6. НАСТАВНИ ОБЈЕКТИ И НАСТАВНА СРЕДСТВА

Наставни објекти и наставна средства представљају један од кључних и трајно ак-туелних проблема савремене дидактике и једно од суштинских питања у вези с наста-вном технологијом. Због тога се изван контекста наставне технологије не могу разма-трати ни објекти ни средства наставног рада. Управо, они су конститутивне компонен-те наставне технологије, која, поред њих, обухвата и наставне објекте, начине рада (ме-тоде и организацију) и односе који се успостављају између свих учесника наставног процеса (слика 1). Самим тим се наставна технологија, са наставником, полазником и наставним садржајем, јавља као основни фактор наставног рада који омогуæује оживо-творење савременог дидактичког схватања, по којем наставни објекти и наставна сре-дства представљају основне заједничке инструменте и полазника и наставника.

Слика 1: Дидактичка пирамида

6.1. Функција наставних објеката и наставних средстава

Свака настава се реализује на местима која су за то уређена, а која се називају наставни објекти. При томе се користе технички и други предмети, подешени или произведени за потребе наставног рада, односно примењују се наставна средства.

Функција објеката и средстава наставног рада се различито схватала у појединим периодима развоја теорије и праксе васпитања и образовања. Тако, традиционална ди-дактика своди функцију наставних објеката и средстава на задовољавање захтева очи-гледности. Насупрот томе, савремена дидактичка мисао заступа гледиште по којем они све више постају средства рада и инструменти активног усвајања и стваралачке приме-не образовно-васпитних вредности. Очигледно је, дакле, да по савременом дидакти-чком схватању, наставни објекти и средства имају врло сложену функцију, која се огле-да у обезбеђивању оптималних услова за објашњавање наставног градива, откривање и истраживање постављених проблема, остваривање продуктивног рада у процесу схва-тања и усвајања наставног садржаја те систематско приказивање, показивање и увежба-вање у наставном раду. Овакво гледање на функцију објеката и средстава наставног ра-да засновано је на научним сазнањима која, с једне стране, разоткривају функцију на-ставних објеката, а с друге, уводе у функцију наставних средстава. Тако су резултати

научних истраживања показали да се чулом слуха усваја 20% изложених чињеница, а чулом вида од 30% до 50%; истовремено се чулом слуха и чулом вида усваја од 50% до 70% изложених чињеница, а слухом и радом до 90% изложених чињеница (слика 2).

Слика 2: Димензије усвојених чињеница

Међутим, поред димензија усвојених чињеница, врло је важан и ефекат њиховог задржавања. О томе говоре резултати бројних других истраживања, по којима је ефека-т учења следећи: у вербалним ситуацијама, после трочасовне паузе, он износи од 25% до 70%, а после тродневне паузе само 10%; у визуелним ситуацијама (на бази показива-ња), после трочасовне паузе, он износи 72%, а после тродневне паузе 20%; у вербално-визуелним ситуацијама, после трочасовне паузе ефекат је 85%, а после тродневне пау-зе 65% (слика3).

2

Слика 3: Ефекти задрћавања усвојених чињеница

Наведена научна сазнања јасно указују на то да комбинација средстава и поступа-ка, односно шира активизација чула у наставном процесу добија изузетан дидактички значај.

6.2. наставни објекти

Развој дидактике и наставне праксе праћен је развојем и усавршавањем наставних објеката. Тако се развио систем наставних објеката који треба да задовољи посебне захтеве појединих врста наставног рада. У том систему функционално су повезане следеће две групе наставних објеката: (1) наставни објекти у школској згради, (2) наставни објекти у саставу школе и (3) наставни објекти у друштвеној средини (слика 4). Свака група има своју дидактичку функцију и одређене карактеристике, чије познавање представља значајну претпоставку и услов за савремену организацију и реализацију наставног рада.

Слика 4: Класификација наставних објеката

3

6.2.1. Наставни објекти у школској згради

За добру организацију и успешно извођење наставе велики значај имају класичне учионице, савремене учионице и специјализоване учионице.

Класична учионица је још увек најчешће и најуниверзалније место за извођење наставе. Због тога се том наставном простору посвећује значајна пажња у свим школама. Величине је око 6070m2 (за око 30 до 35 ученика).

С развојем наставе, и функција учионице постаје све сложенија и разноврснија. Она није само предаваоница и слушаоница, већ све више место за разноврстан рад наставника и полазника. Самим тим се увећавају и захтеви који се постављају при уређивању учионица. Оне треба, пре свега, да испуне одређене дидактичке захтеве који се односе на величину, облик, осветљеност, димензије и покретљивост намештаја, као и на опремљеност техничким средствима и помагалима за извођење наставе, и томе слично. Такође, веома је важно да учионице испуне и неке захтеве у психолошком погледу, као што су добри услови за концентрацију пажње (потребна је добра изолација од спољне буке и других сметњи) и прилагођеност полазнику (у њима он учи и ради и успоставља одговарајуће односе са другим учесницима наставног процеса). Приликом уређења учионица не треба занемарити и хигијенско-естетске захтеве. Они прет-постављају добре могућности за проветравање; и загревање, за удобно седење, пријатну боју зидова и учионичког намештаја и слично.

Савремена учионица је функционалнија од класичне учионице. Састоји се из два дела – основног простора за извођенје наставе и посебне, манје, просторије која је од основног учионичког простора одвојена покретним вратима тако да се по потреби основни наставни простор може проширити. У манјој просторији се могу организовати индивидуалне консултације и консултације са манјим групама.

Специјализоване учионице обезбеђују функционалнију обраду неких питанја из појединих предмета. То су кабинети, лабораторије, радионице и сл. Специјализоване учионице су функционално опремљене за потребе одређеног предмета, што подразумева адекватно уређену просторију, потребна наставна средства и помагала и другу опрему, а самим тим и посебну организацију рада.

У кабинету се наставна средства и помагала постављају тако да не одвлаче пажњу полазника, али да буду лако доступна и наставнику и полазнику. Пажња полазника треба да буде усмерена само на она наставна средства која су на часу у употреби, јер кабинет представља радну, а не изложбену просторију. Тиме се у доброј мери обезбеђују функционално коришћење наставних средстава, позитивна радна атмосфера и пунија активност полазника.

Лабораторија је просторија у којој се реализује практична настава, и то најчешће путем експериментисања. Опремљена је специјалним намештајем, прибором, материјалом, уређајима, инструментима итд. Уколико се у лабораторији реализује и научноистраживачки рад, пожељно је да у близини буде смештена научно-стручна литература која се користи у току лабораторијског рада.

Самим тим што је лабораторија врло специјализован наставни простор, у њеном коришћењу се постављају одређени захтеви које треба стриктно уважавати, нарочито када је реч о материјама и средствима опасним по здравље и животе људи.

Фонолабораторија је специјализована звучно изолована просторија у школи, опремлјена савременим инсталацијама и средствима рада која омогућавају сниманје, преснимаванје и умножаванје звучних информација за потребе наставе и учења. У њима се и реализује настава страних језика (лингвистичка лабораторија).

4

Радионице су посебно организовани наставни објекти у којима полазници стичу потребна техничка знања, вештине и навике за обављање одређене врсте послова у појединачном и заједничком раду. Оне пружају веома повољне и широке могућности за повезивање наставног с производним радом и изванредне услове за професионално усавршавање.

6.2.2. Наставни објекти у саставу школсколе

У ову групу наставних објеката најчешће се сврставају спортска игралишта, саобраћајни полигони, школски врт, шкилски парк итд.

6.2.3. Наставни објекти у друштвеној средини

Међу овим објектима посебно се издвајају музеји, библиотеке, позоришта, про-изводна предушећа и слично. Нећемо обрађивати све објекте, јер су опште познати, већ ћемо се накратко задржати на библиотеци.

Библиотека представлја веома значајан наставни објекат за образованје и васпитанје. Она полазницима омогућава развијанје навике читанја и уопште подиже свест о значају кнјиге, приближава кнјигу полазницима, односно омогућава разно-врстан рад књигом, обогаћује и оживљава наставу и чини је интересантнијом и делотворнијом.

Библиотека може да буде ефикасан наставни објекат, уколико има адекватан и одмерен фонд књига, довољно радних места у читаоници, добро организовану службу и савремену опрему и информатичку технику.

6.3. Наставна средства

Једна од основних претпоставки успешног остваривања наставног рада јесте са-времена примена традиционалних и нових наставних средстава, јер се њиховим кори-шћењем знатно утиче на разумевање и схватање наставног градива, на активност пола-зника и рационализацију наставног рада.

С развојем наставе развијају се и усавршавају и наставна средства, тако да су свебројнија за сваки наставни предмет и на сваком образовном ступњу. Самим тим се ја-вља и проблем њихове класификације. У том погледу се међу савременим дидактичари-ма врло често јављају знатне разлике. Међутим, и поред тога, може се дати једна рела-тивно свеобухватна класификација као израз данашњег стања наставних средстава.

5

Слика 53: Класификација наставних средстава

6.3.1. Вербална наставна средства

У вербална наставна средства се сврставају речи и говор. То су најстарија, али и најчешће примењивана средства у настави уопште, а посебно у настави друштвених наука, где је реч основни и скоро једини израз. И поред тако широке примене вербалних наставних средстава, треба имати у виду да се наставни рад не може реализовати искљу-чивом применом речи и говора, као што се не може ни остварити без њих. Тек систе-матским повезивањем с осталим средствима може да дође до пуног изражаја њихова стварна дидактичка вредност.

Жива реч и говор могу да буду веома продуктивни уколико ангажују пажњу полазника и мисаоно их активирају. Да би се то постигло, излагање наставника мора да буде слободно, непосредно, сликовито, изражајно и прилагођено структури и развије-ности наставне групе. Стога наставник мора добро да познаје наставно градиво, да га дидактички прерађује тако да буде логички повезано, прегледно и по обиму одмерено. Такође, неопходно је да успостави природан и непосредан контакт са полазницима. У слободном излагању ефекат живе речи и говора је већи, а излагање у целини надахну-тије и уверљивије.

Правилно употребљене речи и сликовит говор омогућавају полазницима да на о-снову излагања наставника (старешине) створе реалне представе о садржају излагања. При томе се сликовитост излагања постиже живим и документованим излагањем (пове-зивањем са резултатима научних истраживања и сазнањима из других извора, ослања-њем на искуство наставника и полазника и томе слично).

Изражајност излагања подразумева одговарајуће интонацију, темпо и стил. При-ликом излагања висина гласа не треба да се разликује од гласа који се користи у свако-дневном разговору, мада је пожељна промена висине гласа како би се постигла већа и-зражајност и истакло битно. Слично је и са брзином говора, која мора да буде таква да омогући лако праћење излагања, односно да одговара просечној брзини мишљења по-лазника. Спорија брзина излагања може да се користи када треба указати на делове са-

6

држаја који су битни и које треба схватити. И стил говора треба да допринесе већој ја-сноћи излагања наставника и лакшем разумевању градива. Због тога треба уважавати структуру и развијеност наставне групе.

6.3.2. Текстуална наставна средства

Текстуална наставна средства имају значајну улогу и широку примену у сваком наставном раду, јер текст представља вредан извор знања и поуздан ослонац за реали-зацију основних задатака наставе. Својом разноврсношћу и разнородношћу, текст је не-заменљив у вођењу и навикавању полазника да се самостално користе књигом и уо-пште писаном и штампаном речју. У групу текстуалних наставних средстава се сврста-вају разне врсте писаних и штампаних текстова. Сваки од њих има своје дидактичке специфичности, чије познавање представља основну претпоставку њиховог адекватног и успешног коришћења.

Од писаних текстова најчешће се користе: писане речи, записи на табли, писма и рукописи.

Писане речи су један од најважнијих извора информација. Своју предност у на-ставном раду показују одмах, остварујући трајан утицај на упознавање термина и њихо-во усвајање. Зато писане речи имају сличну едукативну намену као и усмене речи.

Писане и усмене речи се узајамно прожимају и допуњују и тиме обезбеђују свестраније и потпуније разумевање значења појединих термина и њихово трајније у-свајање.

Запис на табли је пратилац сваког наставног рада. Њиме се сажето и логично предочава значење појединости о неком проблему (питању) у оквиру теме (наставне је-динице). Јавља се у виду претходног записа, развојног (упоредног) записа, свитак-запи-са и записа резимеа.

Претходни запис на табли припрема се пре почетка наставног часа на којем ће се користити, па се стога може боље садржајно, дидактички и естетски обликовати. До-бро логички структуриран и дидактички прерађен садржај, читљив и прегледно записа-н, привлачи пажњу полазника и знатно утиче на ефекат њихове активности.

Развојни или упоредни запис настаје у току самог наставног процеса. У току изла-гања наставник записује кључне термине и садржаје, што омогућује прегледније сагле-давање питања које се обрађује и брже запамћивање.

Свитак-запис на известан начин спаја претходни и развојни (упоредни) запис. Он се унапред припрема. Наиме, текст и други записи исписују се на дебљој хартији која се умотава у свитак, који се у току рада одмотава и постепено открива записани текст.

Запис резимеа се израђује на крају рада. У њему се даје кратак, сажет садржај о проблему који је на часу обрађиван. Његова дидактичка вредност долази до пуног изра-жаја ако су у његовој изради заједно учествовали и наставник и полазници. У техничком погледу, савременије решење представља запис помоћу графоскоп-пројекције; његова предност је у томе што наставник не прекида визуелни контакт са полазницима и што може врло лако да прати њихово реаговање на сам запис.

Писмо, као рукописни текст, има значајну улогу у васпитно-образовном раду уопште, а посебно у дописној (кореспондентној) настави и настави на даљину (размена мишљења писама, писмено расправљање о неком проблему, организовање наставног рада путем дописивања и томе слично). Нарочиту васпитну и образовну вредност има-ју писма (аутентична или њихове фотокопије) заслужних државника, политичара, нау-чника, културних радника и других значајних људи.

7

Рукопис, оригинални или у виду фотокопије, има изузетно велику дидактичку вредност. Рад на њему продубљује пажњу полазника, чини наставу интересантнијом, развија истраживачки дух и брише временске и просторне границе између полазника и аутора.

У наставном раду се, осим писаних, користе и разне врсте штампаних тексто-ва, као што су: пароле, леци, легенде, плакати, наставни листови, чланци и књиге.

Пароле имају претежно пропагандно-васпитну намену, што одређује и могућност њихове примене у настави. Садржај пароле је језгровит, занимљив и актуелан. Стога он привлачи пажњу полазника и мотивише их на већа залагања и појачане напоре у наста-ви.

Сличну намену имају и изреке и пословице које на поучан и занимљив начин у-смеравају интересовање и дају вредна упутства за живот.

Леци су краћи пропагандни текстови, намењени расветљавању неког проблема и-ли покретању неке акције. Често се користе у масовном културно-образовном раду.

Легенда је штампани текст који пружа потребна објашњења уз цртеж, схему, гео-графску карту, макету, модел и томе слично.

Плакат има широку примену у образовно-васпитном раду. Сједињујући текст и слику, прегледно истиче суштину садржаја који се илуструје и тиме доприноси његово-м бољем разумевању.

Наставни листови имају сличну дидактичку намену као и записи на табли и пла-кати. Садржај наставног листа представља комбинацију текста и цртежа, да би се иста-кло оно што је битно и што треба да буде схваћено и запамћено. Наставни лист се мо-же раније припремити и више пута користити у наставном раду, што је једна од њего-вих вредних карактеристика.

Чланци су текстуална средства која се широко користе у наставном раду. Своју примену налазе и у настави, нарочито у школској средини. Према своме карактеру, чланци могу да буду популарни, стручни и научни. Која ће се врста чланака користи-ти у настави, зависи, пре свега, од садржаја рада и карактеристика полазника.

Књига, као текстуално наставно средство, има дугу традицију и још увек све-страну примену у наставном раду. Њена вредност долази посебно до изражаја данас, када су све области људских знања подложне брзим променама. Наиме, у савременим условима научна мисао забележена у књизи постаје лако доступна људима. Због тога је књига незаобилазан извор знања у свакој настави, а посебно у самообразовању, где има главну улогу.

6.3.3. Аудитивна наставна средства

Аудитивна наставна средства обухватају средства у чијој примени доминирају а-удитивни чулни елементи, односно средства која омогућавају укључивање аудитивних елемената у процес сазнања и доживљавања. Међу њима су најважнија следећа: зву-чне појаве у природи, производњи и животу уопште; природни тонови музичких ин-струмената; снимци на грамофонској плочи, компакт-диску, магнетофонској или касе-тофонској траци; диктафонски снимци и радио-емисије.

Звучне појаве у природи, производњи и животу уопште су веома значајне када је реч о општем и стручном образовању. Њиховим упознавањем човек проширује своја сазнања о природи, производњи, уметности, друштвеном и личном животу.

8

Природни тонови музичких инструмената имају велики значај у оплемењива-њу људи музиком и, уопште, у развијању музичке културе. Неке области рада и ствара-лаштва (музика, балет, глума) не могу се чак ни замислити без примене овог средства.

Снимци на грамофонској плочи, компакт-диску, магнетофонској или касе-тофонској траци и диктафонски снимци имају разноврсну дидактичку функцију и широку примену у наставном раду са полазницима. Најчешће се користе звучни записи наставног садржаја из области књижевности, страног језика, карактеристичних поједи-ности из научних дисциплина, технике, уметности, природе, друштвеног живота, изја-ва, порука сећања и слично.

Радио-емисија је наставно средство карактеристично по лакој комуникативно-сти, широкој звучној изражајности и великим могућностима савладавања просто-рне даљине. Програмска основа радио-емисија је веома широка, што омогућава приме-ну радио-емисија у свим едукативним срединама, у наставном и ваннаставном образовно-васпитном раду.

Тематика и природа радио-емисија (значајне вести и репортаже; популарна, стру-чна и научна предавања; садржаји из области културе и уметности; програми за сти-цање систематских и заокругљених знања и сл.) опредељују примену радио-емисија у образовно-васпитне сврхе. Међутим, да би се користиле, неопходно је њихово укла-пање у наставни час. Уколико су такве могућности искључене, радио-емисије се могу снимити на магнетофонску или касетофонску траку и, по потреби, репродуковати на часовима редовне наставе.

Одређену образовно-васпитну вредност имају и радио-емисије које припремају полазници чланови радио-аматерских секција. Оне се емитују преко разгласне стани-це када је то потребно.

При коришћењу радио-емисије у настави, улога наставника састоји се у припре-ми полазника за слушање радио-емисије, у усмеравању њихове пажње на битно и ка-рактеристично и у вођењу разговора о садржају радио-емисије, као и у систематизова-њу и резимирању тог разговора.

6.3.4. Визуелна наставна средства

Визуелна наставна средства представљају веома важан визуелан извор знања. Њиховим посматрањем се доприноси бржем и потпунијем упознавању објективне стварности и реалнијем формирању жељених представа. Поред тога, рад с овим сре-дствима доприноси и развоју практичних способности полазника. Међутим, да би њи-хова примена имала одређене ефекте, посматрање у настави не може да се сведе на је-дноставно гледање и запажање, већ мора да буде плански, организовано и систематскивођено.

Од визуелних наставних средстава најважнија су следећа: природни објекти, о-бјекти производње, историјски објекти, објекти друштвеног живота, уметнички пре-дмети (објекти), модели, фотографије, дијаплоче (слајдови), дијафилмови, неми филмо-ви, апликације, географске и топографске карте, табеле, графикони, цртежи, скице, схе-ме и симболи.

9

6.3.5. Аудио-визуелна наставна средства

Аудио-визуелна наставна средства интегришу у себи дидактичка својства аудити-вних и визуелних наставних средстава, чиме обезбеђују истовремено и аудитивно и ви-зуелно перципирање, а самим тим и проширено васпитно-образовно дејство. Захваљу-јући томе, аудио-визуелна средства снажно утичу на активност полазника, разбијају монотонију и досаду и значајно доприносе већој динамичности, интересантности и е-фикасности наставног рада.

Најпознатија и најчешће примењивана аудио-визуелна наставна средства су: си-нхронизовани дијафилмови, тонфилм и телевизија.

Синхронизовани дијафилмови истовремено повезују аудитивне елементе магне-тофонског или касетофонског снимка и визуелне елементе дијафилмова. Они се, запра-во, састоје од низа слика које прате потребна објашњења снимљена на магнетофонској или касетофонској траци. И поред тога што сједињује аудитивне и визуелне елементе, синхронизовани дијафилм омогућава и њихово одвојено коришћење, у складу са дида-ктичким потребама, чиме добија посебан значај и положај у наставном раду.

Тонфилм сједињује слику и тон у нераздвојну целину. Његове основне каракте-ристике динамичност и изузетна визуелна и акустична изражајност чине га ши-роко применљивим, а у многим ситуацијама и незаменљивим средством наставног ра-да. Захваљујући својим импресивним могућностима у дочаравању животне и радне стварности и могућностима њеног приближавања, без обзира на временску удаљеност, тонфилм снажно и свестрано утиче на полазнике, проширујући и продубљујући њихо-ве сазнајне домете и видике.

Да би приказивање тонфилма дало добре резултате, потребно је познавати осно-вне дидактичко-методичке захтеве коришћења филма, као што су: а) неопходност при-премања полазника за посматрање филма (кратко упознавање са садржајем филма и његовим главним елементима); б) праћење реакције полазника и правовремене инте-рвенције наставника (скретање пажње на битно и одмерено коментарисање у току про-јекције филма); в) разговор о гледаном филму (садржај филма се разрађује и анализира, дају се потребна додатна објашњења и врши се уопштавање градива).

Телевизија је снажан медиј и моћан фактор људског комуницирања. Због сво-јих врло вредних карактеристика, она све више налази места и у наставном раду. Пре-дности њене примене су бројне, међу којима се посебно истичу: (1) непосредно аудити-вно и визуелно доживљавање садржаја који се емитују; (2) лако овладавање простором (брзо преношење аудио-визуелних садржаја до најудаљенијих места); (3) овладавање временом (приближава прошлост, убрзава, успорава или зауставља време); (4) могу-ћност масовног коришћења различитих телевизијских програма.

Телевизија се у настави може користити тројако: као партиципирајући медиј, каотелевизија затвореног круга и као видео-касетни систем.

Учешће (партиципација) редовног телевизијског програма у настави добија све више на значају. У том смислу се користе, пре свега, образовни програми, али и инфо-рмативни и културно-забавни. Јавно емитован програм се може користити у образовно-васпитном раду уколико се најцелисходније уклопи у редовни рад образовне институ-ције.

Телевизија затвореног круга омогућава да се преко каблова пренесе до пријемни-ка (монитора) све оно што се директно емитује, као и оне емисије које су раније сни-мљене, па се по потреби емитују и на тај начин чине доступним полазницима.

Развојем видео-касетног система проширене су могућности употребе телевизијеу настави. На видео-касети се помоћу видео-рекордера (касетног магнетоскопа) могу

10

снимити емисије текућег телевизијског програма или помоћу видео-камере властите емисије. Употребом видео-рекордера и телевизијског пријемника, снимљене емисије се касније, по потреби, користе у настави или у самосталном учењу.

У техничком погледу, савременије решење представљају видео-диск системи. Снимљена емисија на видео-диску се емитује уз помоћ ласерског видео-рекордера, због чега су звучни и визуелни ефекти знатно бољи.

6.3.6. Производно-радна и експериментална наставна средства

Производно-радна и експериментална наставна средства омогућавају: самоста-лно упознавање и анализирање предмета, појава и процеса о којима се у настави учило; повезивање теоријских знања с праксом; усвајање радних навика; формирање прави-лног односа према раду. Због тога је њихова улога у развијању стваралачких радних способности и стицању савремене културе рада веома значајна.

Производно-радна и експериментална наставна средства су веома бројна, а најва-жнија међу њима су: алати, машине, инструменти, прибор и материјал за рад, апарати и уређаји за експериментисање, лабораторијски прибор и материјал за експеримента-лни рад. Ова наставна средства налазе своју примену у општеобразовним и стручним школама, али са различитом функцијом.

Рад овим средствима подразумева обезбеђивање одговарајуће хигијенско-техни-чке заштите, што је значајно не само са становишта заштите на раду већ и са станови-шта васпитног утицаја на полазнике.

6.3.7. Наставна средства с комплексном дидактичком функцијом

Развој дидактике, психологије, електронике и кибернетике је довео до појаве ме-дија за двосмерни пренос информација, као што су: машине за учење, компјутери и тренажери. Њихова примена је утицала на промену класичне организације и метода рада и значајно допринела активнијем укључивању полазника у наставни процес.

Машине за учење су наставна средства (уређаји) која омогућују да полазник у појединим ситуацијама процеса учења дође до проблема (задатка) и да га самостално решава, да добије информацију о томе да ли је успешно решио задатак или је направио грешку, али и да буде подстакнут (поткрепљен) на даљу активност. При томе се пола-зник ангажује према својим могућностима, односно ради сопственим темпом и ритмом.

До данас се развио велики број машина за учење, које се међусобно разликују по сложености и неким посебним својствима. С обзиром на конструкцију, ове машине мо-гу бити механичке, електричне и електронске. Сваки тип машина за учење има одређе-не могућности у погледу извођења (експонирања) програма (линеарног или разгранато-г), а самим тим и одређене дидактичке карактеристике које опредељују њихову приме-ну. Међутим, њих данас све више потискују и у настави замењују компјутери.

11

Захваљујући својим техничким могућностима у погледу брзине и прецизности примања, смештаја и чувања огромног броја информација и ефеката њихове анализе, компјутери имају истакнуто место у настави и учењу. Због тога неки тврде да ће кори-шћење компјутера у наставне сврхе обележити 21. век. Компјутерска технологија омо-гућује мултимедијски приступ реализацији циљева и задатака наставе, уз максимално уважавање предзнања полазника, њихових индивидуалних карактеристика и спосо-бности. Она обезбеђује оптималне услове за индивидуализовану и индивидуалну на-ставу, двосмерни ток информација у свим етапама наставног рада и свестранију моти-висаност полазника за учење.

Тренажери су наставна средства која се сврставају у област симулационе техни-ке, мада, и поред тога, између њих и симулатора не стоји знак једнакости. Наиме, симу-латори омогућују стицање теоријских знања и представа о практичним вештинама, а тренажери, поред симулације, имају и радну функцију. Дакле, функција тренажера у обуци је шира, јер се њима, поред знања, могу стицати и вештине и навике у руковању реалним средствима, уз обезбеђивање максималне самоконтроле. Осим тога, помоћу тренажера се може вршити и психофизичка припрема за извођење радних операција; могу се одржавати и усвојене вештине и навике (средство тренинга), али и ефикасно проверавати и оцењивати степен њихове изграђености.

Предности примене тренажера у обуци су бројне. Међу њима се посебно издваја-ју следеће: олакшавају разумевање и запамћивање градива; убрзавају стицање вештина и навика; омогућавају позитиван трансфер у реалној примени вештина и навика; допри-носе већој сигурности при употреби реалних средстава; постижу се велике уштеде у но-вчаним и материјалним средствима; ангажују мањи број наставника; у великој мери е-лиминишу опасности у вези са извршавањем радњи које они симулирају; омогућују о-буку у свако доба дана и године, независно од временских прилика итд.

Због својих бројних предности, тренажери све више налазе примену у настави, нарочито у обуци: пилота и чланова посаде авиона, контролора летења, возача мото-рних возила, оператора на сложеним техничким системима и томе слично. Они врло е-фикасно замењују реална средства, нарочито у почетној фази обуке. На пример, трена-жери у ваздухопловству омогућују стварање реалног осећаја лета у свим метеороло-шким условима и разним положајима авиона, имитацију могућих кварова и грешака у вођењу ваздухоплова; симулирају полетање и слетање на разне аеродроме са реалним карактеристикама њихових полетно-слетних стаза и других објеката.

6.3.8. Наставна помагала

Сврха наставних помагала, односно помоћних техничких средстава је да омогу-ће примену наставних средстава. Она, дакле, нису непосредни објекти проучавања у на-стави (извори знања), него се помоћу њих омогућава другим наставним средствима да дођу до изражаја. На пример, школска табла је наставно помагало, а запис на табли је наставно средство; магнетофон и грамофон су наставна помагала, а звучни снимци самагнетофонске траке и грамофонске плоче су наставна средства; телевизор је наставно помагало, а телевизијска емисија је наставно средство.

Наставна помагала су бројна. Међу њима су најзначајнија: школска табла, панои, држачи карата, показивачи, апликатори, графоскоп, епископ, дијапројектор, кино-про-јектор, пројекциона платна, грамофон, магнетофон, касетофон, диктафон, радио-прије-мник, телевизор, дивиди плејер и др.

12

Сва наведена наставна средства имају широку примену у наставном раду. Међу-тим, да би се она адекватно и успешно користила, наставник мора да познаје њихове о-сновне техничке карактеристике и функцију и да добро овлада начинима њихове примене.

*

* *

Избор наставних средстава, редослед и начин њихове употребе зависе од бројних чинилаца, међу којима су најважнији: циљ и задаци теме (наставне јединице), природа наставног градива, структура и ниво наставне групе, искуство полазника, наставне ме-тоде, облици наставног рада, материјално-технички услови, наставникове способностии ставови, као и својства самих наставних средстава. Све то говори да не постоје униве-рзална и незаменљива наставна средства, већ да свака нова наставна ситуација захтевапримену других наставних средстава.

13