Ekonomika poslovanja - skripta

EKONOMIKA POSLOVANJA

ISPITNA PITANJA

ZADACI

2

3

SADRŽAJ : ISPITNA PITANJA 1. Preduzeće i karakteristike preduzeća...............................................................................5 2. Ciljevi preduzeća .............................................................................................................5 3. Osnovne komponente preduzeća .....................................................................................6 4. Veličina preduzeća ..........................................................................................................6 5. Osnovna sredstva – pojam i podela .................................................................................7 6. Obrtna sredstva – pojam i podela ....................................................................................7 7. Ukupan prihod .................................................................................................................8 8. Ukupan rashod.................................................................................................................8 9. Dobit i raspodela dobiti ...................................................................................................9 10. Gubitak ............................................................................................................................9 11. Troškovi – pojam i podela ...............................................................................................10 12. Aktuelna pravna regulativa i osnivanje preduzeća ..........................................................10 13. Preduzetnik – inokosno preduzeće ..................................................................................11 14. Ortačko društvo – O.D. ...................................................................................................11 15. Komanditno društvo – K.D. ............................................................................................12 16. Akcionarsko društvo – A.D. ............................................................................................12 17. Društvo sa ograničenom odgovornošću – D.O.O............................................................13 18. Korporacije ......................................................................................................................13 19. Holding ............................................................................................................................14 20. Preduzeća globalnog karaktera........................................................................................14 21. Produktivnost...................................................................................................................15 22. Ekonomičnost ..................................................................................................................15 23. Rentabilnost .....................................................................................................................15 24. Likvidnost........................................................................................................................16 25. Investicije ........................................................................................................................16 26. Biznis-poslovni plan preduzeća.......................................................................................17 27. Osnovna načela privatizacije preduzeća..........................................................................18 28. Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije ...............................................................18 29. Javni tender......................................................................................................................19 30. Javna aukcija....................................................................................................................19 ZADACI 1.Obračun amortizacije (progresivni/degresivni metod) .......................................................21 2.Ukupno ostvarena vrednost, preneta vr.,ostatak vr. i koeficijenti ......................................23 3.Stepen iskorišćenosti kapaciteta i kapaciteti ......................................................................24 4.Mrtva tačka rentabiliteta – poslovanje na pozitivnoj nuli ..................................................26 5.Produktivnost rada..............................................................................................................29 6.Ekonomičnost .....................................................................................................................30 7.Rentabilnost ........................................................................................................................31 8.Ispitni zadaci – I grupa .......................................................................................................32 9.Ispitni zadaci – II grupa ......................................................................................................34 10. Ispitni zadaci – III grupa..................................................................................................36 11. Ispitni zadaci – IV grupa .................................................................................................39

4

5

1 – PREDUZEĆE I KARAKTERISTIKE PREDUZEĆA Preduzeće je privredni subjekat u kome se obavlja određena privredna aktivnost u tržišnoj privredi. To je složen ekonomski i organizacioni subjekat koji podrazumeva detaljnu podelu rada, funkcija i međusobnu koordinaciju. Osnovne karakteristike preduzeća su :

1. predstavlja organizacionu celinu 2. obavlja određenu delatnost u privredi 3. potpuna ekonomska i pravna samostalnost

(ekonomska samostalnost ogleda se u slobodnom donošenju planova i programa poslovanja, slobodnom ugovaranju poslova i slobodnom utvrđivanju cena proizvoda) (pravna samostalnost ogleda se u obavljanju finansijskih transakcija kod poslovnih banaka, vođenju poslovnih knjiga i donošenju akata u preduzeću)

4. predstavlja određeno privredno društvo Osnovni motiv i cilj svakog preduzeća ogleda se u sledećem : 1. ostvarenje što veće dobiti (profita) 2. minimalni troškovi poslovanja 3. maksimalni poslovni rezultati 4. konstantna likvidnost

2 – CILJEVI PREDUZEĆA Ciljevi u preduzeću mogu biti ekonomski i neekonomski. U okviru preduzeća razlikujemo četiri grupe ciljeva: 1. interesi države

- zaposlenost - stabilnost cena - efikasnost poslovanja - rast i razvoj preduzeća 2. vlasnički interesi

- veća dobit - veće dividende - povećanje vrednosti preduzeća 3. interesi menadžera

- veći profit - veće zarade - dobar status u preduzeću - privilegije 4. interesi zaposlenih

- sigurnost zaposlenja - veća zarada - dodatna motivacija - opstanak, rast i razvoj preduzeća

6

3 – OSNOVNE KOMPONENTE PREDUZEĆA Osnovne komponente (elementi) preduzeća su:

1. sredstva – kapital preduzeća Sredstva u preduzeću treba da budu kvantitativno i kvalitativno usklađena sa

zadacima koje treba realizovati 2. radni kolektiv preduzeća

Svi zaposleni u preduzeću čine njegov radni kolektiv. Njihovi međusobni odnosi regulisani su propisima, organizacijom i postavljenim zadacima.

3. organizaciona struktura preduzeća Organizacija rada predstavlja usklađivanje materijalnih i ljudskih elemenata

proizvodnje u svrhu postizanja najvećeg učinka s najmanjim utroškom ljudskog rada i sredstava.

4 – VELIČINA PREDUZEĆA Na osnovu visine uloženog kapitala, obima poslovanja i broja zaposlenih sva preduzeća svrstavamo u tri kategorije:

1. mala 2. srednja 3. velika Osnovne specifičnosti malih preduzeća su: - mali iznos uloženog kapitala - mali obim poslovanja - mali broj zaposlenih (do 50 radnika) - specijalizacija nije potrebna - velika fleksibilnost i prilagodljivost tržištu - posluju u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i sektoru usluga Osnovne specifičnosti srednjih preduzeća su: - veći obim uloženog kapitala - veći obim poslovanja - veći broj zaposlenih (od 100 do 300 radnika) - specijalizacija - niski troškovi poslovanja - primena savremene nauke, tehnike i tehnologije - posluju u oblasti industrije i sektoru usluga Osnovne specifičnosti velikih preduzeća su: - veliki iznos uloženog kapitala - veliki obim poslovanja - visoki profiti - veliki broj zaposlenih (preko 300 radnika) - velika pokrivenost tržišta - primena savremene opreme i tehnologije - karakteristična su za razvijene tržišne privrede

7

5 – OSNOVNA SREDSTVA – POJAM I PODELA Osnovna sredstva predstavljaju trajna sredstva preduzeća, postepeno se troše u procesu poslovanja, imaju duži vek trajanja (preko jedne godine) i postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode. Prema procesu poslovanja sva osnovna sredstva svrstavamo u tri kategorije:

1. osnovna sredstva u obliku stvari o zgrade o šume i prirodna bogatstva o mašine o oprema o alati o transportna sredstva

2. osnovna sredstva u obliku novca o akcije, obveznice o dugoročne hartije od vrednosti o dugoročni krediti

3. osnovna sredstva u obliku prava o licence o patenti o koncesije o ulaganja u naučna istraživanja

6 – OBRTNA SREDSTVA – POJAM I PODELA Obrtna sredstva su sredstva koja stalno kruže u procesu poslovanja preduzeća, pretvarajući se iz jednog pojavnog oblika u drugi, imaju kraći vek trajanja (do jedne godine) i u potpunosti prenose svoju vrednost na nove proizvode. Prema procesu poslovanja, obrtna sredstva svrstavamo u tri kategorije:

1. obrtna sredstva u obliku stvari o sirovine o repromaterijal o poluproizvodi o gotovi proizvodi o inventar o ambalaža o gorivo i mazivo

2. obrtna sredstva u obliku novca o novac na računu poslovnih banaka o devizna sredstva preduzeća

3. obrtna sredstva u obliku prava o potraživanja od kupaca

8

7 – UKUPAN PRIHOD Ukupan prihod preduzeća čine svi prihodi koji su nastali u poslovanju preduzeća u određenom vremenskom periodu (obično jedna godina) i koji su u skladu sa zakonskim propisima. Sve prihode u preduzeću svrstavamo u tri kategorije :

1. poslovni prihodi o prihodi od prodaje proizvoda o prihodi od pruženih usluga o prihodi od premija o prihodi od dotacija

2. finansijski prihodi o prihodi od kamata o pozitivne kursne razlike o prihodi od povezanih preduzeća

3. vanredni prihodi o prihodi od prodaje osnovnih sredstava o viškovi robe o ostali vanredni prihodi

8 – UKUPAN RASHOD Ukupan rashod preduzeća čine svi rashodi koji nastaju po osnovu obavljanja procesa poslovanja u određenom vremenskom periodu i koji su u skladu sa zakonskim propisima. Ukupne rashode svrstavamo u tri kategorije :

1. poslovni rashodi o troškovi materijala o troškovi zarada radnika o troškovi amortizacije

2. finansijski rashodi o rashodi kamata o negativne kursne razlike o otpis dugoročnih finansijskih plasmana

3. vanredni rashodi o razni gubici o manjkovi o otpisi obrtnih sredstava

9

9 – DOBIT I RASPODELA DOBITI Dobit ili profit predstavlja čist rezultat izvršenih ekonomskih aktivnosti preduzeća u određenom vremenskom periodu (jedna godina). To je neto ekonomski rezultat poslovanja i predstavlja osnovni motiv i cilj svakog preduzeća. Ukoliko su u preduzeću u određenom vremenskom periodu ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda, preduzeće je poslovalo sa dobitkom.

UP > UR = D Raspodela dobiti :

1 – ugovorne obaveze 1 - akumulacija - povraćaj kredita 2 – rezerve (min. 15% od neto dobiti) - kamata 3 - dividende 2 – zakonske obaveze - PDV - porez na dobit - doprinosi 10 – GUBITAK Ukoliko su u preduzeću u određenom vremenskom periodu ukupni rashodi veći od ukupnih prihoda tada je preduzeće poslovalo sa gubitkom.

UR > UP = G Faktori koji utiču na gubitak :

1. društveni faktori o visoki porezi o takse o inflacija

2. tehnički faktori o zastarela oprema o zastarela tehnologija

3. organizacioni faktori o viškovi zaposlenih o loša kvalifikaciona struktura kolektiva

4. subjektivni faktori o nedostatak motivacije o loši međuljudski odnosi

Bruto dobit

Obaveze iz dobiti Neto dobit

10

Ostvareni gubitak (u razumnim granicama) preduzeće može da pokrije na sledeće načine :

1. otpisom potraživanja od strane poverilaca 2. dotacijama drugih preduzeća koja su ekonomski zainteresovana za njegov rad 3. dotacijama od strane države 4. smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava 5. prodajom imovine preduzeća

11 – TROŠKOVI – POJAM I PODELA Troškovi predstavljaju vrednosni izraz utrošenih elemenata proizvodnje i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje. U odnosu na promenu obima proizvodnje, troškove delimo u dve grupe: 1. fiksni troškovi 2. varijabilni troškovi Fiksni troškovi su troškovi koji se ne menjaju pri promeni obima proizvodnje, oni su konstantni. Postoje dve kategorije fiksnih troškova :

- apsolutno fiksni troškovi - relativno fiksni troškovi Varijabilni troškovi su troškovi koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje, oni

su promenljivi. Postoje tri kategorije varijabilnih troškova: - proporcionalno varijabilni troškovi - progresivno varijabilni troškovi - degresivno varijabilni troškovi.

12 – AKTUELNA PRAVNA REGULATIVA I OSNIVANJE PREDUZEĆA Zakon o privrednim društvima postavlja sva preduzeća u jednak položaj u pogledu prava, obaveza i odgovornosti. Prema Zakonu o privrednim društvima postoje sledeći oblici:

1. preduzetnik 2. ortačko društvo 3. komanditno društvo 4. akcionarsko društvo 5. društvo sa ograničenom odgovornošću Prilikom osnivanja preduzeća, donosi se Osnivački akt ili Ugovor o osnivanju.

Osnivači mogu biti fizička i pravna lica. Osnivački akt sadrži sledeće elemente: 1. firmu i sedište preduzeća 2. podatke o osnivačima 3. delatnost preduzeća 4. osnivački ulog 5. prava, obaveze i odgovornost osnivača 6. način utvrđivanja i raspodele dobiti i gubitka 7. zastupanje preduzeća Svi navedeni oblici organizovanja preduzeća su dužni da posluju u skladu sa zakonom,

dobrim poslovnim običajem i poslovnim moralom. Preduzeće stiče status pravnog lica upisom u registar u Agenciji za privredne registre.

11

13 – PREDUZETNIK – INOKOSNO PREDUZEĆE Inokosno preduzeće je najjednostavniji oblik organizovanja preduzeća. To je preduzeće koje osniva, organizuje njegov rad i kojim upravlja jedno lice – preduzetnik. Osnovne specifičnosti inokosnog preduzeća:

1. preduzeće osniva i vodi jedno lice – vlasnik 2. celokupni osnivački kapital pribavlja sam vlasnik 3. vlasnik snosi celokupni rizik poslovanja 4. vlasnik odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze preduzeća prema

trećim licima Prednosti inokosnog preduzeća: - visoka motivisanost za dobit - efikasna kontrola poslovanja - efikasni menadžment - relativno niski troškovi poslovanja Nedostaci inokosnog preduzeća: - visok stepen rizika za poslovanje - nedostatak sredstava za poslovanje - rizik bankrotstva

14 – ORTAČKO DRUŠTVO – O.D. Ortačko društvo ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udružuju dva ili više partnera – ortaka radi obavljanja određene delatnosti i ostvarenja profita. Partneri obezbeđuju potreban kapital za osnivanje i rad društva, učestvuju u raspodeli ostvarenog profita ili gubitka u zavisnosti od visine uliženog kapitala. Ugovorm o osnivanju tačno je predviđena visina odgovornosti ortaka prema trećim licima. Razlikujemo dva oblika ortačkog društva:

1. Javno ortačko društvo – to je privredno društvo koje se osniva ugovorom između dva ili više lica – ortaka radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkom firmom i ostvarenja profita. Svi ortaci u ovom društvu su poznati javnosti. Ukoliko Ugovorom o osnivanju nije drugačije definisano, ortaci za obaveze društva prema trećim licima odgovaraju neograničeno, imaju solidarnu odgovornost. Isto važi i za gubitak.

2. Tajno ortačko društvo – to je privredno društvo gde jedan ili više članova društva nisu poznati javnosti. Ukoliko ugovorom nije drugačije definisano, tajni ortak za obaveze društva prema trećim licima odgovara neograničeno, solidarno, dok javni ortaci odgovaraju ograničeno – u visini svojih uloga u društvu.

12

15 – KOMANDITNO DRUŠTVO – K.D. Komanditno društvo je društvo dva ili više lica koje obavljaju određenu delatnost pod zajedničkom firmom u ciqu ostvarewa profita. Sa stanovišta odgovornosti prema trećim licima razlikujemo dve vrste članova društva:

1. komanditori 2. komplementari Komaditori su članovi K.D. koji ne učestvuju u vođenju poslovanja, uglavnom

obezbeđuju većinski osnivački kapital i za obaveze društva prema trećim licima odgovaraju ograničeno (u visini uloga u društvo). Komplementari su članovi K.D. koji vode poslovanje društva i za obaveze društva prema trećim licima odgovaraju neograničeno, solidarno. Komplementar može biti samo fizičko lice, dok komanditor može biti i fizičko i pravno lice. Osnivanje K.D. nastaje Ugovorom o osnivanju koji sadrži sledeće elemente:

1. ukupnu vrednost uloga svih članova 2. iznos uloga i komanditora i komplementara (pojedinačno) 3. uslovi i način utvrđivanja i raspoređivanja dobiti 4. način snošenja rizika (gubitak)

16 – AKCIONARSKO DRUŠTVO – A.D. Akcije su dugoročne hartije od vrednosti koje izdaju akcionarska društva, banke, finansijske institucije i država. Prihod koji se ostvaruje po osnovu posedovanja akcija naziva se dividenda. Dividenda se isplaćuje akcionarima ako su ispunjena sledeća dva uslova:

- preduzeće je poslovalo sa dobitkom - doneta je odluka o isplati dividendi na Skupštini akcionara Postoje sledeće vrste akcija: 1. obične – redovne akcije 2. povlašćene – prioritetne akcije 3. akcije sa pravom glasa 4. akcije bez prava glasa Akcija poseduje sledeću vrednost: - nominalnu vrednost – to je vrednost po kojoj se akcija izdaje, odnosno emituje - realnu vrednost – to je vrednost po kojoj se akcija može prodati u datom trenutku

na tržištu. Akcionarsko društvo je privredno društvo fizičkih ili pravnih lica koje se osniva radi

obavljanja određene privredne delatnosti. Osnovni kapital je unapred definisan i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Za obaveze društva prema trećim licima akcionari odgovaraju ograničeno, u visini vrednosti akcija. Akcionarsko društvo može biti osnovano na dva načina:

1. zatvoreno – otkupom svih akcija prilikom osnivanja bez upućivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija.

2. otvoreno – upućivanjem javnog poziva trećim licima za upis i uplatu akcija.

13

Osnivanje akcionarskog društva se odvija kroz sledeće etape: 1. potpisivanje Ugovora o osnivanju 2. usvajanje statuta na osnivačkoj skupštini 3. pribavljanje odobrenja za emitovanje akcija od Komisije za hartije od vrednosti 4. registracija u Agenciji za privredne registre Organi upravljanja u akcionarskom društvu su: 1. skupština akcionara 2. upravni odbor 3. nadzorni odbor 4. revizorski odbor 5. generalni direktor

17 – DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU – D.O.O. Društvo sa ograničenom odgovornošću je oblik privrednog društva koji se osniva radi obavljanja određene privredne delatnosti i ostvarenja profita. Ulozi članova društva čine osnovni kapital i ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pravima. Osnivači D.O.O. mogu biti pravna i fizička lica. Članovi društva za obaveze prema trećim licima odgovaraju ograničeno – u visini svojih uloga u društvu. Svaki član društva može imati samo jedan ulog. Ulozi se mogu prenositi među članovima društva. D.O.O. može imati najviše pedeset članova. Ostvarena dobit u društvu deli se srazmerno ulozima članova što važi i za gubitak. 18 – KORPORACIJE Korporacije su velike multinacionalne i transnacionalne kompanije koje postoje u razvijenim privredama. Osnovni cilj formiranja korporacije je ostvarenje što većeg profita. Osnovne specifičnosti korporacije:

1. predstavlja jedinstvenu celinu u poslovnom i vlasničkom pogledu 2. u korporacijama je razgraničeno vlasništvo nad kapitalom od upravljanja

preduzećem 3. korporaciju vode dobro plaćeni, stručni i visoko motivisani menadžeri 4. vlasnici su privatna lica i imaju ograničenu odgovornost – u visini vrednosti akcija

koje poseduju 5. korporacijom upravlja menadžment korporacije koji emituje i prodaje akcije,

utvrđuje visinu dividendi i postavlja strategije razvoja Postoje dva oblika korporacija: - diversifikovana - konglomeratska Organi upravljanja u korporaciji: 1. grupa akcionara (najveći iznos) 2. upravni odbor 3. nadzorni odbor

14

19 - HOLDING Holding predstavlja veliki poslovni sistem u čijem sastavu razlikujemo dva oblika preduzeća:

- matično preduzeće – majka - zavisna preduzeća – kćerke Osnovni motiv formiranja holdinga jeste uspostavljanje vlasničke odnosno upravljačke

prevlasti nad postojećim u budućim članicama sistema. Osnovne specifičnosti holdinga:

1. vlasnička objedinjenost preduzeće članica holdinga 2. upravljačka dominacija nad kćerkama i nad celokupnim sistemom 3. preduzeća koja uđu u sastav holdinga gube upravljačku samostalnost ali

zadržavaju poslovnu samostalnost 4. u upravljačkom pogledu zavisna preduzeća postaju subsidijarna preduzeća 5. u poslovnom pogledu, zavisna preduzeća posluju kao samostalni poslovni subjekti

sa statusom pravnog lica 6. matično preduzeće se postaje posedovanjem 51% akcija Podela holdinga: - čist holding (poslovi upravljanja) - mešovit holding (poslovi upravljanja i poslovanja)

20 – PREDUZEĆA GLOBALNOG KARAKTERA Preduzeća globalnog karaktera su velike kompanije koje imaju visoko tržišno učešće, ostvaruju ekstra profite i posluju u globalnim razmerama. U preduzeća globalnog karaktera ulaze:

1. koncerni – to su složena preduzeća koja se sastoje od nekoliko udruženih ali finansijski jakih kompanija koje zadržavaju pravnu samostalnost. Preduzeće koje je unelo kapital u koncern ima pravo da uloženi kapital vrati iz sopstvenog neto profita koncerna. Taj povraćeni kapital se koristi za unapređenje poslovanja i novo investiranje.

2. karteli – formiraju se od malih preduzeća koja su dosta jaka kako bi se zaštitila od monopola i konkurencije. Razlikujemo sledeće oblike kartela: o karteli cena o karteli područja

3. trustovi – predstavljaju složene oblike udruživanja preduzeća koji su prisutni u sledećim delatnostima: o finansije o osiguranje o reosiguranje U okviru trustova vodi se jedinstvena politika cena.

4. konglomerati – to su najsloženiji oblici organizovanja i povezivanja preduzeća. Konglomerati objedinjuju različite delatnosti, posluju na više kontinenata, imaju visok kapital, veliki obim proizvodnje, uglavnom ostvaruju ekstra profite i imaju monopolski položaj na tržištu.

15

21 – PRODUKTIVNOST Produktivnost rada je princip poslovanja čiji je osnovni zahtev da se uz minimalno trošenje radne snage ostvari što veća dobit. Društveni značaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na društveni standard stanovništva. Sve faktore koji utiču na produktivnost svrstavamo u dve grupe:

1. objektivni – faktori koji deluju nezavisno od preduzeća i nalaze se u njegovom poslovnom okruženju. U objektivne faktore ubrajamo:

o društveni faktori (mere ekonomske politike, mere poreske politike) o prirodni faktori (zemljište, klimatski uslovi) o tehnički faktori (naučna i tehnička dostignuća, tehnoligija)

2. subjektivni – faktori koji se nalaze u samom preduzeću i na njih preduzeće može da utiče primenom određenih mera. U subjektivne faktore ubrajamo:

o ljudski faktori (radno iskustvo radnika, motivisanost za rad) o organizacioni faktori (optimalna organizacija rada, optimalna

organizaciona rešenja) 22 – EKONOMIČNOST Ekonomičnost je princip poslovanja čiji je osnovni zahtev da se uz minimalno trošenje elemenata proizvodnje ostvare maksimalni poslovni rezultati. Suština ekonomičnosti je u štednji i ona pokazuje odnos preduzeća prema ukupnim troškovima. Faktori koji utiču na ekonomičnost su:

1. društveni faktori (mere ekonomske politike, mere poreske politike) 2. prirodni faktori (prirodni i klimatski uslovi) 3. tehničko-tehnološki faktori (savremena tehnologija, savremena oprema) 4. organizacioni faktori (organizacione mere i rešenja)

23 – RENTABILNOST Rentabilnost je ekonomski princip poslovanja čiji je osnovni zahtev da se sa što manjom masom angažovanih sredstava ostvari što veća dobit. Primenom rentabilnosti izražava se efikasnost angažovanih sredstava kao i isplativost poslovanja preduzeća. Za rentabilnost je veoma bitan vremenski faktor. Faktori koji utiču na rentabilnost su:

1. tržišni faktori (konkurencija) 2. prodajne cene proizvoda 3. obim ostvarene proizvodnje 4. veličina angažovanih sredstava 5. vreme angažovanja sredstava 6. koeficijent obrta sredstava

16

24 – LIKVIDNOST Likvidnost je princip poslovanja i princip ostvarivanja i sprovođenja rentabilnosti. Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da u određenom roku izvrši sve dospele obaveze plaćanja. Za ocenu likvidnosti preduzeća značajna je raspoloživost novčanih sredstava kao i struktura tih sredstava u određenom periodu. Likvidna sredstva preduzeća čine:

1. novac na računu poslovnih banaka (Nb) 2. depozitni novac (Nd) 3. unovčive hartije od vrednosti (Hv) Formula za izračunavanje likvidnosti: L = ( Nb + Nd + Hv ) / Od , gde Od predstavlja dospele obaveze.

25 – INVESTICIJE Investicije predstavljaju dugoročna ulaganja u poslovna sredstva preduzeća u cilju proširenja i unapređenja poslovanja. One predstavljaju važno ekonomsko sredstvo za razvoj preduzeća. Investiciona ulaganja se vrše za:

- nabavku savremene opreme i mašina - zamenu dotrajalih mašina - proširenje postojećih kapaciteta - uvođenje savremene tehnike i tehnologije - nabavku patente i licenci - usavršavanje kadrova Prema osnovnoj nameni investicije se dele na: - privredne investicije - neprivredne investicije Za finansiranje investicionih projekata neophodno je obezbediti određena finansijska

sredstva. Izvori pribavljanja sredstava mogu biti: 1. unutrašnji izvori

o sredstva iz neto dobiti o amortizacija

2. spoljašnji izvori o krediti o inostrani kapital o državni fondovi za razvoj o inostrane donacije

Prema vremenskoj dinamici ulaganja, investiranje može biti: 1. kratkoročno (ulaganja za poboljšanje uslove rada u okviru postojećih kapaciteta

preduzeća, npr. nabavka klima uređaja) 2. srednjoročno ( proširenje postojećih kapaciteta, npr. kredit za novu šainu) 3. dugoročno (ulaganja u dugoročni razvoj, npr. kredit za vakcinu protiv ptičjeg

gripa) Kao pokazatelj efikasnosti investicija koristi se stopa rentabilnosti investicija koja

pokazuje prinos koji se očekuje od uloženih sredstava za konkretnu investiciju. Ukoliko je

17

ova stopa veća, to je i isplativost investicije veća. Dobijena stopa rentabilnosti investicije se mora uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama.

Formula stope rentabilnosti investicija (RI) RI = D / I * 100 gde je D – planirana dobit, I – planirane investicije. Ako je RI veća od kamatne stope – investicija je isplativa, a ako je RI manja od

kamatne stope – investicija je neisplativa. 26 – BIZNIS – POSLOVNI PLAN PREDUZEĆA Biznis plan predstavlja dokument koji detaljno opisuje preduzetnički projekat i procenjuje njegovu ekonomsku, finansijsku i tržišnu dimenziju kako bi se razumela i obezbedila izvodljivost i profitabilnost planiranih poslova. Poslovni plan sadrži detalje i modalitete budućeg poslovnog poduhvata i pokazuje koliko je sredstava potrebno da bi se određena biznis ideja realizovala u praksi kao i uticaj faktora iz poslovnog okruženja. Biznis plan se donosi u sledećim situacijama:

1. početak novog posla 2. proširenje postojeće delatnosti 3. obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava 4. donošenje određenih strateških odluka 5. kontrola poslovanja Postoji širi i uži pristup sadržaju biznis plana preduzeća.

Uži pristup biznis plana obuhvata: 1. uvod, koji sadrži:

o naziv i adresu preduzeća o ime i adresu vlasnika preduzeća o opis posla

2. analiza grane – delatnosti, koja sadrži: o dosadašnje trendove o analizu konkurencije o segmentaciju tržišta o prognoze vezane za dalji razvoj

3. opis poslovanja, koji sadrži: o proizvod o usluge o veličinu biznisa o opremu i ljudske resurse

4. proizvodni plan, koji sadrži: o proizvodni proces o proizvodne objekte o mašine i opremu

5. marketing plan, koji sadrži: o proizvodni portfolio (sve što proizvede) o cene o kanale distribucije o promocije

18

o kontrola 6. organizacioni plan:

o oblici vlasništva o identifikacija partnera i glavnih akcionara o upravljački tim

7. finansijski plan o bilans stanja o bilans uspeha o finansijska ocena investicionih alternativa

8. ocena rizika sadrži: o procena faktora eksternog okruženja o procena faktora internog okruženja

9. rezime – koji po pravilu treba da bude kratak i jasan a svrha mu je da potencijalnog investitora, finansijera ili partnera zainteresuje i uputi ga da pročita ceo biznis plan.

27 – OSNOVNA NAČELA PRIVATIZACIJE PREDUZEĆA Privatizacija u Srbiji zasniva se na sledećim načelima:

1. stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost – primarni cilj privatizacije nije prodaja subjekata privatizacije već investiciono ulaganje u njega. Novim ulaganjima u subjekte privatizacije stvaraju se uslovi za privredni rast i razvoj. Uz priliv novog kapitala stvaraju se uslovi za početak ekonomskih reformi i održavanje socijalne stabilnosti.

2. obezbeđuje javnost – Zakon o privatizaciji treba da je transparentan i da omogući pokretanje inicijative za privatizaciju pa sve do proglašenja kupca.

3. fleksibilnost – Zakon predviđa javni tender i javnu aukciju kao modele i tehnike privatizacije. Velika preduzeća i preduzeća od strateškog značaja za privredu privatizuju se putem javnog tendera, dok se sva mala i srednja preduzeća privatizuju kroz aukcijsku prodaju.

4. formiranje prodajne cene subjekta privatizacije prema tržišnim uslovima – zakon predviđa da konačna transakciona cena bude utvrđena na osnovu njene stvarne tržišne vrednosti.

28 – SUBJEKTI NADLEŽNI ZA SPROVOĐENJE PRIVATIZACIJE Subjekti ili institucije koji su nadležni za sprovođenje procesa privatizacije su:

1. Agencija za privatizaciju – to je centralna operativna institucija nadležna da u ime države sprovodi, promoviše, obezbeđuje i kontroliše privatizaciju. Aktivnosti se mogu svrstati u dve grupe:

o aktivnosti sprovođenja privatizacije obuhvataju sve poslove od momenta donošenja odluke o metodi privatizacije pa sve do momenta zaključenja kupoprodajnog ugovora

o aktivnosti kontrole sprovođenja privatizacije (kontrola ugovora, kontrola i verifikacija procene i programa privatizacije, kontrola ispravnosti učesnika na aukciji i tenderu)

2. Akcijski fond – to je posebno pravno lice na koje se prenose akcije preduzeća i koje vrši prodaju tih akcija. Ovaj fond je dužan da prenete akcije proda u roku od 6 godina od dana prenosa. Akcijski fond prodaje akcije iz svog portfelja i vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije, o izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije i obezbediti nove investicije.

19

3. Centralni registar za hartije od vrednosti – on sadrži jedinstvenu bazu podataka stanja svih izdatih akcija kao i nastale promene.

29 – JAVNI TENDER Javni tender je metod privatizacije koji se sastoji u javnom prikupljanju ponuda potencijalnih kupaca. Organizovanje i sprovođenje javnog tendera povereno je Agenciji za privatizaciju. Postupak javnog tendera se sastoji iz sledećih etapa:

1. priprema prodaje – priprema obuhvata pripremu tenderske dokumentacije, izradu informacionog memoranduma o subjektu privatizacije i objavljivanje javnog poziva za podnošenje ponuda.

2. javni poziv za podnošenje ponuda – u sredstvima javnog informisanja objavljuje se javni poziv za podnošenje ponuda. Javni poziv sadrži sledeće: osnovne podatke o subjektu privatizacije, procenat kapitala koji se nudi na prodaju, datume i rokove za učešće na tenderu, šifra tendera.

3. podnošenje i prijem ponuda – ponude se dostavljaju u zatvorenom obliku i podnose se u utvrđenom roku. Institucija koja sprovodi postupak javnog tendera je Tenderska komisija. Pored toga što je učesnik na tenderu kupio tendersku dokumentaciju dužan je i da uplati utvrđeni depozit.

4. otvaranje i ocena ponuda – nakon propisanog roka za podnošenje ponuda vrši se otvaranje istih i komisija vrši ocenu najpovoljnije. Ako učesnik čija je ponuda proglašena najpovoljnijom ne potpiše ugovor u predviđenom roku, poziva se drugoplasirani na tender listi da potpiše ugovor.

5. zaključenje Ugovora o prodaji – učesnik na tenderu koji je izabran kao najpovoljniji u zakonski predviđenom roku zaključuje ugovor o kupovini subjekta. Ugovor se zaključuje između tri strane: kupca, subjekta privatizacije i Agencije za privatizaciju.

30 – JAVNA AUKCIJA Javna aukcija je metod privatizacije koji se sastoji u javnom nadmetanju potencijalnih kupaca. Osnovna karakteristika aukcijske privatizacije je njena potpuna standardizacija. Javna aukcija se odvija kroz sledeće etape:

1. priprema aukcije – obuhvata obaveštenje subjekta privatizacije, pripremu dokumentacije i objavljivanje javnog poziva.

2. prijave za učešće i registracija učesnika – učesnik na aukciji se može prijaviti za kupvinu jednog ili više preduzeća. Za učešće na aukciji objavljuje se javni poziv u sredstvima informisanja koji sadrži: naziv subjekta privatizacije, datum i vreme održavanja aukcije, iznos i način uplate depozita.

3. sprovođenje aukcije – institucija koja obezbeđuje postupak aukcije zove se Komisija za aukciju i ona obavlja sledeće poslove:

a. nadgleda i sprovodi aukciju b. registruje lica koja imaju prava učešća na aukciji c. imenuje aukcionara i jegovog pomoćnika d. proglašava kupca e. potpisuje ugovor

4. proglašenje kupca i zaključenje ugovora – kupac koji izlicitira najvišu cenu bude proglašen za kupca i poziva se da u zakonski utvrđenom roku pristupi potpisivanuu ugovora o kupovini.

20

ZADACI

21

1 – OBRAČUN AMORTIZACIJE (PROGRSIVNI I DEGRESIVNI METOD OBRAČUNA) Zadatak 1. (sa predavanja) Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske progresivne metode ako su poznati sledeći elementi :

- nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 50.000 din. - vek trajanja osnovnog sredstva je 10 godina

rešenje: NVOS = 50.000 din. t = 10 god. AMS – amortizaciona stopa AMQ – amortizaciona kvota AMQ = ( NVOS x AMS ) / 100 UAM – kumulativna amortizacija SVOS – sadašnja vrednost osnovnog sredstva

GODINA NVOS AMS AMQ UAM SVOS1 2 3 4=(2*3)/100 5=SUM(4) 6=2-5

1 50.000 1 500 500 49.5002 50.000 3 1.500 2.000 48.0003 50.000 5 2.500 4.500 45.5004 50.000 7 3.500 8.000 42.0005 50.000 9 4.500 12.500 37.5006 50.000 11 5.500 18.000 32.0007 50.000 13 6.500 24.500 25.5008 50.000 15 7.500 32.000 18.0009 50.000 17 8.500 40.500 9.500

10 50.000 19 9.500 50.000 0

Zadatak 2. Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 80.000 dinara. Procenjeni vek upotrebe je 10 godina. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenski degresivne metode. rešenje:


1 80.000 19 15.200 15.200 64.8002 80.000 17 13.600 28.800 51.2003 80.000 15 12.000 40.800 39.2004 80.000 13 10.400 51.200 28.8005 80.000 11 8.800 60.000 20.0006 80.000 9 7.200 67.200 12.8007 80.000 7 5.600 72.800 7.2008 80.000 5 4.000 76.800 3.2009 80.000 3 2.400 79.200 800

10 80.000 1 800 80.000 0

22

Zadatak 3. Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 100.000 dinara, a predviđeni vek upotrebe je 5 godina. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenski degresivne i primenom vremenski progresivne metode. rešenje: vremenski degresivna metoda NVOS = 100.000 din. t = 5 god.

AMS 100t

= x t - ( z - 1 )-

t - zt

t z %

AMS1 5 1 36

AMS2 5 2 28

AMS3 5 3 20

AMS4 5 4 12

AMS5 5 5 4


1 100.000 36 36.000 36.000 64.0002 100.000 28 28.000 64.000 36.0003 100.000 20 20.000 84.000 16.0004 100.000 12 12.000 96.000 4.0005 100.000 4 4.000 100.000 0

vremenski progresivna metoda


1 100.000 4 4.000 4.000 96.0002 100.000 12 12.000 16.000 84.0003 100.000 20 20.000 36.000 64.0004 100.000 28 28.000 64.000 36.0005 100.000 36 36.000 100.000 0

Zadatak 4. Nabavna vrednost kamiona je 120.000 dinara, a procenjeni vek upotrebe 10 godina. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenski progresivne metode.


1 120.000 1 1.200 1.200 118.8002 120.000 3 3.600 4.800 115.2003 120.000 5 6.000 10.800 109.2004 120.000 7 8.400 19.200 100.8005 120.000 9 10.800 30.000 90.0006 120.000 11 13.200 43.200 76.8007 120.000 13 15.600 58.800 61.2008 120.000 15 18.000 76.800 43.2009 120.000 17 20.400 97.200 22.800

10 120.000 19 22.800 120.000 0

23

2 – UKUPNA OSTVARENA VREDNOST, PRENETA VREDNOST, OSTATAK VREDNOSTI I KOEFICIJENTI Zadatak 1. (sa predavanja) Preduzeće je proizvelo 24.000 jedinica nekog proizvoda. Cena proizvoda je 20 din. Za ovu proizvodnju su angažovana sredstva za rad od 55.000 dinara za vreme od 5 godina. Angažovani predmeti rada (sirovine i repromaterijal) u iznosu od 28.400 dinara, sa minimalnim zalihama od 15%. Isplaćene zarade radnicima su 7.650 dinara. Za akumulaciju se izdvaja 15% ostatka vrednosti. rešenje: Q – proizvedena količina Cq – cena po jedinici proizvoda UkOstVr – ukupno ostvarena vrednost PrVr – preneta vtrednost OstVr – ostatak vrednosti UP – ukupan prihod AS – angažovana sredstva UT – ukupni troškovi Ak – akumulacija Kks – koeficijent kruženja sredstava Kas – koeficijent angažovanja sredstava Krs – koeficijent reprodukovanja sredstava 1 – ukupna ostvarena vrednost UkOstVr = Q * Cq = 24.000 * 20 = 480.000 din. 2 – naknada prenete vrednosti sredstava za proizvodnju - sredstva za rad 55.000 / 5 = 11.000 din. - predmeti rada 28.400-(28.400*15)/100=28.400-4.260=24.140 din. - preneta vrednost PrVr = 11.000 + 24.140 = 35.140 din. 3 – ostatak vrednosti

OstVr = UkOstVr – PrVr = 480.000 – 35.140 = 444.860 din. 4 – koeficijent kruženja sredstava Kks = UP / AS AS = 55.000 + 28.400 + 7650 = 91.050 din. Kks = 480.000 / 91.050 = 5.27 5 – koeficijent angažovanja sredstava Kas = AS / UT UT = 11.000 + 24.140 + 7650 = 42.790 din. Kas = 91.050 / 42.790 = 2.13 6 – koeficijent reprodukovanja sredstava Krs = Ak / AS Ak = (444.860*15)/100 = 66.729 din. Krs = 66.729 / 91.050 = 0.73

24

3 – STEPEN ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA PRIMENOM METODE MAKSIMALNE MESEČNE PROIZVODNJE I KAPACITETI Zadatak 1. (sa predavanja) 1 – stepen iskorišćenosti kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje Preduzeće je u aprilu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju, i to proizvod A od 1.200 jedinica, proizvod B od 1.800 jedinica, proizvod C od 2.200 jedinica i proizvod D od 1.700 jedinica. Ostvarena proizvodnja u septembru je iznosila: proizvod A od 1.100 jedinica, proizvod B od 1.650 jedinica, proizvod C od 2.100 jedinica i proizvod D od 1.600 jedinica. Normirani fond sati rada po jedinici iznosi za A – 2 sata, B – 3 sta, C – 4 sata i D – 5 sati. Uslovni proizvod je proizvod A. Izračunati stepen korišćenja kapaciteta metodom maksimalne mesečne proizvodnje. rešenje: Qost – ostvaren obim proizvodnje Qmax – maksimalan obim proizvodnje NČR – normirani časovi rada ΣQost – ukupno ostvareni obim proizvodnje = Qost * EkvivalentniBroj ΣQmax – ukupan maksimalni obim proizvodnje = Qmax * EkvivalentniBroj Kka – stepen iskorišćenosti kapaciteta = (ΣQost/ ΣQmax)*100

Vrsta proizvoda

Qost Qmax NČREkvivalentni

brojQost ukupno Qmax ukupno

A 1.100 1.200 2 1 1.100 1.200B 1.650 1.800 3 1,5 2.475 2.700C 2.100 2.200 4 2 4.200 4.400D 1.600 1.700 5 2,5 4.000 4.250

Σ 11.775 12.550

Kka = (11.775 / 12.550)*100 = 94% 2 – kapaciteti Preduzeće ima 10 mašina. Planom je predviđeno da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu, i to: zbog tekućeg održavanja 280 sati, zbog nedeljnog odmora radnika 320 sati i zbog godišnjih odmora radnika 1.420 sati. U toku godine predviđen je neplanirani zastoj mašina od 180 sati. Izračunati maksimalni kapacitet (Kmax), realni kapacitet (Kre) i ostvareno kapacitet (Kost). Kmax = 10*24*30*12 = 86.400 S/R (Sati Rada) Kre = Kmax – 10*(280+320+1.420) = 86.400 – 20.200 = 66.200 S/R Kost = Kre – 180 = 66.200 – 180 = 66.020 S/R

25

Zadatak 2. Preduzeće je u martu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju i to A-2.400 , B-1.850 , C-2.650, D-1900 i E-2.500 jedinica. Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila po proizvodima : A-2.200, B-1.600, C-2.550, D-1.800 i E-2.300 jedinica. Normirani fond sati po jedinici proizvoda iznosio je A-3, B-4, C-5, D-6 i E-7 sati. Uslovni proizvod je proizvod C. Izračunati stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje.

Vrsta proizvoda



A 2.200 2.400 3 0,6 1.320 1.440B 1.600 1.850 4 0,8 1.280 1.480C 2.550 2.650 5 1 2.550 2.650D 1.800 1.900 6 1,2 2.160 2.280E 2.300 2.500 7 1,4 3.220 3.500

Σ 10.530 11.350

Kka=(10.530/11.350)*100 = 93% Zadatak 3. Preduzeće je u septembru ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju po proizvodima A-1.860, B-2.730, C-2.260, D-1.980 i E-3.040 jedinica. Ostvarena proizvodnja u decembru je iznosila po proizvodima: A-1.760, B-2.550, C-2.180, D-1.600 i E-2.880 jedinica. Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi A-4, B-5, C-6, D-7 i E-8 sati. Uslovni proizvod je proizvod B.

Vrsta proizvoda



A 1.760 1.860 4 0,8 1.408 1.488B 2.550 2.730 5 1 2.550 2.730C 2.180 2.260 6 1,2 2.616 2.712D 1.600 1.980 7 1,4 2.240 2.772E 2.880 3.040 8 1,6 4.608 4.864

Σ 13.422 14.566

Kka = 92%

Zadatak 4. Preduzeće je za proizvodnju angažovalo 20 mašina. Predviđeno je da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu, i to: zbog održavanja 420 sati rada i zbog godišnjih odmora radnika 720 sati rada. Planiran je i neplanirani zastoj od 1.200 sat rada. Izračunati Kmax, Kre i Kost. Kmax=20*24*30*12 = 172.800 S/R Kre=172.800-20*(420+720)=172.800-22.800 = 150.000 S/R Kost=150.000 – 1.200 = 148.800 S/R

26

4 – MRTVA TAČKA RENTABILITETA – POSLOVANJE NA POZITIVNOJ NULI Zadatak 1. (sa predavanja) Preduzeće planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 12.000 jedinica i ukupan prihod od 480.000 dinara. Pri tome fiksni troškovi u strukturi cene po jedinici učestvuju sa 30%, a varijabilni troškovi učestvuju sa 50%. Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet proizvodnje iznosi 14.000 jedinica. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta. Izračunati ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka. Qplan – planirani obim proizvodnje Qmax – maksimalni obim proizvodnje Qmtr – obim proizvodnje na mrtvoj tački rentabiliteta ft – fiksni troškovi u strukturi cene po jedinici vt – varijabilni troškovi u strukturi cene po jedinici FT – ukupni fiksni troškovi VT – ukupni varijabilni troškovi C – cena po jedinici proizvoda Kka – stepen iskorišćenosti kapaciteta UP – ukupan prihod UPmtr – ukupan prihod na mrtvoj tački rentabiliteta 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Q = 480.000 / 12.000 = 40 din. ft = (30 * 40) / 100 = 12 din. vt = (50*40) / 100 = 20 din. FT = ft * Q = 12 * 12.000 = 144.000 din. Qmtr = 144.000 / (40 – 20) = 144.000 / 20 = 7.200 jedinica 2) Kka = (Qplan / Qmax)*100 = (12.000 / 14.000)*100 = 85.71 % Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = (7.200 / 14.000)*100 = 51.42 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) VT = vt * Qplan = 20 * 12.000 = 240.000 din. UPmtr = (480.000*144.000)/(480.000 – 240.000) = 288.000 din.

27

Zadatak 2. Preduzeće planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 3.000 jedinica i ukupan prihod od 120.000 dinara. Pri tome fiksni troškovi treba da iznose 40.000 dinara a varijabilni troškovi 60.000 dinara. Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentbiliteta. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet iznosi 3.200 jedinica. 1) Qmtr = FT / (C – vt) C = UP / Qplan = 120.000 / 3.000 = 40 din. vt = VT / Qplan = 60.000 / 3.000 = 20 din. Qmtr = 40.000 / (40 – 20) = 2.000 jedinica 2) Kka = (Qplan / Qmax) * 100 Kka = ( 3.000 / 3.200 ) * 100 = 93.75 % Kka = ( 2.000 / 3.200 ) * 100 = 62.50 % Zadatak 3. Preduzeće planira da ostvari proizvodnju od 5.000 jedinica, ukupan prihod od 200.000 dinara, ukupni fiksni troškovi iznose 60.000 dinara, ukupni varijabilni troškovi iznose 120.000 dinara a maksimalni kapacitet je 5.500 jedinica. Izračunati obim proizvodnje na kome se postiže mrtva tačka rentabiliteta. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta. Izračunati ukupan prihod na kome preduzeće posluje bez gubitka. 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Qplan = 200.000 / 5.000 = 40 din. vt = VT / Qplan = 120.000 / 5.000 = 24 din. Qmtr = 60.000 / (40 – 24) = 60.000 / 16 = 3.750 jedinica 2) Kka = (Qplan / Qmax)*100 = (5.000 / 5.500)*100 = 90.90 % Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = (3.750 / 5.500)*100 = 68.18 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) UPmtr = ( 200.000 * 60.000 )/(200.000 – 120.000) = 150.000 din.

28

Zadatak 4. Preduzeće planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 30.000 jedinica i ukupan prihod od 900.000 dinara. Predviđa se da fiksni troškovi učestvuju sa 40% a varijabilni troškovi sa 50% u strukturi cene po jedinici proizvoda. Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 32.000 jedinica. Izračunati:

1) Qmtr 2) Kka za MTR 3) UPmtr

1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Qplan = 900.000 / 30.000 = 30 din. vt = (30 * 50) / 100 = 15 din. ft = (30 * 40) / 100 = 12 din. VT = vt * Qplan = 15 * 30.000 = 450.000 din. FT = ft * Qplan = 12 * 30.000 = 360.000 din. Qmtr = 360.000 / ( 30 – 15 ) = 24.000 jedinica 2) Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = ( 24.000 / 32.000 ) * 100 = 75.00 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) UPmtr = ( 900.000 * 360.000 ) / ( 900.000 – 450.000 ) = 720.000 din. Zadatak 5. Qplan=20.000 jedinica ; Qmax = 36.000 jedinica; UP = 800.000 din.; vt=50%; ft=25%; Izračunati: 1)Qmtr 2)Kka za MTR i 3)UPmtr 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Qplan = 800.000 / 20.000 = 40 din. vt = (40 * 50) / 100 = 20 din. ft = (40 * 25) / 100 = 10 din. VT = vt * Qplan = 20 * 20.000 = 400.000 din. FT = ft * Qplan = 10 * 20.000 = 200.000 din. Qmtr = 200.000 / ( 40 – 20 ) = 10.000 jedinica 2) Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = ( 10.000 / 36.000 ) * 100 = 27.78 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) UPmtr = ( 800.000 * 200.000 ) / ( 800.000 – 400.000 ) = 400.000 din.

29

5 – PRODUKTIVNOST RADA Zadatak 1. (sa predavanja) Preduzeće ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena:

Vrsta proizvoda Obim proizvodnjeNormirano vreme po

jed. proizvoda

Efektivno utrošeno

vreme po jed.

proizvoda

A 2.000 3 4

B 4.000 5 4

C 7.000 7 6

D 8.000 9 8

izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1 – na nivou preduzeća 2 – po vrstama proizvoda. 1)

proizvod Q NČ EČ Q*NČ Q*EČ

A 2.000 3 4 6.000 8.000

B 4.000 5 4 20.000 16.000

C 7.000 7 6 49.000 42.000

D 8.000 9 8 72.000 64.000

Σ : 147.000 130.000

P = ΣQ*EČ / ΣQ*NČ P = 130.000 / 147.000 = 0.88 komentari: P<1 , norme su prebačene P>1 , norme su podbačene P = 1 , norme su ispunjene za ovaj zadatak, P<1 – norme su prebačene 2) Pa=Qa*Eč/Qa*Nč= 8.000/6.000 = 1.33 P>1 – norme su podbačene Pb=Qb*Eč/Qb*Nč= 16.000/20.000 = 0.80 P<1 – norme su prebačene Pc=Qc*Eč/Qc*Nč= 42.000/49.000 = 0.86 P<1 – norme su prebačene Pd=Qd*Eč/Qd*Nč= 64.000/72.000 = 0.89 P<1 – norme su prebačene

30

Zadatak 2. Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti na

nivou preduzeća i po vrstama proizvoda, ako je: Proizvod Q Nč Eč Q*Nč Q*Eč P komentar

A 3.000 2 3 6.000 9.000 1,50 podbačene norme

B 4.000 5 3 20.000 12.000 0,60 prebačene norme

C 5.000 6 7 30.000 35.000 1,17 podbačene norme

D 8.000 9 8 72.000 64.000 0,89 prebačene norme

E 9.000 7 7 63.000 63.000 1,00 ispunjene norme

Σ : 191.000 183.000 0,96 prebačene norme 6 – EKONOMIČNOST Zadatak 1. (sa predavanja) Preduzeće je ostvarilo proizvodnju u vrednosti od 10.600.000 dinara. Za ovu proizvodnju, ukupni troškovi iznose 8.945.000 dinara. Troškovi materijala su 65%, troškovi sredstava za rad 15% a troškovi radne snage 20%. Izračunati ukupnu i parcijalnu ekonomičnost. 1) ukupna ekonomičnost E = VrPr / UT = 10.600.000 / 8.945.000 = 1.19 , E >1 – preduzeće je ekonomično 2) parcijalna ekonomičnost Tm (65% UT) = 8.945.000*65/100 = 5.814.250 Tsr (15% UT) = 8.945.000*15/100 = 1.341.750 Trs (20% UT) = 8.945.000*20/100 = 1.789.000 Em = VrPr/Tm = 10.600.000 / 5.814.250 = 1.82 Esr = VrPr/Tsr = 10.600.000 / 1.341.750 = 7.90 Ers = VrPr/Trs = 10.600.000 / 1.789.000 = 5.93

31

7 – RENTABILNOST Zadatak 1. (sa predavanja) Dato je sledeće kretanje poslovnih aktivnosti jednog preduzeća. Izračunati nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka, i dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa. 1) nivo rentabilnosti

vremenski

period

D

(dobitak)

PD

(porez na

dobitak)

AS

(angažovana

sredstva)

R1 (rentabilnost

na osnovu

dobitka)

R2 (rentabilnost

na osnovu neto

dobitka)

1990 142.000 11.000 1.400.000 0,10 0,091991 194.000 15.800 1.600.000 0,12 0,111992 226.000 17.400 1.700.000 0,13 0,121993 284.000 18.700 1.900.000 0,15 0,141994 303.000 16.200 2.000.000 0,15 0,141995 357.000 19.400 2.200.000 0,16 0,15

R1 = D / AS R2 = ( D – PD ) / AS 2) dinamika rentabilnosti (indeksi)

Ostvareni nivo rentabilnosti Bazni indeks Lančani indeks

R1 IR1 IR2

0,10 100 -0,12 120 1200,13 130 1080,15 150 1150,15 150 1000,16 160 107


R2 IR1 IR2

0,09 100 -0,11 122 1220,12 133 1090,14 156 1170,14 156 1000,15 167 107

32

8 – ISPITNI ZADACI – I GRUPA 1) Izvršiti obračun amortizacije osnovnog sredstva (kamion) primenom vremenski progresivne metode, ako je poznato da nabavna vrednost kamiona iznosi 440.000 dinara, a vek trajanja kamiona je 10 godina.


1 440.000 1 4.400 4.400 435.6002 440.000 3 13.200 17.600 422.4003 440.000 5 22.000 39.600 400.4004 440.000 7 30.800 70.400 369.6005 440.000 9 39.600 110.000 330.0006 440.000 11 48.400 158.400 281.6007 440.000 13 57.200 215.600 224.4008 440.000 15 66.000 281.600 158.4009 440.000 17 74.800 356.400 83.600

10 440.000 19 83.600 440.000 0 2) Preduzeće X planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 12.000 jedinica i ukupan prihod od 480.000 dinara. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvovati sa 50% a varijabilni sa 40% u strukturi prodajne cene proizvoda. Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 13.000 jedinica. Izračunati: - obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta - stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta - ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka. Qplan = 12.000 jedinica Qmax = 13.000 jedinica UP = 480.000 dinara C = UP / Q = 480.000 / 12.000 = 40 dinara ft = (40*50)/100 = 20 dinara vt = (40*40)/100 = 16 dinara FT = ft * Qplan = 20 * 12.000 = 240.000 dinara VT = vt * Qplan = 16 * 12.000 = 192.000 dinara 1) Qmtr = FT / ( C – vt ) = 240.000 / ( 40 – 16 ) = 240.000/24 = 10.000 jedinica 2) Kka = (Qmtr/Qmax)*100 = (10.000/13.000)*100 = 76,92% 3) UPmtr = (UP*FT)/(UP-VT) = (480.000*240.000)/(480.000-192.000) = 40.000 dinara

33

3) Preduzeće X ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti: Vrem. period Dobitak Porez na dobitak Angažovana sredstva 2000 216.000 38.000 650.000 2001 323.000 42.000 870.000 2002 408.000 57.000 890.000 2003 506.000 45.000 950.000 2004 644.000 88.000 890.000 Izračunati:

- nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka - dinamiku rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka pomoću baznih i lančanih

indeksa 1) nivo rentabilnosti

vremenski

period

D

(dobitak)

PD

(porez na

dobitak)

AS

(angažovana

sredstva)

R1 (rentabilnost

na osnovu

dobitka)

R2 (rentabilnost

na osnovu neto

dobitka)

2000 216.000 38.000 650.000 0,33 0,272001 323.000 42.000 870.000 0,37 0,322002 408.000 57.000 890.000 0,46 0,392003 506.000 45.000 950.000 0,53 0,492004 644.000 88.000 890.000 0,72 0,62

2) dinamika rentabilnosti


R1 IR1 IR2

0,33 100 -0,37 112 1120,46 139 1240,53 161 1150,72 218 136


R2 IR1 IR2

0,27 100 -0,32 119 1190,39 144 1220,49 181 1260,62 230 127

34

9 – ISPITNI ZADACI – II GRUPA 1) Izvršiti obračun amortizacije osnovnog sredstva (kamion) primenom vremenski degresivne metode ako je nabavna vrednost kamiona 180.000 dinara a vek trajanja kamiona 10 godina.


1 180.000 19 34.200 34.200 145.8002 180.000 17 30.600 64.800 115.2003 180.000 15 27.000 91.800 88.2004 180.000 13 23.400 115.200 64.8005 180.000 11 19.800 135.000 45.0006 180.000 9 16.200 151.200 28.8007 180.000 7 12.600 163.800 16.2008 180.000 5 9.000 172.800 7.2009 180.000 3 5.400 178.200 1.800

10 180.000 1 1.800 180.000 0 2) Preduzeće M raspolaže podacima o kretanju obima proizvodnje i prosečnih proporcionalno varijabilnih, progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih troškova. Obim proizvodnje PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI Q proporcionalni progresivni degrsivni 100 50 24 53 200 50 32 48 300 50 38 42 400 50 44 36 500 50 52 26 600 50 68 23 1) Izračunati ukupne varijabilne troškove 2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinačnih troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica. 1)

Q vtp vtpg vtdg VTp VTpg VTdg VT100 50 24 53 5.000 2.400 5.300 12.700200 50 32 48 10.000 6.400 9.600 26.000300 50 38 42 15.000 11.400 12.600 39.000400 50 44 36 20.000 17.600 14.400 52.000500 50 52 26 25.000 26.000 13.000 64.000600 50 68 23 30.000 40.800 13.800 84.600

35

2) Q VTp VTpg VTdg VT

500 25.000 26.000 13.000 64.000600 30.000 40.800 13.800 84.600∆Q ∆VTp ∆VTpg ∆VTdg ∆VT100 5.000 14.800 800 20.600

%∆Q %∆VTp %∆VTpg %∆VTdg %∆VT20,00% 20,00% 56,92% 6,15% 32,19%

koeficijent reagibilnosti proporcionalno varijabilnih troškova Kr = %∆VTp / %∆Q = 20% / 20% = 1 Kr = 1 – troškovi su konstantni koeficijent reagibilnosti progresivno varijabilnih troškova Kr = %∆VTpg / %∆Q = 56.92% / 20% = 2.85 Kr > 1 – troškovi brže rastu od porasta obima proizvodnje koeficijent reagibilnosti degresivno varijabilnih troškova Kr = %∆VTdg / %∆Q = 6.15% / 20% = 0.31 Kr < 1 – troškovi rastu sporije od porasta obima proizvodnje koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih troškova Kr = %∆VT / %∆Q = 32.19% / 20% = 1.61 Kr > 1 - troškovi brže rastu od porasta obima proizvodnje 3) U preduzeću B je ostvarena proizvodnja od 980.000 dinara. Ukupni troškovi proizvodnje iznose 720.000 dinara, tako da u strukturi troškova, troškovi materijala iznose 40%, troškovi sredstava za rad 25% i troškovi radne snage 35%. Izračunati ukupnu i parcijalnu ekonomičnost preduzeća. 1) ukupna ekonomičnost E = VrPr / UT = 980.000 / 720.000 = 1.36, E > 1 – preduzeće je ekonomično 2) parcijalna ekonomičnost Tm (40%UT) = 720.000*40/100 = 288.000 dinara Tsr (25%UT) = 720.000*25/100 = 180.000 dinara Trs (35%UT) = 720.000*35/100 = 252.000 dinara Em = VrPr / Tm = 980.000 / 288.000 = 3.40 Esr = VrPr / Tsr = 980.000 / 180.000 = 5.44 Ers = VrPr / Trs = 980.000 / 252.000 = 3.89

36

10 – ISPITNI ZADACI – III GRUPA 1) Preduzeće X je proizvelo 50.000 jedinica proizvoda i izvršilo prodaju po prodajnoj ceni od 50 din/kom. Za proizvodnju preduzeće je angažovalo: - sredstva za rad u iznosu od 380.000 dinara sa procenjenim vekom upotrebe od 10 godina - predmete rada u iznosu od 54.000 dinara sa minimalnim zalihama od 25% - isplaćene zarade radnika iznose 96.000 dinara Izračunati:

1. Ukupnu ostvarenu vrednost 2. Naknadu prenete vrednosti sredstava za proizvodnju 3. Ostatak vrednosti 4. Koeficijent kruženja sredstava 5. Koeficijent angažovanja sredstava 6. Koeficijent reprodukovanja sredstava (za akumulaciju 25% od ostatka

vrednosti) 1) ukupno ostvarena vrednost UkOstVr = Q * Cq = 50.000 * 50 = 2.500.000 dinara 2) naknada prenete vrednosti sredstava za proizvodnju - sredstva za rad 380.000 / 10 = 38.000 dinara - predmeti rada 54.000 – (54.000*25)/100 = 40.500 dinara - preneta vrednost PrVr = 38.000 + 40.500 = 78.500 dinara 3) ostatak vrednosti OstVr = UkOstVr – PrVr = 2.500.000 – 78.500 = 2.421.500 dinara 4) koeficijent kruženja sredstava Kks = UP / AS = 2.500.000 / (380.000 + 54.000 + 96.000) Kks = 2.500.000 / 530.000 = 4.72 5) koeficijent angažovanja sredstava Kas = AS / UT = 516.500 / (38.000 + 40.500 + 96.000) Kas = 516.500 / 174.500 = 2.96 6) koeficijent reprodukovanja sredstava Krs = Ak / AS Ak = (2.421.500 * 25)/100 = 605.375 dinara Krs = 605.375 / 530.000 = 1.14

37

2) Preduzeće S ima ukupne fiksne troškove u iznosu od 300.000 dinara. 1. Tabelarno prikazati kretanje ukupnih fiksnih troškova pri proizvodnji od 100, 200, 300, 400, 500 i 600 jedinica; 2. Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda pri datom obimu proizvodnje; 3. Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica. 1)

Q % promena Q FT % promena FT100 - 300.000 -200 100,00% 300.000 0,00%300 50,00% 300.000 0,00%400 33,33% 300.000 0,00%500 25,00% 300.000 0,00%600 20,00% 300.000 0,00%

2)

Q % promena Q FT po jedinici % promena FT(povećanje) (ft) (smanjenje)

100 - 3.000 -200 100,00% 1.500 50,00%300 50,00% 1.000 33,33%400 33,33% 750 25,00%500 25,00% 600 20,00%

3)

Q FT500 300.000600 300.000∆Q ∆VTp100 0

%∆Q %∆VTp20,00% 0,00%

Kr = %∆FT / %∆Q = 0% / 20% = 0 Kr = 0

38

3) U preduzeću B je ostvarena proizvodnja od 880.000 dinara. Ukupni troškovi proizvodnje iznose 520.000 dinara, tako da u strukturi troškova, troškovi materijala iznose 50%, troškovi stredstava za rad 20% i troškovi radne snage 30%. Izračunati ukupnu i parcijalnu ekonomičnost preduzeća. 1) ukupna ekonomičnost E = VrPr / UT = 880.000 / 520.000 = 1.69, E > 1 – preduzeće je ekonomično 2) parcijalna ekonomičnost Tm (50%UT) = 520.000*50/100 = 260.000 dinara Tsr (20%UT) = 520.000*20/100 = 104.000 dinara Trs (30%UT) = 520.000*30/100 = 156.000 dinara Em = VrPr / Tm = 880.000 / 260.000 = 3.38 Esr = VrPr / Tsr = 880.000 / 104.000 = 8.46 Ers = VrPr / Trs = 880.000 / 156.000 = 5.64

39

11 – ISPITNI ZADACI – IV GRUPA 1) Preduzeće je u martu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju, i to: - za proizvod A 2.500 jedinica - za proizvod B 1.800 jedinica - za proizvod C 2.500 jedinica - za proizvod D 1.700 jedinica - za proizvod E 2.800 jedinica Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila, po proizvodima: A-2.300 jedinica, B-1.600 jedinica, C-2.300 jedinica, D-1.400 jedinica i E-2.600 jedinica. Normirani fond sati po jedinici proizvoda je iznosio A-2, B-3, C-4, D-5 i E-6. Uslovni proizvod je proizvod D. Za proizvodnju preduzeće je angažovalo 20 mašina. Predviđeno je da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu, i to: zbog održavanja 1.920 sati rada, zbog godišnjih odmora radnika 3.220 sati rada i zbog bolovanja radnika 1.240 sati rada. Planiran je i neplanirani zastoj u radu mašine od 5.800 sati. Izračunati:

1- stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje 2- Kmax 3- Kre 4- Kost. 1) stepen korišćenja kapaciteta

Vrsta

proizvodaQost Qmax NČR

Ekvivalentni broj

Qost ukupno Qmax ukupno

A 2.300 2.500 2 0,4 920 1.000B 1.600 1.800 3 0,6 960 1.080C 2.300 2.500 4 0,8 1.840 2.000D 1.400 1.700 5 1 1.400 1.700E 2.600 2.800 6 1,2 3.120 3.360

Σ 8.240 9.140Kka = 90,15%

2) Kmax = 20 * 24 * 30 * 12 = 172.800 sati rada 3) Kre = 172.800 – 20*(1.920+3.220+1.240) = 172.800 – 127.600 = 45.200 sati rada 4) Kost = Kre – 5.800 = 45.200 – 5.800 = 39.400 sati rada

40

2) Preduzeće B planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 11.000 jedinica i ukupan prihod od 660.000 dinara. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvovati sa 50% a varijabilni sa 40% u strukturi prodajne cene proizvoda. Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 13.000 jedinica. Izračunati:

1- obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta, 2- stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje MTR, i 3- ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka. 1) Qmtr = FT/(C-vt) C = UP / Q = 660.000 / 11.000 = 60 dinara ft = (60*50)/100 = 30 dinara vt = (60*40)/100 = 24 dinara FT = ft*Q = 30 * 11.000 = 330.000 dinara VT = vt*Q = 24 * 11.000 = 264.000 dinara Qmtr = 330.000/(60-24) = 330.000 / 36 = 9.167 jedinica 2) Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = 70.52% 3) UPmtr = (UP*FT)/(UP-VT)= (660.000*330.000)/(660.000-264.000) UPmtr = 550.000 dinara

3) Preduzeće K ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena. Proizvod Obim pr. Normirano vreme Utrošeno vreme A 4.000 3 5 B 3.000 5 3 C 6.000 6 7 D 8.000 9 7 E 7.000 7 7 Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti:

1- na nivou preduzeća 2- po vrstama proizvoda.

1)

Proizvod Q Nč Eč Q*Nč Q*Eč P komentar

A 4.000 3 5 12.000 20.000 1,67 podbačene norme

B 3.000 5 3 15.000 9.000 0,60 prebačene norme

C 6.000 6 7 36.000 42.000 1,17 podbačene norme

D 8.000 9 7 72.000 56.000 0,78 prebačene norme

E 7.000 7 7 49.000 49.000 1,00 ispunjene norme

Σ : 184.000 176.000 0,96 prebačene norme

Documents

Ekonomika poslovanja - skripta