SADRAJ

UVOD.......................................................................................... ......................................2 1. BEZBEDNOST SAOBRAAJA KAO NAUNA DISCIPLINA................. ........3 1.1 NAUNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA......................................3 1.2 PREDMET BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA.....................................................3 1.3 CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA.........................................................4 2. NAUNE METODE I METODOLOGIJA .....................................................4-5 3.BEZBEDNOST U SAOBRAAJU osnovne karakteristike i znaaj.................5-6 4.ZATITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI U SAOBRAAJA........................... ...6-9 5. BEZBEDNOST SAOBRAAJA U SRBIJI.........................................................9-11 6. NOVI ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA........................................ ...11 7. PREDNOSTI NOVOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAAJ...........12-13 8. NEDOSTATCI NOVOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA...........14 9. ZAKLJUAK.........................................................................................................15. LITERATURA........................................................................................16

1

UVOD

Saobraaj predstavlja privrednu, infrastrukturnu delatnost koja obezbeuje infrastrukturu za funkciju svih privrednih elija, opredeljuje kvalitet ivota ljudi zato to omoguava povezivanje faktora proizvodnje sa potronjom. Ako se saobraaj ne obavlja dobro cela privreda trpi, pa iz tog razloga saobraaj je pod kontrolom drave i javnih slubi i oni su odgovorni za ekonomsku politiku koja se sprovodi u domenu saobraaja. U savremenom svetu, koji karakterie visok promet robe i putnika potrebna je dobro razvijena saobraajna mrea. Otuda se moe zaknjuiti da saobraaj predstavlja krvotok privrede, odnosno da su njegove funkcije u organizmu privrede istovetne sa funkcijama krvotoka u organizmu oveka. Kao , to nijedna elija u organizmu oveka ne moe da se razvija i funcionie bez obavljanja funkcija krvotoka , tako ni pojedinana privredna elija ne moe sa funcionie bez obavljanja funkcija saobraaja, nezavisno od toga da li pojedinane privredne elije pripadaju sferi proizvodnje ili pak prometa. Poremeaj u obavljanju funkcija saobraaja imaju veoma teke i negativne posledice na celu privredu . Neefikasan i neracionalan saobraaj pre svega dugorono , opredeljuje funkcionisanje privrede a takoe negativno utie i na trokove i kvalitet ivota svakog pojedinca. Kao to se moe videti, saobraaj predtavlja jednu od najvanijih karika kvaliteta ivota ljudi tako da je neophodno njegovo dobro funcionisanje a jedan od najvanijih uslova je i bezbednost u saobraaju. Saobraajne nezgode su samo deo negativnih pojava u drutvu.Nauna oblast koja se bavi izmeu ostalog, saobraajnim nezgodama , kao i ostalim negativnim pojavama u saobraaju, s ciljem da se saobraaj odvija sa to manje negativnih efekata je BEZBEDNOST SAOBRAAJA

2

1.Bezbednost saobraaja kao nauna disciplinaBezbednost saobraaja je nauna disciplina koja izuava meuzavisnost izmeu saobraajnog i drugih procesa u drutvu, sa jedne i tetnih posledica saobraaja, s druge strane. Izuava i pokuava otkriti zakonitosti nastanka tetnih posledica saobraaja, s ciljem optimizacije saobraajnog procesa i smanjivanja tetnih posledica. Bezbednost saobraaja pripada saobraajnoj nauci. 1.1NAUNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA Bezbednost saobraaja nije nezavisna, niti izolovana nauna disciplina, ni u pogledu predmeta izuavanja, ni u pogledu metoda istraivanja. Ona se uveliko oslanja na dostignua i znanja prirodnih, tehnikih i drutvenih nauka. Bezbednost saobraaja je posebno povezana sa drugim naunim disciplinama koje pripadaju saobraajnoj nauci. Ona uveliko koristi dostignua ostalih naunih disciplina saobraajne nauke: organizacije saobraja, integralnog transporta, saobraajne logistike, regulisanja saobraaja, saobraajne psihologije, saobraajnog prava itd. Sa druge strane, dostignua bezbednosti saobraaja integriu se i uveliko koriste u navedenim naunim disciplinama. Otuda i este konfuzije da li bezbednost saobraaja pripada regulisanju saobraaja, organizaciji saobraaja ili nekoj drugoj disciplini, ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobraaja. Shvatanje ove meusobne meuzavisnosti omoguava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobraaja, ali i druge discipline saobraajne nauke. Bezbednost saobraaja, kao retko koja druga nauna disciplina, integrie i koristi znanja iz razliitih nauka I naunih disciplina. Znanja prirodnih nauka, a posebno znanja iz matematike, statistike, znanja u vezi kretanja i zaustavljanja, procesa sudara itd. ine osnove naune discipline bezbednost saobraaja. Znanja i dostignua u vezi saobraajnog procesa, principi rada razliitih motora, organizacija i eksploatacija saobraaja, mehanizacija i automatizacija saobraajnih procesa, tehnikog regulisanja saobraaja se uvaavaju u bezbednosti saobraaja, kao i znanja u vezi drutvenog razvoja, psihologije linosti, menadmenta i upravljanja, ekologije itd. 1.2Predmet bezbednosti saobraaja U irem smislu, predmet bezbednosti saobraaja su sve tetne posledice saobraaja. Tu spadaju saobraajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama, zauzimanje ivotnog prostora, iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaivanje okoline (bukom, izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiu iz saobraaja), negativni psiholoki uticaji saobraaja na pojedinca, negativni socijalni uticaji saobraaja, socijalno zagaivanje sredine itd. U uem smislu, predmet bezbednosti saobraaja vezuje se samo za saobraajne nezgode ili jo preciznije za lako merljive posledice saobraajnih nezgoda. Naime, saobraajne nezgode su, na dananjem nivou razvoja, najznaajniji negativni efekat saobraaja i ima smisla posebno ih istraivati. Do danas su najvie istraivani lako merljivi efekti saobraajnih nezgoda. Ipak, neekonomske posledice saobraajnih nezgoda sve vie zaokupljaju panju strune, ali i najire javnosti. Sa druge strane, ovek je pre svih drugih negativnih efekata, poeo ozbiljno izuavati saobraajne nezgode. U meuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i, vremenom, postaju sve znaajniji.

3

1.3Ciljevi bezbednosti saobraaja Opti cilj bezbednosti saobraaja je smanjivanje svih tetnih efekata uz neometano odvijanje saobraaja. Ako se suzi predmet bezbednosti saobraaja, onda se i cilj moe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobraajnih nezgoda. Meutim, ovo se postie na dva naina: smanjivanjem broja saobraajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobraajnih nezgoda koje su se ve dogodile. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobraaja. Aktivna bezbednost saobraaja ima opti cilj da spreava saobraajne nezgode, odnosno da smanjuje verovatnou (ansu) nastanka saobraajne nezgode. Smanjivanjem ansi nastanka svake nezgode pojedinano, doprinosi se i smanjivanju broja saobraajnih nezgoda. Na primer, dobrom obukom uesnika u saobraaju (posebno vozaa i peaka), dobrim odravanjem vozila i puta moe se smanjiti ansa da se neka nezgoda dogodi. Tako se smanjuje broj saobraajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobraaja ima opti cilj smanjivanje posledica saobraajnih nezgoda koje su se dogodile. Naime, kada se, ipak, desi saobraajna nezgoda, ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode, odnosno kako smanjiti broj nastradalih, smanjiti teinu stradanja i smanjiti materijalnu tetu u toj nezgodi. Na primer, kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoi, konstrukcija i upotreba sistema zatite na vozilu (sigurnosni pojasevi, vazduni jastuci, nasloni za glavu itd.), koncept samoobjanjavajuih (obeleja puta definiu i objanjavaju oekivanja u projektovanju, odravanju i eksploataciji puteva), i opratajuih puteva (sa blagim kosinama nasipa, sa niskim rastinjem oko puta, sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd.) smanjuju se posledice saobraajnih nezgoda koje su se dogodile. Trebalo bi uoiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobraaja su prisutni dok se nezgoda ne desi, a pasivna bezbednost saobraaja dolazi do izraaja tek kada se nezgode desi. Meutim, uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobraaja.

2.NAUNE METODE I METODOLOGIJAS obzirom na prethodno izloeno, jasno je da bezbednost saobraaja koristi vrlo raznovrsne naune metode koje su svojstvene prirodnim, tehnikim i drutvenim naukama. Ipak, mogu se izdvojiti neke metode koje su najeee ili su najznaajnije u bezbednosti saobraaja. Tu su metod apstrakcije, metod analize, metod sinteze, induktivni i deduktivni metod, metod eksperimenta i metod posmatranja. Metod (grki methodos ili lat. methodus put i nain istraivanja) je postupak kojim se postie unapred postavljen cilj.4 Metod je smiljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. Nauni metod se moe definisati kao sveukupnost naunih i tehnikih postupaka kojima se stiu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraivanja. U uem smislu to je misaoni ili praktini postupak koji omoguuje da se doe do znanja o predmetu istraivanja.Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom, tj. nainom na koji ona predmet saznaja. Mogu se razlikovati opte i posebne naune metode.

4

Opte naune metode istovetne su u svim naukama. Na primer, opte logike metode su: analiza, sinteza, apstrakcija, generalizacija, indukcija, dedukcija, itd. Najei posebni nauni metodi u bezbednosti saobraaja su: statistiki metod, metod eksperimenta, metod posmatranja, metod anketa i intervjua, metod poreoeenja (komparacije) i metod analogije. Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobraaja ima svoje prednosti i nedostatke. Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. Tako se poveava pouzdanost ukupnih rezultata istraivanja. Pri tome se paralelno koriste kako opte, tako i posebne naune metode. Kombinovana primena odgovarajuih naunih metoda treba dagarantuje to jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraivanja, pravilno postavljanje i testiranje naunih hipoteza i siguran put do spoznaje. Metodologija (grki methodos put, logia nauka, znanje) je deo logike koji se bavi prouavanjem naunih metoda. Metodologija definie i opisuje metode spoznaje, izuava njihovu zasnovanost, efikasnost, prednosti i nedostatke, vrednosti i oblasti primene. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraivanja. Izborom optimalnog metoda istraivanja olakava se istraivanje. Dosledna primena optih i posebnih naunih metoda omoguava i olakava nam da koristimo tue rezultate, ali i drugima da koriste rezultate naih istraivanja. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. Nekad se do istih rezultata moglo doi i drukije, nesistematskim radom, bez primene metodologije i metoda. Meutim, to ne bi bilo pouzdano, moglo bi biti sluajno i ne bi imalo naunu teinu. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu, bilo bi veoma opasno u naunom smislu. Zato su vani metod i metodologija..

3. Bezbednost u saobraaju osnovne karakteristike i znaajBezbednost u saobraaju predsavlja jednu od najvanijih pretpostavki dobrog funcionisanja saobraaja. S obzirom na to da se saobraaj manifestuje u kretanju prevoznog sredstva i prenoenju robe odnosno putnika sa jednog mesta na drugo , naravno javljaju se i odereene opasnosti. Te opasnosti mogu da se pojave u obliku oteenja ili unitenja robe ili pak ozlede ili usmrenja putnika. Bezbednost u saobraaju nam govori da se bezbednom vonjom moe osigurati da nema povrede vozaa kao i da voza vozila ne prouzrokuje nikakvu tetu bilo kom drugom vozilu koje se kree u blizini . Drugim reima moemo rei, da bezbednost u saobraaju podrazumeva da se pravilnom vonjom smanji broj nezgoda na putu . Takoe, bezbednost saobraaja se moe posmatrati sa dva aspekta a to su: 1. bezbednost osoblja koje obavlja proces prevoza po svojoj profesionalnoj dunosti kao i 2. bezbednost robe i putnika koji se prevoze. Izvetaj objavljen 2004. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje da je oko 1,2 miliona ljudi poginulo, a 50 povreeno na putevima irom sveta svake godine i bio je vodei uzrok smrti meu decom 10 - 19 godina starosti. Izvetaj takoe navodi da je bezbednost u saobraaju najizraeniji u zemljama u razvoju i da jednostavno poveanje broja preventivnih mera moe da prepolovi ili pak za poetak malo smanji broj smrtnih sluajeva. injenica da je veliki problem zamalja u razvoju bezbednost u saobraaju moemo videti na osnovu Slike 1. gde velike probleme imaju Bugarska , Rumunija, Poljska a tu je i Grka koja je u periodu od 2004.-2007. godine ostvarila 5

5

% poveanje broja poginulih na 1 milion stanovnika. Naa zemlja se nalazi u malo boljem pololjju od ovih zemalja ali jo uvek nije na zavidnom nivou. U ve pomenutom periodu neke zemlje kao to su Danska, Namaka, vedska, Finska,Velika Britanija ostvarile su znaajne padove u broju poginulih , sto se moe videti sa Slike 1.

Slika 1. Broj poginuli u SN na 1.000.000 stanovnika u Srbiji i dravama lanicama EU Evropski program ocenjivanja puteva (EuroRAP) je neprofitna organizacija ija je osnovna delatnost bezbednost saobraaja na putevima i koja ima za cilj da smanji smrtnost i ozbiljne povrede na evropskim putevima. Ova meunarodna neprofitna asocijacija registrovana u Belgiji, sa seditima u Vorcesteru i Londonu . EuroRAP je sestra program Euro NCAP a , Evropskog programa za ocenjivanje novih automobila. U partnerstvu sa nacionalnim automobilskim organizacijama i lokalnim vlastima , EuroRAP procenjuje puteve u Evropi i rade na poboljanju bezbednosti na putevima

4. Zastitni sistem u bezbednosti saobracajaDa bi se moglo uspeno upravljati bezbednou saobraaja, neophodno jekoordinirano sprovoditi niz vrlo opsenih mera i aktivnosti. Ovo ne moe da realizuje ni jedan subjekt samostalno, ve je neophodno uspostaviti i stalno jaati zatitni sistem bezbednosti saobraaja, koji obuhvata niz vrlo znaajnih elemenata (subjekata). Svaki od ovih elemenata ima veoma vanu ulogu i znaajan je za uspeno funkcionisanje zatitnog sistema. Najznaajniji elementi zatitnog sistema su: skuptine (zakonodavni organi), dravni organi (izvrni organi vlasti), privredni subjekti, obrazovne institucije i odgovarajui sistem obrazovanja, strune organizacije, politike partije i organizacije, nevladine organizacije, pravosue (organi sudske vlasti), nauno-obrazovne ustanove, zdravstvene ustanove, meunarodne organizacije i institucije, osiguranja, prirodni pomagai i ostali subjekti.

6

Skuptine (republika, pokrajinska, gradska i optinska) ureuju normativno-pravni ambijent u kome funkcionie zatitni sistem bezbednosti saobraaja. U ovim telima se analiziraju izvetaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobraaja, utvruje se eljeno stanje (vizije, dugoroni i kratkoroni ciljevi), kljune oblasti rada i upravljake mere. Skuptine utvruju koncept, donose strategiju bezbednosti saobraaja, utvruju odgovornosti i obaveze izvrnih organa i drugih subjekata. Izvrni organi (vlada, izvrni odbori gradova, gradsko vee, organi za saobraaj, organi unutranjih poslova, organi prosvete i obrazovanja, i sl.) realizuju mere iz svoje nadlenosti. Posebno je znaajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobraaja, organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobraaja, priprema i predlae skuptini strategije bezbednosti saobraaja, priprema i donosi akcione planove za sprovoenje strategija, podstie i pomae rad drugih subjekata i sl. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreivanju bezbednosti saobraaja. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoai vozila, prevoznici, putari, tehniki pregledi vozila, autokole i sl.), ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih tetnih posledica saobraaja (jer sve posledice na razne naine plaa privreda). Obrazovno-vaspitne ustanove (deije predkolske ustanove, osnovne kole, srednje kole, vie kole, fakulteti, autokole itd.) su jedan od najznaajnijih subjekata koji doprinosi unapreenju znanja, stavova, vetina i ponaanja uesnika u saobraaju, ali i drugih subjekata. Ove ustanove treba da daju odluujui doprinos u kreiranju i unapreivanju svesti o znaaju bezbednosti saobraaja, o nainima i mogunostima smanjivanja tetnih posledica saobraaja. Politike partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloe i koncepte unapreivanja bezbednosti saobraaja za koje e se zalagati. Naime, ovo je znaajan segment ivota za koji su graani vrlo zainteresovani i oekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. Nevladine organizacije su slobodna i esto vrlo kritiki nastrojena udruenja graana koji koriste razliite naine da podstiu aktivnosti u pojedinim segmentima drutvenog ivota. Nevladine organizacije treba da kritiki sagledavaju i javnosti saopavaju drukije poglede na stanje bezbednosti saobraaja (od zvaninih stavova), na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje, na propuste, na konkretne probleme i mogunosti njihovog reavanja. S obzirom na to da su nevladineorganizacije u dobroj vezi sa strunom javnou i da prate meunarnodna iskustva, njihov rad moe umnogome pomoi unapreivanju rada u bezbednosti saobraaja. Nevladine organizacije esto imaju odlinu saradnju sa slinim organizacijama iz drugih zemalja, kao i podrku meunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreivanje bezbednosti saobraaja. Strune organizacije i udruenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobraaja ili za pojedine segmente ove oblasti. Ove organizacije okupljaju strunu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobraaja. Strune organizacije pomau svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. Pravosue (sudije za prekraje, sudovi, tuilatva, vaspitno-popravne ustanove), svojim efikasnim i strunim radom, mogu doprineti unapreivanju zatitnog mehanizma, a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobraaju, menjanju stavova i unapreivanju ponaanja u saobraaju. Zdravstvene ustanove pomau u selekciji vozaa, a posebno u stalnom praenju zdravstvenog statusa vozaa profesionalaca. Kroz redovno leenje,

7

mogu se uoiti vozai ije zdravlje je bitno oslabilo tako da vie ne mogu da voze itd. Sa druge strane, zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leenju povreenih u saobraajnim nezgodama, mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. Meunarodne organizacije pomau u uporeivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednou saobraaja. Preko ovih vladinih, meovitih i nevladinih organizacija ujednaava se praksa, prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreuje nacionalni zatitni sistem. Posebno su znaajne organizacije sa velikom politikom teinom (UN, EU i sl.), ali i meunarodne organizacije koje okupljaju privrednike, strune asocijacije i sl. Naune ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava, za razvoj domaih znanja, razvoj i testiranje modela bezbednosti saobraaja, za neprekidno praenje stanja bezbednosti saobraaja, za projektovanje mera i njihovo praenje. Naune organizacije moraju neprekidno odravati komunikaciju sa svetom, ali i sa svim subjektima bezbednosti saobraaja u zemlji. Osiguranja su znaajan subjekt koji ima vane poluge uticaja na ponaanje uesnika u saobraaju, a posebno na vozae. Doslednim sprovoenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade tete, osiguranja motiviu vozae da unapreuju svoje ponaanje, a posebno da ne ine saobraajne prekraje itd. Sa druge strane, ulaganjem u razvoj nauke, u preventivne aktivnosti, osiguranja bi trebalo da pomau sve druge subjekte bezbednosti saobraaja, na obostranu korist. Naime, osiguranja imaju najveu i najoigledniju korist od unapreivanja bezbednosti saobraaja (manje isplate za nastale tete u nezgodama). Struna javnost treba da neprekidno obezbeuje struno i nepristrasno praenje stanja bezbednosti saobraaja, da prati savremena nauna dostignua, vri transfer znanja i iskustava, razvija naa znanja i praksu, odreuje vizije, ciljeve i naine upravljanja bezbednou saobraaja. Struna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstie strune rasprave o bezbednosti saobraaja, da unapreuje stavove i razvija svest o znaaju bezbednosti saobraaja. Politika javnost ima podrku graana koja je verifikovana na demokratskim izborima. Na osnovu takve podrke, ova javnost najbolje predstavlja interese graana, najbolje moe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. Politika javnost najbolje moe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobraaja sa ostalim drutvenim potrebama. Sa druge strane, politika javnost je nosilac i pokrovitelj najvanijih aktivnosti u upravljanju bezbednou saobraaja. Struna javnost treba da pomae politikoj javnosti da donese adekvatne odluke. Zainteresovana finansijska javnost, na osnovu stavova strune javnosti i podrke politike javnosti, obezbeuje ili unapreuje finansiranje poslova bezbednosti saobraaja. Struna javnost pomae finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobraaja, a s ciljem smanjivanja izdataka i poveavanja profita. U razvijenim zamljama drava je prepoznala znaaj teme i svojim odlukama obezbeuje osnove finansiranja, ali i podstie druga ulaganja u bezbednost saobraaja. Medijska javnost, na osnovu stavova strune javnosti, obezbeuje komunikacione kanale ka najiroj javnosti, ali i ka politikoj i drugim javnostima. Obezbeujui promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobraaja, mediji pomau strunjacima da proverene strune stavove saopte drugim javnostima i tako pokrenu drutvene i druge aktivnosti. Konano, najira javnost, pod uticajem strunjaka, medija i delom politikih i drugih lidera, unapreuje svoju svest o znaaju teme, izgrauje ispravne stavove i shvata znaaj pojedinih aktivnosti.

8

Najira javnost podrava strategiju i plan koje donosi politika javnost na osnovu strunih stavova. U nekim sluajevima najira javnost moe i da zahteva sprovoenje odreenih aktivnosti u bezbednosti saobraaja, a na osnovu strunih stavova koje saoptavaju mediji. Proces usaglaavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaan za dobro funkcionisanje zatitnog sistema u bezbednosti saobraaja. Neprekidni meuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meusobno usaglaavaju stavove i interese. U jednom trenutku politika javnost namee reenja, najira javnost ih prihvata, ali ima i drugaijih procesa kada najira javnost trai od strune i politike javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti.

5.Bezbednost saobraaja u SrbijiBezbednost saobraaja u Srbiji jo uvek nije na zavidnom nivou. Problem je najsloeniji i najtei u automobilskom saobraaju. Kada se broj poginulih na domaim drumovima podeli sa brojem stanovnika , dobijamo da Srbija ima oko 115-174 poginulih na jedan milion stanovnika, to je u proseku 50 % vie od evropskog proseka iz 1998. godine. U poslednje vreme, proseno na srpskim putevima pogine oko 900 ljudi godinje. Veoma je zabrinjavajue to to u poslednje tri godine broj povreenih stalno raste, dok je u Evropi stalan trend suprotan. Zahvaljujui pre svega boljim i opremljenijim putevima i efikasnijom kontrolom saobraajne policije, trend rasta broja poginulih zaustavljen je u 2008. godini sto se moe videti sa Slike 2.1100 1000 900 800 700 600 500 400 300 200 100 0 2004 2006 2007 2005 200818000 17000 16000 15000 14000 13000 12000 11000 10000 9000 8000 7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0 16891 13633 12489 17080

960 843

911

968

897

12709

4864

4401

4778

5318

5195

2004

2005

2006

2007

2008

Slika 2. Broj poginulih i povreenih lica u saobraajnim nezgodama u poslednjih 5 godina Svakog dana u Srbiji proseno poginu 3 osobe, povredi se 60 osoba, desi se 185 saobraajnih nezgoda. Najei vidovi saobraajnih nezgoda sa smrtnim posledicama su obaranje peaka, sletanje sa puta, sudar iz suprotnih smerova i sudar iz suprotnih smerova.

9

-FAKTORI KOJI NAJEE DOPRINOSE SMRTNO STRADANjU SU: * Brzina * Nevezivanje pojasa * Vonja pod dejstvom alkohola * Nenoenje kacige Podruja koja su najugroenija su Beograd, Sremska Mitrovica, Novi Sad, abac, Smederevo a vrste saobraajnica su ulice u naselju, magistralnio-regionalni putevi, put kroz naselje, put van naselja. Vie od 70 % poginulih nastrada u naseljenim mestima. Najvie nastradalih je iz starosne grupe od 19 do 25 godina. U vie od 80 % saobraajnih nezgoda uzrok je ponaanje oveka a ukupna materijalna teta na godinjem nivou iznosi vie od 900 miliona evra. NAJEI UZROCI SAOBRAAJNIH NEZGODA SU: * Nepropisna brzina (59 %) * Nepropisno kretanje vozila (skretanje i okretanje) (13%) * Neustupanje prvenstva prolaza (8 %) * Nepropisno kretanje peaka (6%) * Nepropisno preticanje i obilaenje (5%) * Nedozvoljena koliina alkohola u organizmu (3%)

5% 3% 8%

6% 1%

6%

58%

13% 519 76 , 44 9 , 117 24 51 57

Slika 3. Pregled broja poginulih u odnosu na uzrok nezgode u 2008. godini Najvei broj saobraajnih nezgoda sa smrtnim posledicama deava se u oktobru, avgustu i julu. Dani kada se desava najvei broj saobraajnih nezgoda su subota i nedelja a vreme od 17 do 19 asova.

10

120 100 80 60 40 20 0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 59 55 78 83 79 64 101 89 74 86 67 62160 140 120 100 80 60 40 20 0

148

155

136 109 109 101

139

Slika 4. Mesena i dnevna raspodela broja poginulih u SN u 2008. g. Iako se situacija u poslednje vreme popravlja potrebno je jo mnogo rada kako bi bezbednost u saobraaja bila na zadovoljavajuem nivou.

6. Novi Zakon o bezbednosti saobraajaBezbednost saobraaja u Srbiji ureena je velikim brojem normativnih akata. Za same uesnike u saobraaju najbitniji propis je Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima (ZOBS), koji je na snazi jo od 1988. godine. Takoe, veoma je znaajan i Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima (ZBS) iz 1982. godine. Ova dva zakona od 10. decembra 2009. zamenio je novi Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima koji su izradili slubenici MUP a koji je Narodna skuptina Republike Srbije usvojila na sednici 29. maja 2009. godine. -Od znaaja za uesnike u saobraaju znaajni propisi su i: * Zakon o prekrajima (2010) * Krivini zakonik (2006) * Zakon o osiguranju u saobraaju (2009) Zakon o bezbednosti u saobraaju na putevima, koji predvia rigorozniju kaznenu politiku, treba da doprinese smanjenju broja saobraajnih nesrea i nastradalih u saobraaju. Za taj zakon, koji je usaglaen sa standardima EU, glasalo je 126 poslanika, od 146 prisutnih, a njegova primena je poela est meseci od dana izglaavanja. Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima objavljen je u Slubenom glasniku Republike Srbije br. 41/09. Zakon je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku, a poeo da se primenjuje po isteku 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od 10. decembra 2009. godine. Kaznene mere su , meutim, poele da se primenjuju tek od 1. januara, kada je poela primena Zakona o prekrajima. Novi zakon predvia osnivanje Agencije za bezbednost saobraaja, dok e vlada doneti petogodinju nacionalnu strategiju o bezbednosi saobraaja , na osnovu koje e biti pravljeni godinji programi a takoe oekuje se da se primenom zakona broj poginulih u saobraaju do 2013. godine snanji za 50 % u odnosu na 2001. godinu , kada je u saobraajnim nezgodama poginulio 1 275 osoba.

11

7.Prednosti novog Zakona o bezbednosti saobraajaOd poetka primene Zakona o bezbednosti saobraaja znaajno je smanjen broj stradanja na putevima Srbije, i to jedna od glavnih pozitivnih strana . Pozitivni pomaci su se videli i nakon nekoliko meseci primene tanije broj poginulih u saobraajnim nesreama tokom prva etiri meseca 2010. godine manji je za treinu nego u istom periodu prole godine.

Slika 5. Grafik broja nastradalih lica prema godinama vozakog staa u 2008. g. Prema podacima iz 2008. godine moemo videti da je najvei broj nastradalih lica u poetnim godinama vozakog staa. Kako bi se ova statistika promenila na bolje novim Zakonom o bezbednosti saobraaja mladi vozai, od 16 do 18 godina, dobijae probne vozake dozvole i nee moi da upravljaju vozilom bez pratnje suvozaa sa redovnom dozvolom i iskustvom od najmanje pet godina, a vonja e im biti zabranjena u periodu od 23 do pet sati ujutro. Na osnovu Slike 3. smo mogli videti da je glavni uzrok saobraajnih nezgoda neprilagoena brzina, stoga nasilnika vonja, kao jedan od najteih prekraja prema novom zakonu i predstavlja nepotovanje pravila i bezobzirnost prema ostalim uesnicima u saobraaju. Nasilnikom vonjom smatraju se i uzastopni prolasci kroz crveno svetlo ili preticanje kolone na punoj liniji. Na osnovu Slike 6. moemo videti da po mestu stradanja najvei broj se dogodio u ulici u naselju. Stoga jo jedna od pozitivnih strana je ogranienje brzine u naseljenim mestima tj. smanjeno je sa 60 na 50 kilometara na sat, a protiv bahatih vozaa kao dokaz prilikom kanjavanja koristie se i video zapis. Kao jedan od glavnih uzroka nesree je nedozviljenlj koliina alkohola u krvi te imamo smanjenje sa 0,5 na 0,3 promila, a nesavesnim vozaima, za koje se utvrdi da su u krvi imali vie do 0,5 promila alkohola, bie oduzeta dozvola. Prvih est meseci 2010. godine otkriveno je 21.037 vozaa koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola, dok je u istom periodu prole godine otkriveno 33.994 vozaa pod dejstvom alkohola i tako da na osnovu ovog statistikog podatka vidimo pozitivnu stranu i ove odredbe zakona.

12

29% 29%

32% 10%

288 85 . . 260 264

Slika 6. Pregled broja poginulih u SN po mestu stradanja u 2008. godini S obzirom na injenicu da naa zemlja spada u red ne toliko razvijenih zemalja, visoke novane kazne mogu da utiu na smanjen broj saobraajnih nezgoda i tada dolazi do izraaja psiholoki faktor. Prema novim pravilima, novane kazne za saobraajne prekraje nee naplaivati policajci na licu mesta, ve e vozai dobijati uplatnicu na osnovu koje e izvriti uplatu. Novane kazne kretae se od 3.000 do 50.000 dinara, a u sluaju kada voza pokae bezobzirnost ili nameru da u znaajnijoj meri ugrozi bezbednost saobraaja, predviena je i kazna zatvora. Vozai, koji saobraajni prekraj naprave dok se u vozilu nalazi maloletnik, plaae duplo vee kazne, a Zakon predvia i razne oblike i nivoe edukacije Voza ne sme da koristi za vreme vonje telefon, odnosno druge ureaje za komunikaciju ukoliko nema i ne koristi opremu za ,,slobodne ruke". Takoe, muzika ne sme da bude toliko jaka da osoba za volanom ne uje zvune signale, i to je takoe pozitivna kareakteristika s obzirom na to da mobilni telefon, muzika i slini ureaji mogu odvui panju tokom vonje. Razgovaranje telefonom je ak zabranjeno i peacima dok prelaze ulicu. Pored spasenih ljudskih ivota donela je i velike utede budetu jer godinja teta od saobraajnih nezgoda u Srbiji iznosi jednu milijardu evra. Takoe, definisano je negde oko 250 crnih taaka na teritoriji Srbije, i otklonjeno je oko 40%, kao i mesta koja nisu crne take, a gde mogu da nastanu saobraajne nesree. Zakon je propisao da se sve to mora otkloniti i da svi putevi koji se budu gradili bude uraena revizija po pitanju bezbednosti saobraaja Ovo su samo neke od pozitivnih mera koje su uvedene Novim zakonom ali ih ima jos. Da je dolo do poboljanja govori i statistika. Naime, od 1. januara do 30. aprila 2010. godine u Srbiji su se dogodile 12.992 saobraajne nesree, u kojima je poginulo 148 osoba, a 4.342 su povreene. U istom periodu 2009. godine, ukupno su se dogodile 20.294 nesree, u kojima je poginulo 226, a povreeno 5.709 osoba. Broj saobraajnih nesrea je smanjen za 36%, broj poginulih za 34,5%, a broj povreenih za 23,9 %. U aprilu 2010. godine u saobraaju je poginulo 40 osoba, a u aprilu 2009. godine 75 osoba. To je smanjenje od 46,7 %. Broj saobraajnih nesrea, nastradalih i poginulih lica u prvih est meseci 2010. godine ukzuje da je broj saobraajnih nezgoda manji za 32,5 % u odnosu na isti period lane. Prema podacima, u proteklih 11 meseci od stupanja Zakona na snagu, zabeleeno je 14.000 saobraajnih nezgoda, a 756 osoba je poginulo to je znaajno smanjenje.

13

8. Nedostaci novog Zakona o bezbednosti saobraajaPosle mnogo godina u Srbiji je donet Zakon o bezbednosti saobraaja, sa mnogim modernim reenjima iz svetske prakse. Srbija je pre svega elela da se ugleda na najrazvijenije zemlje sveta, a pre svega Evrope. Kao prvu negativnu osobinu ovog zakona navela bih taj efekat ugledanje. Naime, zaboravljamo injenicu da su srpski putevi veoma stari i da se dugo nije ulagalo u saobraajnu infrastrukturu. Moda tek poslednjih godina se ulae u izgradnju, rekonstrukciju i odravanje puteva i dok je naa zemlja prolazila kroz sankcije, ratove i kada su mnogi putevi bili uniteni u najrazvijenijim zemljama Evrope je jako puno ulagalo. Iz ovoga se moe zakljuiti da se mnoge odredbe zakona ne mogu primeniti s obzirom na to da Srbija nema dovoljno razvijenu i osavremenjena putnu mreu kao evropske zemlje na koje se Srbija ugledala prilikom donoenja zakona. Izgradnja savremenih saobraajnica pre svega zavretak Koridora 10 kao i gradnja puta za Juni Jadran mogla bi da promeni stanje. Pored loeg kvaliteta puta, kako u pogledu tehnikih parametara, tako i stanja kolovoza, imamo i tehniku ispravnost vozila. Prosena starost automobila u Srbiji je znatno vea u odnosu na evropske zemlje, stoga zakon bi trebao i ovo da uzme u obzir. Srbija, a pre svega Beograd se suoava sa velikim brojem automobila u gradskim zonama. Moda bi zakon trebao ovu situaciju da rei na rigorozniji nain. U 2007. godini u zemlji je registrovano oko 1,5 milion putnikih automobila tako da mora da postoji kvalitetna infrastruktura i saobraajna politika koja e moi da rei ovaj problem. Takoe, uzimajui u obzir ivotni standard u Srbiji, on je dosta nizak u odnosu na najrazvijenije zemlje Evrope a kazne su jako visoke u odnosu na ivotni standard u Srbiji. Kazne se kreu od 3.000 do 50.000 dinara, to je jako puno uzimajui u obzir prosenu platu u Srbiji, a u sluaju kada voza pokae bezobzirnost ili nameru da u znaajnijoj meri ugrozi bezbednost saobraaja, predviena je i kazna zatvor Jedan od nedostataka je i to to ovim zakonom nije predviena kazna za upravljae puteva, takozvane putare, koji ne odravaju signalizaciju prema saobraajnom projektu, ili za policajca koji sazna za opasnost na putu i ne pokrene postupak za njeno otklanjanje. Tako e voza koji ide primerenom, odnosno dozvoljenom brzinom i naleti na rupu na putu ili sleti s puta zbog blata ili nepostojanja odgovarajueg znaka sam biti kriv za nezgodu. Naime, jedan od najveih nedostataka je taj to se poeni izriu i za prekraje ijim izvrenjem se ne ugroava bezbednost saobraaja , na primer neproduavanje vanosti vozake dozvole, posedovanje radar detektora , dok se za pojedine opasne prekraje ne propisuju poeni. Tako, na primer, ako u zoni kole gde je ogranienje brzine 30 kilometara na sat vozite duplo bre, odnosno 60 kilometara na sat neete dobiti nijedan poen, ali ako zaboravite da produite vozaku dozvolu, dobiete pet poena. Takoe, neki prekraji se blago kanjavaju tj. nose mali broj kaznenih poena. Naime, uporedimo prolazak kroz crveno koji donosi 6 kaznenih poena sa naslilnikom vonjom koja donosi 15 kaznenih poena . Razlika u ponaanju i nije toliko velika tj. postoji skoro jednaka mogunost izazivanja saobraajne nezgode a razlika u visini kaznenih poena je veoma velika. Vidimo da postoji dosta nedostataka ovog zakona, tako da e u skorijoj budunosti moda doi i do nekih promena.

14

9.ZakljuakKao to smo videli, novi Zakon o bezbednosti saobraaja ima svoje dobre ali i loe strane. Dobre strane su pre svega zato sto ovako rigorozan zakon na osnovu pravila o smanjenju koliine alkohola u krvi, smanjenje dozvoljene brzine na putu, sankcionisanje nasilnike vonje, nova pravila o obuci vozaa kako bi se smanji broj nastradalih u prvim godinama vozakog staa, kao i rigorozne novane ai zatvorkse kazne su doprinele smanjenju broja nastradalih i povreenih, to smo mogli videti na osnovu statistikih podataka. Sa druge strane, primena ovih savremenih mera i nije ba pogodna za Srbiju s obzirom na ne toliko razvijenu infrastrukturu tanije saobraajni sistem Srbije je nedovoljno razvijen, kako u pogledu tehnike, tehnologije tako iu pogledu organizacije rada zato je potrebno graditi autoputeve i ukljuiti se u evropski transportni sistem. Kazne su veome visoke u odnosu na standard stanovnitva ai zabeleen je veliki prirast automobila u gradskim zonama koje oteavaju kvalitet ivota ljudi. Naime, po nalogu Ujedinjenih nacija naa zemlja je duna da do 2013. godine smanji broj saobraajnih nezgoda na 50% u odnosu na 2001. godinu, koja se uzima kao rekordna godina poginulih za statistikuNa pravom smo putu da to i usino, pa emo biti jedna od prvih zemalja koja e pre roka ostvariti taj plan. Iako Srbija ostaruje taj predvidjeni plan, vidimo da se nove mere zakona potuju ali kada se jo pobolja i putna infrastruktura a pre svega izgrade moderni auto-putevi, magistrale, zavre vane evropske saobraajnice rezultati e biti jo bolji. Naravno, za to je potrebno da prodje i odreen vremenski period a takoe novi Zakon je tek na snazi godinu dana tako da e se njegovi efekti tek videti u budunosti.

15

Literatura

1. Vladan Boi, Ekonomika saobraaja, 2009, Ekonomski fakultet, Beograd2. Lipovac K, ..:Bezbednost saobracaja, , , Beograd, 2008.

3.www.wikipedia.com .......15.12.2011 4.http://moodle.tsp.edu.rs/.....16.12.2011

16