Embed Size (px)
Citation preview
45
BEZBEDNOST DRUMSKOG SAOBRAĆAJA KAO FAKTOR RAZVOJA TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE
Gordana DobrivojevićMinistarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Republike Srbije
[email protected] Kojčin
Ministarsto unutrasnjih poslova Republike [email protected]
Mato Žarković Ministarsto unutrasnjih poslova Republike Srbije
Apstrakt
Savremeni turizam se smatra najvećom izvoznom industrijom. Prihodi koje ostva-ruje turistički sektor u svetu, naveli su mnoge države da u ovoj uslužnoj delatnosti potraže mogućnost povećanja neto deviznog prihoda i zaposlenosti stanovništva. Jedan od značajnih preduslova za razvoj turizma je i bezbednost drumskog sao-braća i prateće infrastrukture. Iako je razvoj avio saobraćaja omogućio ekspanziju turizma i dostupnost dalekih destinacija, za putovanja u zemlje okruženja, ali i za putovanja po dalekim destinacionionim zemljama, drumski je saobraćaj i dalje ima izuzetan značaj. Kvalitetna putna mreža, prateća infrastruktura, saobraćajna i tu-ristička signalizacija, predstavljaju jedan od prvih relevantnih elemenata koji za-pažaju, kako putnici koji su u tranzitu, tako i turisti koji su se opredelili za konkret-nu turističku destinaciju, a koji konkretnoj destinaciji može da obezbedi značajnju komparativnu prednost u odnosu na druge. S druge strane, brojne okolnosti koje stvaraju povećane rizike po sve učesnike u drumskom saobraćaju, a po turiste u još većoj meri, umanjuju konkurentnost inače atraktivnih turističkih destinacija. S obzirom da razvoj turizma utiče na mnoge sfere ekonomskog razvoja, turističke kompanije i vlade zemalja koje u ovoj uslužnoj delatnosti vide mogućnost ekonom-skog razvoja, nastoje da urade što je moguće više kako bi drumski saobraćaj učini-le bezbednijim za sve, pa i za turiste. U ovom radu sagledaćemo značaj i uzajamnu povezanost bezbednosti drumskog saobraćaja i razvoja turizma uz poseban osvrt na stanje u Republici Srbiji.
Ključne reči: bezbednost, drumski saobraćaj, razvoj turizma, Srbija
46
uvod
Jedan od preduslova za privredni razvoj svake zemlje, privlačenje stranih investicija i njenu konkurentnost na globalnom tržištu je i postojanje kva-litetne saobraćajne infrastrukture. Takve koja, pored ostalog, obezbeđuje snabdevanje proizvodnje potrebnim sirovinama, snabdevanje tržišta, izvoz roba, ali i bezbednost putnika, dostupnost turističkih destinacija, a time i razvoj turizma.
Tokom proteklih šest decenija, savremeni turizam postao je najveća i najbr-že rastuća industrija. Prihodi koje je međunarodni turizam ostvario u 2011. godini dostigli su 1.030 mld. USD (740 mld EUR). Ovi prihodi su odnosu na 927 mld USD (699 mld. EUR), koliko su iznosili u 2010. godini, uvećani za 3,9%. Uprkos povremenim kriznim okolnostima, broj međunarodnih do-lazaka kontinuirano je rastao i u odnosu na 277 miliona dolazaka koliko je beležio u 1980. godini, dostigao je 983 miliona u 2011 (UNWTO, 2012:2).
U savremenom turizmu, 77% svih putovanja realizuje se kroz drumski sa-obraćaj.1 Njegovo dominantno učešće zasniva se, pre svega, na predno-stima koje se manifestuju kroz lako dostizanje najvećeg broja željenih de-stinacija (fleksibilnost, cena i nezavisnost). Turisti se često opredeljuju i za iznajmljivanje automobila na odabranoj destinaciji, kako bi je bolje upoznali. Zbog ovakvih potreba, nastale su i mnogobrojne kompanije širom sveta koje se bave iznajmljivanjem vozila. Pored individualnih putovanja, drumski saobraćaj je zastupljen i kao komponenta masovnog turizma. Komfornim autobuskim prevozom organizuju se kružne ture po regionu, zemlji, ali i upoznaju atrakcije lokalnih destinacija.
Ukoliko zemlja po svom geografskom položaju ima tranzitni karakter i kva-litetnu saobraćajnu infrastrukturu pruža joj se mogućnost da kroz putarine i pružanje usluga u objektima duž koridora, kroz potrošnju stranih turista, ostvari „nevidljivi izvoz“ i prihod lokalnim opštinama.
Republiku Srbiju odlikuje povoljan geografsko saobraćajni položaj. Preko Srbije se ostvaruje i najkraća kopnena veza između Evrope i Azije, odno-sno Bliskog Istoka.
DRUMSKI SOBRAćAJ
Drumski saobraćaj se određuje kao organizovano kretanje vozila saobra-ćajnim putevima. U ovoj definiciji sadržani su svi osnovni elementi drum-skog saobraćaja: prevozno sredstvo, saobraćajni put i organizovanost (Li-povac, 2008:4). Kao i drugi vidovi saobraćaja, drumski saobraćaj ima niz
1 http://people.hofstra.edu/geotrans/eng/ch7en/appl7en/ch7a3en.html, datum pristupa 23.04.2013.
47
komparativnih prednosti, ali i nedostataka. Kada je reč o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ističe se, pre svega, to što vozila omogućavaju putni-cima nezavisno kretanje i izbor puta i pružaju niz drugih prednosti (Lipovac, 2008:10), pa i:
– transport “od vrata do vrata” (ne zahteva presedanje), – fleksibilnost u odabiru rute za transport (prevoz) robe i putnika, – prilagodljivost zahtevima korisnika (vreme, mesto polaska, putanja,
brzina kretanja itd.), – lako se kombinuje sa drugim vidovima saobraćaja, – pogodan je za vanredne i ne planirane prevoze, – najbolji je za zadovoljenje zahteva individualnih prevoza i dr.
Navedene, ali i brojne druge prednosti uticale su na to da drumski saobra-ćaj bude dominantan vid prevoza i da je njegov udeo na nivou od 77% svih putovanja.2 Međutim, drumski saobraćaj ima i svoje loše strane:
– skuplji je od vodnog i železničkog (troši više goriva, zahteva angažo-vanje više ljudi);
– složena organizacija ovog vida saobraćaja; – često je sporiji od železničkog zbog zagušenja u saobraćaju (manje
brzine kretanja, češća zadržavanja, duže putanje). Maksimalna do-zvoljena brzina na Evropskim putevima, najčešće, ne prelazi 130 km/h, a najmanje brzine na klasičnim prugama su 100 km/h, a na brzim prugama 160 ili 250 km/h;
– zahteva veću površinu za odvijanje saobraćaja (parkiranje i za kre-tanje);
– više zagađuje životnu sredinu; – klimatski uslovi u velikoj meri mogu da utiču na njega; – prati ga veliki broj poginulih i povređenih lica; – prati ga velika materijalna šteta za društvo zbog saobraćajnih nezgo-
da i dr. – konfiguracija puta značajno utiče na troškove, prohodnost i bezbed-
nost drumskog saobraćaja
BEZBEDNOST SAOBRAćAJA
Saobraćaj je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog životnog prostora (rad, stanovanje, rekreacija i saobraćaj), čiji je cilj povezivanje ostalih funk-cija, uz što manje negativne efekte (Lipovac, 2008:4). Njegova bezbednost
2 http://people.hofstra.edu/geotrans/eng/ch7en/appl7en/ch7a3en.html, datum pristupa 23.04.2013. godine.
48
se ogleda u mogućnosti, odnosno verovatnoći, vršenja saobraćajnih aktiv-nosti bez negativnih posledica po život i zdravlje svih učensika u saobra-ćaju. U pitanju je društveni fenomen kojim se može upravljati, a sve u cilju odvijanja saobraćaja uz što manje negativnih efekata.
Osnovni zadatak bezbednosti saobraćaja je da odgovori na pitanje: Kako saobraćati uz što manje negativnih efekata. Gledano kroz prizmu saobra-ćajnih nezgoda, moguće je razlikovati dva pristupa bezbednosti saobraćaja (Lipovac, 2008:4):
– Aktivna bezbednost saobraćaja. Odnosi se na sprečavanje nastan-ka saobraćajnih nezgoda, odnosno na smanjenje verovatnoće da se desi nezgoda. Preduzete mere imaju za cilj smanjenje broja saobra-ćajnih nezgoda.
– Pasivna bezbednost saobraćaja. Odnosi se na smanjivanje štetnih posledica saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile. Preduzetim me-rama se ne utiče na smanjenje broja saobraćajnih nezgoda, već na smanjenje šansi da posledice nezgode budu veće.
FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAćAJA
Kao osnovni faktori bezbednosti drumskog saobraćaja izdvajaju se čo-vek, vozilo, put i okruženje. Nema sumnje da je čovek najznačajniji faktor bezbednosti drumskog saobraćaja. O uticaju čoveka na aktivnu i pasivnu bezbednost može se govoriti i kroz analizu njegovih različitih aspekata (pol, sposobnosti, znanja, stavovi, ponašanje...), pa i sledećih (Lipovac, 2008:105):
a) Pol – žene bolje shvataju opasnost i manje su sklone rizicima, čine manje prekršaja, poštuju ograničenje brzine, ne prolaze kroz crveno, ne voze agresivno niti pod uticajem alkohola (stavovi i ponašanje su ti koji doprinose smanjenju rizika kod žena, a ne znanje i sposobnost).
b) Sposobnosti (urođene ili stečene mogućnosti da se neposredo izvedu telesne i mentalne aktivnosti sa valjanim ishodom) - za bezbednost saobraćaja posebno su važne senzorne sposobnosti, a medju njima, kao najznačajnije, izdvajaju se one koje se vezuju za čulo vida (preko 90% najznačajnijih informacija za učešće u saobraćaju opaža se čulom vida, a posebno su važni oštrina vida, vidno polje, periferni vid itd.)
c) Znanje (obrazovanje i obuka) – za bezbedno učešće u saobraćaju potreban je određeni minimum znanja i poštovanja saobraćajnih pro-pisa. Nedostatak takvog minimuma povećava rizik učešća u saobra-ćajnim nezgodama.
d) Stavovi - imaju veći uticaj nego znanja na bezbednost saobraćaja. Zbog toga se ulažu veliki napori kako bi se izgradili i ukorenili isprav-
49
ni stavovi o bezbednosti saobraćaja. Posebno su značajni stavovi o veličini rizika u saobraćaju, o mogućnosti upravljanja bezbednošću saobraćaja, o ličnoj i društvenoj odgovornosti za bezbednost saobra-ćaja, o značaju poštovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobraćaju itd.
e) Iskustvo - ukupno životno, a posebno iskustvo u saobraćaju značaj-no utiče na rizik saobraćajne nezgode. Istraživanja su pokazala da iskusniji vozači manje učestvuju u saobraćajnim nezgodama, a to nas dovodi do zaključka da vozačko iskustvo smanjuje rizik učešća u sa-obraćajnim nezgodama.
f) Ponašanje - ponašanje učesnika u saobraćaju, a posebno poštovanje propisa, bitno utiču na bezbednost saobraćaja. Posebno je opasno značajno prekoračenje ograničenja brzine, nepoštovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, nepoštovanje prvenstva prolaza, nedržanje bezbednog odstojanja između vozila, nekorišćenje zaštitne opreme.
g) Vožnja pod uticajem alkohola – dejstvo alkohola, slabi oštrinu vida, produžava vreme reakcije, slabi koordinaciju i preciznost pokreta, slabi pažnja, povečava samouverenost, slabi kritičnost i utiče na rast sklonosti ka rizicima.
h) Umor - Upravljanje vozilom zahteva stalnu pažnju i koncentraciju. Umor dovodi do češćih grešaka u vožnji, slabi opažanje i procene situacije, ometa precizne i koordinirane pokrete, produžava vreme re-agovanja itd.
Drugi faktor bezbednosti drumskog saobraćaja je vozilo. Elementi vozila koji utiču na bezbednost saobraćaja su:
a) Masa vozila - masa vozila presudno utiče na posledice saobraćajne nezgode (u slučaju sudara dva vozila vozač i putnici u koji se nalaze u lakšem vozilu imaju veći rizik od povreda i smrti).
b) Konstrukcija vozila - savremena vozila se konstruišu tako da se što bezbednije apsorbuje velika količina energije pri sudaru (duža vozila i vozila sa boljom konstrukcijom štite vozače i putnike od povreda, čak i pri snažnim sudarima).
c) Oprema vozila – najznačajnija oprema vozila za bezbednost saobra-ćaja su sigurnosti pojasevi, vazdušni jastuci i nasloni za glavu.
Elementi puta koji utiču na bezbednost saobraćaja su:
a) Prosečan broj priključnih puteva (raskrsnica) - broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. Ovo je logično, jer svaka raskrsnica predstavlja veći broj opasnih situacija koji se mogu realizo-vati u nezgodu.
50
b) Stanje puta - na mokrom i prljavom putu otežano je upravljanje i ko-čenje vozila. Najviše nezgoda se događa u vreme prvih kiša posle dužeg suvog perioda. Vozači se vremenom prilagođavaju svoje po-našanje lošem putu i rizik nezgode opada.
c) Prepreke pored puta - pored puta se često nalaze različite prepreke (stablo drveta, betonski i drugi stubovi, čvrsti objekti, vegetacija i sl.) koje utiču na bezbednost saobraćaja (na taj način što ometaju pre-glednost, zamaraju vozače i skreću im pažnju, utiču na težinu posle-dica nezgode koja se završava izletanjem vozila sa puta.
Elementi okruženja koji utiču na bezbednost saobraćaja:
a) Nepovoljni vremenski uslovi – u vreme padavina (kiša, grad, sneg) raste rizik od saobraćajne nezgode. Istaživanja su pokazala da neo-čekivane padavine, nakon dužih perioda bez padavina, značajno po-većavaju rizik nezgoda.
b) Negativni uticaj roditelja – blagi stavovi prema konzumiranju alkohola mladih, slab nadzor, povećavaju rizik od učešća u saobraćajnim nez-godama. Takođe, deca roditelja koji su češće činili saobraćajne prekr-šaje, prihvataju njihov model ponašanja i sama često čine prekršaje čime povećavaju rizik od učešća u nezgodi
c) Skrivene kamere – skrivene kamere koje su adekvatno medijski pro-praćene kampanjom imaju veće efekte na smanjivanje broja preko-račenja brzine, broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere.
d) Prisustvo saputnika – prisustvo saputnika smanjuje rizik od saobra-ćajne nezgode. Međutim, kod mladih vozača rizik od nezgode raste, ako je saputnik mlađa osoba.
IZVORI DRUMSKOG SAOBRAćAJNOG PRAVAIzvori saobraćajnog prava mogu se podeliti na međunarodne i nacionalne. Najvažniji formalni međunarodni izvori drumskog saobraćajnog prava u Republici Srbiji su međunarodni ugovori (međunarodne konvencije, ugovo-ri, sporazumi, protokoli) koje je zaključila naša zemlja ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane. Istorijski gledano, najvažniji međunarodni izvori drumkog saobraćajnog prava bili su:
– Međunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz, 11. Okto-bar 1909),
– Međunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona, 1921), – Međunarodna konvencija o automobilskom saobraćaju (Pariz, 1926), – Međunarodna konvencija o saobraćaju po drumovima i putevima (Pa-
riz, 1926),
51
– Konvencija o interameričkom regulisanju automobilskog saobraćaja (Vašington, 15. decembra 1943),
– Međunarodna konvencija o drumskom saobraćaju i Protokol o drum-skoj signalizaciji (Ženeva, 1949).
Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobraćaja pristupilo se za-ključivanju novih međunarodnih ugovora, koji se i danas primenjuju:
– Deklaracija o izgradnji velikih puteva za međunarodni saobraćaj (Že-neva, 1950), (Službeni list “FNRJ”, br. 12/60),
– Konvencija o saobraćaju na putevima (Beč, 1968), (Službeni list “SFRJ”, br. 6/78),
– Protokol o drumskoj signalizaciji (Ženeva, 1949), (Službeni list “FNRJ”, br. 13/57),
– Evropski sporazum o putnim oznakama (Ženeva, 1957), (Službeni list “FNRJ”, br. 8/59),
– Međunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beč, 1968), – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja među-
narodne drumske prevoze (Ženeva, 1970), (Službeni list “SFRJ”, br. 30/74),
– Evropska konvencija o međunarodnim posledicama oduzimanja pra-va na vožnju motornog vozila, (03. jun 1976. godine), (Službeni list “SFRJ”, br. 4/91)
– Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za važnost vozačkih dozvola, (01. April 1975), (Službeni list “SFRJ”, br. 3/78,)
Nacionalni izvori drumskog saobraćajnog prava su brojni. Posmatrano kroz bližu istoriju, najznačajniji nacionalni propisi su:
– Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910), – Uredba po kojoj će se izrađivati norme po kojima će se graditi pojedi-
ne vrste puteva (1912), – Naredba o javnom saobraćaju u Beogradu (1914), – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobraćaju (1924), – Uredba o zaštiti javnih puteva i bezbednosti saobraćaja na njima
(1929), – Uredba o saobraćaju na javnim putevima (1950), – Osnovni zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (1965), – Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (1974),
Među važećim nacionalnim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobraća-ja razlikujemo materijalno-pravne odredbe (uređuju način odvijanja saobra-ćajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (uređuju nadležnosti organa za sprovođenje).
52
Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobraćaja su oni propisi ko-jima su propisana pravila ponašanja učesnika u saobraćaju na putevima, koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. Materijalo-pravni izvori su:
– Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS, br. 41/2009, 53/2010 i 101/2011 i 32/2013 - odluka US),
– Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju (Službeni list SRJ, br. 60/98, 5/99 – ispr. 44/99, 74/99 I 4/2000 – ispr. i Službeni glasnik RS, br. 101/2005, 101/2005 – dr. Zakon i 18/2010),
– Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju (Službeni glasnik RS, br. 46/95, 66/2001, 61/2005, 91/2005, 62/2006 i 31/2011),
– Zakon o javnim putevima (Službeni glasnik RS, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011 i 93/2012),
– Zakon o transport opasnog tereta (Službeni glasnik RS, br. 88,2010), – Zakon o prekršajima (Službeni glasnik RS, br. 101/2005, 116/2008 i
111/2009).
Pored Zakona, donet je i veliki broj podzakonskih opštih akata (pravilni-ka, odluka, uputstava, obrazaca i slično) kojima se detaljnije uređuje način sprovođenja pojedinih odredbi zakona.
SAOBRAćAJNA MREžA REPUBLIKE SRBIJESaobraćajni put je deo prostora koji se koristi za kretanje saobraćajnih sred-stava. Prema Zakonu o javnim putevima put je izgrađena, odnosno utvđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni uče-snici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima.
Republiku Srbiju odlikuje srednja gustina naseljenosti i dobro razvijena mreža puteva koja po svojoj gustini (izračunata na osnovu njene površine i broja stanovnika) ne zaostaje mnogo u odnosu na nivo razvijenih zemalja. U Republici Srbiji živi 7,5 miliona stanovnika i ima oko 2,2 miliona registro-vanih vozila. Ukupna dužina puteva iznosi oko 43.839 km puteva (Vasilje-vić, Aleksić 2012:221).
Relativna dužina puteva u Srbiji (gustina mreže) je između odgovarajućih vrednosti Austrije i Velike Britanije. Strukturalno gledano, glavni putevi idu kroz velike gradove i presecaju se u zoni Beograda i Niša (slika br. 1. ) Više od dve hiljade kilometara (2.150 km) glavne putne mreže u Srbiji je deo si-stema evropskih puteva (E-putevi). Na teritoriji Republike Srbije postoji oko 792 km puteva Koridora X i njegovih grana X-b i X-c.3 Nažalost, saobraćaj-na infrastruktura Srbije nije zadovoljavjućeg kvaliteta. U sektoru transporta
3 http://www.mi.gov.rs/mostovi_files/Aneks%20I%20-%20Drumski%20saobracaj.pdf, datum pri-stupa 21.04.2013. godine.
53
u Srbiji postoje veliki nedostaci, ali i mogućnosti. Dugogodišnja ekonomska kriza uticala je na građevinski sektor, a to se odrazilo i na izgradnju najvaž-nijih infrastrukturnih objekata. O ovome svedoče podaci i „Puteva Srbije“ koji pokazuju da je u Srbiji od 2000. godine do danas izgrađeno svega 112 km autoputa punog profila, dakle 9,3 km godišnje. Doduše, u istom periodu izgrađeno je 154 km poluautoputa i jedne trake kroz Vojvodinu (Crnobranja M., Savet stranih investitora, 2012:11).
Slika br. 1: Osnovna saobraćajna mreža Republike Srbije4
Značajan problem u ovoj oblasti je i visina putarina što direktno utiče na manji obim teretnog saobraćaja na srpskim putevima. Naime, i ako od fe-buara 2009. godine izjednačene putarine za domaća i strana vozila, one su i dalje nekonkurentne i više su nego u susednim zemljama. Stoga se veći deo tranzitnog (prvenstveno teretnog) saobraćaja odvija preko Rumunije i Bugarske, jer su putarine u ovim državama niže. Posledično ovo je dovelo i do smanjenja prihoda od tranzitnog turizma. Moguće rešenje za prevazila-ženje ovog problema, ali i za izbegavanje učestalih zaustavljanja i čekanja (ponekad i višesatnog) na naplatnim rampama je u vođenju sistema vinjeta (Foreign Investor Council, 2012:12).
4 http://www.mi.gov.rs/mostovi_files/Aneks%20I%20-%20Drumski%20saobracaj.pdf, datum pri-stupa 21.04.2013. godine.
54
Kao i u drugim državama, kao najveći sigurnosni problemi putnika u drum-skom saobraćaju mogu se izdvojiti saobraćajne nezgode, krađe (vozila, sa vozila i iz vozila) i kvarovi na vozilma (nastali usled loših uslova puta, a posebno onih koje osobe iz kriminalnog miljea namerno izazivaju – radi omogućavanja krađa ili prevara pri šlepovanju ili popravci.
PROcENA JAVNOG I SAOBRAćAJNOG RIZIKA U SRBIJI
Javni rizik predstavlja smrtnost (godišnji broj poginulih u saobraćajnim nez-godana) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobraćajnoj nezgodi (Lipovac, 2008:81). Ovaj rizik se meri uz poređenje broja smrtno stradalih lica u saobraćajnim nezgodama na 100.000 stanov-nika i to prema sledećoj formuli: Javni rizik = Broj poginulih lica/Broj stanov-nika * 100.000.
Saobraćajni rizik predstavlja smrtnost (godišnji broj poginulih u saobraćaj-nim nezgodama) na 10.000 registrovanih vozila (Lipovac, 2008:85). Ovaj rizik se meri kroz poređenje broja smrtno stradalih lica i broja registrovanih i to prema sledećoj formuli: Saobraćajni rizik = Broj poginulih lica/Broj regi-strovanih vozila * 10.000.
Uporedni prikaz javnog i saobraćajnog rizika prisutnog u pojedinim evrop-skim državama pokazuje da su i javni i saobraćajni rizik u Republici Srbiji manji u odnosu na one prisutne u državama bivše SFRJ, dok su isti veći u odnosu na one prisutne u državama Evropske unuje (Grafikon br.1).
Grafikon br. 1. Uporedni prikaz javnog i saobraćajnog rizika pojedinih zemalja5
5 Izvedeno iz podataka “World Health Organization, Global Status Report on Road Safety 2013”, str. 62, 74, 78, 95, 116, 118, 124, 132, 160, 186, 197 i 215.
55
Ukoliko se posmatra broj nastradalih lica sa smrtnim ishodom u odnosu na ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima (Grafikon br. 2.) može se zapa-ziti da su do 2007. godine postojale oscilacije iz godine u godinu, a da se od 2007. do 2010. godine beleži kontinuinar pad. Ovo posebno od 2009. godine. Iako je broj poginulih lica u saobraćajnim nezgodama povećan u 2011. i 2012. godini on je i dalje na nižem novo u odonsu na onaj iz pret-hodnih godina.
Grafikon br. 2. Raspodela broja saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima i broja poginulih u periodu od 2001. do 2012. godine
(smrt nastupila do 30 minuta nakon nezgode)6
Analiza dinamike saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom na mesečnom nivou tokom 2012. godine pokazuje da se u letnjim mesecima dešava naj-veći broj saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom (grafikon br. 3).
Grafikon br. 3. Mesečna raspodela poginulih lica u saobraćajnim nezgodama u 2012. godini (smrt nastupila do 30 minuta nakon nesreće)7
6 Izvedeno iz podataka Statističkiog izveštaja o stanju bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji u 2012. godini, str. 17.
7 Izvedeno iz podataka Statističkog izveštaja o stanju bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji u
56
DRUMSKI SAOBRAćAJ U FUNKcIJI RAZVOJA TURIZMA U SRBIJI
U savremenom turizmu, 77% svih putovanja odvija se kroz drumski saobra-ćaj.8 Ovako dominantno drumskog saobraćaja može se objasniti njegovom fleksibilnošću, cenom i nezavisnošću koja svim putnicima, pa i turistima stoji na raspolaganju. Uz navedeno, turisti se često opredeljuju i za iznaj-mljivanje automobila na odabranoj destinacijama, a sve sa ciljem da je, u skladu sa sopstvenim interesovanjem i mogućnostima, bolje upoznaju. Zbog trežnje za ovkvom vrstom usluga, nastale su i mnogobrojne kompani-je širom sveta koje se bave iznajmljivanjem vozila. Pored tpga što je oslo-nac individualnih putovanja, drumski saobraćaj je i nezaobilazan segment masovnog turizma. Komfornim autobuskim prevozom organizuju se kružne ture po regionu, zemlji ali i upoznaju atrakcije lokalnih destinacija. Drumski transport u i Republici Srbiji predstavlja dinamičan i dominantan vid tran-sporta sa učešćem od 80% u ukupnom teretnom, odnsono od oko 74% u ukupnom putničkom transportu.9
Srbiju, kao podunavsku zemlju u jugoistočnom delu Evrope, na Balkan-skom poluostrvu, odlikuje pored povoljnog geografskog položaja i razno-vrsnost prirodnih i antropogenih resursa koji pružaju pogodnu osnovu za razvoj tranzitnog, sportsko-rekreativnog turizma u planinskim područjima, turizma usredsređenog na reke, banjskog turizma kao i istorijskog i arhe-ološkog turizma.
Prirodni i antropogeni resursi kojima Srbija raspolaže omogućavaju razvoj onih turističkih proizvoda, izuzev proizvoda sunca i mora, koji se uklapaju u svetske trendove. Mnogi od njih nalaze se u neposrednoj blizini tranzitnih saobraćajnica koje predstavljaju deo sistema evropskih puteva. Međutim, za valorizaciju njenih turističkih potencijala i njihovo tržišno pozicioniranje potrebna su velika ulaganja od kojih je jedan od osnovnih preduslova nji-hova dostupnost koja zahteva kvalitetnu i bezbednu saobraćajnu mrežu puteva i potrebne sadržaje koji omogućavaju putnicima da tokom putovanja zadovolje svoje potrebe za hranom, pićem, odmorom, servisiranjem auto-mobila u slučaju kvarova, snabdevanjem goriva i pravovremenu turističku signalizaciju. Na umu treba imati i to da je cilj svake turističke politike da se putnici što duže zadrže u zemlji, ponesu pozitivne utiske i preporuče je pri-jateljima, ali i to da realizacija ovakvog cilja zahteva od države da obezbedi prateće sadržaje uz koridore koji će im pružiti mogućnost odmora i maksi-malnu bezbednosti. S druge strane, ovo omogućava i turističku potrošnju, veće prihode lokalnim zajednicama i zapošljavanje njihovog stanovništva.
2012. godini, str. 17.8 http://people.hofstra.edu/geotrans/eng/ch7en/appl7en/ch7a3en.html, datum pristupa
23.04.2013.9 http://www.mi.gov.rs/mostovi_files/Aneks%20I%20-%20Drumski%20saobracaj.pdf, datum pri-
stupa 21.04.2013. godine.
57
Devizni prihod od turizma u Srbiji skromnog je obima u odnosu na onaj koji se beleže razvijena i tradicionalno receptivna, ali i emitivna turistička tržišta u svetu. U protekloj godini, ostvareni priliv od turizma u Republici Srbiji bio je USD 906.127 mil.10 USD. S druge strane gledano, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u periodu 2002-2012. godi-na evidentno je masovnije učešće domaćih gostiju, ali i trend rasta stranih gostiju. Dok je u 2002. godini učešće stranih gostiju u ukupnim dolascima iznosilo 22,76%, sa manjim oscilacijama tokom posmatranog perioda, u 2012. godini dostiglo je 38,94%.
Gledano kroz prizmu turističkih potencijala Republiku Srbiju odlikuje po-voljan geografsko saobraćajni položaj. Preko njene teritorije ostvaruje se i najkraća kopnena veza između Evrope i Azije, odnosno Bliskog Istoka. Za njen tranzitni karakter od posebnog značaja su koridor X i koridor XI. Koridor X polazi od Nirnberga, prolazi kroz Srbiju, a njegove grane X-b i X-c se u Nišu račvaju ka Grčkoj i Turskoj. Koridor 11 prolazi kroz Zapadnu Srbiju i povezuje, ne samo Srbiju i Crnu Goru, već i srednju Evropu sa Sredozemljem. Uz ove koridore nalazi se čitav niz turističkih atrakcija i turističkih destinacija koje turistima pružaju mogućnost posete i odmora tokom putovanja.
Drumski saobraćaj, za razliku od drugih vidova transporta putnika i roba, pruža najveće mogućnosti za ostvarivanje značajne potrošnje tokom pu-tovanja, jer je potrošnja u avionima i železnici relativno mala. Sa razvije-nim drumskim saobraćajem, država ima mogućnost da ostvari takozvani “nevidljivi” izvoz kroz pružanje usluga u objektima duž koridora zbog čega sve države i lokalne zajednice trude da iskoriste ovakve prednosti. Gleda-no generalno, ali i kroz prizmu doprinosa razvoju turizma, posebna pažnja bezbednosti drumskog saobraćaja mora biti posvećena tokom pojačane pokretljivosti turista, tj. tokom sezone godišnjih odmora (u letnjem periodu i tokom zime). Ovo bi za nadležne organe Republike Srbije bio znatno lakši posao da je putna mreža Srbije razvijenija. Nažalost, trenutno i nije tako, a turistički radnici često nisu spremni (u stanju) da blagovremeno pruže informacije o okolnostima i događajima koji mogu uticati na povećanje gu-žve u drumskom saobraćaju (uključujući i blokade puteva usled nepogoda, različitih protesta građana, sportskih i drugih manifestracija i sl.), kao i o alternativnim putevima i pravcima.
Uz uticaja koji imaju na bezbednost saobraćaja signalizacija na prilaznim putevima važnijim turističkim destinacijama i u samim mestima mora da ima i informativni karakter. Ovo s obzirom na činjenicu da turisti (putnici) najčešće nisu upoznati sa brojnim relevantnim i interesantnim detaljima vezanim za svaku konkretnu destinaciju. Drugim rečima kazano, sa aspek-
10 http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/80/ino_ekonomski_odnosi/platni_bi-lans/turizam_priliv_zemlje_13.xls, dostupno 25.04.2013. godine.
58
ta razvoja turizma, neophodno je i postavljanje turističke signalizacije, kako bi se učesnici u saobraćaju obavestili o turističkim atrakcijama i sadržajima turističke ponude u okviru turističkog prostora ili turističke destinacije. Na prilazu i u samim turističkim destinacijama neophodno je obezbediti i ade-kvatno locirane informacione centre, mesta za odmor, kao i signalizaciju koja blagovremeno upućuje na prirodne i istorijske atrakcije. Ovim bi se, u mnogome moglo pomoći turistima i u tome da se da se kreću na sigurniji način, a putnicima u tranzitu se pruža mogućnost kratkog odmora, boljeg upoznavanja zemlje, povećanja turističke potrošnje, ali i sticanja prvih (po-voljnih) utisaka o konkrenoj, a za njih samo prolaznoj, destinaciji .
U Republici Srbiji se proteklih godina, u skladu sa Zakonom o turizmu (Služ-beni glasnik RS, br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – dr. zakon i 93/2012), intenzivno radilo na projektu postavljanja turističke signalizacije (uključujući turističke atrakcije i destinacije, ali i informacije koje se odnose na kružna putovanja atraktivna za turiste).
Prema Pravilniku o sadržini i načinu isticanja turističke signalizacije u Srbiji, (“Službeni glasnik RS”, broj 36/09), turističku signalizaciju čine:
– znakovi za usmeravanje prema turističkim odredištima;
– znakovi za pružanje informacija o turističkim odredištima;
– znakovi za izraze dobrodošlice;
– znakovi za usmeravanje turista u pešačkim zonama;
– znakovi za usmeravanje biciklista;
– znakovi za usmeravanje turista na planinarskim stazama i stazama u prirodi.
Člana 4. Pravilnika o sadržini i načinu isticanja turističke signalizacije pred-viđa da se u Srbiji za označavanje turističkih odredišta koriste se i znakovi obaveštenja za vođenje saobraćaja u zoni raskrsnice na kojima nazivi i simboli turističkih odredišta mogu da se nalaze u obliku posebnog polja ili umetnute osnove (“Službeni glasnik RS”, broj 36/09).
Izgradnjom brzih saobraćajnica evropskog značaja, podizanjem bezbed-nosti, putnici koji se odlučuju za tranzit kroz Srbiju, ili su se opredelili za neku od destinacija u zemlji, očekuju sigurnu i bezbednu vožnju, odmorišta, adekvatnu turističku signalizaciju i prateće sadržaje koje zahteva savreme-ni drumski saobraćaj. Samo na ovakav način stvaraju se uslovi za intenzi-viranje inostranih saobraćajnih tokova i snažniji razvoj ne samo tranzitnog već i turizma u destinacijama, jer samo svojom dostupnošću, turistička de-stinacija stiče preduslove za profitabilno poslovanje, razvoj i zapošljavanje stanovništva.
59
ZAKLJUČAK
Koliko je bitno uspešno upravljati bezbednošću drumskog saobraćaja govo-ri podatak da udeo drumskog saobraćaja čini 77% svih putovanja. Da bi se ovo postiglo, neophodno je zajedničko i kordinirano delovanje zakonodav-nih organa, izvršnih organa vlasti, organa sudske vlasti, privrednih subjeka-ta, obrazovnih institucija, stručnih i nevladinih organizacija, naučno-istraži-vačkih instutucija, zdravstvenih ustanova kao i međunarodnih organizacija i institucija, a sve u cilju uspostavljanja i stalnog jačanja zaštitnog sistema bezbednosti drumskog saobraćaja.
Izgradnja koridora i modernizacija saobraćajne mreže donosi niz prednosti. Povećava se aktivna i pasivna bezbednost saobraćaja čime se smanjuje se ne samo broj saobraćajnih nezgoda već i šanse da posledice nezgode budu veće. Istovremeno, moderna saobraćajna mreža omogućava pozici-oniranje Srbije kao dela evropske saobraćajne mreže, obezbeđuje njenu vidljivost na ekonomskoj karti Evrope i pruža mogućnost privrednog razvoja uključujući i turizam. Na ovaj način, privredna područja i centri unutar ze-mlje se povezuju, dok se mestima duž puta pruža mogućnost da postanu profitabilna i zaposle lokalnu radnu snagu. Istovremeno, sa modernim sao-braćajnicama, toškovi transporta roba se smanjuju, a njihova cena u izvo-zu postaje konkurentnija. Takođe, turističke atrakcije Srbije postaju lakše dostupne posetiocima i dobijaju mogućnost svoje valorizacije. Na kraju, sa modernim saobraćajnicama i većim prometom vozila, usled povećanog pri-hoda od putarine i goriva, povećavaju se i sredstva za održavanje puteva.
Izgradnjom kvalitetne saobraćajne mreže zemlje, omogućava se njena saobraćajna i ekonomska valorizacija, dok je bezbednost drumskog sao-braćaja nezaobilazni, prateći faktor njenog celokupnog privrednog razvoja uključujući i razvoj turizma.
60
Literatura:1. World Health Organization., (2013). Global Status Report on Road Safety
2013, Geneva. 2. Crnobranja M., Savet stranih investitora., (2012). Bela knjiga, Predlozi za po-
boljšanje posovnog okruženja u Srbiji,Beograd. 3. Lipovac K., (2008). Bezbednost saobraćaja, Javno preduzeće službeni list
SRJ, Beograd.4. Agencija za bezbednost saobraćaja., (2012). Statistički izveštaj o stanju bez-
bednosti saobraćaja u Republici Srbiji u 2012. godini, Beograd.5. World tourism organization UNWTO., (2012). UNWTO Tourism Highlights
2012, Edition, Madrid.6. Vasiljević, J., Aleksić, G., Uticaj razvoja drumskog saobraćaja na razvoj Srbije,
Ciklus konferencija Bezbednost u postmodernom ambijentu, Zbornik radova, knjiga XIII, Naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Resursi i bezbed-nost Jugoistočne Evrope, Beograd, 2012.
E-izvor:7. http://people.hofstra.edu/geotrans/eng/ch7en/appl7en/ch7a3en.html
8. http://www.mi.gov.rs/mostovi_files/Aneks%20I%20-%20Drumski%20saobra-caj.pdf
9. http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/80/ino_ekonomski_od-nosi/platni_bilans/turizam_priliv_zemlje_13.xls
61
SAFETY OF THE ROAD TRAFFIC AS FACTOR OF DEVELOPMENT IN TOURISM IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Gordana DobrivojevicMinistry of Foreign and Domestic Trade and Telecommunications
[email protected] Kojcin
Ministry of [email protected]
Mato ZarkovicMinistry of Interior
abstract
Contemporary tourism is considered to be the biggest export industry. Incomes that contemporary tourism achieved in the world, had led many states to look in this service activity to increase net financial income and to increase population employment. One of the significant preconditions for development of tourism is safety of the road traffic and supporting infrastructure. Although the development of air traffic enabled expansion of tourism and accessibility of far destinations, for travelling to surrounding countries but also for travelling to far destinations, road traffic still has significant importance. Road network that has quality, supporting infrastructure, traffic and touristic signaling represents one of the first relevant ele-ments that are noticeable by the travelers that are in transit as well as the tourists who have determined concrete touristic destination, which can provide significant comparative advantage for that concrete touristic destination compared to another. On the other hand, numerous circumstances that create increased risks to all par-ticipants in road traffic, especially for tourists, decrease competitiveness of desti-nations that are otherwise tourist attractive. Considering that the development of tourism affects many spheres of economical development, touristic companies and governments of countries that see possibility of economical development in this service activity, strive to do as much as possible to secure road traffic for all, as well for the tourists. In this article, we will look into significance and correlativity of connection between road traffic and development of tourism, with special review on situation in Republic Serbia.
Key words: safety, road traffic, development of tourism, Serbia.
