a Menadzment Informacioni Sistemi

7/25/2019 a Menadzment Informacioni Sistemi

1/225

1.MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI1.1 UVODNA RAZMATRANJA Budunost nemaju oni koji znaju ve oni koji hoe da ue Peter F.rucker Uloga informacione tehnologije je da poslovnim sistemima i organizacijamaprui strateku prednost, olakavajui reavanje problema u poslovanju, poveavajui prodvnost i kvalitet, poboljavajui uslugu korisniku, usavravajui komunikaciju i saradnjute tako omoguavajui da se reorganizuje poslovni proces, odnosno omogui reinenjeringposlovnih procesa. Upravljanje informacionim resursima, novim informacionim teh

nologijama i komunikacionim mreama postaje kritini faktor uspeha u operacijama mnogih poslovnih sistema i organizacija i bie kljuno za opstanak poslovanja u digitalnoj ekonomiji. Informaciona tehnologija opisuje kombinaciju raunarske tehnologije(hardware i software), telekomunikacione tehnologije, netware, groupware i humanware.Hardware fizika oprema kao to su mehaniki, magnetski, elektronski ili optiki ureaSoftware predefinisane instrukcije koje kontroliu rad raunarskih sistema ili elektronskih ureaja. Softver koordinira rad hardverskih komponenata u jednom informacionom sistemu. Softver inkorporira standardne softvere kao to su operativni sistemi ili aplikacije, softverski procesi, vetaka inteligencija i inteligentni agenti ikorisniki interfejs. Telekomunikacije prenos signala du razliitih distanci koji ukljuuju i prenos podataka, slika, glasova koristei radio, televiziju, telefoniju i

druge komunikacione tehnologije.Netware oprema i softver neophodni za razvoj ipodrku mree raunara, terminala i komuniokacionih kanala i ureaja. Groupware komuni

cioni alati kao to su e-mail, videokonferencije i dr., koji podravaju elektronskukomunikaciju i kolaboraciju izmeu grupa. Humanware intelektualni kapaciteti neophodni za razvoj, programiranje, odravanje i rukovanje tehnologijom. Humanware inkorporira znanje i ekspertizu.

Kompjuterizovani-raunarski sistemi uopteno, i sistemi bazirani na mrei (netu) pogotovo, danas se mogu nai ak i kod najmanjih poslovnih aktivnosti. Skoro


2/225

2 informa cioni sistemi

Menadment

je nemogue opstati na surovom globalnom tritu i poslovati konkurentno bez savremenog raunarskog informacionog sistema. Zaista, globalni pritisci usled konkurencijei stalne inovacije primoravaju mnoge poslovne sisteme i organizacije da ponovo r

azmisle o tome kako posluju. Da bi se to uradilo, neohodno je uvoenje Informacionih tehnologija u poslovanju to jest primena ovih oblika poslovanja elektronska trgovina, menadment znanja, menadment odnosa sa potroaem, planiranje resursa preduzeai menadment lanca snabdevanja u organizaciji, i dr. Informaciona tehnologija (IT)se, od strane relevantnih asocijacija za informacione tehnologije, definie kao "izuavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrka ili upravljanje raunarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom". IT koriste raunare i raunarske programe da konvertuju, uskladite, tite, obrade, bezbedno alju i primaju informacije. Informaciona tehnologija je opti termin koji opisuje tehnologijukoja pomae proizvodnji, manipulaciji, skladitenju, komunikaciji i distribuciji informacija. Prvi koji je upotrebio termin "Informacione tehnologije" je bio Dim Domsik iz Miigena i to novembra 1981. godine. Termin je upotrebio kako bi modernizov

ao do tada korieni "obrada podataka". U to vreme Domsik je radio kao raunarski menader u auto industriji. Danas je veoma teko odrediti, ta je najbitnije poznavati izoblasti Menadmenta informacionih sistema. Za sve oblike organizovanja poslovnih sistema, organizacija i preduzea, obrazovne ustanove, optine, regione, drave je neophodno dobro poznavati Informacione sisteme da bi oni mogli da opstanu i napreduju. Informacioni sistemi mogu pomoi poslovnim sistemima, proizvodnim preduzeima, kompanijama i korporacijama da svoje poslovanje jednostavno odvijaju i na udaljenimpodrujima, da ponude nove proizvode i usluge, da iznova oblikuju poslove i radnetokove, i da pronau nove naine voenja poslova.

1.1.2. DEFINICIJA I OSOBINE INFORMACIJE Informacija je primljena i shvaena poruka.(Prinston) Da bismo lako shvatili znaaj, sutinu, i vrednost informacija kao resursa Informacionih sistema neophodno je navesti definicije i osobine, kao i odreenje

pojma informacije. Naime, osnove teorije informacija je najpre izloio ameriki inenjer i matematiar Klod Elvud enon (C. E. Shanon) u svojim radovima o matematikoj teoriji informacija 1948. i 1949. godine. enona je posebno interesovao problem komunikacije. Taj ga je problem doveo do zakljuka da je pri komuniciranju najvanije dase od odailjaa do primaoca prenese odreena koliina neeg nepoznatog primaocu. Ostalo je pitanje da se matematiki odredi koliina nepoznatog, to treba preneti u vidu poruke od odailjaa, preko kanala veze, do primaoca, to i ini osnovu enonovog rada iz teorije informacija.


3/225


Menadment

Slika 1: Osnovni model komuniciranja Ukoliko informaciju nastavimo detaljnije analizirati i definisati, moemo rei da je ona obavetenje, podatak o neemu, predana novost ili znanje, to je u formalnom smislu, kolekcija simbola koji mogu imati odree

no znaenje. Informacija je re latinskog porekla in formare i prvobitno je znaila stavljanje u odreenu formu, odnosno, davanje oblika neemu, ali je tokom vremena izgubila izvorno znaenje. Pod pojmom Informacija nazivamo sadraj onoga to razmenjujemo saspoljanjim svetom, dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem. Proces prijema i korienja informacija je proces naeg nastojanja da u toj sredini delotvorno delujemo, ili injenica kojoj se dodaju neke osobine. Informacija jepodatak sa atributima koji ukida ili smanjuje neodreenost sistema, odnosno smanjuje neizvesnost promena.Vano je istai da danas u domaoj i stranoj literaturi nema jedinstvenog pristupa fenomenu informacije, a jo manje jednoznane i opte prihvaene definicije informacije:

Slika 2: Pojam i relacije informacije i podatka


4/225


Menadment

Stoga emo navesti neke od poznatijih definicija informacije koje se najee koriste: "Informacijom se naziva sadraj onoga to razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem. Proces primanja i korienja i

nformacija je proces naeg prilagoavanja sluajnostima spoljne okoline i naeg nastojanja da u toj okolini delotvorno ivimo." - N. Viner "Kao to je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja se predaje nizom signala, mera organizacije." - N. Viner" Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi ponaanje koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po iskustvu trai znanje. to su bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnosti i to e vei, po pravilu, biti uspeh. Tu se ne misli na znanje uopte, nego na znanje sa namerom da pripremi ponaanje." - W. Witmannu (Informacija je prenoenje znanja). "Informacija za upravljanje jeste relevantno znanje koje proizilazi iz procesa obrade podataka i koje je steeno da bismo njime postigli posebne svrhe." - D.Sanders Informacija je novo saznanje koje davalac informacije upuuje primaocu u obliku obavesti, saoptenja, izvetaja, podataka i slino u cilju donoenja odgovarajue od

luke, izvrenja odreene aktivnosti i dr. Osnovne informacione veliine predstavljajuentropija i informacija. Izmeu njih postoje veze na koje je ukazao enon definiui informaciju kao negativnu vrednost entropije. Iz ovoga sledi da entropiju moemo shvatiti kao meru nedostatka informacija, odnosno, meru dezorganizacije sistema. Prema Vineru i enonu, informacija je neto to ukida ili smanjuje neodreenost sistema, odnosno, smanjuje neizvesnost promena. este su definicije prema kojima je informacija "najuoptenije reeno, kapacitet poveanja znanja". Meutim, informacija moe, ali ne mora, poveati koliinu znanja primaoca. To zavisi od sistema na koji se ona odnosi.Govoriti o informaciji kao o kapacitetu poveanja znanja, mogue je samo ako se onaodnosi na sistem koji moe da ima vie razliitih stanja i kada postoji neka objektivna neodreenost stanja u kome se sistem nalazi. Uloga informisanja u poslovnim sistemima : informisanje predstavlja primaran uslov upravljanja; informisanje ima znaajnu ulogu u rukovoenju, odnosno kompleksno informisanje obezbeuje odgovarajui step

en koordinacije rada pojedinaca i organizacionih delova, kao i angaovanje kreativnih snaga za ostvarivanje poslova i zadataka;


5/225


Menadment

informisanje je faktor integracije pojedinaca i organizacije, odnosno usmeravanj

a i podsticanja inicijative i angaovanosti radnika u izvravanju zadataka. Prema tome, informisanje radnika je vaan faktor efikasnosti poslovanja, odnosno produktivnosti rada

Da bi imali svoju upotrebnu vrednost za menadment informacije moraju biti: aktune, blagovremene, tane i istinite, razumljive, potpune i javne.

Vano je uoiti da kod svih iskazanih definicija informacija postoji neto zajedniko, ato je da se informacija definie u njenom pragmatinom obliku ukazujui na njenu ulogu u ponaanju oveka pri reavanju odreenih praktinih realnih problema u stvarnosti. Proces informisanja je proces sticanja znanja u cilju realizacije odreenih zadataka.Na taj nain se uspostavlja izvesna relaciono-komunikaciona povezanost izmeu objek

tivne stvarnosti, informacije i znanja o toj stvarnosti kod subjekta. Osnovna klasifikacija informacija bi obuhvatala informacije: 1) Prema funkcijama u poslovnom sistemu (za upravljanje,kontrolisanje); 2) Prema opsegu korienja (za poslovni sistem, za okruenje); 3) Prema stepenu obrade (izvorne, izvedene); 4) Prema nainu prikazivanja (usmene, pismene, slikovne,kombinovane); 5) Sa aspekta materijalnog oblikovanja (dokumenti, izvetaji, naune analize ...); 6) Prema vremenskom periodu za koji vae (jednokratne, periodine ...); 7) Prema vrsti dogaaja o kome informiu (verovatni dogaaji, determinisani; 8) Prema stepenu saetosti (pojedinane, zbirne); 9) Prema stepenu potpunosti podataka (potpune, nepotpune); 10) Prema vrsti odluka (iza strateke odluke,taktike odluke,operativne odluke); 11) Prema nivou organizovanja (za organizacione jedinice, preduzee, komoru...).


6/225


Menadment

1.1.3 RAZLIKA IZMEU PODATKA I INFORMACIJE Ne uimo za kolu, nego za ivot. - Stara latska poslovica U teoriji i praksi postoje razliita gledita kada je u pitanju definisanje pojmova podatak i informacija. Isto tako, postoje razlike i o odnosu ovih

kategorija. Vano je napraviti razliku izmeu podatka i informacije, pojmova koji seesto poistoveuju. Na primer broj 8 je podatak i on kao takav nema posebno znaenje,meutim "Sada je 8 asova" je informacija jer je podatku dodeljeno neko znaenje. Tako moemo uvideti da se informacija sastoji od podatka i znaenja koje mu je dodeljeno.1 Podatak je sirova injenica koja predstavlja neku istinu iz stvarnog tj, realnog sveta. Pojedinani podaci sami za sebe znae malo ili nemaju neko znaenje. Podacisu registrovane injenice, oznake ili zapaanja nastala u toku nekog procesa. Pojampodataka vezan je za fizike simbole koji mogu da se belee (registruju), uvaju, prenose i obrauju. Kratak primer razliitosti informacije i podatka moe biti sledei. Supermarketski broja za proveravanje prikuplja milione podataka, kao to suidentifikacioni broj proizvoda ili cena svakog pojedinano prodatog proizvoda. Ovakvi delovi podataka mogu biti kompletni i analizirani da daju potpunu informacij

u, kao to je ukupni broj televizora koji je prodat u o d r e e n o m trnom centru,koje marke televizora se najbre prodaju u toj prodavnici ili u tom podruju ili koja je ukupna suma potroena na taj tip televizora u prodavnici ili itavom regionu.

Sa aspekta obrade postoje sledee vrste podataka: identifikacioni klasifikacioni upravljaki kvalitativni kvantitativni Dakle, postoji logiki povezani niz pojmova ufunkciji od koliine podataka kao na slici :

1

ore Nadrljanski, Informatika za uitelje, UF Beograd, 1996.


7/225


Menadment

Slika 3: logiki niz pojmova u funkciji koliine podataka 1.1.4 VREDNOST INFORMACIJEKada vam ja prodam telefon, ja ga vie nemam. Kada vam ja prodam informaciju, ja

imam vie informacija samom injenicom da je imam i dalje i da znam da je i vi imate.- Peter Drucker Vrednost informacije se ogleda u tome da je informacija nepresuniresurs koji poseduje vrednost, kao roba, novac, rad ili sirovine. Sledee karakteristike utiu na vrednost informacije: metod i cena dobijanja svrha (korisnost) naini dobijanja principi obrade istoa (istija informacija svakako ima veu vrednost) Vdnost informacija se odreuje kroz: ulaganje za pribavljanje informacije kao resursa, troak ili kapitalna investicija u zavisnosti od ciljeva kompanije, Cost-Benefit analizu, potrebu za informacijama. Nauno tehnoloki rast, revolicija informacionih tehnologija, sve sloeniji privredni i drutveni razvoj, dovode do potrebe za praenjem sve vie novih podataka i njihovo pretvaranje u informacije, i injenica da seprema istraivanjima Stanford Univerziteta ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900.godine udvostruilo do 1950. godine i da se od tada celokupno ljudsko znanje udvos

truava svakih pet do osam godina, dovoljno govori o vanosti informacija kao elementa sticanja znanja.

1.1.5 KOMUNIKACIJA Poto nije mogue ne komunicirati, dobro bi bilo da svako od nas zna da upravlja komunikacijom. - M.L. Merlo ISVOR Fiat Komunikacija (lat. communicatio) predstavlja in prenoenja informacije sa jednog mesta na drugo, od pojave dopojave, osobe do osobe, sa jedne odrednice na drugu isl. Komunikacija je vana aktivnost koju ak i nesvesno sprovodimo u svakom trenutku naeg svakodnevnog ivota.


8/225


Menadment

Slika 4: Prosti model procesa komuniciranja Najvaniji osnovni elementi komunikacije su: izvor, kodiranje, informacija, dekodiranje primalac povratni signal. Izvor (poiljalac): Poiljalac je strana koja alje poruku drugoj strani. On inicira komun

ikaciju koncipirajui informaciju ili poruku koju eli da uputi primaocu. Poiljalac inicira komunikaciju kada pokuava da prenese ideje, informacije, injenice ili oseanja primaocu. Kodiranje: Kodiranje je stavljanje u neki jezik odnosno kod ili organizovanje u fiziki oblik koji se moe prenositi drugima. Pretvaranje osmiljene informacije u razumljiv i upotrebljiv signal za primaoca. Poiljalac kodira ideju koju eli da pretvori u poruku koristei se simbolima kao to su rei, dela ili izrazi. Vaan je nain na koji poiljalac kodira poruku: to moe da utie na nain na koji e primalac shtiti poruku. Informacija: Osnovni sadraj komunikacije. Dekodiranje: Dekodiranje je odgovor na kodiranje gde primalac poruke daje znaenje onome to je upravo doiveo,video i uo. Dekodiranje je postupak kojim primalac objanjava znaenje simbola, znakova koje je emitovao poiljalac. To je shvatanje ili razumevanje dobijene informacije ili pretvaranje informacije u razumljiv oblik. Kodiranje i dekodiranje je pot

encijalni izvor greke u komunikaciji jer primalac i poiljalac mogu imati razliito znanje, obrazovanje, iskustvo ili interese. Primalac: Primalac je strana koja prima poruke od neke druge strane. To je druga strana u komunikaciji. Primalac dekodira simbole koje su u poruci i pokuava da rekonstruie poiljaoeve prvobitne zamisli.Povratni signal: Potvrda da je primalac shvatio i razumeo upuenu informaciju. Zavrna faza je kada primalac odgovori na poruku dajui povratne informacije poiljaocu.Ovo pretvara jednostranu komunikaciju u dvostranu. Poiljalac, bez povratne informacije, ne moe da zna da li je poruka primljena i protumaena na odgovarajui nain. Povratna informacija (eng. feedback) je kljuan element komunikacije zato to poiljalacporuke upravo na osnovu nje moe da proceni koliko je poruka uspeno primljena iliposlana i kakav je imala uticaj na primaoca. Posmatranje i sluanje reakcije primaoca omoguava da se dalja komunikacija prilagodi i regulie da bi se postigao eljeniefekat. Povratna


9/225


Menadment

informacija je vrlo znaajna za uspene socijalne odnose i ima centralnu ulogu u uspenoj interpersonalnoj komunikaciji. Sam proces osnovnih elemenata komunikacije prikazan je na sledeoj slici 5:

Slika 5: Elementi komunikacije


10/225

10 Menadment informa cioni sistemi

POSLOVNI PRIMER IZ PRAKSE: Nuspn komunikci u Boplu. Nkon hvri u Boplu, Ono derson ni mogo d otkri zto?. Ko gnrlni dirktor kompni Union Krbid, movi rzlog. Zno d morti d obsni trginu nsru zposlnima, vldinim zvni. Ipk ni mogo d dobi odgovor n sopstvn potn, i lin pitnj. Kd kontkt tu Indiu, gd odmh stvljn u kuni pritvor sprn d urdi poso zbog kog doo

i im bilo dozvoljno d priu ni s kim. Zvninici indisk vld su ztvorili fbrikrivnj dokz. Osnovn injnic ko ndrson ni mogo d utvrdi 3.dcmbr 1984.gomtilzocinid koi s koristi z proizvodnju psticid dolo do nprdvin rkcirovnog gs. Klimtski uslovi sprvli su d s gs rspri i vtr g nosio blizu prBopl, gd su ljudi ili umrli u snu ili su s probudili i umrli dok su bli. Oni koi ssu imli otn oi i plu. Loklni bolniki kpcitti nisu bili oprmljni z ovkvundlj o n hiljd ljudi umrlo. Fbriku u Boplu vodio Union Krbid, ko pi potn obuk zposlnih, Union Krbid s povuko iz dnvnog poslovnj fbrik, kko d ustvovo u inspkcim i odgovro n zvnin pitnj i intrsovnj, li nidrmnu fbrik pod pritiskom d smnji trokov. Zbog problm s proizvodnjom, ni bi0% kpcitt, tko d s nisu mogl ispuniti potn prdvinj vznih z profit. Zto, prvil zpoljvnj i rspord odrvnj. Iko fbrik bil bukvlno ztvorn n

i funkcioniso i tu s postvlj pitnj d li bi on odgovoril i d su bil u funkciiu shvtili vnost situci i k su imli puzu z nkon to primno d gs curkontrolno sobi ni obvestio svog ndzornik kd tmprtur unutr rzrvor polcdur zhtvl do dv godin obuk z zposln n


11/225


kritinim postronjim, li su ovi ljudi imli obuku u trnju od oko msc dn, koristkom ziku. sno d su ndrson i Union Krbid imli vliki problm s komunikciom.jnic. k i dns, nikom ni u potpunosti sno koi sld dog dovo do nsru usldil su dugo trl. Nrvno, odrn bro prprk komunikcii postoo i odmhstpn osnj strh dovo do sporog protok prvovrmnih informci. Osim tog,

oim odmh nkon nsr, od koih su svi bili ugroni dogim i okolnostim koi su ubid d urdi. ndrson uinio simbolin potz odlskom u Indiu d bi, pokzo svoulo svki vid komunikci. N kru, moro d prduzm dnosmrnu komunikciu kko biro d prduzm vismrnu komunikciu d bi utvrdio t s tno dogodilo. Ob knl kodvno mlo zn, li ko vno, to ndrsonov komunikci s drugim zposln postronjim vrlo slinim onim u Boplu. Nsr u Boplu prvi primr zmki u komuomunikcii, kko pokzu primr Bopl, procs dononj odluk izlon n smo nu, ukoliko s n isplnir fktivn komunikci. Komunikci podrzumv vi od mmorsistm. On cntrlni do orgnizcion kultur: on podrzumv ono to kmo io noKko s dtlji pri iz Bopl i dlj otkrivu, on imti rzliito znnj z rzn. Mnog lkci s mogu nuiti iz trgin pri iz Bopl lkci o plnirnju, orgnizoikci cntrln tm u svko odluci mndr.2

Izvor: Dan Kurzman, A. Killing Wind: Inside Union Carbide and Bhopal Catastrophe, New York, McGraw Hill, Arthur Sharplin, Union Carbide of India Ltd, Journal of Management, Case Studies2


12/225


1.1.6 POJAM SISTEMA Ne postoji nita to bi bilo tee za planiranje, neizvesnije u pogledu rezultata, niti opasnije za uvoenje, nego to je stvaranje novog sistema; inicijator ima neprijatelje u onima koji imaju koristi od zadravanja starog sistema, asamo mlake branioce u onima koji bi imali koristi novog sistema N.Machiavelli, 1513 Sistem ine komponente odnosno elementi koji imaju odreenih srodnosti. Oni se na

laze u meusobnoj uslovljenosti. Ali, ono to razlikuje skupinu od sistema je to dasistem ima cilj, ili, svrhu postojanja. Sistem je ureeni poredak meuzavisnih elemenata povezanih zajedno prema nekom planu za postizanje odreenog cilja. Sistem jeuopteno, oblik drutvene organizacije (npr. dravni), skup delova, povezanih optom funkcijom (npr. proizvodni, pravni, nervni, ,..), skup jedinica, organizacijski ujedinjenih u celinu (npr. poslovni sistem), oblik, nain izgradnje, organizacija neega (npr. izborni), uslovljen planskim, pravilnim rasporedom delova (npr. sistem rada).


13/225


Slika 6: Procesi u preduzeu osnova za razvoj informacionog sistema Sistemi predstavljaju skup objekata i relacija meu tim objektima, njihovim atributima i njihovim okruenjem koji ini jednu funkcionalnu celinu. U teoriji i praksi o pojmu sistemapostoji bezbroj definicija. Jednu od najkompleksnijih definicija sistema dao jeM. J. Alexander: "Sistem je grupa fizikih, ili, nefizikih elemenata u prirodi koj

i ine set meusobno povezanih i uslovljenih elemanta sa jednim, ili, vie ciljeva, smerova, ili, krajeva".3 Alexander koristi termin "element" to upuuje na deo, komponentu, ili, objekt u sistemu. Ova definicija ima etiri kljune rei: "element", "meuodnos", "meudejstvo" i "cilj". Komponente to jest elementi sistema jesu njegovi fiziki delovi, ulazi i izlazi, te procesi, i upravljaki postupci (planiranje, organizacija, upravljanje i nadziranje). Osnovni elementi sistema: Podsistemi: komponente koje pripadaju sistemu, Granica: definie opseg i domaaj sistema, Okolina: sve toje izvan granica sistema, ali se jo uvek tie sistema, Ulazi: elementi koji ulazeu sistem iz okoline, Izlazi: elementi koji naputaju sistem, Okruenja: veze izmeu sistema i njegove okoline (zatita, filteri), Ogranienja: unutranji i spoljanjii faktori koji odreuju i ograniavaju funkcionisanje sistem. Osnovne karakteristike sistema: organizacija struktura i poredak, hijerarhijske veze koje odreuju formalnu komu

nikaciju i upravljaki lanac (npr. vojska, preduzee, poslovni sistem)interakcija nain na koji pojedine komponente sarauju s drugim komponentama (pr. nabavka sa proi

zvodnjom, proizvodnja sa prodajom) meuzavisnost jedan podsistem zavisi od drugog(ulaz), da bi mogao funkcionisati integrisanost mera povezanosti komponenti

M. J. Alexander: Information, Systems Analysis - Theory and Applications, Palo Alto, California, Science Research Associates, 1974. god., str. 4.3


14/225


1.2. INFORMACIONI SISTEMI1.2.1 POJAM INFORMACIONIH SISTEMA Informacioni sistem je skup elemenata (komponenata) organizovanih tako da omoguavaju registrovanje, prikupljanje, prenos, obradu, skladitenje, analizu i distribuciju informacija da bi podrali analizu, odluivanje, koordinaciju i kontrolu u poslovnom sistemu odnosno organizaciji. Pored napred

navedene definicije informacionog sistema u relevantnoj strunoj literaturi prisutne su i sledee definicije informacionog sistema: Sistem u kome se veze izmeu objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija, "Informacioni sistem predstavlja sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave.", "Informacioni sistem je svako uspeno ureivanje ljudi, postupaka, ureaja i tehnologije, organizovanih u svrhu pruanja blagovremene, pouzdane informacije potrebne za rukovoenje preduzeem radi ostvarivanja dobiti". Takoe u strunoj literaturi su poznati raznimodeli informacionih sistema, na primer: tradicionalni informacioni sistem,

proizvodni i operativni sistemi, trini informacioni sistemi, i integralni (totalni) informacioni sistemi.4

Informacioni sistem se definie i kao sistem koji koristi hardver resurse, softver, i ljudske resurse radi sprovoenja aktivnosti ulaza, obrade, izlaza, memorisanjai kontrole, a koje treba da transformiu resurse podataka u informacione proizvode. Informacioni sistem je ureeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mrea i tehnologija koja su u meusobnoj korelaciji u cilju podrke i poboljanja svakodnevnih poslovnih operacija, a takoe i u cilju podrke menadmentu u reavanju poslovnih problema u poslovnim sistemima kao i procesa donoenja odluka.Informacioni sistemi treba da budu strategijski, odnosno da ispunjavaju ciljevei strategiju poslovanja poslovnog sistema.

Prins T., Informacioni sistemi za organizovanje planiranja i kontrole, Beograd,1978, str. 89. do 359.4


15/225


Strategijski informacioni sistemi (Strategic Information Systems, SISs) su sistemi koji pomau poslovnom sistemu da stekne konkurentnu prednost kroz doprinos strategijskim ciljevima organizacije i/ili njenoj sposobnosti da znatno povea svoje performanse i produktivnost.

Konkurentna prednost je prednost u odnosu na konkurenciju u pogledu trokova, kvaliteta, ili brzine koja vodi ka kontroli trita i poveanju profita. Informacioni sistem delujui u okviru nekog poslovnog sistema i organizacije, omoguava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruenjem.

Slika 7: Elementi informacionog sistema Zadatak informacionog sistema je prikupljanje, selekcija, obrada, skladitenje, prenoenje i korienje informacija. Na taj nain,informacioni sistemi postaju jedan od neophodnih uslova uspeha i opstanka poslovnih sistema i organizacija u izrazito nestabilnom i konkurentnom poslovnom okruenju. U tehnikom pogledu informacioni sistem moe se definisati kao skup meusobno povezanih elemenata koji skupljaju, procesuiraju, belee i distribuiraju podatke, kako bi pomogle proces donoenja odluka, t.j upravljanja, koordinaciju i kontrolu u p

oslovnom sistemu i organizaciji. Informacioni sistemi slue i kao pomo menaderima, inenjerima i radnicima za analizu raznih problema, kao i veoma korisna pomo kod lansiranja i izrade novih proizvoda. Takoe informacioni sistem sadri neophodne informacije o poslovnim resursima preduzea, ljudima, mestima i stvarima unutar poslovnog sistema i organizacije ili spoljnjeg okruenja. Informacioni sistem u poslovnomsistemu treba da obezbedi sve neophodne informacije potrebne za donoenje odluka ouslovima rada, sredstvima i raspodeli rezultata rada. Informacioni sistem ima sledea specifina svojstva:


16/225


dokumentovanost podataka i informacija, racionalnost i ekonominost, integralnost kompletnost, unificiranost, standardizovanost, veza i otvorenost prema okolini,jedinstvenost.

Svaki informacioni sistem ima tri osnovne aktivnosti koje su neophodne da korisnik informacionih sistema donosi odluke u procesu upravljanja i odluivanja, da kontrolie operacije, analizira probleme, i da osmilja i kreira nove proizvode ili daprua usluge. Ove aktivnosti su input, procesuiranje i output. Prema opte poznatojteoriji sistema, svaki sistem sadri elemente na ulazu i izlazu, odnosno inpute ioutpute, kao i odgovarajue upravljanje odnosno menadment. Kod informacionih sistema upravljanje se ostvaruje preko povratne sprege koja utie na ulaze, transformacije i izlaze. Uticaj okruenja se takoe manifestuje na sve elemente informacionog sistema. Osnovne faze informacionog sistema su: prikupljanje podataka: definisatikoje podatke treba sakupiti, na koji nain, sreivanje podataka: sreivanje i klasifikovanje prema kriterijumima, obrada podataka: formiranje sadraj informacije obrado

m podataka, selekcija informacija: informacija prema korisnicima, raspodela informacija: vri raspodela informacija korisnicima prema potrebi, korienje informacija:na bazi informacija donose se odgovarajue odluke. Informacioni sistemi (IS) moguse zasnivati na klasinim reenjima, koja predpostavljaju korienje poslovne dokumentacije, ili reenjima koja su delimino ili potpuno bazirana na primeni informacione tehnologije. Ova posljednja vrsta informacionih sistema naziva se informacioni sistemi bazirani na raunaru, kompjuterizovani informacioni sistemi ili raunarom podrani informacioni sistemi. U literaturi, na engleskom jeziku, koristi se pojam CBIS (Computer Based Information System Informacioni sistem podran raunarom) . Tako da emo u daljem izlaganju pod informacionim sistemima podrazumevati informacioni sistemi podrani raunarom, odnosno CBIS sistemi. Input-ulaz, skuplja neobraene podatke unutar poslovnog sistema i organizacije ili iz okruenja. Procesiranje je proceskoji ove podatke obrauje i dovodi ih u razumljivu formu. Output prenosi procesui

rane tj. obraene podatke ljudima koji e ih koristiti ili aktivnostima za koje e biti od koristi. Informacioni sistem zahteva feedback a to je output koji je vraen odreenom broju lanova u organizaciji da im pomogne da procene ili isprave fazu inputa. Informacioni sistemi, zasnovani na primeni informacione tehnologije sadre sledee komponente: hardver, softver, mrea,


17/225


procedure, metode i tehnike (znanja zaposlenih), procesi i podaci, baze podatakai drutveni kontekst.

Slika 8: Raspodela ulaganja u razvoj IS Uslov opstanka bilo kojeg poslovnog sistema i ogranizacije je da raspolae adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razraeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim poslovnim sistemima te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija, iz toga proizilazi da informacioni sistem moe biti manuelan ili podran informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan. Osnovni razlog primene Informacionih sistema je u visokoj produktivnosti koju obezbeuju savremena tehnoloka reenja (slika 9).Analiza trendova prikazana na slici 9 ukazuje da:

produktivnost softvera se udvostruuje svakih osam godina, produktivnost hardveraje deset puta vea svakih pet godina i produktivnost ljudi se poveava za oko 2% god

inje.


18/225


Slika 9. Indeks produktivnosti elemenata IS Moemo rei da su tipini informacioni sistemi koji prate organizacionu strukturu: funkcionalni, informacioni sistem za celu organizaciju i meuorganizacioni. Ovi sistemi su organizovani u hijerarhiju u kojoj se svaki sistem na viem nivou sastoji od nekoliko sistema sa nieg nivoa. Funkcionalni sistem podrava odreenu oblast u svakoj kompaniji (marketing, proizvodnja

kadrovi, itd). Na viem nivou se nalazi informacioni sistem cele kompanije, a meuorganizacioni informacioni sistem povezuje razliite kompanije. Poslovni sistem je uopteno, organizacioni sistem u kome se ekonomski resursi (input) transformiu pomourazliitih organizacionih prosesa (processing) u proizvode i usluge (output). Poveanje sloenosti i promenljivost poslovnog okruenja zahteva od menadmenta t.j rukovodstva da se neprekidno suoava sa novim promenama i izazovima, da ih stalno predvia iplanira odgovarajuu poslovnu strategiju. Ovaj uticaj je izraen u svim poslovnim sistemima i preduzeima, tako da se moe rei da su svi poslovi sistemi u krizi, pri emusu razliiti intenzitet i faze krize u razliitim poslovnim sistemima. Informacionisistem u ovim uslovima postaje faktor opstanka poslovnog sistema jer omoguava menadmentu da se fleksibilno ponaa u odnosu na svakodnevne promene na tritu, a posebnoda vrlo brzo dostavi rukovodstvu odnosno top menadmentu sve neregularne pojave,

kritine trendove i primenom odgovarajuih sistema za podrku odluivanju da reenje za strukturirane probleme odluivanja. Poveanje konkurencije i globalizacije ekonomije ogleda se u promeni konkurentnosti na bazi cene i njenoj evoluciji ka kvalitetu ukljuujui i brzo reagovanje na zahteve kupaca. Konkurentnost na bazi cene ostvarujese stalnim


19/225


tehnolokim inovacijama i izmenom cene rada. Iako je u mnogim zemljama u razvoju cena rada i 10 puta manja od cene rada u industrijski razvijenim zemljama, u ovimzadnjim, konkurentnost se postie viim nivoom primenjene proizvodne i informacionetehnologije i savremenim upravljanjem. Primenom informacionih sistema utie se nasnienje trokova, a time i poveanju konkurentnosti na bazi cene. Iste konstatacije

vae i za uticaj informacionih sistema na poveanje kvaliteta i fleksibilnosti. U uslovima globalizacije trita informacioni sistem postaje nezamenljiv faktor za ukljuivanje poslovnih sistema u svetske privredne tokove. Tako na primer, ukljuivanjemna Internet mreu poslovni sistem moe da plasira svoje usluge, prati cene konkurencije, tehnoloki razvoj, metode i tehnike za unapreenje poslovanja, itd Glavni funkcionalni informacioni sistemi: su organizovani za potrebe tradicionalnih odeljenja u kompaniji: proizvodnja, raunovodstvo, finansije, marketing i kadrovi. IS celekompanije: Dok je funkcionalni IS fokusiran na odreenu oblast, drugi IS podmiruju potrebe vie odeljenja, ili ak celog poslovnog sistema i organizacije. Ti informacioni sistemi zajedno sa funkcionalnim IS grade informacioni sistem cele kompanije. Jedan od najznaajnijih informacionih sistema ovog tipa je ERP (enterprise resources planning) , koji omoguava kompanijama da planiraju i upravljaju resursima

cele kompanije. Meuorganizacioni sistemi: Neki informacioni sistemi povezuju dveili vie organizacija ili sistema. Oni su poznati kao meuorganizacioni sistemi. Naprimer, sistem za rezervaciju avionskih karata je sainjen od razliitih sistema koji pripadaju razliitim avio-kompanijama. Izgradnja i korienje informacionih sistemanose sa sobom i odreene probleme: Problem isplativosti investicija u informacionetehnologije, Neophodne organizacione promene Efekti globalizacije Stalne promene tehnoloke infrastrukture Etiki i bezbednosni problem Zavisno od odnosa ulaznih (U) i izlaznih informacionih veliina (I), informacioni sistemi mogu da budu: upravljani informacioni sistemi (U>I) neutralni informacioni sistemi (U=I) upravljakiinformacini sistemi (U


20/225


U praktinom smislu za menadment su najznaajniji upravljaki informacioni sistemi, kodkojih je izlazna informacija vee vrednosti od ulazne, jer samo oni obezbeuju osnovu za upravljanje i donoenje odluka u poslovnim sistemima. Svaki poslovni sistemi organizacija ima neki informacioni sistem, koji ine ljudi, procedure ili objekti, a raunarska tehnologija ne mora da bude najvaniji element sistema. Predmet naeg

istraivanja su Raunarski informacioni sistemi gde su prikupljanje, obrada i distribucija informacija bazirani na raunarskom hardveru-HW i softveru-SW.

1.2.2 VRSTE I TIPOVI INFORMACIONIH SISTEMA Nita nije praktinije od dobre teorije. N.Bor U savremenom ivotu svakodnevno se javljaju i razliiti interesi, zatim razliitestrunosti kod ljudi koji upravljaju poslovnim sistemima i organizacijama, i saminivoi organizacione sloenosti, a samim tim i razliite vrste sistema. Nikada jedansistem ne moe obezbediti sve potrebne informacije koje su neophodne jednoj organizaciji ili jednom poslovnom sistemu. Svaka uspena i za nae okruenju tipina organizacija odnosno poslovni sistem ima operacioni nivo sistema, nivo sistema znanja, menadment nivo sistema i strateki nivo sistema za svako funkcionalno podruje, npr. usluna funkcija generalno ima usluni sistem na operacionom nivou da evidentira dnevne

usluge i da procesuira zahteve za uslugama. Nivo znanja dizajnira promotivni prikaz za usluge poslovnog sistema. Menadment nivo sistema prati mesenu realizacijuusluga tako to vri analize i obavetava i davaoce usluga i korisnike usluga o nivoui kvalitetu datih usluga. Za sistem planiranja usluga u nekom vremenskom perioduslui strateki nivo. Prvo opisujemo specifine kategorije usluga sistema svakog organizacionog nivoa i njihove vrednosti u poslovnom sistemu. Zatim pokazujemo kakoposlovni sistemi koriste ove sisteme za svaku glavnu poslovnu funkciju. Slika 10prikazuje tipove sistema prema organizacionom nivou, koji se nalaze u jednom poslovnom sistemu. U prikazu imamo tri kompanije koje su meusobno povezane i podeljene na strateki nivo, menadment nivo, nivo znanja i operacioni nivo, na funkcionalna podruja kao to su marketing, proizvodnja, a u javnim upravama usluge, finansije, raunovodstvo i ljudski resursi (Anthony,1965).


21/225


Slika 10: Tipovi informacionih sistema prema organizacionom nivou Najjednostavnija i osnovna podela informacionih sistema je: Formalni i Neformalni. Formalni ISzasnivaju se na opte prihvaenim i fiksnim definicijama podataka i procedura za skupljanje, registrovanje, obradu i koritenje tih podataka. Pod formalnim sistemompodrazumeva se IS koji je strukturiran tj. on radi na osnovu saglasnosti sa pret

hodno definisanim pravilima koja su relativno nepromenjiva, odnosno ve propisanai utvrena i ne menjaju se lako. Npr. u evidenciji graana odnosno korisnika sistemazahtevae korisnikovo ime, identifikacioni broj kao i popis dozvoljenih usluga prema odgovarajuem identifikacionom broju. 2. Neformalni IS oslanjaju se na neodreena pravila ponaanja. Tu nema slaganja o tome ta je informacija ili kako bi trebalabiti zabeleena ili obraena. Ovakvi sistemi su veoma bitni za ivot jednog poslovnogsistema. Formalni IS mogu biti kompjuterski bazirani ili runi. Runi sistemi koriste tehniku papira i olovke. Kompjuterski bazirani IS se oslanjaju na tehnologijuhardvera i softvera da obrade podatke.1.


22/225


Ovde je neophodno razjasniti i sledee zablude i apsolutno pogrena tumaenja vezana za IS: IS je obavezno kompjuterizovan, IS je sam sebi cilj, Dobar je sistem upravljanja i odluivanja ali je lo IS, IS se razvija jednom za uvek,i nije neophodna nadogradnja, Razvoj IS se mora u potpunosti poveriti konsultantima, Pri razvoju ISvano je samo kupiti raunare i prateu opremu, U knjizi emo pod izrazom informacioni

sistem podrazumevati kompjuterski bazirani formalni IS koji se koristi kompjuterskom tehnologijom. Iako kompjuterski bazirani IS koriste kompjutersku tehnologiju da pokrenu proces obrade toka podataka u razumljivu informaciju, postoji otra razlika izmeu kompjutera i kompjuterskog programa s jedne strane, i IS s druge strane. Da i kod podele informacionih sistema u literaturi postoje znaajne razlike ineusaglaenosti potvruju autori koji pod funkcionalnom podelom podrazumevaju sledeuklasifikaciju inforrmacionih sistema: Sistemi za prikupljanje informacija,emi za prenos informacija, Sistemi za obradu informacija, Sistemi za uvanje informacija, Informaciono-istraivaki sistemi, Informaciono-upravljaki sistemi, Informacioni sistemi za podrku odluivanja;

Vrste i klasifikacija informacionih sistema prema pruenoj podrci:

Sistem obrade transakcija (TPS) podrava praenje, sakupljanje, uvanje, obradu i slanje glavnih poslovnih transakcija organizacije.Upravljaki informacioni sistem (MIS) podrava funkcionalne aktivnosti i menadere. Sistem za upravljanje znanjem (KMS) podrava potrebu svih zaposlenih za korporativnim znanjem.

Sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS) podrava rad kancelarijskihradnika.


23/225


Sistem podrke odluivanju (DSS) prua podrku prvenstveno pri donoenju analitikih i kitativnih odluka.

Informacioni sistem preduzea (EIS) prua podrku direktorima. Sistem podrke grupamaSS) prua podrku menaderima koji rade u grupama. Inteligentni sistemi podrke obuhvata

ju komponentu znanja, kao to je ekspertski sistem ili neuronska mreaPolazei, pak, od funkcionalne podele, informacioni sistemi se svrstavaju u sledeegrupe: raunovodstveni informacioni sistemi, finansijski informacioni sistemi, marketing informacioni sistemi informacioni sistem u proizvodnji (CAD- CAM); Zahvaljujui brzini, organizaciji i kvalitetu procesa obrade podataka koja se postie primenom moderne raunarske tehnike sve savremene informacione sisteme karakterie kompjuterska podrka. Njihova specifinost je u tome to je proces unosa, obarade podatka iizdavanja informacija automatizovan, tako da za oveka ostaje samo funkcija kontrole i opsluivanja. Specifina svojstva Poslovnih informacionih sistema: dokumentovanost podatka i informacija - dokaz o poslovnim stanjima, promena, ili tvrdnjama.Nije dovoljno da postoji samo dokument ve i da su podaci u njemu tani, itljivi i razumljivi. racinalnost i ekonominost - tenja da se sa to manje napora i energije po

stigne to vie rezultata. Svaka informacija ima svoju cenu i tkz trokovnik, koji prikazuje cenu koja se za neku informaciju plaa i kakvi su ekonomski efekti od njeneupotrebe. Zato odnos izmeu cene proizvodnje neke informacije i njenog doprinosau efektima funkcionisanja poslovnog sistema predstavlja polazni kriterijum za odluivanje hoe li se neka informacija proizvoditi. unificiranost i standardizovanosttehnikih elemenata IS-a, jedinstvenost informacionog sistema. Na sledeoj slici 11. prikazani su tipovi informacionih sistema sa funkcionalnim nivoima menadmentna:


24/225


Slika 11:Informacioni sistemi i menadment


25/225


POSLOVNI PRIMER IZ PRAKSE: INFORMACIONI SISTEM INSTITUTA MIHAJLO PUPIN KAZA, KAZA jeintegralni poslovni informacioni sistem koji u sebi integrie vei broj modula. Program obuhvata kompletnu kadrovsku evidenciju, obraun zarada i svih ostalih linih primanja za mala, srednja i velika preduzea. Moduli za elektronsko plaanje preko poslovnih banaka, XML sprega sa Trezorom i sprega sa SAP-ERP ga ine kvalitetnim i z

aokruenim reenjem. Udoban rad korisnika, intuitivan korisniki interfejs i parametrizovane opcije programa omoguavaju lako prilagoavanje zakonskim izmenama i specinostima preduzea. Moduli: Kadrovska evidencija Dinarske zarade Devizne zarade HonorariSlubeni putevi

Sprega sa TrezoromElektronsko plaanje

Sprega sa SAP-ERP Karakteristike:

Sistem ovlaenja korisnika. Pre poetka rada sa programom je obavezna autorizacija (k

orisniko ime i lozinka). Ovlaenja u radu sa sistemom se deniu preko uloga. Jedan korisnik moe da pripada jednoj ili vie uloga, od kojih nasleuje privilegije. Ovlaenja su

denisana na nivou baze podataka tako da je korisnik uvek limitiran svojim ovlaenjima, ak i van aplikacije. Sistem automatski evidentira sve najvanije akcije korisnika (unos i izmena podataka, promena statusa dokumentu). abloni za izvetaje: ablonizovani izvetaji omoguavaju svakom preduzeu odgovarajui izgled i strukturu raznih uverenja, reenja, ugovora i aneksa ugovora o radu. abloni omoguavaju denisanje vie razliih sekcija dokumenta i elemenata na tom dokumentu, kao to je preambula reenja, glavni deo reenja, obrazloenje, ko izdaje ovaj tip dokumenta, ko su primaoci dokumentai slino.


26/225


Dopuna podataka koji nedostaju: esto je potrebno uneti podatke u pomonim ifarnicimai evidencijama kao neophodan preduslov da bi se uneo neki sloeni dokument (npr.unos novog kreditora da bi se uneo kredit). Korisnik ne mora da se optereuje koji

m redosledom treba da unosi podatke, jer je ugraen mehanizam koji omoguava lak unos i kompletiranje podataka. Ukoliko korisnik unese podatak koji u datom ifarnikujo ne postoji, program automatski nudi dopunu tog ifarnika. Ukoliko to korisnik eli, automatski se otvara forma za unos novog podatka u eljeni ifarnik, tako da korisnik moe kasnije (po njenom zatvaranju) nesmetano da nastavi sa kompletiranjem zapoetog dokumenta. Ugraena opcija za dopunu podataka koji nedostaju prua korisnicimaznaajnu udobnost u radu sa programom. Dinamiki izvetaj: Program ima dinamiki izvetajkojim moe da se pokrije potreba za najveim brojem Ad-Hoc izvetaja, bez izmene ili dopune programa. Pre pokretanja dinamikog izvetaja se biraju podaci koji e biti prikazani i redosled njihovog pojavljivanja. Takoe se zadaje proizvoljno sloeni kriterijum koji izvetaj mora da zadovolji. Broj podataka koji stoji na raspolaganju zadenisanje dinamikog izvetaja je veliki, a novi podaci lako mogu da se konguriu kroz a

dministratorsku granu menija. Jednom napravljen dinamiki izvetaj moe da se sauva kaoablon za kasnije korienje. Podsetnik: Program ima podsetnik sa veim brojem tema, koje se osveavaju automatski i na zahtev. Teme su istek rada na odreeno, mirovanja,porodiljskog, pripravnikog, lista dokumenata koji ekaju obradu, roendani zaposlenihi slino. Uvid u detalje: Ukoliko je polje na ekranu u kojem je trenutno kursor referenca na neki drugi zapis (polje sa pridruenom padajuom listom vrednosti), korisniku na raspolaganju stoji taster uvid u detalje. Ova akcija otvara dokument, evidenciju ili ifarnik koji odgovara referenci i automatski prikazuje upravo traeni zapis. Ova opcija prua veliku udobnost korisnicima i daje oseaj da je sve udaljeno samo par klikova miem. Filtar za pretraivanje: Da bi lako i brzo mogao da se pronae bilo koji dokument u sistemu, na raspolaganju je ltar za pretraivanje. Filtar je generiki za bilo koju vrstu dokumenta u sistemu. Jedna od opcija administratorskogdela menija je podeavanje polja preko kojih je mogue zadavati uslov i koji operato

r poreenja se koristi (, , =, , like preks, suks ili bilo gde, ...).

Softverska platforma: Operativni sistem: - Windows XP, 2000, 2003, Vista


27/225


Baza podataka: - Microsoft SQL Server 2000/2005 Aplikacija:- Microsoft Access Project 2003 Arhitektura: - Client Server. Neki tehniki podaci: - Aplikacija: 518 formi, 320 izvetaja, 48000 VBA linija koda, 255 stavki menija, 30 vrsta dokumenata. - Baza podataka: 377 tabela, 208 pogleda, 744 procedure, 106 funkcija, 105500T-SQL linija koda, 375 rigger-a. 1.2.3 BAZE PODATAKA S obzirom da osnovu svakog i

nformacionog sistema predstavlja baza podataka, izlaganje materije informacionihsistema bez prikaza funkcija baza podataka, predstavljalo bi poduhvat nemogue misije, tako da su u daljem tekstu izloeni osnovni pojmovi, sutina i znaaj baza podataka u informacionim sistemima. Baza podataka predstavlja vei skup meusobno povezanihdatoteka. Baza podataka je struktuirana kolekcija povezanih podataka o jednom ili vie objekata. Sama re baza znai osnova ili fundament, pa tako moemo rei da je osnova svake baze podataka informacija, a sama baza podataka predstavlja deo Informacionog sistema za dobijanje informacija. Imamo puno primera baza podataka iz svakodnevnog ivota:

Red vonje Telefonski imenik, Adresar, Knjiga gostiju u hotelu, .

Baze podataka moemo definisati i kao skup logikih datoteka koje su meusobno povezane, te upravo iz tog razloga samo upravljanje bazama podataka je prilino sloenije ikompleksnije od upravljanja klasinim datotekama.


28/225


Slika 12: Baze podataka i sistem za upravljanje bazama podataka Svedoci smo da baze podataka koristi sve vie korisnika jer se njihovim korienjem postiu ogromne prednosti i poboljanja samog procesa poslovanja. Podaci u bazi podataka su organizovani sledeim redom: bit, bajt, polje, zapis, tabela, baza podataka. Bit je najmanjielement prikaza podataka u raunaru i uzima vrednosti 0 ili1 Bajt je najmanja adr

esibilna jedinica koja sadri 8 bita i predstavlja jedan karakter. Polje ili atribut predstavlja se sa jednim ili vie bajtova. Zapis sadri skup atributa o jednom primerku (instanci), na primer atributi jednog studenta su: broj indeksa: 50/90, ime i prezime: Petar Petrovi, semestar: 2. Tabela je kolekcija razliitih zapisa, akoje pripadaju jednom objektu, Baza podataka je kolekcija povezanih tabela.


29/225


Slika 13: Organizacija podataka u bazama podataka Na prethodnoj slici 13. prikazana je organizacija podataka u bazama podataka koja spreava da se pojedini podacidupliraju kao to je bio sluaj pri organizaciji podataka u datoteke, kao i spreavanje gubitka neophodne fleksibilnosti i elastinosti koje jedna dobro organizovana baza podataka mora posedovati. Prednosti baza podataka ogledaju se u tome da smo

kod klasinih oblika organizacije podataka imali smo sluaj da je: Dolazilo do rasbroja greaka u procesu obrade Proces odluivanje zasnovan na nepouzdanim podacimabio nepouzdan Dolo do rasta trokova obrade podataka Dolo do sporog reagovanja rainarskog sistema,idr

Baze podataka su projektovane da koriste hijerarhijske, mrene ili relacione strukture gde je svaka struktura efektivna na sebi svojstven nain. Osnovni pojmovi vezani za baze podataka su: Polje (Field), ono sadri odreeni podatak i svako polje ima svoj naziv,tip podatka, veliinu i sl. (na primer-Pritina, 38232, Simonida i dr) Rekord (zapis, slog), koji se sastoji od konkretnih podataka koji opisuju jedanobjekat (entitet)


30/225


1

Jovanovi Milorad

Graanica-Kosovo i Metohija

038-82545

Tabele (Table, File), koje ine polja koja opisuju neki objekat i kolekcija rekorda sa konkretnim podacima

Slika 14: Tabela-Adresar

Bazu podataka ini skup meusobno povezanih tabela. Proces planiranja, projektovanjai dizajniranja baze podataka je veoma vaan korak, tako da se uloeno vreme u ovomprocesu viestruko isplati. U fazi planiranja neophodno je znati i dati odgovore na pitanja: ta elimo postii?, ta trenutno postoji?, ta je neophodno da se uradi?

.Nakon toga se prilazi definisanju zahteva, kada je preporuljivo da koristimo dijagrame i tekstualno detaljno opiemo same zahteve. Pri procesu dizajniranja moramose pridravati nekoh osnovnih pravila i instrukcija kao na primer: Svaki rekord mora biti jedinstven: - svaka tabela mora imati primarni klju, Svako polje mora biti jedinstveno Svako polje u tabeli mora da se odnosi na objekat koji predstavljatabela


31/225


Polja u tabeli treba da sadre najmanje logike celine Polja u tabeli ne smeju da sadre vrednosti koje se izraunavaju

Slika 15: Koraci kod projektovanja baze podataka Vrste baza podataka: Savremenebaze podataka su uglavnom relacione, to znai da se baza podataka sastoji od vie meusobno povezanih tabela. Tabele moeo uvati obinim fajlovima (Flat), i takve tabele koristimo za reavanje jednostavnijih problema, na primer za uvanje liste imena. Moe se desiti da u ovakvim tabelama bude duplih rekorda. Pretpostavimo da trebamo kreirati bazu podataka koja treba da sadri profesore, student, nastavne predmete, ispitne rokove, studijske programe. Ovakva baza podataka onda treba da se sastojiod sledeih tabela: Profesori, Studenti, Nastavni predmeti, Studijski programi,pitni rokovi. i sl.

Na osnovu zadatih elemenata moemo ustanoviti relacije izmeu napred navedenih tabela,kao na primer profesori predaju studentima, studenti su rasporeeni po studijski

m programima i dr.


32/225


Slika 16:Modeliranje i baze podataka Tipvi rlacia u bazama pdataka:

dan prma dan 1 1 dan prma vi 1 Vi prma dan 1 Vi prma vi

Slika17: Baza podataka Relacija jedan prema jedan: dnm zapisu iz prv tabl dgvara spis iz drug tabl:


33/225


znaava s sa 1 1 Kristi s vma rtk, sam usluavima kada ptrbn rastrtitdli na dva dla. dinstvni idntifikatr mra pstati ub tabl. Na primer kada jea tano jednom zaposlenom( ova relacija se esto naziva i one-to-one)

Rlacia dan prma vi:

dnm zapisu iz prv tabl dgvara vi zapisa iz drug tabl znaava s sa 1 Na

Slika 18: Relacija jedan prema vie Ovo je relacija kada na primer jedan student prijavi vie ispita Rlacia vi prma dan:

Za vi zapisa iz prv tabl dgvara sam dan zapis iz drug tabl znaava s 1prma vi sam psmatranuiz suprtng pravca

Rlacia vi prma vi: Za vi zapisa iz prv tabl dgvara vi zapisa iz drug ta


34/225


znaava s Nalak s shvata ka dv rlaci uspstavljn izmu tabla: 1 i

va rlacia indirktna i n m s uspstaviti izmudv tabl, v mra pstati m

Relacije vie prema vie nisu dozvoljene u MS Access-u, takve relacije zahtevaju kreiranje nove tabele.primer za ovo je da se jedan proizvod moe nalaziti u vie narudbi, kao i to da jedna narudba moe da sadri vie proizvoda (relacija many-to many), takoda je potrebno da se kreira jo jedna tabela sa kojom e se jedna relacija many-to-many zameniti sa dve relacije one-to-many. Relacione baze podataka zahtevaju dase svaki rekord (zapis) u tabeli bude jednoznano odreen.To znai da ne smeju da se pojave dva rekorda u tabeli sa istim vrednostima u poljima.Svaka tabela ima jednopolje ili kombinaciju polja koji jenoznano odreuju rekord(zapis) u tabeli. Dozvoljeno je da vie polja jednoznano odreuju zapis. Polje ili polja koja jednoznano odreuj

u zapis u tabeli naziva se primarni klju. Pojam primarnog kljua je jedan od najvanijih pojmova u relacionim bazama podataka. Prilikom kreiranja tabele uvek se moradefinisati primarni klju. Korienje baze podataka ima niz prednosti u odnosu na klasian rad sa papirima: Bri rad, Jednostavno korienje, Omoguava rodataka, Jednostavan unos i promena podataka, Lako pretraivanje i selektovanje podataka, Mogunost sortiranja podataka, Podaci iz baze podataka mogu se prezentovati na razliite naine, Mogunost razmene podataka sa drugim aplikacijama, Tanost podataka i izbegavanje dupliranja podataka, Iste podatke istovremeno mogu da koriste vie korisnika, Sigurnost podataka je vea.


35/225


1.2.3.1 MS ACCESS MS Access je savremena baza podataka koja omoguava da zajedno sa MS Wordom, MS Excel-om, MS PowerPoint-om, i Mail-om, potpuno automatizuje svoje poslovanje. To je mona alatka za upravljanje, organizovanje, uvanje sortiranje ipretraivanje podataka. MS Access je jednostavan za upotrebu, lako se ui i ne zahteva da korisnik bude profesionalac za baze podataka. On dozvoljava izmene podata

ka (tabela, formi i izvetaja) i onda kada ste uneli podatke.

Slika 19: Prozor MS Accessa


36/225


Kao to je na gornjoj slici 19. prikazano MS Access sadri sve element u skladu sa standardom MS Windows-a.Na vrhu rpzora se nalazi Title bar zajedno sa Control boxom. Ispod Title bar-a se nalazi glavi meni, a zatim Toolbar. Kada startujemo program MS Access, na glavnom meniju postoje samo dve opcije: File i Help jer nijeotvorena ni jedna baza podataka.

Slika 20: Osnovne funkcije za podrku Accessa Kada otvorimo neku ve postojeu bazu podataka onda se otvara prozor Database Window u okviru prozora MS Access-a. On nam omoguava relativno brz i jednostava pristup svim objektima u bazi podataka. Kaoto je na sledeoj slici 21. prikazano na levoj strani su nabrojane vrste objekatakoje postoje i egzistiraju u MS Access-u: Tables (tabele) Queries (upiti) Fo(forme) Reports (izvetaji) Pages (forma u obliku web strane) Macros (procedure zastandardne operacije) Modules (programi)


37/225


Po standardnoj proceduri MS Windows-a klikom na odgovarajuu ikonu u desnom delu prozora e biti prikazani svi objekti selektovane vrste. Na donjoj slici 21. je u levom uglu selektovana kategorija (ikona) Tables, a u desnom delu je prikazana lista tabela u bazi podataka. Kada hoemo da otvorimo neku postojeu tabelu onda u Database prozoru kliknemo na ikonu Tables, a zatim na spisku tabela selektujemo elje

nu tabelu na primer: test ka to je prikazano na sledeoj slici.

Slika 21: MS Access-ov Database Window Forma (Forms) se koristi za unos editovanje pretraivanje i prikazivanje podataka. Forme omoguavaju da vidimo one podatke koje elimo na nain na koji nam najvie odgovara. Izgled formi moe da bude takav da lie na papirne dokumente. Upit (Query) nam omoguava da postavimo pitanje i da automatski dobijemo odgovor. Na primer: Koliko je studenata poloilo Informacione sisteme? Koliko ima studenata iz Pritine? i slino. Svaki put kada postavimo pitanje-upit (query), MS Access e nam dati odgovor na osnovu trenutnih podataka.


38/225


Slika 22: Vrste upita Postupak kreiranja upita moe biti automatski korienjem SimpleQuery Wizard-a, i kreiranje upita bez wizarda.

Slika 23: Automatsko kreiranje upita


39/225


Postupak kreiranja upita bez korienja wizarda se sastoji u tome da najpre na Design prozoru selektujemo tab Query, a zatim selektujemo opciju Create query in design view. Klikom na ikonu New na ekranu e se pojaviti novi prozor i dialog box, tuse pojavljuju sve selektovane tabele i upiti kao i relacije koje smo uspostavili izmeu tabela ka o to je prikazano na sledeoj slici:

Slika 24: Desing view upita Izvetaj (Report) se koristi za prikazivanje i tampanjepodataka iz tabela i upita, u traenom obliku. Ovde se takoe mogu obaviti i neke matematike operacijeizraunavanje sume ili proseka, kao i da grupiemo i sortiramo podatke


40/225


Slika 25: Automatsko kreiranje izvetaja Makroi (Macros) imaju zadatak da automatizuju rad MS Access-a. Moduli (Moduls) nam omoguavaju programiranu kontrolu operacija koje ne moemo kontrolisati preko makroa. Tako da moemo napraviti aplikaciju baze podataka sa sopstvenim menijima, linijama alata i ostalim karakteristikama. Baze podataka iziskuju permanentno i kontinuirano odravanje i osveavanje podataka i

informacija kako bi oni sauvali svoje vrednosti u tu svrhu su nam pri ruci dostupni i odgovarajui programi i alati kao to je prikazano na slici nie.


41/225


Slika 26: Alati za odravanje baza podataka


42/225


1.2.4 POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM Poslovni informacioni sistem je skup meusobnopovezanih i sinhronizovanih elemenata koje obezbeuju ulazne, procesne, izlazne, memorijske i kontrolne aktivnosti iji je cilj pretvaranje podataka u informacije koje se koriste kao podrka procesima predvianja, planiranja, kontrole, koordinacije, odluivanja i operativnim aktivnostima u poslovnom sistemu odnosno preduzeu.

Slika 27: Poslovni informacioni sistem Poslovni informacioni sistem ine sledei podsistemi:

menadment informacioni sistem, raunovodstveni informacioni sistem, marketinki informacioni sistem, kadrovski informacioni sistem i dr.

Menadment informacioni sistem predstavlja skup postupaka za sakupljanje, memorisanje, obradu i diseminaciju informacija za potrebe menaderskih funkcija. Zadatak ovog sistema je da u okviru celine poslovnog sistema prui adekvatnu informacionu podrku menaderima u obavljanju njihove uloge i vrenju funkcije menadmenta. Raunovodstv

eni informacioni sistem definie se kao skup organizacionih postupaka za sakupljanje, memorisanje, obradu i diseminaciju finansijskoraunovodstvenih informacija. Ovaj sistem treba da omogui dobijanje relevantnih informacija o stanju imovine, prihodu i rashodu preduzea, delova preduzea po pojedinim relacijama (linijama), dobiti poslovnih sistema i dr. Zahvaljujui korienju raunara u ovom sistemu mogue je obezbediti i informacije koje se ne vode


43/225


knjigovodstveno, na primer produktivnost, rentabilnost i ekonominost po pojedinimpodrujima, odnosno linijama. Marketinki informacioni sistem se definie kao skup komponenti koje su meusobno tako povezane da tee ostvarenju zajednikog cilja, tj. pretvaranju marketinkih podataka u marketinke informacije. Cilj ovog sistema je da obezbedi marketinke infomracije o zahtevima za transportnim i PTT uslugama i konkur

enciji na domaem i meunarodnom transportnom i PTT tritu. Kadrovski informacioni sistem se moe definisati kao skup postupaka za sakupljanje, memorisanje, obradu i diseminaciju informacija za planiranje i upravljanje kadrovima u preduzeu. Svaki informacioni sistem sastoji se od najmanje tri komponente: ljudi, procedura i podataka. Kompjuterski informacioni sistem, tj. informacioni sistem koji ukljuuje kompjuter sastoji se od najmanje pet komponenti: ljudi, procedura, podataka, kompjutera i programa. Poslovni sistem odnosno preduzee se moe posmatrati kao lanac vrednosti koji se sastoji od primarnih i sekundarnih procesa koji ine jedan poslovni sistem. Primarni procesi su marketing, nabavka, proizvodnja, skladitenje, prodaja,distribucija, odravanje nakon prodaje. kao to je prikazano na sledeoj slici 28.

Slika 28: Primarni i sekundarni procesi poslovnih informacionih sistema Tehnoloku

komponentu poslovnih informacionih sistema obuhvata informacionokomunikaciona infrastruktura. Hardver (raunarska oprema) Sistemski softver/Operativni sistemAplikativni softver (programi, aplikacije)

Sistemi za upravljanje bazama podataka


44/225


Telekomunikacije/Internet Ljudski resursi Da bi se intergacija izvrila u potpunosti, neophodno je obezbediti izvravanje datih procesa, to podrazumeva i definisanjeveza sa subjektima iz okoline. Na ovaj nain je mogue obezbediti unutranju i spoljanju integraciju procesa u poslovnom sistemu - preduzeu. Organizaciona jedinica odgovorna za celokupnu podrku informacionom sistemu u poslovnom sistemu je odeljenje

informacionih sistema. To odeljenje je odgovorno za hardver, softver, baze podataka i mree koje obuhvataju informaciono tehnoloku infrastrukturu preduzea.Odeljenje informacionog sistema predlae nove poslovne strategije i nove proizvodebazirane na primeni IT. Koordinira razvoj i planirane promene IT u organizaciji. Odeljenjem informacionih sistema rukovodi informacioni upravnik (CIO). CIO jemenader, koji ima zadatak da nadgleda korienje informacionih tehnologija u preduzeu.


45/225


Slika 29: Integracija procesa u poslovnom sistemu 1.2.5 VEZA IZMEU SISTEMA Transakcioni sistemi za automatsku obradu podataka TPS (Transaction Processing Systems) su tipino glavni izvor podataka za druge sisteme, gde su ekspertski sistemi ESSprvenstveno primaoci podataka iz sistema na niem nivou. Ostali tipovi sistema mogu razmeniti podatke izmeu sebe. Podaci takoe mogu biti razmenjeni meu sistemima ra

zliitih funkcionalnih podruja. Npr. redosled zahvaen sistemom prodaje moe biti poslan do nekog sistema u poslovnim sistemima kao transakcija za obavljanje nekih naznaenih poslova po ve utvrenom redosledu. Definitivno je prednost imati neku meru integracije meu ovim sistemima da bi informacija mogla proticati lako izmeu razliitihdelova poslovnih sistema. Ali integracija kota i integrisati mnogo razliitih sistema je neverovatno kompleksno i troi puno vremena. Svaka poslovni sistem mora izvagati svoje potrebe za integracionim sistemima. Sledea slika 30. ilustruje kako su razliiti nivoi sistema u organizaciji vezani jedan s drugim.


46/225


Slika 30: Meusobna zavisnost sistema Postoje razne klasifikacije poslovnih informacionih sistema. U praksi i literaturi je najzastupljenija upravljaka podela po kojoj se informacioni sistemi dele u pet grupa i to:1. 2. 3. 4. 5.

Neautomatizovani, Automatizvani, Upravljacki, Sistemi za podrku odluivanju i Ekspertni sistemi.

1.3.UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEMI1.3.1 NEAUTOMATIZIOVANI INFORMACIONI SISTEMI Neautomatizovani informacioni sistemi se zasnivaju na runoj ili mehanografskoj obradi podataka. Kod ovih sistema obrada podataka nije objedinjena pa se veliki broj radnika bavi prikupljanjem i deliminom obradom podataka popunjavajui razne obrasce i izvetaje u okviru svojih redovnih poslova i zadataka.


47/225


48/225


Slika 33: Primer - EIS PORTAL Jugopetrola 1.3.2 SISTEMI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKATRANSAKCIONI SISTEMI Sistemi za automatsku obradu podataka podrazumevaju prikupljanje, uvanje i obradu podataka i obezbeenje informacija primenom raunara. U literaturi ovi sistemi imaju naziv Transakcioni sistemi za automatsku obradu podataka(Transaction Processing Systems) i teite im je na samim podacima i obradi podatak

a sa ciljem da se raunar to bolje iskoristi kao i da obrada bude to efikasnija. Ovisistemi su nastali automatizacijom pojedinih poslovnih funkcija, tako da se sistem automatske obrade podataka sastoji iz posebnih aplikacija koje obuhvataju pojedine funkcije ili organizacione celine. Npr. knjigovodstvo, personalna evidenecija, praenje kupaca i dobavljaa, praenje magacina, izdavanje faktura, obraun platai sl. Prvo su automatizovane funkcije knjigovodstva i finansija, zato to su za njih u potpunosti bila razraena reenja pri runoj obradi podataka pa su ona samo preneena na raunar.


49/225


Na sledeoj slici 34. dat je prikaz toka informacija od TPS ka funkcionalnim sistemima, gde se protok informacija izmeu funkcionalnih sistema odvija preko integracione komponente.

Slika 34: Veza funkcionalnih oblasti TPS,CRM i integracije Automatska obarada po

dataka je bila tako organizovana da koristi raunare koji su u to doba bili malogmemorijskog kapaciteta, male brzine procesora i podrazumevao je samo paketnu obradu podataka. Prednosti transkacionih informacionih sistema u odnosu na neautomatizovane IS:sistematizuje se prikupljanje i uvanje podataka, ubrzava se prikupljanje i obradapodataka, poveava se kvalitet izvetaja i izvetaji se sistematizuju po pojedinim upravljakim nivoima, uvodi se opta nomenklatura i jedinstveni sistem obeleavanja, zaposleni se informatiki obrazuju.


50/225


Slika 35: Struktura i izgled skladita podataka (izvor:E.Turban) Posle izvesnog funkcionisanja uoene su slabosti AOP-a: Zanemaruje se sistemski pristup, Polazi seod postojeeg stanja IS-a kojeg treba automatizovati bez otklanjanja slabosti, Projektovanje sistema AOP-a se samo svodi na projektovanje programa, organizacije podataka i njihovu obradu, pri tom se na posmatraju zahtevi sistema ve samo pojedi

nani zahtevi. Pristup je pogrean jer pravi cilj raunara nije automatizovana obradapodataka ve poveanje efikasnosti u odluivanju. (AOP ne ukljuuje proces odluivanja na izbora izmeu alternativa). Poto se aplikacije realizuju nezavisno jedna od drugea koriste dobar deo zajednikih podataka to dovodi do velikog umnoavanja, odnosno redudance. Tako se deava da se matini broj radnika, ime i prezime javlja u tridesetak i vie datoteka. Nedovoljan stepen informatike obuenosti radnika, nepoverenje izmeu korisnika i informatiara, strah od raunara za radno mesto.


51/225


Slika 36: Tok informacija u obradi transakcija (Turban E., McLean E., Wetherbe J., 2003): Pregled glavnih karakteristika sistema TPS automatske obrade podataka:Po pravilu obrauju velike koliine podataka, Izvori podataka su uglavnom interni,a rezultat je namenjen za interne korisnike, TPS obrauje podatke redovno:dnevno nedeljno, dvonedeljno itd, Zahteva se veliki kapacitet skladita podataka(baze poda

taka), Zbog velike koliine podataka potrebna je velika brzina obrade, TPS u osnovi nadgleda i sakuplja podatke iz prolosti, Ulazni i izlazni podaci su strukturirani, Obino se zapaa visok nivo detalja, U sistemu TPS obino je oigledna mala sloenraunarske obrade, Potreban je visok nivo tanosti integriteta podataka i bezbednosti, Zahteva se visoka pouzdanost.


52/225


POSLOVNI PRIMER IZ PRAKSE: INSTITUT MIHAJLO PUPININFORMAONI SISTEM IMPresco Sistemza upravljanje dokumentima: Sistem za upravljanje dokumentima je savremeno softversko reenje neophodno svim poslovnim sistemima suoenim sa mnotvom elektronske i papirne dokumentacije. Ovo softversko reenje se prema svojim osnovnim karakteristikama moe klasikovati kao Enetrprise Content Management System (ECMS). Sistem za up

ravljanje dokumentima predstavlja skup raunarskih programa koji se koriste za skladitenje elektronskih i skeniranih papirnih dokumenata, kao i za upravljanje kretanjem dokumenata, odnosno za upravljanje kretanjem grupe povezanih dokumenata (dosije, predmet), kroz njihov ivotni ciklus. Glavni ciljevi uvoenja Sistema za upravljanje dokumentima su: automatizacija poslovnih procesa; upravljanje ivotnim ciklusom dokumenata; unapreenje saradnje korisnika; kontrola pristupa dokumentima; pretraga po svim pismima bez obzira na nain na koji je unet traeni tekst, traeni tekst se unosi samo irilicom ili latinicom, a aplikacija pretrauje sve pojavne oblike(srpska irilica, srpska latinica, engleska latinica); kontrola kreiranja, dokumentacije. skladitenja i distribucije svih vrsta poslovne

Ciljevi uvoenja Sistema za upravljanje dokumentima ostvaruju se realizacijom sled

eih softverskih funkcionalnosti:kreiranje dokumenata i dosijea (predmeta);

unosdokumenata u elektronskom obliku direktno u sistem ili unos dokumenata skeniranj

em papirnih dokumenata; kategorizacija dokumenata i dosijea; statistika dokumenata (primljenih ili poslatih, po eksternim primaocima ili poiljaocima , slubama, itd.); statistika dosijea (kome su prosleeni, u radu, na ekanju, na plaanju, itd..) verzioniranje dokumenata;


53/225


zakljuavanje i otkljuavanje dokumenata; spajanje i razdvajanje dosijea; pretraivae dokumenata i po sadraju i po atributima dokumenata; upravljanje radnim tokovimadokumenata; praenje dokumenata ili dosijea i uvid u njihovo trenutno stanje obrade; abloni za interne i odlazne dokumente; paketna obrada odlaznih dokumenata (cirkularna pisma i sl.); mehanizam odobravanja odlaznih dokumenata za slanje (Appr

ove/Reject); automatska konverzija odlaznih dokumenata u PDF format; saradnja korisnika pomou elektronske pote, foruma, diskusija; Sistem za upravljanje dokumentima maksimalno koristi Open Source iza kojih je viegodinji razvoj i brojna razvojnazajednica. Glavne karakteristike ovakvog sistema su: izuzetne performanse za veliki broj korisnika; stalni razvoj i unapreenja izabranih platformi; minimalni hardverski zahtevi. Preduzee IMP Raunarski sistemi d.o.o. nudi saradnju na projektuimplementacije Sistema za upravljanje dokumentima, kroz realizaciju sledeih faza:identikacija poslovnih procesa i tokova dokumentacije; kreiranje modela podatakai razvoj potrebnih softverskih modula; isporuka potrebne raunarske opreme; putanje sistema u probni rad; obuka korisnika; migracija postojeih dokumenata u novi sistem (dokumenti u elektronskom obliku, kao i skenirane dokumentacije); putanje sistema u produkciju; projekte


54/225


postprodukcijska podrka. organizovanje korisnika preko korisnikih grupa i uloga; evidencija izvrenih akcija korisnika; bezbednost i zatita na nivou dokumenta i predmeta; kontrola prava pristupa; procedura za pravljenje redovnih rezervnih kopija. Validacije: Namena: Validacije su nezavisan aplikativni modul koji se eksibilnomoe integrisati sa postojeom relacionom bazom podataka razliitih informacionih sis

tema. Omoguava denisanje i sprovodjenje elementarne i sloene provere podataka pri unosu u IS. Na ovaj nain sprovodi se ienje ulaznih podataka kao i verikacija postojelikacije za unos to obezbedjuje kvalitet i tanost ulaznih podataka informacionog sistema. Obzirom da se jezgro modula sastoji od baznih tabela, procedura, funkcija i trigger-a koji su kreirani u skladu sa ANSI SQL standardom, modul se moe integrisati sa razliitim RDBMS okruenjima.

Slika: 37 Arhitektura sistema


55/225


Komponente: 1.Modul za spregu sa postojeim bazom podataka: Realizovan pomou baznihtabela, trigger-a, procedura i Job-ova. Omoguava kongurisanje intervala za validaciju kao i perioda uvanja podataka o izvrenim validacijama i porukama. Podrka za pokretanje naknadnih validacija nad postojeim podacima. 2.Web aplikacija za kongurisanje i upravljanje modulima Razvijena u savremenoj Java tehnologiji. Integrisana

u Oracle Identity Management infrastrukturu. Podrava Single Sign-On autentikacijukorisnika 3.Modul za kongurisanje validacija na nivou polja Formalna validacija Jednostavno kongurisanje razliitih provera vrednosti kolone, razliitost ili obaveznost u odnosu na druge kolone. Podrava dodelu custom validacionih procedura koje se automatski izvravaju pri validaciji. Mogunost dodavanja, iskljuivanja i ukljuivanja provere u toku rada modula 4. Modul za validaciju grupe podataka Logika validacija Omoguava kreiranje sloenih validacionih pravila nad podataka. grupama

Sloena pravila se grade na osnovu atomskih korienjem logikih operatora. Automatskie ge nerie validaciona procedura koja se ukljuuje u celokupnu validaciju.Mogunost manipulacije pravilima u toku rada modula.

Karakteristike primenjenog SW okruenja:Model podataka kreiran je korienjem Enterprise Arhitect CASE alata.


56/225


Jezgro modula se sastoji od baznih tabela, procedura, funkcija i trigger-a kojisu kreirani u skladu sa ANSI SQL standardom na Oracle 10g Database server-u Webaplikacija radi na Oracle Application Server 10g platformi integrisana u OracleIdentity Management infrastrukturu. Razvojno okruenje za Web aplikaciju je OracleJDeveloper 10g, a koriena je ADF BC, JSF tehnologija. Znaaj i prednosti: Nezavisno

st od postojeeg modela podataka i aplikacije za unos. Fleksibilna izmena, dodavanje ili ukidanje validacionih pravila. Real-time uvid u rad modula i jednostavno iskljuivanje modula preko Web aplikacije. Brzo prilagodjenje razliitim RDBMS okruenjima.

1.3.3 UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEMI MANAGEMENT INFORMATION SYSTEMS Napomenuli smo da menadment informacioni sistem predstavljaju skup postupaka za sakupljanje,memorisanje, obradu i diseminaciju informacija za potrebe menaderskih funkcija. toznai da upravljaki informacioni sistem (MIS) predstavlja direktan raskid sa automatskom obradom podataka (Mc Leod) jer se shvatilo da raunar moe mnogo vie od jednostavne obrade podataka. Od polovine 60 do polovine 70 bile su u funkciji samo dvenamene raunara: 1. za automatsku obradu podataka; 2. za upravljaki informacioni s

istem.


57/225


Menadment informacioni sistem MIS- je integralan (celovit) sistem obezbeivanja informacija za podravanje procesa upravljanja nekim poslovnim sistemom. Integralni znai da su delovi sadrani u jednom optem dizajnu sistema. Osnovna funkcija MIS-a jeda menaderima (preko kvalitetnih, pravovremenih i pouzdanih informacija) obezbedeuvid u ponaanje preduzea (poslovnog sistema) tako da mogu efikasnije da iskoriste

svoje menaderske vetine i umea. Upravljaki informacioni sistem se moe definisati kao: 1. organizaciona celina meusobno povezanih elemenata koja ima svrhu formiranjainformacije za potrebe upravljanja; 2. niz aplikativnih sistema koji se odnose na oblikovanje, odailjanje, primanje, sreivanje, obradu i memorisanje informacija potrebne organima upravljanja; 3. sistem koji generie informacije koje se koristeu procesu funkcionisanja sistema, proizvodei upravljako delovanje usmereno na smanjenje elemenata neizvesnosti. Karakteristike, specifinosti po kojima se upravljakiIS razlikuje od tradicionalnih informacionih sistema se ogledaju u sledeem: Upravljaki IS nije isto to i automatska obrada podataka. Automatska obrada podataka jesamo jedan deo IS. AOP se odnosi na pojedinane aplikacije (podsisteme) koji nisumeusobno povezani. Kod UIS svi podsistemi su povezani, i ine jedinstvenu celinu ije je funkcionisanje podreeno cilju obezbeivanje kvalitetnih informacija za adekvat

no upravljanje poslovnim sistemom odnosno njegovim podsistemima. 2. Prilagoenostinformacija zahtevima korisnika. UIS pretpostavlja tako organizovanu mreu komunikacija da se podaci, odnosno informacije isporuuju korisniku na mestu gde treba iu obliku koji on zahteva. Tradicionalne IS karakteriu siromani ablonski izvetaji koji se dugo zadravaju u pojedinim sektorima pa su, stoga, neaurni i neblagovremeni.3. Brz pristup podacima. S obzirom na vremensku komponentu UIS se odnose na budunost (isto kao i na sadanjost i na prolost). UIS podrazumeva takvu organizaciju podataka da se potrebni podaci za relativno kratko vreme tj. "svakog momenta" moguotkriti i upotrebiti. Naime, hronologija poslovnih dogaaja i promena se putem adekvatne organizacije podataka registruje za itavo vreme poslovanja preduzea. Ti sepodaci uz adekvatnu obradu koriste za donoenje odluka tekueg i dugoronog karaktera.Upravljake IS karakterie i integralnost, odnosno podaci se pamte samo jednom, izlaz jednog podsistema je adekvatan, istovetan ulazu u drugi podsistem. Ovi su pod

sistemi povezani, spregnuti u jedinstvenu celinu odnosno sistem. 4. UIS nije zatvoren sistem. On sakuplja iz okruenja podatke o kretanjima na tritu, konkurenciji,optim ekonomskim prilikama. Na osnovu sakupljenih podataka daje se mogunost korisnicima UIS da brzo reaguju na promene u okruenju i njima prilagode funkcionisanjeposlovnog sistema. To nije sluaj sa tradicionalnim IS.1.


58/225


5. Vodea uloga menadera u projektovanju UIS. U prvim godinama primene kompjutera,kada je jedino bila na raspolaganju tehnologija batch obrade, komercijalna upotreba kompjutera se svodila na nekoliko raunovodstvenih aplikacija (platni spiskovi, platni rauni i druge operacije u seriji). Kod tako organizovanih IS, osoblje koje radi u raunskom centru je bilo zadueno za sve. Naime, kompjuterski profesionalc

i su bili odgovorni za programiranje, kreiranje koncepcije sistema, instalacijusistema, organizaciju unosa i obrade podataka itd. Dakle, osoblju koje je odravalo sistem, bilo je preputeno da definie ciljeve sistema, strategiju razvoja, kao istrukturu izvetaja (od kojih su veina njih bila jedva razumljiva ljudima van kompjuterskog centra). Pojava poslovnih programskih jezika, razvoj koncepta baza podataka, mogunost ONLine obrade, kao i pojava personlanih raunara uvodi nas u novo doba primene kompjuterske tehnologije koje je u prvom redu obeleeno dominacijom upravljakih informacionih sistema. Dok je kod tradicionalnih IS fokus bio na obraditransakcija, kod UIS upotreba informacija postaje osnovni element koji determiniekoncepciju i nain funkcionisanja informacionog sistema. Shodno tome, konceptualizacija i primena UIS, se sprovodi uz aktivnu t.j odluujuu ulogu top menadmenta preduzea, odnosno poslovnog sistema. Da bi udovoljilo ovom zahtevu poslovodstvo mora

posedovati adekvatno informatiko znanje. Zbog toga svi programi za obrazovanje menadera, obavezno ukljuuju problematiku projektovanja informacionih sistema. Dakle,u prvim godinama kompjuterske ere kljune figure u upotrebi informacione tehnologije su bili profesionalci u informacionim sistemima. Danas, upravljaki informacioni sistemi zahtevaju da glavni menaderi preduzea preuzmu vostvo u primeni informacione tehnologije, i uopte u funkcionisanju. Imajui u vidu navedene osobine UIS, projektovanje njegovih podsistema zahteva tretman upravljanja kao informacionog procesa kojim se smanjuje neizvesnost i poslovni sistem optimalno usmerava prema cilju. Izgradnjom adekvatnog upravljakog IS znaajno e se poboljati kvalitet poslovnogizvetavanja i na njemu zasnovanog upravljanja.

1.3.4 SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJA - DECISION SUPPORT SYSTEMS (DSS) Decision Support Systems (DSS) definicija ...ono to smo ve dugo pokuavali, ali nismo za to imali n

aziv Sprague, Carlson Sistemi za podrku odluivanja- DSS su informacioni sistemi koji pruaju podrku u reavanju nedovoljno definisanih problema, crpei iz postojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja. Sistemi za podrku odluivanju-DSS imaju zadatak da prue podrku pri donoenju poslovnih odluka. Struktuirane odluke su rutinske i ponavljaju se, tako da je za njih mogue predvideti proceduru i algoritam za reavanje. ta sa nestruktuiranim odlukama koje se ne mogu formalizovano


59/225


opisivati, kod kojih se problem ne reava samo na osnovu prikupljenih informacija.Kod ovih odluka problem koji se reava nije u potpunosti definisan i teko ga je razgraniiti od slinih problema. Nestruktuirane odluke su nove i sloene i esto se donose po specijalnom postupku. U ovim sluajevima upravljaki informacioni sistem je odkoristi ali ne reava problem u celini i do kraja. Osnovna funkcija sistema za pod

rku odluivanja je da donosiocima odluka pomogne pri reavanju sloenih i nestruktuiranih problema. Sistem za podrku odluivanja-DSS u sutini predstavlja korisniku blizaksoftver koji prati obogaena baza podatka i baza modela.

Slika: 38 Decision Support Systems Naveemo neke od definicija sistema za podrku odluivanju: "Sistemi za podrku odluivanju su interaktivni raunarski sistemi za nameromda pomognu menaderima ili donosiocima odluka da identifikuju, strukturiraju, i/ili ree polustrukturirane i nestrukturirane probleme i da naprave izbor meu alternativama" (Daniel Power, 2000).


60/225


Slika: 39 Evolucija koncepata DSS (Simon, Davis, Sprague, Carlson, Keen, DeSanctis, Gallupe, Morton, Mintzberg, Power, Turban ...) Sistemi za podrku odluivanju suinteraktivni, fleksibilni i adaptivni raunarski informacioni sistemi specijalnorazvijeni za podrku u reavanju nestrukturiranih menadment problema u cilju poboljanja procesa odluivanja" (Turban, Aronson, 1998). Tabela 1: Kategorije DSS Turban [2

002], Power [2000] Kategorija Data-Driven Document-Driven Model-Driven Suggestion Group Support InterOrganizational Function-Specific Web-Based Karakteristika Koriste struktuirane podatke Koriste nestruktuirane podatke Koriste modele Koriste pravila i relacije Pomau komunikaciju i usaglaavanje Podrka komintentima Podrka specifinim sistemima Podrka svim DSS Primer Data Warehouse Web Rasporedi Konsultacije Voenje sastanka Pristup kupaca podacima Vazduhoplovni, bankarski Intranet

S ozirom da pomau pri reavanju slabo struktuiranih problema DSS su namenjeni viim nivoima odluivanja ( stratekom i taktikom). Za razliku od MIS-a (koji se bazira na horizontalnoj matrici informacija) kod sistema za podrku odluivanja-DSS imamo veritikalne informacione tokove. DSS su laki za korienje, jer su jezici za komunikacijudosta jednostavni i struktura sistema je takva da obezbeuje lak pristup


61/225


podacima u interaktivnom radu. Sistemi za podrku odluivanja DSS pomau korisnicima da ispolje svoju efikasnost i znanje uz poseban naglasak na lini stil odluivanja. Bitno je naglasiti da sistemi za podrku odluivanja DSS ne predstavljaju automatizaciju procesa donoenja odluka ve predstvaljaju sredstvo i alat koje korisnici mogu upotrebljavati u onim sluajevima kada se ne mogu unapred pripremiti algoritmi koji

ma se problem reava. Osnovni elementi sistema za podrku odluivanja su: 1. korisnici, 2. podaci, 3. modeli odluivanja koji sadre; a. programske pakete za: optimizaciju, statistiku analizu, finansijsku analizu i sl., b. alate za simulaciju i modeliranje problemskih situacija. 4. specijalni softver koji povezuje korisnike sa podacima i modelima.

Slika :40 Struktura SPO (Turban, Aronson, 1998) Element odnosno komponente sistema za podrku odluivanju su: podsistem za upravljanje podacima, podsistem za upjanje modelima, podsistema za upravljanje znanjima, podsistem korisniki interfejs, korisnik.


62/225


Holsapple i Whinston (1996) izdvajaju sledee osobine sistema za podrku odluivanju kao njihove prednosti: Prednosti SPO zavise od prirode donosioca odluka i situacije po pitanju odluka, SPO poveava uroene sposobnosti rukovoenja donosioca odluka, SPO moe da rei probleme koji bi donosiocu odluka oduzeli mnogo vie vremena ili kojeon ne bi ni pokuao da reava, SPO se pribliava reenju problema bre i pouzdanije od d

osioca odluka, ak i kada SPO ne moe da rei problem, moe da stimulie donosioca odlukda dublje razmilja o dotinom problemu, Izgradnja SPO moe ukazati na nove naine razmijanja u oblasti odluivanja, SPO moe da obezbedi dokaze o opravdanosti stava donosioca odluka, U cilju unapreenja produktivnosti, SPO moe pruiti znaajne konkurentske prednosti. Isti autori (Holsapple, Whinston, 1996) kao ogranienja sistema za podrkuodluivanju navode: Neke uroene ljudske vetine i talenti se ne mogu ugraditi u dananje SPO (misli se na fazu projektovanja SPO), SPO je ogranien na znanje koje poseduje. Ograniene su sposobnosti SPO da stekne nova znanja, SPO je ogranien vrstama obrade znanja koju njegov softver moe da izvri, Mogunosti SPO su ograniene mogunostikompjutera (hardvera i operativnog sistema) koji se koriste, Jezik kojim korisnici treba da saopte svoje zahteve ograniava broj korisnika na one koji prihvatajuovakav nain izraavanja. Nain prezentacije takoe ograniava broj korisnika, SPO mogu

ti napravljeni za prilino usku i specifinu oblast primene. Mogue je da se zahteva vie SPO u reavanju razliitih zadataka u toku rada. Tada se postavlja pitanje ko treba da koordinira rad nekoliko SPO. Barrett i Castore (1989) dali su prikaz strukture sistema za podrku odluivanju i pri tom opisali princip rada korisnika sa sistemom za podrku odluivanja, Pomenuti autori istiu da proces zapoinje korisnikovom dilemom. Korisnik potom definie problem, u emu mu SPO moe pruiti pomo kroz snimanje, praje i prikupljanje podataka iz spoljanjih i unutranjih izvora podataka, na osnovu ega se stie uvid o nastanku i karakteru problema. Po zavretku formulacije problema SPO vri obradu podataka koristei se pri tom bazom podataka i/ili bazom znanja. Po izvrenoj obradi problema SPO nudi korisniku raspoloivi niz alternativa. Sluei se pokazateljima o stepenu zadovoljenja postavljenog problema svake alternative, korisnik vri izbor najpovoljnije. Na slici 41. je prikazana logika topologija sistema zapodrku odluivanja,


63/225


Slika 41: Princip rada, osobine rada SPO i karakteristike implementacije Kroz

Documents

a Menadzment Informacioni Sistemi