Предмет:

Производни информациони системи

С т у д и ј с к и р а д

Функционално информационо моделирање информација у монтажи склопова

- финални производ: ормарић -

1

Студент: Професор:Бранко Вујатовић, М12/2010 др. Живорад МилићБорис Станковић, M19/2010

Београд, 2010. године

С А Д Р Ж А Ј

1. Увод 3

2. Технологија обраде информација и података са компјутерском подршком

4

3. Конструкционо – технолошке подлоге носиоца информација 4

4. Структура база података носилаца информација у производњи

5. Закључак

6. Литература

2

1. Увод

Појавом информационих рачунарских система драстично преокреће однос брзине обраде у корист третмана података, информација (иста се мери са неколико милиона операција обраде информација у јединици времена). Брзина обраде операција и меморијски капацитет за смештај кључне су карактеристике за примену истих у производним процесима у циљу планирања и спровођења истих.

Ограничавајући фактори су у погледу доступности софтвера као и самих алгоритама доступних за масовнију употребу (цене лиценци и самих програмских пакета на професионалном нивоу су доста високе те нису доступни за мање погонске целине у финанцијском погледу).

Радом смо хтели приказати неке од могућности коришћења софтверских пакета у циљу планирања и спровођења производног процеса у монтажи склопа коришћењем програмског пакета Computer Associates BPwin 4.0 компаније CAI Technical Support као и програмски пакет ЕR Win 4.0 SP1 који нам помаже у креирању базе .

3

2. Технологија обраде информација и података са компјутерском подршком

Носииоци информација из састава техничко-технолошке и оперативне подлоге су неопходни костур, који обезбеђује заокруживање одговарујеће материје у условима индустријске производње, којом приликом узета као пример производња ормарића. Специфични услови могу да настану потребу за додатним носиоцима информација.

Технологије обраде информација и података, у принципу, подразумева:дефинисање улазних информација на свим нивоима, односно фазама, трансформационог процесадефинисање трансформационих операциа са дефинисањем овлашћених носилаца извршењаодређивање информатичке подршке у обављању операција пријављивање свих корисника током кретања носилаца информација проверу тачности операције у процесу обраде и у целининачин приказивања извештаја информација и података за корисника.

Сваки производ мора бити дефинисан у целини и по компонентама:обликомдимензијама и међусобним односима компоненти, који обезбеђују функционисање.

У даљем раду ради приказивања тока информација у процесу израде и склапања кроз пример ормарића са фиокама.

Носиоци информација у оквиру оперативне подлоге, треба да покрену и прате сва догађања од самог почетка производње одређене количини производа, па до предаје у складиште готових производа.

Скуп носиоца информацијам обухвата:наруџбеницарадни налоградну листутребовање материјалаповратница материјалапропратницапредајница

4

Слика 1 : Израда ормарица – оперативна подлога производни носиоци информација

На слици 1 приказан је општа шема тока информација ка производњи и од производње који се завршава комисијским записником и предајом готовог производа у складиште готових производа. Информације од техничко-технолошког дела потребних за оперативну подлогу и наставак производње су:

Радионички цртежОперациона листаИнструкциона листаКарта тока процесаСаставница

Редослед је постављен по редоследу организације захтева у току информација, носиоци информација дају податке о изгледу (димензијама, облику, деловима, материјалу…), количини, алатима, поступцима као и саставнице (свеобухватност материјала и делова производа).

5

Слика 2 : радни налог

Развијање оперативне подлоге на ентитете носилаца тока информација са потребним и неопходним атрибутима као и везама између ентитета сематски дато је на слици 2, која представља ентитет „Радног налога“ са потребним везама ка атрибутима и везама ка другим ентитетима који користе податке атрибута датог ентитета.

Носиоци информација као атрибут могу да користе од других носилаца информација исто тако могу да дају другим носиоцима информација податке својих атрибута. Комплексност таквог начина размене информација у данашње време решава се коришћењем информационих технологија (одговарајућих хардверских особина као и потребан софтвер за израду и праћење информација).

У наведеном примеру коришћена је хардверска конфигурација са апликацијом Computer Associates BPwin 4.0 компаније CAI Technical Support. У стварним условима рада апликације и хардверске компоненте су захтевно много стабилније и професионалније, исте опслужују тимови аналитичара и програмера, а све у циљу правовремених информација потребних менаџменту свих нивоа.

6

Слика 3 : развијање производње

Слика 4 : ток информација

На слици 4 приказан је физички ток и редослед информација који прати ток и процес производње. На слици 5 је приказан дијаграм у трослојном нивоу, где се могу сагледати сви атрибути потребних за описивање ентитета, исти се могу дорађивати или по потреби мењати у зависности од захтева и потребних информација менџмента за које се врши праћење тока информација у датом процесу.

7

Слика 5 : трее дијаграм

8

3. Структура база података носилаца информација у производњи

Једна од кључних фаза у процесу израде базе података јесте фаза креирања модела односно моделирања базе података. У савременим токовима базе података се моделирају у релационом облику. У фази моделирања базе потребно је дефинисати следеће:

ко су корисници базе података то јест који корисници одређених апликација користе наведену базу података,у потпуности дефинисати њихове потребе за подацима те исте и уврстити у базу,детаљно се морају описати сваки носиоци података – ентитети са својим атрибутима,дефинисати све релације измеђи ентитета према носиоцима примарног кључа ради једноставније претраге и приступа подацима и избегавања дуплирања појединих података.

У програмском пакету ERWin 4.0 SP1 омогућава администратору базе да креира исту према горе задатим условима у нашем случају креирана је шема дела базе за праћење тока информација у производњи (Илустрација 1 и Илустрација 2).

Слика 6 : Шематски приказ носиоца информација у производњи ормарића у програмском пакету ERWin 4.0 SP1

9

Слика 7: Приказ основних табела за базу података носилаца информација поизводње склопова

10

- broj sklopnog crte`a- šifra proizvoda- količina materijala- vrsta materijala- oznaka komponenti- broj komada

- šifra proizvoda- datum početka- datum završetka

- količina (broj komada)

- poziv na normativ- direktni troškovi izrade- šifra radioničkih naloga

- šifra radnog naloga

- broj predanice

- vrsta materijala- šifra materijala- šifra radnog naloga- vrednost po jedinici mere- ukupna vrednost- ID skladi{tara- ID preuzimaoca- šifra trebovanja

Tabela "Sastavnica"

- ID isporučioca- ID primaoca- broj predajnice- količina- overa kontrole

Tabela "Predajnica"

- broj povratnice- šifra materijala- vrsta materijala- šifra trebovanja- količina u povraćaju

Tabela "Povratnica"

"Biblioteka crteža u CAD formatu"

Tabela "Radni nalozi"

Tabela "Trebovanje materijala"

- normalno vreme izrade- broj komada- šifra radnog naloga- ID radnika- plata po komadu- stepen stručne spreme- oznaka operacije

Tabela "Radna lista"

- broj sklopnog crteža- šifra proizvoda

Слика 8: Структура база података носилаца информација у процесној производњи

На сликама 7 и 8 су дати шематски прикази развијања апликације базе података, исте се своде и врши се прва и друга нормализација ради добијања потребних и исправних релација између енититета и да би се избегле греске настале дуплирањем атрибута у различитим ентитетима које би довело до застоја апликације и немогућности добијања правовремених и исправних података потребних у планирању, организацији, контроли и интервенисању менаџмента радне организације.

11

4. Закључак

На основу овог примера можемо уочити колико је важна улога самих носилаца информација. Ако су носиоци информација правилно дефинисани, могу послужити за фазу аутоматизације, како начина обраде, тако и за фазу аутоматизације њиховог креирања.

Из наведених разлога пројектовање производног информационог система подржаног компјутерском технологијом представља комплексан процес, који укључује запослене (са различитих нивоа), програмере и аналитичаре. Овај процес је - отворен процес, након увођења оваквих система не искључује се процес надоградње, у одређеном периоду по увођењу се врше корекције и надоградње, поред обезбеђивања тачности и поузадности података, мора задовољити што већи број корисничких потреба за информацијама, на што ефикаснији начин и у форми која задовољава менаџере свих нивоа, као и остале функције.

5. Литература

[1] BPwin Methods Guide – приручник апликације коришћене у раду[2] Вукашин Б. ПРОИЗВОДНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ, ФИМ Крушевац[3] Милић Ж. „ПИС Приручник“, 2009. године[4] Милић Ж. „МИС приручник-коначан теxт100“, 2010. године

12