Megatrend univerzitet

Fakultet za poslovnu ekonomiju

Valjevo

MENADŽMENT INFORMACIONIH SISTEMA

Tema seminarskog rada:

SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU

Profesor: Studenti: Mario Kesić

Dr Zoran Živković

1

SADRŽAJ:

UVOD...............................................................................................................................................3

1.POJAM, PRIRODA I SVRHA DSS.............................................................................................4

2.KARAKTERISTIKE I MOGUĆNOSTI DSS..............................................................................5

3.STRUKTURA SISTEMA ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU......................................................6

3.1.PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE PODACIMA.........................................................6

3.2.PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE MODELIMA........................................................7

3.3.PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE ZNANJEM............................................................8

3.4.PODSISTEM – KORISNIČKI INTERFEJS..................................................................8

3.5.KORISNIK.....................................................................................................................9

4.AKTIVNOSTI I VRSTE DSS.....................................................................................................10

5.MODEL DSS U STRATEGIJSKOM UPRAVLJANJU.............................................................12

5.1.FUNKCIONALNOSTI SISTEMA..............................................................................12

5.2.ARHITEKTURA I TEHNOLOGIJA...........................................................................13

ZAKLJUČAK.................................................................................................................................14

LITERATURA...............................................................................................................................15

2

UVOD

Upravljanje ma kojom organizacijom uključuje donošenje odluka i rešavanje problema odlučivanja. Pod odlučivanjem podrazumevamo proces odabiranje jedne, od dveju ili većeg broja alternativnih akcija u nekoj situaciji, koje će biti preduzetet da bi se postigao neki cilj u bližoj ili daljoj budućnosti.

Smatra se da je koncept sistema za podršku odlučivanju (DSS-Decision Support System) nastao kao rezultat teorijskih istraživanja organizacionog donošenja odluka tokom ranih 60-ih godina i kao rezultat rada sa kompjuterskim sistemima sredinom 60-ih godina. Primena prvih sistema za podršku odlučivanju ogledala se u pronalaženju načina da kompjuteri i primenjeni analitički modeli pomognu menadžerima u donošenju ključnih odluka. Tokom vremena, oni su se pokazali kao nezamenljiv alat u procesima donošenja odluka o problemima poslovnih sistema.

Savremeni menadžment proces odlučivanja tumači i pristupa mu iz dve perspektive. Prva je usmerena ka problemima programiranog odlučivanja i utemeljena je na naučnom području poznatom kao „operaciona istraživanja“ ili „nauka o upravljanju“. Druga se odnosi na neprogramirano odlučivanje koje mahom podržavaju metode i tehnike heurističkog programiranja, veštačke inteligencije itd.

Programirane odluke se odnose na strukturne probleme odlučivanja, pa se zato ovo odlučivanje naziva strukturno i za koje je karakteristična ponovljivost, korišćenje uobičajenih procedura za identifikaciju većine elemenata problema koji se rešavaju u procesu odlučivanja. Da bi se strukturni problemi uspešno rešavali koriste se matematički, matematičko-statistički i drugi modeli za iznalaženje optimalnih rešenja.

Neprogramirane (nestruktuirane) odluke se odnose na slabo strukturne probleme odlučivanja, koji su unikatni, ili ako se ponavljaju, ponavljaju se u dužim vremenskim distancama, slabo definisanih ciljeva i izuzetne složenosti. Donosilac odluke ne može precizno identifikovati značene parametara problema, pa ih je stoga veoma teško matematičkim i drugim metodama formalizovati.

Postoji i niz problema koje karakterišu atributi i jednih i drugih odluka, a takve odluke se nazivaju polustrukturisane.

Zahvaljujući razvoju informatičkih tehnologija i informacionih sistema, razvijena su i koriste se mnoga softverska rešenja automatizacije strukturisanih i polustrukturisanih problema odlučivanja. Razvoj upravljačkih informacionih sistema i DSS je dostigao visok nivo i taj proce si dalje uspešno traje. Automatizacija i kontunuirani razvoj softverskih rešenja za nestrukturisane probleme odlučivanja je takođe u usponu, kreće se umerenom brzinom i poprima sve veći značaj u DSS.

3

1. POJAM, PRIRODA I SVRHA DSS

Pod sistemima za podršku odlučivanju se podrazumevaju interaktivni, na računarima zasnovani, informacioni sistemi koji se koriste sofisticiranim modelima analize podataka, modelima odlučivanja i specijalizovanim bazama podataka sa svrhom podržavanja procesa polustrukturisanog i nestrukturisanog menadžerskog odlučivanja.

Ovi sistemi imaju veću analitičku moć od drugih sistema, jer se koriste mnoštvom sofisticiranih modela analize i mogu sažimati ogromne količine podataka u formu koju donosioci odluka mogu lako tumačiti i razumeti. Oblikovani su tako da se donosioci odluka njima mogu neposredno koristiti, a softver je izrazito „user friendly“ i koristi se u interaktivnom načinu i na ad hoc osnovi – korisnik može menjati pretpostavke, postavljati nova pitanja, uključivati nove podatke.

Upravljanje ma kojom organizacijom uključuje donošenje odluka i rešavanje porblema odlučivanja. Informacioni sistemi svojom delatnošću obezbeđuju podatke, informacije i znanje za svrhe odlučivanja i upravljanja. Upravljanje organizacijom uključuje 4 osnovne funkcije:1

1. planiranje,2. organizovanje,3. usmeravanje i 4. kontrolisanje.

Upravljački informacioni sistemi pomažu menadžerima da prave bolje planove, donose plodotvornije odluke, uspešnije organizuju, usmeravaju i kontrolišu funkcionisanje organizacije, ukratko, da efektivno i efikasno upravljaju njom. Mada su oni bili razvijeni sa svrhom da obezbeđuju upravljačke informacije za donošenje efektivnih odluka, ovaj cilj i te namere nisu uspešno bili realizovani u većini organizacija. Stoga su se pojavili novi, drugačiji informacioni sistemi, korisnički orijentisani DSS; više kao nadogradnja upravljačkih informacionis sitema, a manje kao njhova zamena.

DSS su sposobni, po uverenju i tvrđenju mnogih autora, da uklone navedene protivurečnosti i nedostatke koji su se pojavili kod MIS. Korisnici ovakvih sistema i sam sistem dejstvuju zajednički, sa svrhom da se donose kvalitetnije upravljačke odluke.

Autori se slažu i u tome da bi takav sistem bio uspešan mora biti:2

1. jednostavan,2. robusan,3. lak za kontrolu,4. adaptivan i 5. lak za komunikaciju.

1 Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.460.2 Ibidem, str.461.

4

2. KARAKTERISTIKE I MOGUĆNOSTI DSS

Postoji više stanovišta i pregleda karakteristika i mogućnosti DSS, a ono koje nam nudi Thurban jeste:3

DSS obezbeđuje podršku za donosioce odluka uglavnom u polustrukturisanim i nestrukturisanim situacijama odlučivanja, omogućavajući istovremeno računarski proizvedene informacije i personalno prosuđivanje;

Podrška se obezbeđuje za različite nivoe upravljanja, od najvišeg pa do linijskog menadžmenta;

Podrška se obezbeđuje za pojedince i grupe; DSS obezbeđuje podršku u nekoliko međusobno zavisnih i/ili sekvencijalnih odluka; DSS podržava sve faze procesa odlučivanja: ispitivanje (istraživanje), dizajn, izbor i

implementaciju; DSS podržava različite procese i stilove donošenja odluka, ima prilagodljivost u odnosu

na osobine individualnog donosioca odluke: njegov jezik, rečnik, stil odlučivanja i sl.; DSS mora biti adaptivan tokom vremena. Donosioci odluka treba da budu proaktivni i

sposobni da u promenjenim uslovima adaptiraju DSS kako bi se takvim promenama udovoljilo;

DSS mora bit fleksibilan, tako da korisnik može dodati, brisati, kombinovati, dizajnirati osnovne elemente, očekujući brži i efektivan odgovor u nepredviđenim i neočekivanim situacijama;

DSS mora biti lak za upotrebu. Korisnici u radu sa njim treba da se osećaju kao „kod kuće“. Osobine kao što su: prijateljski orijentisani, fleksibilni, snažne grafičke mogućnosti i dijalog na jeziku sličnom prirodnom mogu uveliko povećati efektivnost DSS;

DSS nastoji da više unapredi efektivnost odlučivanja: tačnost, ažurnost, kvalitet nego efikasnost: niski troškovi obrade podataka i donošenja odluka;

Donosilac odluke ima potpunu kontrolu nad sistemom tokom svih koraka donošenja odluke u rešavanju nekog problema odlučivanja. On je usmeren na podršku, a ne na zamenu donosioca odluka;

DSS omogućava učenje koje vodi ka novim zahtevima i oplemenjivanju sistema koje zatim vodi ka novom učenju u kontinuirani proces razvoja i unapređivanja DSS;

DSS treba da bude lak za konstruisanje. Krajnji korisnik može biti osposobljen da sam konstruiše jednostavan model. Veliki sistemi moraju biti izgrađeni u korisnikovoj organizaciji, angažovanjem više specijalista za njegov razvoj.

3. STRUKTURA SISTEMA ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU

3 Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str. 462.

5

Osnovne komponente, odnosno podsistemi za podršku odlučivanju su:4

1. Podsistem za upravljanje podacima,2. Podsistem za upravljanje modelima,3. Podsistem za upravljanje znanjima,4. Podsistem – korisnički interfejs,5. Korisnik.

3.1. PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE PODACIMA

Strukutru podsistema za upravljanje podacima čine sledeći elementi:5

1. Baza podataka – kolekcija međusobno povezanih podataka, organizovanih prema potrebama i strukturi organizacije, koji se mogu koristiti od strane jednog ili više korisnika za jednu ili više aplikacija. Za ove podatke je karakteristično da se pribavljaju iz različitih internih izvora ( baze podataka unutar organizacije) i eksternih izvora ( podaci iz industrijske grane, sa tržišta, državni propisi...);

2. DBMS (Data Base Management System) – sistem za upravljanje bazama podataka je poseban softverski sistem koji omogućava korisnicima da bez većih poteškoća oforme baze podataka i efikasno ih ažuriraju i održavaju. U tu svrhu DBMS raspolaže i primenjuje određene jezike opisa, manipulisanja, administriranja i generisanja aplikacija. DBMS je izgrađen od sledećih podsistema:

podsistema za definisanje podataka, podsistema za manipulisanje podacima, podsistema za generisanje aplikacija i podsistema za administriranje.

Njegovi zadaci i funkcije su da: upravlja procesom ekstrakcije (unošenja) podataka, kreira, pristupa i ažurira baze podataka, obezbedi sigurnost podataka, izdvaja neophodne podatke za formiranje upita ili izveštaja, upravlja podacima preko rečnika podataka itd.

3. Rečnik podataka – katalog sa svim podacima u bazi podataka. Glavni smisao postojanja ove komponente je da odgovori na pitanja o dostupnosti određenom podatku, njegovom izvoru i njegovom tačnom značenju i vrednosti. U njemu se mogu dodavati, brisati i ažurirati unosi.

4. Query sposobnosti – element koji omogućava pristup podacima na zahtev odnsno upit. Zahtev se prihvata i analizira, pronalazi se adekvatan način da se definisanom zahtevu udovolji, po potrebi se konsultuje rečnik podataka, a zatim se rezultat vraća definisanom zahtevu. Krajnji korisnik postavlja upite i prihvata odgovore, koji su najčešće

4 Dragan D. Milanović, Danijela Tadić, Mirjana Misita, Informacioni sistemi menadžmenta sa primerima (treće dopunjeno izdanje), Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005. godina, str.172. 5 Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.470.

6

kompjuterski formatizovani, putem SQL-a, upitnog jezika za relacione baze podataka. Sredinom 70-ih godina je razvijen u IBM labaratorijama kao komandni jezik za prototip sistema za upravljanje relacionim bazama podataka. Ubrzo je SQL postao standardni jezik baze podataka za sve platforme. On je više od upitnog jezika, jer ima i takve karakteristike kao što su:

definisanje strukture podataka, modifikacije podataka, specifiranje zaštitnih ograničenja.

Generička verzija SQL se sastoji od tri klauzule:1. SELECT – ovom klauzulom se specifira atribut koji će se uvrstiti u tabelu, a koju će

formirati izvršenje definisanog upita,2. FROM – njome se specifiraju tabele koje su izvor atributa, naznačenih u upitu klauzulom

select,3. WHERE – ova klauzula je povezana sa kriterijumom selekcije, koji treba da bude

zadovoljen u izvršavanju SQL upita.

Primer upita:„Pronaći nazive svih kupaca u tabeli Kupci sa sedištem u Zrenjaninu i prometom

većim od 500 hiljada dinara.“

SELECT NazivFROM KupciWHERE Grad „Zrenjanin“ and Promet›500

3.2. PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE MODELIMA

DSS su sistemi koji koriste modele. Posredstvo modela se stiču informacije neophodne za opisivanje i predviđanje pojava, događaja, stanja i procesa značajnih za upravljanje organizacijom i za rešavanje problema odlučivanja. Ovaj podsistem se sastoji iz sledećih elemenata:6

1. Baze modela – glavno sredstvo za podržavanje mnogih aktivnosti koje će donosilac odluke izvršavati u procesu odlučivanja i rešavanja problema

2. Sistem za upravljanje bazom modela (MBMS) – softverski proizvod sa mnogobrojnim funkcijama koji omogućava pažljivo i efikasno upravljanje sadržajem ove baze.

3. Rečnik modela – ima sličnu funkciju rečniku podataka. Sadrži definicije, glavne funkcije, način korišćenja modela i druge značajne podatke o modelima.

4. Izvršenja modela, integracija i upravljanje – softverski proizvod sa sledećim osnovnim funkcijama:

kontrola aktuelnog izvršenja modela, integracija ili kooperacija više modela kada to problem odlučivanja zahteva,

6 Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.472.

7

povezivanje sa drugim podsistemima DSS.

3.3. PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE ZNANJEM

Sistemi za podršku odlučivanju koji poseduju podsistem za upravljanje znanjem nazivaju se inteligentni sistemi za podršku odlučivanju (IDSS – Intellegent Decision Support System). Glavna karakteristika koja izdvaja ovaj podsistem od ostalih je postojanje baze znanja, što omogućava pružanje korisniku ekspertize o postavljenom problemu. Baza znanja predstavlja sinonim za ekspertne sisteme. Osobine sistema za upravljanje bazom znanja preuzete su od ekspertnih sistema.

3.4. PODSITEM – KORISNIČKI INTERFEJS

Neki eksperti za DSS smatraju da je korisnički interfejs najznačajnija komponenta sistema, kako za korisnike, tako i za projektante informacionih sistema. Od kvaliteta korisničkog interfejsa zavisi mogućnost upotrebe i prihvatljivost sistema od strane korisnika. Ovaj sistem pokriva sve aspekte komunikacije između korisnika i sistema za podršku menadžmentu. Dakle, ne odnosi se samo na hardver i softver, već i na faktore koji se tiču lakoće korišćenja sistema, pristupačnost sistema i faktore vezane za čovek-mašina interakciju.

Korisnik se povezuje sa sistemom preko akcionog jezika odnosno DGMS. Akcije koje stoje na raspolaganju za unos podataka su sledeće: tastatura, miš, dodir ekrana, aktivizacija glasa i druge. Napredni sistemi u dijalog komponentu uključuju i procesore prirodnih jezika, tako da se komunikacija sa računarom odvija na srpskom, japanskom, engleskom, ruskom ili bilo kojem drugom jeziku.

Jezik prezentacije je ono što korisnik vidi i čuje. Bogatstvo ovog jezika zavisi od asortimana izlaznih uređaja i softverskih rešenja da se autputi mogu preko takvih uređaja prezentovati. Najpoznatije opcije su: ekrani, grafički terminali, printeri, ploteri i audio autputi.

Novi sistemi za podršku odlučivanju poseduju takav korisnički interfejs koji im omogućava da: prilagode korisniku različite dodatne uređaje, predstave podatke u različitim formatima ili na različitim izlaznim uređajima, kolor grafiku, trodimenzionalnu grafiku, kroz više prozora više funkcija izvršavaju istovremeno, se uči kroz primere, interakciju sa bazom podataka i sa bazom modela.

3.5. KORISNIK

Deo DSS je i korisnik, osoba koja se suočava s problemima odlučivanja koji DSS podržava. Korisnici mogu biti menadžeri ili specijalisti (planeri, istraživači marketinga, analitičari itd.), prvi očekuju fleksibilne i prijateljski naklonjene, za upotrebu lake sisteme, a drugi analitičnije,

8

kompleksnije i sposobnije. Korisnici se razlikuju po stilu odlučivanja, znanju, kognitivnim sposobnostima, iskustvu, informatičkoj obrazovanosti i slično.

4. AKTIVNOSTI I VRSTE DSS-a

9

DSS podržavaju, kako je to u više navrata rečeno, upravljačke aktivnosti. Prema stanovištu Roberta Antonia, upravljačke aktivnosti se ugrubljeno mogu svrstati u tri kategorije:7

Strategijsko upravljanje – postavljanje ciljeva, izbor strategija, izrada planova, razvoj politika, metoda i sredstava za njihovo postizanje, strategijska kontrola;

Upravljačka kontrola – proces obezbeđivanja da ciljevi i strategije organizacije budu utemeljeni, efektivno i efikasno realizovani;

Operativno planiranje i kontrola – proces obezbeđivanja da operativni planovi, programi i konkretni zadaci budu uspešno realizovani.

Sa stanovišta upravljačih aktivnosti, sistemi za podršku odlučivanju se mogu klasifikovati na:8

1. DSS za strategijsko upravljanje – treba da podrži dve ključne faze ovog jedinstvenog procesa, a to su:

formulacija strategije – koja podrazumeva definisanje filozofije i misije preduzeća, kratkoročnih i dugoročnih ciljeva da bi se ostvarila misija i izbor i primena strategije radi postizanja ciljeva organizacije,

implementacija strategije – koja podrazumeva usklađivanje strategije i organizacione strukture, razvoj budžeta, funkcionalnih strategija i sistema motivacije i kontrolu efektivnosti strategije u postizanju ciljeva organizacije.

2. DSS za upravljačku kontrolu – ova klasa DSS podržava središnji menadžment u sledećim aktivnostima:

kontrolisanje tokova i izvršenja funkcionalnih aktivnosti u organizaciji, komuniciranje između radnih timova, kontrolisano rešavanje problema i otkrivanje i rešavanje novih nestrukturisanih i polustrukturisanih problema

odlučivanja.

3. DSS za operativno planiranje i kontrolu – ovi sistemi podržavaju procese upravljanja i odlučivanja najnižeg menadžerskog nivoa, odnosno procese obezbeđivanja efektivnosti i efikasnosti u izvršavanju tekućih poslova i operacija odeljenja, grupa i pojedinaca. Radi se mahom o polustrukturisanim i strukturisanim problemima odlučivanja, a procesi koje podržava su:

operativno planiranje, nadgledanje izvršenja poslova, komparacija planiranih i postignutih rezultata i preduzimanje korektivnih akcija.

Prema broju osoba koji DSS podržava, razlikujemo:9

7 Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str. 467.8 Ibidem, str.467.9 Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str. 467.

10

1. Individualni DSS – on podržava proces odlučivanja preduziman od strane jedne osobe. Većina orgaizacija je hijerarhijski uređena i proces odlučivanja je na različitim hijerarhijskim nivoima podeljen između određenog broja individua. Individualni DSS mahom se projektuju i izgrađuju za najniži i srednji nivo menadžmenta koji uglavnom rešava polustrukturisane i strukturisane probleme odlučivanja.

2. Grupni DSS – interaktivni, računarski sistem koji pomaže nizu donosioca odluka u rešavanju nestrukturisanih problema, koji rade zajedno kao grupa. U komponente GDSS se ubrajaju: hardver, softver, korisnici i procedure. Svaki član grupe preko svog kompjutera ima pristup glavnom procesoru preko mreže (najčešće LAN, a u novije vreme preko Interneta). Mesto gde se donosi grupna odluka naziva se soba za odlučivanje ili radna soba, a može biti i web portal. Pogodnosti koje GDSS pruža su:10

smanjeni troškovi (smatra se da se troškovi izrade projekata mogu smanjiti čak 90% korišćenjem GDSS),

dostizanje konkurentskih prednosti, podsticanje inovativnih aktivnosti, smanjenje dužine trajanja procesa odlučivanja, poboljšanje komunikacije, dobra koordiniranost rada članova grupe, brz povraćaj investicija itd.

5. MODEL DSS U STRATEGIJSKOM UPRAVLJANJU

DSS u strategijskom upravljanju je sistem na modelima zasnovan i uređen skup procedura za obradu i tumačenje informacija koje podržavaju menadžere i eksperte u procesu donošenja strateških odluka.

10 Dragan D. Milanović, Danijela Tadić, Mirjana Misita, Informacioni sistemi menadžmenta sa primerima (treće dopunjeno izdanje), Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005. godina, str.184.

11

Analitičke moći sistema su ogromne, zahvaljujući izgrađenoj korporativnoj Data Warehouse (integrisano skladište podataka projektovano tako da se relativno brzo i jednostavno mogu izvoditi složeni upiti nad velikom količinom podataka), OLAP ( online analitička obrada podataka koja obezbeđuje brze odgovore na kompleksne upite bazi podataka) i Data Mining (rudarenje podataka odnosno automatizovani analitički proces otkrivanja skrivenih složajeva u velikim skupovima podataka), koje omogućavaju mnoštvo različitih analiza:

analiza ponašanja kupaca, analiza i predviđanje prodaje, marketing analize, finansijske analize, analiza konkurencije, analiza zaliha, analiza kapaciteta, analiza troškova, analiza kvaliteta..

5.1. FUNKCIONALNOST SISTEMA

Pod funkcionalnošću sistema se podrazumevaju dimenzije šta, kako i čime aplikativna softverska rešenja podržavaju procese formulacije, ocenjivanja i izbora strategija i kako omogućavaju implementacije strategije i strategijsku kontrolu. Funkcionalnost sistema su grupisane u sledeće celine:11

1. strategijska analiza: analiza i predviđanje promena okruženja organizacije, analiza konkurencije, analiza i procena povoljnosti okruženja, analiza organizacije, identifikacija i procena slabosti i moći organizacije;

2. formulisanje i izbor ciljeva: formiranje nominalne grupe, formulisanje novih ciljeva, matematičko-statistička analiza predloženih ciljeva, preliminarni izbor ciljeva, ocena ciljeva, izbor ciljeva;

3. formulisanje i izbor strategija: portofolio analiza, postupci tehnike nominalne grupe, formulisanje strategija, ocenjivanje strategija, izbor strategija.

4. Strategijska mapa:

11 Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.468.

12

definisanje organizacionih aspekata strategijske mape, operacionalizacija ciljeva, definisanje CSF, definisanje KIP (ključni indikatori performanse).

5. BSC Book: definisanje elemenata BSC, definisanje BSC perspektiva, izrada BSC Book.

6. CPM (Corporate Performance Monitor): dizajn CPM, generisanje CPM, analiza ostvarenja KIP.

7. Strategijska kontrola: identifikacija problema, dizajn alternativnih rešenja, preduzimanje akcija, praćenje ishoda preduzetih akcija.

5.2. ARHITEKTURA I TEHNOLOGIJA

Arhitektura DSS je višeslojna i u grubim crtama postoje tri sloja:1. relaciona baza podataka,2. poslovni objektni model,3. grafički korisnički interfejs.

Vertikalna saradnja između ova tri sloja ostvaruje se primenom nekog od tehnoloških rešenja namenjenih saradnji različitih softverskih podsistema, dok za horizontalnu saradnju više sličnih sistema je uposlena SOA arhitektura. Sa aspekta primene SOA arhitekture najinteresantniji je središnji sloj koji je zadužen za implementaciju nekoliko podsistema:

podsistem za spregu sa korisnikom, podsistem za spregu sa drugim sistemima, podsistem za sigurnost, podsistem za transakcionu obradu.

ZAKLJUČAK

DSS daje podršku korisniku, ne zamenjuje ga i usredsređuje se na poboljšanje procesa odlučivanja omogućavajući menadžeru da koristi kvantitativne metode i razne analitičke tehnike koje su korespodentne sa prirodom problema odlučivanja, ostavljajući im slobodu donošenja finalnih odluka. Ključni aspekt je podizanje sposobnosti donosioca odluke, ostavljajući računaru da uradi ono što radi najbolje – kvantitativne analize. Sistem, dakle, omogućava pristup kvantitativnim modelima, jezicima modelovanja i posebnim bazama podataka.

13

Ono što se može navesti kao prednost primene ovih sistema u poslovnim preduzećima jeste podizanje kvaliteta odluke, poboljšanje komunikacije, smanjenje troškova, povećana produktivnost, ušteda vremena, veće zadovoljstvo potrošača i zaposlenih. Takođe, prednost je i u tome što ovi sistemi zavise od prirode donosioca odluka i situacije po pitanju odluka. Oni mogu da povećaju urođene sposobnosti rukovođenja donosioca odluka, da reše probleme koji bi donosiocu odluka oduzeli mnogo vremena, jer se približavaju rešenju problema brže i pouzdanije od njega.

Kao ograničenje sistema za podršku odlučivanju javlja se nemogućnost ugrađivanja nekih urođenih ljudskih veličina i talenata u njih, zatim ograničenost znanja koje poseduje, kao i vrste obrada znanja koju njegov softver može da izvrši. Mogućnosti DSS su ograničene mogućnostima kompjutera koji se koristi. Jezik kojim korisnici treba da saopšte svoje zahteve ograničava broj korisnika na one koji prihvataju ovakav način izražavanja i oni mogu biti napravljeni za prilično usku i specifičnu oblast primene.

LITERATURA

[1] Dragan D. Milanović, Danijela Tadić, Mirjana Misita, Informacioni sistemi menadžmenta sa primerima (treće dopunjeno izdanje), Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005. godina

14

[2] Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godina

15