VISOKA KOLA

KISELJAK

InformatikaSEMINARSKI RAD:

INFORMACIONI SISTEMI U KOLAMA

Studentica: Mr.scMarinela elina

Hadib Salki

Sadraj:

1. Uvod u sistem

2. Podatak informacija

3. Pruavanje informacionog sistema

4. Tipovi informacionih sistema

5. Automatizacija kancelariskog poslovanja

6. Informacioni system

7. Razvoj informacionog sistema

8. Faze u razvoju informacionog sistema

9. Planiranje razvoja informacionog sistema

10. Analiza i dizajn

11. Implementacija sistema12. Informacioni sistemi

13. Informacioni sistemi u kolstvu

14. Projektovanje informacijonih sistema

15. Zakljuak

Uvod u Sistem

Sistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Svaki od objekata u sistemu posjeduje niz svojstava (atributa). Takoe i veze izmeu pojedinih objekata (elemenata) sistema se mogu opisati nizom atributa. Sistem intereaguje sa okolinom. Uticaj okoline na sistem naziva se ulazom dok se uticaj sistema na okolinu naziva izlazom. Takoer, sistem moe da intereaguje sa drugim sistemima. Veze sistema sa okolinom se moe ostvariti razmjenom materije, energije i informacija. Nain na koji su elementi sistema povezani odreuje strukturu sistema. Struktura sistema direktno odreuje funkcionisanje sistema.Sistemi se dijele na osnovu razliitih kriterija:Po nainu kreiranje: - prirodne

- vjetake

Po stepenu apstrakcije: - apstraktni

- realni

Po promjenljivosti u vremenu: - statiki

- dinamiki

Po odreenosti ponaanja: - deterministiki

- stohastiki

Po sloenosti: - prosti

- sloeni

Po povezanosti sa okolinom: - otvoreni

- zatvoreni Podatak i informacija

Podatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, injenice ili dogaaja u realnom sistemu. Informacija je protumaeni podatak odnosno znanje koje se moe "izvui" iz podatka. Podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Podatak je meutim objektivna kategorija dok je informacija subjektivna kategorija odnosno zavisi od naina na koji neki pojedinac tumai ili koristi predstavljeni podatak. U okviru ovog rada mi emo podrazumjevati da se podaci mogu reprezentovati na kompjuterski prihvatljiv nain, odnosno da se mogu kvantifikovati brojevima, karakterima, datumima itd. Nain na koji dolazi do formiranja podatka nas ne interesuje. Meutim, interesuju nas procesi obrade podataka koji mogu da dovedu do kreiranja drugih podataka ili do odreene akcije. Pod informacionim sistemom podrazumjevamo sistem koji svoje veze sa okolinom obavlja razmjenom informacija. Napomenimo da informacioni sistem ne mora biti zasnovan na runaru ali da emo mi u okviru ovog rada razmatrati samo one informacione sistema koji su realizovani na raunaru. Ovakvi sistemi se nazivaju CBIS (Computer Based Information Systems). Razvoj informacionih sistema posebno postaje dinamian ezdesetih godina kada se razvijaju sistemi za automatsku obradu podataka.Prouavanje informacionog sistema

Informacioni sistemi se prouavaju na razliitom nivou na velikom broju kola i fakulteta. Postoji poseban smjer na kome se izuavaju informacioni sistemi i projektovanje informacionog sistema u okviru desetak predmeta. Na tehnikim fakultetima informacioni sistemi se obino prouavaju iz ugla projektanta, programera, odravanja, raunarske povezanosti, projektantna baza podataka. Na fakultetima drutvenih nauka obino se prouavanje informacionih sistema sagledava sa stanovita

podrke poslovnim procesima. Na zapadu postoje posebni fakulteti na kojima se izuavaju informacioni sistemi. Tipovi informacionih sistema

Upravljaki informacioni sistem - UIS (Management Information Systems - MIS) je sistem koji prenosi uva i obrauje podatke potrebne za upravljanje.

Sistem za podrku odluivanju (Decision Support Systems) je informacioni sistem koji

potpomae donoenje odluka.

Po nainu primjene informacione sisteme moemo grubo podijeliti na one koji vre samo

skladitenje i pronalaenje informacija i one koji vre obradu. Mi emo razmatrati sistem koji sa svojim podsistemima moe da realizuje obe ove operacije.Automatizacija kancelarijskog poslovanja

Automatizacija kancelarije obuhvata sljedee grupe poslova:

Komunikacija unutar organizacije (Electronic Mail);

Komunikacija izmeu organizacija (Electronic Data Interchange - EDI);

Planiranje radnog vremena (Time management&Planning);

Upravljanje projektima (Project management);

Obrada dokumenata (Graphics Editor);

Arhiviranje i pretraivanje dokumenata (Document Library);

Priprema upravljakih odluka;

Memorisanje i pretraivanje poslovnih podataka;

Priprema i realizacija poslovnih sastanaka.

Informacioni sistem - realni systemMi u principu neemo sagledavati originalni sistem ve emo polaziti od modela informacionog sistema. U praksi se meutim originalni sistem prvo mora modelovati. Sredstava za modeliranje sistema ima vie. Samu sutinu informacionog sistema predstavlja baza podataka (ili sistem baza podataka) koja sadri meusobno povezane podatke kojima se modeluju objekti, veze izmeu objekata (entiteta) kao i odgovarajui atributi (obiljeja - osobine) objekata i veza. Pored podataka informacioni sistem mora da sadri podatke o procesima (ili model procesa). Pod procesima se podrazumjevaju radnje koje generiu promjene stanja u informacionom sistemu i koje generiu izlaze iz sistema. Pored toga esto se vri i modelovanje resursa sistema.

Razvoj informacionog sistema

Projekat informacioni sistem po pravilu realizuje tim strunjaka koji nisu sastavni dio organizacije u kojoj se implementira. Naravno, oekuje se visok stepen saradnje organizacije i projektana. Da bi se obavio uspjean razvoj informacioni sistem neophodno je: obezbijediti podrku rukovodstva firme;

ukljuiti korisnike u sve faze razvoja;

koristiti dokazane metodologije razvoja informacionog sistema;

jasno definisanje ciljeva i zadataka sistema;

usredsrediti se na najvanije probleme i eventualne povoljnosti;

jednostavan i adekvatan dizajn;

dobar program obuke ukljuenih osoba;

adekvatan plan uvoenja nakon zavretka projekta;

dobro definisan i organizovan program odravanja.

Faze u razvoju informacionog sistema

Planiranje razvoja;

Analiza i dizajn;

Implementacija;

Funkcionisanje i odravanje;

Vrednovanje i kontrola.

Svaka od spomenutih faza se mora odraditi. Faze se mogu dijeliti na podfaze ili aktivnosti.

Planiranje razvoja informacionog sistema

Ova faza je dio stratekog planiranja jedne organizacije. Aktivnosti u okviru ove faze su:

1. Identifikacija i definisanje problema. Potreba za kreiranjem novog informacionog sistema

potiu iz sljedeih razloga:

Problemi sa postojeim informacionim sistemom;

elja za iskoritavanjem novih ansi i pogodnosti;

Rastea konkurencija;

Potreba za efikasnijim koritenjem informacija;

Reorganizacija u organizaciji (spajanje, razdvajanje, i slino);

Razvoj same organizacije;

Promjene na tritu i okruenju.

2. Analiza postojeeg informacionog sistema. Treba sagledati stanje hardvera, sistemskog i aplikativnog softvera, informatikih kadrova, trokova funkcionisanja; iskoritenosti postojeih resursa, te na kraju treba procjeniti kvalitet, pravovremenost, primjerenost koliine, naina prezentacije samih informacija koje postojei sistem prua.

3. Treba odgovoriti na pitanje to se promjenama u informacionom sistemu eli postii.

4. Treba se odluiti na uvoenje potpuno novog ili modifikovanog informacionog sistema. Da bi se ovo postiglo treba uporediti koje e se funkcije iz postojeeg sistema zadrati, koje e biti modifikovane a koje e biti uvedene. Treba zatim razmotriti organizaciju podataka i klasa podataka, baza podataka itd. Na osnovu razlika izmeu projektovanog i trenutnog informacionog sistema donosi se odluka o tipu promjena u informacionom sistemu.

5. Projektovanje logike strukture baze podataka. Ovaj dio se realizuje na nivou entiteta (objekata) i veza meu njima (ERWIN).

6. Definisanje koncepcije tehnike podrke. Na osnovu ciljeva koji se ele postii informacionim sistemom, veliine organizacije itd., donosi se odluka o obimu i strukturi raunarskih resursa, komunikacione i periferijske opreme, sistemskog softvera, itd. Kod hardvera treba obezbijediti: visoku integraciju;

modularnu izgradnju (hardverski sistem bi trebao da zaivi na relativno malom procentu nominalne opreme i da se naknadnim ugradnjama samo postiu poboljavanja i proirivanja primjene);

visoka pouzdanost, sigurnost i raspoloivost (na kritinim mjestima treba predvidjeti

dupliranje kapaciteta);

lako odravanje.

Sistemski softver treba da obezbjedi:

Modularnost;

User frendly okruenje;

podrka drugim programskim alatima;

efikasno koritenje postojee opreme;

jednostavno odravanje.

7. Definisanje modela kadrovske podrke. Ovo se odnosi na nain kako su organizovani dijelovi i pojedinci u organizaciji kojima je povjereno voenje poslova u domenu informacionog sistema.

8. Specifikacija potrebnih ulaganja. Ova stavka obuhvaa procjenu ulaganja u sljedee elemente informacionog sistema:

hardver;

sistemski softver, softver za rad sa bazama podataka;

softver za automatizaciju kancelarijskog poslovanja;

razvoj i obuku informatikih kadrova.

9. Analiza izvodljivosti projekta. Kada se ovo analizira treba voditi rauna o sljedeem:

Tehnika izvodljivost (obezbeivanje hardvera i softver);

Ekonomski (da li se mogu obezbediti sredstva i da li e dalje poslovanje informacionog

sistema biti isplativo);

Zakonski (da li postoje zakonske smetnje za rad zamiljenog informaciong sistema. Primjer kada to nije ba onako kako zamislimo je naa studentska sluba. Naime, informacioni sistem univerziteta je predvidio mogunost online prijavljivanja ispita. Ovo postie automatizaciju ove funkcije, problemi su nastali kada se uoilo da po zakonu ispitna prijava studenta mora da bude u dosijeu. Ovo je sprijeilo automatski unos rezultata ispita i dosta devastiralo prvobitno zamiljenu proceduru);

Operacionalni (da li e sistem biti prilagoen podrku ljudima koji e ga koristiti);

Planski (da li se sistem moe realizovati na vrijeme).

10. Utvrivanje prioriteta i izbor projektanta. Informacioni sistem se uvodi na najkritinijim mjestima prvo (mjestima koja su vezana za najvei broj radnika, ili za najvie rukovodstvo, ili za najvanije poslove firme).

11. Planiranje realizacije projekta. Ovo je sloena faza koja se provjerava nekom strunjaku iz oblasti organizacije rada.12. Prihvatanje ili odbijanje plana razvoja. Ako su prikupljene informacije dovoljne za

donoenje odluke treba donjeti odluku o razvoju informacionog sistema (pozitivnu ili

negativnu, odluka nije prioritet pozitivna jer su ulaganja obino znaajna), a ako nema dovoljno informacija treba zahtjevati prikupljanje dodatnih informacija i injenica o informacionom sistemu. Trenutna procena da ne treba ii na novi ili modifikovani informacioni sistem ne znai da predloeni plan razvoja nije dobar ve samo da ne treba ii u dalji razvoj u ovom trenutku. Takvi projekti se "skladite" i mogu se koristiti moda u narednom periodu.Analiza i dizajn informacionog sistema

U ovu se fazu ide kada je plan razvoja informacionog sistema usvojen. Analiza se provodi detaljno na sve automatizovane i neautomatizovane poslove. Osnovno sredstvo koje se danas koristi za analizu informacionog sistema je sistemska strukturirana analiza.

Dizajn sistema je specifikacija novog sistema koji e postavljene zahtjeve obaviti na efikasan nain. Kod dizajna sistema postoje dvije vane faze:

- logiko projektovanje;

- fiziko projektovanje.

Logiko projektovanje obuhvata modeliranje podataka i modeliranje procesa. Rezultat logikog projektovanja mora biti razumljiv za korisnika i projektanta i treba da bude nezavisan od implementacije.

Fiziko projektovanje je prevoenje logikog projekta na konkretnu opremu, konkretne softvere koji ukljuuju konkretne baze podataka.

Faze analize i dizajna su karakteristine po bogatoj dokumentaciji koja ih prati. Tenja je da se danas razviju sistemi koji e na osnovu projekta odraenog u nekom programskom paketu vriti automatsko voenje dokumentacije.

Implementacija sistema

Prethodne faze imaju izlaz "na papiru". Dakle polazei od realnih potreba i realnog sistema stie se do projekta. Implementacija je faza u kojoj se projekat treba implementirati na realni sistem u realnim uslovima.

Faze u implementaciji projekta su:

Najava (cilj ove faze je uklanjanje straha zaposlenih i savlaivanje otpora koji postoje);

Organizacija kadrova informacionog sistema;

Izbor i instalacija opreme (treba raspisati tendere, voditi rauna o vremenu isporuke,

instalacije, garantnim rokovima, obezbijeenom servisu itd);

Izrada ili nabavka softvera (postoji mogunost da se firma u skladu sa svojim potrebama

i raspoloivim kadrovima opredjeli za kupovinu gotovog softvera; razvoj softvera sa sopstvenim kadrovima; kombinovanje prethodna dva naina; razvoj softvera po narudbi) Formiranje baze podataka (ovo jedna od najvanijih faza);

Obuka korisnika;

Zamjena sistema (obino za prvo vrijeme dva sistema rade paralelno, zatim novi sistem zamjenjuje stari, ali i dalje tako da se neko vrijeme najvaniji elementi dupliraju; treba znati da vani elementi starog sistema esto budu zadrani i u novom jer je njihova zamjena najkomplikovanija). INFORMACIONI SISTEMI Informacioni sistem u najopem smislu je svaki sistem razvijen u cilju kreiranja, sakupljanja, uvanja, prijenosa, obrade i interpretacije informacije. Informacijom se ovdje smatra znanje ili dopuna znanja, a predstavlja se podacima. Informacioni sistemi se mogu bazirati i samo na pisanoj i usmenoj komunikaciji, ali je vjerovatnije da e zahtjevati upotrebu raunara za upravljanje sakupljanjem, uvanjem, obradom i distribucijom informacija. Istu informaciju mogu da upotrijebe ljudi na razliite naine i u razliita vremena. Raunari omoguuju efikasnost i mogunosti informacionih sistema koji ne postoje bez njih. Informacioni sistem je obino jedan od podsistema poslovnog sistema. Proizvodni sistem predstavlja osnovu dobijanja proizvoda potrebnih za zadovoljenje pojedinaca, drutva u cjelini i razvoja privrednog sistema svake zemlje. Proizvodni sistem predstavlja osnovni dio ukupnog, poslovnog sistema preduzea koji ima zadatak da transformie ulazne komponente: materijal, energiju i informaciju u proizvod zadatih , na bazi istraivanja trita, karakteristika u cilju podmirenja potreba rasta standarda pojedinaca i drutva u cjelini. Proizvodni sistem definisan je spregom tehnoloko- tehnike i ekonomsko drutvenih podsistema kome je cilj da transformisanjem materijala- sirovine kao ulaza u sistem povea vrijednost tog ulaza.

Proces proizvodnje karakterie sloenost informacija koje se prikupljaju, obrauju i na osnovu kojih se donose odgovarajue odluke. Informacioni sistem je ovde skup normi , postupaka, odreenih sredstava potrebnih za prikupljanje, memorisanje, obradu i emitovanje informacija prema okruenju sistema ili za potrebe samog sistema u cilju donoenja adekvatnih odluka . Cilj je projektovanje informacionog sistema proizvodnje poboljanja informacija u smislu da postanu tone, prikladne i odgovarajue za razne nivoe proizvodnje u organizacionoj cjelini koje obuhvata poslove proizvodnje.

Elementi informacionih sistema. Za uspjeno odvijanje svih aktivnosti: prikupljanja, obrade, izgraen sistem treba da bude sinteza etri elementarna podsistema:

LIFEWARE (kadrovi)Hardver - predstavlja materijalnu osnovu IS gdje ubrajamo elektronski raunar, ulazno-izlazne ureaje, ureaje za prijenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.

Softver - obuhvata nematerijalne elemente IS: programe, rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka, i eksplataciju rezultata obrade podataka, sa posebnim naglaskom ne obezbeuje informacije.

Kadrovi - su timovi strunjaka organizatora elektrine obrade podataka, sistemanalitiara, programera, operatora i korisnike IS.

Organizacije - obuhvata razliite organizacijske postupke, metode i naine pokazivanja ostalih podsistema, u skladnu, funkcionalnu i ekonominu uslugu.

Samo kroz kvalitetnu i skladnu kombinaciju svih podsistema, moe se omoguiti formiranje IS za adekvatno upravljanje poslovnim sistemom. Kao dio komunikacijskog sistema svaki IS se danas sastoji od ljudi i raunara koji formiraju ili koriste informacije i stupaju u vezu sa ostalim komunikacionim elementima, radi ostvarivanja ciljeva poslovnih sistema. Izmeu elemenata sistema podaci se prenose komunikacionim kanalima, i kao rezultat njihove obrade javljaju se podaci ili informacije, koji se prikljuuju preko formalzovanih i neformalizovnih sistema. Da bi se obezbijedilo prikupljanje, sistematizacija i grupisanje izbornih podataka, zatim prijenos, memorisanje, uvanje i auriranje potrebno je u okviru IS projektovati odgovarajuu datoteku ili bazu podataka koja e da omogui efikasno pretraivanje i dostavljanje podataka na mjesto upotrebe. Strukturu sistema sainjavaju elementi sistema i njihove meusobne veze. Informacioni sistem poslovnog sistema je skup postupaka, metoda, tehnika i resursa, organizovanih tako da podre poslovanje poslovmih sistema putem brzog i tonog registrovanja podataka i informacija u toku rada, odluivanja i upravljanja poslovnim sistemom. Sastoji se od vie podsistema koji ine jedinstven sistem projektovan u obliku i na osnovu savremenih mogunosti u obradi informacija, komunikaciji i obradi podataka. Prema tome, informacioni sistem moemo definisati na sljedei nain:Informacioni sistem je skup ljudi i opreme koji po odreenoj organizaciji i tono definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prijenos, obradu, memorisanje i dostavljanje podataka i informacija na koritenje.Osnovni zadatak informacionog sistema je da koritenjem podataka proizvodi informaciju. Ovi podaci mogu biti formalizovani i neformalizovani. Formalizovani podaci imaju fiksnu, nepromenljivu i unaprijed zadatu strukturu i duinu. Neformalizovani podaci imaju promjenljivu duinu i nemaju unaprijed utvrenu strukturu.

etiri osnovne aktivnosti vezane za obradu informacija u informacionim sistemima su:- prikupljanje podataka

- obrada podataka

- uvanje ( memorisanje ) podataka

- dostavljanje podataka korisnicimaStrukturu sistema ine elementi sistema. Osnovni elementi informacionih sistema su:

- hardware ( oprema )

- software ( programi )

- lifeware ( kadrovi )

- orgware ( organizacija )

- netware ( mrea )

- comware ( komunikacije )Osnovne kategorije informacionih sistema su:- Sistemi za obradu podataka - vre automatsku obradu velikog broja podataka, npr.kontrola inventara.- Uprabljaki informacioni sistemi - vre automatsku analizu podataka i proizvode informacije koje slue za upravljanje poslom, npr. mjesena analiza prodaje.

- Sistemi za podrku odluivanju - vre specijalne analize koje se tiu stratekih problema odluivanja u upravljanju, npr. dugorono planiranje nabavke.

Sve informacione sisteme u osnovi djelimo na:

- prirodne i

- vjetake

Podjela informacionih sistema se vri na osnovu razliitih kriterijuma, kao to su vrsta podataka, stepen primjene informacione tehnologije, veze sa okolinom i td.

Prema stepenu primjene informacione tehnologije razlikujemo:

- centralizovane informacione sisteme

- autonomne informacione sisteme i

- distribuirane informacione sisteme

Na osnovu veze sistema sa okolinom:

- otvorene i

- zatvorene

Na osnovu vrste ciljeva na:

- sisteme sa fiksnim ciljevima i

- sisteme sa promenljivim ciljevima

Na osnovu postojanja povratne sprege:

- sistemi sa jakom unutranjom kontrolom i

- sistemi sa slabom unutranjom kontrolom

Na osnovu navedena tri kriterijuma mogu se definisati i sledee etiri vrste sistema:

- statiki

- dinamiki

- homeostatiki

- kibernetski

Prema sposobnosti povezivanja razliitih podsistema razlikujemo:

- integrisane i

- neintegrisane informacione sisteme Sloenost upravljanja i odluivanja zahtjeva sve veu koliinu informacija. To znai da informacioni sistem treba da da dokumentovane informacije potrebne za upravljanje i odluivanje, prezentira funkciju upravljanja i odluivanja u trenutku kada je to potrebno, a da dokumentacija kao nosilac informacija slui da omogui kontrolu i ocjenu djelovanja u poslovnom sistemu.

Zbog toga se posljednjih godina sve vie razvija potreba za projektovanjem i izgradnjom informacionih sistema.

Osnovni proizvod u informacionom sistemu je informacija, a ujedno i osnovni inilac u procesima odluivanja. Odluke se donose na osnovu kvaliteta prikupljenih informacija.Postoji niz definicija informacije sa razliitih aspekata. Uope, informacija je sve ono to se koristi za uspostavljanje veza i odnosa a to su: govor, podaci, signali, slike, odnosno sve ono to daje nove podatke i injenice o nekoj pojavi ili dogaaju.

Informacija je iri pojam od podatka. Da bi neki podatak bio informacija treba da:

- postoji skup podataka

- da je taj skup ureen

- da smanji neznanje

Podatak je nosilac informacije i slui za tehniko uobliavanje informacija kako bi se one mogle sauvati i prenositi. Podatak je formalan zapis informacije. Na slici je data blok ema jednog modela informacionog sistema:

5. INFORMACIONI SISTEMI U KOLSTVUPrimjer:Beograd -- Od 2005. u srednje i osnovne kole u Srbiji uvedeni su elektronski informacioni sistemi, to je obavezna praksa u svim obrazovnim ustanovama Europske unije.Kako bi ovaj projekat bio sproveden, Ministarstvo prosvjete uzelo je kredit od Svjetske banke u vrijednosti od 800 tisua eura. Ovakav nain unosa podataka koji, pored osnovnih informacija o zaposlenima i uenicima, sadri i miljenje zdravstvenih radnika, psihologa i komentare o ponaanju, za sada se redovno koristi u oko 80 posto kola u Srbiji.

Osnovna kola "Ivan Goran Kovai" na Zvjezdari od 2005. godine koristi elektronski informacioni sistem u koji redovno unose sve podatke o uenicima, ali i zaposlenima.

Direktor kole kae da su se u poetku stariji profesori i roditelji malo opirali postojanju elektronske evidencije, ali sada sve odlino funkcionie.

Bilo je malo nedoumica i sumnje meu profesorima i roditeljima. Pitali su emu to slui, ta je to. To je zaista neto to moe da pomogne, tu su podaci o djetetu i roditeljima koje vi i na internetu, na Googlu kada ukucate ime i prezime, moete da naete. Nita skriveno, kae direktor O "Ivan Goran Kovai" Miomir Draga.

Neposredni korisnici ovog informacionog sistema su, pored kole, i opina, kolske uprave i Ministarstvo prosvjete.

Opina Zvjezdara je prva lokalna samouprava koja se ukljuila u ovaj program jer, kako kau, na ovaj nain mogu da prate stanje u kolama i pomognu da se eventualni problemi rijee.

Mogunosti programa su takve da mi kao opina moemo da pratimo ta se deava meu ljudima na Zvjezdari. Bitno je da znamo kakva je situacija i zbog razvoja jednog drutva, rekao je predsjednik optine Zvjezdara Milan Popovi

Recimo, imali smo primjer da je jedan djeak imao 300 izostanaka, da je i ranije to praeno, nekako bi se za dalje sprijeilo, kae on.

Elektronski informacioni sistem u upotrebi je u zemljama Evropske unije, ali i u zemljama u regionu.

U Ministarstvu prosvjete kau da se u oko 80 posto osnovnih i srednjih kola informacije redovno unose u baze podataka.

Pomou ovog informacionog sistema brzo se moe saznati, recimo, koliko uenika u koli ima peticu iz matematike, ali i ko od profesora ispunjava uslove za penziju.

U Ministarstvu prosvjete kau da su informacije povjerljive i dostupne samo ovlatenim licima, tako da na nivou kole ovim informacijama moe pristupiti samo direktor i osoba koja radi na unosu.

Kompletno obrazovanje, od predkolskog do srednje kole, bie pokriveno i to je veoma bitno da znamo kako sve funkcionie. Bitno je da ministarstvo prati i tako e znati koji su profili obrazovanja i zanimanja najpotrebniji, ta je najtraenije. To e sve moi kroz ovaj informacioni sistem, naveo je Vinko Kovaevi iz odsjeka za informatike i dokumentacione poslove. PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Projektovanje informacionih sistema spada u vrhunska projektovanja naunika i strunjaka razliitih specijalnosti uz koritenje raznih oblasti nauke, tehnike i tehnologije.

Informacioni sistem treba da se izgrauje planski prema tono definisanim karakteristikama dobijenim sveobuhvatnim analizama koje se baziraju na raznovrsnim metodama planiranja i analize na naunoj osnovi.

Za izradu projekta informacionog sistema moraju se definisati sljedei elementi:

- rok poetka i zavretka izgradnje

- jasno definisani i specificirani ciljevi

- kvalitet i namjena informacionog sistema

- informacije i podaci na ulazu i izlazu iz sistema

- nain koritenja informacija

- metode i sredstva za analizu informacija

- selekcija informacija

- informacione tehnologije

- model informacionog sistema i drugi elementi

Metode i sredstva tehnikih sistema su podloga za projektovanje i izgradnju informacionih sistema. Vano je da se u projektovanju poe od funkcionisanja postojeeg sistema, oblika njegovih zadataka, stanja kadrova, opreme i dr.

Prvi korak u analizi sistema je da se utvrde njegovi ciljevi i granice sistema, a cilj informacionog sistema je da korisniku obezbjedi kvalitetnu i blagovremenu informaciju po sadrini i obliku.

Ciljevi informacionog sistema moraju biti blie definisani u zavisnosti od sljedeih faktora:- oblasti primjene koje treba da pokrije

- korisnike koje treba da obuhvati i

- funkcije koje treba da ostvari

Radi ostvarenja ciljeva traba da se koriste metode tehnikih sistema koje obuhvataju:

- izradu dijagrama toka informacija sa ciljem da se prikau pojedini procesi u podsistemu

- analizu podsistema i njihovih zadataka

- analizu meusobnih odnosa i veza podsistema

- analizu postupaka za izvrenje zadataka

- obezbeenje povratne sprege radi poboljanja rada podsistem

Pod projektnim informacionim sistemom podrazumijevamo sve informacije koje su porebne za rukovoenje projektima.

U funkcijski informacioni sistem ukljuene su sve informacije porebne za upravljanje radnim procesom izmeu funkcijskih jedinica i za izvoenje zadataka.

Za jednu organizaciju vano je izgraditi cjelovit sistem informacija koji objedinjuje sisteme pojedinih informacionih organizacionih jedinica i zajednikih poslovnih funkcija, odnosno sa funkcionalnog aspekta od planiranja asortimana preko prikupljanja trinih informacija, nabavke, proizvodnje, skladitenja, prodaje i odravanja, odnosno servisiranja proizvoda.ZAKLJUAK

Informacioni sistem predstavlja nain obrade informacije sa ciljem pravovremenog dobijanja saznanja neophodnih za dalje djelovanje. Pod Informacionim sistemom podrazumjevaju se meusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja, prenoenja, obrade, koritenja i uvanja podataka.

Potreba za uvoenjem informacionog sistema se ogleda u mogunosti pokrivanja svih informacionih tokova u upravljanju odreenim Poslovnim sistemom, u skladu sa prirodom i zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od Informacionog sistema se oekuje da obezbjedi osnovu za izvravanje razliitih zadataka i zahtjeva koje uesnici postavljaju sistemom. Time se iskazuje potreba za kompleksnim i efikasnim informacionim tehnologijama nephodnim za izgradunju i funkcionisanje Informacionog sistema.

Povezivanje pod sistema Informaconog sistema u jednistvenu, funkcionalnu i ekonominu cjelinu, postie se pomou baza ili banke podata, u okviru kojih se memoriu svi relevantni podaci neophodni za funkcionisanje sistema.

EMBED CorelDraw.Graphic.7

EMBED CorelDraw.Graphic.7

ORGWARE

(organizacija)

prikupljanje dokumenata

selekcija dokumenata i informacija

identifikacija dokumenata i informacija

organizacija zbirki dokumenata i informacija

traenje dokumenata i informacija

odgovor na pitanje

evolucija sistema

korisnik sistema

formulacija pitanja

analiza pitanja

odlaganje dokumenata,biblioteka i arhiva

_989388652.unknown

_989388986.unknown