih slubi bezbednosti (Vojnobezbednosna agencija VBA) i vojnoobavetajne slube (Vojnoobavetajna agencija VOA), takoe usmerava i usklauje njihov rad.

Pored toga Savet za nacionalnu bezbednost:1) Razmatra meusobnu saradnju organa nadlenih za odbranu, organa nadleenih za unutranje poslove i slubi bezbednosti; njihovu saradnju sa drugim nadlenim dravnim organima; kao i saradnju sa organima i slubama stranih drava i meunarodnih organizacija2) Predlae mere za unapreenje nacionalne bezbednosti3) Razmatra predloge za unapreenje nacionalne bezbednosti od drugih organa4) Razmatra pitanja iz delokruga organa dravne uprave, autonomnih pokrajina, optina, gradova i grada Beograda5) Donosi zakljuke u vezi sa radom slubi bezbednosti i Biroa za koordinaciju rada slubi bezbednosti6) Donosi zakljuke kojima usmerava i usklauje rad slubu bezbednosti7) Donosi zakljuke kojima usmerava saradnju slubi bezbednosti sa slubama stranih drava i meunarodnih organizacija8) Donosi zakljuke kojima usklauje delatnosti dravnih organa koje su posveene meunarodnoj saradnji u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane9) Daje miljenja o predlozima dugoronih i srednjoronih planova rada slubi bezbednosti10) Daje miljenja Vladi o predlozima budeta slubi bezbednosti i prati kako slube bezbednosti troe odobrena budetska sredstva11) Daje miljenja Vladi o predlogu za postavljanje rukovodilaca slubi bezbednosti

lanovi Saveta su:1) Predsednik Republike2) Predsednik Vlade3) Ministar odbrane4) Ministar unutranjih poslova5) Ministar pravde6) Naelnik Generaltaba Vojske Srbije7) Direktor BIA8) Naelnik VBA9) Naelnik VOA

Sednice Saveta saziva predsednik republike, najmanje jednom u tri meseca, i on moe pozvati na sednice i lica koja nisu lanovi saveta.

24. POJAM I RAZVOJ POLICIJE KAO INSTITUCIJE

Policija je nosilac unutranje bezbednosti i obezbeuje optu, linu i imovinsku sigurnost, kao i zatitu graana.Pojam ,,policija potie od grke rei politeia organ dravne vlasti koji je nadlean za odravanje javnog poretka, line i imovinske sigurnosti graana.Policija je poznata jo od najranijih dana ljudske civilizacije.U smislu organizovane sile dravnog aparata, policija je postijala jo u drevnoj Kini, antikoj Grkoj, starom Rimu.U institucionalnom smislu nastanak i razvoj policije vezuje se za pojavu klasnog drutva, drave i njenih organa.POLICIJA JE ORGAN IZVRNE VLASTI KOJI SE FORMIRA SAGLASNO ZAKONU, KOJI IMA EKSKLUZIVNU NADLENOST U OUVANJU JAVNOG PORETKA (REDA I MIRA), SUZBIJANJU I SPREAVANJU KRIMINALITETA I VRENJU DRUGIH POSLOVA UZ LEGALNU UPOTREBU PRINUDE (SILE).*centralizovani i zatvoreni sistemi imaju strogu hijerarhiju odnosa, dok decentralizovani i otvoreni imaju vidno izraen stepe autonomije.Postoje 3 pristupa ulozi policije u savremenom drutvu:1) Liberalni policija je neutralno telo, iji je zadatak da odrava unutranji red zatitom individualnih prava i sloboda2) Konzervativni naglaava ulogu policije u ouvanju autoriteta drave i naglaava da je policija organ prinude 3) Radikalni posmatra policiju kao sredstvo represije u korist drave, a ne u korist stanovnitvaNajee se pravi razlika izmeu graanske i politike policije.Iako se policija uvek razlikovala od vojske, jer su policijski poslovi svakodnevo ukljueni u javni ivot, dok vojska deluje samo povremeno i zbog toga to je policija vie integrisana u drutvo od vojske, u smislu da njeni pripadnici i njihove porodice obino ive u zajednicama u kojima rade, savremena kretanja donekle briu tu razliku. Ne samo zbog toga to se oruane snage angauju u reavanju unutranjih nemira, ve i zato to policijske snage sve vie poprimaju paravojna obeleja.Centralno pitanje u odnosu izmeu drutva i policije ini zahtev savremenog demokratskog drutva da policija NE BUDE otueni centar moi i van svake kontrole drutva, ve organizacija koja je profesionalna, otvorena prema zajednici, i sa njom u ravnopravnim i partnerskim odnosima.25. PRAVNI OSNOVI I OVLAENJA POLICIJE U SRBIJI

Pravni osnov za rad i postupanje svake nacionalne policije ine:

1) Meunarodni izvori prava:

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i sloboda 1950. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima sa Fakultativnim protokolom 1966. Konvencija protiv torture i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih kazni i postupaka 1984.

2) Unutranji izvori prava se dele na propise:

Lex generalis ili opte norme gde najvanije mesto zauzimaju ustavi drava koji utvruju pravne akte, nadlenosti i druga pitanja znaajna za rad dravnih organa, osnovna naela, standarde i principe.

Lex specialis ili posebne norme gde spadaju zakoni iz oblasti unutranjih poslova, bezbednosti, krivinog zakonodavstva, kojima se preciziraju pojedina prava, obaveze, ovlaenja i ostala pitanja vezana za rad i postupanje policije. Vaniji propisi u naoj zemlji su: Zakon o policiji RS (2005), Krivini zakon RS (2005), Zakon o krivinom posupku (2007)

Lex specialissimus gde spadaju podzakonski akti kao to su: Uredba o disciplinskoj odgovornosti u MUP RS, Pravilnik o policijskim ovlaenjima, Pravilnik o postupku reavanja pritubi, novi Kodeks policijske etike MUP RS

U Glavi 4 Zakona o policiji RS definisana su policijska ovlaenja, utvreno je i razraeno 21 policijsko ovlaenje. Zakonom su precizirani USLOVI i NAIN primene svakog policijskog ovlaenja, poev od upozorenja i nareenja, preko vrenja provera i identifikacije lica i predmeta, pregleda prostorija, objekata, dokumentacije pa sve do prijema krivinih prijava, javnog raspisivanja nagrade, snimanja, poligrafskog testiranja, prikupljanja, obrade i koruenja linih podataka i upotrebe sredstava prinude (fizike snage, slubene palice, specijalnih vozila, slubenih pasa i konja, hemijskih sredstava. . . )

U primeni policijskih ovlaenja policijski slubenik je duan da da postupa bez diskriminacije, humano i da vodi rauna o zdravlju, da potuje dostojanstvo, ast i ugled svakog lica i druga osnovna prava i slobode oveka.

Zakonski su utvreni sluajevi postupka primene ovlaenja po nareenju ili sopstvenoj inicijativi i nain primene prema odreenim kategorijama lica npr. maloletna i mlaa punoletna lica, vojna lica.

U primeni ovlaenja policijski slubenici imaju brojma ogranienja, koja su tu radi pravnog balansiranja u cilju zatite ljudskih prava i druguh univerzalnih vrednosti.

26. POLICIJSKI POSLOVI I ORGANIZACIJA POLICIJE U SRBIJI

U Glavi 2 Zakona o policiji RS su definisani POLICIJSKI POSLOVI, ciljevi koji se njihovim obavljanjem ostvaruju i naela na kojima se njihovo obavljane zasniva. Policija je obavezna da se pridrava nacionalnih i meunarodnih standarda. Utvrene su pripreme i delovanje policije za vreme vanrednog stanja ili ratnog stanja kao i saradnja policije sa inostranim i meunarodnim policijskim slubama. Takoe je utvreno ovlaenje Vlade da privremeno ogranii ili zabrani kretanja i nastanjivanja na odreenim podrujima kada drukije nije mogue obezbediti javni red.

Obavljanjem poslova iz svoje nadlenostipolicija ostvaruje:

1) preventivnu funkciju koja se ogleda u obavljanju poslova pozornike i patrolne delatnosti u zatiti graana, javnog reda i mira, obezbeenju lica i objekata, u vezi sa javnim skupovima, sportskim i drugim manifestacijama, spreavanjem diverzantskih i teroristikih aktivnosti

2) represivnu funkciju koja se ogleda u suzbijanju kriminaliteta, otkrivanju krivinih dela, otkrivanju i hvatanju uinilaca dela, prikupljanju i obezbeenju dokaza.

U Glavi 4 Zakona o policiji RS definisana je ORGANIZACIJA POLICIJE.Za obavljanje policijskih poslova obrazovana je Deklaracija policije, kojom rukovodi direktor policije kog postavlja Vlada na period od pet godina i na predlog ministra unutranjih poslova.

Zadacima podrune policijske uprave rukovodi naelnik, kojeg imenuje ministar unutranjih poslova na predlog direktora policije.

Za neposredno obavljanje policijskih poslova obrazovane su policijske stanice kojima rukovode komandiri, koje imenuje direktor policije na savet naelnika podrune policijske uprave.

Odnos izmeu Direkcije policije i ovih policijskih uprava i stanica je hijerarhijski. Mogue je obrazovati radna tela za privremeno obavljanje odreenih poslova.

27. POLICIJSKA ETIKA I KONTROLA RADA POLICIJE

Policijska etika podrazumeva vrenje policijskih poslova i primena ovlaenja na opteprihvatljiv, moralan, profesionalan i zakonit nain. Njen znaaj sastoji se u potovanju i zatiti graanskih prava i sloboda.

U pravnotehnikom smislu novi Kodeks policijske etike RS je podzakonski akt, dok je u sociolokom smislu to dokument koji prevazilazi pravnu formu. Centralno mesto u Kodeksu zauzimaju odredbe policijskih poslova i ovlaenja. Polazna osnova je da se potuje pravo na ivot kao vrhinska humanistika vrednost ljudske civilizacije. Izriito je zabranjeno muenje, nehumano i poniavajue postupanje u vrenju policijskih poslova. Upotreba sredstava prinude strogo je ograniena legitimnim ciljevima, naelom srazmernosti i drugim principima. Bitni principi su i princip nepristrasnosti, zabrane diskriminacije, potovanja privatnosti, odgovornosti i pristojnosti u ponaanju, posebne zatite personalnih podataka graana, zakonitosti, vladavine prava, potovanja ljudskih prava i profesionalizma. Ovi principi su od znaaja za izgradnju meusobnog poverenja, partnerskih odnosa i komunikacije izmeu policije i zajednice, zatitu prava i sloboda graana i ugleda policije i njenih pripadnika i upravo zbog toga je kontrola rada policije od izuzetnog znaaja.

U Glavi 6 Zakona o policiji definisana je KONTROLA RADA POLICIJE. Predvieno je da spoljanju kontrolu rada vri Narodna Skuptina uz obavezu podnoenja izvetaja o obavljanju policijskih poslova, dok unutranju kontrolu policije vri Sektor unutranje kontrole policije kojim rukovodi naelnik Sektora, a ministar unutranjih poslova je duan da podnosi izvetaje o radu Sektora unutranje kontrole policije.Imperativ modernog drutva je da policija, slube bezbednosti i tajne slube obavljaju poverene poslove po zakonu, saglasno pravilima struke i kao javni servis u slubi graana.

U konstitucionalnom smislu takav pristup prua garanciju opte pravne sigurnosti, zatite i ostvarenja ljudskih prava i sloboda, dok u sociolokom smislu gradi meusobno poverenje, partnerski odnos i komunikaciju izmeu graana i policije.

28. SISTEM ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE POJAM I FUNKCIJE

Odbrambeni sistem zajedno sa ostalim elementima sistema bezbednosti odgovoran je za odbrambenu funkciju i zatitu spoljne bezbednosti drave.

Funkcije odbrambenog sistema su: Odvraanje mogueg napadaa Odbrana terirorije Uee pripadnika oruanih snaga u mirovnim misijama Zatita stanovnitva i materijalnih dobara Otklanjanje posledica ratnih razaranja i elementarnih nesrea i katastrofa

Sistem odbrane RS deo je sistema nacionalne bezbednosti i predstavlja jedinstvenu strukturno ureenu i funkcionalnu celinu snaga i subjekata odbrane iji je cilj zatita odbrambenih interesa Republike Srbije.

Vitalni odbrambeni interesi RS su: Ouvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, i zatita bezbednosti graana Izgradnja poverenja, unapreenja bezbednosti i stabilnosti u regionu Saradnja i partnerstvo sa meunarodnim bezbednosnim organizacijama i institucijama demokratskih drava

Zatita odbrambenih interesa se realizuje kroz VOJNU i CIVILNU odbranu.Nosilac vojne odbrane je Vojska Srbije, a u ostvarivanju civilne odbrane se angauju dravni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna drutva, javne slube. . . Subjekti sistema odbrane su: graani, dravni organi, privredna drutva, druga pravna lica, preduzetnici i Vojska Srbije.Snage odbrane su ljudski i materijalni potencijali. U vremenu ubrzanog teholokog razvoja ljudi su ostali najznaajniji resurs sistema odbrane.

29. STRUKTURA SISTEMA ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Sistem odbrane RS deo je sistema nacionalne bezbednosti i predstavlja jedinstvenu strukturno ureenu i funkcionalnu celinu snaga i subjekata odbrane iji je cilj zatita odbrambenih interesa Republike Srbije.

Strukturu sistema odbrane ine:1) UPRAVLJAKI DEO: Narodna Skuptina donosi zakone i druge opte akte u oblasti odbrane, ostvaruje demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije i sistema odbrane, odluije o visini sredstava za finansiranje potreba odbrane

Predsednik Republike komanduje Vojskom u skladu sa zakonom

Vlada utvruje i vodi politiku odbrane, predlae Narodnoj Skuptini strategijsko-doktrinarne i planske dokumente, predlae budet za potrebe odbrane, donosi odluke od znaaja za odbranu zemlje

Ministarstvo odbrane je zadueno za: politiku odbrane i strategijsko planiranje, meunarodnu saradnju u oblasti odbrane i vojnu saradnju, planiranje i pripremanje Vojske Srbije, dravnih organa, privrednih drutava. . . sprovodi mere zatite i spasavanja

Generaltab Vojske Srbije vri pripremu, upotrebu, komandovanje i kontrolu Vojske Srbije, igrauje i kontrolie operativne i funkcionalne sposobnosti Vojske Srbije2) IZVRNI DEO Vojska Srbije prvenstveno brani zemlju od oruanog napada spolja. Misije i zadatke Vojske definie Narodna Skuptina.Misije Vojske Srbije: Odbrana Republike Srbije od oruanog napada spolja, to podrazumeva odvaraanje od oruanog ugroavanja, odbranu teritorije i odbranu vazdunog prostora Uee u izgradnji i ouvanju mira u regionu i svetu to podrazumeva uee u meunarodnoj vojnoj saradnji i uee u multinacionalnim operacijama Podrka civilnim vlastima suprotstavljanju pretnjama bezbednosti

Institucije civilne odbrane organizuju se na nivou Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Misije civilne odbrane su: Obezbeivanje pretpostavki za funkcionisanje sistema odbrane realizuje se kroz: pripremu civilnih organa za funkcionisanje u miru i ratu, obezbeivanje u slova za ivot i rad graana u miru, ratu i vanrednom stanju, obrazovanje i odbrambeno osposobljavanje graana, koordinaciju aktivnosti sa ostalim institucijama znaajnim za odbranu Zatita i spasavanje realizuju se kroz: osmatranje i obavetavanje, zatitu i spasavanje ljudi, zatitu i sklanjanje materijalnih dobara, ouvanje ivotne sredineSTRATEGIJSKO PLANIRANJE KAO FUNKCIJA UPRAVLJANJA SISTEMOM ODBRANE

Strategijsko planiranje sastavni je deo funkcije upravljanja sistemom odbrane. Kroz nju se definiu nacionalni interesi, ciljevi i naini zatite ostvarenja potreba Republike Srbije.Nakon odvajanja Srbije i Crne Gore, Ministarstvo odbrane Republike Srbije zavrilo je nacrte Strategije nacionalne odbrane, Strategije odbrane, Doktrine Vojske Srbije i Strategijskog pregleda odbrane i na taj nain je zaokruen strategijsko-doktrinarni okvir procesa reforme. Pored strategije nacionalne bezbednosti koja predstavlja opte programsko stanovite i kojom se tite nacionalne interesi Republike Srbije, bitni su i:

STRATEGIJA ODBRANE je najvii strateki dokument u oblasti odbrane koji sadri stavove o bezbednosnom okruenju, odbrambenim interesima, misijama Vojske Srbije, strukturi, funkcionisanju i razvoju sistema odbrane. Iskazuje opredeljenost Srbije da usavrava sopstvene kapacitete i sposobnosti za odbranu i zajedniki sa drugim dravama doprinosi jaanju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.

STRATEGIJSKI PREGLED ODBRANE predstavlja polazni programski okvir za srednjorona planiranja odbrane, efikasnog upravljanja resursima odbrane, profesionalizacije i efikasnosti Vojske u izvravanju misija i zadataka.

DOKTRINA VOJSKE SRBIJE je osnovni doktrinarni dokument u kojem se definiu opta opredeljenja o vojnoj delatnosti, organizovanju, pripremama, upotrebi Vojske Srbije u miru i ratu.

PLAN RAZVOJA SISTEMA ODBRANE do 2010. predstavlja osnovni dokument srednjoronog planiranja odbrane. Sadri ciljeve, osnovna opredeljenja, resurse, dinamiku i nosioce organizacionih promena.

Osnovna strateka opredeljennja: Razvoj Vojske zasnivati na civilnoj i demokratskoj kontroli

Dugorono predviati izazove, rizike, pretnje bezbednosti i adekvatan odgovor na njih

Obezbediti stabilno finansiranje sistema odbrane

Izgarditi fleksibilne, vienamenske, brzopokretne, savremeno opremljene i osposobljene snage

Razviti snage za reagovanje, glavne odbrambene snage i snage ojaanja

Dostii potreban nivi interperabilnosti sa oruanim snagamadrava lanica NATO-a i PzM-a

Optimizovati broj upravljakih veza i precizno definisati nadlenosti i odgovornost svih organizacijskih elemenata

Upravljati na osnovu principa, procedura i metodologije strategijskog i operativnog planiranja

Uspostaviti instrumente ranog upozorenja i prevencije krize

Razviti sistem upravljanja ljudskim resursima koji e obezbediti potrebnu kadrovsku strukturu i odgovarajui status pripadnika Vojske i omoguiti njihovu socijalizaciju

Teite organizacionih promena bie na stvaranju oslova za potpunu profesionalizaciju Vojske.

Sistem odbrane RS treba da u budunosti izgradi sposobnosti za:

Uee u meunarodnim mirovnim operacijama

Upravljanje krizama, uee u humanitarnim operacijama i zajednikim vojnim vebama

Podrku civilnim vlastima u suprotstavljanju ne-vojnim pretnjama bezbednosti (terorizam, organizovani kriminal, prirodne nepogode i sl)

Na izgradnju novih sposobnostinajvei uticaj imaju: Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti

Procesi u RS i reenje statusa Kosova i Metohije

Dostignuti stepen ukljuenosti u evro-atlantske bezbednosne integracije

Ekonomske i demografske mogunosti RS

Dostignuti stepen doktrinarne, normativne i organizacione razvijenosti sistema odbrane i Vojske

Strana iskustva i meunarodni standardi

59