Analiza poslovanjaCilj i zadaci analize preduzeaRe analiza potie od greke rei analysis to znai rastavljanje ili ralanjavanje neke celine na njene sastavne delove, dok ne doemo do njenih elemenata koji su dalje nedeljivi.

Analiza se kao nauna metoda primenjuje u raznim naukama, a svrha analize u ekonomiji je da pripremi materijal iz dokumentacije na osnovu koga e se moi stvoriti sud o stanju i poslovanju preduzea. Analiza poslovanja je proistekla iz analize bilansa, koji je dugo vremena bio jedina nauka pomou koje se vrilo kvantitativno ispitivanje i ocena uspenosti preduzea. Analiza poslovanja se jo vie razvija i unapreuje sa pojavom novih naunih disciplina: kibernetike, teorije sistema, teorije informacija, tehnike raunara.

Mogunost da se ostvare ciljevi znalize uslovljena je linou koja vri analizu, vremenom koje je za to raspoloivo, dokumentacijom koja je stavljena na raspolaganje i okolnostima pod kojima se vri analiza. Razlikuju se dve vrste analize: interna je ona koja se vri unutar predzea i vri je vlasnik ili rukovodilac preduzea, a svaka druga analiza se smatra eksternom i vre je uglavnom poverioci, banka, revizori. Prema Schmaltz-u, ciljevi i zadaci analize poslovanja zavise od zainteresovanih koji je sprovode, a to su: vlasnik preduzea (analiza sredstava, analiza uspeha), deoniari (anzliza dobiti), poverioci (analiza kreditne sposobnosti preduzea), poreski organi (utvrivanje prave osnovice za oporezivanje), privredna tampa (bilansi i poslovni izvetaji), zvanina statistika (opte razvojne tendencije privrede i preduzea). Ovakvi ciljevi zahtevaju sveobuhvatnu analizu, ali se u praksi esto sreu i parcijalne analize. Najvanije analitike metode su ralanjivanje i uporeivanje.

Predmet analize

Analiza poslovanja predstavlja nunu osnovu upravljanja koja se sa razvojem tehnike raunara jo vie unapreuje. Predmet analize poslovanja je privredna delatnost sa stanovita osnovnih poslovnih procesa. Korienjem knjigovodstvenih tj. raunovodstvenih podataka i informacija omoguava se uvid u predmet analize poslovanja. Predmet analize je svaki privredno pravni subjekt i to sa stanovita poslovnih i radnih procesa. Predmet ekonomske analize u uem smislu je bilans preduzea i to bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca. Analiza koja za predmet ima bilans naziva se analiza bilansa ili finansijska analiza.

Predmet ekonomske analize u irem smislu obuhvata bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca, analizu funkcija i poslovno izvetavanje. Poslovno izvetavanje sadri seriju sistematizovanih informacija o kvalitetu ekonomije poslovanja preduzea. Predmet analize poslovanja moe da se sagleda sa nekoliko aspekata:

Elementni predmet analize ine elementi tj. delovi preduzea kao to su osnovna sredstva, obrtna sredstva i radna snaga,

Organizaciono-funkcionalni neophodna je analiza ne samo osnovnih poslovnih procesa, tj. funkcija nabavke, proizvodnje i prodaje, ve i ostalih izvrnih funkcija kadrovske, finansijske

Aspekt efekata privredna delatnost preduzea se razmatra i ocenjuje posredstvom rezultata koji se ostvaruju, po obimu, strukturi, dinamici.Metode ispitivanja

Analiza poslovanja ima svoje specifine metode ispitivanja koje su zasnovane na poznatim teorijskim naunim postavkama. Osnovne metode kojima se koristi su uporeivanje i raslanjivanje. Metoda uporeivanja se sastoji u sagledavanju kvantitativnih odnosa, a metoda raslanjivanja u oceni kvalitativnog sadrinskog sastava predmeta posmatranja.

Od ostalih metoda najee se koriste metode uzronosti i eliminisanja. Obici i vrste analizeJedna od klasifikacija koja se odnosi na vrste analiza je anzliza koja ima u vidu objekat i podlogu za analize, dokumentaciju za analizu, stanje i kretanje sredstava preduzea, kvalitet i kvantitet sredstava i njihova promena, razne ciljeve analize. Najpoznatije su sledee vrste analize:

kvalitativna i kvantitavna analiza

statika i dinamika analiza

kompleksna i parcijalna

interna i eksterna

stalna i povremena

analiza vrednosti

Vrste bilansa i bilansiranja

Opta svrha bilansiranja je upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. U teoriji i praksi postoji vie vrsta bilansa: prema jednom gleditu, oni se dele u zavisnosti od toga kada se sastavljaju na redovne i specijalne, zatim u zavisnosti od zakonose osnove, cilja i vremena kada se sastavljaju, prema treem gleditu razlikuju se vrste bilansa prema cilju, bilansnoj osnovi, vremenu sastavljanja, obimu...

U zavisnosti od cilja koji se eli postii, postoje razliiti kriterijumu za stastavljanje bilansa:

Prema vezi bilansa sa knjigovodstvenim raunima bilans stanja i bilans uspeha

Prema svrsi iskazivanja bilansa imovinski, bilans utvrivanja rezltata i bilans kretanja

Prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju poslovni i poreski bilans

Prema podruju informisanja uz pomo bilansa interni i eksterni bilans

Prema podacima na osnovu kojih se vri bilansiranje knjigovodstveni, inventarni i planski bilans

Prema duini bilansnog perioda poetni (bilans otvaranja), krajnji bilans i meubilans

Prema tehnici sastavljanja bilanca bruto bilans i neto bilans

Prema broju ukljuenih bilansa individualni, zajedniki, zbirni i konsolidovani bilans

Prema odnosu sredstava i obaveza aktivni i pasivni bilans

Prema odnosu prihoda i rashoda uspean i neuspean bilans

Prema redovnosti sastavljanja bilanca redovni (tekui), godinji, meubilansi, specijalni (posebni, povremeni), bilans osnivanja, razdvajanja, celine preduzea, bilansi izdvojenih preduzea, bilans fuzije, sanacioni bilans, likvidacioni, steajni, likvidentni i poreski bilans

BILANS STANJABilans stanja predstavlja ekonomsku sliku privrednog subjekta koja govori o stanju sredstava i izvora sredstava sa stanovita obima, dinamike i strukture. U bilansu se prikazuju sredstva sa kojima preduzee posluje, kao i izvori tih sredstava kapital. Te dve bilansne perspektive nazivaju se aktiva i pasiva. Bilans, kao dvostrani pregled aktive i pasive jednog preduzea, predstavlja jedno stanje na odreeni dan. Bilans stanja mora biti u ravnotei, a ona ima veliki kontrolni znaaj. I aktiva i pasiva su sloene i sadre razliite bilansne pozicije. Aktiva je odraz aktivne mase, tj. celokupne imovine preduzea. Naziv potie od latinske rei "agere", to znai raditi, biti aktivan. ine je realne stavke (sredstva) i fiktivne stavke (smanjenje sredstava). Sredstva mogu biti poslovna i posebna, pri emu se poslovna dele na osnovna i obrtna.Pasiva je odraz neaktivne mase tj. kapitala i obaveza, i on snosi sav teret aktivne mase u poslovanju. Naziv potie od latinske rei "pati", to znai trpeti, podnositi. Pasiva pokazuje odakle sredstva potiu i izraava finansijsku konstituciju preduzea. Prema vlasnikom principu, izvori sredstava mogu biti sopstveni i pozajmljeni.Bilans stanja moe se prikazati u formi konta i u formi liste (tafelarna forma). U formi konta vri se meusobno sueljavanje aktive i pasive. Ova forma je dosta zastupljena u svetu, jer stvara jasniju i pregledniju sliku finansijskog stanja preduzea. Ovom formom lake se prati ispunjenost osnovnih pravila finansiranja, kao to je odnos pokria stalne imovine kapitalom i dr. U formi liste sve veliine bilansa stanja su poreane jedna ispod druge, gde je aktiva iznad pasive. Domaim propisima o raunovodstvu, propisana ema bilansa stanja je u formi liste. Prilikom formiranja redosleda unoenja bilansnih pozicija, dominirajue je naelo likvidnosti. Pozicije aktive rasporeuju se po principu likvidnosti, odnosno pretvorivosti u gotovinu. Pozicije koje imaju veu likvidnst, bre e se pretvoriti u gotovinu i obrnuto. Pozicije pasive rasporeuju se po principu dospelosti (ronosti), odnosno po brzini kojom e biti isplaene. Pozicije pasive koje e biti bre isplaene imaju vei stepen dospelosti i obrnuto. Pravilo rastue likvidnosti i dospelosti je zastupljeno u kontinentalnom delu Evrope, dok je pravilo opadajue likvidnosti i dospelosti zastupljeno u SAD i zemljama sa anglosaksonskim raunovodstvenim obiajima. Pravilu rastue likvidnosti u aktivi odgovara pravilo rastue dospelosti u pasivi i obrnuto.Bilans stanja je baza za sve druge oblike ekonomske analize. U momentu bilansiranja prikazuje kvantitet i kvalitet sredstava i izvora sredstava. Kvantite sredstava, a samim tim i kvalitet, menja se nabavkom sredstava (poveanje aktive i pasive) i odlivom sredstava, to predstavlja kvantitativno smanjenje aktive i pasive. Pri svakoj kvantitativnoj promeni aktive i pasive, menja se i kvalitet sredstava i izvora. Kvalitativne promene aktive i pasive menjaju i kvalitet bilansa stanja sa stanovita finansijske situacije, tj. poboljavaju je i ili pogoravaju. Cilj analize bilansa stanja je da izvede konstatacije o stanju i dinamici sredstava i njihovih izvora za posmatrani period. bilansom se uvek neto meri i iskazuju rezultati

bilans uvek ima dve strane

obe strane bilansa su raunski jednakih veliinaAnaliza bilansne aktiveBilansnu aktivu ine sva sredstva kojima privredni subjekat punopravno raspolae u odreenom trenutku. Nju ine i sredstva koja su nabavljena, a jo uvek nisu plaena. Zadatak analize bilansne aktive svodi se na izvoenje konstatacija o njenom obimu, strukturi i dinamici. Aktivu ine realne i fiktivne stavke. Realne stavke ine sredstva, a fiktivne smanjenje sredstava. Realne stavke obuhvataju poslovna i posebna sredstva, gde se poslovna dele jo i na osnovna i obrtna sredstva. Idealno stanje je kada u aktivi nema smanjenja sredstava, tj. kada je aktiva jednaka realnoj aktivi.U literaturi i praksi bilansna aktiva se esto poistoveuje sa pojmom imovine, to je pogreno, jer se u aktivi moe iskazivati i gubitak. Aktiva je bilansno-tehniki pojam, a imovina ekonomski. Da bi se uoila razlika izmeu bilansne imovine i imovine preduzea treba definisati pojmove:Bruto imovina je zbir imovinskih delova na strani aktive umanjen za promene vrednosti.Neto imovina je razlika bruto imovine i obaveza tj. jednaka je sopstvenom kapitalu.Bilansna imovina odgovara bruto imovini, tj. sopstvenom i pozajmljenom kapitalu.

sopstveni kapital = garantna supstanca

osnovna sredstva + obrtna sredstva = bruto imovinaOsnovna sredstva (OS) se mogu podeliti na osnovna sredstva za upotrebu i u pripremi. Pojam osnovnih sredstava se ne pojavljuje u kontnom okviru, ve se koristi neto iri pojam stalne imovine koji je neto iri od pojma OS. Stalnu imovinu ine: nematerijalna ulaganja; nekretnine, postrojenja i oprema i dugoroni finansijski plasmani (klasa konta 0)Obrtna sredstva svoju vrednost u celini prenose na nove proizvode i usluge. U toku svog kretanja nalaze se u robnom i novanom obliku. Obrtnim sredstvima smatraju se ona sredstva iji je koeficjent obrta vei od 1, tj. koja se u godinu dana obrnu bar nekoliko puta. Obrtna sredstva ine: zalihe i kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina (klase konta 1 i 2).Aktivna vremenska razgranienja AVR se javljaju kao sredstvo pomou kojeg se postie pravilno, vremensko optereenje preduzea trokovima. Bez AVRa knjigovodstvo bi svaki troak, im je plaen, smatralo rashodom prerioda, bez obzira da li se u celosti odnosi na tekui obraunski period ili i na budue obraunske periode. AVR najee predstavljaju unapred plaene trokove kirije, zakupnine...Gubitak je negativan finansijki rezultat, oji odraava neuspenost i nerentabilnost poslovanja. Ima karakter definitivnog ispadanja sredstava iz funkcije, a pojavljuje se prilikom zatvaranja rauna uspeha kao viak ukupnih rashoda u odnosu na prihode. Ne mora se manifestovati smanjenjem bruto imovine, ve moe biti posledica poveanja obaveza. Kao gubitak tekue godine, moe se ukljuiti u aktivu ili u pasivu kao odbitna pozicija sopstvenog kapitala. Prema vaeim propisima, gubitak se iskazuje kao odbitna stavka sopstvenog kapitala u pasivi, a ako je iznos gubitka vei od sopstvenog kapitala, iskazuje se u aktivi.Analiza bilansne pasivePasiva je pokazatelj izvora finansiranja i izraava finansijsku strukturu preduzea. Moe se posmatrati sa aspekta vlasnitva, vremena i namene. Struktura pasive ima za cilj da pokae iz ega ili odakle potiu sredstva koja sz angaovana u aktivi. Prema vlasnitvu, izvori finansiranja mogu biti sopstveni i tui, sa aspekta vremena, dugoroni i kratkoroni i sa aspekta namene svaki izvor se odnosi na odreenu vrstu sredstava. Izvori sredstava obuhvataju sledee grupe: kapital i dugorona rezervisanja i obaveze (klase konta 3 i 4).Za odreivanje optimalne strukture kapitala koristilo se Gersnertovo tzv. zlatno pravlo za izravnanje rizika koje zahteva da odnos sopstvenog i tueg kapitala bude 1:1. Danas se smatra da je uee sopstvenog kapitala manje od 30% visokorizino za poslovanje preduzea i to je limit za odobravanje bankarskih kredita. Vee uee sopstvenog kapitala poboljava finansijski poloaj preduzea i ima zatitnu ulogu za poverioce.Kada su u pitanju obaveze preduzea, one se mogu razvrstati na mnogo razliitih naina, poev od sektora kojima se duguje do ronosti i dospea za vraanje, kao i po veliini kamate koja se plaa.Pasivna vremenska razgranienja PVR ne spadaju ni u sopstveni ni u tui kapital. Predtsvaljaju anticipiranu obavezu poslovnog subjekta. Ova obaveza u pravnom smislu jos uvek ne postoji. Radi se o prihodima koji se po obiaju ugovaraju i unapred naplauju (kirije, honorari). Poto se jedan njihovo deo ili celina odnosi na budui period, pripadajui deo uplate se odlae u pasivi, izvan bilansa uspeha, kako bi ovaj ostao neutralan za deo prihoda koji tom periodu ne pripadaju. PVR iskazuju neplaene rashode i unapred naplaene prihode.Finansijska struktura kod drutva lica:Kod inokosnih preduzea, tj preduzea gde je jedno lice vlasnik i preduzetnik, odvaja se imovina vlasnika firme od imovine firme, u cilju zatite spoljanjih investitora i poslovnih partnera. Kod komanditnog drutva, komplementari odgovaraju za obaveze firme celokupnom svojom imovinom, i onom koju nisu uneli u preduzee, dok komanditori odgovaraju samo onim delom koji su uneli. Kod ortakog drutva, partneri e imati upravljaka prava srazmerno procentualnom ueu u strukturi kapitala.Finansijska struktura kod drutva kapitala:U drutvima kapitala dolazi do stapanja kapitala i podeljene su funkcije vlasnitva i preduzetnitva. Kod D.O.O. bilansna pasiva je jednaka stanju koje se vodi u sudsko-registarskim dokumentima. Isti sluaj je i sa javnim drutvenim preduzeima.ANALIZA OSNOVNIH SREDSTAVA Osnovna sredstva (OS) su deo ukupnih sredstava koja se postepeno troe u procesu poslovanja i to u duem periodu i kroz vie radnih ciklusa. Svoju vrednost prenose na nove proizvode. Najvei deo OS ini oprema, odnosno sredstva za rad. Meutim, nisu sva sredstva za rad OS. Sredstva za rad male vrednosti i kraeg roka upotrebe (manje od godinu dana), ne ubrajaju se u kategoriju OS. Postoji nekoliko podela OS, ali je najinteresantnija podela prema ulozi u procesu reprodukcije, pa prema tome mogu biti: OS u pripremi, aktivna OS (OS u funkciji) i trajno neupotrebljiva OS. OS u pripremi su sredstva koja e po okonanju procesa njihovog osposobljavanja biti ukljuena u proces reprodukcije. Javljaju se u vidu novca, zalihe opreme i investicionog materijala i investicija u toku. Nisu predmet amortizacije sve dok se ne ukljue u proces reprodukcije, a tada i gube status OS u pripremi. Aktivna OS su ona OS koja su sposobna da se ukljue u proces proizvodnje. Sa stanovita da li su ukljuena u proces proizvodnje ili se nalaze van njega, dele se na OS u upotrebi i OS van funkcije. OS van funkcije ine funkcionalno sposobna sredstva koja se u momentu analize ne koriste. Tu spadaju sredstva koja nisu u potpunosti amortizovana, a trajno ili privremeno se ne koriste u procesu reprodukcije (vie od jedne godine).Vrednost OS pokazuje se kao vrednost osnovne imovine. OS preduzea imaju razliite vrednosti, a one mogu biti: nabavna vrednost, amortizovana vrednost, sadanja vrednost i revalorizovana vrednost.AMORTIZACIJA OSOS se neprekidno troe u procesu rada i poslovanja preduzea, a time se smanjuje njihov vek upotrebe i njihova vrednost. Smanjena vrednost OS prenosi se na proizvod (uinak) preduzea kao preneta vrednost. Ta vrdnost se knjigovodstveno otpisuje od vrednosti OS i uraunava u cenu kotanja novih proizvoda ili usluga. Amortizacija znai raspored (alokaciju) trokova nabavke sredstava (nabavne vrednosti) na periode u kojima korienje tog sredstva donosi korist. Amortizacija se odnosi na alokaciju trokova, a ne na procenu vrednosti sredstava. Ona ne podrazmeva fiziko unitenje ili smanjenje trine vrednosti, ve samo alokaciju nabavne vrednosti na period u kome sredstvo donosi ekonomsku korist. Na izraunavanje amortizacije utiu: nabavna vrednost, rezidualna vrednost, iznos koji se amortizuje i procenjeni vek trajanja. Nabavna vrednost je neto fakturna vrdnost uveana za sve opravdane i neophodne trokove (zavisne trokove nabavke). Reziduana vrednost je vrednost koja se dobija prodajom ili razmenom na procenjeni dan otuenja. Iznos koji se amortizuje je nabavna vrednost umanjena za rezidualnu vrednost. Procenjeni vek trajanja je broj jedinica usluga koje se oekuju od sredstva, najee merene broj godina u kojem se oekuje da e sredstvo biti korisno.Osnovne metode amortizacije su: linearna metoda, metoda zbira godina, metoda dvostruko opadajue osnovice i metoda rezultata.Linearna metoda: alocira jednak deo nabavne vrednosti na godine korienja.Metoda zbira godina: predstavlja jednu od dve metode ubrzane amortizacije. Godisnja amortizacija se zasniva na nizu razlomaka sa zajednikim imeniocem zbir godina.Metoda dvostruko opadajue osnovice: predstavlja drugu metodu ubrzane amortizacije. Ova metoda primenjuje fiksnu stopu na opadajuu knjigovodstvenu vrednost, pri emu se zanemaruje rezidualna vrednost.Metoda rezultata: naziva se i funkcionalna metoda amortizacije. Za neka sredstva (ija upotreba varira po godinama) primerenija je od ostalih metoda, a zasniva se na jedininoj amortizaciji.

godinja amortizacija = ukupni godinji br. jedinica x jedinina amortizacijaRadi izbegvanja obrauna pojedinane amortizacije za svako posebno sredstvo, neka preduzea pribegavaju zbirnoj amortizaciji, ukoliko se radi o slinim sredstvima ili sloenoj amortizaciji, ukoliko se radi o skupu razliitih sredstava.OBRTNA SREDSTVAPredmet obrta u preduzeu je ekonomska transformacija sredstava iz jedne formu u drugu. Kada je re o obrtu imovine, obino se misli na kruni tok ili kretanje sredstava. Pod pojmom obrta podrazumeva se mo imovine (sredstava, ulaganja) preduzea da donosi prihod. Dakle, prihod je rezultat obrta imovine preduzea. Podela na OS i obrtna sredstva vri se sa gledita vremenskog trajanja obrta. Ona sredstva koja imau koeficijent obrta manji od 1, odnosno ona koja imaju vremensko trajanje due od jedne godine, smatraju se OS. U principu, sredstva iji je obrt 1 i vei od 1, koja se u godini dana obrnu nekoliko puta, smatraju se obrtnim sredstvima. Obrt je bitan inilac poslovno-finansijkog procesa preduzea, jer utie na rentabilnost, solventnost i likvidnsot. Bri obrt znai bre oslobaanje sredstava za potrebe podmirenja dospevajuih obaveza preduzea, odnosno, pod ostalim nepromenjenim okolnostima, bri obrt (efikasnije korienje) sredstava preduzea, znai veu solventnost i likvidnost.Obrtna sredstva se javljaju ekonomski u dva osnovna oblika: novani oblik i robni oblik. Novac i roba kao delovi obrtnih sredstava sposobni su, u pogledu obrta, da prue sve analitike podatke, kao i analizu ukupnih obrtnih sredstava. Svaki deo obrtnih sredstava ima svoj stepen iskoriavanja, koeficijent obrta i vremensko trajanje obrta. Analiza obrtnih sredstava se povezuje sa analizom naina njihovog finansiranja. Najznaajniji pokazatelj naina finansiranja obtnih sredstava je neto obrtni fond NOF.Novac se dobija po osnovu realizacije proizvoda ili vrenja usluga i to direktno naplatom u gotovom ili indirektno po osnovu potraivanja i pretvaranja HoV u novac. Novcem se obezbeuje kontinuitet procesa reprodukcije i kruno kretanje sredstava, a on predstavlja poetni i zavrni oblik obrtnih sredstava.Novana sredstva su najee u obliku sredstava u blagajni (gotovina, gotovinski ekovi i sl.) i depozitnog novca u bankama. Gotovinske ekvivalente i gotovinu ine: neposredno unovene HoV, depoziti po vienju, gotovina, plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala. Gotovina obuhvata gotovinu u blagajni i depozite po vienju.

Analiza novanih sredstava treba da izvede konstatacije o njihovom obimu, strukturi, brzini transformacije i dinamici, tj. tokovima novca.Robna obrtna sredstva. Analiza strukture robnih obrtnih sredstava treba da pokae uee pojedinih delova robnih sredstava u pripremi, proizvodnji i gotovim proizvodima u ukupnim robnim obrtnim sredstvima. Obim i struktura robnih oblika obrtnh sredstava uslovljena je karakterom delatnosti kojom se preduzee bavi i internim i externim faktorima privreivanja.UPRAVLJANJE GOTOVINOM I BAUMOLOV GOTOVINSKI MODELSve kompanije moraju koristiti gotovinu, zbog raznih motiva, kao to su: transakcioni (isplate plata, kupovina materijala, plaanje poreza), predostronosti (prognoze buduih gotovinskih tokova su podlone grekama), pekulativni (profitabilna prilika se moe odmah iskoristiti).Razvijeni su gotovinski modeli sa ciljem da se odredi nivo gotovine koji uspostavlja ravnoteu izmeu trokova njenog posedovanja i neposedovanja.visoke rezerve likvidnosti

visoka likvidnost / slaba rentabilnostniske rezerve likvidnosti

niska likvidnost / jaka rentabilnosBaumolov model podrazumeva da firma posluje u stabilnom okruenju i da upotrebljava gotovinu po konstantnoj stopi koja je u potpunosti predvidiva.Primera radi, kompanija X koja isplauje 100.000$ nedeljno uz konstantan priliv od 80.000$, ima potrebu za dodatnih 20.000$ nedeljno. Ako je poetni gotovinski bilans 80.000$ onda e njen obrazac gotovinskih bilanca izgledati:

Moe se zakljuiti da e biti potrebno 4 nedelje pre nego to se poetni bilans svede na nulu. Na kraju etvrte nedelje, bilans se ponovo poveava i dostie 80.000$. Ova promena je posledica ili zaduivanja ili prodaje nekih od sopstvenih HoV. Navedene akcije iziskuju trokove.U Baumolovom modelu prosena raspoloiva gotovina koja ne zarauje kamatu (oportunitetni troak) jednaka je polovini maksimalnog gotovinskog bilansa, Q/2. Zadatak kompanije je da odlui koji je najpogodniji nivo maksimalnog gotovinskog bilansa Q. Umesto 80.000$ maksimalni gotovinski bilans bi mogao biti 120.000$, pa bi prosean gotovinski bilnas izosio 60.000$. Navedena promena bi donela utedu na transakcionim trokovima prilikom zajma ili prodaje HoV, jer bi se deavali ree, tj. svake este nedelje. Oportunitetni troak odricanja od kamate usled dranja velikih koliina gotovine, mora se uporediti sa niim transakcionim trokovima.

Kad se poveava iznos gotovine koji se dri tada se smanjuje uestalost prodavanja

HoV ili zaduivanja, dok troak odricanja od kamata raste. Vee kompanije esto nalaze prednost u kupovini i prodaji HoV u cilju svakodnevnog podeavanja

gotovinskog bilansa.

Fazno upravljanje gotovinom treba da je: realno zasnovano na poznavanju internih snaga i slabosti preduzeca, konzistentno koristi operativne ciljeve koji se mogu dostici, oportuno uzima u obzir promene u okruzenju.

Faze upravljanja gotovinom obuhvataju: - stvaranje akcionog okvira (omogucava donosenje jednostavnih i brzih odluka na

nizim nivoima organizacije);

- planiranje gotovinskih tokova (kad se ocekuje znacajan gotov. priliv potrebno je

izvrsiti ulaganje, ukoliko se ocekuje manjak potrebno je izvrsiti pripreme za taj

period. Gotovinski budzet je procena got. priliva i odliva u fiksnim intervalima

tokom nekog buduceg perioda. Moze biti mesecni budzet za narednu godinu i

detaljni dnevni budzet za predstojeci mesec.);

- kontrola gotovinskih tokova (poredjenje ostvarenih priliva i odliva sa osnovnim

planom za taj period koje sprovode menadzeri).

UPRAVLJANJE ZALIHAMANivo zaliha potreban za normalno poslovanje uslovljen je delatnou preduzea. Isto tako obim optimalnih zaliha je uslovljen mnogim faktorima, kao to su: predvidivost prodaje i prizvodnje (vea nestabilnost moe zahtevati vie sigurnosne zalihe), duina vremena potrebna za proizvodnju, kao i priroda samog proizvoda. Recimo, fabrika mlenih proizvoda e imati potrebe za relativno niskom zalihama, dok proizvoa nametaja treba da omogui kupcima to vei izbor.Osnovno pitanje se odnosi na balansiranje trokova dranja zaliha naspram trokova koji se javljaju usled niskog nivoa zaliha.Trokovi dranja zaliha ukljuuju izgubljene kamate na novac koji je uloen u zalihe kao i dodatne trokove skladitenja (zakup, bezbedno skladite), osiguranje i rizik zastarelosti.

Trokovi dranja niskog nivoa zaliha mogu se grupisati u dve kategorije: prvo, nizak nivo zaliha zahteva este narudbine koje imaju administrativne trokove i zahtevaju fiziko rukovanje (vreme zaposlenih u skladitu) i drugo, postoji rizik praznih zaliha kada dolazi do zastoja proizvodnje zbog nedostatka zaliha. Kratkorono moe doi do pada prodaje i dobiti, a dugorono se gubi naklonost kupaca.Prilikom svake nove narudbine javljaju se trokovi naruivanja, koje preduzee nastoji da svede na minimum. A ako firma retko pravi nove narudbine, prosean nivo zaliha bie visok, a trokovi dranja zaliha previsoki. Trokovi naruivanja smanjuju se sa smanjivanjem uestalosti naruivanja i pravljenjem velikih narudbina.

Kompanije ce drzati sigurnosne zalihe kako bi minimizirale elemente rizika. Nivo sigurnosnih zaliha moze se izracunati poredjenjem troskova utrosenih zaliha i troskova drzanja dodatnih zaliha.Kontrola zaliha poznata pod nazivom bas na vreme zalihe sprovodi se tako sto se materijal i nedovrena proizvodnja isporucuju nepotrebno pre upotrebe, a finalni proizvodi se proizvode pre isporuke kupcima.

NETO OBRTNI FOND I NETO OBRTNA SREDSTVANeto obrtni fond (NOF), ili neto obrtni kapital NOK, je najpouzdaniji pokazatelj o tendenciji i razvoju finansijske strukture. On predstavlja deo dugoronog kapitala koji po pokriu imobilizacija ostaje preduzeu na raspolaganju. NOF kao raunska veliina se dobija kao razlika dugoronog kapitala (sopstveni + tui) i neto imobilizacija (stalna, tj. Osnovna sredstva). NOF se moe podeliti na sopstveni i tui NOF. Sopstveni NOF je deo sopstvenog kapitala kojim se finansiraju osnovna sredstva, dok je tui NOF deo pozajmljenog kapitala kojim se finansiraju osnovna sredstva.

NOF je fenomen pasive, dok mu u aktivi odgovara koncept neto obrtnih sredstava NOS. Neto obrtna sredstva NOS ili neto obrtna imovina NOI, predstavlja deo obrtne imovine koji nije finansiran iz kratkoronih obaveza (kratkoronog tueg kapitala), te se finansira iz sopstvenog i pozajmljenog dugoronog kapitala, odnosno, pokriva se neto obrtnim kapitalom NOK. NOS odgovaraju raunskoj veliini koja se dobija kao razlika obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. Iz bilansne ravnotee proizilazi i obavezna raunska jednakost NOF-a i NOS-a. Otpisivanje osnovnih sredstava ne utie na NOF, ono samo smanjuje neto rezultat.

Ako su neto imobilizacije jednake dugoronim izvorima, odnosno obrtna sredstva jedanaka kratkoronim obavezama, onda je NOF=0. Ukoliko su kratkorone obaveze vee od obrtnih sredstava NOF je negativan, to pokazuje da je deo kratkoronih obaveza uloen u inevsticije.

NOK = sopstveni kapital + dugorone obaveze - osnovna sredstva

NOS = obrtna imovina - kratkorone obaveze

Ne postoji opte pravilo o visini NOF-a koje e vaiti za sva preduzea, mada neke banke ocenjuju pozitivnim situaciju kada obrtna sredstva predstavljaju bar 200% kratkoronih obaveza. Imajui u vidu da zlatno bilansno pravilo zahteva da dugorono vezana imovina bude finansirana iz dugorono raspoloivog kapitala, proizilazi da NOF treba da bude jednak gvozdenim zalihama. Visina NOF-a zavisi od niza faktora kao to su vrsta, veliina i delatnost preduzea, stopa rentabiliteta, politika nabavke i prodaje, promene vrednosti stalne i obrtne imovine, kapitala, dugoronih i kratkoronih obaveza... Normalnom visinom NOF-a u jednom preduzeu se moe smatrati svaki iznos koji obezbeuje rentabilnost i likvidnost, ne samo u prolosti nego i u budunosti.

Sastavljanje i objavljivanje izvetaja o NOF-u kod nas nije zakonska obaveza i ne ini sastavni deo godinjeg rauna preduzea. Takoe, analiza NOF-a je nepodobna za ocenu kratkorone likvidnosti.

BILANSA USPEHA (BU), PRIHODI I RASHODI I METODE ANALIZE BUBilans uspeha predstavlja finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period i finansijski rezultat koji proizilazi iz njihove razlike, koji moe biti pozitivan i negativan. Prihode, rashode i rezultat, BU prikazuje po vrstama, visini i izvorima. Rauni prihoda i rashoda zakljuuju se pomou rauna dobitka i gubitka. BU moe biti prikazan u formi jednostranog pregleda - forma liste (tafelarna forma) ili u formi dvostranog pregleda forma konta. BU u formi liste, najpre iskazuje prihode, pa rashode i na kraju rezultat poslovanja preduzea. Ovakva forma omoguava segmentiranje rezultata, bolji pregled i razdvajanje poslovnog, finansijskog i neposlovnog rezultata. U formi konta, BU na levoj strani prikazuje rashode i dobitak, a na desnoj prihoge i gubitak. Ovakav bilans je pregledniji i u neposrednoj vezi sa knjigovodstvom (za razliku od tafelarne liste) Budui da BU predstavlja osamostaljeni deo bilansa stanja, treba ih posmatrati u stalnoj uslovljenosti i povezanosti. Rashodi i prihodi se mogu prikazati po bruto i neto principu. Po bruto principu ne kompenzuju se pojedine vrste prihoda i rashoda i takav bilans prikazuje ostvareni rezultat po izvorima: poslovni, finansijski i ostali. Bruto princip odgovara principu jasnosti. Po neto principu saldiranje prihoda i rashoda moe biti: potpuno i delimino. Ono je u suprotnosti sa principom jasnosti, ali se opravdava zatitom od konkurencije.Bilans uspeha sadri:

1. Poslovne prihode, rashode i rezultat;

2. Finansijske prihode, rashode i rezultat;

3. Ostale prihode, rashode i rezultat,

4. Ukupni rezultat pravnog lica.Poslovni i finansijski prihodi i rashodi imaju karakter redovnih. Izmeu poslovnih prihoda i rashoda postoji uzajamnost odnosa, tj. poslovni prihodi su uslovljeni poslovnim rashodima. Ove uzajamnosti nema kod finansijskih i neposlovnih prihoda i rashoda, tj. nastali finansijski i neposlovni rashodi nemaju za posledicu nastanak prihoda.1) Poslovni su rezultat osnovne delatnosti preduzea i stalnog su karaktera, a ine ih: poslovni prihodi (prihodi od prodaje robe; prodaje proizvoda i usluga; od aktiviranja uinaka; promena vr. zaliha; prihod od premija, subvencija, dotacija, donacija...) i

poslovni rashodi (nabavna vr. prodate robe; trokovi materijala; tr. zarada; tr. proizvodnih usluga; tr.amortizacije i rezervisanja....).2) Finansijski nastaju kao rezultat finansijskih transakcija preduzea sa okruenjem, i ine ih: finansijski prihodi (prihodi od kamata, pozitivne kursne razlike, prihod od uea u dobitku zavisnih pravnih lica i zajednika ulaganja....)

finansijski rashodi (rashodi iz odnosa sa povezanim preduzeima, kamate, negativne kursne razlike, rashodi od uea u gubitku zavisnih prav.lica...).3) Ostali (vanredni) nastaju kao rezultat vanredne aktivnosti preduzea i ine ih: ostali prihodi (dobici od prodaje nemat.ulaganja, nekretnine, postrojenja, opreme; dobici od prodaje uea i dugoronih HoV, dobici od prodaje materijala; vikovi...) i

ostali rashodi (gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nemat.ulaganja, nekretnine, postrojenja, opreme; gubici od prodaje uea u kapitalu i HoV; gubici od prodaje materijala; manjkovi...).

Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzea. Pojam rashoda je iri od pojma trokova za kategoriju finansijskih i ostalih rashoda. U rashode BU se upisuju elementi iz BS kod kojih se smanjuje vrednost neke realne imovine ili formira neka obaveza. Trokovi se iskazuju u BU bez obzira da li su uslovljeni bilo kakvim procesom u preduzeu, dovoljno je da su nastali. Analiza strukture rashoda treba da prikae uee pojedinih vrsta rashoda u ukupnim rashodima.Analiza prihoda treba da se sagleda obim prihoda u tekuoj godini i njegov trend u odnosu na prethodnu godinu. Poslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode i potrebno ih je detaljno analizirati. Najvei deo poslovnog prihoda formira se po osnovu naplaene realizacije uinaka. Prodajna cena i koliina usluga su faktori koji utiu na visinu i trend promene poslovnog prihoda. U sluajevima avansnog ili odloenog plaanja mora se posebno voditi rauna, jer mogu dati nepotpunu sliku i dovesti do pogrenih zakljuaka. Analiza rezultata poslovanjaPojmovno odreenje rezultata zavisi od cilja poslovanja preduzea i faktora koji determiniu njegov nivo. Prema klasinom shvatanju, primarni cilj poslovanja preduzea je maksimiziranje profita u korist vlasnika kapitala. Prema teoriji (entiteta) poslovne firme primarni cilj finansijskog upravljanja je maksimiziranj rentabilnosti poslovnih ulaganja. Sa aspekta vremena razlikuju se totalni (ukupni poslovni vek preduzea, sastavlja se na kraju poslovnog ivota preduzea) i periodini rezultat preduzea (odnosi se na pojedine poslovne periode). Sa prostornog aspekta rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione delove. Prema poreklu rezultat moe biti poslovni (iz osnovne delatnosti), finansijski (iz finansijskih transakcija) i vanredni (vanredne okolnosti).Po svom karakteru, rezultat moe biti: uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora) i neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora), realizovan (obracunava se po osnovu fekturisane realizacije uinaka) i nerealizovan (sadran je u proizvedenim, a nerealizovanim uincima), naplaen i nenaplaen, pozitivan (prihodi vei od rashoda) i negativan. Analizom dobitka se izvode konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o njegovom obimu u tekuoj godini, kao i trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu. Dobitak se moe raspodeliti na poreze i doprinose, dividende, akumulaciju, rezerve i zajedniku potronju.

Kada su ostvareni rashodi vei od ostvarennih prihoda nastaje gubitak koji moe biti interne (nedovoljno korienje kapaciteta, pogrean izbor tehnologije i sredstava za rad..) i eksterne prirode (negativan uticaj okruenja inflacija, porast kursa stranih valuta, carinske stope).Raspodela finansijskog rezultataVri se dvostepeno: u prvoj fazi se utvruje deo rezultata koji uzima drava u obliku raznih dabina kao i deo koji ostaje preduzeu gde su rezultati ostvareni (neto dobit). Neto dobit se rasporeuje na deo na ime dividende, participacije zaposlenih, jaanja fondova preduzea, ostalih namena, deo koji ostaje privremeno nerasporedjen. Ukoliko se u poslovanju ostvari gubitak, takoe se vri njegovo bilansiranje u smislu pokria gubitka, a oni se po pravilu pokrivaju na teret kapitala, s tim da se u formalnom smislu pokrie prioritetno vri na teret rezervnih fondova.Posledice neregularnosti finansijskih rezultataSvaka greka u utvrivanju finansijkog rezultata neminovno se odraava na neku od pozicija u bilansu stanja. Ako se u bilansu uspeha umanje rashodi koji terete prihod ostvaren u izvetajnom periodu to znai da e finansijski rezultat biti vei nego to bi realnno trebalo da bude. Ukoliko se rashodi nerealno poveaju znai da e ukupan zbir rashoda biti vei, a samim tim i finansijski rezultat manji. To znai da e rezultat koji je nerealno umanjen u jednom biti uvean u narednom obraunskom periodu. Kada nastane sluaj da se prihodi iskazuju nerealno veim, potraivanja od kupaca po osnovu prodaje e biti fiktivno uveana i obrnuto.Analiza BU se moe vriti primenom metode ukupnih trokova i metodom prodatih uinaka.

METODA UKUPNIH TROKOVA Ova metoda kao kriterijum za obraun uspeha uzima ukupne trokove perioda, a ne trokove prodatih proizvoda, odnosno uzima ostvarenu proizvodnju (ostvarene uinke), a ne prodatu proizvodnju. Poslovni rezultat se utvruje suprotstavljanjem svih rashoda obraunskog perioda i svih uinaka istog perioda, ijim su stvaranjem nastali pomenuti rashodi, bez obzirada li su uinci prodati ili se nalaze na stanju zaliha. Budui da se poslovni trokovi odnose na sve proizvedene uinke u toku perioda, a prihodi se odnose samo na prodate uinke u tom periodu, neophodno je prihode od prodaje korigovati za promenu vrednosti zaliha uinaka (nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda) u toku izvetajnog perioda. Raunska uporedivost rashoda i prihoda ostvaruje se na taj nain to se prihodima od prodaje dodaje poveanje zaliha ucinaka (ako je u toku perioda doslo do poveanja), a oduzima smanjenje stanja zaliha (ako su zalihe uinaka u tom periodu smanjene). BU po metodi ukupnih trokova moe biti sastavljen u formi konta (dvostranog pregleda) i u formi liste, pri emu mu vie odgovara forma konta.Metod ukupnih trokova ima dve osnovne varijante: moe biti po bruto principu (iskazuje se poetno stanje zaliha, ukupna nabavka perioda i korekcija zaliha na kraju perioda) i po neto principu (prikazuje se samo skontirana potronja materijala)Metoda ukupnih trokovaje pogodna je za ekonomske analize rentabiliteta preduzea i veih grupacija preduzea, kao i za uporeivanje izmeu preduzea i izraunavanje statistikih agregata. Obezbeuje laku internu i eksternu kontrolu. Pogodna je za eksterno izvetavanje. Ovoj metodi odgovara kontni okvir po bilansnom principu. I ralanjavanje se vri po vrstama.

METODA PRODATIH UINAKAOva metod se sree i pod nazivom raun prodaje. Prema ovom metodu uspeh obraunskog perioda utvruje se suprotstavljanjem prihoda od prodaje proizvoda sa rashodima prodatih proizvoda. Trokovi prodatih proizvoda zovu se jo i puna cena kotanja prodatih proizovda, a nju ine proizvodna cena kotanja (trokovi proizvodnje) prodatih proizvoda i poslovni trokovi perioda koji se u datoj fazi prodaje vezuju za prodate proizvode. Za razliku od BU uspeha po metodi ukunih trokova kod kojeg se uzimaju u ramatranje ukupni trokovi perioda, BU uspeha po metodi prodatih uinaka se sastavlja na taj nain to se na poetku sueljavaju realizacija proizvoda i usluga sa cenom kotanja proizvoda.Troskovi se rasclanjavaju prema funkcijama (t.proizvodnje, t.uprave i t.prodaje), sto podrazumeva pracenje poslovnog procesa po mestima troskova i nosiocima troskova. (kod MUT po vrstama)Prema ovoj metodi BU se prikazuje obavezno u formi liste, sto omogucava vertikalno i horizontalno rasclanjavanje poslovnog rezultata. BU sacinjen prema ovoj metodi vise odgovara analizi finansijskog rezultata jer jasnije iskazuje prihoda i rashode. (dok je MUT i u formi liste i u formi konta). Ova metoda je pogodna za interno izvestavanje (MTU za eksterno) i odgovara joj kontni okvir po funkcionalnom principu (MUT po bilansnom principu).

Ralanjavanje u raunu uspehaSutina ralanjavanja u raunu uspeha je u segmentiranju ukupnog rezultata prema unapred izabranim kriterijumima. Polaznu osnovu ini princip potpunosti. Iskazivanje ukupnog rezultata pretpostavlja obuhvatanje na strani prihoda svih vrsta prihoda, a na strani rashoda svih vrsta rashoda. Zahtev kontrole ostvarnog uspeha namee potrebu ralanjavanja ukupnog uspeha prema podrujima njegovog nastanka na podruje uinaka, finansijkso podruje i podruje neutralnog uspeha. Poveanju iskazne moi rauna uspeha doprinosi dublje horizontalno, ali i vertikalno ralanjavanje ukupnog uspeha.ZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA (CASH FLOW)Postoje dve metode analize likvidnosti zasnovane na veliini novanog toka. Prva se zasniva na veliini novanog toka - cash flow, a druga na svim finansijskim tokovima - funds flow. Izvestaj o novanim tokovima predstavlja osnovu za cash flow analizu.Cash flow je jedan od instrumenata upravljanja finansijama preduzea. Danas se koristi kao sredstvo za procenu prinosa i finansijske strukture preduzea. Kako su prihodi i rashodi vremenski razliiti od priliva i odliva novca, tj. nisu kongruetni u okviru istog obraunskog perioda, izvetaj o tokovima gotovine predstavlja dopunu bilansu stanja i BU. Cash flow je viak prihoda koji je po odbitku poreza na dobitak slobodan za isplatu dividendi, uea u dobitku, investiranje u osnovna sredstva... Ukoliko postoji neupotrebljeni cash flow, on poveava obrtna sredstva. Svaki viak gotovine iznad redovnih potreba ispoljava se u slabljenju rentabilnosti, dok manjak gotovine moe ozbiljno ugroziti poslovanje preduzea. U BU se prikazuju ostvareni rezultati, a u izvetaju o novanim tokovima, periodini tokovi gotovine. Cash flow izvetava o svim novanim aktivnostima preduzea tokom odreenog perioda. On objanjava i uzroke koji su doveli do novanih promena, ujedno pruajui informacije o poslovnim, finansijskim i investicionim aktivnostima.Poslovne aktivnosti glavne aktivnosti preduzea koje donose prihod- prodaja i kupovina, ili proizvodnja proizvoda i usluga, naplate od korisnika, isplate snabdevaima i zaposlenima, plaanje rente, poreza i kamataInvesticione aktivnosti sticanje i otuivanje dugoronih i drugih sredstava koji nisu gotovinski ekvivalneti. - kupovina i prodaja imovine, postrojenja i opreme, HoV koje nisu gotovinski ekvivalenti... primanja od otplate zajmaFinansijske aktivnosti rezultiraju promenama veliine i sastava kapitala i zaduivanja entiteta.- uzimanje/otplata gotovinske pozajmice od poverilaca, emitovanje/otkup HoV deoniarskog kapitala, isplata dividendi.Izrada izvetaja o novanim tokovima obuhvata dve faze: prvo se navedu aktivnosti koje poveavaju gotovinu (priliv gotovine) i one koje smanjuju gotovinu (odliv gotovine), a zatim se izvri klasifikacija svakog priliva i odliva novca u jednu od tri kategorije: poslovne, investicione ili finansijske aktivnosti. Kod nas je predviena obaveza da preduzea godinje sastavljaju i podnose izvetaj o tokovima gotovine, iskazujui u njemu posebno tokove po osnovu poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti.METODE IZVETAVANJA O NOVANIM TOKOVIMAPostoje dve metode kojima preduzee izvetava o tokovima gotovine: direktni i indirektni metod. U oba sluaja utvrivanje cash flow vri se raunski na osnovu podataka iz bilansa stanja i BU.Po direktnoj metodi, tokovi gotovine i gotovinskih ekvivalenata iz poslovanja utvruju se na bazi bruto tokova (bruto priliva i bruto odliva) gotovine, po osnovu svake pozicije poslovnih prihoda i rashoda. Direktnom metodom se dobijaju informacije koje mogu da poslue u proceni buduih tokova gotovine, to nije mogue kod indirektne metode. Direktni metod pokazuje primanja i isplate gotovine iz poslovanja na nain koji investitori lake razumeju, meutim indirektni metod je uobiajeniji. Sastavljanje izvetaja o gotovinskim tokovima po direktnom metodu zasnovano je posebno na korienju tokova gotovine preko iro-rauna, ije obuhvatanje u knjigovodstvu mora biti tako postavljeno da se uplate i isplate odmah klasifikuju i belee po vrstama tokova gotovine.Izvetaj o gotovinskim tokovima fokusira se na promene u bezgotovinskim stanjima kao nain da objasni kako i zato se nivo gotovine poveao ili smanjio tokom perioda.

Prvi i glavni deo u izvetaju o gotovinskimtokovima je gotovinski protok iz poslovnih aktivnosti. Naplate od prodaje kupcima su gotovo uvek glavni poslovni gotovinski priliv. A isplate za kupovinu robe koja treba da se proda i poslovni rashodi su skoro uvek glavni poslovni gotovinski odlivi. Iznos svih priliva (naplata) minus svi odlivi (isplate) je neto gotovina upotrebljena za poslovne aktivnosti. Drugi i trei deo izvetaja o gotovinskim tokovima prikazuje gotovinske tokove iz investicionih i finansijskih aktivnosti. Prvi navodi tokove gotovine kao posledicu kupovine ili prodaje postrojenja, imovine, opreme.... Drugi prikazuje tokove gotovine usmerene ka i od akcionara.Kod indirektne metode, tokovi gotovine i gotovinskih ekvivalenata iz poslovanja se utvruju polazei od neto dobitka. Neto dobitak se izjednaava sa neto gotovinom obezbeenom iz poslovnih aktivnosti. Neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti utvruje se usklaivanjem neto dobitka ili gubitka za uinke: promena u stanju zaliha i poslovnih potraivanja i obaveza tokom perioda; negotovinskih stavki i svih ostalih stavki (aktivnosti investiranja ili finansiranja). Izrada izvetaja o novanim tokovima po indirektnom metodu zasniva se na bilansu stanja i BU. Poinje preuzimanjem neto dobitka iz BU, kao glavnog priliva gotovine iz poslovanja. Zatim se prave dodaci ili odbici za promene u odgovarajuim stanjima aktive ili obaveza.

Prvi korak u pripremi izvetaja o tokovima gotovine je evidentiranje gotovinskog protoka iz poslovnih aktivnosti. Neto prihod je glavni poslovni gotovinski priliv. Predmet prilagoavanja su: amortizacija, dobici i gubici, promene u tekuoj imovini i promene u tekuim obavezama. Drugi korak je odreivanje tokova gotovine iz investicione aktivnosti. Svaki raun koji ukljuuje gotovinsku naplatu i plaanja iz investicionih aktivnosti evidentira se pojedinano. Investicione aktivnosti se uglavnom usresreuju na dugoronu imovinu iz bilansa stanja. Trei korak prikazuje gotovinske tokove iz finansijskih aktivnosti. Rauni koji se analiziraju su kratkorone pozajmice, dugorone obaveze i rauni akcija akcionara. Gotovinske dividende iz izvetaja o kacijama akcionara takoe moraju biti uzete u obzir.IZVETAJ O TOKOVIMA KAPITALA (FUNDS FLOW)Funds flow je sastavni deo izvetaja o poslovanju, Analizira finansijske tokove koji pokreu poslovne operacije i razne druge transakcije preduzimanje od strane preduzea. Re je o modelu koji pokazuje ukupne izvore i upotrebu u kompletu sa varijacijama NOF-a. Teite analize je na obrtnom fondu jer on daje informacije o faktorima koji su prouzrokovali te promene. Logika sastavljanja funds flow je da izvori sredstava umanjeni za upotrebu daju obrtni fond. Sve transakcije se analiziraju u cilju da se utvrdi da li su rezultirale u poveanju ili smanjenju NOF-a ili nisu imale efekat na NOF. Funds flow ooguava preduzeu uspostavljanje ravnotee izmeu likvidnosti i rentabilnosti, ali i da se obrauna NOF.RACIO BROJEVI I ANALIZAHorizontalna i vertikalna analiza bilanca uporeuje jedan broj sa drugim u okviru iste kategorije. Meutim, vano je i uporeivanje brojeva iz razliitih bilansnih kategorija. Uporeivanje brojeva iz razliitih kategorija naziva se racio analiza. Najznaajniji pokazatelji su: pokazatelji likvidnosti, aktivnosti, finansiranje imovine vlastitim kapitalom, profitabilnosti i trine vrednosti.Likvidnost je sposobnost preduzea da izmiri dospele, kratkorone obaveze, pa je racio likvidnosti od posebnog znaaja za poverioce. Loa likvidnost znai vei kreditni rizik jer preduzee nije sposobno da na vreme plaa kamatu i glsvnicu. Pokazatelj aktivnosti (korienja imovine) se koristi za utvrivanje brzine konvertovanja razliitih rauna u prihod od prodaje ili gotovinu. Postoje pokazatelji zaliha i opotraivanja. Pokazatelj finansiranja (solventnosti) ukazuje na sposobnost preduzea da izmiruje svoje dugorone obaveze po dospeu. Solventnost zavisi od profitabilnosti, jer na dui rok, preduzee nee moi da imri obaveze ako nije profitabilno. Pokazatelj profitabilnosti pokazuje koliko je sposobnost preduzea da zaradi zadovoljavajui profit i povraaj od ulaganja. Pokazatelj trine vrednosti se odnosi na poreenje cene akcija s njihovom zaradom. U ovu grupu spadaju i pokazatelji vezani za dividende.

EMBED opendocument.CalcDocument.1

EMBED opendocument.CalcDocument.1

EMBED opendocument.CalcDocument.1

EMBED opendocument.CalcDocument.1

_177740248.unknown

_177772044.unknown

_107704460.unknown

_177708216.unknown