17085499-globalizacija

8/3/2019 17085499-globalizacija

1/17

Visoka poslovna kola strukovnih studija iz aka

odeljenje Beograd

Seminarski rad

Predmet: Socijologija

Tema: Globalizacija

Mentori: Student

Prof.dr.Petkovi Vlajko Vranje Ljubinka

Mr.Galjak Ana Br.indexa 199-059-08

Beograd Mart 2009


2/17

Sadraj

Uvod ........................................................................................................................ 3

1.Globalizacija.....................................................................................................4

2.Naunici o globalizaciji............................................ ...................................5

2.1. Marks i Engels - o dravi i odnosima u dravi................................6

2.2 Leslie Sklair Sociologilja globalne organizacije.......................... 7

2.3. Kevin Bonnett globalizacija, mo i politika..................................8

2.4. Paul Hirst i Grahame Thompson empiriski dokaz teorije globalizma .... 9

2.5. Eanthony Giddens konkurencija i globalna ekonomija ......... 10

2.6. David Held demokratija i kosmopolitski poredak................... 11

2.7. Murad Wilfried Hofmann-Globalizacija kroz istoriju12

3. Karakteristike globalizacije......................................................................14

3.1.Posledice globalizacije...............................................................................15

Zakljuak............................................................................................................... 16

Literatura ............................................................................................................... 17

Uvod

2


3/17

Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u drutvima,kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatinog porasta meunarodne razmene(u trgovini, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija se esto posmatra iskljuivo sa gleditaekonomije u prvi plan stavlja njen uinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvojaslobodne trgovine. Stoga se u daljem tekstu globalizacija kao drutvena pojava bieprikazana kroz razliite teorije poznatih sociologa, ekonomiista koje su vezane za odnosiizmeu drave i korporacija, vera, kultura...

Ve 1971. Raymond Vernon je objavio knjigu u kojoj tvrdi da mo nacinalnihdrava sve vie biva nadmaena moi multinacionalnih korporacija. Vernon kaeOdjednom se stvara utisak da su suverene drave ogoljene. Koncepti poput nacinalnogsuvereniteta i nacionalne ekonomske snage sve vie gube na znaenju.

Vernon je uveren kako mo nacija drave sve vie slabi, ali smatra da onaprelazi na korpoacije, a ne na potroae. Multinacionale i transnacionalne korporacijerazliiti autori definiu razliito, ali svi se slau u jednom re je o poslovnimorganizacijama koje deluju u vie zemalja, a njihove aktivnosti ukljuuju velike iznosenovca.

Tako je npr. Konferencija UN-a o trgovini i razvoju odrana 1955. godine, iznelapodatak da je globalna prodaja erki firma transnacionalnih korporacija iznosila 5,2miliona milijardi dolara, to premauje ukupnu vrednost sve robe i usluga u svetu (kojeiznose 4,8 miliona milijardi dolara) prema World Investment Reportu, 1995.

S obzirom na sve veu popularnost teorije globalizacije, ne udi da neki sociolozitvrde da mo u globalizovanom svetu prelazi na takve korporacije.

1.Globalizacija

3


4/17

Kao savremena drutvena pojava, nastala ujedinjavanjem oveanstva u jednojedinstveno svetsko drutvo, globalizacija je posledica razvoja tehnologije, proizvodnihsnaga, razvoja sredstava komunikacija i nove podele rada koja je ovaj razvoj pratila. Utakvom procesu, nacije su bile neminovno upuene na saradnju, i to ne samo u oblastiekonomskih odnosa, nego i u drugim oblastima drutvenog ivota. Saradnja izmeunacija odvijala se preko svetskog ekonomskog trita,koje je, u stvari, primoravalo nacijeda stupaju u meusobne odnose. Meusobni odnosi se uspostavljaju jer proizvodnja prevazilazi nacionalne granice, poto ne moe da podmiri potrebe u sirovinama ilirealizaciju u finalnim proizvodima. Nacionalne ograde tada sve vie nestaju, a umestonjih nastaje via forma drutvene zajednice, ujedinjuje se na neki nain i nastaje svetskodrutvo, oveanstvo. U tom jedinstvenom drutvu odvijaju se procesi tehnoloke iekonomske povezanosti sveta, formiraju se ekonomske i politike organizacije,uspostavlja se meunarodno pravo i meunarodno-pravni poredak. Meutim, u takoujedinjenom oveanstvu postoje i suprotnosti interesa izmeu pojedinih drava.Takvaborba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnolokog razvojapojedinih zemalja i jo uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene, na Sever iJug. Odvija se i u uslovima nestabilnosti svetske privrede, usporenog privrednog rasta, uuslovima energetske,sirovinske i prehrambene krize. Odvija se i u uslovima politikihkriza, pri emu su politiki dogaaji krajem prolog veka, uz izuzetan razvoj savremenetehnologije, bili presudni inioci koji su omoguili ubrzanu globalizaciju i ubrzanijiproces tranzicije u bivim socijalistikim zemljama centralne i istone Evrope.

U skladu sa tim promenama savremeno drutvo se nalo u dubokoj protivrenostiizmeu postignutog stepena razvoja tehnologije i progresivnih politikih, ekonomskih isocijalnih zahteva civilizacijskog razvoja drutva. Kao proces stvaranja jedinstvenog

ekonomskog, kulturnog i politikog prostranstva koga karakteriu brojne protivrenosti1

Globalizacija u irem smislu predstavlja povezivanje nacionalnih privreda u jednu

jedinstvenu svetsku privredu, koja se odvija na svetskom tritu. Svetsko trite obavljasve oblike trgovlne. Iz tog razloga globalizacija se smatra dobrom u smislu razmenedobara i usluga. Globalizacija u uem smislu predstavlja meu granino poslovanjepreduzea,tj. Ona se odnosi na mikroekonomski plan. Osnovna obeleja globalizacije uuem smislu su: ona je mikroekonomski proces iji su nosioci preduzea kroz prekogranine kooperacije, a ne drave ili nacionalne privrede; da se u procesuglobalizacije sve vie kreu finansije, tehnologije, znanja, svojina, ne materijalnikapital... U praksi ekonomska globalizacija zavisi od liberalizacije meunarodnih odnosa.Tkoe je ustnovljeno da svetska privreda u uslovima globalnog trita ima izuzetan prastproizvodnje, koji je prouzrokovao promene u ekonomskoj sferi drutvenog ivota. Naimeraste udeo intelektualnog kapitala, dolazi do promena u proizvodnji pod uticajem novihtehnologija, novi naini upravljnja organizacijom, elektronsko poslovanje...

2.Naunici o globalizaciji

1 Soijologija menadmenta MEGATREND Beograd 2002 str.137

4


5/17

Sa sociolokog aspekta se globalizacija odreuje u kontekstu civilizacijskihpromena savremenog drutva. Tako je globalizacija drutveni proces koji nastaje kaorezultat odreene zakonitosti drutvenog razvoja. U tom smislu, pod globalizacijom sepodrazumevaju odreeni drutveni procesi koji sve vie imaju svetski karakter, i to bezobzira na geografske, nacionalne, rasne, religijske i blokovske barijere. Globalizacija utim uslovima obuhvata globalizaciju komunikacija, nauke i tehnike. U stvari, globaliza-cija je u sociolokom smislu drutveni proces povezivanja konkretnih drutava u odnosemeuzavisnosti i kulturne povezanosti, tako da tim procesom nastaje jedinstveno svetskodrutvo, a sa tim i svest o pripadnosti tom drutvu. Globalizacija odraava istorijsku icivilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drutva, zakonitost koja se ne moe nizaustaviti niti spreiti. Bez obzira na to sto u sociolokoj literature nema mnogomaterijala sa naslovom globalizacija, njene naznake se mogu videti u delima brojnihsociologa, ekonomista, politiara i pravnika. Jednom reju svih onih koji ine jednodrutvo kvalitetnim i boljim za ivot graana.

2.1. Marks i Engels o dravi i odnosima u drutvu

5


6/17

Marksovo shvatanje otuenja i slobode: Otuenje predstavlja delatnost kojaovekove osobine ini njemu tuim, odnosno delatnost kojom ovek proizvodi snagekoje se okreu protiv njega kao sile nezavisne od njega. Drutveni odnosi kojiomoguavaju takv odnos oveka i njegovih proizvoda su otueni odnosi. Otuenje jeproizvod konkretnih materialnih okolnosti, rezultat datih drutvenih odnosa a ovekovonuno svojstvo osnovna otuenja nastaju u sferidrutveno-ekonomskih odnosa i to su:

Otuenje prpizvoda od proizvoaa-nastaje zbog toga to osnovni motivproizvodnje u kapitalizmu nije zadovoljenje primarnih ljudskih potreba, ve proizvodnjerobe da bi se ona pretvorila u kapital. Radnik proizvodi robu, ali zbog drutvenih odnosa isam postaje roba. Opredmeivanje njegovog rada znai njegovo otuenje.Otuenje radaosnovni uzroci ovog otuenja nalaze se u tome to radnik u kapitalizmu najamni radnik,koji svoj rad ne doivljava kao potvrdu svoje stvaralake linosti, ve poricanjesebe.Otuenje goveka od njegove genetike sutine(prirode)-ovek je, po svojoj sutiniradno bie, a njegov radni ivot ini celin odnosa oveka i prirode.

Iz drutveno-ekonomskih otuenja proizilaze sva druga otuenja.

Engelsova shvatanja drutva. U svom govoru na grobu Karla Marksa, Engels ponovo naglaava znaaj Marksovih saznanja:Kao to je Darvin otkrio zakon razvitkaorganske prirode, tako je Marks otkrio zakon razvitka ljudske istorije: prostu injeicukoja je do tada bila skrivena pod ideolokim naslagama da ljudi pre svega moraju jesti,piti, stanovati, odevati se, dakle mraju raditi, pre nego to e moi da se bore za vlast, dase bave politikom, naukom, umetnou, religijom i filozofijom prema tome proizvodnja neposrednih materijalnih sredstava za ivot a time i svaki stupanjekonomskog razvitka jednog naroda ili jedne epohe ini osnovu iz koje su se razvijaledravne institucije, pravne koncepcije, umetnike ili ak religiozne predstave dotinihljudi i one se stoga moraju objanjavati iz te osnove a ne kao to se to do sada dogaalo,i obrnuto.2

Engelsov stav: Drava ne postoji od vajkada. Bilo je drutava koja su izala nakraj i bez nje, koja nisu imala pojma o dravi i dravnoj vlasti. Na odreenom stupnjuekonomskog razvoja, koji je bijo nuno povezan sa rascepom drutva na klase, drava jeusled ovog rascepa postala nunost. Sad se priliavamo krupnim koracima razvojnomstupnju proizvodnje, na kome postojanje tih klasa ne samo to a prestati da bude nunostve e postati stvarna smetnja proizvodnje. One e nestati isto tako neminovno kao to sunastale. Snjima e neminovno nestati i drava. Drutvo koje e iznova organizovati proizvodnju na osnovu slobodne i jednake asocijacije proizvoaa premestie celudravnu mainu tamo gde e joj tada iti mesto: u muzej starina pored kolovrata ibronzane sekire.3

2.2. Les Leslie Sklair Sociologilja globalne organizacije

2 Socijologija Prof.dr.Vlajko Petkovi VP aak 2008 str733 Socijologija Prof.dr. Vlajko Petkovi VP aak 2008 str.186

6


7/17

Lie Sklair veruje da drave i dalje zadravaju odreenu mo, ali da se zarazumevanje globalne organizacije treba usredsrediti prvenstveno na funkcionisanjetransnacionalnih korporacija (TNC).

Sklair istie da najvee TNC raspolau sredstvima i godinjim prometom kojiznatno nadmauju bruto nacionalni proizvod veine zemalja u svetu.

Sklairov model se zasniva na ideji transnacionalnog delovanja. Definie ih kaodelovanja koja se temelje na nedravnim akterima i koja prelaze dravne granice.Ona su razliita od meuanrodnih odnosa koji ukljuuju odnose izmeu nacionalnihdrava. Sklair smatra da su transnacionalna delovanja sve vanija u poreenju sameunarodnim odnosima.Transnacionalna delovanja odvijaju se u tri osnovna podruja:

1. Ekonomskom2. Politikom3. Kulturno ideolokom

Ona odgovaraju delovanjima:

1. Transnacionanih korporacija2. Transnacionalne kapitalistike klase3. Kulture i ideologije konzumerizma

Sklair smatra da su transnacionalne korporacije pokreta globalnog sastava, teistie enormno bogatstvo takvih korporacija i kljunu ulogu koju one igraju u veininacionalnih ekonomija.

Transnacionalna kapitalistika klasa je pokreta globalne organizacije. Ta se klasasastoji od visoko rangiranih direktora TNC-a, politiara i strunjaka inspirisanihkapitalizmom, kao i potroake elite (trgovaca i medija). Smatra se da upravo tak sloj

donosi kljune odluke koje se odraavaju na celokupnu globalnu organizaciju, a pritomnastoje donositi odluke kojima e tititi vlastite interese unutar organizacije. I akoukljuuje i pojedine politiare, ta klasa se protivi protekcionizmu koji nacionalne interesesmatra vanijim od interesa te kase u celini.

Kultura i ideologija konzumerizma ukljuuje promicanje ideologije kojanaglaava pozitivne aspekte konzumerizma. To postaje vano zbog irokerasprostranjenosti masovnih medija. Sklair kae da su jeftini televizori, kasete iradioaparati sada u potpunosti preplavili sve zemlje Prvog sveta, gotovo u potpunostiurbane delove zemalja Drugog i Treeg sveta, a sve vie prodiru duboko u ruralnedelove svake zemlje .

2.3 Kevin Bonnett globalizacija, mo i politika

Kevin Bonnet tvrdi da vie ne moemo smatrati kako mo u Britaniji (ili bilokojoj drugoj razvijenoj zemlji) pre svega postoji unutar samog drutva . Istorijski

7


8/17

gledano, nacije drave relativno su nova pojava: Italija i Nemaka postale suujedinjene drave tek krajem XIX.v., a mnoge kolonije nisu postale autonomne dravesve do pre nekoliko decenija, kada su stekle nezavisnost.

U nekim delovima savremenog sveta, npr. U bivoj Jugoslaviji nacije - drave sunastale raspadom zemlje. U svetu se mo sve vie manifestuje ne samo unutar granicaodreene nacije drave. Bonnet tvrdi da koreni ekonomske, politike, vojne iliideoloke moi koje oblikuju nae ivote sve vie lee iznad nacija i sve vie deluju naglobalnom planu .

Multinacionalne korporacije, meunarodna finasiska trita, meunarodni sastavikomunikacija (naprimer satelitska televizija), kao i niz transnacionalnih organizacija(naprimer Evropska unija), i ako deluju izvan kontrole pojedinih nacija drava, estoimaju znaajan uticaj na dogaanja u tim zemljama.

Dok globalne snage do odreene mere reduciraju mo nacionalnih drava spoljato isto ine ponekad i iz unutra. Transnacinalni i globalni odnosi mogu ojaati lokalizmeili nacinalizme manjih razmera. Etnike i nacionalne skupine koje zahtevaju nezavisnostod veih drava mogu se obratiti za pomo transnacinalnim organizacijama ili vojnimsavezima da im pomognu u sticanju nezavisnosti i dravnosti. Baltike drave kao i drugidelovi SSSR-a bile su u poziciji proglasiti nezavisnost uz pomo veza sa irimekonomskim i vojnim organizacijama kao to su EU i NATO. U zapadnoj evropi, kotskinacionalisti su naglaavali praktine aspekte proglaavanje nezavisnosti od Engleske, dokbi istovremeno ostali u Evropskoj uniji.

Bonnet kae: Doli smo do toga da se gotovo svaki narod koji deli zajednikukulturu i jezik sada nastoji definisati kao nacija. Jednom kad su se definisali kao nacija,logian je korak u savremenom svetu postati nacijadrava, traiti suverinitet, nezavi-snost i nacionalno samoodreivanje

S takvog gledita, mo nacionalnih drava suoava se sa dvostrukom pretnjom. SJedne strane internacionalizam preti smanjenju moi drava da samostalno vladaju, dok pojava nacionalizma manjih razmera i lokalizma preti rascepu jedinstva postojeihdrava.

2.4. Paul Hirst i Grahame Thompson empiriski dokaz teorijeglobalizma

8


9/17

Paul Hirst i Grahame Thompson u svojoj knjizi pod nazivom Globalizacija upitanju pokuavaju da empiriski dokau teoriju globalizacije. Kao i Sklair, i oni istiuulogu TNC i MNC (multinacionalnih korporacija) kao osnovni argument. Analizuglobalizacije potiu isticanjem razlika izmeu globalizovane ekonomije i meunaconalneekonomije.

Oni tvrde da se globalizovana ekonomija sastoji od sastava u kojem suodreene nacionalne ekonomije integralni deo sastava meunarodnih procesa itransakcija. Autonomni nacionalni ekonomski sastavi postaju drutveno neprihvatljivi, sobzirom na to da trita i procesi proizvodnje postaju globalni. Drugim reima, nacije drave postaju gotovo irelevantne za modele ekonomske aktivnosti, a postojanjenacionalnih granica gotovo uopte ne utie na modele trgovine.

Hirst i Thompson smatraju korporacije kljunim pokazateljem je li svetskaekonomija globalizovana ili meunacionalna. Razlikuju MNC i TNC. Kod MNC-a jevana nacinalna baza, a njihova je delatnost tano regulisana unutranjom regulativomvlade. Za razliku od njih, TNC su globalno zasnovane, bez vrstog uporita. lanoviuprave tih korporacija razliitih su nacionalnosti, a potecijalno su spremne poslovati, aako je potrebno i uspostaviti temelj korporacije, u bilo kojoj zemlji sveta.

Hirst i Thompson koriste vlastite podatke, da bi ispitali jesu li te korporacije jouvek MNC ili su postale TNC. Rezultati njihove analize upuuju da delatnosti temeljeneu matinoj zemlji dominiraju u pogledu broja firmi erki i filijala, lokaciji ukupneimovine i mestu de se ostvaruju profiti. Na primer, od 1992-1993. godine ak 75%nemakih i japanskih korporacija prodavalo je robu u vlastitoj regijizemlji. Zakljuili sukako u preteno meunacionalnoj ekonomiji dominiraju multinacionalne korporacije.Hirst i Thompson veruju kako je mogunost drava da autonomnoupravljaju vlastitimdrutvimabitno smanjena.

Takoe veruju da uporedno sa gubitkom ekonomske moi pada i vojna mo. Tose dogaa budui da veina visokorazvijenih zemalja smatra neprimerenim voenjempolitike koja se temelji na upotrebi vojne moi.

Hirst i Thompson smatraju da su mogunosti drava u dananje doba bitnosmanjena, a u svakom sluaju ne smatraju da je mo drava u potpunosti prestala . Hrist iThompson tvrde da:Drava jo uvek zadrava sredinju ulogu budui da u znatnoj meriosigurava kontrolu teritorija regulaciju populacije. Ljudi su manje pokretljivi odnovca, robe ili ideja: u odreenoj meri ostaju nacionalno usmereni, zavisni od pasoa,viza, boravine dozvole i radne kvalifikacije.4

2.5. Eanthony Giddens konkurencija i globalna ekonomija

4 www.puskice.FON

9


10/17

Zbog globalna ekonomija sve esa i sve snanija je borba izmeu kompanija urazliitim drutvima. Da bi kompanije bile uspene, primorane su se boriti na globalnomplanu. Ne mogu se osloniti na monopol na vlastitom, domaem tritu, jer otvaranjesvetske trogovine spreava nacijonalne vlasti da tite kompanije od starne konkurencije.

Gidens izlae neke dokaze kojima eli da dokae da je globalizacija poodmakla.On tvrdi da je svetska trgovina sve vanija i da je otvorenija nego ikad. Prema Gidensusamo je 7% bruto domaeg proizvoda najbogatijih zemalja 1950 inio izvoz. Godine1970 taj procenat raste na 12, a 1997 doivljava snaan rast na 17%.

Gidens istie kako je uloga svetskih finasiskih trita sve vea i tvrdi da se i vieod milijardu dolara na dan obre u trgovanju valutama. Istitucionalni investitori kojinevienom brzinom prebacuju novac irom sveta postaju sve moniji. Prema njegovimpodacima u SAD-u su oni 1996 godine raspolagali imovinom od 1.1 milijardi dolara.ak i ako su Hirst i Thomston upravu kad tvrde da je vei deo trgovine regionalan,Gidens je uveren kako na finasiskim tritima postoji potpuno globalna ekonomija.

Gidins smatra da ekonomske promene slabe mo nacija drava. Nacije draveprimorane su se boriti da bi privukle strani kapital koji je u vlasnitvu transnacijonalnihkorporacija, te da bi zadovoljile oekivanja institucijonalnih investitora.

Stoga ne mogu dopustiti visoke stope poreza, jer bi veliki biznis odlazio u drugezemlje i vlade bi ostajale bez prihoda neophodnog za finasiranje socijalnog programa.

Nova erea globalizacije napad je ne samo na ekonomsku osnovu draveblagostanja ve i na koncepciju graanstva da izjednaava bogatsvo sa nacionalnim bogatvom. Drava je manje sposobna predstavljati efektivnu sredinju kontroluekonomskog ivota.5

2.6. David Held demokratija i kosmopolitski poredak

5 wikipendija

10


11/17

Devi Held tvrdi da je, s ekonomskog aspekta, vladama sve tee kontrolisativlastite ekonomije. Na primer, drave vie nemogu odreivati vlastite kamatne stope bezusklaivanja sa onima u drugim zemljama. Ako vlada eli smanjiti kamatne stope da bina taj nain stimulisala nacionalnu ekonomiju, ponekad to ne moe uiniti ako drugezemlje zadravaju visoke stope, pa time privlai investicije.

Svetska finsiska trita mogu oslabiti vrednost valute neke zemlje primoravajuinjenu vladu da promeni politiku uzimajui u obzir novonastale okolnosti.

Multinacionalne kompanije koriste sastave marketinga i proizvodnje globalnihrazmera. Isti se proizvodi prodaju u svetu, a proizvodnja se premeta iz zemlje u zemljubez obzira na ele nacionalnih vlasti.

Ekoloka pitanja takoe seu izvan nacionalnih granica. Unitavanje prauma,zagaenost vazduha i nuklearne katastrofe mogu dovesti do unitenja okoline u drugimdelovima sveta.

Held istie sve veu mo meunarodnih i transnacionalnih organizacija. Heldprimeuje da evropska zajednica, NATO ili MMF smanjuju raspon moguih odluka nekeveine u nacionalnim okvirima.

On smatra da su neke zemlje u izrazito osetljivoj poziciji u nastojanju da sauvajusvoju nezavisnost i autonomnost. Mnoge od zemalja Treeg sveta veoma su zaduenekod visoko razvijenih zemalja i oslanjaju se na njihovu pomo i vojnu zatitu. Te suzemlje osetljive i zavisne od ekonomskih snaga i odnosa nad kojima imaju malo iligotovo nimalo kontrole.

Sve u svemu, nacije postaju sve manje izolovane, a istovremeno su sve manje upolaoaju kontrolisatti vlastite poslove. To se ozbiljno odraava na stanje demokratije utim zemljama.

Globalizacija moe dovesti do fragmentacije i dezintegraciskih trendova. Snanijaglobalna povezanost pribliava razliite kulture te moe poveati izglede izbijanjakonflikta i rata izmeu pripadnika razliitih kultura i nacionalnih indentiteta.

Budui da stare blokovske sile postaju sve manje dominantne, ljudi izraavajulokalne, regionalne, etnike ili nacionalne endititete ime se ugroava demokratija.

Held tvrdi da su ti problemi reivi jedino stvaranjem novog demokratskogporetka koji e omoguiti ljudima raziitih nacionalnosti i regija da zajedno odluujukako pristupati problemima koji prelaze nacionalne granice.

2.7. Murad Wilfried Hofmann-Globalizacija kroz istoriju

11


12/17

Globalizacija je pomodan termin. Obmanjuje nas da mislimo da fenomen koji je upitanju nije uvek bio aktuelan. Globalizacija nije planirani ili dirigovani proces veautomatski razvoj nauno-tehniko-ekonomski nivo izmeu dve civilizacije biva veomarazliit. Odatle se globalizacija deava ne samo izmeu Prvog i Treeg sveta ve takoeunutar kulture. U isto vreme, globalizacija nikada nije jednosmerna ulica ve uzajamni proces. ta je novo, u stvari, jeste brzina i totalitet savremene globalizacije.

1. Re "globalizacija" dobija upotreljivost svugde. Naputajui oblast drutvenih znanjaona je postala svakidanja re. Arapi su ak za nju skovali termin, naime al-'awlama. Kaoto je uobiajeno kada specifini pojam postane moderan, "globalizacija" oznaava razli-ite stvari razliitim ljudima. Neophodno je stoga prvo da opiemo ta globalizacija nije:a) Globalizacija nije novi istorijski fenomen. Nasuprot:

-Poznat sluaj rane globalizacije je bila helenizacija mnogih aspekata rimske kulture - uta spadaju oblasti filozofije, religije i umetnosti - kada je jednom Rimsko carstvookupiralo Staru Grku nakon osvajanja Korinta, 146. g. pr.n.e. Vojni pobednici bili sukulturoloki potinjeni onime to su smatrali superiornijom civilizacijom u svemu osimzakonodavstva, administracije i voenja rata. Rim je, bivajui globaliran od Atene,iskusio "kulturoloku revoluciju". Kao rezultat, to je rairilo Grku misao i nauku krozCarstvo, sve do Britanije.Kao kasni rezultat, do sredine 20. veka n.e., niko u Britaniji, Nemakoj ili Italiji nije mogao pripadati obrazovanim slojevima ako nije ovladaoantikim grkim jezikom kao i latinski

-Evropa i Amerika su same za sebe rtve ranog sluaja Orijentalne globalizacije:Hranstvo. Prihvatajui hranstvo u formi datoj mu od strane Sv. Pavla i Sv. Avgustina,Zapad je postao ono to jeste. Ono to je apsorbovao je bila sinkretika integracija Orije-ntalne misli egipatskog, jevrejskog, platonskog, neoplatonskog, gnostikog

- Drugi uveni sluaj je bila globalizacija srednjovjekovne Evrope kroz uvoenjestarogrkih i modernih muslimanskih nauka preko muslimanske Andaluzije. Ova slavnapria je tako esto bila kazana a muslimani su tako ponosni njome . Bie dosta rei da je Evropa apsorbovala aristotelovsko miljenje, arapsku medicinu, nauni empirizam,muslimanske metode u agrokulturi i usevima, i (originalno indijski) arapski sistem brojki(ukljuujui nulu) sa Bliskog Istoka preko panije. Ponovno, superiornija kultura itehnologija je preovladala nad niom kulturom i tehnologijom. I u ovom sluaju,dugorone posledice su bile dramatine.

b) Na samim tim empirijskim osnovama moemo, kao drugo, zakljuiti da globalizacija

nije iznenaujui dogaaj ve prirodni, logiki razvitak. Superiornija kultura i njenathenologija, poput vode, jednostavno tee sa viih ka niim nivoima, i ne postoji nita tobi tu neko mogao uiniti. Nijednoj vlasti ne bi uspelo da zakonom nametne odravanjeupotrebe nezgrapnih rimskih brojeva jednom kada je elegancija arapske aritmetike bilaopaena od evropskih knjigovoa.

c) Iz ovih injenica moemo zakljuiti da globalizacija nije ograniena na takozvani Trei

12


13/17

svet. Evropljani, najprje Francuzi, se jednako oseaju pod pretnjom od amerikanizacije,posebice kroz dominaciju holivudske filmske industrije

- Dominantna muzika 20. veka, dez (jazz) i njeni derivati kao to je reggae i calypso, suu osnovi afriki i latinoame Tiki uvozi u Sjedinjene Drave. Takoe modni trendoviegzotine hrane na Zapadu poput turskog dner kebaba i marokanskog couscousa mogubiti vieni kao kulturoloka univerzalizacija u obrnutom smeru.

Greka je verovati da je dananja globalizacija uglavnom tehnoloka iekonomska: ona je totalna zbog toga to takoe: pozitivistiku filozofiju ivota, njenumaterijalistiku paradigmu i sekularnu ideologiju. To jeste novina. Kupujui Zapadnutehnologiju neko teko moe da izbegne nesvesno apsorbovanje osnovnih pretpostavki nakojima je ona razvijena, to jest, materijalistiki, pozitivisfiki, sekularistiki svjetonazorkoji je izvrio invaziju na Zapadni nauni establiment tokom 19. veka.Da bacimo pogled na ovu taku: dananja globalizacija se daava u situaciji u kojoj jematerijalni progres u rukama de facto ateistike civilizacije. Kao posledica, ateizamtakoe biva eksportovan. Ranije, kada god je postojala kulturoloka iterpenetracija(meusobni prodor) i uzajamna oplodnja, obe strane - prenositelj i primalac - su bilimnogo sliniji jedan drugom.

Kada su Rimljani prihvatili grku mitologiju i grke bogove, oni su ve bilipoliteisti, premda u dosta apstraktnijem smislu.

Kada se Hranstvo irilo, ono se nije suoilo sa ateizmom ve sa neoplatonskimmisticizmom (Plotin), religijskim misterijskim kultovima, i izvanrednim etikimsistemom Stoicizma. Bila je to nova religija koja je ulazila u religijsko okruenje.

Kada se averoizam rairio Parizo 13. veka, on se susreo sa slinim sistemom religijskefilozofije, Skolasticizmom. Ibn Rud i Toma Akvinski bi uivali diskutujui o religijijedan sa drugim6.

.

3. Karakteristike globalizacije

66 www.sveuilite

13


14/17

Globalizacija oznaava dinamino ekonomski, politiki i kulturni proces koji jeomoguen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je esto voeneljom velikih korporacija za osvajanjem novih trita. Globalizacija je kontroverzanproces.

Ekonomska globalizacija oznaava u prvom redu stvaranje i utvrivanje pravilajedinstvenog svetskog trita sa slobodnim podstie konkurenciju i razvoj. Protivnici sadruge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste ve zaraeni kapital daonemogue stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti trite.

Politika globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje jedinstvenog svetskog trita smanjuje mogunost nacionalnih drava da direktnopodstiu razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitimfirmama. Mesto donoenja odluka se prenosi iz dravnih u meunarodne institucije imese smanjuje mogunost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiu na vlastitirazvoj.

Kulturna globalizacija je susret razliitih svetskih kultura i obiaja. Protok robe,kapitala i ljudi preko dravnih granica nosi sa sobom i protok navika, obiaja i kultura.Ovaj proces kod razliitih ljudi esto izaziva razliite reakcije. Neki smatraju uticaj novekulture pozitivnim razvojem koji obogauje postojeu kulturu dok drugi u novoj kulturivide pretnju utvrenih vrednostima i pravilima.

Globalizacija se karakterise kroz: Intenziviranje drutvenih veza irom sveta, ito tako da veoma udaljena mesta bivaju povezana u toj meri da dogaaji u jednom mestumogu biti uzrokom ili posledicom dogaaja u nekom drugom, koje je stotinamakilometara udaljeno, i obrnuto.

Najvea ekonomska i drutvena promena jo od industrijske revolucije.

Proces porasta veza izmeu drutava i problema.

Proces kojim se intenzivira konkurentnost na tritu.

Pokretanje snaga svetskog trita i ekonomsko slabljenje drava.7

3.1. Posledice globalizacije:

7 wikipendija

14


15/17

Erozija nacionalne drave, npr. Evropska Unija ; drave Unije su svojenadlenosti prenele nadnacionalnim organizacijama pa je tako stvoren euro koji je postaosimobl monetarne unije i novac koji se koristi u svim zemljama Evrope.

Drutveni otpad, npr. radnici u Indiji zarauju manje nego u Evropi, njihova jeplata mala (jeftina radna snaga), tada preduzea prete sindikatima preseljenjem u zemljejeftine radne snage to moe biti i pogrena odluka jer cilj nije da se samo proizvodi, veda proizvodi budu to blie tritu.

Globalizacija stvara jaz izmeu bogatih i siromanih tako to se velike i moneprivatne firme spajaju i ire, dok se mala preduzea gube i nestaju u globaliziranjuposlova koje rade.

Na isti nain stvaraju se milioneri koje je teko kontrolisati jer zbog svog ulaganjakapitala, ele jo vie, trae, kupuju, prodaju.

Unitavanje ivotne sredine postojalo je i pre globalizacije, ali je globalizacijazaotrila ove probleme pa danas postoji globalno zagenje vazduha, unitavanje prirodnihlepota, eksploatacija ruda i gasova, zagaenje voda irom sveta

Problemi poput organizovanog i meunarodnog kriminala, verca oruja,narkotika, nejednaka raspodela profita izmeu zamalja treceg drgog i prvog sveta, nejednaki uslovi poslovanja, su globalni problemi koji se mogu rijesiti samo na globalnomnivou.

Predlaze se stvaranje globalne vladeGlobal Governanceona mora istovremenobiti i delotvorana i demokratska, a ta dva osnovna zahteva suprotna su jedan drugome. Npr. Evropska Unija u ijem sklopu se moe promatrati ve spomenuta dilemadelotvornosti i demokratije, pri emu je bitno napomenuti da su evropske drave mnogoslinije jedna drugoj nego to je to sluaj sa ostalim dravama u svetu.

"Kapitalizam je tigar pun snage koji se moe iskoristiti za oivljavanje privrede, ali samoako njegove snage kontroliu dravne i politike institucije. Globalizacija je pustila ovogtigra iz kaveza i oslobodila "divlji" kapitalizam, koji je, kao i osloboeni tigar, poeopokazivati svoje sklonosti divlje zveri.

Zakljuak

15


16/17

Marks i Engels su imali svoje vienje ureenja drutva i drave, ono se moedefinisati kao globalistiko, meutim nije tako nehumano kao coca-cola globalizacija.Oni su pre svega bili humanisti. Lino sam miljenja da su njihova dela zloupotrebljenakroz vreme.

Globalizacija predstavlja istorijski neizbean tok, sva drutva suoena su saneophodnou prilagoavanja novom svetu u kome vie nisu odsene razlike izmeumeunarodnog i domaeg, spoljanjeg i unutranjeg.

Meutim, putanja globalizacije nije unapred odreena. Naprotiv, taj istorijskiotvoren i neizvestan tok moe da vodi kako ka ujedinjavanju tako i ka fragmentaciji,saradnji ili konfliktima, univerzalizaciji ili partikularizmu.

Najiri sloj ljudi se protivi nesputanoj globalizaciji, jer vlade nepokazuju doboljnoodgovornosti prema radnicima i irim narodnim masama ve se najvie trude da udovoljeinteresima korporacija.

Mnoge meunarodne konferencije, posebno G8 (rupe 8 velikih) propraene sumasovnim, esto nasilnim demostracijama brojnih protivnika tzv. Korporativnogglobalizma . Ovaj pokret je veoma heterogen i ukljuuje verske zajednice, nacionaliste,leviare, ekologe odnosno aktiviste za zatitu ivotne sredine, seljake, anti-rasistikegrupe, liberalne socijaliste i druge. Veina ovih grupa ima reformatistiki stav (traihumaniji oblik kapitalizma), a neke su i revolucione (trae humaniji sistem umestokapitalizma).

Neki zameraju trenutnoj globalizaciji da globalizuje novac i korporacije u istovreme odbijajui da globalizuju ljude i sindikate. Dokaz za ove tvrdnje nalazi se u krutoj ineumoljivoj useljenikoj politici bogatih zemalja i u nedostatku osnovnih radnikih pravau mnogim zemljama u razvoju.

Globalizacija diskvalifikuje dravu kao ureenje, stoga mo nacionalnih dravasuoava se sa dvostrukom pretnjom. S Jedne strane internacionalizam preti smanjenjumoi drava da samostalno vladaju, dok pojava nacionalizma manjih razmera i lokalizmapreti rascepu jedinstva postojeih drava.

16


17/17

Literatura

Vlajko Petkovi Soijologija

Smilja Rakas Socijologija menadmenta

ozef tigli Protivrenosti globalizacije

Naomi Klajn No Logo

Semjuel Hantingon Sukob civilizacija

Nova srpska politika misao (Nova edicija,vol.VII,no.3-4)

Leslie Sklair Sociology of the Global System

Kevin Bonnett Industrtiska socijologija IV

Paul Hirst i Grahame Thompson Globalizacija u pitanju

David Held - Return to the State of Nature

htpp://sr.wikipedia

www.pukice

www.sveuilite

17

Documents

17085499-globalizacija