PREDAVANJA ZA DEVETU NEDELJU (13, 14. April)

NASTAVNE JEDINICE:

-M:O:F:R.: ,,POLIGON“ i ,,KRUŽNI TRENING“

-Ostali organizacioni oblici rada

-Kombinovanje različitih formi i oblika rada.

M.O.F.R.: POLIGON

Može se reći da sve ostale forme rada koje se aktuelno primenjuju u školskom fizičkom

vaspitanju, po nekim svojim spoljnim obeležijima su neka vrsta poligona.

Poligon u sebi objedinjuje dve odlike:

- poligon ne sadrži nijedan novi motorički zadatak tj. takav da bi se morao posebno obuča-

vati, (kao što je bio slučaj kod nekih prethodno navedenih formi rada), i

- poligon ne zahteva nužno podelu odeljenja na radne grupe (a ipak, daleko od toga je to

frontalni oblik rada).

Reč poligon je kovanica od dve grčke reči: poli – više, mnogo i agon – akcija, borba, zada-

tak. Vodeći se time, poligon bi označavao vrstu kompleksne delatnosti koja se obavlja u jednom

vremenskom kontinuitetu i u kojoj su pojedinačne aktivnosti, sistematizovane po nekom kriteri-

jumu. Dakle, to je izvoĎenje odreĎenih fizičkih vežbi jedne za drugom, u kretanju, na otvo-

renim ili zatvorenim, tehnički ureĎenim vežbalištima.

Posmatrano u užem smislu, kao organizacionu formu rada, mogli bi ga definisati na sle-

deći način- poligon je izvođenje izvesnog broja telesnih kretnji-vežbi sukcesivno jednu za dru-

gom na prigodno ili standradno uređenoj stazi na otvorenom prostoru ili u zatvorenoj prostoriji

za vežbanje.

Svedeno na najkraće: poligon je trčanje i hodanje isprekidano drugim motoričkim zadaci-

ma. Naravno, pomenuti motorički zadaci moraju biti poređani u jedan pravilan i logičan niz.

U zavisnosti od osnovne namene kao metodičko-organizacione forme rada na času fizič-

kog vaspitanja, poligon se koristi:

- u obrazovnom smislu (u cilju u utvrđivanja i usavršavanja već obučavanih i skoro nauče-

nih kretnji);

- u trenažnom smislu (u cilju posebnog uticaja na opštu kondiciju ili izdržljivost, odnosno

opštu fizičku sposobnost);

- u rekreativnom smislu (radi otklanjanja eventualne monotonije izazvane dužim ponavlja-

njem istih formi rada i pojedinačnih telesnih kretnji – vežbi);

- u smislu provere opšte fizičke sposobnosti (poligon kao kompleksni motorički test);

- u smislu postizanja posebnih emocionalnih efekata (takmičarski poligoni, štafete i sl.);

I „poligon“kao forma rada ima svoje dobre i loše strane.

Njegova primena ima sledeće dobre strane:

- na jednom relativno malom prostoru može se uključiti u vežbanje veliki broj učenika,

- zahvalan je kao forma za proveru motoričkih sposobnosti pa i sportsko-tehničkog znanja,

- povoljan je za organizaciju takmičenja ili kao priprema za takmičenje,

- pozitivno utiče na samostalnost učenika u rešavanju zadataka,

- lako ga je formirati jer ne zahteva standardizovane objekte i rekvizite i dozvoljava široku

slobodu i kombinacije u komponovanju,

U tom smislu veoma mu je široka mogućnost primene s obzirom

- na pol i uzrast učenika,

- na godišnje doba,

- na vrstu vežbališta koje stoji na raspolaganju (sala, teren, dvorište, ravan ili talasasti te-

ren, uzan ili širok prostor i sl.),

-na vrstu podloge (parket, zemlja, trava, pesak, sneg, i sl.).

Što se tiče njegovih loših strana i nekih ograničenosti poligona, istaći ćemo sledeće:

- smanjena kontrola učenika u toku rada, te stoga,

- veće opterećenje nastavnika, naročito kada se radi o mlađim učenicima,

- zahtva svestraniju pripremu nastavnika, kako za komponovanje zadataka za jednu smisle-

nu i tehnički izvodljivu celinu, tako i za nameštanje sprava i korišćenje raspoloživog prostora,

- visoko opterećenje vežbača uz istovremenu pasivnost posmatrača (ukupno posmatrano

aktvno vreme nije impresivno),

- ne postoji mogućnost individualnog doziranja opterećenja,

- pojava nepravilnog izvođenja postavljenih zadataka u nizu, kao posledica želje učenika

da što pre dođu do poslednjeg zadatka u tom nizu,( čak i u slučajevima kada se staza ne prelazi

u smislu takmičenja i ne meri se vreme zatvaranja kruga staze),

- otežani uslovi za ispravljanje grešaka u toku izvođenja,

- nemogućnost da se često koristi, jer ne uzima u obzir koordinacijske i funkcionalne razlike

među učenicima, zbog čega program zadataka u stazi mora da bude određen prema najslabijima,

- u odnosu na ostale organizacione forme rada kod poligona postoji veći stepen rizika od

povreda usled skoro eliminisanja čuvanja i pomaganja učenicima, kako od strane nastavnika, ta-

ko i međusobno.

Bez obzira na niz ograničenja „poligon“ je ipak zahvalna forma rada. Njihova sistematiza-

cija se može učiniti po više kriterijuma, tako da možemo razlikovati sledeće poligone u odnosu

na:

1.način izrade objekta:

- prirodni,

- veštački,

- ugrađeni,

- pokretni,

- kombinovani.

2.namenu:

- poligon za usavršavanje tehnike kretanja,

- poligon za podizanje opšte kondicije,

- kontrolni poligon,

- takmičarski poligon,

- zabavno-rekreativni poligon,

3.pretežnost vrste telesnog kretanja:

- gimnastički poligon,

- atletski poligon,

- poligon sa elementima sportskih igara,

- mešoviti poligon.

4.broj staza sa zadacima:

- jednostazni poligon,

- višestazni poligon (štafete su višestazni takmičarski poligoni).

5.geometrijski profil staze:

- otvorene linije:

- prave, cik-cak,

- krive (profil potkovice),

- zatvorene linije:

- kružno-elipsastog oblika,

- vijugavog oblika. (prikazano na slici )

Spomenućemo još nešto što ima i te kakve veze sa poligonom. U pitanju su stalni poligoni za ve-

žbanje, tzv. TRIM STAZE. U svakom slučaju trim staze, kao takve, imaju posebnu vrednost jer se mogu

veoma široko koristiti, kako za aktivnosti učenika u vančasovno vreme, tako i za časove fizičkog vaspita-

nja u okviru redovnog nastavnog rasporeda časova.(ukoliko su u blizini škole).

Napomena: moramo da ukažemo na jednu grešku koja se provlači u praksi. Neki metodičari

smatraju da je suština poligona da svaki pojedinac mora izvesti određenu vežbu što brže (Lesko-

šek), a ima i onih koji ukazuju da to ne mora da bude pravilo kao i to da se poligon ne mora uvek

davati u takmičarskoj formi, pa samim tim se ni pojedini zadaci u nizu ne moraju brzo izvoditi

(Matić).(akcenat se baca na tehniku a ne na brzinu).

Što se tiče jako bitnog pitanja na planu doziranja opterećenja, kod poligona se opterećenje

(bez obzira kako je izraženo) određuje prema najslabijim učenicima. (Ukoliko se radi o poligonu

čija je namena kontrola i provera sposobnosti učenika onda se na osnovu najboljeg i najslabijeg

rezultata može utvrditi i formirati skala i tabela po kojoj će rezultati učenika biti vrednovani).

Evo nekih primera poligona.

Poligon 1

Učenici V razreda

Dužina staze: 30 metara

Broj motoričkih zadataka: 7

Opis motoričkih zadataka:

Nakon starta, učenik trči po niskoj gredi, preskače ram od švedskog sanduka, demonstrira kolut

napred na strunjači, trči oko stalaka, provlači se kroz obruč, uzima medicinku i trči 4–5 metara,

ostavi je, prelazi četvoronoške preko niskog razboja i prolazi kroz cilj.

Poligon 2

Učenici VIII razreda

Dužina staze: 60 metara

Broj motoričkih zadataka: 8

Opis motoričkih zadataka:

Početni stav: Niski start, nakon startnog znaka sunožno preskače nisku klupicu dva puta u le-

vu i desnu stranu, demonstrira kolut napred na švedskom sanduku, trči slalom oko zastavica, preska-

če vijaču četiri puta sunožno, uzima košarkašku loptu šutira na koš, u potporu prelazi paralelni raz-

boj, provlači se kroz vertikalni ram od švedskog sanduka, preskače konja-odbočka i ulazi u cilj.

M.O.F.R.: KRUŽNI TRENING

Osnovna i jedina nastavna funkcija „kružnog treninga“ je poboljšanje opšte fi-

zičke kondicije učenika (motoričke sposobnosti). To je karakteristika koja ga razlikuje od

ostalih rnetodičko-organizacionih formi rada.

On je, u stvari, intervalni sportski trening prilagođen školskim uslovima,(uzima se u

obzir broj učenika, uzast, trajanje časa, kao i materijalni uslovi kojima škola raspolaže).

U didaktičkom smislu „kružni trening“ je čas fizičkog vaspitanja u čijoj se glavnoj fazi

,,uslovno“ primenjuje individualni nastavni oblik.

Upravo zato što je rad individualno ( pojedinačno) organizovan i što je osnovni cilj pobolj-

šanje opšte fizičke sposobnosti učenika, časovi organizovani u ovoj formi rada imaju vrlo velike

vrednosti parametara nazvanog aktivno vreme (samim tim i opterećenje).

U tehničkom pogledu kružni trening je izvođenje određenih telesnih kretanja - vežbi pore-

đanih u krug. Medutim, krug ovde ima samo uslovno značenje jer vežbe ne moraju bezuslovno

imati geometrijski oblik kruga. Prostorni razmestaj zadataka može biti bilo kakav, a ono, što je u

svemu najbitnije, jeste da se nakon poslednje vežbe u nizu, ponovo vraća na početak - na prvu

vežbu (otuda i naziv, kružni, slika 1).

slika 1

Za „kružni trening“ je važno obratiti pažnju na sledeće:

- vrsta vežbi,

- režim vežbanja i

- dokumentacija o vežbanju.

Za kružni trening se biraju vežbe koje su učenicima poznate, najčešće osnovne vežbe ,

koje se u kružnom treningu izvode često sa posebnim opterećenjem.

Kružni trening može u sebi da sadrži i jedan broj vežbi koje predstavljaju elemente ne-

kih sportskih tehnika, kao što su: voĎenje lopte, kolut napred, leteći kolut, hodanje na gredi,

pogaĎanje loptom neki cilj ... ali mora se napomenuti da kod takvih vežbi nije akcenat na nji-

hovoj pravilnoj tehnici izvoĎenja, već one služe ili kao pauze nakon težih vežbi, ili se njima želi

uticati na neku od motoričkih sposobnosti (na pr:okretnost, ili koordinacija).

Broj vežbi u krugu može biti različit. Postoji laki ili kratki krug ( četiri vežbe), i dugi

krug ( 8 do 10 - 12 vežbi). Smatra se da kružni trening sa kratkim krugom, bez obzira na nje-

govu eventualnu težinu, ne može da ispuni vreme cele treće faze časa,ali zato dugi krug mo-

že da ispuni u celini vreme predviđeno za glavnu fazu časa (to može i nekoliko kratkih kru-

gova).

Pri osmišljavanju vežbi za krug moramo se pridržavati i voditi računa o sledeća dva

momenta:

1.da kod redosleda vežbi ne budu jedna do druge dve istorodne vežbe (vežbe koje po-

gađaju istu mišićnu grupu) i

2.da nakon teže vežbe sledi lakša (sa manjim opterećenjem).

Što se tiče režima vežbanja, tu treba voditi računa o veličini opterećenja, o trajanju rada

na pojedinim zadacima iz kruga, i na trajanje odmora kako između dve ili više serija pona-

vljanja na jednom zadatku, tako i između dva uzastopna kruga. Kružni trening je individual-

no doziranje vežbanja, pa je veličina opterećenja (mrtvim teretom, mehaničkim zahtevom,

dužinom trajanja vežbanja na radnom mestu) vrlo promenljiva. Zato nastavnik mora imati

vrlo precizne informacije o trenutnom nivou fizičkih sposobnosti učenika.

Jedno od najvažnijih pitanja je određivanje individualne norme ponavljanja za svakog učeni-

ka. Pre početka primene, nastavnik mora da obavi testiranje učenika. On to čini primenom tzv. mak-

simalnog testa, kako bi ustanovio maksimalne mogućnosti učenika. Na osnovu tih informacija se

određuje početna norma za svakog učenika ponaosob, kao i stepen progresivnog povećanja optereće-

nja u serijama i na časovima koji slede.

Maksimalni test se sprovodi ili na broj ponavljanja u jedinici vremena (1–2 minuta) uz maksi-

malnu brzinu izvođenja pokreta ili na maksimalni broj ponavljanja u neograničenom vremenu.

Pauze između pojedinih serija na jednom zadatku kao i pauze između dve serije na dva sused-

na zadatka u krugu se kreću između 20 i 30 sekundi. Pauze se koriste ili kao pasivni odmor, ili lagani

aktivni odmor (istezanje,labavljenje,hodanje,...).Važan element su i pauze između dva ili više krugo-

va. Obično se između dva kruga daje odmor oko 2 minuta, koji se progresivno smanjuje.

Kao početna norma obično se uzima ½ vrednosti na određenom zadatku dobijene maksimal-

nim testom, a ima i oštrijih početnih normi ( počinju sa 2/3 maksimalnog testa).

Mogućnosti za komponovanje vežbi za ovu formu u glavnoj fazi časa su neograničene.

U nastavku dajemo nekoliko primera „kružnog treninga“, (Simić,1999; slike 2, 3):

Primer broj 1 :

1.penjanje uz konopac,

2.provlačenje ispod kozlića,

3.vratilo, naupor za vesom o potkoleno,

4.preskakanje kratke vijače na klupi,

5. svedski sanduk bez poklopca, provlačenje kroz okvir,

6.stav ležeći na leđima, medicinka u uzručenju, podizanje u sed,

7.paralelni razboj, pomicanje u uporu po celoj dužini.

slika 2

Primer broj2

Dugi krug:

1.ripstol, podizanje donjih ekstremiteta do prednoženja u visu,

2.nošenje dve medicinke u dužini 2 x15 metara,

3.sunožni, jednonožni poskoci iz obruča u obruč,

4.sklekovi sa podizanjem nogu naizmenično,

5.švedska klupa, step – test,

6.mešoviti vis na paralelnom razboju, zgibovi ili mešoviti zgib na niskom vratilu,

7.švedski sanduk, odbočka,

8.podizanje trupa u sed iz stava ležećeg na leđima,

9.„vođenje“ lopte između čunjeva u dužini do 15 metara.

slika 3

Budući da je „kružni trening“ individualni rad, to se pored izbora vežbi, njihovog pro-

stora i određivanja normi, kao veoma važan momenat organizacije javlja potreba vođenja

dokumentacije o izvršenom vežbanju. Veoma je važno da svaka serija bude ubeležena u po-

seban karton učenika a taj način nastavnik će uvek imati uvida u rad, i to će mu pomoći da

pravilnije odredi opterećenje i odmor za svakog učenika ponaosob u svakoj sledećoj seriji.

Sam nastavnik nije u mogućnosti (a nije ni potrebno) da ovu evidenciju za svakog učenika vodi

sam. Potrebno je uputiti učenike da sami vode evidenciju o svojim normama i svemu što rade dok će

nastavnik samo povremeno to da kontroliše. Ovakvo prenošenje nadležnosti na učenike ima najčešće

za rezultat njihovo povećano interesovanje za rad, prema nastavi uopšte, kao i formiranje pravilnog

odnosa prema vlastitim motoričkim umenjima i sposobnostima.

Rad u ovoj metodičko organizacionoj formi rada pruža niz prednosti:

– izbor vežbi je olakšan jer ih biramo iz fonda prostih,poznatih i svima dostupnih vežbi

(sa ili bez opterećenja u lakšim ili težim uslovima izvođenja),

– nije neophodno preduzimati posebne mere sigurnosti i obezbeđenja,

– omogućava racionalno korišćenje vremena uz istovremeno visok radni učinak,

– veći broj učenika istovremeno vežba,

– veoma veliki iznos opterećenja učenika na ćasu,

– mogućnost individualnog doziranja opterećenja,

– obzirom da je to intervalni sportski trening prilagođen uslovima u školi-broju učeni-

ka, uzrastu, trajanju časa, materijalnim uslovima, i sl., kod njega su jasno definisani doziranje

opterećenja, sadržaji vežbanja, kontrola rezultata vežbanja i dr.,

– predstavlja pozitivnu promenu i izazov u radu,

– pruža stalni uvid u sposobnosti svakog učenika ponaosob,

– praćenje efekata rada od strane samih učenika vodi ka povećanoj stimulaciji i motiva-

ciji u radu.

Naravno, uz sve pogodnosti postoje i neki činioci koje navodimo kao ograničavajuće

faktore u primeni ove forme rada:

– može se koristiti samo za razvoj motoričkih sposobnosti učenika i nikako za usavrša-

vanje sportskih tehnika,

– zahteva veliku saradnju, svest i odgovornost učenika što otežava primenu u mlađim

razredima,

– neophodno je predhodno testiranje učenika kako bi se došlo do rezultata maksimalnih

testova,

– zahteva znanje i posebne pripreme za nastavnika, jer treba odrediti početna optereće-

nja na bazi testiranja, trajanje vežbi kroz broj ponavljanja ili vremenski okvir, broj serija, pa-

uze između vežbi, serija i krugova i dr.

Kružni trening po svojoj organizaciji neodoljivo podseća na stanični rad u dva ili više kruga.

Ono što ih razlikuje je njihova namena- kružni trening koristimo isključivo za razvijanje motorič-

kih sposobnosti, a stanice prevashodno za uvežbavanje tehnike a po nekim autorima i za motoriku.

U tom smislu smatra se da nije greška ukoliko kažemo da smo osmislili kružni trening sa odreĎe-

nim brojem stanica.

Kružni trening ima više efekata ukoliko ispunjava celokupnu glavnu fazu časa, međutim on se

može sprovoditi i samo u jednom njenom delu.

Da bi dao određene efekte, smatra se da treba primenjivati jedan isti krug vežbi najmanje 5–6

časova za redom. Tu onda nastaje problem, zbog jednoličnosti zadataka dolazi do monotonije u ra-

du. Inače, postoji čitav niz ograničavajućih faktora a tu pre svega mislimo na fond časova koji su

nam na raspolaganju i koji nas uslovljavaju, da ukoliko veći deo glavne faze časa zauzima kružni tre-

ning, onda smo primorani da to sprovodimo samo jednom nedeljno. Zato nastavnici često posežu za

prinudnim rešenjima da se kružni trening u glavnoj fazi časa kombinuje sa drugim sadržajima i ve-

žbanjima i to uglavnom u njenoj poslednjoj 1/3 časa, pa se tako može primenjivati na niz od više ča-

sova zaredom.

OSTALI ORGANIZACIONI OBLICI RADA U GLAVNOJ FAZI

ČASA

Pored navedenih metodičko organizacionih formi rada u ovoj fazi časamogu biti prisutni i sle-

deći oblici rada koji se mogu izvoditi sa svim ili jednim brojem učenika:

RAD U PAROVIMA

Predviđa naizmenično izvođenje datog motoričkog zadatka dva učenika. Rad u parovi-

ma se obično ispoljava kroz različite oblike. To može biti u vidu saradnje kada jedan učenik

čuva drugog, asistira mu ili pomaže i tako naizmenično ili kada jedan od učenika ima ulogu

pasivnog, ili aktivnog partnera u situaciji kada rade vežbu istovremeno.

Parovi bi trebalo da budu formirani prema polovima, učenika približne visine i težine,

sličnih fizičkih sposobnosti, podjednakih koordinacijskih sposobnosti, bliskih sportsko-teh-

ničkih mogućnosti i znanja a ponekad je poželjno samo ispoštovati želje učenika da zajedno

vežbaju u paru.

Što se tiče nekih vremenskih okvira, parovi mogu biti stalni ili promenljivi od jednog

časa do drugog a mogu se menjati i u toku jednog ćasa.

Napomena: moramo dati i neka dopunska pojašnjenja kako bi izbegli greške koje se ja-

vljaju u praksi i kako bi bolje razumeli da vežbanje dva učenika ne znači uvek da je to rad u

parovima. Na primer, kada učenici koji pripadaju različitim grupama rade po dvoje (a pri to-

me čekaju da dođu do rekvizita ili željenog prostora za rad ) onda se to ne može tretirati kao

rad u parovima:

Nije rad u parovima, (na pr.: odbijanje lopte prstima, radi se sa jednom loptom):

x x x x x ↔ x x x x x

(dvoje rade, ostali čekaju = nije rad u parovima)

Nije rad u parovima, (na pr.:dodavanje i hvatanje lopte u kretanju):

xxxxx x →→→

↨

xxxxx x →→→

(dvoje rade,ostali čekaju da im se oslobodi postor za vežbanje= nije rad u parovima)

Rad u parovima, (npr: dodavanje i hvatanje lopte na različite načine, svaki par ima

loptu):

x x x x x x

↨ ↨ ↨ ↨ ↨ ↨

x x x x x x

(niko ne čeka ni rekvizit ni prostor = jeste rad uparovima).

Vežbanje u parovima je prikladno za sve uzraste, na svim vežbalištima i za veliki broj

programskih zadataka. Obzirom da učenici rade istovremeno ili naizmenično, to obezbeđuje

zadovoljavajući intenzitet kao i sve ostale efekte časa. Nastavnik ima mogućnost da pravo-

vremeno reaguje dopunskim objašnjenjima kao i eventualnim korekcijama. Jedini uslov koji

treba ispuniti je obezbediti dovoljno rekvizita i prostora i na svaki način izbeći grupe jer to

onda nikako ne mogu biti parovi. Jedno drugo isključuje.

RAD U TROJKAMA

Kada određenu vežbu učenici vežbaju po troje, dobijamo rad u trojkama. U zavisnosti

šta čini zadatak glavne faze časa, da li je to razvoj motoričkih sposobnosti ili učenje i usavr-

šavanje sportsko-tehničkih elemenata, tako i formiramo trojke prema tim kriterijumima.

Rad tri učenika u glavnoj fazi časa karakteriše kompaktnost, obezbeđuje zadovoljavaju-

će efekte časa kao i bolju iskoristivost dostupnih rekvizita i raspoloživog prostora. Izuzetno

su zahvalne kod uvežbavanja nekih tehničko-taktičkih elemenata.

RAD U ČETVORKAMA

Kada četiri učenika u isto vreme vežba, dobijamo rad u četvorkama. Takav rad treba da se

odvija sa učenicima sličnih antropometrijskih i motoričkih karakteristika, i sličnog motoričkog

znanja. Kod definisanja rada u četvorkama treba biti oprezan iz razloga što je tanka granica iz-

među rada u četvorkama i grupnog oblika rada

KOMBINOVANJE RAZLIČITIH ORGANIZACIONO-METODIČ-

KIH FORMI I OBLIKA RADA

Navedeni jednostavniji oblici rada se mogu kombinovati u glavnoj fazi časa i sa pred-

hodno nabrojanim složenijim organizacionim oblicima rada. Znači, da bi smo na jednom ča-

su imali što efikasniji rad moguće je da u granicama mogućeg, i po potrebi, primenjujemo i

kombinujemo dva ili više organizaciona oblika rada. Na taj način je omogućena kontinuira-

nost u radu kako na održavanju i usavršavanju funkcionalnih i motoričkih sposobnosti učeni-

ka tako i na obučavanju sportsko-tehničkih veština.

Mogućnosti kombinovanja su mnogobrojne, ali svaki takav čas zahteva kao osnovni

preduslov pre svega dobro poznavanje svake od poznatih formi rada od strane nastavnika kao

i logiku prilikom izbora kombinacija.U literaturi se možemo sresti sa mnogobrojnim primeri-

ma među kojima su i neke nelogične kombinacije koje nećemo ni pominjati. Navodimo samo

neke od najčešćih i najefikasnijih.

Početak i rad sa stanicama

Možda i najbolja kombinacija kada nastavnik na jednom mestu sa grupom učenika ob-

rađuje novu nastavnu jedinicu (početak) dok ostali na više mesta uvežbavaju neka od ranije

već naučena kretanja (stanice). Sledi izmena mesta.

Početak i kružni trening

Isto kao i predhodna kombinacija uz napomenu da vežbe za kružni trening budu pažlji-

vo odabrane i da su usmerene isključivo na poboljšanju motoričkog prostora.

Početak i dopunska vežba

Zahvalna kombinacija, jednostavna za organizaciju a značajno može popraviti gustinu

časa i pozitivno se odraziti na ubrzani proces obuke nastavne jedinice. Može se kombinovati

tako što se započne sa jednom formom pa nastavi sa drugom, a može istovremeno da neke

grupe rade u jednoj formi rada a druge u drugoj pa se menjaju mesta.

Talas i dopunska vežba

Isto kao predhodna kombinacija samo još efikasnija.

Stanice i kružni trening

Jedna od najsloženijih ali i najefikasnijih kombinacija kada se radi i na uvežbavanju

sportskih tehnika i na razvijanju motoričkih sposobnosti i to sve na jednom času. Zahteva do-

bro poznavanje obe forme rada i predstavlja veliki napor za nastavnika, naročito ukoliko se

stanični rad odvija u dva ili više kruga sa po nekoliko stanica.

Kombinovanje metodičko organizacinih formi rada na jednom času je karakteristično

za kombinovani tip časa, ali i za časove na kojima se obučavaju nove nastavne jedinice a na-

stavnik je ograničen nedostatkom materijalnih uslova ili prostora.

Svaka od formi rada se može po potrebi kominovati i sa jednostavnijim oblicima

(dvojke,trojke,...)