Pasivna bezbednost vozila

  • View
    2.389

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of Pasivna bezbednost vozila

Tehnika kola Smederevo

Predmet: Bezbednost Saobraaja Obrazovni profil: Tehniar drumskog saobraaja

SEMINARSKI RADTema: Pasivna bezbednost vozila

Profesor: Dejan Vemi Uenici: Duan Petrovi Zorana Simovi Stefan Stankovi Ivan Raji

Smederevo 2012.

Pasivna bezbednost vozila

Vozilo kao faktor bezbednosti saobraajaVozilo je jedan od osnovih faktora bezbednosti u saobraaju. Udeo ovog faktora bezbednosti u saobraaju nije mali, a stalna tendencija porasta broja vozila ukazuje na njegov jo vei znaaj, i istovremeno obavezu da se ovom faktoru pokloni jo vea panja. Postoje osnovne mere bezbednosti u pogledu kretanja motornih vozila na putevima i sastoje se u obavezi vozaa i drugih lica odgovornih za tehniku ispravnost vozila na putevima da ne smeju upravljati vozilom, niti narediti drugom licu da to uini, koje nije tehniki ispravno ili koje ne zadovoljava tj, ispunjava uslove propisane za saobraaj takvog vozila. Voza ne sme upravljati vozilom na putu ako ono nije snabdeveno propisanim ureajima i opremom ili ako su ti ureaji i oprema u neispravnom stanju. Motorna ili prikljuna vozila koja se serijski ili pojedinano proizvode, odnosno prepravljaju, podvrgnuta su ispitivanju i za njih se izdaje odobrenje za putanje u saobraaj - atest. Vozilo se ne sme preoptereivati preko svoje dozvoljene nosivosti. Teret na vozilu je smeten i privren tako da ne smeta vozau, da ne ugroava lica koja se prevoze i druge uesnike u saobraaju, i da ne umanjuje u znatnoj meri stabilnost vozila, da ne zaklanja svetlosne ureaje i oznake na kolovozu. Teret koji prelazi duinu, irinu ili visinu vozila, posebno je obeleen da bi se obezbedili drugi uesnici u saobraaju. Ako je vozilo usled kvara ili saobraajne nezgode, onesposobljeno za dalje kretanje, voza je duan da vozilo ukloni sa kolovoza to pre.-2-

Pasivna bezbednost vozila

Tehniki pregled motornih i prikljunih vozilaTehniki pregled motornih i prikljunih vozila je od izuzetne vanosti za bezbednost vozila u saobraaju. On moe biti: 1. redovan 2. vanredan. Na tehnikom pregledu se utvruje da li vozilo ima propisane ureaje, opremu, i oznake koje vozilo treba da ima i da li su u ispravnom stanju. Posebna panja se obraa na ureaju koji su od vee vanosti za bezbednost saobraaja, poput ureaja za upravljanje, zaustavljanje, svetlosno-signalne ureaje, ureaje za odvod izduvih gasova,... Tehniki pregled obavljaju preduzea opremljena posebnim ureajima i opremom koja imaju odgovarajau struni kadar za ovakav vid kontrole vozila. Redovan tehniki pregled obavlja se, po pravilu, jednom godinje, pre registracije vozila. Vozila u javnom prevozu putnika ili prevoza opasnih materija, kao i vozila za obuku kandidata za vozae, moraju imati tehniki pregled svakih est meseci. Preduzee koje je zadueno za tehniki pregled vozila, izdaje potvrdu o tehnikoj ispravnosti vozila. Na vanredni tehniki pregled moe se uputiti vozila ako je iskljueno iz saobraaja zbog tehnike ne ispravnosti ureaja za upravljanje ili zaustavljanje, zatim ako je u saobraajnoj nezgodi toliko oteeno da se opravdano moe zakljuiti da su na njemu ne ispravni pomenuti sistemi kao i sklopovi koju su vani sa stanovita bezbednosti saobraaja kao i motorna vozila koja izduvnim gasovima ili na drugi nain prekomerno zagauju okolinu.

-3-

Pasivna bezbednost vozila

Elementi pasivne bezbednosti saobraaja na vozilu

1. Prednji branici 2. Ivica i oblik karoserije 3. Sigurnosna stakla 4. Upravljaki toak i vazduni jastuci 5. Pomoni elementi, drai 6. Nasloni za glavu 7. Nasloni za lea i sigurnosni pojasevi 8. Rezervoar goriva 9. Sedite i uvrivanje sedita 10. Zabravljivanje vrata i arke

-4-

Pasivna bezbednost vozila

Pod elementima pasivne bezbednosti vozila podrazumevaju se brojni faktori i mere koje se sprovode jo u fazi projektovanja vozila, a osnovna funkcija im je: - Smanjivanje posledica povreda putnika i vozaa u sluaju saobraajne nezgode. Ovaj zadatak obuhvata pre svega pravilno oblikovanje i dimenzionisanje prednjih i zadnjih branika, kao i deformacionih zona vozila, kako bi mogunost apsorbovanja energije sufara bila vea. Takoe, pravilno oblikovanje, jaina, dimenzije i funkcionalnost prostora putnika, neophodni su uslovi za preivljavanje posle udesa. - Smanjivanje posledica posledica povreda ostalih uesnika u saobraaju ukljuujui i peake. Ovaj zadatak se reava pravilnim oblikovanjem spoljnih povrina vozila, pre svega naletne (prednji deo vozila, oblik, visina i elastinost branika) kako bi deformacioni rad i deformacione zone minimizirale povrede putnika.

-5-

Pasivna bezbednost vozila

Spoljanja bezbednost

Apsorbovanje energije deformacijom branika

Kako je na prethodnoj strani reeno, ova oblast pre svega se reava pravilnim oblikovanjem karoserije vozila sa aspekta naletanja na peaka (oblik i visina mogue udarne take), deformaciono ponaanje karoserije i kontaktnih povrina, pravilnim oblikovanjem, dimenzionisanjem i poloajem branika). Takoe i sa aspekta udara vozila pri parkiranju u vrstu prepreku, dimenzionisanjem branika i njihovom elestinou postie se da ne doe do velikog oteenja vozila. Prema pravilniku za dimenzionisanje branika, nije dozvoljena deformacija i bilo kakvo oteenje branika za udare brzinama manjim od 4 km/h. Isto tako oni moraju da budu dimenzionisani tako da svojom deformacijom smanje, ili ne dozvole, deformaciju karoserije, za brzine do 15 km/h.

-6-

Pasivna bezbednost vozila

Vazduni jastuciJedan od najznaajnijih izuma u oblasti bezbednosti u automobilu do danas je spasao hiljade ljudskih ivota i postao standardni deo opreme gotovo svih marki automobila. Istraivanja su pokazala da su vazduni jastuci samo u SAD spasili 14.200 ljudskih ivota, a u Nemakoj, zemlji u kojoj je i nastao, preko 2.500. Premda su se prve ideje pojavile jo pedesetih godina prolog veka, u razvoj se krenulo deset godina kasnije. Nakon decenije istraivanja, stotina crash testova, Mercedes je 1980. lansirao prvi automobil opremljen vazdunim jastucima. Bilo je to u modelu S-klase, lideru medju elitnim limuzinama. Dve godine kasnije, Mercedes oprema sve modele vazdunim jastucima, to danas dostie broj od 12 miliona Mercedesa.

-7-

Pasivna bezbednost vozila

Krajem devedesetih vazduni jastuci postaju sve uobiajeniji u automobilu. Vazduni jastuk za suvozaa predstavljen je 1988.godine, a deset godina kasnije stiu i boni vazduni jastuci, iznad i ispod prozora, ispod upravljaa Uskoro moe da se oekuje dvocifreni broj vazdunih jastuka kao standard u automobilu. Vazduni jastuk uinio je sudar dva vozila mnogo bezbednijim za vozaa i putnike. Vrhunac pionirskih poduhvata na polju bezbednosti bio je sistem Pre-Safe predstavljen 2002. godine, gde veliki broj senzora i raunara upravlja brojnim parametrima vozila, sve u svrhu bezbednosti putnika. Ono to dodatno izdvaja ovaj sistem su mogunosti da se izbegne sudar, a ako do sudara ipak, mora da doe da uini da putnici budu to bezbedniji. Posle pionirskih napora u razvoju bezbednosti, posle ABS-a, deformacionih zona, samozateuih pojaseva i raznih drugih inovacija na polju aktivne i pasivne bezbednosti u Mercedesu otkrivaju sledeci korak aktiviranje vazdunih jastuka pre samog sudara i individualizaciju zatitnih sistema, to znaci da ce se vazduni jastuk prilagodjavati godinama, stasu, starosti i polu osobe koju titi. Princip rada vazdunih jastuka, poularno nazvanih er beg (Air beg), zasniva se na izuzetno brzom naduvanju jastuka (za nekoliko milisekundi) neotrovnim gasom, dobijenim eksplozijom mini patrona nekog bezopasnog eksploziva. Iniciranje eksplozivnog punjenja nastaje posle impulsa dobijenog od senzora usporenja, smetenim na mestima, na kojima su sami senzori zatieni od posledica havarije, a opet sposebni da reaguju na udar vozila u prepreku, kada se usporenje vozila naglo povea iznad granica, koje se definiu ispitivanjima za svako vozilo posebno. Obino su najmanja usporenja na koje vazduni jastuci reaguju ve od 40 m/s2. Posle naduvavanja jastuka, nakon nekoliko desetina sekundi naduvenosti, vazduni jastuci se preko posebnih ventila izduvavaju, kako bi oslobodili putnike.-8-

Pasivna bezbednost vozila

Unutranja zatita kod bonog sudaraSa istim ciljem i svrhom izvodi se i ovo ispitivanje, samo to su uslovi ispitivanja drugaiji. U bonu stranu ispitnog vozila udara jedna pokretana barijera, brzinom od 50 km/h. Pored ostalog, slino kao i kod frontalnog sudara, ovde se ispituje da li e se vrata vozila otvoriti prilikom udara, to se smatra negativnim rezultatom. Meutim, otvaranje vrata posle udara je uslov za pozitivnu ocenu na testu.

Unutranja zatita kod frontalnog sudaraCilj ovih mera je minimiziranje usporenja koje se javlja u trenutku frontalnog sudara, kako bi putnici ostali nepovreeni ili pretrpeli najmanje potvrede. Iz ovih razloga se na svakom tipu vozila vre probna ispitivanja ponaanja u udesu, tako zvani kra testovi. Ovi testovi se izvode sa ispitnim lutkama i vrlo su sveobuhvatni: ispitivanje se vri udarom vozila koje se kree brzinom od 56 km/h u frontalnu barijeru, pri emu udar nije celom prednjom povrinom, ve je pokrivenost prednje povrine 40 % 20 mm. Ovi testovima se ispituje optereenje koje trpe pojedini delovi tela oveka (glava, grudi, kukovi).

Nasloni za glavuNasloni za glavu moraju biti tako podeeni da budu na veoma maloj udaljenosti od zadnjeg dela glave, zbog sile prilikom udara.-9-

Pasivna bezbednost vozila

Obloenost kabineRadi poveanja stepena bezbednosti putnika, danas se u vozilima stubovi u kabini (roll bar) oblau sa (u slojevima) plastikom i sunerima u debljini 30-60cm kako bi ublaili posledice saobraajne nezgode na glavi vozaa i suvozaa.

Mercedes - AMG

Maserati- 10 -

Pasivna bezbednost vozila

SadrajVozilo kao faktor bezbednosti saobraaja ........... Error! Bookmark not defined. Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila ... Error! Bookmark not defined. Elem