ANALIZA I STANDARDIZACIJA

ORGANIZACIONIH OBLIKA I

METODA OBRAZOVANJA

ODRASLIH POČETNE I STALNE

OBUKE U PRAVOSUDNOJ

AKADEMIJI

Annex 6 to 2nd Progress Report

Analiza i standardizacija organizacionih oblika i

metoda obrazovanja odraslih početne i stalne obuke

u Pravosudnoj akademiji

Dubravka Mihajlović

Pored nastavnog sadržaja, izuzetno važan deo kurikuluma predstavljaju i organizacioni oblici

rada, oblici i metode rada. Svi oni zajedno (i organizacioni oblici, i oblici i metode rada) najšire

rečeno pružaju odgovor na pitanje: Kako ćemo nekoga nečemu podučavati? Najjednostavnije

rečeno, oni različitim sadržajima daju adekvatnu formu „isporuke“ i predstavljaju neizostavan

deo procesa obrazovanja. Ukoliko se promišljeno koriste i ukoliko se koriste u odnosu na

različite nastavne aspekte i elemente, mogu postati ključan element ostvarenja ciljeva koje

postavljamo u obrazovanju odraslih.

Analiza sadržaja postojećeg kurikuluma PA pokazuje korišćenje raznovrsnih organizacionih

oblika, oblika, metoda i sredstava rada, što je dobro. Raznovrsnost je neophodna iz više

razloga: radi ostvarenja ciljeva i postizanja zadatih ishoda obrazovne akcije, zbog različitih

potreba različitih ciljnih grupa u PA, njihovog različitog iskustva, različitih stilova učenja odraslih

polaznika, zbog planiranja i organizovanja obrazovnih akcija i potrebe da se postojeći resursi

maksimalno iskoriste ili da se jednim delom prevaziđu eventualni nedostaci resursa.

Analiza metodološkog, odnosno didakticko-metodičkih elemenata kurikuluma PA, pokazuje da

se organizacioni oblici, oblici, metode i sredstva rada često posmatraju na istom nivou i da

postoji razlika u pogledu njihovog određivanja, razumevanja i upotrebe u realizaciji obrazovnih

aktivnosti od strane različitih aktera. U tom smislu, postoji potreba da se oni jasno razdvoje na

grupu organizacionih oblika i na grupu metoda obrazovanja odraslih i da se jasno razgraniči

njihovo značenje i upotreba. Ovakva podela znači veću transparentnost za različite

zainteresovane strane. Da bi se ova tvrdnja bolje razumela, ukazaćemo ukratko na razlike

između organizacionih oblika i metoda obrazovanja odraslih koja stoji u nauci o obrazovanju

odraslih, a pokazuje se i kao izuzetno važna u praksi obrazovanja odraslih.

Organizacioni oblici obrazovanja odraslih predstavljaju kontekstualni okvir neposrednog

organizovanja aktivnosti obrazovanja odraslih. Oni su važni za pomirenje, usklađivanje

objektivnih (cillj i ishodi obrazovnih aktivnosti, program obrazovnih aktivnosti, sredstva koja su

na raspolaganju) i subjektivnih faktora (polaznici i realizatori obrazovnih aktivnosti) u

obrazovanju odraslih. Ciljna grupa kojoj se obraćamo, njena veličina i stalnost, trajanje

obrazovnog procesa, tematska povezanost i artikulacija obrazovnih sadržaja su važni elementi

obrazovnog procesa, a to su ujedno i važni kriterijumi po kojima se organizacioni oblici

razlikuju. Njihov odabir nam postaje putokaz za kasniju neposrednu pripremu i realizaciju

obrazovnih aktivnosti. Dakle, oni su naš putokaz za ciljnu grupu, za nameru sa kojom

pokrećemo obrazovnu aktivnost, za ono što želimo sa tom ciljnom grupom da postignemo, za

oblikovanje forme obrazovanja odraslih. Postoji prihvaćena podela organizacionih oblika na

one sa stalnim i sa nestalnim sastavom polaznika.1

1Pastuović, N., 1978

Pod sintagmom „metodološka obrada“ (što je blisko, ali ne i jednako organizacionim oblicima)

u PA nailazimo na predavanje, radionicu, simulaciju suđenja, konferenciju, okrugli sto,

specijalističku obuku, zajedničku obuku, studije slučaja, učenja na daljinu, kombinovani

metodološki pristup i kurs. Predlog je da se ovo prevede u organizacione oblike, i da obuhvati

sledeće: sastanak, savetovanje, studijska poseta, simpozijum/konferenciju, predavanje,

radionica, seminar, kurs, a imajući u vidu širi koncept i ciljeve obrazovnih aktivnosti u

Pravosudnoj akademiji i specifičnosti u pogledu obrazovnih potreba.

Pored organizacionih oblika i metoda rada, u nauci/naukama o obrazovanju prihvaćena je

podela i na oblike rada i kao najčešći oblici rada, javljaju se individualni, grupni i frontalni. Ipak,

ova podela ne mora da se nađe na ovom nivou metodološke razrade kurikuluma, već je za

realizatore obrazovnih aktivnosti važno da znaju da obrazovne aktivnosti mogu da realizuju

kroz individualni, grupni i frontalni oblik rada.

Metode obrazovnog rada predstavljaju postupke, načine koji se koriste u neposrednoj

realizaciji određene obrazovne aktivnosti. One su zapravo načini koji se koriste u realizaciji

obrazovnih aktivnosti, a koji omogućavaju da obrazovni proces bude struktuiran, da omogući

razumevanje između realizatora, polaznika i sadržaja. U pogledu veze između organizacionih

oblika i metoda važno je reći da bi unutar jednog organizacionog oblika trebalo koristiti više

metoda. Takođe, ista metoda se može koristiti unutar različitih organizacionih oblika. Prilikom

odabira metode, važno je u obzir uzeti čitav niz kriterijuma, od kojih se kao najvažniji izdvajaju:

cilj aktivnosti, ishodi aktivnosti, ciljna grupa polaznika (broj, potrebe, bio-socijalne i obrazovne

karakteristike), nastavni sadržaj, realizator aktivnosti (njegove kompetencije za rad sa

odraslima, stručna ekspertiza, sklonosti i preferencije) i resursi (najčešće vremenski i

materijalno tehnički).

Iz analize kurikuluma PA mogu se videti sledeće „nastavne metode“: analiza konkretnih

slučajeva, vežba u svojstvu posrednika, vežba u svojstvu stranke u postupku, diskusija,

diskusija evaluacija, evaluacija, kombinacija predavanja i diskusija u grupama, kratko uvodno

razmatranje, kratko uvodno razmatranje predviđenih tema, metode hipotetičkih situacija,

okrugli sto, panel diskusija, pitanja-odgovori, praktične vežbe, praktični primeri, predavanja sa

prezentacijama, predavanje i diskusija, prezentacija, prezentacija i primeri iz prakse,

prezentacija i hipotetičke situacije, prenošenje iskustva kroz dijalog, rad u grupama, rad u

grupama na hipotetičkim situacijama, rad u malim grupama, radionice i hipotetičke situacije,

radionice, simulacija, simulacija suđenja, simulacije realizacije praktičnog treninga,

sprovođenje praktičnih vežbi, sudijske radionice, teorijsko izlaganje, unapred pripremljeni

konkretni zadaci diskusije i analize urađenih zadataka, upoznavanje sa veštinama i tehnikama

vođenja postupka posredovanja, hipotetičke situacije.

Ovakva, postojeća kategorizacija i razumevanje, problematična je iz najmanje nekoliko

razloga:

- Većina metoda nema kriterijume na osnovu koje bi je valjalo razdvojiti od neke druge;

- Nazivi i razumevanje metoda zapravo sadrže kombinaciju i metoda i sredstava;

- Nazivi nekih metoda pokušavaju da kroz metod objasne i sadržaja (komponentu Šta?

u kurikulumu);

- Poneke metode pokušavaju da objasne dokle (u pogledu ciljeva) ide određena

obrazovna intervencija (na primer: upoznavanje).

Sve ovo onemogućava artikulaciju obrazovne aktivnosti, onemogućava razumevanje i

struktuiranje kurikuluma koje je u ovom momentu izuzetno važno za unapređenje obrazovnih

aktivnosti u PA.

U odnosu na pomenutu problematiku, urađena je standardizacija organizacionih oblika i

metoda. Kriterijumi koji stoje iza ovog predloga standardizacije su višestruki:

1) Analiza postojećih organizacionih oblika i metoda unutar inicijalne i kontinuirane

obuke, njihovo mesto i vrednost unutar drugih elemenata kurikuluma i njihova vrednost u

odnosu na postavljene ciljeve realizacije obrazovnih aktivnosti.

2) Pregled i analiza TNA materijala sprovedenog unutar ovog projekta, komponenta

2.1. sa posebnim fokusom na rezultate Upitnika za ispitivanje obrazovnih potreba korisnika

programa Pravosudne akademije.

3) Vrednost i primena koju ove metode i organizacioni oblici pokazuju u praksi

obrazovanja odraslih generalno i njihova mogućnost da uvaže različite principe i stilove učenja

odraslih I sve druge, za obrazovanje relevantne karakteristike odraslih.

Konačno, dat je predlog standardizacije organizacionih oblika i metoda obrazovanja odraslih

(Tabela 1).

Organizacioni oblici Metode rada

Sastanak Predavanje (mini lekcija)

Savetovanje Studija slučaja

Studijska poseta Okrugli sto

Simpozijum/Konferencija Debata

Predavanje Simulacija

Radionica Diskusione grupe

Seminar Upitnik, test, kviz

Kurs Panel diskusija

Brainstorming – Oluja ideja

Demonstriranje

Igranje uloga

Plan akcije

Tabela 1: Predlog standardizacije realizacije obrazovnih aktivnosti u PA

Imajući u vidu da je organizacioni oblik širi kontekstualni okvir za smeštanje obrazovne

aktivnosti, njegova razrada je dovoljna na nivou kratkog opisa organizacionog oblika. Ti kratki

opisi odabranih oblika dati su u nastavku.

Sastanak je organizacioni oblik koji ima i radnu (na njemu se često rešavaju neki problemi ili

dogovaraju pitanja vežna za radni proces) i obrazovnu funkciju (grupa nakon sastanka

određene zaključke usvaja i primenjuje u daljem radu). Voditelja sastanka saziva sastanak,

određuje cilj i strukturu sastanka. Voditelj je tokom sastanka zadužen za nesmetano odvijanje

komunikacije, za aktivno učešće svih učesnika, za podsticanje i usmeravanje diskusije i

sumiranje zaključaka, a pre samog sastanka priprema učesnike (priređuje materijal

neophodan za sastanak ili obaveštava učesnike sastanka o zadacima koje imaju ili o onome

što bi trebalo da pripreme pre sastanka.

Savetovanje predstavlja neformalniji organizacioni oblik koji karakteriše intenzivan proces i

interakcija između učesnika. Podrazumeva konsultovanje oko određenih pitanja koja su

trenutno u fokusu od strane učesnika savetovanja. Preporučljivo je da učesnici savetovanja

budu stručnjaci, odnosno da budu posebno kvalifikovani ili odabrani pojedinci od kojih se

očekuje kvalitetan doprinos u radi ili odgovarajući prenos zaključaka i rezultata savetovanja.

Studijska poseta je organizovan odlazak grupe polaznika u drugu relevantnu instituciju

(unutar ili van zemlje) koja se organizuje sa ciljem razmene iskustva ili sa ciljem bližeg

upoznavanja grupe sa primerima dobre prakse, načinu na koji neka institucja funkcioniše i sa

čime se suočava u radu. Najčešće podrazumeva višednevni boravak koji ima jasno struktuiran

plan i program posete. Nakon studijske posete se očekuje da grupa svoje zaključke

implementira u svom radu i podeli sa kolegama. Može se organizovati unutar zemlje, kao

poseta drugoj zemlji, u formi obostranih ili jednostranih poseta.

Simpozijum/Konferencija je organizacioni oblik stručnog usavršavanja najčešće već

formiranih stručnjaka, koji se organizuju za velike grupe učesnika. Simpozijumi i konferencije

najčešće su organizovani oko jedne specifične, najčešće aktuelne teme.

Predavanje je prvenstveno usmereno na informisanje i upoznavanje polaznika sa određenim

temama, a manje su mu mogućnosti u pogledu razvoja kompetencija. Može se izvoditi sa

velikom grupom polaznika i da bi bilo uspešno, treba da kombinuje nekoliko metoda.

Radionica predstavlja organizacioni oblik koji podstiče proces učenja, sastoji se iz niza

različitih obrazovnih aktivnosti koje podrazumevaju interakciju među učesnicima, često imaju

igrovni karakter i usmerene su više na grupni rad.

Seminar je kraći organizacioni oblik koji najčešće traje nekoliko dana i usmeren je

prvenstveno na usavršavanje, a manje na osposobljavanje. Organizuje se oko konkretne

teme.

Kurs je osnovni organizacioni oblik osposobljavanja. On je pogodan za sistematično usvajanje

znanja, veština, odnosno sticanje kompetencija potrebnih za obavljanje određenih poslova.

Pogodnost kursa kao oblika je to što se može organizovati i za dalje usavršavanje polaznika,

ali isto tako pogoduje onim polaznicima koji nemaju značajno prethodno iskustvo u radu. Kurs

karakteriše duži vremenski okvir za realizaciju, pa kursevi mogu trajati i do godinu dana, a

ponekad i duže.

Za potrebe prikaza predloženih metoda obrazovanja, sa svim njihovim relevantnim

elementima, konstruisan je protokol koji sadrži nekoliko elemenata. S obzirom na to da su

metode više operativnog karaktera u odnosu na organizacione oblike, smatramo da je

potrebno da iza njih stoji bogatiji opis uz još neke pridodate elemente.

1) Prvi element je naziv metode (sadrži samo naziv i postoji da bismo istim stvarima dali

jedno ime).

2) Drugi element je kraći opis metode koji realizatoru daje informativnu vrednost i

objašnjava osnovnu karakteristiku metode.

3) Treći element je pogodnost korišćenja metode. On realizatoru aktivnosti objašnjava

kada je dobro i poželjno koristiti ovu metodu, uzimajući u obzir različite stvari – cilj,

ciljne grupe, zadatke koje želimo da postignemo.

4) Sledeći element objašnjava nedostatke korišćenja određene metode, odnosno

objašnjava potencijalne mane određene metode, i situacije u kojima metod nije

adekvatan za upotrebu.

5) Poslednji, peti element predstavlja savete vezane za upotrebu određene metode.

Njime se ukazuje koji dodatni napor realizator treba da uloži da bi maksimalno iskoristio

dobre strane metode.

U okviru ovih metoda, moguće je kombinovati grupni i individualni oblik rada.

Naziv metode: Predavanje (Mini lekcija)

Opis metode: Predavanje u formi metode podrazumeva izlaganje, kraći edukativni

blok usmeren na prezentovanje određenih informacija, teorijskih

postavki, činjenica uz podršku audio-vizuelnih sredstava.

Kroz predavanje se polaznicima predstavljaju sadržaji, teorijski

aspekti nekih problema, prikladno je za pojašnjenja određenih

nedoumica, kao i za sumiranja, povezivanja sadržaja, a mogu biti

dobra i za uvod u rad ili kao deo zaključnih razmatranja. Predavanje

je osnova gotovo svih obrazovnih aktivnosti i ne treba ga vezivati

samo za tradicionalnu nastavu, već može imati izrazito interaktivan

karakter.

Pogodnost

korišćenja

metode:

Smatra se jednom od ekonomičnijih metoda, omogućava lak prenos

informacija za veći broj polaznika, koje, ukoliko je dobro pripremljeno

i struktuirano, može prevazići okvir informisanja.

Nedostaci

metode:

Ukoliko se svede na izlaganje predavača bez uključivanja polaznika i

ako su polaznici stavljeni u pasivnu situaciju, samo u situaciju

slušaoca, gledalaca, velika je verovatnoća da će transfer znanja biti

mali, zadržavanje informacija kratkotrajno i da neće proizvesti željene

efekte. Ista opasnost postoji ako se ne uključi podrška audio-vizuelnih

sredstava (na primer: PPt, kratki filmovi, hand-out, plakati…)

Saveti u vezi sa

metodom:

Predavanje zahteva veoma dobru pripremu i duboko i detaljno

razumevanje sadržaja koji će biti prezentovan od strane predavača.

Takođe, potrebno je da predavač dobro poznaje potrebe grupe koja

pohađa predavanje. Zahteva dobru i jasno formulisanu, a potom i

dobro struktuiranu temu. Predavanje treba da bude podržano

primerima bliskim polaznicima. Tokom predavanja treba uključivati

polaznike kroz postavljanje pitanja i diskusiju. Predavanje treba

izvoditi uz podršku dodatnih radnih materijala, vizuelnih i audio

materijala, uz pravila vizuelizacije i prezentacije, ali i uz podršku

dodatnih metoda.

Naziv metode: Studija slučaja

Opis metode: Podrazumeva metod koji koristi realnu situaciju, slučaj koji polaznici

analiziraju (grupno ili individualno), tragaju za rešenjem, predlažu

rešenje i izveštavaju o rešenju i kako su do njega došli.

Pred polaznike se stavlja realna situacija, jasno objašnjena od strane

realizatora, sa svim relevantnim podacima (daju se prethodno

pripremljeni materijali koji sadrže opis situacije). Na osnovu toga, u

definisanom vremenskom roku, polaznici analiziraju situaciju, iznose

i obrazlažu određena rešenja i daju predlog rešenja problema.

Pogodnost

metode:

Ova metoda je dobra za razvijanje i uvežbavanje veština jer se bazira

na realnim primerima i situacijama primenljivim u praksi. Ona jača

polaznike da to primenjuju u stvarnom životu. Predstavlja “sigurno”

okruženje za vežbanje određenih veština koje je potrebno razviti.

Nedostaci

metode:

Zahteva brižljiv odabir situacija, dobru pripremu opisa situacije i dobru

procenu podataka koji će se naći u opisu situacije (ne otkrivati

polaznicima previse, ali i ne ostavljati ih bez relevantnih informacija).

Oslanja se u velikoj meri na polaznike, pa voditelj može da dozvoli da

ga polaznici odvuku od cilja i zadataka koje želi postići. Može se desiti

da samo jedan deo polaznika bude aktivan, a da se drugi nađu u

poziciju posmatrača.

Saveti u vezi sa

metodom:

Važno je da realizator kritički pristupi prema slučajevima na kojima će

se raditi. Dobro pripremiti i proceniti koji su sve podaci važni za

polaznike, kako bi oni mogli da uče iz određene situacije. Dobro je

uraditi vremensku artikulaciju (tačno odrediti vreme u okviru kog

grupa treba da se upozna sa situacijom, u okviru kog treba da osmisli

argumentaciju, i zadati vremenski okvir za prezentovanje rešenja).

Važno je obezbediti radnu atmosferu i sve vreme imati process pod

kontrolom kako ne bi došlo do karikiranja ili obesmišljavanja

situacije/slučaja. Posebno je važno dopustiti polaznicima da iznesu

kako su videli problem, da se vidi način na koji njemu pristupaju i kako

analiziraju određene problem (na koji način i koje činjenice prihvataju

kao relevantne). Ovo bi trebalo raditi sa grupom koju realizator već

poznaje. Treba uključiti sve polaznike.

Naziv metode: Okrugli sto

Opis metode: Manja ili veća grupa polaznika na osnovu postavljenog problema ili

pitanja koje prezentuje realizator obrazovne aktivnosti nudi svoje

rešenje ili ideju. Ta ideja se upisuje na zajedničkom papiru/posteru, a

zatim prezentuje. Ima ogromnu primenu jer realizator okrugli sto može

organizovati oko raznih pitanja i problema.

Pogodnost

metode:

Pogodna je kada želimo da učesnici produkuju nešto novo, kada

želimo da uočimo kako razmišljaju o nekom problemu ili pitanju, a

posebno o nekim novim pitanjima. Pogodna je kada želimo da

polaznici intenzivnije budu uključeni u rad.

Nedostaci

metode:

Zahteva dobre veštine moderacije od strane realizatora. Može da

oduzme dosta vremena jer se polaznici moraju prvo dobro upoznati

sa temom, promotriti temu, a kasnije i prezentovati. Kada grupa

prezentuje svoja rešenja, može doći do nepažnje ili pada

koncentracije (ili članova jedne) a posebno članova ostalih grupa

(ukoliko se realizuje više okruglih stolova).

Saveti u vezi sa

metodom:

Neophodno je i prostor organizovati u formi okruglog stola, nekoliko

stolova oko kog učesnici - članovi grupa sede), što doprinosi

podsticanju interakcije između učesnika. Ukoliko je problem suviše

kompleksan, može se organizovati više okruglih stolova gde će svi

raditi na istom problem ili će svaki okrugli sto sagledavati različite

aspekte istog problema.

Naziv metode: Debata

Opis metode: Podrazumeva rad na temi koja ima jake “za i protiv argumente”,

odnosno koja se može posmatrati u odnosu na dve suprotstavljenje

strane. Realizator aktivnosti bira kontroverznu temu, određuje

članove “za grupe” i “protiv grupe”. Grupe osmišljavaju argumente za

svoja stajališta, a nakon toga ih suprotstavljaju članovima druge

grupe. Važno je odabrati temu koja ima jake “za i protiv razloge”

Pogodnost

metode:

Metoda je pogodna za korišćenje kada želimo da polaznici vežbaju

iznošenje argumentacije, da nauče i vežbaju da jasno obrazlažu svoje

stavove. Dobra je kada želimo da razvijamo komunikacijske veštine

kod polaznika, ali i kada želimo da grupa razume suštinu problema iz

oba ugla.

Nedostaci

metode:

Metod zahteva pažljivo odabrane situacije sa jakim argumentima za i

protiv nečega. Traži da se osigura neometan protok informacija, da

se dobro vodi komunikacija. Može da izazove “jake strasti”, pa je

ponekad teže kontrolisati tok debate.

Saveti u vezi sa

metodom:

Treba pažljivo odabrati situaciju i dobro organizovati pravila vođenja

debate. Na primer, može se napisati nekoliko pravila (u smislu kako

će se komunicirati, da li će i koliki vremenski okvir biti postavljen) i

omogućiti polaznicima da svi učesnici učestvuju. Na primer, može se

podeliti na nekoliko ključnih pitanja ili rundi u kojima bi svaki put

učestvovao neko ko nije. Moguće je u jednom momentu tražiti od

polaznika da zamene strane.

Naziv metode: Simulacija

Opis metode: Realna ili zamišljana situacija se prenosi u vremensko-prostorni okvir

treninga i izvodi u svom realnom obliku. Metoda koja služi za vežbanje

određenih veština, unutar osmišljenih aktivnosti.

Pogodnost metode:

Obezbeđuje sigurno okruženje za vežbanje određenih kompetencija

uz veliku uštedu svih resursa inače potrebnih u stvarnom životu.

Takođe, ona na dobar način povezuje proces podučavanja i učenja.

Nedostaci metode:

Zahteva veoma dobru pripremu, vreme i veoma detaljno i celovito

poznavanje situacije koja se simulira. Nije pogodna za veliki broj

polaznika.

Saveti u vezi sa metodom:

Treba birati one situacije koje imaju veću mogućnost transfera znanja

i veština i koje daju veću mogućnost za učenje.

Naziv metode: Diskusione grupe

Opis metode: Učesnici u okviru malih grupa rade na jednom delu neke teme ili

problema, a kasnije svoj produkt predlažu na nivou velike grupe (svih

ostalih polaznika). Diskutuju i tokom rada u maloj grupi, ali i tokom

rada na nivou velike grupe. Akcenat je na upoređivanju i diskutovanju.

Pogodnost

metode:

Metoda je prikladna kada je potrebno više angažovati polaznike.

Može biti ekonomična jer se paralelno radi na više aspekata jednog

pitanja, teme, problema. Doprinosi grupnoj dinamici.

Nedostaci

metode:

Nakon grupnog rada, u momentu kada jedna grupa izlaže svoje

produkte, moguće je da ostale grupe gube pažnju.

Saveti u vezi sa

metodom:

Zbog pomenutog pada koncentracije, realizator može zadati zadatak

za sve grupe da po protokolu prate izlaganje drugih grupa i to kada

dodje vreme za prezentovanje rezultata na nivou cele grupe (Protokol

može biti struktuiran kroz nekoliko pitanja: Da li je ova grupa na isti

način pristupila problemu? Šta su oni uzeli u obzir? Da li mislite da je

njihov postupak dobar? Da li vam rešenje ove grupe deluje prihvatljivo

i zašto? i slično).

Naziv metode: Upitnik, test, kviz

Opis metode: Na osnovu određene teme ili sadržaja voditelj pravi upitnik, skalu

procene, mini-test ili kviz koji ima više igrovni karakter i daje ga

polaznicima (individualno ili grupno).

Pogodnost

metode:

Ovaj metod može naći široku primenu, kako u sticanju uvida u to šta

grupa zna, ili koliko je grupa napredovala. Može se koristiti na samom

početku obrazovne aktivnosti, na njenom kraju. Može da bude

pokazatelj obrazovnih potreba, instrument evaluacije ili praćenja

polaznika. Čestu primenu nalazi kao uvod u neku aktivnost koja će se

dalje obrađivati kroz neke druge metode.

Nedostaci

metode:

Može se doživeti od strane polaznika kao način provere toga koliko

nešto znaju ili može doći do otpora grupe da učestvuje u ovakvim

aktivnostima. Realizatoru su potrebna znanja i veštine vezana za

konstruisanje upitnika, testa ili osmišljavanja kviza.

Saveti u vezi sa

metodom:

Potrebno je polaznicima objasniti cilj metode i stvoriti atmosferu

podsticajnu za odgovore.

Posebno voditi računa o tome da se polaznici ne osete “ugroženo” u

odnosu na druge, pa treba izbegavati reči poput testiranja, provera

znanja i više smestiti aktivnost u igrovni kontekst.

Naziv metode: Panel diskusija

Opis metode: Manja grupa ljudi, najčešće na razlilit način i u različitoj ulozi u vezi sa

temom izlaže svoje znanje i mišljenje o temi, viđenja te teme i

problema. Odvija se u formi nekoliko seta pitanja o toj temi, gde na

svako pitanje učesnici jedan za drugim daju svoje viđenje.

Pogodnost

metode:

Prikladna je kada želimo da polaznike stavimo u situaciju celovitog

sagledavanja nekog problema i da ih dobro upoznamo sa problemom.

Nedostaci

metode:

Može veliki deo polaznika staviti u situaciju pasivnih posmatrača.

Saveti u vezi sa

metodom:

Pažljivo odabrati učesnike panela (poželjno je da to budu stručnjaci

koji su na različit način angažovani oko teme). Potrebno je unapred

pripremiti paneliste i obavestiti ih o pitanjima kroz koja će se panel

odvijati. Podrazumeva od strane voditelja da izdvoji ključna pitanja

koja će se voditi. Panel diskusija je pogodna za mali broj učesnika, a

veći broj posmatrača. Posmatrači vrlo često ostaju isključeni i na

nivou informisanja, pa je zato važno i poželjno posmatrače uključiti na

taj način što tokom panela mogu postavljati dodatna pitanja koja nisu

razmotrena u panelu ili koja su im ostala nejasna. Za njih se može

napraviti posebna runda pitanja.

Naziv metode: Brainstorming – Oluja ideja

Opis metode: Polaznici treba da predlože što više ideja na datu temu. Voditelj sve

vreme podstače polaznike da to čine na kreativan način, uz potpunu

slobodu mišljenja, “izlaženja iz uobičajenih okvira razmišljanja.

Pogodnost

metode:

Metoda je pogodna u situacijama kada želimo da polaznici kreativno

razmišljaju o nekom pitanju ili kada želimo da ih udaljimo od poznatog

načina promatranja nekog problema/pitanja, odnosno da ih ubacimo

u nove mogućnosti i nove pristupe. Može se koristiti kao dobar uvod

u neku temu.

Nedostaci

metode:

Polaznicima je ponekad teško da se odviknu od već usađenog načina

razmišljanja, i mogu se suzdržavati od iznošenja ideja. Nema veliku

informativnu vrednost i ne doprinosi mnogo stvarnju znanja.

Saveti u vezi sa

metodom:

Dok sam proces podrazumeva davanje slobode u pogledu iznošenja

ideja, integracija koja dolazi na kraju ove aktivnosti ipak traži smislene

odgovore i produkte, odnosno veštinu voditelja da produkte integriše

i stavi u funkciju daljeg rada.

Naziv metode: Demonstriranje

Kratak opis

metode:

U ovoj metodi polaznici dobijaju uputstvo za neku aktivnost, odnosno

instrukcije o tome kako se nešto radi, a najčešće sam realizator izvodi

određenu aktivnost. Takođe, ovaj metod podrazumeva da realizator

aktivnosti izvodi određenu radnju, određene aktivnosti i da je razbije

u odnosu na jasno objašnjenje te radnje.

Pogodnost

metode:

Metoda posebno pogoduje u situacijama sticanja veština. Može da se

omogući polaznicima da u “sigurnom okruženju” provežbaju veštinu.

Dobro je određenu veštinu izvoditi u koracima, uz opis koji ide od

strane realizatora aktivnosti prilikom izvođenja svakog koraka,

odnosno “dela aktivnosti”. Mora se dopustiti polaznicima da

provežbaju tu veštinu nekoliko puta i da im se jasno ukaže da li I gde

greše i kako to mogu da unaprede.

Nedostaci

metode:

Zahteva izuzetno veliku sigurnost realizatora prilikom izvođenja

radnje ili objašnjenja postupka. Može biti neekonomična u pogledu

vremena. Nije pogodna za velike grupe polaznika.

Saveti u vezi sa

metodom:

Važno je dobro isplanirati i pripremiti sve što je potrebno za izvođenje

radnje i voditi računa o resursima koji stoje na raspolaganju. Mora se

osigurati proces praćenja polaznika tokom izvođenja radnje.

Naziv metode: Igranje uloga

Opis metode: Polaznici se stavljaju u određene stvarne ili zamišljene uloge i na

osnovu (u većoj ili manjoj meri razrađenog) scenarija koji priprema

realizator dobijaju zadatak da “odigraju” te uloge. Polaznici se mogu

smenjivati na taj način što više polaznika igra istu ulogu, a trebalo bi

obezbediti i da polaznici odigraju više uloga.

Pogodnost

metode:

Ovaj metod omogućava polaznicima da celovito sagledaju problem,

da različite situacije dožive iz više uglova, da probaju da se na

drugačiji način i detaljnije upoznaju sa problemom.

Nedostaci

metode:

Zahteva pripremu u pogledu osmišljavanja scenarija. U tom smislu

traži neko vreme za “saživljavanje”polaznika sa ulogom. Treba imati

u vidu da odrasli polaznici mogu osećati otpor. Može često doći do

karikiranja pa je potreban dodatan oprez voditelja i usmeravanje ka

ciljevima.

Saveti u vezi sa

metodom:

Poželjno je da svaka uloga ima mali scenario i opis šta se očekuje od

onoga ko igra datu ulogu (kakve stavove zastupa, kakvi su njegovi

interesi, čime je motivisan, šta su mu barijere i slično).

Ponekad se može dopustiti polaznicima da sami pišu scenarije za

igranje uloga. U tom smislu, njima se dopušta da se radi na

situacijama i problemima koji su njima bliski i koji za njih u daljem radu

i u praksi imaju značaja. Ipak, onda je zadatak voditelja da učesnike

upozna sa načinom pravljenja scenarija (trebalo bi da bude ujednačen

za sve polaznike kako bi se omogućio isti nivo pristupanja određenom

problemu).

Naziv metode: Plan akcije

Opis metode: Polaznici kreiraju plan (koji sadrže elemente koje realizator određuje)

o tome kako će ono što su naučili iskoristiti u praksi/daljem

radu/daljem usavršavanju.

Pogodnost

metode:

Ova metoda ima višestruki značaj. Može da koristi kao pokazatelj

novih obrazovnih potreba polaznika, kao posredna evaluacija obuke,

tačnije omogućava realizatoru uvid u to šta polaznice vide kao

značajno za njihov dalji rad. Može biti i svojevrsni vodič realizatoru

kakav značaj polaznici pridaju onome što su naučili. Omogućava

polaznicima uvid u primenu naučenog što je kod odraslih polaznika

izuzetno važan faktor motivacije. Aktivnost se može realizovati i

grupno i individualno.

Nedostaci

metode:

Zavisna je od drugih metoda za sticanje znanja i podrazumeva da

učesnici imaju u nešto većoj meri razvijenu sposobnost refleksije

sopstvenog procesa učenja.

Saveti u vezi sa

metodom:

Realizator treba da kreira listu elemenata za plan primene akcije, ali I

da bude fleksibilan u primeni te liste. Ti elementi mogu da budu vezani

za ciljeve polaznika vezane za primenu naučenog, vremenske rokove

za primenu naučenog i slično. Takođe, jedan element može da bude

i koje barijere polaznici vide za primenu naučenog, a na osnovu tog

im realizator može pružiti predloge kako da te barijere umanje ili

uklone.

Reference:

- Report on “Training Needs Analysis – Training requirements within the Judicial System”

conducted under the this project (Component 2.1)

- Initial and continuous training programs in JA

- Despotović, M, (2010), Razvoj kurukuluma u stručnom obrazovanju, Univerzitet u

Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd

- Oljača, M, (2013), Andragoška didaktika, Filozofski fakultet, Novi Sad

- Pastuović, N, (1978), Obrazovni ciklus – Opća metodika obrazovanja zaposlenih,

Zagreb: Andragoški centar Zagreb

- Pavlović- Breneselović D., Pavlovski, T. (2000), Interaktivna obuka: priručnik za obuku

voditelja interaktivne obuke, Centar za interaktivnu pedagogiju, Beograd

- Roeders, P., (2003), Interaktivna nastava : dinamika efikasnog učenja i nastave, Institut

za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, Beograd